INTERVJU SA DRAGOLJUBOM VELIMIROVIĆEM (4. dio)

G.T: Zahvaljujem na ovim zanimljivim komentaima a citaoci Vase knjige ce svakako uzivati da pogledaju i partije koje se navode.

Sada me zanima Vase misljenje aktuelnoj sitaciji.  Zasto Srbija koja je imala i sada ima tolike sahovske talente nema velemajstore ciji je rejting iznad 2700 poena?

Dragoljub Velimirovic: Kada je uveden rejting oboren je kvalitetan sistem jer je FIDE napustila borbu za kvalitet a dala da se pojavi kvantitet iz prostog materijalnog razloga jer se naplacuju open turniri, titule, i sve ostalo. Oni koje neko finansira idu po Evropi uzimaju samo rejting. To je osnovno, ali rejting ne garantuje snagu igraca bez obzira koliki je. Na primjer Parma i ja smo bili najjaci omladinci na svetu u nasoj generaciji. Da smo mogli igrati samo sa omladincima gde smo bili nadmocni mi bi po rejtingu prestigli bez problema tadasnjeg svetskog prvaka Talja. Znaci rejting zavisi od broja partija i sa kim igrate. Ovi nasi sahisti u Jugoslaviji koji imaju relativno visok rejting igraju uglavnom izmedju sebe i sa igracima koji nisu ni blizu svetskom vrhu.

G.T: Kako procjenjujete koliki je domet uvodjenja saha u skolski program?

Dragoljub Velimirovic: Uvodjenje saha u skole ima domet u smislu sahovskog obrazovanja dece dakle nema veze sa ucenjem saha u smislu da igraju sah redovno na turnirima. To su dve potpuno odvojene stvari. Jer sah mozete raditi na odredjenom nivou uspesno samo pojedinacno.

G.T: Da li mozete dati savjet za mlade sahiste – kako treba raditi na sahu?

Dragoljub Velimirovic: Sustina je u tome da u najvecem broju slucajeva potreban je na tom nizem nivou trener koji ce usmeriti ucenika prema njegovim karakternim crtama (na primer ako je neko aktivan treba da igra aktivan sah a ako je pasivan, miran i tih, pasivan sah). Medjutim do te jednostavne istine kod nas nije niko stigao.

 G.T:  Kako Vi radite na sahu sada i mozete li da uporedite kako ste radili tokom sedamdesetih godina?

Dragoljub Velimirovic: Sada sam vec duze vremena prestao da radim, desetak godina ne igram osim ekipnih takmicenja ali sada kad sam pisao ovu knjigu vidim da se one ideje koje sam razvio u svojim partijam jos uvek igraju i razvijaju dalje. Ranije dok sam bio aktivan igrac glavna literatura mi je bio Informator a davao sam pola nagrada sa sahovskih turnira za sahovske knjige. Pojavom kompjutera stvar se promenila. Sada imate jeftine ogromne baze sa komentarima i analiticki modul ali je problem sto to sada svi imaju. I sada ako imate mogucnost da produzite analizu ili je usmerite u drugom smeru ili oborite analizu (sto mi cesto uspeva) onda  ste bolje pripremljeni od drugih. Medjutim osnovna stvar je da jaci svetski igraci imaju po nekoliko trenera koji im rade razne stvari, po otvaranjima, po sredisnjicama ako treba itd.

G.T: Obicno se kaze da se karakter osobe otkriva tokom sahovske partije. Sta mislite o tome?

Dragoljub Velimirovic: Karakter igra bitnu ulogu kod stila igre sahiste sto opet ima zackoljicu da ne mozete pre omladinskog uzrasta, odrediti repertoar igraca kojeg trenirate. Otuda ne daje rezultat rad sa decom i to sam izbegavao jer nisu karakterno formirani. Prema mom zapazanju postoje dve kategorije igraca: prvi koji se u ranoj mladosti razviju do svetskih razmera i “normalne” igrace (90%) koji se potpuno razvijaju izmedju 30 i 33 godine. Problem ovih mladih koji se jako razviju da posle pedesete godine naglo opadaju dok ovi drugi koji sa 33 godine postignu zrelost bez problema igraju do 55 -60 godine i oni se vise nikako ne mogu  uporediti.

G.T: Koji su Vasa interesovanja izvan saha?

Dragoljub Velimirovic: Supruga Mirjana i ja smo i precesto odlazili u bioskope a ja sam ranije isao u pozoriste. Volim poeziju i dosta da citam.

Cerka nam je zavrsila matematiku (srenja ocena 9) i nije se bavila sahom iako je bila jako talentovana. Sada radi kao programer u Ministarstvu.

Supruga Mirjana je zavrsila psihologiju ali nije nikada radila jer se posvetila porodici. Igrala je sah u omladinskim danima i bila je omladinska sampionka Beograda.

G.T: Kako bi izgledala Vasa rang lista deset najjacih sahista u istoriji?

 Dragoljub Velimirovic: To ne mogu da Vam kazem uopste jer je tesko sada pogotovo kada su se pojavili kompjuteri. Ali se bez ikakave diskusije moze reci koja je najznacajnija licnost u sahu – to je prvi svetski sampion Stajnic koji je za 22 godine napravio celu teoriju koja se razvijala na njegovim osnovama i mi smo svi njegovi ucenici i sledbenici i cak ni kompjuter to nije uspeo da promeni jer su u analiticke module kompjutera ugradjene glavne ideje Stajniceve teorije.

G.T: Sta mislite o nacionalnim penzijama u Srbiji i da li se redovno isplacuju sahistima?

Dragoljub Velimirovic: Mislim da je to jako dobro i da je to trebalo mnogo ranije da uradimo. Ali u relativno kratkom periodu su nam srusene tri drzave pa je onda ova zadnja, to o cemu se vec decenijama pricalo, uspela da realizuje. To je znacajno jer je omogucilo normalan zivot.

G.T: Za kraj ovog intervjua zamolio bih Vas da navedete Vasu partiju koju smatrate najboljom.

 Dragoljub Velimirovic: Od komisije FIDE (Informator) ova partija je proglasena 1975 godine najboljom partijom u svetu

(97) Planinc,A – Velimirovic Dragoljub (YUG) [B78]
Novi Sad ch_YU, 1975

[Sampionat Jugoslavije u Novom Sadu bio je, po opstoj oceni, najjaci ikada odrzan u Jugoslaviji. Pobedio sam ja a 2-4 mesto podelili su Gligoric, Matanovic i LJubojevic. Turnir je bio iscrpljujuci i ja sam ga JEDVA doveo do kraja. Dogodila se malo verovatna stvar. Kod pripreme za turnir imao sak cetvoricu igraca sa kojima sam imao ubedljivo pozitivan skor, zapravo nikada nisam izgubio partiju: to su bili Bukic, Vukic, Sahovic i Nicevski. I onda na sampionatu izgubio sam sa svom cetvoricom…To je bio najtezi turnir u mojoj sahovskoj karijeri. Ipak sam odigrao nekoliko dobrih partija i ovde ih predstavljam:]

1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cxd4 4.Sxd4 Sf6 5.Sc3 g6 6.Le3 Lg7 7.f3 Sc6 8.Dd2 0–0 9.Lc4 Ld7 10.0–0–0 Db8 ( Na prvi pogled moze izgledati pomalo cudno da crni ovako igra. Potez potice od pokojnog velemajstora Leonida Stajna i sadrzi ideju da se zrtvom pesaka otvore linije za crne teske figure na daminom krilu) 11.Lb3 [11.g4? b5! 12.Ld5 (12.Sdxb5 Se5 13.Le2 Lxb5 14.Sxb5 Sxf3µ) 12…Tc8 13.Lxc6 Lxc6 14.h4 b4 15.Sce2 Sxe4! 16.fxe4 Lxe4 17.Sg3 Lxc2! 18.Dxc2 (18.Sxc2 b3–+) 18…Txc2+ 19.Kxc2 Dc8+µ Mac-Gufeljd SSSR 1962; 11.h4 Tc8 12.Sd5 (12.Lb3 a5 13.a4 Sxd4 14.Lxd4 b5µ) 12…Sxd5 13.Lxd5 e6 14.Lb3 a5÷ u ostroj igri crni ima dobre sanse] 11…a5! (Povezano sa Db8 predstavlja ideju crnoga.) 12.Sdb5! [12.a4 A) Moze 12…Sxd4 13.Lxd4 b5 (13…Lc6 14.The1 b5 15.e5 dxe5 16.Lxe5 Db7÷) 14.Lxf6 Lxf6 15.Sd5 A1) 15…Ta6!? … 16.Dd3 Tb6!? 17.Sxb6 (17.De3 Tb7) 17…Dxb6©; A2) 15…bxa4 16.Sxf6+ exf6 17.Dxd6 axb3 18.Dxb8 Tfxb8 19.Txd7 a4 20.Thd1 bxc2 21.Kxc2 a3=; B) 12…Tc8 13.g4 Se5 14.De2 Txc3! 15.bxc3 Dc7 16.Ld2 Tc8©]

12…a4! (Upravo u ovoj zrtvi pesaka je sustina crne strategije.Crni zrtvom pesaka otvara «a» liniju sto stvara belome konkretne probleme.Vazno je napomenuti da je crni prinuden na ovu zrtvu jer beli vec preti sa blokadom daminog krila sa a4) 13.Lxa4 (Pokusaj pojacanja koji potice od Planinca) [U maticnoj partiji Savon-Stajn SSSR 1962 beli je igrao  13.Sxa4 posle  13…Sa5 14.De2 Sxb3+ 15.axb3 d5! 16.exd5 De5 17.f4 Df5 18.Kb1 Tfc8 19.Sa7 Tc7© crni je postigao jaku kompenzaciju.] 13…Tc8 14.De2 [Dva meseca kasnije Karpov je neuspelo pokusao pojacati igru beloga sa  14.Kb1 posle 14…Sa5 15.Lb3 Sc4! 16.De2! Sxe3 17.Dxe3 Tc5© crni je takode postigao kompenzaciju za pesaka , Karpov-Velimirovic Ljubljana 1975] 14…Sa5 15.Lb3 Sxb3+ 16.axb3 d5!© ( Crni,doduse,zrtvuje jos jednog pesaka no postize za dva pesaka sledece pogodnosti: 1–poseduje jak lovacki par, 2-koriscenje «a» linije za topove, 3-slab polozaj beloga kralja, 4-jak polozaj crne dame. Ovi  POZICIONI  elementi  daju  crnom  inicijativu  koja  ima  REALNE  sanse  da  preraste u direktan  napad  na  belog  kralja.)  17.exd5 (17.Sd5? Sd5 18.ed Lf5–+) 17…De5 18.f4 Ta1+! [18…Df5 ‘?!’ 19.Sd4 ‘±’  19…Ta1+ 20.Kd2 Se4+ 21.Sxe4 Dxe4 22.Df3!±; 18…Lxb5 19.fxe5 Lxe2 20.exf6! (20.Sxe2 Sxd5 21.Ld4 Sb4 22.c3 Ta1+ 23.Kd2 Lh6+ 24.Ke1 Sd3+) 20…Lxd1 21.fxg7 Lg4 22.Kb1 Kxg7 23.h3©] 19.Kd2 Se4+ 20.Ke1 (20.Se4 Tc2 21.Kc2 Db2 22.Kd3 Lb5#) 20…Txd1+ 21.Kxd1 Df5 22.Kc1 [Ako beli pokusa «aktivnost» sa   22.g4 tada moze da sledi  22…Df6! 23.Sxe4 (ili  23.Ld4 Dxf4 24.Dxe4 Lxg4+ 25.Ke1 Dxe4+ 26.Sxe4 Txc2! 27.Sf2 Lf3µ) 23…Dxb2 24.Lc1! Lxb5 25.Lxb2 Lxe2+ 26.Kxe2 Txc2+ 27.Kd3 (27.Sd2 Lxb2) 27…Txb2 28.Sd2 g5!?„] 22…Ta8! 23.Kb1 Sxc3+ 24.Sxc3 Df6!

[… Łc3] 25.Lc1 [25.Sd1 Cebotarev 25…Dd6! A) 26.Dd3 A1) 26…Lf5 27.Db5! (27.De2 Dxd5µ) 27…h5©; A2) 26…b5! 27.Ld4 (27.b4 Dxb4µ) 27…Lf5 28.De3 Lxd4 29.Dxd4 Dc7!µ 30.Sc3 Da5 31.Kc1 Da1+ 32.Sb1 Tc8‚; B) 26.g4 Dxd5 27.Tg1 Da5 28.Kc1 Lb5 29.c4 (29.Df3 Da1+ 30.Kd2 Td8+µ) 29…Lc6µ; C) 26.Sc3 Lxc3 27.bxc3 Da3–+; D) 26.Df3 Lf5! 27.g4 (27.Kc1 Db4!–+) 27…Ta1+! 28.Kxa1 Lxc2 (…Da3 ili Da6) 29.Sc3 Lxc3–+ i crni dobija jer beli jednu od dve pretnje Da6 ili Da3 ne moze braniti] 25…b5 26.Se4 Da6 27.c3 Lxc3! 28.Sxc3 [28.bxc3? Da1+ 29.Kc2 Ta2+] 28…Lf5+ 29.Se4 Da2+ 30.Kc2 Tc8+ 31.Kd2 Dxb3µ ‚ 32.Dd3 Db4+ 33.Ke3 Tc4 34.Sf6+ exf6 35.Da3 Te4+ 36.Kf2 [36.Kf3 Dc4‚] 36…Dd4+“ [Posle pravilnog poteza resenje se skracuje za nekoliko poteza: 36…Dc4! 37.Dc3 (37.Df3 Dc2+ 38.Kg3 Te2 39.Tg1 Le4–+; 37.Le3 Dc2+ 38.Kf3 Ta4 39.Dc3 Le4+–+; 37.Tf1 Te2+ 38.Kg1 Le4–+ (V Kovacevic)) 37…De2+ 38.Kg3 Dg4+ 39.Kf2 Te2+–+] 37.Kg3 Dxd5 38.Df3 De6 39.Td1 Kg7 40.Td3 Tc4 41.Te3 Le4–+ 42.De2 Df5 43.Tc3 Ta4 44.Dd2 [44.Ta3 Td4ƒ] 44…Ta7! (Crni «uzima pod svoje» «d» liniju i beli ne moze vise spreciti prodor crnih figura po «osnovnom redu») 45.De3 Td7 46.Tc5 De6 47.Kf2 [47.f5 Dd6+ 48.Kf2 g5 49.Txb5 Lxg2–+] 47…Dd6! 48.b4 Lb7 49.h3 Dd1 [Partija je dobila nagradu za lepotu, a posebna komisija «Informatora» proglasila je «Najboljom partijom 1975 godine».Istina bilo je za mene i NEPRIJATNE istine:isplaceno mi je samo ½ nagrade! Drugih ½ NIKAD nisam dobio!] 0–1

Goran Tomic: Zahvaljujem velemajstoru Velimirovicu, izuzetno prijantom sagovorniku, i njegovoj supruzi Mirjani na gostoprimstvu i na odvojenom vremenu za ovaj razgovor koji je obavljen 10.septembra u toplo, prijatno, poslije podne (i vece) u Herceg Novom u stanu porodice Velimirovic.

Autor intervjua FM Goran Tomic sa velemajstorom Dragoljubom Velimirovicem

Herceg Novi, 10. septembar 2008. godine

(Kraj)

INTERVJU SA DRAGOLJUBOM VELIMIROVIĆEM (3.dio)

Moj prvi nastup za reprezentaciju,po seveniskom sistemu, zavrsio se jako neprijatno, uprkos dobroj igri. Dajem rezultate u ostalim prijateljskim mecevima

SSSR-Jugoslavija a u kojima sam nastupao:

1.Suhumi 1966(po seveniskom sistemu)(1,5 iz 6)

2.Odessa 1975 (4,5 iz 6)(po seveniskom sistemu) (procentualno najbolji rezultat postignut u mecevima sa SSSRom)

3.Tbilisi 1973 (2:2)

4.Teslic 1980 (1,5:2,5)

5.Beograd-Moskva 1994 (2:0)

6.Beograd-Moskva 1998 (1:1)

7.Moskva 2007 (seniori) (1,5:0,5)

(u ukupnom rezultatu ostvario sam pozitivan skor: +9=10-7).

Zonski turnir u Haagu(1966) imao je za mene visestruke negativne posledice: posto sam izgubio na kraju turnira dve partije i sa deobe prvog mesta kliznuo na cetvrto, ostavsi bez kvalifikacije za „MEDUZONSKI TURNIR“ izostavljen sam i iz reprezentacije JUGOSLAVIJE za olimpijadu u Havani. Takode mi je uskraceno pravo da igram na „Sampionatu Jugoslavije 1967“. I moj klub „Partizan“ nije bio zainteresovan da ucestvujem u prvoj postavi te su odjedanput moje pozicije, koje su pred „Zonski turnir“ u Haagu dobro tretirane, odjedanput potpuno pale. Tako lose stanje za mene produzice se do 1969 godine.

U takvoj situaciji u „pomoc“ mi je priskocio Gligoric. Ponudio mi je da mu BESPLATNO pomognem u pripremama za „MEDUZONSKI TURNIR“ koji se iduce godine igrao u TUNISU. Ja sam prihvatio i postao njegov trener u narednih sedam godina!

Mozda bi bilo interesantno i da pomenem detalj sa turnira u Haagu:u prvom kolu susreo sam se sa internacionalnim majstorom Daviem (mislim da je bio Irac). Partiju sam lepo dobio a onda se moj protivnik razboleo od infektivne zutice i otisao u bolnicu napustivsi turnir. Ja sam na turniru, na kraju, osvojio 67% poena, ali nisam imao dovoljno igraca sa medunarodnim titulama (inter majstori i velemajstori) nedostajao mi je jedan igrac (taj koji se razbolio, a ja ga pobedio). Predsednik komisije FIDE, za dodelu medjunarodnih titula, Austrijanac Dorazil nije hteo ni da cuje da mi se prizna titula INTER MAJSTORA. FIDE je ipak DONELA propis da igrac koji na ZONSKOM turniru postigne 65% poena dobija automatski titulu INTERMAJSTORA. Ja tu titulu nisam dobio NIKADA.Zasto se to desilo bice jasno iz daljih mojih tekstova.

Studenska olimpijada odrzana u Harahovo (Cehoslovacka) nije bila uspesna za nasu ekipu premda smo imali dobar sastav (Minic,Marovic,Vukic,Cebalo i ja). Ja sam bio van forme  i pravio grube previde.Uopste godina 1967 bila je najlosija za mene u celoj mojoj sahovskoj karijeri premda formu nisam uspeo popraviti sve do 1969 godine.Ovo uglavnom zbog nedovoljnog broja igranih partija godisnje.

Posle nekoliko godina igranja samo na klubskim takmicenjima pozvan sam na manji (majstorski turnir) u Banja Luku (1969) sa tri internacionalna majstora uz ostale kandidate za majstora. Na turniru sam pobedio. Odlucujuca partija bila je sa Vukicem koja je imala teorijski znacaj.

(Posle 1/2 godine od ove partije igrao se Evropski sampionat, i ja sam bio pozvan u reprezentaciju a na osnovu osvojene titule sampiona Jugoslavije. Po dogovoru sa Gligoricem, koji je upravo zavrsio veliki turnir u Zagrebu, stigao sam u Zagreb na banket (zavrsnu ceremoniju) a odmah posle toga, mi bi produzili put (Gligoric i ja) njegovim kolima u Kapfenberg (Auatrija) gde je vec sutradan  poceo Evropski sampionat. No kod moga ulaska u salu Fischer je prisao i zatrazio od organizatora sah, te smo analizirali poziciju od ovoga trenutka jer Fiseru nije bilo jasno sta se desava ako beli uzme nekom od figura na e4 .Posle oko 2 sata analize Gliga je prisao, izvinio se Bobiju, i meni dobacio: „Drasko,magla!“, sto je znacilo da kasnimo. Nesto od tih ideja , koje smo videli date su i ovde.)

Sampionat Jugoslavije po „Open sistemu“(1970) dao mi je mogucnost, da posle turnira u Banja Luci , odigram jos jedan turnir. Posle ostre borbe pobedili smo Milan Vukic i ja. Po propozicijama trebalo je da odigramo mec ali Vukic nije hteo ni da cuje (buduci da je bio iz Bosne to se tolerisalo). Posle mesec dana vecanja S.S.Jugoslavije priznao nam je obadvojici titulu sampiona.

Evropski sampionat u Kapfenbergu (1970) bio je neuspesan za nasu reprezentaciju: ostali smo bez medalje. Ja sam, medjutim, igrao dobro: sa 5 poena iz 7 partija imao sam najbolji rezultat u reprezentaciji a i najbolji na V tabli. Moja partija sa Stejnom, u poslednjem kolu, bila je u tom smislu odlucujuca.

Stejn je bio cetvorostruki sampion SSSR- a. Fiser  ga je smatrao glavnim konkurentom u borbi za SVETSKOG PRVAKA. Iznenada je  umro 1973 ( u 39-oj godini). U ovoj partiji igran je nastavak koji je u to vreme smatran opasnim za beloga. Ja sam primenio novu ideju otvaranja „c“ linije i pozicija crnoga se brzo raspala.

Veliki turnir u Vinkovcima (1970) bio je moj PRVI medunarodni turnir na kome sam mogao osvojiti visu medunarodnu titulu (imao sam vec 28,5 godina!). I na njega sam „upao“ slucajno: na turniru sam bio u ulozi Gligoricevog trenera. Naime odmah posle zavrsetka turnira Gligoric i ja sa njim putovali smo u Palma de Majorku na „MEDUZONSKI TURNIR“. Na turniru u Vinkovcima trebalo je da igra i FISER. On se nije pojavio ni posle treceg kola pa su se organizatori nasli u pat poziciji (u to vreme postojala su, po kategorizaciji FIDE dva turnira: turnir A kategorije i turnir B kategorije. Medjunarodna titula se mogla osvojiti SAMO na turniru A kategorije koji je uz tacno predvideni sastav velemajstora i stranaca morao imati najmanje 16 igraca. Ostali turniri bili su B kategorije i najvisa titule (velemajstora) se nije mogle osvojiti. To je mene vratilo turnirskom sahu: ukoliko FISER ne bude igrao ceo turnir propada jer bi imao 15 igraca. Organizatori su zamolili mene da budem sesnaesti ucesnik. Ja sam sa prilicno kolebanja prihvatio da igram jer izmedju ostalog nisam imao ni slobodan dan zbog prve tri partije koje su bile odlozene. Na turniru sam vodio sa LARSENOM do predposlednjeg kola kada sam izgubio dobijenu poziciju sa BRONSTEINOM. Ipak sam napravio velemajstorski rezultat sto je u Jugoslaviji primljeno kao veliko iznenadenje…

Turnir u Havani bio je za mene neocekivan. Odigrao sam nekoliko veoma dobrih partija. Posle 1/2 turnira ubedljivo sam vodio imavsi 2,5 poena vise od Gelera koji je na kraju pobedio. Istina tu se pokazao neprijatan simptom „crne serije“: izgubio sam pet partija zaredom. Pocelo je TESKIM previdom, u za mene dobijenoj poziciji sa figurom vise, sa kubancom Cobom a zatim jos 4 poraza. Ove „crne serije“ pratile su me povremeno u nastavku sahovske karijere, mada ne ovako napadno.

Turnir „Solidarnosti “ u Skoplju (1971) bio je posvecen secanju na veliki zemljotres koji se dogodio 1963 godine.Turnir je pripadao „dobrim“ medunarodnim turnirima no bio je izuzetno politiziran sto je mene neocekivano zviznulo po glavi. Dva kola pre kraja stanje na tabeli je bilo: Polugaevski 11, ja 9,5, Planinc 8 itd. Za velemajstorski bal bilo je potrebno 10 poena. Predsednik „Sahovskog Saveza Makedonije“ bio je Jordan Ivanovski. Napravio je veceru za Polugaevskog i mene i posle nekoliko zdravica mi saopstio da sutra moram remizirati sa Polugaevskim a u zadnjem kolu „Moras izgubiti sa Planincom.Vrlo nam je vazno da OVDE bal za velemajstora osvoji Slovenac“. Sa zaprepastenjem sam gledao u Polugaevskog koji je bio „hladan ko spricer“. Poceo sam se otimati: „Ako dobijem sutra sa Polugaevskim mogu biti prvi!“(Ovde je potrebno da primetim da sam se za partiju sa Polugajevskim spremao danima. Pripreme nisam iskoristio, ali sam to ucinio dve godine kasnije u partiji sa Riblijem (Budimpesta 1973)). Nije vredelo. Partiju sam u zadnjem kolu izgubio. SVI su znali da sam dao poen, a pljesak u sali bio je kao na fudbalskoj utakmici. Ja sam se osecao veoma jadno. U daljoj karijeri nisam dopustio nista slicno sto mi je donelo losu reputaciju kod organizatora turnira u Jugoslaviji. S tim nije bio kraj mojim problemima u Skoplju: nagrada na turniru nije mi bila isplacena! Morao sam cekati vise od godinu dana, i uz razne intervencije, jedva uspeo da dobijem tu nagradu!

Ja sam nekoliko partija u Skoplju odigrao veoma dobro sto je za mene licno bilo psiholoski veoma vazno,narocito posle „crne serije“ u Havani.

„Sampionat Jugoslavije“ u Umagu (1972) bio je za mene vrlo tezak jer mi je mesec dana ranije umrla majka. Na  ovom  turniru samo sam statirao i uglavnom cinio grube previde. Odigrao san samo tri dobre partije. Jedna od njih je dobila nagradu“ za lepotu igre“ , a posebna komisija INFORMATORA proglasila je „Teorijski najznacajnijom partijom u 1972 godini”.

Turnir u Vrscu (1973) bio je dobrog sastava. Ja sam imao dva poluvremena: u prvom samo sam dobijao a na kraju gubio izbubivsi prvo mesto. Ipak i deoba III mesta nije bila neuspeh.

U mecu SSSR-Jugoslavija (1973) igrao sam protiv Vasjukova 2:2.U dve partije dao sam znacajne teoretsku novost, dok je partija, u kojoj sam bio beli, pobedila na konkursu INFORMATORA za  „Teorijski najznacajniju partiju“  u 1973 godini.

Turnir u Vrnjackoj Banji (1973) bio je za mene veoma uspesan. Ubedljivo sam osvojio prvo mesto i uz to i treci velemajstorski bal. Odigrao sam i nekoliko dobrih partija. Sve u svemu uspeo sam se vratiti u vrh jugoslovenskog saha posle pauze od nekoliko godina.

Na olimpijadi u Nici (1974) osvojili smo srebrenu medalju. Planinc i ja imali smo najbolji rezultat u ekipi. Nasa zemlja (Jugoslavija) je usla u politicku krizu. To se odrazilo i na „Sahovsku organizaciju“ u celini pa neocekivano i na sudbinu ove partije. Sef Informatora bio je velemajstor Matanovic. On vec odavno nije bio u aktivnom sahu, ali je imao pustu zelju da vlada sahovskom organizacijom u celini. U ovakvoj haoticnoj politickoj situaciji pojavila se stvarna mogucnost da to ostvari. Kako sam ja uz Gligorica , Ivkova i Milunke Lazarevic bio na strani igraca a nisam bio clan vladajuce partije bio sam vec prilicno blokiran. Ovde se pojavila mogucnost da me potisnu, jer sam vec nekoliko godina pobedivao u rublici „Za najznacajnije teoretsko ostvarenje“ te ova partija nije uvrstena u spisak partija koji je predat medunarodnoj komisiji velemajstora. Partija je, medutim, dobila epitet „za najznacajnije teretsko ostvarenje “ Nica 1974″ (Olimpijada), a zatim je  proglasena i „najznacajnojom teoretskom partijom u 1974 godini“. Do ovoga je doslo na pomalo neobican nacin. Tim „Informatora“ koji je bio na Olimpijadi izneo je misljenje „da partija ne zasluzuje BILO kakvu paznju“: usled toga se partija NIJE pojavila u „Informatoru“ gde su bile partije olimpijade. No komisija „Informatora“ (Botvinik, Petrosjan, Geler, Larsen, Ivkov, Byrne) je partiju uvrstila u IZBOR i ona je dobila najvisi broj poena, i pojavila se u sledecem „Informatoru“.

Turnir u Rejkjaviku (1974) bio je dobrog sastava. Pobedio je Smislov ispred Forintosa. Bronstajn i ja smo podelili 3/4 mesto. Odigrao sam nekoliko interesantnih partija. Ova je dala novu strategijsku ideju u „Velimirovicevom napadu“.

Sampionat Jugoslavije u Novom Sadu (1975) bio je, po opstoj oceni, najjaci ikada odrzan u Jugoslaviji. Pobedio sam ja a 2-4 mesto podelili su Gligoric, Matanovic i LJubojevic. Turnir je bio iscrpljujuci i ja sam ga JEDVA doveo do kraja. To je bio najtezi turnir u mojoj sahovakoj karijeri. Odigrao sam nekoliko dobrih partija i ovde ih predstavljam: Partija sa Planincom,je dobila nagradu za lepotu, a posebna komisija „Informatora“ proglasila je „Najboljom partijom 1975 godine“. Istina bilo je za mene i NEPRIJATNE istine: isplaceno mi je samo 1/2 nagrede! Drugih 1/2 NIKAD nisam dobio!

Mec izmedu reprezentacija Jugoslavije i SSSR odigran u Odesi 1975 godine bio je najdinamicniji od svih meceva u poslednjih dvadesetak godina. Rusi su jedva dobili mec uz dosta srece i diplomatije: u poslednjem kolu sklopljeni su svi remiji mada sam ja imao nadmocnu poziciju. Ja sam i inace postigao najbolji rezultat sa 4,5 poena od sest partija.Ova partija je bila najinteresantnija u celom mecu bez obzira na greske na kraju partije, a koje su bile uslovljene cajtnotom moga protivnika.

Jak turnir u Novom Sadu (1976) igrao sam veoma dobro i izgubio prvo mesto zahvaljujuci glavnom organizatoru, advokatu Komljenovicu i glavnom sudiji turnira Tihomiru Acketi. Njih dvojica udruzenim smagama PONISTILI su moju dobru igru i stalno vocstvo u toku turnira svojim postupcima u poslednjim kolima: u prekinutoj partiji XIII kola (ukupno je bilo XV kola) u partiji Velimirovic-Sax crni je, u slabijoj poziciji, kovertirao 41. potez. Sutra ujutru na nastavku ispostavilo se da Sax NIJE ZAPISAO potez. Acketa je odsetao do Komljenovica i njih dvojica su se konsultovali: onda se Acketa vratio i pred brojnom publikom obratio meni: „Ti nas dovodis u neprijatnu situaciju. Sax je Mađar! Sta ja sad da radim? Znas li ti koliko Mađara zivi u Vojvodini?“. To je za nas SRBE bilo opasno vreme. LIBERALI su bili oboreni a sportisti (pa i sahisti) proglaseni AMATERIMA.Uz to bio je UVEDEN na drzavnom nivou „KRITERIJUM O POLITICKOJ PODOBNOSTI“. Bez ikakve tuzbe svako je mogao stradati! Kriterijum je VLADAO nama do 1978 godine kada ga se odrekao LICNO TITO koji ga je i uveo, napomenuvsi u govoru da je doslo do raznih zloupotreba. U SAHOVSKOJ ORGANIZACIJI JUGOSLAVIJE je vazio do 1980. godine. Po tom kriterijumu smo Milunka Lazarevic (u to vreme najbolja nasa sahiskinja) i ja ODSTRANJENI iz reprezentacije za olimpijadu na Malti. U ovim uslovima ja sam bio prinuden da ZAMOLIM Saksa da POKAZE kovertirani potez da bismo mogli nastaviti partiju. Saks je, bez ustrucavanja, rekao da je kovertirao 41…Dd6! jedini potez koji je drzao poziciju. Ja sam bio inace vec iznerviran jer je izmedu ostalog vec bilo proslo preko 40-ak minuta, a posle podne me je cekala vazna partija. U poslednjem XV kolu igrao sam sa Smejkalom mojim glavnim konkurentom. Posto organizatori nisu poslali kola (ja sam sve vreme mojim kolima vozio Smejkala i Saxa na partije. Smejkal NIJE hteo sa mnom da se vozi jer se bojao da ja ne ponudim remi sto je bilo besmisleno jer NIKADA nisam prihvatao remije ni u partijama ni pre pocetka partija, sto je bilo opste poznato) Smejkal je ostao u hotelu a iz solidarnosti se pridruzio HORT koji je na turniru na kraju bio treci. Po dolasku u salu upozorio sam Komljenovica i Acketu da je Smejkal ostao u hotelu. Uzvraceno mi je da me se to ne tice. Onda je posle sata igre pala zastavica Smejkalu i Hortu. Nesto posle toga oni su se pojavili u sali i narocito Hort je vristao iz sveg glasa: „Ovo je najveci skandal u istoriji saha. FIDE ima to da resava!“ Organizatori se OPET obracaju meni: ja pravim novu gresku i umesto da se izgubim iz sale upadam u novu igru: kao pomoc organizatorima stize i Milos Bakic, drzavni tuzilac Vojvodine, inace moj licni prijatelj. Sve u svemu ja sam OPET bez izbora. Sedam za tablu, sa osecanjem IDIOTA. Prilazi stolu sudija Acketa i ODUZIMA mi 20 minuta od mog vremena predvidjenog za partiju! Ja pitam „zasto mene kaznjavate“. Acketa odgovara: „Smejkal je pristao. Zbog BEZBEDNOSTI objekta partija se mora zavrsiti do 22 sata!“. Nisam imao kud. I samo u ovoj partiji dosao sam u cajtnont i u boljoj poziciji PREVIDEO konja u 39. potezu. Na turniru je pobedio Smejkal, ja  sam bio drugi, Hort treci…Organizatori na zavrsnoj svecanosti nisu mi se ni zahvalili…

Sto se tice partije koja je pred vama, ja sam primenio novu ideju sa 0-0-0 (velika rokada) i u dinamicnoj igri pobedio…

Posle nekoliko meseci na Evropskom sampionatu u Moskvi pitao me je David Bronstein:“Koliko si razmisljao na potez 18.Dd4?“.Odgovorih da sam odmah odreagovao, ali sam na 14.e5 razmisljao oko 1/2 sata. „Oh“ rece David.“Potez 18.Dd4 bio je prava bomba“.

Ekipni EVROPSKI SAMPIONAT (1976) odrzan u Moskvi bio je za nasu reprezentaciju veoma tezak.Uz ogromne napore i sa MNOGO srece uspeli smo da osvojimo BRONZANU medalju.Ja sam imao najbolji uspeh u ekipi. Sticajem okolnosti, u poslednjem kolu, prekinuo sam ovu partiju. Moj protivnik je kovertirao svoj 42.potez koji je bio ocigledan (42.Ld3).Drugi rezultati su se vec znali: od rezultata ove partije zavisilo je ko ce uzeti medalju,mi ili RUMUNI. Ja sam stajao bolje ali pobeda je bila NEOPHODNA. Pa pogledajmo kako je to ispalo…

Herceg Novi, 10. septembar 2008. godine

(Nastaviće se)

INTERVJU SA DRAGOLJUBOM VELIMIROVIĆEM (2.dio)

G.T: Bili ste trener nekim od nasih najpoznatijih sahista i pomagali u njihovim pripremamam za vazne turnire i meceve. Koliki je znacaj i odgovornost sekundanta za sahovske uspjehe?

Dragoljub Velimirovic: Gligoricu sam bio trener 1966-1973, a posle toga Marjanovicu 1973-1974 a sa njim sam i sada u vezi.

Na olimpijadi u Skoplju 1972 bio sam glavni trener (bilo nas je trojica, ali su analize prekinutih partija dodeljene meni!). Reprezentacija je osvojila bronzanu medalju.
Ovde je neophodno objasnjenje: U vreme socijalizma sahisti su bili amateri. Morali smo osvajati nagrade i od toga smo ziveli. Otuda treneri NISU ni postojali vec SAMO sekundanti koji su isli na turnire i pomagali u pripremama za partiju i kod prekidanja partija, a uglavnom posle turnira nisu nista radili. Najcesce, i kod prekinutih partija, to je bila slaba pomoc koja uglavnom i nije bila placena. Ja sam, pak, VOLEO da radim kao trener: napravio sam samostalno poseban PROGRAM rada koji sam dopunjavao iskustvom i novim saznanjima. To se znalo no problem je poceo u maju 1975 godine kada je Dolanc u „Izvrsnom birou SKJ  “ proglasio amaterizam u sportu. Sahovska organizacija se BRZO snasla i donela odluku da SVI igraci sa medjunarodnim titulama a igraju u I i II  ligi budu postavljeni za trenere u svojim klubovima.To je bio spas no pokazalo se da je i opasna mera sto postaje  vidljivo odmah sa pocetkom politickih neprilika u Jugoslaviji. Otuda samo rad sa programom i u duzem periodu (od najmanje godinu dana) ovaj rad se moze priznati kao trenerski rad.
U duzem periodu sam radio sa velemajstorima:  Gligoric (7 godina), Slavoljub Marjanovic (nekoliko godina), Ivan Sokolov (18 meseci), Predrag Nikolic, Aleksandar Kovacevic (5 godina), Goran Kosanovic (18 meseci), Natasa Bojkovic (18 meseci. U vreme rada osvojila je titulu „Omladinske prvakinje sveta“). Sa izuzetkom Gligorica svima  ostalima je tek predstojilo da osvoje najvisu titulu u sahu. Radio sam, u duzem periodu, u nekoliko sahovskih skola:
S.K.Partizan (1962/65),S.K.Batajnica (1969/70),S.K.Stara Pazova (1970/72),S.K.Crvena Zvezda  (1987/1993).
Iz Sahovske skole izasao je medjunarodni majstor Goran M Todorovic, a iz Stare Pazove velemajstor Goran Kosanovic.

G.T: U Vasoj knjizi, koja ce se vjerovatno pojaviti krajem godine vec su opisane brojne sporne situacije. Da li bi mogli za citaoce Sah mat liste da predstavite nesto od toga sto ste pripremili kao komentare koji ce biti uz svaku partiju u Vasoj knjizi.

Dragoljub Velimirovic: Evo nekoliko siroj javnosti nepoznatih detalja:

Moj prvi medjunarodni turnir bio je u Hastingsu 1961/62 godine. Igrao sam u I. rezervnoj grupi i zaostao za Drazenom Marovicam (YU) i Poljakom Mankeom (koji je poginuo posle nekoliko meseci) 1/2 poena, mada sam obadvojicu pobedio (Marovic je rezirao poslednje kolo: predlozio mi je, neposredno pre pocetka partije, da svi remiziramo i podelimo 1/3 mesto. On je igrao sa Mankeom a ja sa Gibbsom koji je na turniru bio poslednji. Ja sam to odbio premda sam se osecao nelagodno. Partiju sam brzo izgubio previdevsi u otvaranju damu. Posle ovog previda Marovic i Manke su remizirali.)

Na turnir sam stigao malo neobicno: sto peske, sto taksijem premda nisam imao ni jednu funtu. Ustvari nasa najveca putnicka agencija „Putnik“ prodala  mi je voznu kartu za voz Folkston-Hasting premda takva pruga nije postojala! Ja sam umoran od dugog puta otisao u policiju i predlozio da tamo u zatvoru odspavam a posle vidim sta cu dalje uraditi. To je izazvalo „malu“ zbrku: ipak su mi pomogli dovevsi jednu jako staru baku koja je znala ruski. Nekako smo se sporazumeli i ja sam ipak stigao u HASTINGS.

Sampionat Srbije za 1962 godinu odrzan je po novom sistemu: bilo je nekoliko polufinalnih grupa: ja sam u jednoj, u Beogradu, pobedio  i kvalifikovao se za „Sampionat Srbije“. Na „Sampionatu Srbije“ igralo je samo 12 igraca: 3 majstora koja su propustena bez kvalifikacije, 8 majstorskih kandidata i ja (imao sam I kategoriju). Uprkos ubedljivoj pobedi nisam dobio vise zvanje (majstorski kandidat) jer na turniru nije bilo 16 igraca, tako da sam ostao igrac I kategorije. Ustvari NIKAD nisam ni postao majstorski kandidat). Nisam ni sanjao da ce me slicni problemi pratiti kroz celu sahovsku karijeru.

Ovaj sampionat (Vrnjacka Banja 1962) bio je prvi zvanicni turnir po „svajcarskom sistemu“ odrzan u Jugoslaviji. Bilo je 48 igraca a igralo se 13 kola (jer je po formuli profesora Eloa to bilo dovoljno da se dobije objektivan plasman za prvu sestoricu igraca koji su se trebali kvalifikovati za „Zonski turnir za svetsko prvenstvo“. Tako su predvidjale „Propozicije sampionata“. Ispalo je potpuno drukcije.

Sto se tice mene odmah su poceli problemi: bio sam jedini ucesnik koji je imao I kategoriju. Najveci broj igrace se pobunio pa je sekretar „Sahovskog saveza Srbije” Dragutin Dzaja, koji je bio i glavni sudija sampionata, prisao mi i saopstio da „moras da napises molbu SSS i zatrazis da ti priznamo zvanje „kandidata za majstora“ „. Ja sam to odbio. Uostalom turnir je vec poceo a ja sam nameravao da budem u „prvih deset“ sto mi je automatski odezbedivalo „titulu majstora“. Nastalo je malo komesanje. Ja sam ostao pri svome. Na kraju moj plasman je bio dobar: podelio sam 3/4 mesto sa Matom Damjanovicem posto sam u poslednjem kolu izgubio ostru poziciju sa Parmom (prvi je bio Gligoric, drugi Matanovic). Usto sam imao i najjaci rejting turnir (rejting mojih protivnika). Ali time stvar se nije zavrsila. Tadasnji „SEKRETARIJAT SS JUGOSLAVIJE“ ignorisao je „Propozicije“ koje je sam doneo i raspisao „IZBORNI TURNIR“. Ja sam odmah odustao. Onda je izvrsen politicki pritisak na mene. Posle mesec dana neprekidnih sastanaka u mom klubu „Partizanu“ i „S S Jugoslavije“ bio sam prinudjen da pristanem i zaboravim „Propozicije …“. Taj izborni turnir „sestorice“ sam odigrao jako lose zavrsivsi na poslednjem mestu…

Slovenac Vasija Pirc bio je gromadna licnost jugoslovenskog saha. Do sredine 50-ih godina bio je uz Gligorica najbolji nas velemajstor ali jos veci njegov znacaj je u ODLICNIM komentarima koji su (uz Vladimira Vukovica) bili odlucujuci u sahovskom formoranju celu moje generacije a na temeljima STAJNICOVE TEORIJE.

„Sampionat Jugoslavije (Zenica 1963) bio je tezak i dugotrajan.Igrao sam neravnomerno i zavrsio u „sredini tabele“.

Sampionat Jugoslavije odigran u Titogradu (1966) bio je prvi moj jak turnir (PO «seveniskom sistemu»). Ja sam deset partija dobio a sedam izgubio uz jedan remi (poslednje kolo) premda sam u toj partiji zrtvovao tri pesaka. Partija je poslednja zavrsena i posle nje je usledila zavrsna svecanost: dodeljene su mi cetiri od pet specijalnih nagrada. Podelio sam 4/5 mesto i kvalifikovao se za zoski turnir svetskog sampionata koji se igrao u Hagu. Na turniru sam igrao neravnomerno: ispustio sam u poslednjim kolima prvo mesto. Ipak moj rezultat je bio veoma dobar. No „Djavo nikad ne spava!“.Posto su slabo prosli Matanovic(10) i Matulovic(7), raspisan je novi „Izborni turnir“! Prva dvojica su se trebali kvalifikovati dalje…Poucen iskustvom sa „Prvim izbornim turnirom“ nisam rasipao snage na rasprave. Otisao sam bolje pripremljen i sa Matanovicem kvalifikovao se dalje…Nisam ni sanjao da cu posle zonskog turnira u Hagu pauzirati sest godina…

Ovaj drugi „Izborni turnir“ imao je pouku i za FIDE: izglasan je pravilnik o „kvalifikacionim turnirima FIDE“. Vise nije bilo dozvoljeno nacionalnim federacijama da prekrajaju vec donesene pravilnike. Takode je ustanovljeno da FIDA priznaje rezultate SAMO „nacionalnih sampionata“. Time je stavljena tacka na „Izborne turnire“ i njima slicne…

Kada govorimo o obrnutim sistemima (to znaci da otvaranja koja igra crni, preuzima beli sa tempom vise) prisetih se moga razgovora sa Misom Taljem u Teslicu (Bosna) 1980. Pitao me je zasto obrnuti sistemi uglanom ne daju prednost iako beli (igra ih beli) ima tempo vise. Posle „zive“ diskusije sa puno argumenata i protiv argumenata saglasili smo se da je logika u tome da crni UVEK igra na izjednacenje pozicije te tempo vise mu ne garantuje prednost vec samo ostru igru.

Beogradski festival (1965) posvecen „Danu oslobodenja Beograda“ bio je osrednji medunarodni turnir „B“ kategorije. Ja sam izgubio 6 partija i isto toliko dobio.U poslednjem kolu sastao sam se sa Rumunom Georgiu-om (pobednikom turnira) i remizirao, premda sam od sredisnice imao dobijenu poziciju. Moj rezultat je bio polovican.

Herceg Novi, 10. septembar 2008. godine

(Nastaviće se)

INTERVJU SA DRAGOLJUBOM VELIMIROVIĆEM

(1. dio)

Stekao sam utisak da se kod proslavljenog velemajstora Dragoljuba Velimirovica najbolje potvrdjuje misljenje da se karakter osobe najbolje otkriva tokom sahovske partije. Igrac ostrog i beskompromisnog stila i u zivotu se hrabro upustao u “ostre varijante” boreci se za svoju pravdu i istinu do kraja. U knjizi koju velemajstor Dragoljub Velimirovic upravo pise, uz 300 odabranih partija koje su svojim idejama znacajno uticale na razvoj sahovske teorije, bice opisane i neke sporne situacije ciji su akteri poznati sahisti i sahovski funkcioneri a koje cemo upoznati u drugom svjetlu od dosada poznatog. Knjiga ce bez sumnje biti bestseler.

Intervju je obavljen 10. septembra u toplo, prijatno, poslije podne (i vece) u Herceg Novom u stanu porodice Velimirovic.

Goran Tomic: Sahovska javnost je malo upoznata sa Vasim ranim djetinjstvom koje je bilo vrlo dramaticno. Da li bi mogli da opisete te dogadjaje? 

Dragoljub Velimirovic: Rodjen sam u Valjevu 12. maja 1942. godine u poznatoj, u to vreme, gradjanskoj porodici. Otac je uoci rata dosao u otvoren sukob sa svojim sefom Nikolom Kalabicem, tako da kad je moj otac od Nemaca uhapsen moja majka je morala sa mnom pobeci i ja sam se nasao u nekom zbegu gde su me prebacili u neko prihvatiliste a zavrsio sam u Domu za nezbrinutu decu koji se tokom rata formirao u Apatinu (u Vojvodini). Posle pada engleskog vojnog aviona na jedan deo Doma odmah su nas premestili u Coku (takodje u Vojvodini), gde me je majka pronasla u novembru 1947. godine i odvela sa sobom u Sarajevo gde je kao pravnik radila u ministarstvu zeleznica. Kasnije smo se selili, sa prugom zajedno, i najvise godina sam proveo u Doboju gde sam zavrsio osmoljetku.

G.T: Poznato je da ste u rodbinskoj vezi sa svetim vladikom Nikolajem Velimirovicem. Mozete li malo detaljnije da to objasnite.

Dragoljub Velimirovic: Ja sam to doznao dosta kasno, vec kada je umro. To je bilo 1956. godine i majka je to od mene krila zbog raznih neugodnosti koje je ona imala i htela je mene da sacuva od toga. U tom smislu ona je vec poduzela mere kada sam izasao iz Doma pa mi je dala nadimak Drasko iako sam ja Dragoljub, a ovo iz razloga da bi asocirao na Crnogorca a  ne da sam iz Valjeva. U tom smislu sam imao neprijatnosti jer sam morao ici kod  ucitelja krajem svake godine da mi u svedocanstvo upisu krsteno ime Dragoljub. Moj rodjeni deda Radojica je bio svetom vladici Nikolaju brat od strica.

G.T: Mozete li nesto reci o tome kada ste i kako naucili prve sahovske poteze?

Dragoljub Velimirovic: Mama me naucila jer je ona bila zenski sampion Jugoslavije (pobedila je na zenskom sampionatu u Zagrebu 1939. godine) a na muskom turniru u Zagrebu pobedio je tada sesnaestogodisnji Gligoric. Mama me naucila sah kada sam izasao iz Doma jer nisam imao nikakve igracke. Ziveli smo u jednoj sobi sa jednom maminom kolegicom.

G.T: Koji su bili Vasi glavni rivali u juniorskoj konkurenciji?

Dragoljub Velimirovic: Bili su Bruno Parma, Ivan Nemet i Vlado Kovacevic.

G.T: Koji je sahista najvise uticao na Vas sahovski stil?

Dragoljub Velimirovic: S obzirom na situaciju da nisam imao nijednu sahovsku knjigu do 18 godina a od 1956. godine mama je bila pretplacena na „Sahovski glasnik“ koji je vodio Vladimir Vukovic, tako da mi je to, uz kasnije Andricevu “Igru miliona”, bila jedina sahovska literatura.

G.T: Koji je od svjetskih sampiona na Vas ostavio najveci utisak?

Dragoljub Velimirovic: Meni je u pocetku, kada sam poceo citati sahovske knjige, najveci utisak ostavio Aljehin a kasnije Botvinik i Smislov. Sa Smislovom sam bio u jako dobrim odnosima iako je bila velika razlika u godinama. Onda Karpov i narocito Kasparov koji je uz kreativnost imao i veoma dobre i iskrene komentare. Korcnoju sam pomagao prije meca sa Karpovom 1984. ali smo se razisli jer nije prema meni hteo da izvrsi materijalnu obavezu koja je bila dogovorena.

G.T. Koliko mi je poznato svjetski sampion Mihail Botvinik je visoko cijenio Vasu sahovsku kreativnost. On Vas je svrstao u posebnu grupu kreativnih sahista. Mozete li nesto reci o tome?

 Dragoljub Velimirovic: On je bio sudija naseg zadnjeg meca Beograd –Moskva, 1994. godine i onda smo puno razgovarali (sedeo je na banketu do mene) i objasnio mi je jednu jednostavnu stvar do koje tada jos nisam dosao, o analitickom talentu odnosno radu. Naime pitao me jednostavno sta mislim o Fiseru i njegovom radu. Ja sam rekao da je bio jako radan ali da je imao jedan nedostatak koji ja do tada nisam uspeo da otkrijem da je igrao uvijek iste varijante (njih je pojacavao) ali nije dao mnogo novosti. Onda mi je Botvinik pokazao prstom na Smislova koji je sedeo preko puta i rekao –A sta mislite o njegovom analitickom radu? Ja sam na trenutak bio iznenadjen a onda sam rekao da mislim da ima suvise ideja pa ih ne moze sve obraditi. Odigra ih u jednoj ili dve partije pa napusti. Botvinik kaze na to – Eto vidite Vi imate ideje a ovaj do mene (prstom pokaze na Gligorica) kao i Fiser mogu samo analizirati ono sto vide. Prema tome postoje dva talenta za analizu: aktivan talenat koji moze stvarati ideje i onda ih analizirati i pasivan talenat s kojim Vi vidite neku poziciju ili potez koji Vam se dopadne pa onda mozete da ga analizirate.

G.T:Ideja koju ste otkrili i razradili usla je u sahovsku teoriju kao varijanta Sicilijanske odbrane „Velimirovicev napad“. Kako ste dosli do te ideje?

Dragoljub Velimirovic: Ja sam dosao 1959. godine na tu ideju. Naime, ja sam igrao u silijanskim odbranama kao beli iskljucivo Lg5 iz razloga sto sam posle Dd2 rokirao na veliku stranu. Tada se vec Fiser pojavio. On je igrao iskljucivo Lc4 i onda rokirao na malu stranu, pa sam ja dosao na jednostavnu ideju da igram Lc4 a rokiram na veliku stranu. Onda sam tu ideju razradio. Moja mama je volela da igra dopisni sah i u partiji sa jednim Nemcem sam joj savetovao da igra De2 i rokira na veliku stranu. Kada je to uradila Nemac je napisao u pismu – Izvinite ovakva varijanta ne postoji u sahu, u svetu, a izgleda da kod Vas u Jugoslaviji postoji- i pitao gde bi to mogao da vidi. Onda mu je moja mama objasnila da to igra njen sin a da on jos nije poznati sahista. Kasnije mi je taj Nemac poslao njihov casopis koji i dan danas imam a u njemu je objavljena ta partija (ona je zavrsila remijem). Nastavio sam da igram tu varijantu i na cugerima su svi bili iznenadjeni i naravno brzo gubili. Onda sam je odigrao i u nekoliko turnirskih partija i dobijao pa mi je Nikola Karaklajic koji je tada bio sekretar u Sahovskom savezu Jugoslavije narucio da pre meca sa Rusijom u pripremama koje smo imali (ja sam igrao za omladince) da dam glavne ideje te varijante sto sam i uradio i tako se varijanta prvi put pojavila zvanicno. Kasparov je 1982 godine stampao knjigu Seveniska varijanta i ja sam je dobio. U njoj je navedena varijanta pod nazivom “Velimirovicev napad.”

G.T: Cuo sam da je Fischer primjenio jednu Vasu teoretsku novost u mecu protiv Spaskog i dobio partiju u “mecu stoljeca” u Rejkjaviku 1972. godine. O kojoj se to novosti radi i kako je Fischer za nju saznao?

Dragoljub Velimirovic: U Palma de Majorki posle njegove partije sa Larsenom koju je Fiser izgubio igrajuci “Velimirovicev napad” Fiser je zamolio Gligorica da me ubedi da sa njim pogledam tu partiju (U Palma de Majorki sam bio u ulozi Gligoricevog trenera). Gligoric me ubedio da idem ali je sa mnom bio Mario Bertok koji je tamo bio trener Minica i istovremeno je i novinar. Mene je ubedio da i njega povedem da slika Fisera i mene kada analiziramo. Ja sam onda Gligoricu rekao da pristajem ako prihvati prisustvo Maria i mene sa tim da nas slika, da cu otici da to pogledamo. Onda je Fiser rekao – U redu, ali samo dve slike! Mario je dosao, slikao nas dva puta, pitao za svaki slucaj – Moze li jos jedanput, ali je neki covek sa strane samo odmahnuo rukom i izbacio Maria.

Analizirali smo nekoliko sati. Pokazao sam mu i ideju poteza Sh5 koju u prvo vreme nije smatrao posebno dobrom jer se kvari pesacka struktura. Ipak taj potez je kasnije odigrao u mecu sa Spaskim (Treca partija meca, Benoni, 11…Sh5, G.T) i tu partiju pobedio.

G.T:  Sa Garijem Kasparovom ste se sretali za tablom ali je bilo i nekih Kasparovljevih spornih komentara u javnosti na koje ste ostro reagovali. Mozete li objasniti o cemu se tu radi i da li ste danas u kontaktu sa Kasparovom?

 Dragoljub Velimirovic: Ja sa Kasparovom sada nisam u kontaktu ali mi se javio preko velemajstora Klarica iz Zagreba (sa pitanjem da li sam jos uvek ljut na njega i da li hocu da odgovorim na njegovo pismo. A ja sam bio ljut na njega zbog njegove izjave da Beograd treba bombardovati pa sam jednom javno na to reagovao i on je to cuo) pre oko godinu i po dana. On je pisao knjigu o najznacajnijim teoretskom dostignucima u dvadesetom veku pa mi je poslao pismo sa sest pitanja na koje je trebalo odgovoriti i poslati odredjene materijale. Ja sam poslao materijale u 25 strana kucanih strana, ne sahovske partije vec psiholosku analizu promena i uticaja. On je knjigu zbilja objavio krajem prosle godine a posto nisam slao partije skromno je pisao o mom doprinosu. Tek kad sam video knjigu video sta je on ustvari hteo. Ipak kod prvog spomena mog imena stavio je u knjizi “da se susreo sa legendarnim Dragoljubom Velimirovicem i da je u nasoj partiji na Medjuzonskom turniru u Moskvi 1982 godine izbegao da igra  sicilijansku odbranu jer nije hteo da reskira.” Tu je Kasparov naveo nasu partiju.

G.T: Koje Vase sahovske rezultate smatrate najznacajnijim?

Dragoljub Velimirovic: To su:

A) na sahovskim olimpijadama:
Nica 1974, srebrna medalja (moje prvo ucesce na olimpijadi)

B)    na svetskim prvenstvima:
II ekipno prvenstvo sveta, Lucern (Svajcarska) 1989, srebrna medalja

C)    na evropskim prvenstvima:
Bat (Engleska)1973, srebrna medalja.
Moskva 1977, bronzana medalja.

Pojedinacna takmicenja:
A)    uspesi u ciklusu za svetsko prvenstvo
Zonski turniri:
Praja da Roca (Portugal) 1978, I mesto (napravio sam najvecu seriju pobeda u istoriji svetskih prvenstava sa 15 (petnaest) pobeda za redom.

2.      Becici (Crna Gora) 1981, I mesto

3.      Panormo (Grcka) 1998(3/4 mesto) (kvalifikacija za finalne borbe svetskog prvenstva. Nisam otisao usled napada NAT O).

Kvalifikovao sam se i igrao tri „Medjuzonska turnira“:
1. Rio de Zaneiro (1979),Moskva (1982)
2. Sirak (Madjarska) 1987
3. Rio de Zaneiro 1979
(Na sva tri sam bio u sredini tabele)

B)     uspesi u ciklusu za evropsko prvenstvo
Nisam nikada igrao jer FIDE to nije tretirala kao vazne turnire. Otuda kvalifikacije za svetsko prvenstvo bili su „zonski turniri“. Izuzev tri gore pomenuta igrao sam sledece:
Hag (Holandija) 1966
Arandjelovac 1974
Kavala (Grcka)1985
Cetinje 1992

C) sampion drzave

1. Vrnjacka Banja 1970 ,1/2 sa (Vukicem) (Po propozicijama trebalo je da igramo mec ali Vukic nije hteo. Posle mesec dana vecanja „Predsednistvo SSJ“ nam je obadvojici priznalo titulu sampiona te smo obadvojica automatski uvrsteni u reprezentaciju za evropski sampionat u Kapfenbergu (Austrija).

2. Novi Sad 1975, (1) (veci deo nagrade NIKAD! nisam dobio)

3. Niksic-Beograd 1997(1). Posle cetvoromeca u Beogradu (Velimirovic, Popovic, Damljanovic, Ivanisevic) na kome sam pobedio priznata mi je titula sampiona. Medjutim, pehar koji mi je sledovao,NIKAD nisam dobio!

A)    u prijateljskim mecevima:
SSSR-Jugoslavija:
1. Suhumi 1966 (po seveniskom sistemu) (moj prvi nastup za reprezentaciju zavrsio se jako neprijatno, uprkos dobroj igri: (1,5 iz 6)
2.Odessa 1975 (4,5 iz  6)(po seveniskom si stemu) (procentualno najbolji rezultat postignut u mecevima sa SSSR-om)
3.Tbilisi 1973
4.Teslic 1980
5.Beograd-Moskva 1994
6.Beograd-Moskva 1998
7.Moskva 2007 (seniori)
(u ukupnom rezultatu ostvario sam pozitivan skor: +9=10-7)

A)    u Balkanijadama:
Sofija 1972 (1.mesto ), (4 iz 4 partije) (najbolji rezultat na tabli i u reprezentaciji)
Herkularum 1983 (1.mesto) (bio igrac i kapiten)
Sofija 1986 (2.mesto) (bio selektor)

Herceg Novi, 10. septembar 2008. godine

(Nastaviće se)

Radoš Marjanović: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE (45)

   Priprema:

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE                                                                             

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca

Slom u manje od 20 poteza

IZVOLTE DAMU ALI I MAT PRIDE

GLIGORIC  –  POMAR, Torremolinos 1961.

1. e4  c5  2. Nf3  Nc6  3. d4  cxd4  4. Nxd4  Nf6  5. Nc3  d6  6. Bc4  … Ova partija potice iz vremena  kada je popularni Gliga, povremeno, na pocetku partije znao povuci 1. e4.  Zasto je kasnije prestao da igra otvorene i poluotvorene sisteme, zna samo on.  Nama, medjutim,  ostaje da zalimo, jer je bas u tim sistemima ostavio niz ostvarenje trajne vrednosti. U ovoj partiji igrana je Sozinova varijanta Sicilijanske odbrane, a o njenoj vrednosti dovoljno kazuje podatak  da ju je i Fiser primenjivao, kad god bi mu se ta to pruzila prilika.. 6. …  e6  7. 0-0  Be7  8. Bb3  0-0  9. Be3  Nxd4  10. Bxd4  Bd7  11. Qe2  Bc6  12. Rad1  Qa5  13. f4  e5.

Evo pozicije nastale posle 13 poteza
 
Poslednjim svojim potezom  (13. …  e5) crni je pruzio velike mogucnosti belom da izvede pravu agresiju. On je otvorio dijagonalu belom lovcu i f-liniju belom topu, a to ne moze proci bez teskih posledica. 14. fxe5  dxe5  15. Rf5  Bc5!  16. Bf2  Rad8.  Na 16. … Qb6  17. Nd5!  Nxd5  18. exd5  Bxf2+  19. Qxf2, beli je opet bolji, ali se jos moglo igrati.  17. Rf1?  …  Potez je los, ali dobija najbrze. To je paradoks koji ce uskoro postati cinjenica. Sa 17. Bxf7+! beli bi dobio pesaka, ali to jos nije dobitak partije.  17. …  Rd6  18. Kh1  Bxf2  19. Qxf2  Bxe4??  Tesko je odgonetnuti  sta je Pomar mislio kad je odlucio da odigra ovaj potez, ali je izvesno da nije mislio da ce za uzvrat  dobiti mat. Morao je igrati 19. …  Bd7, ali je i tada pitanje da li bi uspeo da izdrzi pritisak belog posle Nd5. 20. Nxe4  Nxe4  21. Rxf7!!. Gligoric kao da mu je rekao – evo dame, ali i mat pride. Dakle, Pomar nije hteo da se poigrava svojim ugledom pa se „bez buke“ predao.
 
Studije i problemi
 
MALO ZBILJE MALO ZABAVE
 
Molimo da pazljivo osmotrite poziciju na dijagramu

Po ishodu ona bi mogla ici pod naslovom „Verovali ili ne!“. U ovoj poziciji mnogi bi se sa citavom damom manje odmah predali. Ali, crni kao da je hteo da prekrati vreme, pa je nastavio borbu, videvsi da bar moze dati jos neki sah
1. …  Qg1+
Beli misli da mu je sve jedno kuda ce, i tragicno gresi.
2. Kh4!?  …
Crni je ovim potezom belog dosao do sanse. Razmislio je malo, verovatno jos nesvestan krajnjeg ishoda i povukao:
Ne, to vam necemo neri, ali posle 3 poteza, partneri sa cudjenjem zakljucuju da je beli matiran! Ovo vam je divna prilika da se malo zabavite, opustite i potrazite resenje – srecno!

I u ovom drugom primeru  ima i zbilje i sale

Pozicija nije sahovski realna pa stoga ide u red zabavnih. Medjutim, zadatak je sasvim ozbiljan

Beli vuce i daje mat u 12 poteza.

Resenje ni u ovom slucaju ne objavljejemo. Zelja nam je da se „sahovski mucite“ i tragate za resenjem, ali i da po uspesno obavljenom poslu uzivate u zivate u rezultatu do kojeg ste dosli.

Ako niste znali

DRUSTVO PRIJATELJA SAHOVSKE IGRE

Aleksandar Dimitrijevic Petrov  (1794-1876), poznat je kao prvi ruski sahovski majstor, kompozitor, pisac znamenitih dela i organizator sahovskih takmicenja. Za njegovo ime vezano je osnivanje  Drustvo prijatelja sahovske igre  o cemu je sacuvan pismeni trag. Dogodilo se to u vreme kada je u Petersburgu  bilo nekoliko desetina jakoh sahista , koji su se radi igranja  saha okupljali  u stanu Petrova. Da bi se ta aktivnost sahista na odredjeni nacin ozvanicila, 4. novembra 1837, dakle, pre skoro 170 godina, sacinjen je Pravilnik  koji je dobio ime  „Ustav kluba“. Taj rukopis, pisan rukom Petrova, cuva se u Institutu ruske literature Akademije nauka nekadasnjeg SSSR u San

 Petersburgu. (Lenjingradu)

TEKST TOG PRAVILNIKA GLASI:

„Formira se drustvo ljubitelja sahovske igre na sledecim osnovama:

1. Bbroj clanova ne treba da bude veci od 64.

2. Sastanak Drustva bice u kuci  jednog od clanova, jednom neeljno, cetvrtkom od 6 casova uvece. Posle  12 casova partije se ne pocinju.

3. Ako neki od clanova  propusti uzastopno sest sastanaka (a ne da Drustvu uzroke za to), to se smatra za izjavu da ne zeli da bude vise  clan i na njegovo mesto bira se drugi.

4. Clanovi se biraju putem glasanja. Vecina kuglica resava izbor.

5. Odsutni clanovi se beleze u knjigu posle svakog sastanka.

6. Znacajnije partije, po zelji njihovih autora, zapisuju se u narocitu knjigu.

7. Svaki clan ima pravo da dovede sa sobom kao gosta jednu osobu, o cemu stavlja zabelesku  u knjigu pri dolasku u Drustvo.

8. Ista osoba ne moze da bude gost vise od tri puta u toku godine.

9. Nikakva igra sem saha u Drustvu nije dozvoljena.

10. Svaki clan pri stupanju u drustvo, duzan je da uplati 15 rubalja za kupovinu tabli i sahovskih figura.

Zatim se na dokumentu stavljeni potpisi svih prisutnih za vreme donosenja „Ustava kluba“

Sahovski aforizmi

• N evucite krive poteze topovima. Oni idu pravo.
• Sta vredi volovima kad ne znaju upravljati topovima.
• Nisu svi lovci za lov u mutnom.
• Lovac je najjaci kad raspali po dijagonali.
• Tesko konju kojeg vuce konj
• Konj je skakac, a skakac ne mora biti konj.
• Ni odbrana dva skakaca, ni igra cetiri skakaca, nisu konjske igre

CUDESNA LEPOTA IGRE

       Miodrag Stjepanovic

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

INTERVJU SAH MAT LISTE – PAUL TRUONG

                                       

Mr. Truong je bio veoma ljubazan i odgovorio mi na pitanja koja sam mu poslao e-mailom.

Goran Tomic: Procitao sam intervju koji je sa Vama obavila GM Susan Polgar na Chess Cafe. Intervju je veoma interesantan, ali neke cinjenice nisu dovoljno razjasnjene. 

 Citiram:„Paul Truong: Odrastajuci u Sajgonu (Vijetnam) postao sam sahovski idol dok sam bio veoma mlad. Neocekivano sam pobijedio na svom prvom juniorskom nacionalnom sampionatu ( ispod 21 god.) kad sam imao svega 5 godina. Iznenada sam postao senzacija, sahovsko cudo od djeteta. Sljedece tri godine zaredom sam uspio da odbranim ovu titulu.

Citava zemlja je bila zaprepastena kad sam sa samo 8 godina uspio da pobijedim na svom prvom nacionalnom prvenstu I odbranim titulu cetiri godine zaredom.“

Na web sajtu http://www.uschess.org/news/bio/truong.html moze se procitati::

„Majstor FIDE Paul Truong rodjen je 2. juna 1965 u Sajgonu, Vijetnam. Naucio je da igra sah sa 5 godina od svog oca.“
 
Mozete li mi reci nesto vise o svojim ranim sahovskim danima. Da li ste stvarno postali omladinski sampion zemlje (za mladje od 21. godinu) kada ste bili stari samo pet godina?

Paul Truong: Da, pobjedio sam prvi put na nacionalnom omladinskom sampionatu kada sam imao 5. godina. Ne sjecam se tacno koliko sam imao jos mjeseci. Branio sam uspjesno osvojenu titulu slijedece tri godine. Tada sam pobjedio na sveukupnom nacionalnom sampionatu (imao sam 8 ili 8.5 godina). Titulu sam zadrzao sledece 4 godine dok moj otac i ja nismo pobjegli od komunistickog rezima. Takodje sam igrao u finalu u Kineskom sahu isto tako dobro, kada sam imao izmedju 8 i 9 godina. To je bio mnogo veci uspjeh nego pobjeda na nacionalnom sahovskom sampionatu. Vjetnam je bio (i sada je) druga zemlja po snazi u Kineskom sahu (odmah iza Kine). To je bila senzacija u Aziji. Nazalost, Vjetnam je u osnovi  smatran zemljom treceg svijeta. Zato, nije dato mnogo publiciteta i nisam imao pomoc u treniranju nijedne od igara (saha ili kineskog saha). Bilo je dosta pregovora da me daju izvan Vjetnama da treniram u drugoj zemlji. Nazalost, to se nije desilo i ostatak je istorija. Ne zalim. U zivotu postoji i drugo, ne samo sah, i ja sam sretan da sam sada u situaciji da pomognem sahovske promjene na bolje. Ali ja ne zelim ili nemam potrebe da budem poznat. Vise volim da stojim u pozadini i tako pomognem u sahovskom radu.

G.T: Citiram:

„Paul Truong: Tog dana, (30. aprila, 1979 – G.T.)  sam zajedno sa svojim ocem pobjegao brodom koristeci tajne kanale pokreta otpora i ostavljajuci za sobom majku i mladjega brata.
 
…Poslije toga smo konacno stigli u New Jersey 1. decembra 1979. Nisam govorio engleski, bio sam krhkog zdravlja i u sahu sam potpuno „zardjao“. Potpuna katastrofa.„
 
Citava prica o Vasem bjekstvu iz Vijetnama je bila veoma traumaticna za sve izbjeglice. Bilo je napada pirata, ajkula, zavrsili ste na pustom ostvru i mnogi ljudi su umrli. Da li ste po Vasem dolasku u New Jersey imali neku pomoc od humanitarnih organiacija, sahovskih organizacija ili bilo koga drugog? Postigli ste veliki uspjeh u relativno kratko vrijeme. Kako ste to postigli?

Paul Truong: Vise od jedan milion Vjetnamaca je izgubio zivot pokusavajuci da pobjegne od komunizma. Mi smo izgubili vise od 300 ljudi kada se nas prvi brod potopili tajlandski pirati. Niko nema tacan broj jer je sve bilo tako ludo i divlje. Neke humanitarne grupe na ostrvu su nam donijele nesto rize i lijekova. Ali to je nije bilo dovoljno.
Kada sam stigao u NJujork u decembru 1979, nisam govorio engleski. Isao sam u srednju skolu dok sam istvovremeno 7 casova radio honorarno tokom noci i tokom vikenda da bih zaradio pare i pomogao ostatku familije u Vijetnamu. Zato je moj sah bio zapostavljen. Imao sam rejting oko 2400 poena pa je to bilo veliko razocaranje za mene. Znajuci da ne mogu raditi obe stvari, odlucio sam napustiti sah, otici na koledz i poslije toga baviti se biznisom. Uspjeh nije dosao brzo. Bio sam sam. Radio sam i dalje 7 sati honorarno dok sam prisustvovao svim skolskim predavanjima na koledzu. Posle koledza, radio sam izmedju 15 i 18 casova dnevno, sedam dana u nedjelji, 365 dana godisnje, tokom petnaest godina. Bilo je mnogo teskog rada i zrtvovanja. Nije bilo neke precice, samo tezak rad i tome sam se posvetio.

G.T: Vodite poseban trening za mlade sahiste i skolsku omladinu. Da li postoji veliki interes za sah u skolama medju djecom?

Paul Truong: Moji glavni interesi su zenski sah i skolski/omladinski sah. Zasto zenski sah? Zato sto a) je moj nabolji prijatelj Susan Polgar. Vjerujem u njen razlog promocije zenskog saha, da zenama pruzi ravnopravnost. b) zelim da pomognem razvoju samopostovanja i samopouzdanja kod zena jer imam kcerku. Ovo mi ima licni znacaj.  
Zasto skolski/omladinski sah? Zato sto vjerujem da sah moze pomoci mladima da razviju mnoge vjestine kao npr. logicko razmisljanje, koncentraciju, strpljenje, posvecenost, prepoznavanje sablona, itd, i ove vjestine ce pomoci mladima u njihovom zivotu. Sah mi je pomogao u skoli i poslu. Zelim da druga djeca koriste cak i ako ne izaberu da igraju profesionalno sah.  

G.T: Sa 17. godina ste odlucili da napustite sah i odete na koledz i imate „normalnu karijeru“. Da li mislite da mladi ljudi treba da izaberu put sahovskog profesionalca? 

Paul Truong: To je do svake osobe. Ali svako treba da bude realan. Ako sa 17-18 godina nemate bar izmedju  2400-2500 rejting poena, tesko cete postati profesionalni sahista. Ali sah ce im pomoci na ovaj ili onaj nacin. Neko moze da vidi koliko moze daleko stici u sahu. Ali uvijek treba imati dobar plan u slucaju povlacenja iz saha.

G.T:Vasa zelja da osvojite zlatnu medalju na olimpijadi je realna. Citiracu iz Suzanine rubrike na Chess Cafe („Susan Polgar on Chess“) pod naslovom Dva svjetska sampiona na istoj zajednickoj misiji: Postaviti sah na novi nivo popularnosti! na http://www.chesscafe.com

„Paul Truong: Prema listi FIDE, nas tim je sada rangiran na drugo mjesto u svijetu, odmah iza Kine. To je najvaznije sto smo postigli jer zenski tim USA nije nikada osvojio nijednu medalju. Imamo realne sanse za zlatnu medalju 2004 i svi radimo vrlo naporno da ostvrimo taj cilj.“

U drugom tekstu ste napisali: Racunamo na 5 sahistkinja.  1 je porijeklom iz Madjarske (Susan), 2 su iz Ukrajine (Irina i Anna), 1 iz Gruzije (Rusa), i 1 iz USA (Jennifer).  2 djevojke imamo u planu za slijedecu grupu: Tatev je iz Jermenije a Laura je mislim rodjena  u Americi. Ja sam iz Juznog Vijetnama a Michael Khodarkovsky je iz Ukrajine“. Ako vas zenski Olimpijski tim pobjedi na Olimpijskim igrama 2004 da li ce to imati uticaj na sahovski razvoj medju omladinom u USA? Da li taj zenski tim sastavljen uglavnom od internacionalnih sahistkinja moze biti pokretac sahovskog zivota u USA? Sta mislite o informaciji sa jednog vrlo popularnog web sajta:.. „Ona je najjaca sahistkinja u istoriji rodjena u Americi. Postala je zenski IM sa 15. godina i zenski velemajstor sa 18. Bila je medju deset najjacih sahistkinja u svijetu u sest uzastopnih svjetskih sampionata za zene, i dva puta trece rangirana sahistkinja u svjetskoj listi za zene. Ovaj rekord nije postigla nijedna druga sahistkinja rodjena u Americi.“ Ona je Alisa Maric, koja je rodjena u New Yorku, ali sada zivi u Beogradu. Njen ELO rejting je 2433. Da li ste imali kontakata sa njom da ucestvuje u vasem olimpijskom timu?

Paul Truong: Volio bih da je Alisa sa nasim timom. Nazalost, ona ne ispunjava uslove o boravku da bi ucestvovala u USA timu za 2004 godinu. Ona je sjajna sahistkinja i veoma prijatna osoba. O njoj sam cuo mnogo lijepih stvari. Ovdje se ne radi samo o osvajanju zlatne medalje. Mi osjecamo da bi ta zlatna medalja pomogla naglom razvoju saha u Americi i uopste pomogla sahu. To dakle nije licna stvar.  

Goran Tomic: Zahvaljujem Vam na odgovorima.

Intervju sa Mr Paulom Truongom vodio Goran Tomic, urednik Sah – mat liste

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

INTERVJU SA VELEMAJSTOROM STEFANOM ĐURIĆEM

 

Proslo je godinu dana od poslednjeg intervjua sa velemajstorom Stefanom Djuricem. U zivotu sahiste godina dana je mnogo. Posebno kod velemajstora Stefana Djurica.

Goran Tomic: Od proslog intervjua proslo je skoro godina dana. Da li je u medjuvremenu bilo zanimljivih sahovskih putovanja?

GM Stefan Djuric: Mozda je najzanimljivije ono putovanje koje nije ostvareno. Ceo januar je bio u planu boravak u Indiji u Delhiju i Madrasu a u maju je bilo planirano ucesce na turniru u zapadnom Bengalu u gradu Bubaneshwaru. Zbog privatnih razloga nisam otisao na te turnire ali to je mozda i sudbina. Radi se o tome da su u Bubaneshwaru nalazi unikalni centar u kojem su na bambusu zapisane ljudske sudbine. Nadam se da ce sudbina da me sledeci put u pravi cas dovede na tu destinaciju.

G.T: Na kojim turnirima i u kojim zemljama ste bili u proteklih godinu dana?

GM Stefan Djuric: Sve se dogadjalo na evropskom tlu, uglavnom Spanija, Francuska, Italija i Nemacka.

G.T: Da li je tu bilo nekih zanimljivosti?

GM Stefan Djuric: Zanimljivost je da sam ucestvovao krajem marta na turniru u San Remu koji je po svom sastavu bio relativno skroman ali je interesantno to da je to bilo obelezavanje 80 godina od cuvenog turnira na kojem je pobedio Aljehin sa 5,5 poena prednosti. Ja sam bio prvi ali posto je bilo pet kola nadmoc nije bila previse izrazena (smile). Igrao sam u Rimu na brzopoteznom turniru – turnir je bio u 15.30 a imao sam let za Beograd u 22.50. Nagradu sam dobio pre zvanicne ceremonije da bih stigao na aerodrom. Inace u Rimu su velike infrastrukturne rekonstrukcije tako da ce periferna stanica Roma Tiburtina koja se nalazi u neposrednoj blizini kluba gde sam igrao postati glavna stanica dok sadasnja Roma Termini u centru grada ce imati vise lokalni karakter. Jedan dobar prijatelj mi je predlozio da me eventualno poveze ali je jasno da je voz najbrze prevozno sredstvo u toj situaciji tako da sam se uspesno prebacio vozom.

Semilampo 9 Luglio
Pos    Pts       T            NAME                                       Rtg     PRtg
1        7.5        GM        DJURIC Stefan                          2616    2590
2        6.5        A           TOMESCU Vlad                       2507    2469
3        6.5        FM        Sibilio Mario                              2364    2466
4        5.5        —           Quimi Marco                             2188    2266
5        5.0        WGM    Maisuradze Nino                       2329    2264
6        4.5        M           De Vita Igor                              2140    2067
7        4.5        B            LANTINI Marco                       2134    2114
8        4.5        C           TOSI Francesco                          2115    2074
9        4.5        —           Sacco Davide                            1641    2016
10      4.5        E            PARDO Paolo                           1653    1944
11      4.5        GM        D’AMORE Emanuele                 1793    1795
itd.

Na turniru pored Barselone koji je nedavno zavrsen i gde sam osvojio prvo mesto http://www.ajedreznd.com/  http://www.casinoprado.cat/open.html  http://chess-results.com/tnr49530.aspx?lan=9 

Sedeo sam na pocetku turnira pred partijom u jednom vrlo lepom ambijentu, u basti i tu se okupljaju ljudi pred pocetak partija. Sedeci tu u manjem drustvu mene jedan od prisutnih pita koliko ima na turniru velemajstora. Ja sam rekao da mislim 8 ili 9 velemajstora. Na to je sledilo vrlo neukusno pitanje koji sam ja broj. Ja sam rekao da sam broj 15. i momentalno sam shvatio na sta je taj covek ciljao – hteo je reci kakav si ti velemajstor kada si po rejtingu iza nekog fide majstora. Ja sam se uzdrzao od daljih prica i razjasnjavanja – pomislio sam da bi taj doticni mogao da izracuna lako da se ti ljudi nisu ni rodili kada sam ja vec bio velemajstor i to od znacaja. To me dodatno motivisalo da delima a ne recima dokazujem stvari i ovom prilikom mu se zahvaljujem. 

Konacno stanje posle 9. kola

Ordre              Nom                                        FED      Elo FIDE     Equip/Ciutat       Pts.

1           GM    Djuric Stefan                            SRB      2445           Serbia                7.0

2           IM     Munoz Pantoja Miguel             PER      2482           Terrassa             7.0

3           GM    Barsov Alexei                          UZB     2534           Uzbequistan        7.0

4           IM     Asis Gargatagli Hipolit              ESP      2431           Barcelona           7.0

5           FM    Delgado Ramos Hector            CUB     2488           Cuba                  7.0

6           IM     Bacallao Alonso Yusnel            CUB     2532           Cuba                  6.5

7           GM    Karlsson Lars                          SWE     2482           Sitges                 6.5

8           IM     Cruz Filemon                           PER      2406           Tres Peons         6.5

9           GM    Oratovsky Michael                   ISR       2521           Tarragona           6.5

10         FM    Getz Nicolai                             NOR    2385           Noruega             6.0

11         IM     Cruz Cristhian                          PER      2470           E.E.B.                6.0

12         IM     Pulvett Daniel                           VEN     2303           Venezuela           6.0

13         IM     Fernandez Aguado Enrique      ESP      2355           Sitges                 6.0

14                   Phadke Sohan                          IND      2252           Índia                   6.0

15                   Thakur Akash                          IND      2327           Índia                   6.0

16         GM    Cabrera Alexis                         ESP      2530           Valencia             5.5

17         GM    Gonzalez Garcia Jose               MEX    2522           U.G.d’E.             5.5

18         IM     Lacasa Diaz Jose Antonio        ESP      2392           Sitges                 5.5

19         GM    Moskalenko Viktor                  UKR     2591           E.E.B.                5.5

20         IM     Perez Mitjans Orelvis               ESP      2452           SCC Sabadell    5.5

21         FM    Alarcon Casellas Rolando        CUB     2453           Cuba                  5.

22         IM     Cruz Jonathan                          PER      2406           E.E.B.                5.5

23         GM    Movsziszian Karen                   ARM    2493           Sant Andreu       5.5

24         IM     Alexandrova Olga                    ESP      2393           U.G.d’E.             5.5

25         IM     Rojas Keim Luis                      CHI      2438           Mollet                5.5

itd.

Zanimljivo da je na zvanicnom sajtu turnira http://neurobyte.wordpress.com/ bila ankete u kojoj je 46 ljudi intervjuisano sa pitanjem ko ce biti pobednik turnira. Nijedan nije predvideo da cu ja da pobedim.

Ovo je taj ishod glasanja

  GM Barsov 4.35%  (2 glasa)  

  GM Karlsson 19.57%  (9 glasova)  

  GM Cabrera 10.87%  (5 glasova)  

  GM Djuric 0%  (0 glasova)  

  GM Jose Gonzalez 6.52%  (3 glasa)  

  MI Bacallao 6.52%  (3 glasa)  

  GM Oratovsky 2.17%  (1 glas)  

  MI Muñoz Pantoja 8.7%  (4 glasa)  

  MC Ávila ( Aún aspira a todo y merece entrar en la encuesta…) 30.43%  (14 glasova)  

  Drugi: 10.87%  (5 glasova)  

A ja sa svoje strane nisam ocekivao da cu u pedeset i sestoj godini zivota da se dokazujem na ovakvim turnirima. Katalonski majstor Avila je dobio najvise glasova jer je u prvom ili drugom kolu dobio jednog od velemajstora kompletno na analizu pa se sepurio i nije mogao niko da zivi od njega medjutim tokom turnira je dosao k sebi, pribrao se i na kraju shvatio da je najbolje da napusti turnir pre kraja sa lovorikama od tog prvog „skalpa“.

Moderan nacin putovanja se sastoji u tome da vas uvek neko vreba u zasedi. To sam ranije vec definisao, pre dvadesetak i vise godina, kao troclana banda koja se sastoji od – avion- hotel- renta car. Ako uspete sa prvom dvojicom treci ce Vas da dokusuri. A ako se i desi da sve prepreke predjete to je zato sto vas ta banda ostavi u iluziji da je sve u zivotu glatko pa vas sledeci put saceka u zasedi. Ni uz Internet koji je svemoguc nikada nemate toliko vremena da nadjete perfektnu soluciju. Neke moje kolege su vrlo razborite i nikada ne traze perfekciju nego traze prakticno resenje, dakle ne najbolji potez vec solidan potez dok ja kao maksimalista trazim savrsenstvo.

Evo na primer koferi za putovanja. Sve teze savladavam teskoce prilikom prebacivanja sa mesta na mesto da ne govorim o tome da sam uvek u strahu da nesto sto podleze konfiskaciji slucajno unesem s obzirom da najcesce putujem samo sa rucnim prtljagom. Naveo bih savrsena resenja. To su koferi nazvani po famoznom autoru Louisu Vuittonu.

Sira publika ga zna uglavnom po malim zenskim torbicama (falsifikovanim ili ne). Medjutim prava poenta je u tome da vi zaista u koferu nosite sve sto vam treba i da ne morate da raspakujete vec npr iz kofera izvadite orman i postavite ga u sobu.

Ili izvadite krevet i legnete na palubu broda. Da ne pominjem da se u tim koferima nalazi i amfibija (ili avion).

A evo u kofer u takav kofer moze da stane i konj (verovatno ima otvore za disanje, dole a mozda ga i hrane ispod kroz te rupe):

Planiram da personalizujem jedan takav kofer sa sahovskim stolom, kompjuterom, sahovskim satom itd.

G.T: Da li je bilo neobicnih situacija na turnirima?

GM Stefan Djuric: Ima jedan kurizitet koji koliko znam se praktikuje mahom u Kataloniji. Po okoncanju turnira se zrebom utvrdjuje koji ce kriterijum da odluci pobednika (da bi se izbegle razlicite zloupotrebe) tako da je mene obavestio da sam pobednik turnira kolega iz Uzbekistana, velemajstor Barsov. Moglo bi da se kaze da mi je zreb bio naklonjen tom prilikom dok sutradan nastupajuci na rapid turniru podelio sam od prvog do cetvrtog mesta medjutim zavrsio sam kao cetvrti. Neka pouka je da covek ne moze iz svoje koze i da neka ravnoteza se uspostavi na kraju. Ako niste Fischer, a niste, ili Aljehin, onda morate da ste spremni na razlicite kompromise.

Mladi Peruanac Munjoz koji zivi u Kataloniji i koga je velemajstor Granda Zuniga naucio da nikada ne treba predavati partiju dosao je u sledecu poziciju posle 32. poteza:

GM Stefan Djuric – Munoz [B01]
Estadillas, 05.2011
[GM Stefan Djuric]

255MB 1.e4 d5 2.exd5 Qxd5 3.Nc3 Qa5 4.Nf3 Bg4 5.Be2 Nf6 6.h3 Bh5 7.b4 Qb6 8.0-0 e6 9.Ne5 Bxe2 10.Qxe2 Nc6 11.Nc4 Qd4 12.b5 Nb4 13.Bb2 Be7 14.d3 Qf4 15.Ne4 Nbd5 16.Na5 0-0-0 17.c4 Nxe4 18.cxd5 Nf6 19.dxe6 Bd6 20.g3 Qh6 21.exf7 Qxh3 22.Qf3 Ng4 23.Qxb7+ Kd7 24.Qc6+ Kc8 25.Qg2 Qxg2+ 26.Kxg2 Rhf8 27.Nc6 Rd7 28.Bxg7 Rdxf7 29.Bd4 Ba3 30.Rae1 Rd7 31.Re4 h5 32.Rfe1

U ovoj poziciji mladi Munoz je pomislio da preda partiju ali je verovatno sebi ponovio ono sto ga je ucio slavni Zuniga (treba reci da je ovo partija na 25 minuta po igracu i da za predaju nikada nije kasno) i povukao Td4. Naravno da je partija dobijena na razlicite nacine. 32…Rxd4[] U ovoj poziciji ne uzima topa sto se nametalo vec igram necekivano Te8+ 33.Re8+ Tu je interesantna psiholoska situacija u kojoj opet jedini potez crnog Td8. 33…Rd8 34.Nxd8 Interesantno da se taj konj ubrzo vraca na c6 ali ne uspevam da vizualizujem jednostavnu matnu sliku jer je konj odlutao i nisam ga u mislima uspeo da vratim na c6. Posle sledecih poteza forsiranih… 34…Rxf2+ 35.Kg1 Kd7 36.Nc6 Kd6 ovde propustam vrlo jednostavan forsirani dobitak. T1e6+ ne videvsi da posle Kd7 je mat na Sb8. 37.d4 [37.R1e6+ Kc5 38.Re5+ Nxe5 (38…Kb6 39.Rb8#; 38…Kd6 39.Rd8#) 39.Rxe5+ Kd6 40.Kxf2] 37…Kd5 partija je dalje dobijena ali ja sam je zasluzeno izgubio zbog toga sto nisam iskoristio sve prednosti svoje pozicije i u tom trenutku pustio crnog kralja i otezao dobitak, i kako to obicno biva kad ne das gol primis gol. 0-1

G.T: Da li je bilo balansa da ste i izgubljene partije dobijali?

GM Stefan Djuric: Podsetili ste me na prvenstvo drzave 1985. godine u Novom Sadu, jedno od jubilarnih prvenstava gde su moje kolege (maliciozno) komentarisale jednu moju pobedu – Napokon je Djura zasluzeno i lepo dobio partiju! Evo te partije:

Djuric,Stefan (2470) – Nikolic,Zivoslav (2470) [D74]
YUG-ch Novi Sad, 1985

1.c4 Nf6 2.d4 g6 3.g3 Bg7 4.Bg2 d5 5.cxd5 Nxd5 6.Nf3 0-0 7.0-0 Nc6 8.e4 Nb6 9.d5 Nb8 10.Nc3 c6 11.Nd4 Na6 12.Nc2 cxd5 13.exd5 Nc7 14.Re1 e6 15.dxe6 Nxe6 16.Qe2 Rb8 17.Be3 Bd7 18.Rad1 Qe8 19.Nb4 Na4 20.Ne4 Kh8 21.Nd6 Qe7 22.Bxa7 Nxb2 23.Rd2 Ra8 24.Bd4 Bxd4 25.Rxd4 Qf6 26.Rd2 Na4 27.Ne4 Qe7 28.Nd5 Qa3

29.Qd1! „Vrlo lijep potez kojim bijeli lovi istovremeno i kralja i damu“ – pisao je Vlado Kovacevic u Sahovskom glasniku. 29…Rfd8 30.Qa1+ Ng7 31.Nc7 Rab8 32.Nd6 Kg8 33.Nxf7 1-0

Kao odgovor na pitanje koje su partije bile izgubljene a dobio sam ih navodim partije sa Barlovom i Ivanovicem.  Posle otvaranja pozicija mi je bila jako losa u partiji sa Barlovom. Sa Ivanovicem sam takodje jednu fazu igre odigrao lose medjutim u cajtnotu sam uspeo da preokrenem situaciju, doduse neocekivanim potezima.

Barlov,Dragan (2430) – Djuric,Stefan (2470) [A46]
YUG-ch Novi Sad, 1985

1.d4 Nf6 2.Nf3 e6 3.Bg5 Be7 4.Nbd2 b6 5.e4 Bb7 6.Bd3 0-0 7.Qe2 a5 8.e5 Ne8 9.h4

Posle nepazljivo odigranog otvaranja crni je dosao u teskoce.

9…f5 10.exf6 Nxf6 11.Bxf6 gxf6 12.Be4 Bxe4 13.Nxe4 a4 14.a3 Nc6 15.0-0-0 Ra5 16.d5 Rxd5 17.Rxd5 exd5 18.Nc3 Bc5 19.Nxd5 Ne7 20.Nc3 Qa8 21.Rd1 Qc6 22.Qc4+ d5 23.Nxd5 Nxd5 24.Qxd5+ Qxd5 25.Rxd5 Bxf2 26.h5 Kg7 27.Kd2 Kh6 28.Ke2 Bc5 29.Rf5 Re8+ 30.Kd3 Re3+ 31.Kd2 Re6 32.g4 Be3+ 33.Kd3 Bc1 34.Nd4 Rd6 35.Kc4 Bxb2 36.c3 c5 37.Nb5 Re6 38.Kd3 Bc1 39.Rf1 Bg5 40.Rf3 Re1 41.c4 Rg1 42.Nc3 Rxg4 43.Nxa4 Rd4+ 44.Kc3 Rd6 45.Kc2 Kxh5 46.Rh3+ Kg6 47.Rb3 h5 48.Nxb6 Rd2+ 49.Kb1 Re2 50.a4 Bd2 51.Nd5 h4 52.Rf3 Kg5 53.Kc2 Kg4 54.Rf1 Bg5+ 55.Kd3 Re6 56.Nc3 Re3+ 57.Kc2 h3 58.a5 0-1

Djuric,Stefan (2470) – Ivanovic,Bozidar (2515) [E11]
YUG-ch Novi Sad, 1985

1.d4 Nf6 2.c4 e6 3.Nf3 Bb4+ 4.Bd2 Qe7 5.g3 Nc6 6.Bg2 Bxd2+ 7.Nbxd2 d6 8.0-0 0-0 9.e4 e5 10.d5 Nb8 11.Qc2 a5 12.Ne1 c6 13.Rc1 Na6 14.Nd3 Bd7 15.c5 cxd5 16.cxd6 Qxd6 17.exd5 b5 18.Qc3 Rfe8 19.Ne4 Nxe4 20.Bxe4 b4 21.Qd2 Rac8 22.Qe3 g6 23.h4 h5 24.Rfe1 Bb5 25.Qh6 Rc4 26.Bg2 Rxc1 27.Nxc1 Nc5 28.Nb3 Nd3 29.Re3 Nxb2 30.Nxa5 Nc4 31.Nxc4 Bxc4

32.g4 hxg4 33.h5 f5 34.Re1 g3 35.fxg3 e4 36.Kh2 e3 37.hxg6 Re7 38.Rb1 e2 39.Rc1 Bb5 40.Re1 Be8

41.Rxe2 1-0

Ipak partija sa Cvitanom koju sam izgubio me kostala sampionata. Steta, jer sam taj turnir igrao sa velikom energijom i uoci poslednjeg kola je bio slobodan dan kada sam morao da igram simultanku (bio sam obavezan); medjutim ja sam posle odigrane simultanke nastavio druzenje sa ucesnicima simultanke ne shvatajuci da je moj karakter potpuno drugaciji od nekih sahista koji mogu da se druze i do kasno u noc. Sutradan ujutru sam igrao partiju ispod svakog nivoa i to je bio razlog poraza. 

G.T: Koje turnire planirate da igrate uskoro?

GM Stefan Djuric: Turnir Imperia je turnir sa dugom tradicijom i ja preferiram da igram takve turnire pre onih „novih“ turnira koji se prvi put igraju a ne zna se ni organizator ni uslovi. To je blizu granice sa Francuskom, blizu Nice i Kana. Turnir pocinje 4. septembra i traje do 11 septembra.

Goran Tomic: Zahvaljujem na razgovoru i ocekujem nove zanimljivosti uskoro!

Intervju je obavljen u Zelenici 25. avgusta 2011

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koja ne blede (44)

SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

( 44)

 Priprema:

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca

Ovaj prilog trebao bi da se pojavi pred Dan zena – 8. mart. Svim zenama, a u prvom redu sahistkinjama Cetitamo  prazniksa iskrenom zeljom da blistaju na crno-beloj tabli.

Tim povodom ovu divnu pesmu na temu saha!

MAT

TI SI PARTIJU OVU ZAPOCEO KAO FAFORIT

A JA SAM RACUNALA NA STO CASNIJI PORAZ.

IMALA SAM BELE FIGURE I IGRU OTVORILA NADOM.

TI SI POVUKAO CUDJENJE.

PONUDILA SAM PRISNOST;

ZASTITIO SI SE CUTANJEM,

RESKIRALA SAM OPREZNOST

UZVRATIO SI LOGIKOM,

NAPADALA SAM NEZNOSCU;

TI SI IZABRAO PASIVNOST

POMERILA SAM STRPLJENJE;

IGRAO SI NA UZALUDNOST,

ZRTVOVALA SAM PARTIJU

IGRAJUCI NA LJUBAV.

TI SI REKAO MAT.

Ljiljana Lazarevic

DAME – SAHOVSKE I ONE DRUGE

To, da je dama najmocnija i najubitacnija sahovska figura – znaju i pocetnici. Gubitak dame gotovo uvek je gotovo uvek i gubitak partije. Apstrahujuci trenutan polozaj na tabli, dma vredi koliko i dva topa ili tri lke figure.

Nekada dama nije bila tako mocna. Osnazena je danasnjom snagom  tek negde 1475.godine, kada je u sahu prihvacena reforma po kojoj je dama dobila  pravo da se krece „po dijgonlama bez ogranicenja“. Pre toga bila je bila je „spora“, jer je mogla da se krece samo po tri polja po dijagonalama.

Na kraju jednog predavanja, koje je svetski prvak Kapablanka odrzao u Londonu, aprila 1929. godine, jedna ledi mu je postavila sledece pitanje: „Zasto se glavna figura u sahu zove dama (kraljica), buduci da nije posao jedne zene  da po tabli lovi figure i da brani kralja i njegove ministre?“ Kapablanka se nije zbunio , pa je uopsteno odgovorio da „zene sada igraju vaznu ulogu u svim sferama zivota“. Ovaj Kapablankin odgovor savremena stvarnost snazno potvrdjuje. Danas, dakle, zene imaju vaznu ulogu ne samo na sahovskoj tbli, vec i u zivotu sahista. Svetski prvak Lasker voleo je da njegova supruga Marta bude u turnirskoj sali dok on igra partiju. Cim bi ona napustila salu, on je postajao uznemiren, pa cak navodi  i jedan primer kako je u nadmocnoj poziciji nacinio previd i izgubio – sve zbog toga sto je njegova Marta nestala iz sale.

Svetski prvak Aljehin zenio se četiri puta. Pouzdano se zna  da su tri bile znatno starije od njega! Drugi svetski rt ga je zatekao  u Buenos Airesu, ali se ipak vratio u ratom zahvacenu Evropu, radi svoje supruge koja se nalazila u Parizu.

Zene velikih sahista malo su znale o sahu, ali si, i pored toga, tesko prezivljavale naporne borbe svojih muzeva. Za Tatjanu – drugu zenu Anatolija Karpova, pricalo se da nezna  mnogo o sahu, ali da pomno prati tok igre, i na osnovu grimasa koje vidi na Karpovljevom licu, tacno je znala kakva je situacija  na tabli.

Po oceni mnogih novinara – Rona Petrosjan imala je najznacajniju ulogu u karijeri svog muza. Zanimljivo je da je Rona Petrosjan znacajna licnost i u Korcnojevoj knjizi „Sah je moj zivot“. Osnovano se pricalo, da se u Buenos Airesu, 1971. Rona toliko naljutila na Tigranovog sekundanta, velemajstora Suetina, da mu je – opalila samar! Tigran je tada izgubio mec od Fisera sa 2,5 : 6,5.

O tome, da je simpaticna Rona Petrosjan  bila pravi diktator i svemocna licnost u zivotu svog muza Tigrana, zanimljivo u svojoj knjizi „Sudbina sampiona“ pise Kuperman.

            „Rona Petrosjan je jedinstvena licnost u svetu oko saha, pise Kupermen. Ona je Tigranu bila verna supruga, trener, majka, ljubvnica, glavni savetnik, psiholoski i organizaciono rukovodila je njegovom igrom. U Sahovskoj federaciji ona je u to vreme (1962-1969) bila diktator. Pitana je za svako pitanje koje ce biti na dnevnom redu Sahovske federacije, naredjivala kako se problemi moraju resavati i razresavati, cak i u Prezidijumu. Zahvaljujuci jedino naporima Rone, Petrosjan je dobio petosoban stan u centru Moskve, privatni automobil sa soferom koga je placalo sportsko drustvo „Spartak“.

Evo, samo ovih nekoliko primara dovoljno ukazuju da dame kuju i kroje sudbinu sahista, a vec snazno priustvuju i na sahovskoj sceni.

Mozda niste culi

DAMIANOVA ODBRANA

Ovu odbranu necete naci u knjigama o teoriji otvaranja, pa cak ni u enciklopediji shovskih otvaranja. Ali, priznacete da ju je barem jednom primenio neko od vasih protivnika! 1. e4  e5 2. Nf3  f6. 3. Ne5.

 Ovim potezom je Damianova odbrana oborena, pa cete i vi tako kazniti slab drugi potez crnog. Ali, nije lose da znate i nastavak: 3. … fxe5  Na 3. … Qe7  4. Nf3  Qe4  5. Be2  beli ce otici u rokadu i  postaviti topa na e-liniju uz jak napad na oslabljenog kralja. Pazite da ne upadnete u zamku sa: 4. Qh5  g6  5. Ng6  Qe4 i beli ostaje bez figure!  4. Qh5  g6. Slabije je 4. … Ke7 zbog mata u nekoliko poteza: 5. Qe5  Kf7  6. Bc4  Kg6  7. Qf5  Kx6  8. d4  g5  9. h4 i nema odbrane.  5. Qe5  Qe7  6. Qh8  Nf6.

Evo dijagrama sa pozicijom u kojoj je beli dobijen

Cudesni spas

CUDO SE ZAISTA DOGODILO

U poziciji na dijagramu crni je izgubio strpljenje: protivnik se nije predavao, a mogao se nadati jos jedino u neko cudo, i to se bas dogodilo.

(U poziciji na dijagramu nedostaje bijela dama, na primjer na polju f2, G.T. urednik Šah-mat liste)

Kako?
Neverovatno, ali tako. Odigravsi 1. … a4 crni je najzad odhnuo, jer je mislio da se partija u sledecem potezu neizbezno zavrsava matom.
Beli je i toj  „izgubljenoj poziciji“ razmisljao i kao da je cekao pomoc iz nebesa. Medjutim, trud mu nije bio uzaludan. Usledio je potez koji je ukazivao da je na pomolu cudo –  2. Qf6+  Kg8  3. Qg7+ !!  Kxg7  4. h6+ i cudo se dogodilo – beli je u patu!
 
Sahovski aforizmi
¨       Ako se na vreme ne napravi rokada, kralj moze pasti kao vlada.
¨       Sta se kralja pita kad mu dama u protivnickom taboru skita.
¨       Za pad kralja nekada nije dovoljan ni (d)vojni udar.
¨       Ne znam zasto je druga Jugoslavija propala, ali znam da partija ne moze bez dva kralja.
 
CUDESNA LEPOTA IGRE
Miodrag Stjepanovic

(Tekst iz stare Šah-mat liste)

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koja ne blede (43)

SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

( 43)

   Priprema:

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca

Problemi i studije

IZBOR PRAVILNE ODLUKE

Kritican trenutak za svakog sahistu je onaj kada u partiji dodje trenutak da se za nastavak izabere jedna od dve ili vise mogucnosti, od kojih samo jedna vodi zeljenom rezultatu. To je neobicno vazno u zavrsnicama, jer se u tom delu partije nepreciznosti tesko ispravljaju i po prvilu vode u poraz.

Iz studijske zavrsnice na dijagramu, koju je komponovao A. Troicki, vidi se da je jedina snsa belog da spase pola poena  u tome da sto pre pokupi crne pesake. Medjutim, izgleda da to nije moguce ostvariti sto bi mnoge navelo na kombinovanu akciju kralja sa pesacima na b6 i c7. Trenutak je za odluku. Jedan put vodi remiju, a drugi neizbeznom porazu.

Na vama je, dragi citaoci, da pokusate doci do prave odluke, ali ako u tome ne uspete ili niste sigurni da li ste izabrali pravi put, evo resenja autora:  1. f3  … (1. Kg6 vodi u siguran poraz, jer crni skakac nosi pesaka na f2, a potom napredovanje g-pesaka ne moze se zaustaviti). 1. …  Ne5  2. Kg7  Nxf3  3. Kxf6  g4  4. Kf5!!!  (Izgleda nelogicno , ali ovo je jedini nacin da se dodje do remija; ideja kombinovane akcije kralja i pesaka osudjena je na propast. Na primer: 4. Ke6  g3  5. Kd6  g2  6. b7+  Kxb7  7. Kd7  Ne5+  8. Kd8  Nc6+  9. Kd7  Na7 i crni pobedjuje).  4. … g3  5. Kg4!  g2  6. Kh3! (ovo je „caka“ koja belom obezbedjuje remi. . Sada je nastala vrlo zanimljiva slika: crni moze po zelji da promovise svog pesaka  u bilo koju figuru, ali mu se pobeda nece osmehnuti.

Na promociju g-pesaka u damu ili topa, beli zrtvuje oba pesaka  i kralj mu ostaje u patu! Ako se pesak promovise u lovca, beli kralj ide na g2 i jedna crna figura mora pasti, a ako izvuce skakaca, beli kralj bi, takodje, isao na g2 i crni skakaci se vise ne mogu odvezati.

Vi ste na poteyu

ROKADNI NAPAD

Napadi u sahu neodoljivo podsecaju na one u pravom ratu. Izbor tacke napada u protivnickoj poziciji, opet kao i u pravom ratu zavisi od procene situacije i cilja koji se zeli postici. To moze da bude napad na nekog nedovoljno branjenog pesaka ili slabo zasticenu figuru, ali je najvazniji i najopasniji napad usmeren na kralja. Bolji igraci retko dozvoljavaju protivniku  da ih napada a da oni pritom nemaju nikakve protivsanse. Kad se u partiji, po stilu igre,  susretnu dva napadaca, onda obicno dolazi do obostranog napada, a takve su partije veoma dinamicne i retko se zavrsavaju remije. Do obostranih rokadnih napada dolazi u uslovima kada su i rokade izvrsene na suprotnim stranama, kojima prethodi energican pokret pesaka uz neminovnu podrsku lakih i teskih figura. Kad se pesaci i jedne i druge strrane ustrme na protivnicku rokadu, onda je presudan cinilac vreme koje koje se ne sme neracionalno i neefikasno trositi. Ako je neophodno, zrtvuje se po neki pesak ili figura kako bi se stvorili uslovi za nesmetano dejstvo nekih drugih (jacih) figura, ali se snage ne rasipajui zrtvuju u situacijama kada je neizvesno da li ce taj napad uroditi plodom, a to ponovo ukazuje na pravilo da odluci obavezno predhode svestrane analiticke procene.

Evo jedne tipicne pozicije u kojoj je beli prvi poceo napad, a njegov protivnik tako energicno prihvatio borbu da je na kraju on dobio partiju.

                Pozicija iz partije Botvinik  – Keres nastala posle 18. potezu

Pobednicki napad Keresa (crnog) tekao je ovako: 1.  …  b5  2. Qxb5  Nd4  3. Qd3  Nc2+  4. Kb1  Nb4, i beli se predao.

Propust za cudjenje

PREVID U OSAM IZDANJA

Cuvena i veoma uvazena enciklopedija sahovskih otvaranja od Difrena i Mizesa, u svojih prvih osam izdanja objavljivala je sledecu varijantu:

1. d4  d5  2. c4  e6  3. Nc3  c5  4. Nf3  cxd4  5. Nxd4  6. Ndb5  d4  7. Nd5  Na6  8. Qa5  Bd7  9. e3  Ne7.

Evo te pozicije nakon samo 9 poteza

Nakon tih 9 poteza autori su dali komentar: „Crni ima bolju poziciju“.

Da biste se i sami cudili, dragi citaoci, predlazemo da bacite pogled na poziciju koju imate na dijagramu. U pravu ste. Nije nikakva greska. Autori nisu videli dugi niz godina da beli dobija u jednom jedinom potezu!!  10. Nd6+ mat.

Objavljujuci ovu felericnu minijaturu i navodeci dogodovstinu vezanu za nju, dragi nasi citaoci, ako nacinite neku gresku i to uocite vec posle sledeceg poteza, neka vas to ne sekira bas mnogo – grese i drugi mnogo vise od vas, pa i sahovske enciklopedije.

Pricalo se

TAKAV JE BIO VELIKI SAMPION Dr LASKER

Svetski prvak Dr Emanuel Lasker – matematicar i filozof, ponekad je imao obicaj da se nasali sa svojim partnerima.

Jednom prilikom igrao je protiv nekog stranca i namerno izgubio. Stranac, neznajuci da pred sobom ima velikog svetskog sampiona, ponudi skakaca „fore“. Lasker prihvati, ali opet izgubi partiju. Tada se obrati strancu:

– Meni se sve cini da je to prednost za vas kad mi date skakaca „fore“. Na taj nacin brze razvijete ostale figure, narocito topove, pa dolazite do napada i dobijete… Predlazem da ja vama dam skakaca.

Uzalud je stranac pokusavao da objasni Laskeru  kako to ne moze biti istina, ali na kraju nije mu preostalo drugo nego da odigra partiju pod novim uslovima. I, na njegovo cudjenje veoma brzo je izgubio tu partiju, u kojoj je imao skakaca vise.

– Vidite – rece Lasker – da sam bio u pravu. Haj’te opet da probamo. Ovaj put dajte vi meni skakaca „fore“

Odigrase partiju i – Lasker izgubi. U sledecoj, Lasker opet dade konja fore – i, dobi! Posle vise takvih partija, u kojima je pobedjivao igrac koji je davao „foru“, Laskerov protivnik se dize „osamucen“ tako ubedljivim dokazima i rece:

– Izgleda mi da ste ipak u pravu. Zaista je to velika prednost dati nekome konja fore!

(Preneseno iz stare Šah – mat liste)

INTERVJU SA GM SUSAN POLGAR

INTERVJU SA GM SUSAN POLGAR

Intervju putem e-maila obavio Goran Tomic, urednik Sah – mat liste krajem decembra 2003. godine.

Postovana Susan, volio bih da napravimo kratak intervju o nekoliko tema:

Goran Tomic: Da li mislite da ste Vi i Vase sestre vise dobili ili izgubili zato sto niste imali tipicno djetinjstvo vec je ono bilo podredjeno sahu? 

Susan Polgar: Nismo ni dobili ni izgubili, samo je nase djetinjstvo bilo razlicito. Sah mi je pomogao u zivotu i ne zelim da procjenjujem to iskustvo. To drugima ne moze biti od koristi. Mi smo se radili i mnoge druge stvari, a ne samo igrali sah. Bavili smo se takodje drugim sportovima i shvatili smo nase skolovanje veoma ozbiljno. Nase skolovanje je bilo mnogo naprednije od skolovanja nasih vrsnjaka.

G.T: Vi, ili mozda Vasi roditelji, insistirali ste neko vrijeme da igrate samo u muskoj konkurenciji. Zbog cega ste promijenili misljenje? Sta mislite o odvajanju sahovskih takmicenja na muska i zenska?  

Susan Polgar: Kad sam bila mladja igrala sam protiv starijih djevojcica. Pobjedila sam na sampionatu Budimpeste za djevojcice mladje od 11 godina kada sam imala 4 godine sa savrsenim rezultatom 10-0. Zatim sam se duze vrijeme takmicila samo protiv muskaraca. Iza toga je bila ideja da povecam svoju sahovsku snagu. Isto je tako i u drugim sportovima. Na primjer, teniserke kao npr. sestre Williams, Lindsay Davenport, Jennifer Capriati i mnoge druge vjezbaju protiv muskaraca. Vjerujem da trebaju postojati turniri za zene, muskarce i mijesani turniri.

G.T: U nedavnim intervjuima mnoge su stvari napisane o zenskom US olimpijskom programu. Koji su sponzori zenskog US  olimpijskog programa? Kako ste uspjeli sakupiti sahistkinje iz razlicitih zemalja, od Ukrajine, Madjarske, Gruzije do Armenije? Ako Vas tim osvoji zlatnu medalju za zene na Olimpijadi 2004, da li ce imati veliki uticaj na sahovski razvoj medju mladim ljudima u USA?  
 

Susan Polgar: Taj program sada ima sponzore kao sto su Kasparov Chess Foundation, Susan Polgar Foundation, IBM, ChessBase, US Chess Trust,  USCF, i International Chess Marketing, itd. Takodje imamo pomoc u razlicitim oblicima od pojedinaca. Ali, to nije dovoljno. Neke druge zemlje imaju programe za pomoc svojim sahistima. Nasi clanovi moraju da rade puno radno vrijeme za svoje izdrzavanje. To je velika otezavajuca okolnost. 

G. T: Da li bi mogli prokomentarisati Vase izjave iz nekih clanaka preuzetih sa interneta: 

 ————
„Imam veoma dobar rezultat protiv Bobby-ja. Ali krajnji rezultat je nesto sto ne bih otkrila nikad bez njegovog pristanka. Za njega je povjerenje veoma vazno.“
GM Susan Polgar, 05. mart, 2003

Ona ima znatno drugacije misljenje o Fischeru od njene mladje sestre Sofije. Sofija je pozeljela da nikada nije srela Fischera. Susan, sa druge strane ima veoma lijepe uspomene na Fischera: „On je bio veoma prijatan za mene i moju familiju“.

Fischer je bio dobro dosao gost u kuci Polgarovih. „Sjecam se zabavnih trenutaka u kuhinji kada smo sjeckali gljive,“ kaze Susan. „On je bio veoma prirodan i veoma ugodan“. Iako je Fischer odbio da igra klasican sah, ljubazno je pomogao sestrama Polgar u vezi analize njihovih partija. Kada nije htio podijeliti svoje analize sa njima, igrao je FRC partije protiv njih. Bio je zapanjen kako su sestre usavrsile igru. Videci kako je impresioniran igrom Polgarovih, Fischerov prijatelj je predlozio da objave match zbog promocije FRC. Fischer se slozio.

„Prvi put sam srela Bobby-ja dok je bio sa mojom familijom,“ sjeca se Susan. „Rekla sam mu da umjesto da provodi ostatak zivota sakrivajuci se…trebao bi se preseliti u Budimpestu gdje ima mnogo sahista.“

————-

Kakvo je Vase misljenje o Bobby Fischeru? Zasto Fischer nije ostao u Budimpesti? Bobby Fischer je izjavio da su neki od glavnih matcheva za titulu svjetskog sampiona u muskoj konkurenciji namjesteni. Sta mislite o tome? 

Susan Polgar: Bobby je jedan od najboljih sahista svih vremena. Njega svrstavam uz Kasparova i Kapablanku. Nisam sigurna zasto je napustio Budimpestu. To sto sam cula je mozda tacno, a mozda nije. Nemam saznanje iz prve ruke o tome. Dok mi neko ne da stvarne dokaze, to cu smatrati glasinama.

G.T: Procitao sam Vase misljenje o znacaju interneta u razvoju sahista, kao Radjabova, Nakamure itd. Da li vi igrate preko interneta? Ako igrate, na kojem sajtu?

Susan Polgar: Internet je jedan od najvecih dobitaka za sve sahiste. Obicno smo dolazili do partija vrlo sporo. Sada, se partije prenose uzivo. To je zbilja zapanjujuce. Serveri za internet sah su takodje fantasticno orudje za sahiste i igru i olaksava ima da ocuvaju ostrinu. Zbog toga, vidjecete sve mladje i mladje velemajstore i sampione. To moze pomoci veoma mnogo igracima u napredovanju. Igrala sam na PlayChess.com, ICC, WCN i USCL. Svaki od ovih servera ima svoje prednosti i nedostatke. Ali to je sasvim razlicita tema. 

G.T: Sta mislite o turnirima preko interneta? Nedavno je Emil Sutovsky postao Evropski internet sampion. Mnogi velemajstori su ucestvovali u tom takmicenju, kao Michael Adams, Teimour Radjabov, Viorel Bologan, Loek van Wely, John Nunn, Etienne Bacrot. Da li ovi turniri mogu zamijeniti klasicne turnire? Sta mislite o tzv. Matchevima na daljinu („Distance matches“) kao onaj odigran izmedju Pariza i St. Petersburga?

Susan Polgar: Mislim da ce internet turniri postati vrlo popularni. Uskoro cete vidjeti zvanicne lige/matcheve izmedju gradova, drzava, kontinenata. Ipak, za to treba napraviti bolji marketing.

G.T: Sta mislite o matchevima covjek-masina. Mnogi su predvidjeli da ce posljednji match Kasparov-X3D Fritz zavrsiti nerjeseno, kao i svi drugi nedavno igrani matchevi Kramnik-masina ili Kasparov-masina. Da li stvarno postoji interes za match covjek-masina koji zavrsava uvijek nerjeseno?

Susan Polgar: Mislim da su oni veoma vazni. Bice mnogo interesa i u buducnosti. Imala sam privatne ragovore u vezi matcha „zena-protiv masine“ jos od matcha IBM Deep Blue protiv Garry Kasparova, 1997. Posto sam osvojila svoj 4. svjetski sampionat 1996, izazvala sam Deep Blue. Nadam se da ce se to ostvariti u skoroj buducnosti.

G.T:  Sta mislite o FIDE i njenom predsjedniku, Kirsanu IIyumzhinovu? Da li postoji neka alternativa za FIDE? Sta mislite o Udruzenju sahovskih profesionalaca (Association of Chess Professionals ( http://www.chess-players.org  ))?

Susan Polgar: FIDE i USCF su u istoj situaciji. Nijedno alternativno udruzenje nece funkcionisati ako ne eliminisete politicare i ne pokrenete ljude iz pravog biznisa / marketinga da pomognu ovoj igri. Imam mnogo vise povjerenja u svog biznis menadzera i moj tim za menadzment nego u bilo kojeg sahovskog politicara. Oni su se dokazali uspjesni u biznisu i nemaju politicki program rada. Sa radoscu ocekujem veoma znacajnu 2004. godinu. Bice mnogo azuriranja na mom sajtu www.SusanPolgar.com i www.USScholasticChess.org.

Svima zelim srecne praznike uz najbolje zelje!

Goran Tomic: Zahvaljujem Vam na odgovorima. Sve najbolje i sretna Nova godina! 

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koja ne blede (39)

SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

( 39)

   Priprema:

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca

Zanimljivosti iz sveta saha

LOJD U SAHOVSKIM ZAGONETKAMA

Samjuel Lojd (1814-1911) jedan je od najoriginalnijih i najostroumnijih problemista svih vremena . Jos kao decak od 14 godina publikovao je prvi sahovski problem i celog zivota ostao veran poklonik te oblasti saha, koju cesto nazivaju „sahovska poezija“. Iskomponovao je vise od 800 briljantnih problema, medju kojima ima i onih koji pripadaju sahovskom humoru. Tako, na primer, problem kome je dao ime „Stajnicov gambit“ prestavlja skoro neresivu zagonetku u kojoj beli daje mat u 3 poteza. Kljuc za njegovo resenje lezi u prvom potezu belog koji igra kraljem, omogucavajuci crnom da promovise pesaka u damu, i jos mu da sah! Beli kralj je prinudjen da bezi prema sredini table – i tu najstaje poenta. Sada crni kralj neodbranjivo ugrozen, tako da u sledecem potezu biva matiran.

Jedan drugi problem, u literaturi poznat pod imenom „Ekscelzior“, vezan je za opkladu izmedju Lojda i njegovog kolege komponiste Denisa. Lojd je postavio problem i zatrazio da mu se pokaze figura koja ne daje mat. Denis je dugo razmisljao i onda pokazao na pesaka  koji se nalazio na polju b2. Opklada je bila izgubljena, jer je upravo taj pesak  odredjen za „junaka“ problema.Resenje problema koje je Lojd pokazao , sastojalo se u nezadrzivom napredovanju pesaka u svih 5 poteza do izvodnog polja a8. Otuda je on dao mat crnom kralju koji se nalazio na krajnjoj tacki  iste dijagonale – na polju h1!

Lojd je bio jak i kao sahista prakticar, ali je retko ucestvovao na sahovskim turnirima. Njegov javni nastup na Medjunarodnom turniru u Parizu, zavrsio se plasmanom na 10. mesto. Bio je clan sahovskog kluba „Paul Morfi“ u Njujorku, u koji je pri svakom dolasku donosio novi zadatak za sahiste, koji su ga nestrpljivo ocekivali. Pojedina resenja bila su tako vesto skrivena, tako da prisutni nisu bili u stanju da ih otkriju. U takvim prilikama autor, veliki Lojd, stupao je na scenu i pokazivao varijante koje vode do mata. Tek kada su padale primedbe sahista: „Mi smo mislili da pesaci idu na drugu stranu table“, Lojdu su dosadile takve primedbe, pa je kao i obicno jedne veceri postavio problem cije je resenje bilo samo u jednom potezu. Na tabli je bilo mnostvo figura – citava mala „suma“, pa oni koji su resavali problem nisu mogli da se snadju. Zamoljen, Lojd je pokazao resenje ove neobicne zagonetke, koja je imala jos jedno – rezervno resenje! Posto su opet pale primedbe od nekih sahista, da im nije bilo jasno na koju stranu idu pesaci, sledilo je iznenadjenje. Autor je pokazao resenje, isto tako u jednom potezu, u slucaju i kad bi pesaci putovali u suprotnom smeru.

Studije i problemi

U RESENJE UKLJUCENA I OPKLADA

          Beli vuce i matira u 5 poteza

U problemu na dijagramu, njegov autor S. Lojdne uslovljava samo mat u 5 poteza vec obecava da ce ga dati najneocekivanijom figurom, tj. onom kojom zeli osoba  koja prihvati opkladu. Logicno, to mora biti pesak sa b2 koji je najudaljeniji od crnog kralja.

Da! Moguce je. Nista vas ne kosta da probate, a resenje vas, kao i mnogo puta do sada – ceka.

Resenje:

1. b4  …  Ovim potezom beli preti topom f5 pa Rf1 mat. Treba uociti da beli ne moze odmah povuci topa na f5 zbog toga sto crni ima protivpotez Rc5 i od mata nista. No, crni ipak igra  1. …  Rc5  2. bxc5  a2. Cilj je da se spreci Rb1 mat. 3. c6  Bc7; ovim potezom crni sprecava da se topom preko d5 ili f5 izvede mat u 5 poteza. 4. cxb7  …  Crni moze da da igra bilo cime, ali mat ne moze da spreci jer sledi  5. bxa8Q ili L – mat!

Kako – zasto?

CRNI NIJE VIDEO VAZAN MEDJUPOTEZ

Pozicija na dijagramu je iZ partije BILEK – FARAGO odigrane na sampionatu Madjarske  1974. Radilo se o partiji dvojice izvanrednih velemajstora svetskog ugleda.

Farago je odigrao 1. … Kh8, da bi mogao igrati Ne6-d4. Posle opstih izmena: 2. Bxe6  Rxd1 3. Qxd1  Qxe6 – partija je po razmisljanju Farage trebala da se zavrsi remijem.

Sta vi mislite, dragi citaoci, da li je njegova racunica i priocena bila ispravna?

Resenje:

Racunica crnog nije bila ispravna. Pogresno je 1. …  Kh8.

Crni je prevideo veoma vazan medju-sah. 2. Bxe6  Rxd1  3. Qa8+!  Kh7  4. Bxf7 i zbog tog propusta morao je da preda partiju.

Vi ste na potezu

NIJE TREBALO PREDATI

Pozicija na dijagramu je iz partije Kotov – Lambert, London 1978. Kotov je pokazao da „lako dobija“ posle 1. Re6+  Kf7  2. Rxe8  Kxe8  3. Re6+ i potom 4. Rxe4. Crni je bio ubedjen u ispravnost velemajstorove analize  i odmah je predao partiju. Medjutim, pozurio je. Da je video jedan medjupotez  verovatno bi dobio partiju. 

Da li mozete otkriti – gde je poenta?

Ako ne uspete da pronadjete dobitnicki potez za porazenog , pogledajte resenje, mozda ce vam koristiti.

Resenje:

1. Re6+  Kf7  2. Rxe8 i sada je crni umesto 2. … Kxe8 trebao da igra g3!! i beli bi se nasao pred porazom

Sahovski aforizmi

¨       Nekada su topove vukli volovi, danas su u igri konji.

¨       Da ste lovac gde biste radije – na kraljevo ili na damino krilo.

¨       Znam lovce koji u lov krecu naoruzani topovima.

¨       Jos mi mnogo zaostajemo. Mi lovce F-1, oni F-16, mi F-8 oni F-18

¨       Napravio je dar-mat. Imao je lovacki par.

¨       Kad lovci i dame sidju sa table, nema ko kontrolisati dijagonale

                                                                                                    CUDESNA LEPOTA IGRE

                                                                                                           Miodrag Stjepanovic

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koja ne blede (38)

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca

SAM PROTIV DVOJICE

Nekada su u velikoj modi bile takozvane konsultacione partije u kojima ili dve grupe igraju izmedju sebe, ili jedan jaci igrac protiv vise njeih koji se za svaki potez dogovaraju sta je najbolje odigrati. Da bi planovi i ideje ostali za protivnika tajna, takmicari se smestaju u posebnim prostorijama, a potezi se saopstavaju preko sudije ili nekog drugog zaduzenog lica.

U sahovskoj literaturi sacuvan je niz vrlo lepih konsultativnih partija. Jedna od takvih odigrana je 1921. u Budimpesti, kada su se na jednoj strani nasli Aljehin, Semis, Stajner, Tartakover i Vajda, a na drugoj takodje petorica odlicnih igraca: Bogoljubov, Grinfeld, Kostic, Abonji i Sterk. Pobedila je Aljehinova grupa.

Kad se slabiji sahisti nadju s majstorom, onda on sam igra protiv njih. Cuvena je partija koju je slavni velemajstor Paul Morfi, pre vise od jednog veka, dobio protiv vojvode Karla od Braunsvajta  i grofa Izuara u operi u Parizu, bas u vojvodinoj lozi, za vreme izvodjenja „Seviljskog berberina“.

MORFI  –  SAVETNICI, Filidorova odbrana

1. e4  e5  2. Nf3  d6  3. d4  Bg4. Ovo je preuranjen izlazak lovca. Moglo je i bolje 3. … Nd7 ili exd4. 4. dxe5  Bxf3  5. Qxf3  dxe5  6. Bc4  Nf6?. Crni je pruzio mogucnost belome da istovremeno postavi dve pretnje. Trebalo je vuci 6. … Qd7.  7. Qb3  Qe7  8. Nc3!  … Ovo je jace nego  8. Qxb7 posle cega bi crni  sa 8. … Qb4+ promenio dae. Morfi reaguje u svom stilu – za ljubav jednog pesaka  ne treba oslabiti  (ispustiti) napad.

Evo pozicije na dijagramu nakon 8. poteza belog

8. … c6  9. Bg5  b5? Vecu otpornost bi pruzilo  9. … Qc7. 10. Nxb5!  cxb5  11. Bxb5+  Nbd7  12. 0-0-0  Rd8  13. Rxd7!  Rxd7  14. Rd1  Qe6. Pomoci vise nema. Na 14. …  Qb4 sledilo bi 15. Bxf6!  Qxb3  16. Bxd7 mat.  15. Bxd7+  Nxd7  16. Qb8+!  Nxb8  17. Rd8 mat.
 
 
KAKO – ZASTO?

Poslednji potez belog bio je Rf4-h4. Drzeci se opstih principa , prednost je na strani crnog, cije figure medjusobno dobro saradjuju. Ipak, pozicija je dvosekla i valja dobro pripaziti na moguci takticki udar belog.
 
Pitanje:
 
Da li beli ima sanse da izbegne poraz?
 
Resenje:
 
Potezo Rf4-h4 beli je postavio crnom dve zamke. Prva je providna: 1. … Qxc6? na sta bi sledilo 2. Bc1  h5  3. Rxh5+  gxh5  4. Qxf5 i ogoljeni crni kralj bio bi lako matiran. Namece se, medjutim, 1. … Qe2  sto bi – kako se cini, prinudilo belog na izmenu dama. No, na to bi beli uzvraztio 2. Bf8!!, a moglo se igrati i 2. Bc1 cime beli ostavlja damuna udaru i forsira remi vecnim sahom: 2. … Qxd3  3. Rxh6+ Kg8 4. Rgg6+  Kxf8  5. Rf6+  Ke7  6. Re6+ itd.
 
 
Studijska zavrsnica
UHOVITA ODBRANA
 
R. Reti (1922)

Beli vuce i remizira
 
Ovo je jedna od najlepsih studija, koja je nacinjena sa skromnim materijalom, jer je u njoj autor obradio zanimljivu ideju koja se moze primeniti i u praksi.
 
Pogledajmo poziciju na dijagramu! Beli lovac drzi na oku oba protivnicka pesaka i ne dozvoljava im da krenu napred. Ako bi crni bio na potezu, on bi morao krenuti kraljem na jednu ili drugu stranu i beli bi lako odrzao remi na taj nacin sto bi lovac cuvao jednog, a kralj drugog pesaka. Znaci, u tom slucaju beli kralj bi krenuo na suprotnu stranu od one koju bi izabrao vodja crnih figura. Medjutim, nesreca je u tome , sto je beli na potezu, i beli kralj mora da napusti simetriju, jer lovac ocigledno ne sme da se pomeri sa svog dominantnog polozaja.
 
Pa ipak, beli je u stanju da na duhovit nacin ostvari osnovnu odbrambenu ideju u slicnim zavrsnicama: lovac na jednog, kralj na drugog pesaka.
 
Evo kako se to postize: 1. Kd6!  … (preti da napadne b-pesaka) 1. …  Kd4  2. Kc6!  Ke3  (Izgleda kao da je od citave rabotre koristi imao samo crni, jer sada nema smetnje napredovanja b-pesaka). Medjutim, sada dolazi na red duhoviti iznenadjujuci manevar belog  3. Kd5!!  …  (Beli kralj, koji je dotle napadao na daminom krilu, odjednom se predomislio  i prelazi na suprotnu stranu. Posle  3. …  b3  4. Ke4 … odjednom se jasno vidi glavna ideja odbrane belog: kralj se nalazi u kvadratu crnog h-pesaka i moze ga stici pre nego se promovise u damu. Kada crni odigra  4. …  b2 na scenu stupa beli lovac 5. Ba2!, kontrolisuci polje b1 gde bi se eventualno mogla izvesti promocija nove dane. Na taj nacin sprovedena je osnovna odbrambena ideja i remi je osiguran.
 
Nema sta – duhovito, zanimljivo, poucno i lepo.
 
Da li ste vec culi?
 
¨       AL-ADLI je prvi veliki arapski igrac i pisac. Bio je poznati sampion u vreme vladavine kalifa Mutawkkila u drugoj polovini 9. veka. Kao pisac bio je znacajniji. Napisao je delo o sahu u kome definise ideje majstora svoga doba i ranijih razdoblja. U njegovom delu nalazi se i cuvena Dilaram mansuba (problem).

¨       ALFONSO MUDRI (El Sabio) bio je kralj Kastilje od 1251. do 1284. Po njegovoj naredbi kaludjeri Escoriala  zavrsili su delo o sahu i srodnim igrama 1283. godine, poznato kao Alfonsov manuskript, to je najstarije evropsko delo o sahu koje je u celini sacuvano. Znacenje ovog dela je u tome sto poglavlje koje se odnosi na sah govori u stvari o starijem obliku igre, ali sa nekim izmenama (na primer: promovisane dame mogu mogu skociti po tri polja) koje najavljuju modernu igru.
 
 
  (Preneseno iz stare Šah-mat liste)

INTERVJU ŠAH MAT LISTE – IM NIKOLA KARAKLAJIĆ

IM Nikola Karaklajic je jedna od najsvestranijih sahovskih licnosti. U sahovskoj teoriji je izmedju ostalog poznat i po izucavanju i uspjesnoj igri „Beogradskog gambita“. IM Nikola Karaklajic je kolekcionar i veliki poznavalac sahovskih maraka. Tecno govori sest jezika…

Goran Tomic: Osvojili ste titulu sampiona Jugoslavije, i predvodili nasu reprezentaciju na tri Olimpijade. Da li mozete da uporedite stanje u nasem sahu u to vrijeme sa ovim danasnjim?

Nikola Karaklajic: Sigurno je da sam ponosan sto sam bio sampion Jugoslavije 1955 u Novom Sadu.
Ali isto tako sam ponosan sto sam bio clan tima koji je osvojio srebrnu medalju na Olimpijadi u Moskvi 1956. (Gligoric, Matanovic, Ivkov, Karaklajic). Kapiten Srecko Nedeljkovic. Kasnije sam i sam bio kapiten jugoslovenske reprezentacije
na Olimpijadi u Bugarskoj (Zlatni pjasci) 1962. kada smo opet osvojili srebrnu medalju.
(O tome sam sa vise detalja pisao u knjizi „Caskanja o sahu“), a onda selektor reprezentacije u periodu od 1978/84, te kapiten zenske B-reprezentacije na Olimpijadi u Novom Sadu 1990.
Bila su to „zlatna vremena“ za nas sah koja se ne mogu uporediti sa danasnjom situacijom.

G.T: Predvodili ste timove Singapura i Malte na nekoliko Olimpijada. Kako se gleda na sah u tim zemljama? Da li  te „male“ drzave ulazu dovoljno u sah?

Nikola Karaklajic: Vise nego jugoslovenski bio sam singapurski kapiten! Nekada su organizatori olimpijada snosili troskove za 6 igraca i 1 kapitena pa je Sahovska federacija Singapura uvek mene prijavljivala kao kapitena. To se dogodilo u Lugano (1968), Siegen (1970), Skopje (1972), Nica (1974).
Nekoliko puta sam isao na Omladinska prvenstva sveta prateci njihove igrace kao sekundant.
Ostali su mi u lepom secanju – kao i ja njima! Izgleda neverovatno, ali posle vise od tri decenije jos uvek su me se secali pa su mi platili ucesce na prvenstvu sveta za veterane u Nemackoj 1996 kao i putne troskove za Kinu 1997.Bio je to vrlo jak GM turnir I -II  Tivjakov i Alterman 8 poena iz 11 kola, III Pigusov 7,5 IV-VII  Liang Jinrong, Van Wely, Atalik, Yakovich 7 te VIII-IX Karaklajic i Speelman po 6,5 ispred Oll Lambet, Peng Xiaomin, Zhang Zhong, Zhu Chen, Landa, Simonovic, Durao itd.
Jedan od pobednika turnira Alterman izgubio je protiv mene u prvom kolu. Sa Maltezanima sam bio kao kapiten na dve olimpijade Manila 1992 i Moskva l994.
Te godine sam oko tri meseca drzao nastavu saha u nekoliko skola i na univerzitetu, a takodje bio kapiten njihove omladinske reprezentacije na Decjoj olimpijadi.

G.T: Bili ste sudija na revans matchu Fischer-Spaski 1992. godine. Kakav je utisak na Vas ostavio Fischer?

Nikola Karaklajic: Bio sam sudija u cuvenom mecu Fiser – Spaski. Lotar Smit je od svog ministarstva spoljnih poslova dobio odobrenje da moze da ostane samo prvih pet kola. Tako sam ja produzio da sudim ostatak meca na Svetom Stefanu i Beogradu. Bila je to za mene velika cast. Sa Fiserom sam cesto pricao o muzici jer je on znao da sam bio urednik Radio Beograda. Recitovao mi je stihove Nila Janga koje je znao napamet, pa sam mu ja snimio jednu traku sa muzikom tog tipa (pretezno balade iz akusticnu gitaru) koju je on slusao u casovima odmora.
Fiser me je uveliko podsecao na Don Kihota (o cemu sam i pisao u pomenutoj knjizi „Caskanja o sahu“.

G.T: Kada biste pravili rang listu najjacih igraca u sahovskoj istoriji kakav bi bio poredak prvih deset?

Nikola Karaklajic: Mislim da je nemoguce praviti rang listu igraca iz razlicitih epoha. Pre se moze govoriti o „naj“utisku koji su ostavljali na mene pojedini velikani: Aljehin i Talj po svojim kombinacijama, Lasker po borbenosti, Nimcovic po svom sistemu, Reti po svojim studijama, Botvinik po naucnom prilazu sahu, Kapablanka po igranju zavrsnica, Kasparov po rezultatima, ali je najvecu strast za sahom ipak pokazao Fiser!

G.T:  Poznati ste i kao sahovski pisac i novinar. Vasa nedavno objavljena knjiga „Caskanja o sahu“ uz ostale sadrzaje ima i putopis-sa opisima Vasih sahovskih putovanja po raznim zemljama. Knjiga je prava „poslastica“ za sve sahiste. Vasu knjigu „Da te pitam? – sahovski testovi“ koriste mnogi sahovski treneri. Koju Vasu knjigu smatrate najboljom?

Nikola Karaklajic: Knjiga „Da te pitam“ bila je namenjena nastavnicima koji su predavali sah skolama. U jeku je bila akcija „Sah u skole“ gde su se angazovali nastavnici koji su predavali duge predmete (jezik, matematiku, biologiju, fizicko itd). Ti entuzijasti nisu imali pogodan materijal za svoja predavanja pa sam ja smislio 52 testa za celu godinu. Sistem izlaganja je bio originalan podsecajuci na kod u otvaranjima Sahovskog Informatora. Knjiga je dobila godisnju nagradu l986. godine kao najbolja sahovska knjiga, ali nazalost nije dozivela drugo izdanje iz neobjasnjivih razloga.

Po ovoj knjizi rade nekoliko trenera u arapskim zemljama, delimicno je prevedena na engleski jezik na Malti, a potpuno prevedena na francuski jezik (Mme.Merlini) ali ceka francuskog izdavaca da je stampa. VM Dragan Barlov je imao ideju da je prevede na spanski jer se u toj zemlji sah odomacio u skolama, a veoma je cenjena i u Rusiji gde je upotrebljavaju kao udzbenik.
Predsednik Sahovske federacije Turske koji je nedavno bio u Budvi namerava da ovu knjigu iskoristi u nastavi u njihovim skolama u kojima sah dozivljava renesansu uz obilatu pomoc drzave.
A kod nas?
Ohrabrujuce deluje najava „Sahovskog zurnala“ i tandema Bokan / Sakotic da bi ovu knjigu ponovo izdali, prvo na engleskom, a zatin i na srpskom uz eventualnu podelu na nekoliko delova.
(Tanke knjige se lakse citaju nego debele!)
Moja poslednja knjiga „Caskanja o sahu“ rezultat je mog dugogodisnjeg pisanja po raznim listovima i casopisima. Necete verovati, ali moji prvi napisi o sahu su izasli pre vise od pola veka (Narodna Armija, Sport, Politika, Borba) da bi se kasnije nastavili u Politikinom zabavniku, Novosadskom Dnevniku, Mozaiku, Dugi, Razonodi, Novoj Razonodi, Huperu,a danas vec sestu godinu objavljujem svake subote svoje sahovske priloge u „Vikendu“ lista „Danas“.
Izabrao sam najzanimljivije pricice, pa uz neku anegdotu i dijagram, napravio sam knjigu
namenjenu pravim ljubiteljima saha. Onima koji vole da caskaju i kojima sah sluzi kao rekreacija.
A takvih je daleko vise nego oni koji se takmice. Delovi ove knjige upotrebljeni su i u TV seriji „Caskanja o sahu“ u sest epizoda novosadske televizije.

G.T: Odrzavate sahovske seminare i vodite sahovske kampove. Koliki je danas interes mladih za rad na sahu?

Nikola Karaklajic:Fudbaler koji prestane sa aktivnom igrom obicno postaje trener. Nikakvo cudo da sam i sam zeleo da neka svoja iskustva prenesem na mladje. Ali ne da ih ucim potezima, jer za to postoje knjige i kompjuterski programi, vec da ih naucim da zavole sah i uzivaju u njemu. Ja sah delim na takmicarski i rekreativni. Onaj prvi zahteva mnogo znoja, odricanja i napora da se uspe. Hleb profesionalnog sahiste je gorak. Ne mozete cele godine biti u savrsenoj formi. Sahovski turniri su kao arena za
gladijatore!

Ali zato, onaj drugi sah koji sluzi za razonodu uvek vam moze doneti neko zadovoljstvo, bilo da uzivate u nekoj partiji, ili kakvoj kombinaciji, ili da odigrate neku prijateljsku partiju u klubu, kod kuce, u parku ili na plazi!

Ucestvovao sam kao predavac i promoter saha na raznim seminarima, kursevima, sahovskim skolama u zemlji i inostranstvu. Zahvaljujuci tome sto govorim nekoliko jezika drzao sam predavanja i seminare u Italiji, Francuskoj, Tunisu, Alziru, Sri Lanki, Singapuru, Maleziji i na Malti. Bio sam profesionalno angazovan pod ugovorom na godinu dana u Dubaju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali kao najegzoticniji izlet smatram svoju jednomesecnu turneju po Bocvani. Padali su mi na pamet misionari koji su u proslom veku sirili hriscanstvo po Africi, a ja sam u ovom veku bio sahovski misionar koji je iz mesta u mesto sirio sahovsku kulturu po Bocvani.
Sa tako bogatim iskustvom nije ni cudo sto sam sest meseci bio angazovan u organizacionom odboru sahovske olimpijade u Dubaju 1986. da bih duznost zavrsio kao sef protokola. Bio sam i u organizacionom odboru novosadske Olimpijade
1990.
Poslednjih godina niko me nista ne pita, pa sam zahvalan sahovskim savezima sto su me ostavili na miru.Svaki novi predsednik koji dodje podvlaci crtu … „od sada cemo da radimo ovako“…pa onda upadne u istu gresku kao i prethodnici.

Za ozdravljenje nase sahovske organizacije zaista bi trebalo organizovati ozbiljno savetovanje gde bi pored sahista ucestvovali i naucni radnici, psiholozi, ekonomisti, menadzeri itd.


7. Goran Tomic:  Da li mozete da date neki savjet za mladje clanove Sah mat liste?

Nikola Karaklajic: Savete je nepopularno deliti! Ipak onim mladjim bih rekao: „Uzivajte u sahu, radujte se pobedama, nastojte da budete sve bolji, ako budete kriticni prema sebi to ce vas voditi napretku!“
A za one starije:
„Nadji vremena za sah – imaces prijatelje celog zivota!“

8. G.T: Zahvaljujem Vam na odgovorima i zamolio bih Vas da predstavimo clanovima liste jednu Vasu partiju po Vasem izboru.

Nikola Karaklajic:

Karaklajic,N – Nedeljkovic,S
JUG-ch Sombor (3), 1957

1.e4 c5 2.Nf3 d6 3.d4 cxd4 4.Nxd4 Nf6 5.Nc3 g6 6.Be3 Bg7 7.f3 0-0 8.Qd2 d5 9.e5 Nfd7 10.f4 Nb6 11.0-0-0 Nc6 12.Nf3 e6 13.h4 h5 14.Bc5 Ne7 15.Nb5 a6 16.Nbd4 Nd7 17.Bd6 Re8 18.Ng5 Nf8 19.Be2 Nc6 20.Nxc6 bxc6 21.g4 hxg4 22.h5 gxh5 23.Rxh5 f6 24.exf6 Bxf6 25.Be5 Ng6 26.Qd3 Nxe5 27.Rh8+Bxh8 28.Qh7+ Kf8 29.Qxh8+ Ke7 30.Qg7+ Nf7 31.Qxf7+ Kd6 32.Ne4#  1-0G.T: Uz veliku zahvalnost IM Nikoli Karaklajicu na datom intervju podsjetio bih clanove liste da smo iz knjige IM Nikole Karaklajica“Caskanja o sahu“ (izdavac „Gutembergova galaksija“ tel /fax -: 011 639 430  (ul. Panciceva 8, Bgd)) i knjige „Sahovski testovi-Da te pitam?“ prenosili vise puta tekstove na ovoj listi, a zbog velikog interesa citalaca to cemo i nastaviti. 

Intervju sa IM Nikolom Karaklajicem vodio Goran Tomic, urednik Sah – mat liste

(Preneseno iz stare Šah -mat liste)

Radoš Marjanović-Šahovska zbivanja koja ne blede (37)

SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

( 37)

   Priprema:

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca

MATOVI S IMENIMA I NADIMCIMA

Retke su sahovske partije u kojma njihovi akteri nemauu pobednicke ambicije. A kako je mat glavni cilj sahovske partije, njemu se stremi takoreci od samog pocetka partije. To je, svakako, glavni razlog sto ga srecemo u mnostvu varijacija, u mnogim pricama i sa bezberoj cudnih imena i nadimaka. Mnogi karakteristicni matovi nose nazive iz davnih vremena i s toga verujemo da vas neke pojedinosti o tome mogu zanimati.

„Epoletni mat“ je nastao iz jedne lepe kombinacije Dr Tarasa protiv Cigorina, pre vise od 100 godina

U poziciji na dijagramu Dr Taras je igrao 1. Rxf6!! …  Sad ne bi islo 1. …  Kxf6 zbog 2. Bg5 i crni bi izgubio damu. Partija je dalje tekla ovako: 1. … Kxf6  2. Bg5+  Kg7  3. Qh6+  Kg8  4. Rf1 Rf8  5. Bf6  Qxf6  6. Rxf6 – crni predaje. Komentarisuci tu partiju Tarsa je naveo da bi sada usledio veoma lep mat: 7. Txg6+  hxg6  8. Qxg6  mat! Inspirisan matnom slikom on je taj mat nazvao „epoletnim matom“, jer su pobednika topovi pored crnog kralja posecali na „epolete na generalskom mundiru.“

Kod slabijih igraca, a posebno kod pocetnika, partije se najcesce zavrsavaju matom, jer mnogi jos ne znaju kad treba predati i bez mata. Na tom nivou oni se upoznaju  s raznim vrstama matova. Najcesce se srece tzv. „Suster mat“ ili, kako ga u Engleskoj, „cobanski mat“. U nekim zemljama tu istu matnu sliku  nazivaju „djacki mat“… Pod tim istim imenom pominje se, veoma davno, jos u knjizi Artura Saula „Cuvene paretije sahovske igre“ (1614). Autor navodi da se mat posle 1. e4  e5  Qh5  Nc6  3. Bc4  d6  4. Qxf7 naziva „djacki mat, ali bi to mogao takodje da se zove  i izdajnicki mat, jer se, inace, ne moze objasniti da se kralj preda u neprijateljske ruke, a da ne pogine ni jedna figura.  – sem ako izdajom nije uspavana kraljeva odbrana“.

U pomenutoj Saulovoj knjizi špominje se tzv. glupi mat. Rec je o najkracem mogucem matu iz pocetnog polozaja figura (1. g4  e5  2. f3  Qh4).

Postepenim napredovanjem u sahu igrac saznaje i za mnoge druge vrste matovnih slika, a ne samo one iz domena pocetnika . Evo nekih od njih: „Grekov mat“, „Retijev mat“, „Legalov mat“, „mornarev mat“, „Anastazijin mat“, „Idealni mat“ i niz drugih.

U sahovskim knjigama najcesce se moze naci prica  o „Dilaraminom matu“ , ali jos nije tacno utvrdjeno  iz kog vremena pozice ova prica. U prakticnim partijama cesto se srece Legalov mat, koji je poznat i pod imenom „Blekbernova zamka“, jer je engleski majstormnoge naivne zrtve uspevao da namami na ovaj mat. Legalov mat prvobitno se pojavio u partiji Legal – Sen Bri, u Parizu 1750. godine. Ta partija je do mata tekla ovako: 1. e4  e5  2. Bc4  Nc6  3. Nf3  Nc6  4. Nc3  Bg4  5. Nxe5?  Bxd1??  6. Bxf7+  Ke7  7. Nd5 mat!

Vremenom je ova partija dobila nove varijacije: 1. e4  e5  2. Bc4  d6  3. Nf3  Bg4  4. Nc3  g6 (ili h6)  5. Nxe5!  Bxd1?  6. Bxf7+  Ke7  7. Nd5 mat!

U Nemackoj ovaj mat je poznat pod imenom „mornarski mat“, ili jos preciznije „mat pomorskog kadeta“.  Naziv je dobio po tome sto je na sceni prikazan  1887. godine prilikom izvodjenja Segalove operete „Pomorski kadet“.

U noveli V. Hajnsena „Anastasija“ (1883) pominje se matna kombinacija pod imenom „Anastazijin mat“. Evo te lepe matne slike.

          1. Ne7=  Kh8  2. Rxh7+  Kxh7  3. Rh5 mat!.

„Grekov mat“  je u stvari jedna kombinacija sa zrtvom lovca na h7 i matiranjem uz pomoc Ng5 i Qh5. „Retijev mat“  je zavrsna slika iz partije:

Reti – Tartakover, Bec 1910.

1. e4  c6  2. d4  d5 3. Nc3  dxe5  4. Nxe4  Nf6  5. Qd3  e5  6. dxe5  Qa5+ 7. Bd2  Qxe5  8. 0-0-0!  Nxe4  9. Qd8+  Kxd8  10. Bg5+  Kc7  11. Bd8++! mat!

Svakako, matovi su neiscrpna tema i velika inspiracija. Daleko smo od svake pomisli da smo ovim prilogom duboko zavirili u ovu neiscrpnu materiju. Iz tih razloga po koji put se i kao igrac i kao kibicer  lepo zabavimo kad u slobodnoj partiji cujemo: „evo vam jedn matulovic“, ne retko „evo vam jedan Matanovic“, pa fini „Matkovic“

Kroz sahovski svet…

NEZNANI SAHOVSKI JUNAK

            To je onaj anonimni sahovski fanatik, kome sah duguje vitalnost i dug vek.

            Poceo je da igra kad je sah izmisljen i enoga, jos nije ustao, jos bdi… tesko je reci kada ce se ta partija zavrsiti.

            Zena ga je ostavila – jer je voleo sah, nije napredovao u sluzbi – jer je voleo sah, ostao je u provinciji – jer je voleo sah… Sah je njegova najjaca strast  i njoj je zrtvovao sve.

            On je i na teskoj robiji i u logoru pravio sahovske figure od oskudnih zalogaja hleba i nikad nije dosao u iskusenje da ih pojede. Jedina glad koju nikada nije mogao da utoli bio je sah.

            On igra mesecne, godisnje i zivotne meceve… Kad gubi – sve dok ne pobedi , kad dobi sve dok ne izgubi… A kad izgubi – to je novi razlog da uigra … On nema pravih razloga niti moze da ih prekine.

            On ce jedini do kraja i sa strascu procitati ovu knjigu.

            Fiser je kod krojaca, Spaski gleda televiziju , Larsen igra tango, Petrosjan je u Bioskopu… jedino on bez prekida dezura nad crno-belom plocom, grize nokte i mehanicki ponavlja svoj refren: „Sta kokoska daje to se zove jaje… Zsto place mala Ema?…Tesno mi ga skroji nane… Ne mogu ti nista osim cveca dati“.

            Pravi velikan sahovske igre, fanatik, idealist, nekoristoljubiv… Sa jednom jedinom zeljom da ta partija sto duze traje i da se nikad ne prekine.

                                                                                                        Dusan Radovic

(Preneseno iz star Šah-mat liste)

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koja ne blede (36)

SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

( 36)

   Priprema:

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca

_______________________

Slom u manje od 20 poteza

______________________________

DVA NOKAUTA ULMANA

Retko se dogadja da neki velemajstor dozivi dva munjevita poraza na istom turniru i u istom otvaranju. takvu sahovsku tragediju doziveo je i preziveo velemajstor Ulman od Bronstajna Talja na turniru u Moakvi 1971. godine. Za obe nesrece sam je kriv, a i ko bi drugi. Manju gresku je ucinio, kada je dozvolio Bronstajnu  da mu zrtvom skakaca uzme pesaka, a mnogo vecu, kada je prihvatio zrtvu pesaka Mise Talja.

Prvi nokaut

BRONSTAJN  –  ULMAN,  Francuska odbrana – Moskva 1971.

1. e4  e6  2. d3  d5  3. Nd2  Nf6  4. Ngf3  c5  5. g3  Nc6  7. 0-0  0-0  8. Re1  b5  9. e5  … Istureni pesacki klin belog na e5 preduslov je za napad na kraljevom, a sa klinom na d5 za napd na daminom krilu.  9.  …  Nd7  10. Nf1  11. h4  b4  12. Bf4  Ba6  13. Ng5!?  …

Pozicija nastala nakon 13. Ng5  …

Ovo je Bronstajnova inovacija, koja neocekivano brzo donosi rezultat. Uobicajeno je napredovanje belog h-pesaka  do h6, pa se na iznudjeno g6 sprovodio manevar Nf1-h2-g4 itd. 13…  Qe4  14. Qg4 … Crni je ocekivao 14. Qh5, pa na h6 15. Nf3  f5 i beli bi morao da menja dame. Ulman ne vidi direktne pretnje na rokadu i, u zao cas, usmerava paznju na drugu stranu.  14. … a4  15. Nxe6!! i crnom nije ostalo nista drugo nego da se preda i pomiri  i pomiri sa cinjenicom da je porazen u samo 15 poteza.

Drugi nokaut

TALJ  –  ULMAN, Francuska odbrana – Moskva 1971.

1. e4  e6  2. d4  d5  3. Nd2  c5  4. Ngf3  Nc6  5. Bb5  dxe4  6. Nxe4  Bd7  7. Bg5  Qa5+  8. Nc3  cxd4  9. Nxd4  Bb4.  Izgleda da se Ulmanu nije svidelo 9. … a6  zbog 10. Nxc6  Bxc6  11. Bxc6+  bxc6  12. Qf3 uz kasnije 0-0-0. Ovako on ulazi u poziciju, koja je kao stvorena za njega i njegovu mastovitu igru. 10.  0-0 !  Bxc3.  Pozicija crnog je vec teska , a uzimanje pesaka posle cega sledi „taljevski salto“, vodi direktno u katastrofu. 11. bxc3  Qxc3  12. Nxf5!!  … Pogledajte stanje crne pozicije neposredno pred raspad. Kralj u centru, dama eksponirana, figure nepotpuno razvijene, otvorene linije i dijagonale…, tolika poziciona prednost Talju za pobedu nie potrebna, ali sta je tu je. Vatromet moze da otpocne: 12. … exf5  13. Re1+  Be6  14. Qd6!  … Jedan tihi potez gotovo da je patirao protivnika. Pretnja je Rad1 i Qd8+ sa matom. 14. …  a6  15…  Ovo sto se dogadja na crno-beloj tabli je prava sahovska trigonometrija. Crnopoljni lovac sa pasivne dolazi na vitalnu dijagonalu, i to satempom, s matnom pretnjom za cije otklanjanje su neophodni teski gubici. 15. … Qxc2 16. Bb4!  axb5  17. Qf8+  Kd7  18. Red1+  Kc7  19. Qxa8 … i tu je kraj agonije crnog . Kraj i mukama jednog Ulmana koji je u to vreme uzivao ugled jednog od najboljih poznavalaca Francuske odbrane.

Dijagram sa zavrsnom pozicijom

Da li ste vec culi?

U KOM SVOM DELU NUSIC POMINJE SAHISTE­

Veliki srpski komediograf Branislav Nusic simpatisao je sahiste , medju kojima je imao dosta prijatelja. a rado ih je posmatrao u toku igre. U svojoj komediji „Obican covek“ Nusic opisuje trgovca Arsu i penzionera Vicentija kako pocinju partiju saha:

                Arsa: – Ali slusaj, jedan uslov: da igramo kao ljudi i kao braca!

                Vicentije: – A kako smo dosad igrali?

                Arsa: – Prvo i prvo, ne smes da uzvikujes, jer ti, brate, kad mrdnes jednu figuru tako se razderes  kao da otimas neki grad, a to mene prestravi; znas da sam mekog srca!

                Vicentije: – Eto ti sad: ako si ti meka srca, a ja sam mekih kostiju, pa cutim i trpim.

                Arsa: – Eto od onomad , kad si napravio sah-mat tako si dreknuo, da mal’ nisam nisam dobio lupanje srca.

                Vicentije: – Dobro, dobro, golube; kad ti odjutros postavljas uslove , onda cu i ja. Prvo, necu po dva sata da mislis kod svakog poteza; ti brate, kad hoces da povuces neku figuru, drsces kao da ces potpisati menicu, pa ona stanes, cupas brkove, grizes nokte i cinis takve nekakve stvari, da te je strahota pogleati!

PROBLEM ZA RELAKSACIJU

Problem sa pozicijom na dijagramu komponovao je cuveni madjarski problemista Oto Blati, pre vise od 80 godina

                   Oto Blati

Mat u 16 poteza

Specijalnost su mu bili problemi i studije s velikim brojem poteza do resenja. Resenje u jednoj njegovoj kompoziciji postize se tek nakon 257 poteza, azbir svih poteza samo u glavnoj varijanti  dostize brojku od 25000.

I problem koji vam nudimo za zabavu je na svoj nacin paradoksalan. Crni ima punu tablu figura, a beli uz kralja samo h-pesaka, i to mu je sasvim diovoljno da crnog matrira  u 16 poteza.

Problem nije bas u pravom smislu sahovski, ali je resenje zanimljivi i zato probajte. Bice posla. Resenje ne objavljujemo. Medjutim, ako se neko ne snadja, sticice nasa pomoc.

(Tekst iz stare Šah-mat liste)

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koja ne blede (35)

SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

( 35)

   Priprema:

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca

_______________________

Zanimljivosti iz sveta saha

_________________________________

„NAPOLEONOVO BEKSTVO IZ MOSKVE“

Koliko daleko seze masta problemista, uz mnoge druge, pokazuje i primer na dijagramu.

Aleksandar Dimitrijevic Petrov

a)

b)

Naime, prvi ruski sahovski majstor i problemista Aleksandar Dimitrijevic Petrov (1794-1867) komponovao je simbolican problem „Bekstvo Napoleona iz Moskve u Pariz“. Svaki komentar je izlisan. To bekstvo treba videti i usput se diviti resenjima pojdinih zahteva.

1. Nd2++  Ka2  2. Nc3+  Ka3  3. Ndb1+  Kb4  4. Na2+  Kb5  5. Nbc3+  Ka6  6. Nb4+  Ka7  7. Nb5+  Kb8  8. Na6+  Kc8  9. Na7+  Kd7  10. Nb8+  Ke7  11. Nc8+  Kf8  12. Nd7+  Kg8  13. Ne7+  Kh8  14. Kg2 mat.

Ako uporedite prvi i drugi dijagram lako cete zakljuciti da je imperator Napoleon sistematski gonjen do samog Pariza!

SAHOVSKI ROMANTIZAM

U poziciji na dijagramu,  nastaloj nakon 20. poteza crnog, svetski prvak Stajnic, u partiji protiv Bardelebena, u Hestingsu 1895. izveo je svoju najbriljantniju kombinaciju u sahovskoj karijeri.

Evo kako se rodilo to remek delo cija lepota i danas pleni i najprobirljivije sahovske sladokusce.

21. Ng5+  Ke8  22. Rxe7+! Uzimanje damom ne ide jer u tom slucaju pada top na c8  22. … Kf8!  23. Rf7+   Kg8  24. Rg7+!!  Za divno cudo, u oba slucaja crni tog topa koji se slobodno seta po sedmom redu ne moze uzeti ni damom ni kraljem. Ne ide   24. …  Kf8 zbog 25. Nxh7+ stoga 24. … Kh8  25. Rxh7+  …  Setnja topa po sedmom redu uznemirila je i iznervirala Bardelebena da je u besu napustio dvoranu i pustio da mu istekne vreme. Ali Stajnic, koji je do kraja ostao veliki, posle kraja po0kazao je i kako bi tekla kombinacija do mata. 25. … Kg8  26. Rg7+  Kh8  27. Qh4+  Kxg7  28. Qh7+  Kf8  29. Qh8+  Ke7  30. Qg7+  Ke8  31. Qg8+  Ke7  32. Qf7+  Kd8  33. Df8+  Qe8  34. Nf7+  Kd7  35. Qd6#

PRAVI POTEZ U PRAVO VREME

Pozicija na dijagramu je iz partije Kapablanka  –  Mikenas, odigrana na Olimpijadi 1939. godine. Na potezu je bio Mikenas. On je povukao b5 s namerom da otera protivnickog lovca i da potom  Qxe5 osvoji figuru, jer beli ne bi smeo  da igra dxe5 iz razloga sto mu je dama u masci.

Sve bi to bilo u redu da Kapablanka (beli)  nije pronasao i povukao potez strasne snage. Da, povukao je pravi potez u pravo vreme uz koji neminovno ide „ukras“ od dva usklicnika (!!) i nakon 7 poteza prinudio crnog na predaju.

Pitanje:

Sta je to tako strasno i ubitacno povukao Kapablanka i da li mozete procitati taj njegov niz od 7 poteza kojim je protivnika tusirao?

Resenje vam ovaj put ne dajemo. Zelimo da vas stavimo na ozbiljne sahovske muke. Probajte, istrazujte, konsultujte se sa pozanicima, ko ima i zna moze pokusati i sa racunarom. Pa ako nista ne pomogne – javite nam se da pomognemo.

DA LI STE VEC CULI?

• Da je najveca i najneobicnija simultanka odigrana 1966. u Havani. Tom prilikom su najpoznatiji velemajstori, ucesnici olimpijade, istovremeno igrali protiv 6840 protivnika!
• Da je cuveni kompozitor Prokofjev bio veliki poklonik drevne igre i vrlo dobar igrac. Njemu je, kao retko kome, poslo za rukom da u simultankama 1909 i 1914. pobedi Laskera, odnosno Kapablanku.
• Da je prvi sampion sveta Viljem Stajnic, na dvokruznom turniru u Becu 1873. godine, dobio uzastopno 16 partija, sto je svojevrstan rekord, koji verovatno ni do danas nije prevazidjen.
• Da je u Pragu, 1874. godine odigran prvi i jedini turnir naslepo na kome je pobedio Dobrovski sa 13,5 poena iz 14 partija.
• Da je velemajstor Stajnic jednom prilikom bio uhapsen pod sumnjom da se bavi spijunazom. naime, on je igrao dopisni mec sa Cigorinom i policija je mislila da  brojevi kojima su oznacavani potezi predstavljaju tajne spijunske cifre.

KAKVO JE POREKLO RECI  „ROKADA“

Naziv „rokada“ za izuzetni slucaj u partiji, kad se kraljem i topom cini dvostruki potez, indijskog je porekla. Indusi nisu znali za topa, vec su na mesto te figure stajala borna kola. U bengalskom dijalektu za kola se i danas kaze „ruh“. Spanci su za vreme arapske invazije  prekrojili tu rec u „rok“, dok je u srednjovekovnom latinskom jeziku top dobio naziv „rohus“.

Stari Indusi su borna kola kao sahovsku figuru  cesto izradjivali na neobican nacin. Bilo je slucajeva da bi u  borna kola bila upregnuta neka strasna zivotinja, najcesce sa rogovima. Naravno da je takva figura  na sahovskoj tabli  isuvise prostora. Postepeno doslo se dotle, da su umesto bornih kola  pravljene samo zivotinje sa rogovima. Zanimljivo je da su ti rogovi postali heraldicka figura, o cemu svedoce mnogi srednjovekovni grbovi. Ispitivanja u tom pravcu vrsio je holandski problemista Dr Nimijer. Pod naslovom „Rok kao heraldicka figura“ on je izdao knjigu sa crtezima i opisom takvih rogova.

(Tekst iz stare Šah-mat liste)

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koja ne blede (34)

SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

( 34)

   Priprema:

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca

________________________

Slom u manje od 20 poteza

___________________________________

ORKANSKI NAPAD IVKOVA

U SAH MAT LISTU,  nije nesto posebno pisalo o  velemajstoru Borislavu Ivkovu, vrsnoj perjanici naseg saha. To je propust koji cemo postepeno ispraviti, a razloga za to ima na pregrst. Pre svega, on je prvi omladinski sampion sveta. Tu laskavu titulu na ponos jugoslovenskog saha , osvojio je na Prvom omladinskom sampionatu sveta  1951. godine u Birminghamu. Imao je tada tek 18 godina. Ali, o nije sve. Sa samo 16 godina postao je nacionalni majstor, inter-majstor u 21. , a velemajstor u 22. godini zivota! Skoro tri decenije bio je stalni clan drzavne reprezentacije, a boje Jugoslavije branio je na 9 olimpijada i na njima osvojio osam medalja!.

Pored aktivnog igranja na mnogim izuzetno jakim turnirima, afirmisao se kao pisac sahovskih knjiga, komentator u nizu sahovskih casopisa, a stizao je da bude selektor reprezentacije…

U njegovoj sahovskoj licnoj karti dug je spisak najvecih svetskih asova koje je porazio: Fiser, Karpov, Smislov, Geler, Sabo,Petrosjan, Pano, Golombek, Vasjukov, Portis, Timan…

Evo njegove minijature u kojoj je prosto samleo Bauza .

IVKOV –  BAUZA, Mar del Plata 1955. godine

Minijatura koju cete videti  „rodila se“ na medjunarodnom turniru u Mar del Plati, 1955. godine, u susretu  sa Argentincem Bauzom. Bio je to prvi put Ivkova preko okeana. U to vreme imao je samo 22 godine i na dva veoma jaka medjunarodna turnira u Buenos Airesu  i Mar del Plati osvojio je prva mesta! Bio je to veliki podvig, a verovatno i dva njegova najbolja turnirska rezultata. Njegova partija protiv Buze zanimljiva je iz dva razloga: prvo, sto je u toj partiji vodio pravi uraganski napad i drugo, sto je igran Matulovicev gambit. , koji je zs mnoge, u ono vreme, bio pravi bauk.

Evo kako je tekla ta kratka partija: 1. e4  c5  2. d4  cxd4  3. c3  dxc3  4. Nxc3  d6  5. Nf3 Nd7. Tako je Matulovicev gambit u ono vreme cesto igran i pomno istrazivan. Sudeci po odigranim potezima Argentinac nije bio u kursu.  6. Bc4  e6  7. Bf4  e5?. Crni se nadao da ce zaraditi jedan tempo  (Nc6),

ali mu je racunica bila felericna.  8. Qb3!  d5.  Namera crnog je da otvori d-liniju i ujedno da napravi mesto za svog monarha, ako bude morao da krene iz svoje rezidencije u neizvesnost.  9. Bxd5  Nc5  10. Bxf7+  Ke7  11. Bg5+  Nf6.

Dijagram sa pozicijom nakon samo 11 poteza

Na prvi pogled izgleda kao da cebela dama morati grcevito da se drzi na dijagonali a2-g8 radi zastite lovca na f7. Medjutim, beli je povukao potez od dalekoseznog znacaja i svi problemi bili su uklonjeni..12. Nd5+!!  Kxf7  13. Nxe5+  Ke8. Na 13. … Ke6 sledi 14. Qh3  Kxe5  15. Bf4+ i crni ce posle Kxe4 16. Qf3+ izgubiti damu.  14. Nxf6 +  Qxf6  15. Qb5+  Bd7  16. Nxd7  Nd3+  17. Qxd3  Qxg5  18. Nxf8  Rxf8  19. 0-0  i crni predaje.

VI STE NA POTEZU

U „Mecu stoleca“ : SSSR  – Ostatak sveta, koji je odigran u Beogradu 1970. godine, nas velemajstor Matulovicigrao je belim figurama protiv daleko boljeg i poznatijeg Botvinika. U poziciji koju imate na dijagramu,  jasno se vidi da je Matulovic pred porazom. Medjutim, on je povukao jedini potez kojim je uspeo da remizira.

Dijagram pred gromovit potez Matulovica

Pitanje: Sta je povukao Matulovic?

Resenje:

Matulovic je povukao samo jedan potez: 1. Qd3+ i posle uzimanja – pat!

AKO NISTE ZNALI?

• Velemajstor Zigbert Taras imao je obicaj da kaze: „Kao sto Ruso nije mogao da komponuje bez svoje omiljene macke pored sebe, tako ni ja ne mogu da igram partiju saha bez kraljevog lovca. Kad njega nema, cini mi se da je partija bez ikakvog sadrzaja – nedostaje glavna udarna figura, bez koje ja ne umem da vodim napad“.
• Na ekipnom prvenstvu Balkana 1946, u susretu Nejkrih – Radulski oba majstora su igrala u tolikom cajtnotu da u svoje formulare nisu stigli da upisuju poteze, vec su samo stavljali crtice. Kad je prosla vremenska kontrola, ni igraci, ni sudija, nisu mogli da utvrde ko je od njih dvojice na potezu, a pozicija je bila takva da partiju odmah dobija igrac koji je na potezu.
• Londonski antikvar Trevor Stou, sedamdesetih godina proslog veka morao je da plati globu od 100 funti zato sto je u izlog stavio sahovsku garnituru sa figurama koje „interpretiraju“ 64 ljubavna polozaja. Od tog vremena do danas gledanje na sex je liberalizovano do te mere da bi ovaj antikvar mozda bio samo opomenut, a mozda sve to vise niko i ne bi primetio.
• Izvesni Kejz je 1706. godine, u Engleskoj odrzao predavanje o Kraljevom gambitu, sa zakljuckom da je potez 1. e4 toliko jak da bi ga trebalo zabraniti, i dozvoliti samo 1. e3!

Problemi, problemi…

J. Hartong

RAZLICITA RESENJA

Na oba dijagrama mat u dva poteza

Ova dva simetricna problema imaju razlicita resenja. Nadamo se da nisu previse teski pa s toga resenje ne donosimo. Ako ne uspete da ih pronadjete – javite se, spremni smo da vam pomognemo.

(Tekst iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori-Ostali savezni majstori

OSTALI SAVEZNI MAJSTORI

          Dr. Aladar Erdelji, iz Sombora, pobedio je na Prvom nacionalnom amaterskom turniru u Celju 1921 g., ispred sadašnjih internacionalaca Keniga i Vukovića. Kasnije se otselio u Madjarsku, gde je katkad igrao u izabranom timu Budimpešte.

*

          Subotički advokat dr. Mirko Djerdj bio je prvi na saveznom amaterskom turniru u Subotici 1925 g., ispred inž. Fajera i dr. Singera. Igrao je u našem timu, na četvrtoj tabli, na medjudržavnim utakmicama u Budimpešti 1926 g. Poslednjih godina više ne igra šah.

*

          Varaždinski šahista dr. Sadi Kalabar postao je majstor u Ljubljani 1926 g. Zauzeo je prvo mesto u A-grupi nac. amaterskog turnira, a zatim pobedio prvaka B-grupe Kostu Rožića sa 2:0. Na šahovskoj olimpijadi u Londonu 1927 g. igrao je u našem timu. Prošle godine na nac. majstorskom turniru u Beogradu, nije dobio nijednu partiju i zaostao na poslednjem mestu.

*

Adolf Vogelnik, talentovani mladi igrač iz Ljubljane, već se istakao na saveznom turniru u Ljubljani 1926 g. Kada je na zagrebačkom turniru 1929 g. Nedeljković zbog bolesti istupio, izbio je Vogelnik na čelo i sa lepim rezultatom postao majstor. U prvenstvu Ljubljane 1930 g. zauzeo je tek peto mesto. Otad ga više nismo videli na javnim utakmicama.

__________

Komentar Vojina Vujoševića :

          Dok su majstori navedeni ranije ostavili veći trag za sobom ova zadnja grupa je to učinila u mnogo manjoj mjeri i uglavnom je ostala nepoznata široj publici.

          Ipak svi šahisti spomenuti u ovoj knjizi i mnogi drugi koji su ostali anonimni su udarili temelj budućoj šahovskoj velesili Jugoslaviji. Moje je lično mišljenje da su ti dani prošli te da ni zajedno ni odvojeno šah na prostorima bivše Jugoslavije neće više nikad, a u svakom slučaju za još vrlo dugo, doći na onaj stari nivo i ugled koji je jednom uživao.

Vojin Vujošević.

JAKI AMATERI

          Ima amatera koji su po snazi vrlo blizu nacionalnim majstorima. Često su ih samo neke sporedne okolnosti sprečile da dodju do izražaja. Tako, doajeni svih jugoslovenskih šahista: Nikola Konjović iz Sombora i Jakov Ovadija, advokat iz Beograda, nisu imali prilike da igraju baš u doba njihove najbolje snage.

          Zanimljivo je nabrojati one kojima je majstorstvo izmaklo u poslednjem trenutku: Kramer i Furlani bili su u Novom Sadu 1923 g. zajedno sa Ćirićem prvi, ali imali slabiji uspeh prema pobednicima; Rožić je pobedio u B-grupi Ljubljanskog turnira 1926 g. ali izgubio odlučni meč sa Kalabarom; Inž. Fajer i dr. Singer imali su, dvaputa, samo pola manje od prvaka.

          Danas imamo mnogo odličnih šahista, od kojih će budući savezni amaterski turniri izabrati novog majstora. Svaki naš centar ima ponekog “majstorskog igrača” (od nemačkog izraza “majsteršpiler”). Da nabrojimo samo neke: u Beogradu su Izvekov, Petrović, Savić i Jurišić; u Zemunu Matvejev i dr. Živanović; u Skoplju inž. Poljakov; u Novom Sadu Kulžinski i Rajković; u Zagrebu inž. Tekavčić, Filipčić, dr. Dumić i dr. Braun; u Ljubljani Gabrovšek, Prajnfalk i Sikošek; u Mariboru Poljanec i prof. Stupan; u Doboju dr. Pravdić; u Splitu Popović; u Banja Luci Pavlić; u Bačkoj Palanci Reseli, i još mnogi drugi.

          Svi zajedno stvaraju snagu jugoslovenskog šaha!

Komentar Vojina Vujoševića:

          Za knjigu objavljenu 1936 je interesantno da uopšte ne spominje niz igrača koji su već bili poznati par godina kasnije a pogotovo poslije drugog svjetskog rata kao na primjer dr. Djordje Berner, Braslav Rabar, i naravno kasniji šampion Svetozar Gligorić i mnogi drugi.

Vojin Vujošević.

SADRŽAJ:

SADRŽAJ:

                                                                                      strana

Predgovor   –        –        –        –        –          5                        

 Uvod –        –        –        –        –        –          7

Internacionalni majstori    –        –        –       9

Dr. Milan Vidmar   –        –        –        –        11

Dr. Vidmar – Dr. Tartakover     –        –        14

Bora Kostić –        –        –        –        –        17

Kostić – Ilja –        –        –        –        –        23

Dr. Ljudevit Astaloš         –        –        –        27

Mizes – dr. Astaloš         –        –        –        30

Vladimir Vuković   –        –        –        –        34

Vuković – dr. Vajda         –        –        –        36

Mirko Kenig          –        –        –        –        40

Kenig – Idn Raud  –        –        –        –        42

Vasja Pirc    –        –        –        –        –        47

Pirc – Špilman       –        –        –        –        51

Dr. Petar Trifunović       –        –        –        54

Solin – dr. Trifunović      –        –        –        57

Dr. Tihomil Drezga –        –        –        –        60

Dr. Drezga – Hensid i Fic Patrik   –     –        63

Nacionalni majstori      –        –        –        67

Stevan Ćirić –        –        –        –        –        70

V. Vuković – S. Ćirić       –        –        –        74

Ozren Nedeljković –        –        –        –        77

Filipović – Nedeljković    –        –        –        80

Vasilije Tomović    –        –        –        –        84

Tomović – dr. Astaloš    –        –        –        86

Bora Tot      –        –        –        –        –        91

Tot – dr. Trifunović           –        –        –        91

 Mirko Šrajber        –        –        –        –        96

  Avirović – Šrajber –        –        –        –        98

 Mirko Breder       –        –        –        –        102

Kostić – Breder     –        –        –        –        103

Sava Vuković        –        –        –        –        107

 N. Sokolov – S. Vuković –        –        –        108

Milan Vidmar, mladji       –        –        –        112

 M. Vidmar, ml. – inž. Vajs        –        –        113

Ostali savezni majstori     –        –        –       116

Dr. Aladar Erdelji   –        –        –        –        116

Dr. Mirko Djerdj    –        –        –        –        116

Dr. Sadi Kalabar    –        –        –        –        116

Adolf Vogelnik      –        –        –        –        117

Jaki Amateri –        –        –        –        –        118

_________________________

CENA 20 dinara

Komentar Vojina Vujoševića:

          Sadržaj je tu za slučaj da neko ko želi da ima kompletnu originalnu knjigu ima i taj dio.

Vojin Vujošević

(Kraj serijala)

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koja ne blede (33)

SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

( 33)

   Priprema:

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca

________________________

Slom u manje od 20 poteza.

_________________________

POZICIONA MINIJATURA

Za velemajstora Aleksandra Matanovica – nekadasnjeg potpredsednika FIDE, slobodno se moze reci da pripada malom krugu igraca sa istancanim i prefinjenim osecajem za pozicionu igru. Zahvaljujuci tome i izvanrednoj intuiciji, u stanju je da otkrije i najsicusnije prednosti i u pozicijama , koje su uvazeni sahovski autoriteti proglasavali „mirnim remijem“. Znatno pre njega te osobine su krasile svetske sampione Stajnica i Kapablanku., a u vreme njegovih briljantnih rezultata Smisčlov i Petrosjan. Poredjenje njegovog stila igre  s umetnoscu sahovskih velikana koje smo pomenuli, ni najmanje nije neskromno. Podsetimo se, Matanovic je skoro tri decenije  igrao na celnim tablama u nasoj reprezentaciji, i to u vreme kada je nasa zemlja uzivla reputaciju sahovske velesile.

Negujuci tipican pozicioni stil igre, a to je igra na duge staze, on nikada nije tezio brzim matovima. Cak kaze: „Ja u svojoj karijeri  niti sam dao, niti primio mat – naravno, u turnirskoj praksi“. Upravo zbog toga, minijature su u njegovoj igri  bile retkost, a kad ih je i bilo – imale su pozicioni stil.

Nakon ovih nekoliko napomena, pogledajmo njegovu lepu pozicionu minijaturu u kojoj je polozen na pleca izuzetno jak Vasjukov.

MATANOVIC  – VASJUKOV, Mec Jugoslavija SSSR (Rijeka 1963)

1. e4  e5  2. Nf3  Nc6  3. Bb5  a6  4. Ba4  d6  5. 0-0  Bg4  6. h3  Bh5  7. c3  Nf6  8. Bxc6+!  …  Beli je vec poceo da igra poziciono i daleko da racuna. On vidi da ce se c-linija otvoriti na kojoj ce“kao zrele kruske“ visiti duplirani c-pioni crnog.  8. … bxc6  9. d4  cxd4  10. cxd4  … Pretpostavke belog ostvarile su se. U poziciji crnog ima pukotina. Svestan toga, Vasjukov se odlucio na ispad i trazenje protivigre na kraljevom krilu.  10. …  Qd7  11. Nbd2  Be7  12. Re1  g5?!  Poslednji potez crnog je prilika da se podsetimo nekih osnovnih principa sahovske igre koje nam je ostavio Stajnic. Jedan od njih je bio  da se ne sme voditi krilna akcija  bez potrebne nadmocnostiu centru. Vasjukova je, medjutim, na krsenje  tog principa naterala krajnja nuzda, ali zato Matanovic reaguje po Stajnicu.

13. e5  Nd5  14. Ne4  Rg8?

DIJAGRAM SA POZICIJOM NASTALOM POSLE 14 POTEZA

Poslednji potez crnog pruza belom sansu da sprovede brz rasplet sa izgledima na brz dobitak  15. exd6  cxd6  16. Bxg5  …  Stice se utisak da je crni prevideo prethodno otvaranje c-linije, a potom su se greske nizale jedna za drugom. 16. …  f5  17. Nxf6+  Nxf6  18. Bxf6  0-0-0  19. Rxe7 i u je kraj.

_________________

Studijska zavrsnica

________________________

„POZICIONI REMI“

F. Simhovic

Beli na potezu remizira

Materijalna prednost je ocito na strani crnog. Ali, to mu nije dovoljno da uknjizi pobedu. Beli se, dakle, spasava „pozicionim remijem“.

Na vama je, uvazeni citaoci, da dobro osmotrite poziciju i polozaj figura obe strane i napravite plan igre do remija. Ali, ako i pored ulozenog truda ne dodjete do resenja, mi vam ga nudimo kao poslednju sansu.

Resenje:

1. Bf7+  Kd7  2. Be6+  Kd6  3. Bf4+  Kc5  4. Be3  Kb4  5. Bd2  Ka3  6. Kb1!  (Preti vecni sah crnopoljnim lovcem)) 6. … Qxa8 (Sda nema vecnog saha . Na :7. Bc1  Kb4  8. Bd2  Kc5  9. Be3  Kd6  10. Bf4  Ke7  11. Bg5  Ke8! 12. Bf7  Kd7  13. Be6  Kc7) 6. … Dxa8  7. Ka1! … i crna dama ne moze uci u igru (ako zauzme polje e8, onda crni kralj  nece imat odstupnicu)) a beli vuce samo kralja na b1,a1 i beli je postigao remi.

___________________

Sahovski problem

_______________________

 BOBI FISER IZGUBIO OPKLADU

Velemajstor Paul Benke

Mat u tri poteza

Pricalo se da tropotezni problem  koji vidite na dijagramu ni Bobi Fiser nije mogao da resi za pola sata..

 Problem je komponovao velemajstor Paul Benke. Pokazavsi ga Fiseru, Benke je rekao: „Kladim se da ga neces resiti u roku od 30 minuta“.

Fiser resenje nije pronasao pa je ugovorenu opkladu izgubio.

Posto je isplatio opkladu, Fiser je i sam ponudio Benkeu drugu opkladu. Fiser je tvrdio da mora postojati vise resenja, ali da mu je potreban bar jedan dan da prouci poziciju. Sutradan Fiser je morao priznati da postoji samo jedno resenje i samo jedan uvodni potez. To je znacilo da je s formalne strane problem sasvim korektan. Tako je Fiser na ovom problemu izgubio dve opklade. anigde nije zapisano koliki su opkladni iznosi bili, ali se dobro zna da Fiser nije voleo da gubi – ni partije ni opklade.

Sudeci po tome sto je ovaj problem bio tezak i za jednog takvog sahovskog asa kakav je bio i ostao Fiser, verujemo da cete se u traganju za resenjem dobro namuciti i oznojiti.

Ako ne budete bolji od Fisera, evo nase pomoci.

Resenje:

1. Bc4!!  Kf6 (Na 1. … Kf5  2. Qf3+  Kg6  3. Qf7 mar). 2. Qd6+  Kg7       .    

(Na 2. … Kf5  3. Qe6 mat). 3. Qh6  MAT!

Sahovski aforizmi:

• Kralj je dobio jos jednu krunu. Krunisan je matom.
• Kad ostanu dva kralja i dve dame, onda je vreme za remi.
• Kralj drzi do svog dostojanstva – krece se korak po korak.
• Sahovski kraljevi su miroljubivi. Kad ostanu sami potpisuje se primirje.
• Ovo nije sala. Igra moze poceti i sa cetiri kralja.
• Tesko kralju koga konji cuvaju.
• Nije isto igrati do golih kraljeva ili sa golim damama
• Sta vredi kralju sto je go kada jedama vec otisla

CUDESNA LJEPOTA IGRE

Miodrag Stjepanovic

(Tekst iz stare Šah-mat liste)

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koje ne blede (31)

SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

( 31)

   Priprema:

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca.

VELIKE LICNOSTI I SAH

Sah su igrali i voleli mnogi slavni ljudi: Tolstoj, Turgenjev, Puskin, Karlo Veliki, Karlo XII, Zan Zak Ruso, Napoleon, Marks, Lenjin, Ce Gevara i na stotine visokoumnih ljudi

Veliki ruski pisac Turgenjev ne samo sto je voleo sah, vec je poznavao i sahovsku teoriju. Bio je aktivan clan petrogradskog sahovskog kluba. Veliki broj partija odigrao je u Parizu, u kafani „Rezans“ gde se upoznao sa cuvenim Morfijem. Verujemo da ce za mnoge biti posve nov podatak da je Turgenjev bio potpredsednik sahovskog kongresa u Baden Badenu 1870. godine.

Na turniru najboljih sahista Pariza, 1861. godine, u jednoj partiji slavnog pisca, nakon 33. poteza belog nastala je pozicija koju vidite na dijagramu. Turgenjev, igrajuci crnim figurama, sproveo izvanredan napad, koji je tekao ovako:

33. … Rg8  34. Bc3  Ba4  35. Qd4  Rg2+  36. Bd2  Bd7!  37. h4  R3f2  38. Kc3  Rxd2  39. Qh8+  Kb7  40. h5  exd5  41. exd5  Rxd5  42. h6  Bf5  43. Qf6  Rc2+  44. Kb4  a5+  45. Ka4  Rc7  46. Kb3  Rb5+  47. Ka4  Bd7! Beli predaje.

Strastven sahista bio je i Lav Tolstoj. Sahom se poceo baviti na Kazanskom univerzitetu. Kasnije, u Petrogradu, cesto je igrao s Turgenjevim . U Jasnoj Poljani sah mu je bio najmilija zabava. U jednom pismu rodjaku  on pita: „Igras li sah? Ja ne mogu da zamislim zivot bez saha, knjiga i odmora.“

U poslednjim godinama zivota svakog dana je igrao sah u odredjeno vreme. Smatra se da je za 15 godina odigrao preko 600 partija s pijanistom Goldenom Vejzerom.

Prica se da je u vreme krimskog rata Tolstoj bio degradiran, jer je napustio svoje mesto da bi odigrao partiju saha.

Evo jedne njegove partije odigrane u Jasnoj Poljani u kojoj je nadigrao svog partnera

TOLSTOJ  –  MAUDE, Kraljev gambit, 1906. godine

1. e4  e5  2. f4  exf4  3. Nf3  g5  4. Bc4  g4  5. Ne5  Qh4+  6. Kf1  d5  7. Bxd5  f3  8. gxf3Qh3+  9. Ke1  g3  10. d4  g2  11. Rg1  Qh4+  12. Ke2  Nh6  13. Rxg2  c6  14. Bxh6  cxd6  15. Bxf8Kxf8  16. Qe1  Qe7  17. Nc3  f6  18. Nxd5  Qd6 19. Qg3  Crni predaje.

SOU KARLA XII

Nisu svi sahisti ljubitelji problema. Pa ipak, problemi  koji donosimo predstavljaju   nesto narocito i mogu da pobude i probude i one koji ih ne vole.

Godine 1671. na jednom visu u okolini Pendere, Karlo XII je igrao sah sa svojim generalom Grothauzenom, ocekujuci vesti o bici koju je njegova vojska vodila protiv Turaka  na obliznjem bojistu. U jednom trenutku na tabli je nastala pozicija koju imate na dijagramu.

Pri takvom stanju na tabli Karlo XII, koji je imao bele figure, objavio je svom protivniku  mat u tri poteya, imajuci u vidu: 1. Rxg3!  Bxg3  2. Nf3 uz neminovno 3. g4 mat! Medjutim, pre nego je stigao da ista odigra dolete tursko tane i odnese belog skakaca. Karlo XII se malo zamisli , i potom ostro rece da  ce i bez konja izvesti mat u 4 poteza. Namera mu je bila sledeca: 1. hxg3  Be3  2. Rg4  Bg5  3. Rh4+!  Bxh4  4. g4 mat. Ali, jos nije ni zapoceo izvrsenje te matne kombinacije, kad dolete drugo tursko tane koje skide pesaka h2. Za divno cudo Karlo XII se ne zbuni, vec odvazno najavi mat  u 5 poteza, koji je izveo ovako: 1. Rb7!  … Preti da se spusti na prvi red i dolaskom na h1 napadne crnog kralja.  1. …  Bg1  2. Rb1  Bh2  3.   Kh4  4. Kg6 uz 5.  Re4 mat.

Tada general – kaze dalje anegdota, upita Karla sta bi bilo da u pocetnoj poziciji tursko tane nije odnelo ni konja, ni pesaka, vec topa?

„U tom slucaju matirao bih vas u 6 poteza“ odgovori Karlo XII i pokaza zavrsnu matnu varijantu:  1. Nf3  Be1 (Na ostale poteze crni biva matiran jos brze) 2. Nxe1  Kh4 (Ili 2. … gxh2 3. Nf3 uz neizbezno 4. g4 mat). 3. h3  Kh5  4. Kf6  Kh4  5. Kg6  h5 6. Nf3 mat!

_________________

Studijska zavrsnica

________________________

KAKO BELI DOBIJA?

Mora se igrati veoma pazljivo. Posle 1. b7? crni lako remizira sa 1. …  Kc6. U slucaju 1. bxc7  Kxc7, beli takodje moze dobiti, a pomoc potrazite u teoriji topovskih zavrsnica. Medjutim, snovi crnog o remiju ruse se na drugi nacin: 1. Rd8!!  Kxd8  2. b7  … Crni se ne da lako: 2.  … Rb4!  3. Kxb4  c5+ ! Sada treba biti oprezan, jer na 4. Kxc5 je remi. Medjutim, beli je video malo dalje: 4. Kb5!  Kc7  5. Ka6!  Kb8, ili 5. …c4  6. Ka7 itd. 6. Kb6!  c4  7. a4  c3  8. a5  c2  9. a6  c1Q  10. a7 mat!

________________________

SAHOVSKE ZANIMLJIVOSTI

___________________________________

• Demonstraciona sahovska tabla prvi put je upotrebljena u prvom mecu za prvenstvo sveta. Bio je to 11. januar 1886. (pre 118 godina), u Njujorku kada su igrali Stajnic i Cukertort.
• Sahovski casovnik prvi put je upotrebljen u mecu izmedju Andersena i Stajnica 1866. godine.
• Sahovske partije maratonske duzine odigrane su izmdju Pilnika i Cernjaka (remi u 191. potezu za 20 casova igranja); Dr Srecko Nedeljkovic i Puc (remi u 185. potezu za 21,5 čas igre); Makagonova i Cehovera (remi u 171. potezu za samo 2,5 sata igre). Medjutim, svetski rekord verovatno drzi partija odigrana na polufinalnom turniru prvenstva Izraela 1980. godine izmedju Stepaka i Mashijana. Ona je trajala 193 poteza, imala je sest nastavaka i u nju je potroseno 24,5 časa igre. Ovu prtiju je dobio Stepak, siroj javnosti nepoznti sahista.
• Dr Oto Titus Blati komponovao je sahovski problem u kome beli daje mat u 257. potezu. Njegov rekord je, medjutim, oborio  nas problemista inz Nenad Petrovic u cijem problemu beli matira u 270. potezu.

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koje ne blede (30)

SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

(30)

   Priprema:

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca

_______________

Sahovska klasika

______________________

MINIC JE MOGAO STICI MNOGO DALJE

O  Dragoljubu Minicu – Bati, kako su ga iz milja zvali, inter-majstoru, koji je po talentu mogao stici u sam vrh svetskog saha, poodavno se nista ili sasvim malo pise. A pred njim su, u njegova davna i blistava vremena, polagali oruzje i takvi sahovski divovi kakvi su bili Spaski, Korcnoj, Resevski,Tajmanov, Forintos, Ulman. Suetin, Panov, Barcaj, Sabo, Holmov, Tolus…, a  tesko je naci velemajstora iz nekadasnje Jugoslavije kome nije naneo poraz: Ivkov, Matulovic, Ciric, Udovcic, Parma, Puc, Janosevic, Ciric, Planinc, Velimirovic…

U njegovoj sahovskoj licnoj karti pise da je rodjen 1936. u Podgorici. Sahovski majstor postao je 1961. na sampionatu Jugoslavije u Zgrebu, a inter-majstor 1964 1964. godine. Nedavno mu je na osnovu ukupnih rezultata u karijeri dodeljena i titula velemajstora. Seniorski prvak Jugoslavije postao je 1962. godine u Skoplju. Pobednik je zonskog turnira u Portugaliji , 1969. godine. Postizao je izuzetne rezultate na mnogim veoma jakim medjunarodnim turniri.a. Bio je član reprezentacije Jugoslavije, branio je  boje nase zemlje na  olimpijadi na Olimpijadi u Zigenu 1970. godine.

Kao sahista raskosnog talenta i izvanredan poznavalac svih oblasti teorije saha, vise puta je bio sekundant reprezantacije, mnogih ekipa i pojedinaca, a u svetu su ga uvazavali i najjaci velemajstori tog vremena..

Evo dve, od citavog niza partija u kojima  je Minic u briljantnom stilu, skoro u minijatiri,  savladao nesalomljivog madjarskog velemajstora Forintosa, kao i njegova cuvena pobeda nad Birisom Spaskim koji od nasih velemajstora nije pretrpeo vise ni jedan poraz. Samo te dve partije, a ima ih jos mnogo drugih vrednih nezaborava, obezbedile su mu istaknuto mesto u istoriji saha..

FORINTOS – MINIC,  Mec Jugoslavija – Madjarska, Pula 1971.

1. d4  Nf6  2. c4  c5  3. d5  e6  4. Nc3  exd5  5. cxd5  d6  6. Nf3  g6  7. e4  Bg7  8. Bg5 h6  9. Bh4  g5.
Izgleda da madjarski velemajstor nije znao da je Minic specijalista za ovo ostro i dinamicno otvaranje, kada se upustio u „diskusiju“.  10. Bg3  Nh5  11. Bb5+  Kf8.  Crni boljeg nema, a nije mu ni potrebno. Na logican potez 11. …  Bd7 beli bi sa malom mudrolijom  dosao do bolje igre, na primer: 12. Bxd7  Qxd7  13. Ne5!  Bxe5  14. Bxe5  dxe5  15. Qxh5.  12. Be2  Nxg3  13. hxg3  Nd7  14. Nd2  a6  15. a4  …  „Gde je kruto lako se lomi“ –  beli hoce da „prikuca“ h6 pesaka za njegovo mesto, ali ce crni zbog toga biti u mogucnosti, kada to bude trebalo, da otvori h-liniju. Da je pesak ostao na g3, to crnom verovatno ne bi poslo za rukom.  15. … Qe7  16. g4  Bd4  17. 0-0?  …  Ocito da je beli kralj  pomocu rokade skocio pravo „pod noz“ . 17. …  Nf6. Odjednom se pokazuju bolne tacke belog – pesaci e4 i g4, a jedina logicna odbrana  nije moguca, jer je f-pesak „vezan“. Ako beli nista ne preduzme, kako bi skrenuo paznju crnog , nema nikakve sanse da se odrzi pasivnom odbranom. Zato i pocinje njegova demonstracija na drugoj strani, ali se crni na sve to pravi „gluv i slep“. 18. Nc4  h5!  Strepnje belog pocinju da poprimaju realne oblike. Sudbina partije se resava na h-liniji, po cenu i najvecih gubitaka na drugo strani. 19. Nb6  hxg4  20. g3  …  Bilo bi lepo uzeti topa, ali bi cena bila previsoka: 20. Nxa8?  Qe5! i odbrane od mata ne bi bilo.  20. … Nxe4  21. Nxc8  Qe5  22. Kg2  Nxc3 23. bxc3  Qe4+  24. f3  Rh2+ !!   0 : 1

Forintos je zanemeo. Crni je zaradio odlucujuci tempo da dama sa sahom dodje na h7. Cim je dosao k sebi, Forintos se predao. Sve je bilo tako lepo i vise od toga.

Vredi pogledati dijagram sa briljantnom egzikuciom Minica.

Minicevo veliko, mozda i najvece, delo je i prekrasna pobeda nad Borisom Spaskim i to crnim figurama. Vredi da je pogledamo bez komentara, jer je za ovaj nivo potreban komentator izuzetne sahosve snage i sposobnosti.

SPASKI  –  MINIC, Mec: URS . JUG – 1965.

1. e4  c5  2. Nc3  d6  3. g3  Nc6  4. Bg2  g6  5. f4  Bg7  6. Nf3  e5  7. 0-0  Nge7  8. d3  0-0  9. Be3  exf4 10. gxf4  f5  11. Qd2  Rb8  12. a3  b6  13. Rae1  h6  14. Kh1  Be6  15. Rg1  Qd7  16. Qf2  d5  17. exd5  Nxd5  18. Nxd5  Bxd5  19. Qg3  Kh7  20. c3  Rbe8  21. h4  Re6  22. Bd2  Rd6  23. Kh2  Re8  24. Rxe8  Qxe8  25. h5  gf5  26. fxg5  Qxh5+  27. Nh4  Be5  28. Bf4  hxg5  29. Bxe5  Nxe5  30. Bh3  Ng4+  31. Bxg4  fxd4  0 : 1

Zavrsna slika pozicije na dijagramu te cudesno lepe pobede Minica

________________

KAKO  –  ZASTO!?

_____________________

Molimo da pazljivo pogledate poziciju na dijagramu. Beli preti da uzme pesaka na f4, a ako ga crni brani – onda beli igra Bd2 i potom Rh1 i zaustavlja napredovanje crnog h-pesaka.

Pitanje za citaoce:

Kako crni da omoguci napredovanje svoga h-pesaka?

Resenje:

Bio je dovoljan samo jedan potez: 1. … Rd1 i beli se predao (2. Kxd1  h2).

__________________

SAHOVSKI AFORIZMI

___________________________

Volter:

• Sah je igra koja cini cast ljudskom duhu.

Taras:

• Sah kao ljubav, kao muzika ima moc da ljude cini srecnim.

Cvajg:

• U sahu moze da se ogleda najveca seprlja, no isto tako kao i najumniji covek.

Aljehin:

• Ono sto najvise cenim u nasoj umetnosti je lepota istine.
• Za mene sah nije igra vec umetnost. Da, ja smatram da je sah umetnost i na sebe preuzimam sve one obavezekoje ona namece svojim privrzenicima… Sah, pre svega, uci coveka da bude objektivan. U sahu neko moze postati veliki majstor jedino kada bude svestan svojih gresaka i ndostataka. Potpuno isto kao i u zivotu.

Ivo Andric:

• Mi izuzetnim ljudima tako tesko priznajemo njihovu darovitost i to ne samo za zivota, sto je gotovo pravilo, nego i posle smrti njihove.

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koja ne blede (28)

SML – 28

SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

( 28)

 Priprema:

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca

________________

Sahovska klasika

_______________________

BORA KOSTIC  –  SVETSKI PUTNIK

Velemajstor Bora Kostic (cika-Bora) nikada nije stupio na sahovski Оlimp, али је dao nemerljiv doprinos popularizaciji i unapredjenju saha zbog cega ga pamte na svim kontinentima, a mnogi su ga smatrali sahovskim apostolom.

Kostic je u sahovskom svetu poznat i kao pravi globtroter sa crno-belom plocom pod miskom. Jedan njegov put oko sveta trajao je vise od tri godine. Obisao je sve kontinente, odigrao je nekoliko turnira i svuda je govorio o svom narodu, o svojoj domovini.

O dozivljajima s tih brojnih putovanja  mogo bi se napisati uzbudljiv roman: partija koju je odigrao na samom polutaru, lov na tigrove u drustvu sa maharadzama, druzenje sa mnogim ljudima visoke casti, poducavanje sahovskoj vestini Enrika Karuza…

Medjutim, nama je blizi onaj drugi Kosticev lik – lik coveka visokog dostojanstva i rodoljuba. Za vreme nemacke okupacije nase nekadasnje zajednicke otadzbine, kad mu je ponudjeno da nastupi na turniru „Slobodna Evropa“ i na taj nacin ucestvuje u proslavi nacistickog rezima, on je zloglasnom esesovskom komandantu Spileru, usred Gestapoa, rekao NE! Nisu mogla da ga pokolebaju  ni obecanja o lagodnom zivotu, ni ogromne nagrade, ni druge brojne benificije… Nas pravi patriota izabrao je koncentracioni logor.

Evo jedne lepe Kosticeve partije, odigrane davne  1921… godine,  u kojoj je lepo nadigrao Maksa Evea.

Bostic  –  Eve, Budimpesta 1921

1. d4  d5  2. Nf3  Nf6  3. c4  c6  4. Nc4  Bf5  5. cxd5  Nxd5  6. Nd2  Bg6  7. e4  Nf6  8. e5  Nd5  9. Bc4  Nb4  10. 0-0  Nc2  11. e6  fxe6  12. Nde4  Nxa1

Dijagram nakon 12. Nxa1

13. Bxe6  Na6  14. Bf4  Nc7  15. Nc5  Nxe6  16. Nxe6  Qd7  17. Nc7+  Kd8  18. Nxa8  Nc2  19. d5  cxd5  20. Nxd5  Bf7  21. Ndb6  axb6  22. Qxc2  Bd5  23. Nxb6  Qc6  24. Qd2  e6  25. Nxd5  Qxd5  26. Qxd5+  exd5  27. Rd1  Be7  28. Rxd5+  Kc8  29. Be5  Re8  30. f4  1 : 0

KOSTICEVA MINIJATURA

Ova partija odigrana je 1911. u Kelnu, izmedju  Miloka i naseg velemajstora Borisa Kostica. Kostic je kao crni odigrao neobican potez  skakacem da d4 kao da je znao da ce se Milok polakomiti  za pesakom na e5. Tako je stvorena minijatura koja i danas kruzi sahovskim svetom, kao Kosticeva minijatura, koja pleni svojom lepotom.

Milok  –  Kostic, Kečln 1911. godine

1. e4  e5  Nf3  Nc6  3. Bc4  Nd4?!  4. Nxe5?  Qg5+  5. Nxf7  Qxg2  6. Rf1  Qe4+  7. Be2  Nf3+ mat.

Zavrsna slika pozicije na dijagramu

Eto, takav je bio nas legendarni cika-Bora

_________________

Studije i problem

_________________

NEUOBICAJENI START

Kompozitori sudije redovno se trude  da uvodni potez koji upucuje na resenje sto tajanstveniji i tezi za resavaoce, ali se u tome ne uspeva bas uvek. Takav slucaj je u studiji ciju poziciju imate na dijagramu.

Beli dobija

Beli kralj je u sahu. Malo neubicajeno, zar ne? Jasvim je jasno da beli mora igrati kraljem, jer Pravila saha kazu da se sah mora otkloniti prvim potezom koji sledi. Studija je koliko neobicna sadrzajna i puna krajnje racionalnim potezima, kojim beli dolazi do pobede.

Resenje

1. Kh3  Rh4 +!!  2. Kxh4  Rb1  3. Ra2+!  Kxa2  4. Rc2+ !  Rb2  5. Rc1!  Rb1  6. Rh1!!  Rxh1  7. h8Q  Rg1  8. Qa8+  Kb2  9. Qh1  Rxh1  10. b7 i 11. b8Q i beli dobija.

_______________

Zanimljivosti

_____________________________

SAHU PRIVILEGIJE U ZAKONU

U „Opstem imovinskom zakonu za Crnu Goru“, kojeg je sacinio Valtazar Bogisic i obnarodovao 1888. godine na Cetinju, jednim paragrafom  pomenut je sah. U clanu 477, u kojem se govori „O igri okladi“, kaze se: „Zakon povladjuje one igre i oklade koje krijepe tijelo i um ljudski, kao: utrkivanje konjika ili pesaka , vezbanje oruzjem, igra na sahu itd, te se dugovi  od takvih oklada i igara ne mogu i sudom naplacivati“.  Bogisic (1834-1908) bio je rodom iz Cetinja, a dugo godina je bio  profesor prava na univerzitetima u Kijevu i u Odesi. Bio je potom ministar pravde u Crnoj Gori. Inace, bio je vrlo plodan pisac, a u svetu je uzivao ugled izvrsnog pravnika.

Nije jasno odkud sah u njegovom zakoniku: da li je ta igra u to vreme bila toliko rasprostranjena u Crnoj Gori da je postojala potreba da se sahovske opklade kodificiraju i zakonom, ili je pak to Bogisic preneo iz ruske stvarnosti? Pre ce ipak biti da je Bogisic  uzeo u obzir ovo drugo, mada sah nije tada bio nepoznat u Crnoj Gori. Neki putopisci iz onog vremena zabelezili su da se na Cetinju, u hotelu „Lokanda“, igrao sah, karte…

(Iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori-Mirko Šrajber

MIRKO ŠRAJBER

          Rodio se u Subotici 1908 g. gde i sada živi. Po zanimanju je kožarski pomoćnik.

          Prvo je osvojio prvenstvo Subotice, pa posle počeo sigurno penjanje na saveznim amaterskim turnirima. U Zagrebu 1929 g. je peti, u Bečkereku 1930 g. treći, u Kikindi 1932 g. drugi i treći, u Somboru 1933 g. prvi i drugi, dok u Beogradu 1934 g. odnosi pobedu i postaje majstor. Na nac. majstorskom turniru u Beogradu pr. g. nadmašio je i taj uspeh, jer je delio visoku četvrtu nagradu. Samo na IV Levinovom spomen-turniru u Zemunu pr. g. prošao je slabije.

          Važniji su mu još rezultati prve nagrade na jubilarnom turniru u Novom Sadu 1932 g. i na božićnjem turniru u Bečkereku iste godine.

          U Novom Sadu 1933 g. podlegao je meču Bori Totu sa 1:2 i 3 remi.

*

          Kao što uravnoteženost njegovih rezultata kazuje, Mirko Šrajber igra solidno i sigurno. Glavna briga mu je da mu protivnik nikakvo zlo ne nanese, a tek zatim smišlja šta bi on njemu mogao učiniti. Zato ga je vrlo teško tući, ali lakše napraviti remi. Nasuprot njemu, većina naših majstora je temperamentna i borbena i hoće da dobije tako, da Šrajber u njima ima dobre mušterije. To se lepo ispoljilo prošle godine u Beogradu.

          Iako oprezan, Šrajber ne igra sasvim defanzivno, već shodno poziciji, koju dobro razume. Ume i lepo da kombinira. Dok se mudro kloni svih eksperimenata i riskantnih poduhvata.

*

                   Igrano na nac. materskom turniru u Velikoj Kikindi 1932 g.

DAMIN GAMBIT

Beli: Avirović  –  Crni: Šrajber

1. d2-d4              d7-d5

2. Sg1-f3             c7-c6

3. c2-c4               Sg8-f6

4. Sb1-c3            e7-e6

5. e2-e3               Sf6-e4

                   Potiče od Maršala i daje dobre izglede za izjednačenje.

6. Sc3 : e4

Bolje je bilo sa 6. Ld3, f5 ući u Stoneval, dok bi sa S:c3 7. b:c3 beli imao bolji razvitak.

6. …                    d5 : e4

7. Sf3-d2             f7-f5

8. f2-f3?

                   Hoće nasilno da obori sistem crnoga. Solidno je bilo 8. Le2.

8. …                    Lf8-d6

                   U obzir je dolazilo i Lb4.

9. Dd1-e2

                   Sve sa namerom da “obori”. Na 9. f4, Dh4+ 10. g3, Dh6 i g5 sa napadom.

9. …                    e4 : f3

10. Sd2 : f3         O-O

11. Lc1-d2           Sb8-d7

12. Ld2-c3        Sd7-f6

13. Sf3-d2?

Trebalo je da beli uvidi nevolju i promeni plan. Valjalo je nastaviti razvijanje bez velikih pretenzija: 13. 0-0-0, Se4 14. Le1, pa Dc2 i Ld3.

13. …                  Dd8-e8?

Propušta jači potez Sg4! Napr. 14. 0-0-0, Dg5 15. Te1, S:h2 ili 14. Sf3, e5 15. d:e5, Lc5 16. Td1, Db6 17. Ld4, Da5+ 18. Lc3 Lb4 19. L:b4, Db4+ 20. D:d2, S:e3 i crni stoji bolje. Ako 15. h3, e:d4 16. h:g4, Lg3 17. Kd1, d:c3+ i dobija.

14. g2-g3

Bolje 14. Sf3, Se4 15. Dc2 i 0-0-0 s pokušajem da se uravnoteži pozicija. Na 14. Sf3 ne ide Sg4 15. 0-0-0, e5 16. h3, e:d4 17. h:g4 d:c3 18. T:d6.

14. …                  e6-e5

15. O-O-O         b7-b6

                   Tačnije odmah e4.

16. Td1-e1

Kao priprema za e4, ali je išlo i bez toga 16. e4, e:d4 17. L:d4, S:e4 18. S:e4, f:e4 19. L:g7 sa izgledima za izjednačenje.

16. …               e5-e4

                   Utvrdjuje nadmoćnost crnoga.

17. De2-g2

                   U stisnutoj poziciji bele figure smetaju jedna drugoj.

17. …              a7-a5

                   Crni je zavladao centrom i sada može da krene u rohadni napad.

18. Sd2-b1          Lc8-e6

19. Dg2-c2         b6-b5

20. d4-d5            c6 : d5

21. c4 : b5          a5-a4

22. a2-a3

                   Stvara rupu na b3.

22. …                  Sf6-d7

                   Prema b3.

23. Lc3-d4          Sd7-c5

24. Ld4 : c5        Ld6 : c5

25. Sb1-c3         Lc5 : e3+!

                   Završne kombinacije crnoga su vrlo lepe.

26. Te1 : e3        d5-d4

27. Te3-e1        d4 : c3

28. b2 : c3          Le6-b3

29. Dc2-f2        Ta8-c8

30. Kc1-b2

30. …                  Tc8 : c3!

                   Korektna žrtva topa.

31. Kb2 : c3       De8-e5+

32. Kc3-b4         Tf8-c8

33. Kb4-a5         De5-c7+

34. b7-b6            Dc7-c3+

35. Ka5-a6          Tc8-a8+

36. Ka6-b7         Lb3-d5 mat.

                                Ovoj partiji dodeljena je prva nagrada za lepotu.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Za majstora Šrajbera sam čuo ali malo šta znam o njemu osim da je bio žrtva fašističkog terora i bio ubijen za vrijeme drugog svjetskog rata. Očigledno je bio talentovan. Interesantno je da ostali igrači u ovoj knjizi su često intelektualci, doktori, profesori, advokati, ministri itd. Šrajber je bio običan prosječan čovjek, zanatlija.

To me potsjetilo na priču jednog splitskog šahiste koji se zvao Brakus. On je jednom učestvovao na nekom republičkom takmičenju u nekom slavonskom gradiću. Strah i trepet učesnika je bio dan kada su morali igrati sa jednim lokalnim igračem. Ratar je dolazio sav prljav od zemlje, pravo sa svojih zemljoradničkih poslova, pa ih onako umoran uglavnom rasturao po cijeloj tabli. Mnogima titule, obrazovanje i teorija nisu mnogo pomagali protiv ovog agresivnog naturspielera čijeg se imena nažalost ne sjećam.

Na svoju nesreću Šrajber je privukao pažnju jer je bio Jevrej pa mu je to došlo glave. Istina Jevreji nisu jedine žrtve toga nesretnog rata, sada već uveliko zaboravljenog.

Inače u Subotici se redovno igraju godišnji turniri pod imenom Memorijal Mirka Šrajbera. Na internetu nema mnogo informacije o Mirku Šrajberu. Osim informacije o subotičkim memorijalima našao sam samo ovu noticu iz novosadskog “Dnevnika” za 2 februar 2004:

“Olimpijac Mirko Šrajber i njegov jevrejski život”

U prostorijama kluba Jevrejske opštine, Jevrejska 11, u 18 sati će Ivan Ujhazi održati predavanje “Olimpijac Mirko Šrajber i njegov jevrejski život”. Pojavio se, bljesnuo, nestao i ostavio trag.

I to je sve što se može naći o njemu na internetu.

U Chessbase, Mega Database 2004, ima samo 8 partija Mirka Šrajbera, sve iz 1936 godine. Oni medjutim pišu njegovo ime Mirko Schreiber. Evo i jedne od tih partija sa olimpijade u Minhenu 1936. Protivnik je švajcarski majstor Henry Grob poznat po Grobovom Otvaranju 1. g4 a ima i odbrana sa crnima 1. e4 g5 ali ne znam da li je Grob i to propagirao. Znam da su oba otvaranja dosta popularna na internetu.

Bijeli: Henry Grob  – Crni: Mirko Šrajber, Minhen Olimpijada 1936

1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lc4 d6 4. c3 Le6 5. Lxe6 fxe6 6. Db3 Dc8 7. d3 Le7 8. O-O Sf6 9. Sg5 d5 10. f4 h6 11. exd5 exd5 12. Sh3 O-O 13. fxe5 Sxe5 14. Sf4 c6 15. d4 Sc4 16. Sg6 Te8 17. Dd1 Ld6 18. Dd3 Dg4 19. b3 Te2 20. g3 Tae8 21. Df3 Se3 22. Lxe3 T8xe3 23. Dxg4 Sxg4 24. Sd2 Txd2 25. Tae1 Lxg3 26. Txe3 Lxh2+ 27. Kh1 Sxe3 0-1

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koje ne blede (27)

SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

( 27)

Priprema:

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca.

______________________

SLOM U NAJE OD 20 POTEZA

________________________

I PORAZENI ZASLUZIO CEO POEN

Partija koju donosimo odigrana je na 23, sampionatu Jugoslavije.. Akteri dvoboja bili su slepi sahista MK Dragoljub Baretic i velemajstor Vasje Pirca. Igralo se poslednje kolo u kome se, kao po obicaju, odlucivalo o plasmanu, nagradama, titulama… Bareticu je iz tog susreta trebao ceo poen da bi ispunio normu za titulu nacionalnog majstora. Na tom putu isprecio mu se gorostas saha – velemajstor Vasja Pirc, kome ta partija, sticajem okolnosti, ni o cemu nije odlucivala. Pa ipak, velemajstor je zaigrao punom snagom i izuzetno nadahnuto. On se, dakle, borio za moral i cistotu svoje blistave sahovske karijere. Baretic, fenomen crno-belih polja, koji je cudesnom snagom volje srusio prepreke izmedju svetlosti i tame, cvrsto resen da se dokopa majstorske titule, ali i da svom starijem partneru pokaze da je zreo igrac – zaigrao je tako snazno da se moze reci da je nadmasio sebe. U samo 19 poteza u toj partiji  dogodila su se prava sahovska cuda. A evo kako nas tok partije u to uverava.

BARETIC  –  PIRC, Cateske Toplice, 1968. godine

1. e4  d6  2. d4  Nf6  3. Nc3  g6  4. f4  Bg7  5. Nf3  0-0  6. Bd3  Nc6  7. Be3  e5  8. fxe5  dxe5  9. d5  Nd4  10. Nxe5  Nxd5  11. Bxd4  Nf4  12. Bf1  Ne6!  13. Nxg6  …  (jJace je bilo odigrati 13. Nc6, ali beli zeli da stvori sanse da igra na pobedu, a tada su rezoni drugaciji).  13. …  Bxd4  14. Nxf8  Qh4+  15. Kd2?  …  U

teznji za pobedom, beli kao da hita u poraz, koji dolazi neocekivano brzinom munje. Posle 15. g3  Bxc3+  16. bxc3  Qxe4+  17. Qe2  Qxh1  18. Ne6 uz veliku rokadu moglo se jos igrati i nadati se

Dijagram sa pozicijom nakon 15. Kd2

15. …  Qf4+  Beli verovatno nije racunao  na ovaj sah. Crni to koristi  i uz „muziku“ nekoliko sahova, priblizava se priljantnoj pobedi. 16. Kd3  Qe3+  17. Kc4  Bxc3+  18. bxc3  b5+! i belome nema spasa.

Pirc je ovom pobedom razbio iluzije Baretica o majstorskoj tituli. Medjutim, kada neko ima znanja i titula ce stici, a stigla je tri godine kasnije.

Partija je izuzetno lepa i na visokom kombinatornom nivou. Baretic nije igrao slabo, vec vrlo dobro u vecem delu partije , ali se nameracio na raspolozenog velemajstora – autora otvaranja koje je tretirano.

_____________

CUDESNI SPAS

______________________________________________________________________________

Horovic  –  Pavej  (1951)

Pozicija na dijagramu je iz partije Horovic – Pavej, sa prvenstva SAD 1951. godine.. Kao sto i sami primecijete, crni ima veliku materijalnu nadmoc.

Pitanje za citaoce:

Da li je uputno da crni privremenom zrtvom dame ( 1. … Qxf3+  2. Qxf3  Ra3) privede igru u pescku zavrsnicu?

Odgovor:

Ne! Ne ide privremena zrtva dame, jer bi se partija zavrsila pre nego i doddje do pesacke zavrsnice, a beli bi se spasio na cudesan nacin.

Posle 1. … Qxf3+ 2. Qxf3  Ra3  3. Kh4!! crni je prinudjen da igra  3. … Rxf3 pa bi nastala pat-pozicija.

____________________________

Zanimljivosti iz sveta saha

_______________________

EKSTRA KLASA

                         Cuveni americki sampion Frank Marsal na jednom turniru dobio je 44 partije uzastopce sto se nikada i nikome nije dogodilo. Paradoksalno je da Marsal sa tim, vise nego briljantnim rezultatom, nije zauzeo prvo vec trece mesto na turniru.

                         Kako se to dogodilo?

                         U prvim danima svog postojanja Sahovski savez Britanije organizovao je sahovske turnire na kojima su uzimli ucesce igraci sasvim razlicite jacine, pa su prema tome bili deljeni po „klasama“ (koje bi u ovo vreme odgovarale kategorijama). Zbog razlicite jacine u klasama, i poeni su se drugacije racunali. Za pobedu nad igracem iz iste klase dobijalo se 7 poena, za pobedu nad igracem iz klase vise dobijalo se 8, za dve klase vise 9 poena itd.. Postojala je i obrnuta proporcija: pobeda nad igracem za klasu nize donosila je 6 poena, zatim 5,5 itd.

                         Na jedan takav turnir 1912. u Ricmondu dospeo je i Frank Marsal, koji je – kao sto vec napomenusmo, dobio 44 partije, nijedni nije izgubio, nijednu remizirao, a ipak je zavrsio na trecem mestu. To se dogodilo zbog toga sto je Marsal zahtevao za sebe status (tretman) „super klase“, tj. da on sam bude u takvoj klasi koja ce biti iznad svih ostalih ucesnika. Organizatori su mu izasli u susret, i on je na taj nacin, uprkos tolikih uzastopnih pobeda , znatno manji broj uslovno definisanih poena.

                         Dakle, ko trazi vece  – izgubi iz vrece!

DUHOVITO RESENJE PROBLEMA

Kakvo je resenje?

Problem koji vidite na dijagramu delo je A. Kremera. Na prvi pogled izgleda da belom nema spasa. Medjutim, on nalazi vrlo duhovitu ideju i remizira!

Kako?

Resenje vam, dragi citaoci, ne dajemo. Ono je duhovito i vrlo vrlo zabavno. Pa izvolite: Vi ste na potezu.

(Iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori –Bora Tot

BORA TOT

          U nacionalne majstore spada i pisac ove knjižice. Učestvovao je na mnogim saveznim turnirima i na priredbama u Beogradu i Zemunu. Dobio je prvu nagradu na II Levinovom spomen-turniru u Zemunu 1933 g. i na nac. amat. Turniru u Somboru, iste godine. U pojedinačnim mečevima tukao je Bredera (5:1 i 1 remi) i Šrajbera (2:1 i 3 remi).

          Na nac. majstorskom turniru u Beogradu, pr. g. pripala mu je sedma nagrada.

*

                   Igrano na nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu 1935 g.

                                      SICILIJANSKA PARTIJA

Beli: Tot  –  Crni: dr. Trifunović

1. Sg1-f3             c7-c5

2. e2-e4

Od Retievog otvaranja postala je sicilijanka.

2. …                    g7-g6

3. d2-d4              c5 : d4

4. Sf3 : d4           Sg8-f6

5. Sb1-c3            Lf8-g7

6. Lf1-e2             O-O

7. O-O                d7-d5

Trifunović ne voli pritisnutu poziciju, u kojoj se treba oprezno braniti. Hoće slobode i živ razvoj igre. Da to ipak ne ide tako lako dokazuje ova partija. Poslednjim potezom crni dobija željeno rasterećenje, ali protivnik ostaje u maloj prednosti.

8. e4 : d5

Najsolidnije. Sa 8. e5, Se4 ne bi beli mnogo postigao.

8. …                    Sf6 : d5

9. Sc3 : d5          Dd8 : d5

10. Sd4-b5

Opaža se da je beli ipak nešto bolje razvijen (Sb5) i da ima nadmoćnost pešaka na daminom krilu (3:2). Partija je baš zanimljiva zbog realizacije te male prednosti.

10. …                  Dd5 : d1

                   Izlazi ususret težnjama protivnika. Logičnije bilo je Dc6.

11. Tf1 : d1        Sb8-c6

12. c2-c3

                   Sužava delokrug neprijateljskog konja i lovca.

12. …                  Lf5

                                                (vidi diagram na strani 93)

(Stanje posle 12 poteza crnih)

13. g2-g4!

Ne ide tako jednostavno razviti lovca (kao što je crni svakako očekivao posle d7-d5). Vidimo da beli polako steže protivnika.

13. …                  Lf5-c8

                   Nije išlo Lc2 zbog 14. Td7, a Le6 zbog 14. Sc7 i S:e6.

14. Lc1-e3          Lg7-e5

 Lovac traži drugu, korisniju dijagonalu.

15. Le2-f3

Preti pešaku a7 sa event. 16. L:c6, b:c6 17. S:a7.

15. …                  Le5-b8

16. Lf3-e2

Očekuje Se5.

16. …                  a7-a6

17. Sb5-d4          Sc6-e5

18. h2-h3            Lb8-a7

19. f2-f4              Se5-c6

20. Kg1-f2

Približavanje belog kralja sredini biće korisno za završnicu.

20. …                  Sc6 : d4

21. Le3 : d4        Lc8-e6

Taj se lovac namučio.

22. Le2-f3           La7 : d4+

23. Td1 : d4        Ta8-b8

Bela prednost se povećala: smanjen je broj figura, a vlada d-linijom. Pored toga crno damino krilo nešto je slabo.

24. a2-a4

Konačno počinje napredovanje na premoćnoj strani, koje obećava (na osnovu stanja pešaka 3:2) stvaranje jednog slobodnjaka.

24. …                  b7-b6

Pretilo je 25. a5 i Tb4.

25. Ta1-d1           Tf8-c8

26. Kf2-e3           Kg8-g7

27. Lf3-d5          Le6 : d5

Na Ld7 ne ide 28. L:f7 zbog L:g4. Ali bi beli nastavio sa 28. Lb7!

28. Td4 : d5        Tc8-c6

29. Td1-d4!

Da propusti iza sebe kralja na damino krilo.

29. …                  Tb8-b7

30. Ke3-d3         h7-h6

Nije dobro Kf6 zbog 31. g5+, Ke6? 32. Te5 mat.

31. b2-b4            Tb7-c7

32. c3-c4             e7-e6

33. Td5-d6

 Tu se beli mogao prevariti: 33. Td7?, T:c4 i crni osvaja pešaka.

33. …                  Kg7-f6

34. b4-b5            a6 : b5

35. a4 : b5          Tc6 : d6

36. Td4 : d6        Tc7-b7

  Beli je ostvario svoju nameru. Sada dolazi odlučujući prodor pešaka.

37. c4-c5!           b6 : c5

38. Kd3-c4         Kf6-e7

39. Td6-c6          g6-g5

Akcija na protivnoj strani dolazi kasno.

40. f4-f5              Tb7-d7

41. f5 : e6           f7 : e6

42. b5-b6!          Td7-d1

 Na e5 sledi T:c5.

43. Kc4 : c5       Td1-d5+!

44. Kc5-b4         Td5-d1

45. Tc6-c3          Ke7-d7

46. Kb4-b5         e6-e5

Samo što je beli pešak bliži cilju.

47. Tc3-c4           Td1-b1+

48. Kb5-a6         Tb1-a1+

49. Ka6-b7         Ta1-a3

50. Kb7-b8         Ta3 : h3

To više ne pomaže.

51. b6-b7            Th3-a3

52. Tc4-c7+        Kd7-d8

53. Tc7-c5            e5-e4

54. Tc5-d5+       Kd8-e7

55. Kb8-c7  Crni predaje.

Ovim jedinim porazom, u poslednjem kolu, izgubio je Trifunović prvo mesto.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Majstora Tota sam vidio tu i tamo na nekim šahovskim skupovima. Jednom prilikom u Šahovskom Savezu Srbije, gdje sam bio nekim poslom, naletio sam na tada već starog majstora Tota. Iz nekog razloga sam mu se dopao pa smo pričali o raznim stvarima a najviše o šahu.

          On mi je rekao da je po nacionalnosti Srbin. Meni to nije bilo bitno jer ja mislim da svaku osobu treba cijeniti pojedinačno bez obzira na nacionalnost, školu, finansijski status itd. Ipak u ovom slučaju to me malo čudilo jer sam zbog njegovog prezimena mislio da je valjda Madjar. Uostalom on mi je kada je razgovor bio o filozofiji i književnosti preporučio da čitam Djerdja Lukača, što je inače bilo štivo potrebno za moje studije. Ali Bora je insistirao da ga treba čitati na originalu t.j. na madjarskom! To je već bilo nešto vrlo nerealno u mom slučaju.

          Ja sam negdje čitao da je Bora Tot decenijama imao bijele figure sa dr. Trifunovićem. Poslije izvlačenja turnirskih brojeva on bi otišao dr. Peri da mu prijavi da je i ovoga puta dobio sa njim bijele figure. Što zbog toga što zbog svoje dobre igre Tot je imao vrlo pozitivan rezultat sa Trifunovićem. Po tom članku, u jednom momentu to je bilo, 4 pobjede za Tota i 4 remija. Ovo spominjem zato što će Totova priča koju navodim malo niže dobiti na snazi.

Bora Tot mi ispričao slijedeće: Negdje u toku drugog svjetskog rata došao je Tot u Beograd nekim poslom. On je napravio veliku grešku pa se našao na ulici poslije policijskog sata te ga je pokupila neka patrola i odvukla u neku njemačku komandu. Stvari nisu izgledale dobro. To je bio ozbiljan prekršaj za koji je mogao zaglaviti u neki logor ili gore ako bi oni mislili da je u pitanju neko ko je član pokreta otpora itd.

Slijedećeg jutra se iznenada pojavio dr. Trifunović, ja ne znam kako ni zašto. Ne bi me čudilo da je Pera imao kontakte sa Njemcima, a po direktivi pokreta otpora jer inače po oslobodjenju Beograda bio bi najvjerovatnije strijeljan. U svakom slučaju Pera nije bio neko ko bi ostavio kolegu šahistu na cjedilu čak iako mu je ovaj bio trn u oku na šahovskim takmičenjima. Dr. Trifunović je intervenisao za druga i on je pušten na slobodu.

Moja supruga Smilja Vujošević, rodjena Radošević, je počela svoju šahovsku karijeru u Vojvodini. Bila je član subotičkog “Spartak”-a a kasnije i Novosadskog ŠK u isto vrijeme kao i Bora Tot.

Tada je još bila u školi a stanovala je u jednoj zgradi koja još postoji na rubu parka pored novosadskog SPENS-a gdje je 1990 igrana Šahovska Olimpijada na kojoj je IWM Smilja Vujošević predvodila kanadski ženski tim. U tom istom internatu je stanovala Ljubica Živković, rodjena Jocić, kasnije prvakinja Jugoslavije u šahu i kao i Smilja Internacionalni Ženski Majstor ili IWM. Za vrijeme raspusta Ljubica i neke druge djevojke su išle kući kod roditelja, a Smilja kao siroče, bez oba roditelja, nije imala kud. Nevolja je bila što kuhinja u internatu nije radila za vrijeme ferija pa Smilja nije imala gdje ni šta da jede. U medjuvremenu njenu stipendiju je primao internat.

Smilja ode u NŠK i zatraži pozajmicu od kluba od 500 dinara što bi za nju bio spas. Bora Tot, blagajnik kluba je bio protiv i pitao je zašto? Medjutim drugi poznati vojvodjanski šahovski radnik čika Žarko Popović je shvatio situaciju i rekao: “Za goli život!” i ubijedio Tota. Smilja je otišla a slijedeći put kada je došla u klub čika Bora Tot joj je dao tih 500 dinara. Ona je te pare, iako krajnje siromašna, kasnije vratila klubu.

Gornja partija iz 1935 se ne nalazi u šahovskim bazama. Po ChessBase 9 Trifunović ima prednost od 2:1 sa 5 remija ali mi znamo da to nisu sve partije koje su oni medjusobno odigrali. Ipak njihov medjusobni rezultat izgleda nije tako jednostran kao u anegdoti. Online baza na sajtu www.chessgames.com ima 35 Totovih partija. Chess Assistant 6.1 ima samo tri pa i one su mi sumnjive ali su ipak vjerujem Borine partije.

          Kad je već riječ o Totovim partijama smatram da je ovo dobar momenat da se daju neke od njegovih pobjeda. Izgleda Tot je bio neko sa kim je bila greška igrati jednostavne pozicije bez dama.

Prvi protivnik je Braslav Rabar, koji je jednom dijelio prvo mjesto na šampionatu Jugoslavije a  remizirao je sa Aljehinom na nekom turniru ranih 1940-ih godina i nesumnjivo bio igrač koji bi bio velemajstor da je igrao u današnje vrijeme.

Šampionat Jugoslavije, Novi Sad 1945.

Bijeli: Bora Tot  –  Crni: Braslav Rabar

1. e4 e5 2. f4 exf4 3. Sf3 d5 4. exd5 Sf6 5. Sc3 Ld6 6. Le2 O-O 7. O-O a6 8. d4 Sbd7 9. Sg5 Sb6 10. Ld3 h6 11. Sge4 Sbxd5 12. Sxf6+ Sxf6 13. Lxf4 Lxf4 14. Txf4 Le6 15. Df3 Sd5 16. Sxd5 Dxd5 17. Dxd5 Lxd5 18. c4 Le6 19. d5 Ld7 20. Te1 Tae8 21. Txe8 Txe8 22. Te4 Kf8 23. Kf2 Txe4 24. Lxe4 f5 25. Lc2 Ke7 26. Ke3 Kd6 27. Kd4 c5+ 28. dxc6 Lxc6 29. c5+ Ke6 30. Lb3+ Kf6 31. Ld5 f4 32. b4 g5 33. a4 Kf5 34. b5 axb5 35. axb5 Lxb5 36. Lxb7 g4 37. c6 f3 38. c7 Ld7 39. c8=D Lxc8 40. Lxc8+ Kg5 41. g3 h5 42. La6 h4 43. Ke5 Kg6 44. Kf4 Kh5 45. Lc8 f2 46. Lxg4+ Kg6 47. Le2 1-0

Drugi protivnik je Andrija Fuderer, takodje dijelio prvo mjesto na šampionatu Jugoslavije. Za njega su eksperti rekli da je bio “čisti talent”, a moja supruga Smilja, kao i drugi Subotičani, kaže za njega “naš Fucika”. On bi sigurno bio velemajstor da nije rano prekinuo šahovsku karijeru zbog posla.

Šampionat Jugoslavije, Zagreb 1949.

Bijeli: Andrija Fuderer  –  Crni: Bora Tot

1. e4 c6 2. c4 d5 3. exd5 cxd5 4. d4 Sf6 5. Sc3 e6 6. Lg5 Le7 7. Sf3 O-O 8. Tc1 Sc6 9. c5 Se4 10. Lxe7 Dxe7 11. Le2 f6 12. O-O Td8 13. Te1 a6 14. Ld3 f5 15. a3 Df6 16. Lc2 Sg5 17. Sxg5 Dxg5 18. La4 Se7 19. b4 Sg6 20. Dd3 Dxg2+ 21. Kxg2 Sf4+ 22. Kf1 Sxd3 23. Tcd1 Sxe1 24. Txe1 b5 25. Lc2 Kf7 26. h4 Ld7 27. Ke2 a5 28. a4 Tdb8 29. Ld3 axb4 30. Lxb5 Lxb5+ 0-1

Moj treći izbor je velemajstor Aleksandar Matanović jedan od pravih velikana jugoslovenskog šaha. Ipak u ovoj partiji Tot pokazuje da nije za potcjenjivanje.

Šampionat Jugoslavije, Zagreb 1949.

Bijeli: Matanović Aleksandar  –  Crni: Bora Tot

1. e4 c6 2. Sc3 d5 3. Sf3 dxe4 4. Sxe4 Sf6 5. Sxf6+ exf6 6. Lc4 Le7 7. O-O O-O 8. h3 Sd7 9. d4 b5 10. Ld3 Sb6 11. b3 Le6 12. De2 Dd5 13. a4 bxa4 14. c4 Dh5 15. bxa4 Tfe8 16. a5 Sc8 17. Te1 Lb4 18. d5 Lxe1 19. Dxe1 cxd5 20. cxd5 Ld7 21. Dd1 Sd6 22. Lf4 Se4 23. Lf1 Df5 24. Lh2 Sc3 25. Dd4 Sxd5 26. Td1 Lc6 27. Tc1 Se7 28. Tc5 Db1 29. Sd2 Dd1 30. Db2 Tad8 31. Sc4 La8 32. Db5 Sd5 33. Sb2 Da1 34. Tc2 Te1 35. Td2 Tde8 36. g4 Txf1+ 37. Dxf1 Te1 38. Sd1 Txf1+ 39. Kxf1 Dxa5 40. Tc2 Da6+ 0-1

Moj zadnji izbor je neko ko je takodje živa legenda našeg šaha. Osim Svetozara Gligorića teško se može spomenuti nekoga ko je bio tako uspješan kao velemajstor Bora Ivkov. Njegov imenjak Tot, barem u ovoj partiji, dokazuje da je i on pravi majstor ove igre.

Šampionat Jugoslavije, Sarajevo 1951.

Bijeli: Borislav Ivkov  –  Crni: Bora Tot

1. d4 Sf6 2. c4 d5 3. Sf3 c5 4. cxd5 cxd4 5. Da4+ Dd7 6. Dxd4 Dxd5 7. Sc3 Dxd4 8. Sxd4 a6 9. g3 Ld7 10. Lg2 e5 11. Sf3 Lc6 12. O-O Sbd7 13. b3 Tc8 14. Lb2 Lb4 15. Tac1 O-O 16. a3 Ld6 17. Tfd1 Lb8 18. Lh3 Tcd8 19. a4 La7 20. La3 Tfe8 21. Ld6 h5 22. Lc7 Ta8 23. Sg5 Sc5 24. Tb1 Sg4 25. Tf1 e4 26. Lg2 f5 27. h3 Sf6 28. Tfd1 Tac8 29. La5 Se6 30. Sxe6 Txe6 31. e3 Le8 32. Se2 Tec6 33. Sd4 Lxd4 34. exd4 Lf7 35. Lf1 Tc2 36. Ld2 Ta2 37. Le1 Tcc2 38. a5 Sd5 39. Lc4 e3 40. Lxd5 exf2+ 41. Lxf2 Lxd5 42. Tf1 h4 43. gxh4 Tc3 44. Kh2 Tf3 0-1

Za mene je bilo iznenadjenje da pronadjem da je Bora Tot kao i Bora Kostić iz Vršca. Ipak informacija na internetu o njemu je vrlo oskudna.

U arhivi novosadskog “Dnevnika” od 24. aprila 2004 našao sam slijedeće:

“Da je Aleksandar Aljehin kao šampion sveta prvi put gostovao u Beogradu 4. januara 1931. godine kada je u hotelu „Palas“ odigrao simultanku u prisustvu 700 gledalaca! Radio Beograd je svakih pola sata izveštavao o njenom toku. Protiv Aljehina se borilo 34 igrača od kojih je protiv dvojice igrao na slepo. Bora Tot je takodje igrao na slepo i ta se partija završila remijem, a drugu partiju je Aljehin dobio protiv dr Ormaja (koji je imao tablu pred sobom). Ukupni rezultat je bio +23 =12 –1.”

Na vršačkom sajtu sah.vrsac.com spomenut je Bora u slijedećem pasusu:

“Vršački šah klub je zasnovan 1924.godine. Prvi predsednik kluba bio je Milorad Cvejić, gradski senator za finansije. Jedan od osnivača je bio i tadašnji gimnazijalac Bora Tot, koji ce kasnije postati i šahovski majstor i reprezentativac Jugoslavije.”

Traženje informacije na internetu je otežano raznim faktorima a jedan od njih je da iako kriterijum izgleda jedinstven kao na primjer “B. Tot” ili “Bora Tot” stvari se ipak iskomplikuju. Tako na primjer tražeći “Bora Tot” nadje se “Bora Bora Tot” što ima veze sa turističkim centrom na Tahitiju ili “Tora Bora Tot” što ima veze sa planinskim masivom izmedju Afganistana i Pakistana gdje su Amerikanci propustili da ulove Osamu Bin Ladena prije par godina.

Najgore od svega je što izgleda nikome nije stalo do prošlosti ove igre te se vrlo malo informacije iz istorije našeg šaha, što uključuje i partije, stavlja na internet.

Vojin Vujošević.

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koja ne blede (26)

SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

( 26)

 Priprema:

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca.

Slom u manje od 20 poteza

„KATASTROFE NA 64 POLJA“

Kada trazimo razloge zasto se neke partije gube u malom broju poteza, moramo imati na umu da covek nije masina i da je „gresiti ljudska osobina“. Osim toga, stoji cinjenica da je sah nesto neiscrpno, neistrazeno pa i nedokucivo. Ilustracije radi, zamislite sledecu brojku: jedinicu iza koje stoje 20.000 nula. Eksperti tvrde da je toliko partija moguce odigrati, a da se ni jedna partija ne ponovi!. Verovatno je zato Bajron, pesnik i heroj, igrajuci sah pre nego sto je poginuo u bici protiv Turaka, konstatovao da je zivot i suvise kratak da bi se upoznao sah. Bajron, naravno, nije bio u pravu. Potreban je ne samo jedan, vec zivoti generacija i generacija. Zato, u sahu ne treba traziti bezgresnike, vec racunti s ljudima koji se bave sahom od kojih neki manje, a drugi vise grese. U tim relacijama se stvaraju velika sahovska dela, ali se piju i gorke pilule – „katastrofe ba 64 polja“.

Evo nekoliko minijatura u kojima su zrtve bili veliki sahovski autoriteti i znalci

NAJDORF  –  DONER, Amsterdam 1950.

1. Nf3  Nf6 2. d4  d5 3. e3  e6  4. Bd3  Nbd7  5. b3  Bb4+  6. c3  Bd6  7. c4  e5? (Crni je trebalo da igra i 7. … c6 da ucvrsti centar i obezbedi odstupnicu lovcu. Medjutim, u to vreme mladi Doner je pomislio da je Najdorf prevideo udar s pretnjom e5-e4, tj. opasnost po dijagonali e5-a1). 8. c5!  Bxc5  9. dxc5  e4  10. c6! (Izvanredan medjupotez kojim beli zadrzava prednost. Na 10. … Nc5 ili 10. … Nf8 ide 11. Bb5! Mozda je jos bolje bilo igrati 10. …  Nb8! Zbunjeni doner izabrao je najslabije).  10. … bxc6  11. Nd4! (Lovac je sacuvan jer preti Nxc6 i crni bi izgubio damu zbog cega se predao.

BOTVINIK  –  SPILMAN, Moskva 1935.

1. c4  c6  2. e4  d5  3. exd5  cxd5  4. d4  Nf6  5. Nc3  Nc6  6. Bg5  Qb6  7. exd5  Qxb2  8. Rc1!  …  (Izvanredan potez belog koji obara koncepciju crnog . No moze se reci da crni i nema drugog poteza od odigranog, jer bi na 8. … Nb8 ili Nd8 islo 9. Na4, odnosno Nb5, a na 8. …  Na5  9. Qa4+). 8. …  Nb4  9. Na4  Qxa2 10.  Bc4    Bg4  11. Nf3!  Crni predaje, jer mu je dama u klopci. Tragedija je u tome sto je veliki napadac i vrsni kombunator Spilman, brzo polozen na pleca ne videvsi dvopoteznu kombinaciju.

Evo zavrsne slike na dijagramu

PIRC  –  BENKE

Mec Madjarska – Jugoslavija, Budimpesta 1948.

1. d4  d5  2. c4  dxc4  (Izborom varijante izmene, u to vreme mlad Benke, nagovestava igru na remi. uglavnom zbog toga sto dolazi do simetricne postave pesaka s obe strane). 3. Nf3  Nf6  4. e3  c5  5. Bxc4  e6  6. 0-0  a6  7. Qe2  b5  8. Bb3  Nc6  9. Nc3  cxd4  10. Rd1  d3  11. Rxd3  Qc7  12. e4  Nd7  13. Nd5!  Qb8  14. Bf4  e5  15. Be3  Bb7  16. Ng5  Na5  17. Qh5  g6  18. Nf6 i pred neodbranjivim matom crni se predao.

Dijagram sa zavrsnom slikom u kojoj je znatno stariji Pirc lako i brzo preslisao nladog Benkea

Prica se

SALA ADOLFA ANDERSONA

Veliki nemacki sahista  ADOLF ANDERSSEN (1818-1879) , veliki nemacki sahista, najjaci igrac 60-tih godina XIX veka, na proputovanju kroz neko manje mesto, zastao je u nekoj krcmi da se osvezi i prezalogaji. Posle rucka to mesto je zahvatila velika nevreme, pa kocije nisu mogle da krenu dalje. Vlasnik krcme, koji je, inace, bio veliki ljubitelj saha, i ne znajuci ko je Andersen predlozi da odigraju partiju saha.

 – Ali ja sam veoma slab igrac – rece Andersen, mislim da igra nece predstavljati zadovoljstvo za Vas – pokusao je da izbegne „dvoboj“.

– Ne mari, za pocetak dacu Vam damu „fore“ – rece jrcmar – pa ce igra opak ipak biti zanimljiva.

I zapocese igru. Kako su se partije nizale, krcmar ih je, naravno, gubio, a „foru“ iz partije u partiju smanjivao.

Kada ga je Andersen tukao i bez „fore“ , krcmar rece:

– Ne znam  sta je to sa mnom. Vi kazete da ste slab igrac, a ja nisam nikada igrao sa jacim nego sto ste Vi. Da pokusamo jos jednu, ali sada Vi meni dajte pesaka fore.

Krcmar je izgubio partiju sa pesakom,  sa dva pesaka, s konjem, lovcem, topom, a na kraju i sa damom vise protiv Andersena.

Ne krijuci divljenje, zaprepasceni krcmar rece: „Gospodine, Vi ste fantasticni. Igrate tako, kao da ste Andersen.

Sada je dosao red na Andersena:

– Kojesta! Ja ponekad zaista igram sa Andersenom, ali on meni daje damu fore i tuce me kako hoce!

Da li ste vec culi?

• Da je majstor Foks , 1911. godine, dobio zlatnu medalju kao nagradu za briljantnu kombinaciju dugu 28 poteza. Medjutim, naknadno se ispostavilo da je tu partiju mogao dobiti jednim jedinim potezom!
• … za sahovskog majstora koji je racunao tako daleko da je pri kraju kombinacija morao da upotrebljava dvogled?
• … za shistu koji je dao oglas  u nekoliko novinskih listova i casopisa da menja veciti sah za dvostruki?
• … za sahistu koji je bio toliko malerozan da je jednom, bas kad je trebao da matira protivnika, ovoga udarila kap – pa je tvrdio da mu se protivnik srecno izvukao u zadnji cas?

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koja ne blede (25)

 SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

( 25 )

Priprema

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija i pisa na stotine  sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se oglasavao i u SAH MAT LISTU.

Po sadrzaju rubrika ce biti veoma raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza; Pravi potez u pravo vreme; Previdi velikana; Kako – zasto; Nadjite najjaci potez, Cudesni spas; Nije trebalo predati; Neobicne zavrsnice; Studije i problemi; Dogodovstine sa meceva i turnira; Znacenje nekih pojmova i drugo. Nadamo se da ce autor ispuniti zelje, znatizelje i interesovanje mnogih citalaca SAH MAT LISTA.

PREVIDI SVETSKIH SAMPIONA

„Samo zahvaljujuci greskama sahovska igra ima pravo na svoje postojanje.

Zato se cela sahovska teorija u sustini svodi na izucavanje slabih  poteza

Tartakover

Pod naslovom „Previdi svetskih sampiona“, u narednih nekoliko priloga , videcemo grubih previda i gresaka sampiona sveta.. Zar je moguce da su sampioni cinili tako krupne greske – upitace se mnogi? Sasvim je moguce, jer gresiti je ljudski isto kao i stvarati besmrtna umetnicka dela na 64 crno-bela polja. Ne zaboravimo: i slavni sampioni su bili ljudi

PREVID KOJI JE MOGAO ODNETI TITULU

O jednom Botvinikovom previdu pisali smo u 19. nastavku. Bio je to previd u partiji protiv Sozina, 1929. godine, dakle u vreme kada Botvinik jos nije bio svetski prvaka. Iz tog razloga nalazimo da smo duzni da objavimo i jedan njegov grub previd iz vremena kad je bio na sahovskom tronu, a i najava u rubrici nas na to obavezujke.

MIHAIL MOJSEJEVIC BOTVINIK je u punom smislu reci gromada saha. Njegovo ime poznato je i sa naglasenim postovanjem  izgovara se na svakom delicu zemljine kugle. Za svoju veliku zemlju SSSR bio je „sahovski patrijarh“. Retki su ljudi joima je poslo za rukom da budu u svetskom vrhu na dva presiroka kolooseka. A Botvinik je bio svetski sampion u sahu i naucnik iz oblasti elektrotehnike, koji je svetu podario niz naucnih otkrica. Za dostignuca u sahu odlikovan je Ordenom Lenjina.

U nekoj knjizi kratkoje zapisano: „Jedan Pikaso je dovoljan, dvojica bi svakako dokrajcili civilizaciju…“  Ove reci lepo se mogu odnositi i na Mihaila Botvinika.

Botvinik je 6. po redu svetski prvak i prvi sovjetski sahista koji je posle 1948. postao sampion sveta. Za vreme svoje desetogodisnje vladavine, dva puta je silazio sa prestola, da bi se ubrzo vratio jos ambiciozniji i cvrsci.

Pa ipak, i tako veliki igrac imao je previde i greske. U tom smislu, karakteristican je i posebno znacajn njegov previd nacinjen u 17. partiji meca protiv Davida Bronstajna, koji je po svom dramaticnom toku verovatno najuzbudljiviji mec u istoriji saha. Pri stanju 3  :  2  za Botvinika, u 17. partiji doslo je do pozicije  na dijagramu, do koje cemo doci navodeci sve poteze od samog pocetka partije.

BOTVINIK  –  BRONSTAJN, Nimco-indijska

1. d4  Nf6  2. c4  e6  3. Nc3  Bb4  4. e3  b6  5. Nge2Ba6  6. a3  Be7  7. Ng3  d5  8. cxd5  Bxf1  9. Nxf1 10. Ng3  Qd7  11. Qf3  Nc6  12. 0/0  g6  13. Bd2  0/0  14. Nce2  h5  15. Rfc1  h4  16. Nf1  Ne4  17. Nf4  a5  18. Rc2  Bd8  19. Be1  Ne7  20. Qe2  Nd6  21. f3  g5  22. Nd3  Qe6  23. a3  Ng6  24. h3  f5  25. Bc3  Bf6  26. Re1  Rae8  27. Qd1  Rf7  28. b3  Rfe7  29. Bb2  f4  30. Ne5  Bxe5  31. dxe5  Nf7  32. exf4  Nxf4  33. Nh2  c5  34. Ng4  d4

Dijagram sa pozicijom nakon 34. poteza crnog

Poslednji potezi pre kontrole vremena igrani su u velikom obostranom cajtnotu. Bronstajn je stajao bolje, jer je beli imao ugrozenog pesaka na  b3, a slab mu je bio i lovac na  b2.  Na 35. Re4 Bronstajn je namerevao  da odigra 35. …  Qxb3 – zrtvujuci kvalitet. No, Botvinik je sasvim neocekivano odigrao   35. Nf6+??  i posle 35. …   Qxf6 odmah predao preatiju, jer posle 36. exf6  Rxe1+ on gubi damu i ostaje sa figurom manje.Zaista tragican previd posle kojeg je Bronstajn izjednacio na 3 . 3, a u kasnijim partijama presao u vodjstvo, tako da je Botvinik tek krajnjim naporima uspeo da izbori neresen rezultat 12 : 12 i tako zadrzi titulu. svetskog prvaka.

KAKO – ZASTO?

Beli dobija

Do pozicije na dijagramu doslo je u partiji: Smejkal  –  Langevet, Vajk an Ze, 1975

Pitanje za citaoce

Da li znate – sta beli moze i mora preduzeti da bi prinudio crnog na predaju?

Kao i uvek do sada, predlazemo vam da najpre dobro osmotrite poziciuu, koja je, kako i sami vidite  u dobroj meri blokirana i pokusate da otkrijete slabe tacke u poziciji crnog. A posle toga, juris na realizaciju. Ako i pored ispoljene upornosti ne nadjete put belog do pobede, pogledajte sta mi nudimo:

Resenje:

Beli je u prilici da forsirano privede igru u dobijenu pesacku zavrsnicu: 1. Nxh6  Nxh6  2. Kg5  Ng8  3. h6  Nxh6. Jos brze gubi  3. … f6  4. Kg6 i sad 4. … Nxh6  5. Kxh6  Kd7  6. Kg6  Ke7  7. f4  Ke6  8. f5 … ili 7. … f5  8. Kg5 crni svakako gubi vaznog f-pesaka. 4. Kxh6  Kd7  5. Kg7  Ke6. Bilo kuda da krene kraljem crni svakako gubi f-pesaka.  5. …  Ke7  6. f3!  Ke6  7. f4  Ke7  8. f5  Ke8  9. f6, ili 5. …  Ke8  6. f4  Ke7  7. f5 itd. Beli igra pesakom f2 za jedno ili za dva polja , zavisno od polozja crnog kralja, da bi protivnika doveo u iznudicu. 6. f4  Ke7, ili 6. … f6  7. Kg6.  7. f5  Ke8  8. f6 crni predaje.

VEROVALI ILI NE

Molimo da pazljivo pogledate poziciju na dijagramu sa mnostvom figura, a evo zasto

Igrajuci protiv Skota naslepo, Blekbern je kao beli za tablom smislio i izveo forsiranu matnu kombinaciju dugu 16 poteza! Da, dobro je napisano – 16 poteza! Sta reci za ovo sahovsko remek-delo, osim da vam toplo preporucimo da dobro pogledate poziciju i pokusate da „budete“ Blekbern“. Nismo optimisti da ce mnogi otkriti taj cudan i neponovljiv kombintorni ritual.

Oni nasi citaoci koji uspeju da nadju resenje zasluzuju sve nase cestitke i divljenje. Onima pak, koji i uz velike napore ne dodju do resenja, mi vam ga nudimo.

Resenje:

1. Rxe6  Kh7 (Sa 1. …  fxe6 posle 2. Qd3+  Kf7  3. Qh7 itd  belom bi bio znatno olasan posao).  2. Qd3+!  Rg6  3. Qxg6+  fxg6  4. Re7+  Kg8.  (Na 4. …  Kh8 usledilo bi 5. Nf6, sa matom). 5. Be6+  Kf8  6. Rf7+  Ke8  7. Nf6+  Kd8  8. Rd7+  Kc8  9. Rxa7+  Kb8  10. Nd7+  Kc8  11. Nc5+  Kd8  12. Rd7+  Kc8. (Ili 12. … Ke8  13. Bf7 i 14. Ne6 mat).  13. Rf7+  Kd8  14. Nb7+  Ke8  15. Nd6+  Kd8  16. Bb6 mat!!

Forsirane matne kombinacije sa ovoliko velikim brojem poteza nisu bas ceste, a ova je bas za uzivanje.

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori – Ozren Nedeljković

OZREN NEDELJKOVIĆ

Rodio se  u Sremskim Karlovcima 1903 g. i tamo je svršio gimnaziju. Živi u Beogradu kao saradnik lista “Politike”.

          Igrajući često sa svojim zemljakom Ćirićem mnogo je naučio i u Beograd je došao kao već prilično jak igrač.

          Kada se posle osnivanja sadašnjeg Beogradskog šah-kluba 1925 g. počelo redovnim priredjivanjem utakmica istakli su se, od mladjih, petorica kao najjači: Aćimović, Nedeljković, Poljakov, Izvekov i Tot. Medju njima se vodila borba za prvenstvo u klubu. Prve dve godine Aćimović je važio kao najbolji, ali posle je prevlast polako prešla u ruke Nedeljkovića. Pobedama na prvenstvenim turnirima 1927 i 1929 g. i kao najboljem plasiranom beogradskom igraču na nac. amaterskom turniru u Karlovcu 1927 g. (zauzeo je četvrto i peto mesto).

          U odličnoj formi bio je na nac. amaterskom turniru u Zagrebu 1929 g. i vodio posle sedmog kola sa 6 1/2 bodova. Kako je tukao glavne konkurente: Vogelnika, Trifunovića i Dumića očekivali su beogradski šahisti da će se kao majstor vratiti u klub. Nažalost dobio je zapaljenje slepog creva i morao se podvrći operaciji i odustati od daljeg takmičenja.

          Ono što je zbog bolesti tada propustio, nadoknadio je sledeće godine u Bečkereku. Tamo je podelio prvo mesto sa Gabrovšekom, a zatim ga pobedio u meču (sa 2.5:1.5) i postao prvi šahovski majstor Beograda.

          Bio je tada nesumnjivo vodeći prestonički šahista i to je potvrdio lepom pobedom na Prvom Levinovom turniru 1932 g., gde je pretekao jakog bečkog igrača dr. Brauna.

          Ali posle toga počinje polako da popušta. Tako je na II Levin-turniru 1933 g. drugi sa Gabrovšekom iza Tota, a u šampionatu Beograda 1934 g. drugi sa Braunom iza Save Vukovića.

          Na III Levinovom turniry 1934 g. je tek četvrti do šesti, a na nac. majstorskom turniru u Beogradu pr. g. zaostaje u donjoj kući. (Ovaj poslednji neočekivano slab rezultat u mnogom je posledica preopterećenosti privatnim poslovima za vreme turnira i nesreće u igri).

          Iako danas Ozren Nedeljković nije više prvi u Beogradu, on je još uvek medju prvima.

*

U periodu svoje najbolje snage odlikovala se njegova igra “olimpiskim mirom”. Otvarao je partije polako i oprezno, a u središnjici ostavljao protivniku da započne bitku. A kada je ovaj pogrešio, uhvatio je najmanju prednost i iskoristio preciznom igrom u završnici.

          Danas nema više tako zdrave živce (možda od mnogih operacija), što je promenilo način njegove igre. Postao je nestrpljiv i oštar. Partije su mu sada življe i zanimljivije, ali porazi češći.

*

          Za popularisanje šaha ima Nedeljković velikih zasluga. Kao sekretar Beogradskog šah-kluba pomagao je pokojnom vrednom prof. Kondiću da se klub postavi na čvrstu osnovu.

          Uredjujući šahovsku rubriku u “Politici” i poduzimajući često turneje probudio je šahovski život u unutrašnjosti. Svojom umešnošću i uspelim simultankama dao je inicijativu za osnivanje mnogih klubova u istočnom delu države, naročito u Srbiji.

          Organizovao je, preko “Politike”, mnoge dopisne turnire, pod okriljem Sveslovenskog dopisnog šahovskog saveza.

*

                                Igrano na II Levinovom spomen turniru u Zemunu 1933 g.

Grinfeldova Odbrana

Beli: Filipović  – Crni: Nedeljković

1. Sg1-f3             Sg8-f6

2. c2-c4               g7-g6

3. Sb1-c3            Lf8-g7

4. d2-d4              d7-d5

5. c4 : d5             Sf6 : d5

6. g2-g3              0-0

                   U partiji Pirc – Bogoljubov, Sliač 1932 g igrano je S:c3 i onda c5.

8. O-O                 Sb8-c6

9. Sc3 : d5

                   Hteo bi odmah da iskoristi delovanje Lg2, ali ova izmena ide u korist crnog.

9. …                    Dd8 : d5

10. Sf3-e5?

                   Bolje je d:c5, D:c5 sa jednakom igrom.

10. …                  Dd5 : d4

11. Se5 : c6        b7 : c6

12. Lg2 : c6        Ta8-b8

13. Dd1-c2

Valjda je beli računao na usamljenost c-pešaka. Medjutim, crni je dobio pritisak na b2 i aktivnije figure.

13. …                  Lc8-f5!

Iznudjuje e4, posle čega je Lc6 otsečen i crni gospodari belim poljima u položaju protivničkog kralja.

14. e4                  Lf5-h3

                   Ovaj lovac je klin u beloj poziciji.

15. Tf1-d1          Dd4-f6

                   Dopadljivo delovanje crnih figura, koje vrše na obe strane pritisak.

16. Lc6-d7          e7-e6

17. Lc1-f4

                   Pretilo je Df3. Možda je bolje bilo 17. De2 i Tb1.

17. …                  Tb8 : b2

18. Dc2 : c5

18. …                  Tb2-d2!!

19. e4-e5

Ovo je crni hteo da provocira. Naravno da se Td2 nije mogao uzeti, a pretilo je T : d7. Ako 19. Lb5, Tfd8 20. L:d2, Df3 21. Lf1, L :f1 22. K : f1, L : a1 i dobija.

19. …                  Td2 : d1+

20. Ta1 : d1        Df6-f5

21. Td1-e1

Braneći pešaka e5 beli vezuje svoje figure. Mnogo bolje bilo je 21. Lc6 (da parira delovanje Lh3) Tc8 22. D:a7, g5 23. Le3, L:e5 sa podjednakim šansama.

21. …                  f7-f6!

22. Ld7-a4           f6 : e5

23. La4-c2         e5-e4

24. Dc5-c7

Potrebno je bilo 24. D : a7 iako crni zadržava napad: Td8 25. De3, Da5

26. Lb3, Lf5 itd.

24. …                  Df5-d5

25. Lc2 : e4        Dd5 : a2

Beli je otklonio opasnost na kralj. krilu ali izgubio na daminom, gde crni slobodan pešak odlučuje.

26. Lf4-e3           a7-a5

27. Te1-b1       a5-a4

28. Tb1-b7        Da2-a1+

29. Le4-b1

Poslednji pokušaj beloga ne može uspeti. Na 29. Lc1, Dd4 sa pretnjama na f2 i d1.

29. …               Da1-c3

                   Iznudjuje izmenu dama usled pretnje De1 mat. Završetak igra crni precizno.

30. De7 : c3        Lg7 : c3

31. Tb7-a7          Tf8-b8

32. Lb1-a2          Tb8-d8

33. f2-f4              Lc3-d4

34. Le3 : d4        Td8 : d4

35. g3-g4            Lh3 : g4

36. Kg1-g2         Lg4-f5

37. Kg2-g3         Td4-d3+

38. Kg3-f2           Td3-d2+

39. Kf2-e3          Td2 : a2

40. Ke3-d4         Ta2-e2

Beli predaje.

Komentar Vojina Vujoševića:

Red poteza u otvaranju u gore navedenoj partiji je različit u postojećim bazama od onoga koji je dao Bora Tot u svojoj knjizi. Ovo je redovna pojava jer oni koji ubacuju partije u baze ne vode računa o redu poteza nego samo o pozicijama koje su postignute.

U vrijeme kada sam ja počeo da se pomalo bavim šahom kao i u toku mog borvaka u Beogradu Ozren Nedljković je bio šahovski novinar i autor šahovskih knjiga, ali već dugo nije bio aktivan kao igrač.

Ustvari moja prva šahovska knjiga je bila početnica “Znate li Šah?”. Mada nije bila tako dobra i interesantna knjiga kao Andrićeva “Igra Miliona” ipak je bila korisna.

Kasnije sam od knjiga Ozrena Nedljkovića nabavio još: “Teorija Otvaranja Zatvorenih Igara”, “Šahovski Almanah”, “Završnice”, i “Udzbenik Šaha”. Almanah je bilo teško nabaviti jer ga nije bilo u prodaji. Jedini primjerak te knjige, za koji sam ja znao, je bio u vlasništvu MK Svete Andjelkovića službenika Šahovskog Saveza Srbije i super igrača bridža.

Ja sam znao Svetu jer sam često zalazio u prostorije ŠSS u ulici 7. jula, sada opet ulica Kralja Petra ako se ne varam, gdje je šef i sekretar saveza, bio poznati majstor Dragutin Djaja. A vidjao sam ga i po šahovskim klubovima kao i u beogradskoj legendarnoj kafani “Zora” gdje je, u šahovskom smislu, centralna ličnost bila poznati šahovski problemista i kasniji urednik šahovske rubrike “Politike” Branko Atanacković.

Svetu smo iza njegovih ledja zvali “Arabeska”. To je bila aluzija na njegov impresivan nos i činjenicu da je u fudbalu navijao za BSK. Pa onda Ara kao kljun kod papagaja a ostalo je jasno. U toj knjizi je bila neka detaljna analiza Meranske Odbrane koju je Sveta igrao pa mu je bilo teško da se rastane sa njom. Začudo poslije nekoliko razgovora o tome pristao je da mi tu knjigu proda.

Jednom sam imao priliku da posjetim starog majstora Ozrena Nedeljkovića u njegovom stanu na Zelenom Vencu u centru Beograda. Poklonio mi je neku staru rijetku knjižicu o šahu. Malo smo pričali o raznim aspektima šaha, a on je, izmedju ostalog, dao mišljenje da svi osnovni principi šaha još nisu otkriveni. Kao dokaz naveo je da ponekad igrač igra sve najbolje poteze po svim poznatim principima a onda bez neke očigledne greške se nadje u potpuno izgubljenom položaju.

Tom prilikom mi je stari majstor ispričao jednu anegdotu o velikom Aljehinu. Negdje u godinama izmedju dva svjetska rata Aljehin je došao na jednu turneju po Jugoslaviji. Jugoslavija, a posebno Beograd i Vojvodina su bili preplavljeni ruskim emigrantima, nešto kao sada Zapadna Evropa i Sjeverna Amerika. Naravno tu je bilo dosta šahista. Jedna grupa ruskih, i drugih šahista, je bila na nekom izletu brodom po Dunavu u blizini Zemuna i Beograda. Ruski emigranti su oslovljavali velikog šampiona sa “Aljohin” izgovor uopšte prihvaćen medju Rusima. Aljehin je planuo i izgrdio ih rekavši da je pravilan izgovor njegovog prezimena Aljehin a nikako Aljohin.

Pokušaj da se na internetu nadju neke Ozrenove partije je dao interesantan rezultat. Uz poznatu partiju protiv Filipovića navedene u Totovoj knjizi imaju još tri, na primjer na www.chessgames.com. Ostale tri su dva poraza sa velemajstorima Vidmarom i Szabom i fina pobjeda protiv gosta iz Beča, Brauna, igrana 1932 godine u Beogradu.

Bijeli: Braun  –  Crni: Ozren Nedeljković

1. d4 c5 2. d5 d6 3. c4 g6 4. Ld2 Lg7 5. Lc3 Sf6 6. Sd2 O-O 7. e4 e6 8. Sgf3 exd5 9. exd5 Te8+ 10. Le2 De7 11. Sf1 Ld7 12. Sg3 Se4 13. Sxe4 Dxe4 14. Lxg7 Kxg7 15. Tc1 b5 16. b3 bxc4 17. bxc4 Sa6 18. Tc3 La4 19. Dd3 Dxd3 20. Txd3 Tab8 21. Sd2 Sb4 22. Tc3 Sxa2 23. Ta3 Sc1 24. Txa4 Sxe2 25. Ta3 Sg3+ 0-1

Sudeći po ovoj partiji Ozren Nedeljković je bio prilično dobar igrač.

Na internetu u arhivi novosadskog “Dnevnik”-a, za datum 28 februar 2003 povodom stogodišnjice rodjenja Ozrena Nedeljkovića, našao sam slijedeće:

Život posvećen šahu

Ceo život Ozren Nedeljković, rođen 28. februara 1903. u Sremskim Karlovcima, bio je posvećen šahu. Na Beogradskom univerzitetu je stekao diplomu srednjoškolskog profesora, ali nikada nije stao za katedru, već se privoleo novinarstvu. Pisao je za “Politiku”, “Glas”, “Dugu”, “Borbu” i Radio-Beograd… i to uvek o šahu. U Novom Sadu su mnogi mladi ljudi, kao i u celoj zemlji, ozbiljnije upoznali “kraljevsku umetnost”, baš zahvaljujući njegovim knjigama. Napisao je prvi šahovski udžbenik i još pet studija o raznim vidovima šaha, od šaha kao matematičke igre do filozofije života. Ozren Nedeljković je bio uspešan takmičar: pre rata je bio prvak Jugoslavije, dva puta prvak Balkana, najbolji jugoslovenski igrač na nezvaničnoj šahovskoj olimpijadi u Minhenu 1936. Ali, prestao je da učestvuje na turnirima da bi imao vremena za pisanje o šahu. Preminuo je u Beogradu 1984.

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Vojin Vujošević: Vladimir Nabokov

Vladimir Nabokov

Autor: VOJIN VUJOSEVIC

 Vladimir Vladimirovich Nabokov je rodjen 22 aprila 1899 u Sankt Petersburgu u Rusiji a umro je 2 jula 1977 u Montreux-u u Svajcarskoj. Ovaj poznati rusko-americki pisac je briljantno pisao na nekoliko jezika t.j. na ruskom, engleskom, francuskom i njemackom. Nabokov je takodje igrao sah, komponovao sahovske probleme a napisao je i sahovski roman “Zaschita Luzhina” t.j. “Luzhinova Odbrana”.

Porodica Vladimira Nabokova, kao i ona glavnog junaka sahovskog romana Luzhina, je bila aristokratska, ugledna, uticajna i bogata. Uostalom slicno porodici velikog Aleksandra Aljehina koji je izgleda bio jedan od modela za licnost Luzhina. Otac Vladimir Dimitrievich je bio politicar, advokat i novinar. Porodica je bila dvojezicna pa je mali Nabokov govorio ruski i engleski. Sa sest godina je naucio francuski a kasnije i njemacki.

Kada je bio samo 16 godina star buduci pisac je naslijedio od strica ogromne pare. Nazalost nije imao prilike da se mnogo baskari u tom bogatstvu zbog oktobarske revolucije koja se desila tri godine poslije toga. Mladi Nabokov je proveo neko vrijeme u Engleskoj gdje je diplomirao na Trinity College, Cambridge 1923 godine. Nekih 15 godina je zivio u Berlinu gdje je radio kao prevodioc, privatni ucitelj i teniski trener. 1937 godine kada je herr Hitler pustio na slobodu nekog ruskog monarhistu inace ubicu piscevog oca Nabokov se preselio u Pariz. Eventualno je stigao do Amerike i postao njihov gradjanin i priznati pisac.

Nedavno su engleske novine “Saturday Telegraph”, u sahovskoj rubrici koju vodi GM David Norwood, objavile par Nabokovljevih sahovskih problema. Prije dosta godina ja sam u jednoj Toronto knjizari naletio na knjigu Nabokova sa naslovom “Poems and Problems”. Gdje god otvoris knjigu, sa lijeve strane je bila neka njegova pjesma a sa desne veliki dijagram sa sahovskim problemom. Nazalost propustio sam sansu da kupim tu knjigu i nikada je vise nisam vidio.

 Vladimir Nabokov: “Citaoci nisu ovce!”

Veliki pisac je uvijek uvazavao citalacku publiku kao inteligentnu sabracu a ne kao neki drugi “geniji” koji ih vide kao manje vrijedne.

Nabokov je siroj (ne)citalackoj publici postao poznat po svom romanu “Lolita” i kasnije istoimenom filmu (1962) u kom su igrali James Mason, Sue Lyon, Shelley Winters, Peter Sellers itd. Interesantno je da je reziser tog filma bio cuveni Stanley Kubrick koji je inace bio poznat kao sahista. Taj film sam imao prilike da vidim a knjigu nisam citao. Nova verzija istog filma je izasla pred javnost 1997 ali ja tu verziju nisam imao prilike da gledam.

Sah se dosta cesto pojavljuje u filmovima. Na primjer u From Russia with Love t.j. jednoj od James Bond avantura gdje se izmedju ostalog prikazuje jedan medjunarodni turnir a kriticna partija je ustvari jedna od partija, t.j. kombinacija, bivseg svjetskog prvaka Borisa Spasskog.

Filmski motiv je koristen u bar jednom filmu slavnog rezisera Kubricka naime, 2001: A Space Odyssey. U tom filmu kompjuter HAL (sifra za IBM) matira astronauta Davida u jednoj poznatoj poziciji za koju vjerujem da je kraj jedne partije Deschapelle-a, slavnog francuskog sahiste iz proslosti. Koliko se sjecam pobjednicka strana ima na kraju samo jednog lovca ali ipak forsirano matira protivnickog kralja. Poslije pobjede Hal uzvikuje: “Ha, ha, ha … jos uvijek sam bolji!”

Stanley Kubrick  1928-1999

Zar ne potsjeca na neke slavne sahiste iz proslosti?

U Americi Kubrick je uzivao ugled sahovskog “expert”-a sto bi bilo nesto kao majstorski kandidat. U svojim mladjim danima je pokusavao da zaradi za zivot igrajuci sah ali bez nekog velikog uspjeha. Cuveni glumac Humphrey Bogart je mnogo uspjesnije radio tu istu stvar igrajuci sah za novac po kafanama New York-a u vrijeme velike privredne depresije negdje u 1930-im godinama.

Trazio sam u knjigama pri ruci pa onda na internetu tu poziciju iz 2001 filma, ali avaj, bez rezultata. Obilje materijala o sahu i filmovima je takvo da je prakticno nemoguce sve to istraziti. Onda sam se rijesio da komponujem slicnu poziciju a neko od citalaca liste moze da me ispravi i posalje pravu poziciju ako ova nije tacna. Vjerujem da je pozicija objavljena mnogo puta izmedju ostalog u “Igri Miliona” beogradskog sahovskog majstora i dramaturga Dragoslava Andrica.

Bijeli matira sa 1. g7xh8D+ Kxh8 2. Kf7! e5 3. Bg7 mat.

Od meni poznatih sahovskih filmova mogu da preporucim:

Searching for Bobby Fischer po istoimenoj knjizi Fred-a Waitzkin-a. Knjigu imamo i citao sam je a film jos nisam vidio. Oni u Americi jos uvijek traze novog Fischera a Fredov sin Joshua mada dobar IM ipak jos nije postao GM. Mi imamo tu knjigu ali ne i film.

The Great Chess Movie koliko znam to je francuska proizvodnja, vrlo razvuceno ali ima mnogo interesantnih detalja i stari “footage” Fischera, Gligorica, Spasskog itd. Velika internet radnja “Amazon” cak nema taj film sto je tesko povjerovati.

Dangerous Moves odlican film svajcarske proizvodnje. Glavni junaci su hibridi sa elementima Fischera, Spasskog i Korchnoja.

Nazalost nisam imao prilike da vidim ruski film “Sahovska Groznica”. Snimljen je u Moskvi za vrijeme velikog medjunarodnog turnira 1924 sa Kapablankom u glavnoj ulozi!

Kada je Nabokov napustio Rusiju on je duze vrijeme zivio u Berlinu pa onda u Parizu. Da bi zaradio za dzeparac on je u novinama objavljivao sahovske probleme i to uglavnom matove u dva i tri poteza. Nize navedeni problem je kako autor kaze komponovan “poslije napornog lova na leptire negdje u Italiji!” Nabokov se bavio proucavanjem insekata, uz svoje druge brojne aktivnosti, i bio je neka vrsta autoriteta u toj oblasti.

Mat u tri poteza.

U novije vrijeme ja rijetko rjesavam sahovske probleme. Prvo sto to oduzima dosta vremena a drugo sto ionako imam napretek drugih problema. U slucaju ovih problema sam napravio izuzetak ili tacnije Smilja i ja smo ih rijesili zajedno. Oba problema mi se jako svidjaju mada sam svjestan da ce pravi problemisti naci zamjerke ali ovdje ne govorimo o Samuelu Loydu nego o literarnom geniju.

Mat u tri poteza.

Oba rjesenja su na kraju clanka.

Manje poznat siroj javnosti je Nabokovljev sahovski roman “Zaschita Luzhina” koji se na engleskom zove “The Defence” t.j. “Odbrana”. Tu knjigu imamo i na ruskom i na engleskom a citao sam je na ovom potonjem prije dosta godina. Radi se o remek-djelu a tema je rusko sahovsko cudo od djeteta koje se razvilo u jakog velemajstora. Dakle nista neobicno!

Luzhinov zivot izvan saha je dosta nezanimljiv i tragican. On proucava svoj zivot, i zivot uopste, i dolazi do zakljucka da se tu radi o nekom zacaranom krugu i da se dogadjaji ukjljucujuci zivotne patnje  forsirano ponavljaju. Da razbije taj krug i odnese “pobjedu” nad sudbinom Luzhin koristi “Odbranu Luzhina” t.j. izvrsava samoubistvo skokom kroz prozor svoje sobe sa nekog visokog sprata.

Iako je knjiga briljantna meni je to sve bilo nekako depresivno. Autori filma su promijenili dosta toga sto je i razumljivo. Razlicit medijum trazi razlicita rjesenja sto mnogi poklonici velikih pisaca ne shvataju. GM Norwood smatra da se Nabokov okrece non-stop u grobu zbog nekih od ovih izmjena. Meni se medjutim film dopao mnogo vise od knjige.

U Torontu se svakog ljeta odrzava svjetski poznat festival filma. Prije par godina jedan od filmova je bio i The Luzhin Defence. Smilja i ja smo pokusali naci ulaznice za taj film ali uzalud. To je jednostavno bilo rasprodano. Prije oko godinu dana se pojavio DVD toga filma koji smo odmah kupili i nisam se pokajao. Glavne uloge u tom filmu tumace John Turturro i Emily Watson a reziser je bio Martin Scorcese. Po mome misljenju to je prvorazredni film a neke izmjene u storiji su samo povecale privlacnost ovog filma. U tom filmu sahovskog genija Luzhina, koji je hibrid izmedju Aljehina i Fischera, teroriziraju neke bitange na celu sa bivsim menadzerom sto rezultira Luzhinovim samoubistvom. Film, za razliku od knjige, ima burnu ljubavnu epizodu izmedju Luzhina i mlade ljepotice iz bogate porodice. U trenutku njegove pogibije, Luzhin ima prekinutu partiju u nejasnoj poziciji. Iz nerazumljivih razloga organizatori turnira dozvoljavaju Luzhinovoj vjerenici da zavrsi partiju koristeci njegove analize. U naoko teskoj  poziciji ona demonstrira briljantan dobitak.

Kaze Norwood: “Ocigledno to je protiv pravila. Ovo bi bio dovoljan razlog za velemajstora Najdzela Shorta da napusti turnir!” Evo pozicije iz te partije.

Sa crnima figurama, pri dva pjesaka manje, Luzhin se odlucio da zamuti vodu sa:

1. … Sxf4 a bijeli je igrao 2. exf4 mada bi bilo bolje da je branio tacku e3.

U toj poziciji je partija prekinuta. Njegova vjerenica je u nastavku igrala 2… Te3+ 3. Kg4 f5+ 4. Kg5 Kg7 5. Sd5.

GM Norwoodov komentar na ovom mjestu je bio da je on bio prisutan vise puta kada je autor ove komponovane partije t.j. pozicije GM Jonathan Speelman dobio partiju na slican nacin kao i nesudjena gospodja Luzhin. Svi u sali za igranje spontano aplaudiraju poslije

5. … Th3 6. gxh3 h6+ 7. Kh4 Lf2 mat.

Scena iz filma: velemajstor obara kralja u znak predaje – istina vec je bio matiran

Rjesenja:

Prvi problem:   1. Ta8-h8 na promjer 1. … Kxc3 2. Th3 Kd4 3. Db2 mat.

Drugi problem: 1. Th8-d8! Lb6xd8 2. Lc8xd7 i slijedi mat lovcem na b5, ili

                         1. … d7xe6  2. Td8xd6 i skakac matira na c5.

VOJIN VUJOSEVIC

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Vojin Vujošević: Šahovske i druge stvari

Sahovske i druge stvari

It is better to have loved and lost than never to have loved at all.

Izgubljeni Raj – Stari grad Budva 2011.10.05. – Pogled na Stari grad sa Staze do plaze Mogren.
Photo: Vojin Vujosevic.

Na gornjoj slici se vidi stari grad Budva za koji se veruje da je bio naseljeno mesto jos nekih pre 2.500 godina. Neko sa ostrim vidom moze da razazna Sveti Stefan i na Pastrovickoj Gori konture ruskog ili kako neki to zovu carskog sela. Ja sam sada Budvanin u ostavci. Jednostavno pokusaj da provedemo tamo kako se to, sasvim pogresno, zove zlatno doba je propao. Sta je jos gore Budva, iako jos uvek divna, je prilicno unistena od nekontrolisane gradnje i drugih briljancija (ne)odgovornih. Podnaslov na samom vrhu clanka, u mom slobodnom prevodu, kaze: „Bolje je voleti i izgubiti nego uopste nikada ne doziveti ljubav.“

Nize imate nocni snimak Smilje pored reklame za nekretnine sa tekstom na engleskom i ruskom: „Poslednji Raj na Zemlji!“

Budva 2006.07.17. Smilja nocu kod reklame za Posljednji Raj.
Photo: V.V.

U Budvi se ponekad igraju sahovski turniri i ona povremeno ima dva sahovska kluba ali neke prostorije u kojima se organizovano igra sah ja nisam nikad nasao. To u periodu od 2002 do 2011. Tu je ziveo majstor saha, nazalost sada vec pokojni, Dr. Ljubisa a njegovu citulju sam video nedavno na ulici.

Budva 2011.04.21. Citulja Dr Mitra Ljubise.
Photo: V.V.

Nazalost nisam ga nikad sreo ali znam ljude koji su ga poznavali. Inace doktor Ljubisa je direktni potomak cuvenog pisca Stjepana Mitrova Ljubise ciji je „Kanjos Macedonovic“ jedna odlicna prica, a u usima mi jos odzvanja razgovor tog cuvenog pastrovickog junaka sa Mlecanima. Na njihovo razocarenje sto je bio manjeg rasta i „Mi smo se nadali da ce nam (u pomoc) doci visi i bolji junak.“ Kanjos kaze: „Bolji i visi odose boljima i visima a ja jedva vas dopadoh!“

Budva 2011.04.21. Spomenik Stjepanu Mitrovu Ljubisi – photo V.V.

Kad god smo provodili vreme u Budvi obicno smo isli i u posetu kod Gorana i Mire Tomic u Zeleniku koja je u sustini predgradje Herceg Novog. Njihova gostoljubivost je legendarna, a sahisti su uvek dobrodosli. Iz meni nepoznatog razloga urednik SAH-MAT Liste retko objavljuje svoje fotografije pa evo ja koristim priliku.

Zelenika 2011.04.17. FM i profesor Goran Tomic i limunovi u dvoristu porodicne kuce Tomica.
Photo: V.V.

Tih limunova, pomorandzi i drugog voca ima mal te ne preko cele godine u pitomoj Boki, t.j. na drvetu. Inace Goran je po mom misljenju daleko jaci u sahu od njegovog momentalnog rejtinga ali ga druge duznosti i obaveze i interes za sve i svasta kao i posao odvlace od usavrsavanja u omiljenoj igri. Imali smo retko zadovoljstvo i cast da budemo gosti porodice Tomic za Vaskrs 2011.

Zelenika 2011.04.24. Smilja i Vojin Vujosevic kod Tomica na Uskrs.
Photo: Goran Tomic (sa nasom kamerom).

Drevni obicaj tucanja jaja na Uskrs mi je ovoga puta doneo pobedu. Na jednom od putovanja u Boku sam imao priliku da dosta razgovaram sa GM Bozidarom Ivanovicem bivsim prvakom Jugoslavije u sahu. Ovog puta u Kotoru dok smo cekali neki red u sudu za neke papire.

Kotor 2011.04.12. Vojin Vujosevic and GM Bozidar Ivanovic sa mobilnim iza zgrade suda – photo: Smilja Vujosevic.

Bozidar je bio u Kanadi par puta i jednom prilikom sam ga sreo u Torontu i kratko razgovarao s njim posle partije. Ovaj novi razgovor je bio bolji i mnogo duzi. Velemajstor je inteligentan i ima zdrave poglede na svetsku i lokalnu politicku i ekonomsku situaciju. Bonja for President!!

Ne bi trebalo tako da govorim jer sam nedavno pronasao da je predsednik Crne Gore Filip Vujanovic ozenjen mojom dosta bliskom rodjakom Svjetlanom rodjenom Vujosevic. Ne poznam ni njega ni nju niti sam ih ikada sreo sto nije cudno kad se uzme u obzir da sam veci deo zivota proveo daleko od Crne Gore.

Moja omiljena prica o velemajstoru Ivanovicu, a kao dobar reporter ne mogu da otkrijem izvor informacije ali je 100% pouzdano, je ova: Mihail Talj igra na turniru u Podgorici. U toku veceri on je gost kod Bonje i njegove majke. Kao poznavaoci „dobre kapljice“ obojica su dosta popili i neko dolazi na genijalnu ideju da Talj odigra brzopotezni match sa gospodjom Ivanovic t.j. majkom. Ja znam da je Talj igrao dobro i „pod gasom“ ali ovoga puta je bio tesko hendikepiran i on igra 2-2 sa domacicom kuce. Po jednom izvestaju ona je cak pobedila. U medjuvremenu Bonja sve snima sa kamerom ali se kasnije, avaj, ispostavilo da u kameri nije bilo filma.

Toronto International Open 1984, IM Jean Hebert vs GM Bozidar Ivanovic – photo: V.V.

Usput, kako mi je objasnio vlasnik malog ali super divnog hotela „Marija“ u starom gradu u drevnom Kotoru gde smo bili gosti 2003 godine, moj imenjak Vojin Radanovic, Budva je ustvari u Boki. Boka je bila posebna administrativna oblast u Austrijskoj Carevini i protezala se negde od sadasnje hrvatske granice uz obalu sve do mosta u Sutomoru gde je bila granica sa Crnom Gorom.

Djenovici 2010.08.29. – Plaza i deo mesta u sezoni – photo: V.V.

Boka je divna a manja mesta su za turiste za odmor i kupanje ustvari bolja i jeftinija od vecih. Za one koji dolaze cesto, mozda svake godine, greska je ici u velike i bucne centre kao Budva, Kotor i Herceg Novi osim na izlet i provod. Prava mesta za odmor su manja mesta poput Njivica, Zelenike, Djenovica, Orahovca i niza drugih ali navodim one koje sam posetio.

Who is this handsome cowboy?

Goran i Mira Tomic Djenovici 2010.08.29. iza svoje nove kuce uz jadransku magistralu – photo: V.V.

Djenovici 2010.08.29. Dvojica turista igraju sah na plazi – photo: V.V.

Cesto smo isli u Podgoricu najcesce do rodjaka ili zbog nekog posla. Na jednom od tih izleta sam naleteo na ovu sliku u jednoj radnji umetnickih slika u blizini Trga Slobode.

Podgorica 2011.05.18. – autor: Deki Dejan Milivojevic – photo: V.V.

Slika je bolja „uzivo“ nego na ovoj fotografiji s mojim mobilnim telefonom ali nazalost posto nisam teksaski naftaski milijarder cena od 300 eura je bila previse za mene. Ali to nije bila jedina sahovska stvar koju si nisam mogao priustiti:

Budva 2011.09.16. Sahovski sto za 300 eura – kisjelo je grozdje! photo: V.V.

Putujuci po Crnoj Gori makar samo uz obalu i do Podgorice je za ova dva sahovska i kanadska penzionera postalo previse pa smo se vozili taksijem u 2011 godini mada ne uvek. Na jednom od tih putovanja nam je taksista bio Cetinjanin prvokategornik Vusurovic.

Lepetane 2011.09.17. – nas taksista Sasha Vusurovic na trajektu na nikotinskoj pauzi – photo V.V.

Od njega sam cuo interesante price o cetinjskom sahu gde se sah igra jos od vremena Vladike Rada koga vi znate pod imenom Petar Petrovic II Njegos. Ali ne igra se sah za vreme leta samo u Crnoj Gori … ja nazalost ovde nemam takvo drustvo.

Inace je neverovatno koliko inteligentnih i skolovanih ljudi voze taksi. Nas prijatelj i taksista Nikica Popovic iz Tivta ima i fakultetsku diplomu ali surova stvarnost je takva. Vozio nas je cesto i jedan fakultetski obrazovan bivsi direktor iz Bora u Srbiji a sada taksista u Budvi. U Torontu ima dosta stranih lekara bez dozvole da prakticiraju medicinu ovde pa voze taksi. U isto vreme imamo nestasicu lekara. Broj taksija u Budvi je ogroman za malo mesto mozda 800 ili vise a u Torontu sa predgradjima ima 5300 sto za 6 miliona stanovnika i nije mnogo. Istina tu ima mozda dva do tri miliona drugih vozila. Znam bar dvojicu sahista koji voze taksi u Torontu.

Penzioneri igraju sah negde u bivsoj YU 2011 mislim to je Beograd, slika je iz nekih novina, to su mislim „Vecernje Novosti“.

Ovu bombonjeru sam kupio u Podgorici. Scacco Matto je SAH-MAT na talijanskom.

SCACCO-MATTO Lista? – Sah Mat Bombonjera Kupljena u Podgorici 20111001. Photo: V.V.

Ponekad se mora malo prosetati i odmoriti. Ja volim budvanski stari grad i prostore oko njega. Na putu do tamo naidje se na razna mala iznenadjenja. Josip Broz Tito je na neki nacin jos uvek u Budvi i to u biznisu. Na natpisu stoji BROZ – TAKEAWAY FOOD and BEVERAGES dakle dostavljaju hranu izmedju ostalog i Quesadillas.

Budva 2011.09.13 na Promenadi blizu Starog Grada 20110913 – Broz Delivers!
photo: V.V.

U Budvi je tesko naci sah ali Rusi su svuda prisutni kao i natpisi na ruskom. A ovaj je pomalo zabavan – lekcije srpskog na ruskom.

Budva 2011.09.22. Lekcije srpskog jezika. Photo: V.V.

Zaustavim coveka na ulici da nesto pitam i sanse su da nije uzimao te lekcije nego govori samo ruski. Srecom i ja pomalo brkljacim na bratskom jeziku.

Budva 2011.10.02. Stari Grad – Kula sa Venecijanskim Lavom. Photo: V.V.

Stari grad je jos uvek u dobroj formi uprkos betonizacije i komercijalizacije. A dalje? Ne mo’s dalje, more je!

Budva 2011.09.27. – Vojin and Smilja Vujosevic u restoranu Richardova Glava na samoj obali uz Stari Grad Budva.
Photo: nas konobar.

Sta bi covek bez ponekog capuccina?
Pozdrav svima!

VOJIN VUJOSEVIC

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Vojin Vujošević: Šahovska rapsodija, majstor Đaja, kolumbijska mafija i drugo

Autor: VOJIN VUJOSEVIC

Sahovska rapsodija, majstor Djaja, kolumbijska mafija i drugo

Pretrazivao sam na YouTube-u da li imaju sahovske scene iz popularne TV serije “Murder She Wrote” (Ubistvo koje je ona napisala). Glavni star je legendarna americka glumica Angela Lansbury. Ona igra uspjesnog autora krimica a zove se Jessica Fletcher. U sustini ona je nezvanicni ali briljantan detektiv. Inace cesto bude neki detalj o sahu u tim epizodama.

Jessica Fletcher to jest Angela Lansbury u “Murder She Wrote”

Na istom show-u je stalno i poznati glumac William Windom, koji inace igra sah, a tu igra ljekara u pospanom malom mjestu Cabot Cove u New England. Sjecam se njegove TV serije “My World and Welcome to it!” baziranoj mislim na pisanju poznatog pisca James-a Thurber-a. Jedna od epizoda je skoro citava o sahu.

U njoj glavni protagonista, koga igra Windom, je karikaturista u velikom americkom casopisu a inace voli da igra sah. Igra sa cerkom jednu partiju saha, ocigledno gubi, pa beskrajno razmislja i stalno odugovlaci i prekida partiju u nadi da ce se izvuci.

Konsultuje nekog jakog igraca saha u redakciji. Taj je ljubomoran na nekog drugog clana redakcije koji igra jos bolji sah a inace je porijeklom Madjar. Tu pada cuvena recenica: “Madjari nisu dobri sahisti, oni su sretni sahisti!” (Hungarians are not good chess players, they are lucky chess players!).

To je naravno nonsens.

Ipak nikakve konsultacije ne pomazu dok majka ne da savjet maloj djevojcici, svojoj kcerci, da ako zena zeli uspjeh u zivotu onda ne smije poraziti muskarce ni u sahu ni u drugim stvarima jer ti veliki i jaki muskarci imaju vrlo krhak i njezan ego koga je lako ozlijediti.

William Windom i Angela Lansbury

Iako ima mnogo materijala na internetu o oba ta serijala tesko je naci sahovske djelove.

E sad, dok sam ja trazio gore navedeno, naisao sam na Chess Rhapsody koji se moze naci u cetiri dijela na YouTube na adresama:

http://www.youtube.com/watch?v=Ds2GrP0R34k

http://www.youtube.com/watch?v=bZ99ItyRv5E&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=J_1mdOLKXcc&NR=1

http://www.youtube.com/watch?v=yXImErsSFzc&NR=1

Tu je g. Maksim Mrvica sastavio video odnosno cetiri takva sa kadrovima o sahu iz raznih TV show-ova i filmova a dodao je impresivnu muzicku pratnju: Verdi, Rachmaninov, Handel etc.

Tu su svi moguci poznati glumci i filmovi, TV Show-ovi – meni se dopalo – pogledajte na gore navedenim internet adresama.

A sad mijenjamo temu, Gorane.

Odavno nismo nista culi o majstoru Dragutinu Djaji. Ja sam ga znao kada vec nije mnogo igrao a vrsio je funkciju sekretara Sahovskog Saveza Srbije. Prostorije su im bile u ulici 7. Jula u blizini Kalemegdana, u Beogradu naravno.

S njim su tamo radili jos Ljiljana Maksimovic i MK Sveta Andjelkovic, tada je ta titula znacila mnogo vise. Inace Sveta je bio poznatiji kao igrac bridge-a, mozda GM u tome.

Djaja je nekad bio vrlo jak, vjerujem da je na jednom sampionatu FNRJ bio cetvrti. A znam da je pisao knjigu o pjesackim zavrsnicama ali izgleda to nije nikad objavljeno.

Zadnji put sam ga vidio na olimpijadi u Novom Sadu 1990 a ovdje dajem jednu sliku iz jedne ranije posjete Jugoslaviji i Djaji u Sahovskom Savezu Srbije 1975 godine. Nazalost slika je izblijedila od svih tih godina sto prodjose. A i njega vise nema.

Dragutin Djaja i Vojin Vujosevic Beograd 1975 – photo: Smilja Vujosevic

Ne cudi me da je komponovao studije ali ova sto je nedavno objavljena na ChessBase sajtu je prakticno nerjesiva. A ovi sto pricaju kako su je rijesili za dva minuta – ha, ha, ha – nasmijao sam se do suza.

Sto se tice sugestije (iz SMListe) da se intervjuise gospodin Naumov ja se slazem da je ideja dobra ali ja nisam prava osoba za to. Ja ne radim intervjue, nisam novinar, (ne radim ni za sportsku rubriku “Kurir”-a) a ni ne poznajem g. Naumova.

Ja sam samo jedan obican kanadski gradjanin koji voli sah i tu i tamo posalje e-mail gospodinu Tomicu a on ponesto od toga objavi, ako mu se svidi, sto je u redu.

Porka gripa …

Ovdje u Kanadi su pocele velike pripreme za sezonu gripe, obicne ali i svinjske a i pticje koja je vjerovatno najopasnija. Namjera je da se da vakcina velikom broju osoba. Ne sumnjam da je to sve u dobroj namjeri te da ce najvjerovatnije pomoci u ogromnoj vecini slucajeva.

Sto se tice Illuminati-ja jedna stvar je sigurna: oni nisu glupi i ako bi htjeli da nas potope onda to ne bi radili sa tom vakcinom jer cim bi jedna grupa to dobila i izvrnula se niko drugi ne bi to ni htjeo da primi ni da je daje pa bi takav plan po svoj prilici odmah propao.

Takodje sam primjetio da oni koji su dosad umrli ili teze stradali od svinjske gripe su cesto mladje zdrave osobe sa jakim imunim sistemom nesto kao izmedju 20 i 45 godina starosti. Taj virus isprovocira imuni sistem zdravije mladje jace osobe pa ih to ubije a ne sama gripa!

Ja nisam tako pametan kao Illuminati ali bi mogao da smislim, za recimo pola sata, 10 boljih i brzih nacina da se otarasimo “viska” populacije na ovoj planeti. Sigurno su oni koji to navodno planiraju davno sve izracunali. Ipak i varijanta sa tom svinjskom gripom je u igri.

Istina poneko moze da umre i od vakcine ali ljudi umiru i od ujeda pcele, te od nekih lijekova, gresaka, losih ljekara itd. Sta da se radi? Ovo pisem jer je o tome bilo rijeci na SMListi.

Usput ta svinjska gripa i druge gripe su problem za sahovske turnire jer svi pipaju iste figure pa pipaju usta, oci i nos itd. Onda se to lako siri ako je gripa prisutna na takmicenju, a bice ove jeseni i zime. Takodje veca grupa osoba u istoj prostoriji i to satima pogoduje sirenju te i drugih gripa. Igra na internetu je bezopasna!

Prognoza je da ce dvije milijarde osoba oboljeti od svinjske gripe ove dolazece zime. Jos ako se virus prekombinuje sa pticjom gripom rezultat ce biti nesto kao srednjevjekovna kuga. Ali onda te prognoze su cesto bez veze.

Ponovo promjena teme …

Pise GM Kevin Spraggett na svom blogu kako je neko u Kolumbiji ubijen iz vatrenog oruzja dok je u nekom restoranu igrao partiju saha. Naravno u Kolumbiji takva ubistva nisu neobicna.

Usput mi smo u Kolumbiji bili na zenskoj olimpijadi 1974 ali smo bili naivno potpuno nesvjesni svih tih opasnosti koje tamo vrebaju. Nismo znali nista ni o drogama ni nicemu. Primjetili smo naoruzane vojnike sa masinkama svuda po supermarketima, vecim trgovackim centrima i bankama ali ipak nismo znali pravu situaciju.

U povratku nas je cudilo sta to carina trazi i zasto toliko prekopava po nasem prtljagu?

Ruth Rodriguez, Porto Rico vs. Smilja Vujosevic, Canada – Medellin 1974

Photo: Vojin Vujosevic

Obratite paznju da su bar dvojica “gledalaca” iza stakla naoruzani uniformisani ljudi.

Evo i jedne moje slike sa Portisch-em!

Vojin Vujosevic i Ferencz Portisch, Medellin, Colombia 1974

Ferencz je brat velemajstora Lajos-a, inace je IM, dakle vrlo jak igrac. Da, Gorane, to je crveno odijelo. U to vrijeme nista neobicno u velikom svijetu. Jos ga imam.

Pise dalje Spraggett da je u to vrijeme mafija droge vladala u Kolumbiji. Mnogi od njih su imali i savjest pa su davali veliki novac za razne javne radove, institucije, pomagali siromasne itd. Ja bi rado vidio da novokomponovani tajkuni na prostorima bivse Jugoslavije pocnu da daju u slicne svrhe kao ti kolumbijski Drug Lords. Ali malo morgen – ne vjerujem u to.

Otkako su Ameri rastjerali i pobili to kolumbijsko mafijasko drustvo, valjda ne vole konkurenciju, taj ruzni biznis je u velikoj mjeri otisao u Mexico a Kolumbija je ekonomski propala. Nema ni posla ni nicega.

Big Boss – pokojni Pablo Escobar

je bio mecena i ljubitelj saha koji je naucio svu svoju familiju da igra sah.

Kevin spominje da su mnogi od tih gospodara droge igrali sah te da je svaki od njih imao svoje pulene medju sahistima Kolumbije. Jedan od njih IM Oskar Kastro je imao za sponsora cuvenog sefa te kolumbijske mafije koji se zvao Pablo Escobar.

E, prije medjuzonskog turnira na koji je isao IM Oscar Castro, inace Spraggettov dobar prijatelj, Pablo Escobar mu je dao 50.000 dolara sa rijecima: “Budi siguran da se tamo dobro provedes!”

Castro nije dobro prosao na turniru ali je porazio Gellera i Petrosjana!! A i 50 hiljada dolara nije bilo bas za bacanje. Na slici je sadasnji a ne tadasnji Wild (Divlji) Oscar.

Dies Irae

I za kraj mali kuriozitet. Upravo smo u Torontu i u njegovoj blizini imali jednu finu ljetnju oluju sa kisom, vjetrom, mrak usred dana, pravi potop, sa grmljavinom i sijevanjem munja itd.

Tornado u Torontu 20 avgust 2009

Tornado se pojavio na cetiri mjesta djelimicno u gradu i nesto dalje. Ima bar jedna mrtva osoba a masa kuca, automobila itd su unisteni ili osteceni. Desetine hiljada ljudi na rubovima grada su ostali bez struje a mnogi bez krova nad glavom.

U nasem dijelu grada Scarborough-u, sve sada izgleda u redu a vjerujem tako je i u centru grada i u 90% slucajeva svuda. Siri Toronto GTA – Greater Toronto Area – ima mozda i sest miliona stanovnika.

Woodbridge predgradje Toronta 20 VIII 2009

Iako na slikama izgleda kao samo djelimicno ostecenje na desetine tih kuca se ne mogu popraviti i moraju biti srusene.

Ne bi me cudilo da osiguranje odbije da plati odstetu jer je to “an act of God” dakle ne mozes se osigurati protiv Bozje ruke. Klima se mijenja a ja vjerujem da ce ovakav scenario biti prisutan sve vise i kod nas na sjeveru a kod Amerikanaca juzno od nas to i nije tako cudno.

Posljedice Tornada Toronto 2009 – to je bila dobra kuca

Razlog sto nije poginulo vise osoba je sto je tornado dosao po danu pa niko nije bio u krevetu. U tipicnoj kuci ovdje spavace sobe su na spratu.

Vaughn predgradje Toronta – vide se spavace sobe

Mozda cemo uskoro dozivjeti, a nadam se i prezivjeti, mega oluju poput one iz filma “The Day After Tomorrow”. To je oluja koja manje vise unisti pola zemljine kugle.

The Day After Tomorrow – tornado na sve strane

Ni u tom slucaju nece osiguranje nista platiti ali nije ni vazno: uskoro novac nece vrijediti ni koliko papir na kome je stampan.

Inace ja ne vjerujem da su sve te promjene klime zbog zagadjenja zivotne sredine, koja je inace kriminalan akt ali iz drugih razloga. Ja mislim da ulazimo u jedan strasni period sa zemljotresima i drugim katastrofama koje dolaze izvana t.j. od sunca i daljeg svemira. Universe is a violent place!

VOJIN VUJOSEVIC

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Lev Khariton: Da li Fischer želi da bude Kasparovljev prethodnik?

Pise: LEV KHARITON

DA LI FISCHER ŽELI DA BUDE KASPAROVLJEV PRETHODNIK?

Web sajt www.chesspro.ru  je objavio intervju kojeg je Aleksandru Roshalju, glavnom uredniku casopisa „64-Chess Review“, dao Gari Kasparov odmah poslije Sampionata Rusije. Dvije su stvari jako indikativne.

Prvo, ime intervjuera. Roshalj, dugogodisnji atase za stampu Karpova. Bio je sluzbeni glasnogovornik sovjetske vlade i komunizma u sahu. Kao niko drugi, Roshalj je pokazivao svoju, rekao bih genijalnost da se prilagodi novim vremenima i novim vjetrovima. Za to mu mogu samo skinuti kapu! Ako ima toliko mnogo budala u svijetu koje se mogu prevariti, zasto ne? Roshalj je ucestvovao aktivno u svim „anti“ kampanjama protiv Fischera, Korcnoja, Kasparova. I sada Kasparov takvom novinaru daje intervju!
Bravo, Mr.Roshalj! Vi ste nadzivjeli sve sampione i sve koji su vas citali i vjerovali vam!

Drugo, naslov intervjua je bio, „Sada ja imam pravo da govorim“ Ali, da li je neko bilo kada uzeo to pravo Kasparovu, „pravo da govori“? On je godinama davao intervjue, rangirane od sahovskih tema do politike, pisuci knjige i clanke. Znacajni su njegovi proglasi u „The Wall Street Journal“ o ruskoj politici i ratu u Iraku. Nasuprot tome, kad god sam pisao bilo kakvu kritiku na Kasparovljeva gledista, skoro svi su protestvovali govoreci „Kasparov ima pravo da govori“. Jos i vise, kad sam napisao nesto kriticno o Kasparovu za www.chessbase.com  i www.chesspro.ru   nisam samo bio cenzurisan, bio sam bojkotovan-zaista saglasno „najboljim demokratskim tradicijama“.

„Za mene je znacajno sto sam pobjedio na ovom sampionatu tako da bi moj mali sin Vadik mogao cijeniti sve moje prethodne pobjede, sve one trijumfe i fotografije.“Iskreno, Kasparov je divan otac. Ali, zar to nije slicno, bar pomalo, priznanju George W. kada je zapoceo rat u Iraku da bi osvetio svog oca? Koliko ce dugo svijet slusati takve samozaljubljene (u najmanju ruku) politicare i sahiste? 

Roshalj je zapitao Kasparova da li je nekada zazalio zato sto je posijao sjeme razdora u sahovskom svijetu prije svog matcha sa Shortom 1993. godine. U drugom licemjernom zaokretu, Kasparov je rekao da on nije nista stekao na „tim promjenama“ u sahovskom svijetu, ali je time napravio druge velemajstore milionerima. Da li bilo ko moze u to povjerovati? Kasparov  je takodje dodao da se on mnogo oslanjao na Shorta kao nekog ko bi mogao postati centar zapadnog sahovskog svijeta koji ce osnaziti ulogu saha, ali ga je Short napustio i vratio se u FIDE. Iskreno, ipak ovo nije istina. Kasparov je objelodanio tajne pregovore sa Rajmondom Keene-om sa ciljem da unisiti FIDE i odvoji se od FIDE, pa je ocigledno da je sva zbrka u sahovskom svijetu koja traje vise od decenije djelo Kasparova.

Kasparov smatra da je predsjednik FIDE Ilyumzhinov uvijek potcjenjivao ulogu svjetskog sampiona. To je istina. Ipak Ilyumzhinov je organizovao brojne turnire za svjetskog sampiona, finansijski potpomazuci mnoge sahiste. I ako je Ilyumzhinov bio toliko los, zasto je Kasparov odlucio da se pomiri sa njim? Takodje, zasto je Ilyumzhinov dao pravo Gari Kasparovu da igra matcheve za svjetskog sampiona unutar okvira FIDE bez bilo kakvih kvalifikacija?

„Poslije pobjede u matchu sa mnom, Kramnik je morao da potvrdi svoju titulu.“ rekao je Kasparov. Zasto? Nije li dovoljno pobjediti u dugackom matchu protiv svjetskog sampiona da bi to sahovski svijet priznao? Kasparov je uvijek bio protiv revans matcheva (sjetimo se sta je napisao o revans matchevima Botvinika ili Karpovljevih revans matcheva sa njim?) Kramnik je postigao ubjedljivu pobjedu protiv njega u Londonu. Kasparov nije uspio da pobjedi ni jednu partiju. A odigrali su 15 partija! Kramnik nije pobjedio slucajno. U vrijeme matcha u Londonu Kasparov je govorio o „BrainsGames“ kao o sluzbenom organizatoru svjetskog sampionata. Zasto je sada posumnjao u zakonitost svog matcha protiv Kramnika? I zasto je, prema Kasparovu, Kramnik trebao da trazi revans match uskoro poslije matcha u Londonu?

„Zaboravite novi match sa Kramnikom!“ – rekao je Kasparov Roshalju. To je sustina problema: Kasparov vrlo dobro zna da je Kramnik uvijek bio za njega tvrd orah i buduci da ga prije cetiri godine nije uspio poraziti, danas i u buducnosti njegove sanse za to su jos manje. Mozda na sahovskom turniru sa mjesovitim sastavom Kasparov jos uvijek moze da pobjedi ispred Kramnika (u sta jako sumnjam), ali ne u direktnom matchu. «Da li je od Vas trazeno da napisete nesto u odbranu Bobi Fischera?“-upitao je Roshalj. „Ne“ bio je kategorican odgovor.

Nevjerovatno! Kasparov je upravo poslao na stampanje tom o Fischeru iz svoje serije „Prethodnici“. On ce zaraditi novac na Fischerovim partijama, i to mnogo novca za izdanja na razlicitim jezicima. Sve ce to biti dok junak njegove knjige lezi iza resetaka okruzen japanskim policajcima i kriminalcima. Da li ce Gari stvarno uzivati u svom novcu? Da li ce kupiti igracke svom sinu i parfem svojoj majci? Ipak, rimski car Vespazijan je rekao „novac ne smrdi“. Izgleda da Kasparov poznaje anticku istoriju jako dobro. 

Da li Fischeru trebaju pohvale od strane Kasparova? Da li Fischer zeli da bude njegov prethodnik?  

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori-Vladimir Vuković

VLADIMIR VUKOVIĆ

Rodjen je 26 avgusta 1898 g. Sada živi u svom rodnom Zagrebu kao novinar.

          Kada je 1920 g. tamo osnovan Jugoslovenski šahovski savez, priredjen je amaterski turnir na kome je on pobedio. Igra i na Prvom saveznom amaterskom turniru u Celju iste godine i zauzima treće mesto.

          Posle toga boravi oko dve godine u Beču. Tamo prvo pobedjuje na manjem gambit-turniru (pred dr. Braunom i Kenigom), zatim sudeluje na internacionalnom majstorskom turniru, krajem 1921 g., i deli četvrtu nagradu. Na osnovu toga pripušten je na veliki majstorski turnir, koji je iduće godine priredjen prilikom sajma. U borbi sa najvećim majstorima postiže, kao novajlija, zavidan uspeh (10 mesto sa 43%). Pobedjuje dr. Taraša, Grinfelda i Semiša, a remizira sa Aljehinom i Marocijem. Čak je sa Aljehinom imao dobitak, tako da je ovaj jedva iščupao remi. Nesrećno je izgubio sa Rubinštajnom i Špilmanom. Jugoslovenski šahisti su u njega polagali velike nade.

          Medjutim, kako se kod nas ne priredjuju internacionalni turniri, retko zovu naše majstore u inostranstvo, pošto im se ne revanširamo. Zato Vuković igra opet tek 1924 g. u Djeru, i biva četvrti. U Debrecinu, 1925 g. deli četvrtu nagradu i onda opet nema prilike da igra. Godine 1927 sudeluje u Kečkemetu i na olimpijadi u Londonu, ali postiže slabije rezultate. Još ga vidimo 1929 g. na jednom manjem turniru u Engleskoj i otada se sasvim povukao iz turnirske borbe.

*

          Značaj Vukovićev je više na polju šahovske literature. Kao urednik odličnog časopisa “Šahovski glasnik”, (1925-28) i “Šahovske smotre”, u “Jutarnjem listu”, bio je duhovni vodj naše šahovske omladine, kojoj je dao veliki polet.

          Kao sledbenik novoromantičara (“hipermodernista”) i on je više naklonjen istraživanju novih puteva, no njihovom praktičnom iskorišćavanju. Analize su mu uvek duboke i originalne, i na polju šahovske teroije dao je stvari od priznate vrednosti.

          Sada je potpretsednik Saveza i, od prošle godine, opet urednik “Šahovskog glasnika”.

*Igrano na medjunarodnom turniru u Debrecinu, 1925 g.

                                                DAMIN GAMBIT

Beli: Vuković         –        Crni dr. Vajda

1. d2-d4              d7-d5

 2. c2-c4               e7-e6

3. Sb1-c3            Sg8-f6

4. Lc1-g5            Sb8-d7

5. e2-e3               Lf8-e7

6. Sg1-f3             O-O

7. Ta1-c1            c7-c6

8. a2-a3              a7-a6

9. Dd1-c2            d5 : c4

Bolje je Te8 pa tek posle 10. Ld3 igrati d : c4. Onda crni dobija važan tempo i ima polje f8 slobodno za kralja ili konja.

10. L : c4            b7-b5

11. Lc4-a2          c6-c5

12. Tc1-d1

Vukovićeva teoriska novost, koju je na tom turniru uspešno primenjivao. Preti 13. d : c, L : 5 14. L : f6, g : f itd.

12. …                  c5-c4

Nije dobro. Stvara nadmoć na daminom krilu, ali prepušta belom centar i usled toga slobodu akcije na kraljevom krilu.

13. La2-b1            h7-h6

14. h2-h4!            Tf8-e8

I na h:g 15. h:g, g6 16. g:f, S:f6 17 Se5 ili L:f6 17. De4, Ta7 18. Dg4 došao bi beli do odlučujućeg napada.

15. Sf3-e5           Lc8-b7

16. Th1-h3

Široka koncepcija, čiji značaj vidimo u sledećem potezu. Sada preti 17. L:h6, g:h 18. Tg3+ Kf8 19. S:g6+, f:g 20. D:g6 sa matom.

16. …                Sd7-f8

Crni ne može da izbegne pretnji žrtve lovca, na pr. Kf8 17. L:h6! g:h 18. S:f7!, K:f7 19. D:g6+, Kf8 20. Tg3, Sg4 21. T:g4, Lf6 22. Dh7! i odlučuje.

17. Lg5 : h6       Sf6-h5

18. Dc2-e2!       g7-g6

Naravno ne L:g2 zbog 19. Th2.

19. g2-g4            Sh5-g7

20. h4-h5            Le7-f6

Na g5 odlučuje 21. L:g7, K:g7 22. h6+! Kg8 23. h7+,

ako 22. …,Kf6 23. Tf3+ sa matom.

21. h5 : g6          Lf6 : e5

22. g6 : f7+         Kg8 : f7

23. d4 : e5          Dd8-a5

Ako Dc7 24. L:g7, K:g7 25. g5, Tad8 26. Dh5 ili 25. … Df7 26. g6! itd.

24. e3-e4

Jako je bilo i 24. L:g7, K:g7 25. g5, Tad8 26. Dh5, T:d1+ 27. K:d1, Dd8+ 28. Kc1, De7 29. Dh8+, Kf7 30. g6+ itd. Beli igra elegantnije.

24. …              Te8-e7

Gubi vreme, ali ni sa Tad8 ne može ništa pomoći.

25. Lh6-g5           Te7-d7

26. Dc2-f3+        Kf7-g8

27. Lg5-f6                   

 Uvod u manevar Df3-e3-g5.

27. …                  b5-b4

 Poslednji pokušaj koji nema snage.

28. a3 : b4          Da5 : b4

29. Td1 : d7        Sf8 : d7

30. Df3-e3          Db4-f8

Na D:b2 31. Dg5 s matom.

31. De3-g5         Sd7-c5

32. Dg5-g6         Ta8-a7

33. Th3-h7          Lb7-c6

34. Dg6-h6         Crni predaje

(Primedbe po turnirskoj knjizi)

Komentar Vojin Vujošević:

Vladimir Vuković se rodio 26 avgusta 1898 a umro je 18 novembra 1975. Nije mnogo igrao t.j. vrlo rano se povukao iz aktivne igre. Vremenom je postao jedan od vodećih šahovskih autora i teoretičara. FIDE mu je priznala titulu internacionalnog majstora 1951 godine. Tada se titule nisu dobijale kao sada kada je mal te ne svaki ozbiljniji igrač velemajstor.

Vuković je imao fini intelekt i šteta je što nije nastavio sa praktičnom igrom. Sa druge strane dobili smo mnoge fine knjige. Moj prvi veći skok u kvalitetu igre, a to sam primjetio i kod niza drugih igrača u klubu, je bio poslije rada na njegovoj knjizi “Škola kombiniranja”. Kasnije je objavio “Umijeće šahovskog napada”. Ova knjiga pod naslovom “The Art of Attack in Chess” je postala pravi “bestseller” na Zapadu. Sjećam se da Mijo Udovčić kada je postao velemajstor komentarisao jednu svoju napadačku partiju sa žrtvom lovca na h7 i rekao da je igrao sve doslovce po Vukoviću iz te knjige uzgred rekavši da je to “knjiga za velike igrače”. Veliku popularnost uživala je knjiga “The Chess Sacrifice” t.j. “Žrtva u šahu”.

Imao sam prilike da sretnem Vladimira Vukovića na drugoj ženskoj olimpijadi u Splitu 1962 godine. Tu su došle do izražaja i neke njegove negativne strane zbog kojih je imao i poneku nepriliku. O tome sam već pisao na ovoj listi pa neću sada ponavljati. Tada sam objavio i sliku sa svečanog zatvaranja olimpijade gdje veliki čovjek i moja malenkost stoje, u stavu mirno, blizu jugoslovenskog tima kome je dodjeljeno srebro. Na internetu se mogu naći reklame za Vukovićeve knjige ali teško njegova slika ili druga informacija o njemu. Sajt www.chessgames.com daje 50 partija Vladimira Vukovića medju njima njegov remi sa sa velikim Aljehinom igran u Beču 1922 godine. Naravno i ChessBase 8 ima dosta njegovih partija.

Bijeli: Vladimir Vuković – Crni: Aleksandar Aljehin

1. d4 Sf6 2. Sf3 e6 3. c4 Se4 4. Sbd2 f5 5. e3 Lb4 6. Ld3 b6 7. a3 Lxd2+ 8. Sxd2 Lb7 9. Lxe4 fxe4 10. Dg4 O-O 11. Sxe4 h5 12. Dg6 Dh4 13. Sg3 Lxg2 14. Tg1 Dxh2 15. Se2 Txf2 16. Kxf2 Le4+ 17. Tg2 Lxg2 18. Dxg2 Dh4+ 19. Dg3 De4 20. Df3 Dh4+ 21. Sg3 Sc6 22. Dxh5 Tf8+ 23. Kg2 Dxh5 24. Sxh5 Sa5 25. b4 Sxc4 26. Ta2 b5 27. a4 a5 28. axb5 axb4 29. Ta4 Tb8 30. Txb4 Sd6 31. Sg3 Tb6 32. Ld2 Kf7 33. Kf3 Txb5 34. Txb5 Sxb5 35. Se4 Ke7 36. La5 Kd8 37. Sc5 Ke7 38. Sa6 Kd6 39. Ke4 Kc6 40. Sb8+ Kd6 41. Sa6 Kc6 42. Sb8+ Kd6 43. Lb4+ c5 44. Lxc5+ Kc7 45. Sa6+ Kb7 46. Sb4 d6 47. Sd3 Sc3+ 48. Kf3 dxc5 49. Sxc5+ Kc6 50. Sxe6 g6 51. e4 Kd6 52. Sf4 g5 53. Se2 Sb5 54. Ke3 Ke6 55. Sg3 Sc7 56. Sf1 Sa6 57. Kd3 Sb4+ 58. Kc3 Sa2+ 59. Kd2 g4 60. Ke3 Sc3 61. Sg3 Sd1+ 62. Kf4 Sf2 63. Sf5 Kd7 64. e5 Ke6 65. Sg7+ Kf7 66. Sh5 Ke6 67. Sf6 Sd3+ 68. Ke4 g3 69. Sh7 Ke7 70. Sg5 g2 71. Sf3 Sf2+ 72. Kf5 Sh3 73. d5 g1=D 74. d6+ Kd7 75. Sxg1 Sxg1 76. Kf6 remi.

Tokom višedecenijskog teoretskog rada V. Vuković je objavio mnoge fine članke i analize. Jedna od njih, negdje u dvadesetim godinama prošlog vijeka, objavljena u “Šahovskom Glasniku”, je bila o jednoj rijetkoj varijanti francuske odbrane. Mnogo godina kasnije na turniru Rovinj-Zagreb 1970 velemajstori Robert J. Fischer i Vlado Kovačević su ponovili tu varijantu. Vlado je naravno znao za analizu a Robert ne. Mogu reći da je to bila zajednička pobjeda dva Vladimira nad Fischerom. I ja sam mogao odigrati isto takvo otvaranje za crnoga ali način na koji je mladji Vladimir doveo tu partiju do pobjede, protiv genijalnog Amerikanca, je zaista impresivan. Evo te partije.

Bijeli: Robert James Fischer – Crni Vladimir Kovačević

1. e4 e6 2. d4 d5 3. Sc3 Lb4 4. a3 Lxc3+ 5. bxc3 dxe4 6. Dg4 Sf6 7. Dxg7 Tg8 8. Dh6 Sbd7 9. Se2 b6 10. Lg5 De7 11. Dh4 Lb7 12. Sg3 h6 13. Ld2 O-O-O 14. Le2 Sf8 15. O-O Sg6 16. Dxh6 Th8 17. Dg5 Tdg8 18. f3 e3 19. Lxe3 Sf8 20. Db5 Sd5 21. Kf2 a6 22. Dd3 Txh2 23. Th1 Dh4 24. Txh2 Dxh2 25. Sf1 Txg2+ 26. Ke1 Dh4+ 27. Kd2 Sg6 28. Te1 Sgf4 29. Lxf4 Sxf4 30. De3 Tf2 0-1

Ostao mi je u sjećanju opis Vladimira Vukovića kako se osjećao na jednoj od olimpijada na kojoj je igrao za Jugoslaviju. Sa njemu svojstvenim humorom dr. Vidmara je krstio “Ovan predvodnik”. Druga tabla je bio Bora Kostić koji je volio da žrtvuje pješaka u otvaranju, Vuković treća a na četvrtoj tabli je igrao dr. Kalabar poznat po grabljenju pješaka u ranoj fazi igre zašto je često bio kažnjen. Reče o tome Vuković: “Pogledam na jednu stranu – nije dobro. Kostić ima pješaka manje. Pogledam na drugu – još gore Kalabar ima dva pješaka više!

Vojin Vujošević

(Nastaviće se)

(Tekst iz stare Šah-mat liste)

LEV KHARITON: SAVLADAN TUGOM

SAVLADAN TUGOM

Pise: LEV KHARITON

ChessPress  (Mart, 2004)

Savladan tugom

Svakog 26. februara moje srce malo zastane. Tada je rodjendan mog velikog ucitelja i prijatelja, nezaboravnog Juri Abramovich Brasilskog. Ove godine bi imao 75 godina. Ovaj svijet je napustio prije skoro 30 godina.

Ime ovog covjeka – sahiste, ucitelja, novinara i izdavaca – potpuno je zaboravljeno. Necete naci nijedan pomen na Brasilskog u „Sahovskoj enciklopediji“ izdanoj u Moskvi 1990. Tuzno je sto su pisci i izdavaci „Enciklopedije“ uglavnom ljudi koji su pisali za izdavacku kucu “Fizkultura and Sport” gdje je upravo Brasilski objavljivao njihove knjige. Da li je zaboravnost u prirodi ljudskog bica? Ili, sto je jos vjerovatnije sve ucinjeno da se iz sjecanja izbrise nezaboravan covjek – velicanjem nekih ljudi a zaboravljanjem drugih. 

Sjecam se Brasilskog kada je bio mladic. Otac me poveo kada sam imao 9 godina, u sahovski krug Dvorca pionira u Kirovsky District Moskve, u jesen 1954. godine. U sali punoj djece ugledao sam prvi put Jurija Abramovicha (uvijek koristim i to ocevo ime, jer je to u Rusiji znak postovanja). Odmah sam stekao dozivotnu naklonost prema njemu! On je tada imao 25 godina!

Ovaj period je bio u mom zivotu poseban. Uvijek je djetinjstvo poseban period naseg zivota, a takvi ljudi kao Brasilski se rijetko mogu prevazici. Sjaj njihovih dusa ostaje zauvijek u vasem srcu! Imao je sve sto vam je trebalo: dobrotu i strogost, pravdu i demokraticnost. Da, on je sve svoje mlade sahovske ucenike volio, nije imao favorite, nije nikad nikoga tjerao, kao sto su drugi treneri radili, da ucestvuje u vaznim juniorskim takmicenjima kao sto su sampionati Moskve, itd. Sve ste morali postici sami – svojim marljivim radom, dobrom igrom, rezultatima – i sve je moralo biti apsolutno posteno! 

Mnogo godina kasnije Brasilski mi je rekao da osnovni smisao sahovskog poducavanja za njega nije bio da nauci nekoga da postane majstor ili velemajstor. On je zelio da njegovi ucenici izrastu u prave intelektualce. Nas Dvorac pionira bio je smjesten u velikoj zgradi iz 19. vijeka u radnickom kvartu Moskve. Sigurno je da djeca u njemu nisu bila iz plemickih porodica (moj brat je bio avokat, pa sam bio kao bijela vrana medju djecom fabrickih radnika). Juri Abramovich mi je jednom rekao da je bio privucen plemenitim zadatkom da njihov zivot osvijetli uzvisenim sahovskim duhom. Ne zaboravite da je to bilo vrijeme 50-ih, i niko jos nije razmisljao o kompjuterima, sofisticiranim igrama  i ostalim visoko tehnoloskim mogucnostima koja je danas okruzuju djecu. Tada, sah je bio jedino intelektualno utociste, potpuno odvojeno od ucenja u skoli. 

Kasnije je Brasilski ostavio poducavanje i radio nekoliko godina u sahovskoj federaciji u Moskvi kada je bio zaduzen za takozvani  “juniorski sah”. Zahvaljujuci njemu sahovski svijet je poslije nekoliko godina cuo za imena takvih sahista kao sto su J. Rasuvajev, B. Gulko, M. Dvoretski…

Tokom 50-tih Brasilski je mnogo igrao sah. Sanjao je o osvajanju titule majstora. U to vrijeme to je bila visoka titula – bilo je malo majstora u SSSR-u  (cak i takvi sahovski velikani kao Nezhmetdinov, Aronin, Ilivitski osvojili su titulu majstora poslije nekoliko bezuspjesnih pokusaja). On je posjedovao ogromno znanje i razumjevanje sahovske igre, ali su mu mozda nedostajale jos neke potrebne osobine kao i zivci. Takodje, previse se pridrzavao svojih principa. Sjecam se da je igrajuci na specijalnom kvalifikacionom turniru stekao pravo da igra match za titulu majstora. Buduci da je bio clan Moskovske sahovske federacije mogao je da bira i da izazove slabijeg majstora. Ipak Brasilski je odabrao Jakova Estrina koji je bio jaki majstor, i sto je jos vaznije  velikog eksperta u teoriji otvaranja. Jos i vise Brasilski je zelio da izazove  Estrina na njegovom bojnom polju – u Odbrani dva konja u kojem, je Estrin najveci znalac (zanimljivo je da je poslije nekoliko godina Brasilski bio izdavac Estrinove knjige o Odbrani dva konja!). Nije potrebno reci da je Juri Abramovich izgubio taj match. “Kako bih se mogao smatrati majstorom ako ne pobjedim Estrina u Odbrani dva konja !?” – upitao me. Sjecam se da je tada Brasilski igrao na turnirima sa vrlo jakim sahistima kao sto su Simagin, Aronin, Shamkovich, Khassin, da ne pominjemo „sitnije ribe“ kao sto su Neischtadt, Khenkin, Prokhorovich, Beilin, itd.

Sigurno da je duboko u sebi Brasilski patio zato sto nije nikada postao majstor, ali nije nikome zavidio. Poceo je svoj sahovski zivot ucestvujuci na sovjetskim juniorskim sampionatima sa Petrosjanom i Korchnojem – pa mu je buducnost zaista izgledala obecavajuce. Ali kao sto kaze poslovica, covjek planira, ali Bog odredjuje sta ce biti… ipak, on nije nikada nikome zavidio. Sjecam se da je za vrijeme matcheva izmedju Petrosjana i Spaskog 1966 i 1969 on bio uz Petrosjana. Sa Tigranom je bio povezan godinama mladosti koje se nikada ne vracaju.

Novi period u zivotu Brasilskog poceo je kada je poceo da radi kao izdavac sahovske literature u izdavackoj kuci “Fizkultura and Sport” u Moskvi. Radije bih rekao da je to jedan novi period za sahovsku literaturu u SSSR-u.

Mozemo se prisjetiti da je do 1969. godine, kada je Brasilski postao izdavac, objavljivanje sahovskih knjiga u SSSR-u bilo izuzetno slabo. Ponekad je trebalo da prodje nekoliko godina dok se objavi jedna knjiga! Posteno govoreci, ne znam kako je Brasilsky uspio probuditi izdavace iz „sahovskog zimskog sna“.  Dovoljno se sjetiti da je pokrenuo tzv. „seriju crnih knjiga“, seriju knjiga o najboljim sahistima proslosti i sadasnjosti. Do danas, cak i u takvoj zemlji kao sto je Engleska koja je poznata po svojoj  obimnoj izdaackoj aktivnosti, nema nista slicno kao sto je „serija crnih knjiga“ koju je pokrenuo i izdavao Brasilski!Takodje se mozemo sjetiti brojnih knjiga o teoriji otvaranja koje su komentarisali takvi velikani kao Geler, Estrin, Bagirov, Moisejev, Konstantinopolski, Botvinik…

Nekoliko rijeci o saradnji Brasilskog sa Botvinikom. Brasilski je izdao, po prvi put u istoriji, tri toma monumentalnih Botvinikovih istrazivanja, partija i komentara. Od svoje mladosti obozavao je Botvinika, kao mnogi iz njegove generacije. Botvinikova licnost bila je stvarno posebna. Bilo mu se naprosto nemoguce suprotstaviti. Tesko je bilo da se ispravi cak i jedan red u njegovom rukopisu. Znajuci koliko je Brasilski ugladjen i skroman, njegovu tremu pred Botvinikom kao najvecim sahovskim autoritetom, zadivljuje me kako je korigovao Botvinikov tekst pa cak i neke njegov greske u analizi.

Ljudske sudbine su nepredvidive. Mnogo stariji Botvinik morao je prisustvovati pogrebu Brasilskog. Prijatelji Brasilskog su zeljeli da bude sahranjen u grobu njegovog oca na Jevrejskom groblju Vostriakovo u Moskvi.

Ipak sovjetski „zakon“ to nije dozvoljavao.  Botvinik je brzo pomogao. Dosao je u Vostriakovo da razgovara sa direktorom groblja da dobije njegovu dozvolu. Kasnije su prijatelji Brasilskog ponavljali Botvinikovu frazu: „Da, u ovoj zemlji je tesko zivjeti, ali ipak mnogo teze je umrijeti!“

Mi sudimo ljude prema njihovim prijateljima. Medju brojnim prijateljima Brasilskog izdvojio bih ime Voldemara Smilge, fizicara, pravog genija i Nathana Eidelmana, pravog „covjeka enciklopedju“, najobrazovanijeg istoricara i pisca. Oni bili pravi prijatelji, voljeli su da sjednu za lijepo sredjen sto sa ukusnom hranom i jakim picima, prisjecajuci se svoje proslosti, smijuci se i dajuci duhovite primjedbe…

Danas se sjecam koliko je snage trebalo Brasilskog da objavi Fischerovu knjigu „Mojih 60 najboljih partija“ u Rusiji. Kako se probio preko svih sahovskih birokrata, tih ljudi koji nemaju mnogo zajednickih stvari sahom i knjizevnosti i ubijedi njegove sefove o neophodnosti da se objavi Bobijevo remek-dijelo.

U to vrijeme, ranih 70-ih godina, Fischer je smatran neprijateljem Sovjetskog Saveza. Samo pominjanje njegovog imena moglo je biti kaznjeno. Zao mi je sto nisam nikada pitao Brasilskog kako je ubijedio svoje sefove. ..

Sjecam se jednog dana u avgustu 1971. godine. Bio sam na odmoru u Parnu, u Estoniji. Iznenada sam cuo kucanje postara  na  vratima. Donio mi je telegram kojeg je poslao Brasilski iz Moskve a u njemu je samo pisalo  “LEV PREVESCEMO FISHERA”.  Isto ovako me on nazivao u djetinjstvu kada je zelio da me iznenadi. U tome je bilo i postovanja i paznje. Nista djetinjasto niti ponizavajuce! 

Uvijek sam mu za to zahvalan, i nista mi nije draze od toga duga. Zahvaljujuci njemu, preveo sam Bobijevu brilijantnu knjigu. Koliko ljudi u Rusiji su ucili (i jos uce!) sah iz te knjige! Zahvaljujuci Brasilskom osjetio sam sklonost ka pisanju. Uvijek sam se pitao da li bi Brasilski, da je jos ziv, bio zadovoljan mojim pisanjem. I uvijek sam osjecao kao da provjeravam zajedno sa Brasilskim svaku rijec koju sam napisao.

Uvijek ga se sjecam. Sjecam se njegovog osjecaja za pravdu. Za Brasilskog ona je bila najvaznija. Jednom sam ga upitao, zasto on koji je zavrsio pravo, nije nikada postao advokat. „Znas Lev,“ – rekao je – mogao bih reci da vise volim sah. To je tacno, ali iskreno, nikada ne bih mogao da budem advokat u zemlji bez zakona i pravde.“  

Kao sto je volio pravdu, mrzio je svaku trku za novcem, posebno sticanje novca zbog samog novca ili naustrb kvaliteta rada.  Sjecam se da sam kao student trece godine poceo da dajem privatne casove engleskog jezika djeci da bih zaradio nesto novca (otac mi je umro mnogo prije, a majcina plata je bila dovoljna samo za vrlo skroman zivot). Kada sam to rekao Brasilskom on je ovako reagovao: “Lev, molim te, nemoj zbog potrebe da zaradis novac da sebi uskratis, ako zelis, da pozoves djevojku u bioskop ili da je castis sladoledom. Bolje bi bilo da posvetis vise vremena svojim sopstvenim studijama da popravis svoj engleski jezik“.   

Kada ste mladi, ne razmisljate o tome kako vrijeme brzo leti. Zivot vam izgleda besmrtan. Ali  jednog dana otkrijete da besmrtnost nije nista drugo nego san i da su godine mladosti daleko iza nas. Mozda, zbog mladelacke lakomislenosti nisam nikada sakupio partije Brasilskog. Nije mi ostala nijedna fotografija…Na srecu, jedan citalac mojih tekstova odgovorio je na moj zahtjev da mi posalje nesto sto je ostalo od tog dragog covjeka. Tako mi je jedan novinar iz Argentine (!), poslao partiju Brasilskog sa  Tigranom Petrosjanom odigranu na juniorskom prvenstvu SSSR-a u Lenjingradu 1945. godine. Ovdje je taj predivni remi:

J. Brasilsky – T. Petrosian 

1.e4 e6 2. d4 d5 3.Nc3 Bb4 4. e5 c5 5 Bd2 Nc6 6. Nb5 Bxd2 + 7 Qxd2 Nxd4 8. Nxd4 cxd4 9. Nf3 Ne7 10. Nxd4 Nc6 11 Bb5 Qc7 12. 0-0 Bd7 13. Bxc6 bxc6 14. f4 c5 15. Nf3 0-0 16. Kh1 f5 17. exf6 Rxf6 18. Ne5 Raf8 19. Nxd7 Qxd7 20. Rf3 Qd6 21. Raf1 e5 22. fxe5 Rxf3 23. Rxf3 Rxf3 24. gxf3 Qxe5 25.Qa5 d4 26.Qb5 Qe1+ 27.Kg2 Qd2+ 28.Kg3 Qg5+. Remi.

Necu nikada zaboraviti dan kada sam cuo za njegovu tragicnu smrt. Rano ujutro, 23, juna 1975. godine pozvao me stariji brat Boris (on je bio kolega Brasilskog na Pravnom fakultetu na univerzitetu u Moskvi). Boris je rekao: “Lose vijesti, moj dragi Lev. Jura Brasilski je umro prosle noci…” Nisam mogao da progovorim. Kao da me udario grom! Nisam mogao ni zaplakati. Nisu mogle da poteku ni suze, ni rijeci. Osjecao sam da sam izgubio nekoga ko mi je bio tako drag kao sto su mi dragi roditelji. .

Tada mi je u svijest dosao osjecaj tragike. Sjetio sam se njegovog glasa, pokreta, njegovih omiljenih rijeci i izraza, nacina na koji je hodao… Svega. Sjecao sam se njegovih sivih inteligentnih ociju koje su pokazivale dobrotu i oslikavale dusu. 

Mislim da sam ga vidio nedjelju dana prije njegove smrti. Dosao sam do njegove kancelarije u izdavackoj kuci. Njegov sto bio je pun opusaka cigareta. “Vidis, – rekao je, – pocinjem ponovo da pusim…” Izgledao je umoran i neispavan. “Sinoc sam bio sa Smilgom. Sjedili smo i pricali, sjecajuci se starih vremena i prijatelja od kojih su neki otisli…“ Izgledalo je kao da predvidja svoju preranu smrt. Osjecao se lose; patio je od viskog krvnog pritska. Ipaki nadao sam se da se nece nista dogoditi, bar ne tako skoro…

Sada, razmisljajuci o Juri Abramovichu, savladala me tuga. Znam da necu nikada sresti takvog prijatelja. Padaju mi na pamet rijeci Pasternaka:  “Osjecam se tako dobro u tvojoj velikoj sjenci…”

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Lev Khariton: Da li je šahovska istorija na optuženičkoj klupi?

Pise: LEV KHARITON

Da li je sahovska istorija na optuzenickoj klupi?

Niko ne dovodi u pitanje cinjenicu da su Bronstein i Smislov (i Botvinik, najvjerovatnije vise od svih drugih) zivjeli u stezi Staljinove epohe. To vrijeme ih je stavljalo na iskusenja, lomilo i unistavalo njihov duh – isto se desavalo naucnicima, piscima, slikarima i glumcima. Ali sah je u rukama velikih majstora izgledao otporan na tiraniju i nasilje. Ljudi su cesto ruseni ali su se sahovske figure, pomocu neke nevidljive carolije ostale otporne na ljudske zakone.

Bronsteinov zivot nije bio lak. Ponekad je izgledalo da je velemajstor cak bezbrizan, ali sta je bilo sakriveno iz te bezbriznosti? Do nedavno nismo znali da je njegov otac bio zatvoren i proveo nekoliko godina u Staljinovom Gulagu. Godine 1951. kada je njegov sin igrao match sa Botvinikom, on je tajno posjetio taj match bez dozvole zatvorske zone koja je bila 101 kilometar daleko od Moskve! Samo zamislite situaciju: igrati match za titulu prvaka svijeta i znati da otac, bjegunac, osudjenik, posmatra vas i vasu partiju u sali za igru!  

Iskreno, match je bio tesko iskusenje i za Botvinika i Bronsteina. Vrijeme je bilo neobicno surovo i oni se nisu podnosili. Nedavno sam kupio knjigu o njihovom matchu koju je napisao Igor Botvinik, necak velikog sampiona. Razumljivo da je on pokusao da idealizuje svog slavnog ujaka. Jasno je da Botvinik nije nikada namjeravao da objavi ovu knjigu! Prije vise godina on je objavio clanak – Da li je sah umjetnost? – u kojem je pokusao da dokaze da je sah umjetnost. Ali ustvari za Botvinika sah je bila u prvom redu nauka u kojoj je on studiozno kao ljekar prilazio svojim protivnicima.   

Listajuci podatke o matchu Botvinnik-Bronstein, bio sam zapanjen: tu nije prikazan talentovan i originalan Bronsteina! Botvinik ga je opisao kao plasljivog igraca koji nije u stanju da racuna vise od dva ili tri poteza unapred. Sa crnim figurama on je uvijek bio spreman na remi, a njegovi napadi su obicno izazvani njegovim strahom da ne izgubi partiju. Da osvoji pola poena, – zabiljezio je Botvinik- Bronstein je spreman na sve. Ne znam da li je Bronstein procitao ove rijeci o sebi ranije, ali je bez sumnje osjecao sta Botvinik misli o njemu. Zasto je dakle Botvinik, osnivac sovjetskog saha, bio toliko iznenadjen sto ga je Bronstein mrzio cijeli zivot?  

Prije nekoliko godina napisao sam clanak „Sa ljubavlju i gorcinom“ o matchu izmedju Botvinika i Bronsteina. Zao mi je zbog nekih izjava koje su iznesena u Bronsteinovom intervju kojima je optuzio Botvinika za sve moguce grehove, nazivajuci ga netalentovanim sahistom cija je jedina zivotna zelja da osvoji titulu prvaka svijeta. Takodje sam kritikovao Bronsteinove uspomene u knjizi „Carobnjakov ucenik“ koju je napisao sa belgijskim novinarom T. Furstenbergom. Na primjer, dok se prisjecao sovjetskog sahovskog majstora Grigorija Goldberga, Bronstein pise da je 1933 Goldberg, Botvinikov dugogodisnji prijatelj i sahovski sekundant poveo Salo Flohra u prodavnicu gdje je taj velemajstor kupio krzneni kaput. Poslije toga, Flohr je, da tako kazem, u znak zahvalnosti izgubio dvije partije od Botvinika i njihov match je zavrsen nerjeseno. Da li je zaista lijepo da se tako pominjemo ljude koji su umrli prije mnogo godina, ljude koji su svoj zivot posvetili sahu? Ne trebam da pominjem da za takve tvrdnje treba imati sigurne dokaze. Iako, ponavljam, ako citate sta je Botvinik napisao o Bronsteinu, razumjecete ovu gorcinu.   U svakom slucaju, u svom sam clanku kritikovao Bronsteina. Ova kritika je bila jasno usmjerena, iako sam u ljutnji vjerovatno otisao predaleko, pa sam neko vrijeme poslije objavljivanja clanka, dobio pismo od prijatelja iz Moskve koji dobro poznaje Bronsteina. Iz pisma sam saznao da je velemajstor u teskoj depresiji i da zali sto je zivot posvetio sahu. Sto je jos gore on smatra sah beskorisnim zanimanjem!

Mnogo prije primjetio sam Bronsteinove ekscentricnosti. Bilo sta da diskutujete sa njim, na kraju razgovor ce doci do tragicne 23. partije njegovog matcha sa Botvinikom. Izgleda da proslost drzi Bronsteina vjecitim zarobljenikom stetno djelujuci na njegovu podsvijest. Ne mislim da su moji prijatelji i ja jedini koji znamo Bronsteinove ekscentricnosti. Bez sumnje, takvi ljudi kao Aleksandar Roshal, vrlo blisko povezani sa sahom i sahistima znaju Botvinika veoma dobro. Roshal je mogao razgovarati sa Bronsteinom „u cetiri oka“; mogao mu je pokazati svoju naklonost za njegove ideje. Ali, zasto je pozurio da objavi Bronsteinova sjecanja na Zurich? Da je odbio da to objavi, to ne bi bila cenzura. Nije neophodno da se objavi takav materijal koji nije dovoljno dokumentovan.

Cijelo vrijeme slusam isto pitanje: gdje je Roshal pogrijesio? Sjecanja su Bronsteinova. Da, to je istina. Ali Roshal, koji je vrlo inteligentan covjek, rekao bih prodoran covjek, shvaca da ce iznosenjem ovih sjecanja pruziti kod citalaca koji to zele da dobiju, da tako kazem „vruc materijal“.   Roshal je previdio da ce biti ocjenjen kao tragac za istinom od povrsnih i nekompetentnih citalaca. Sjecam se da sam negdje sredinom 1991 citao u Roshalevom casopis „64-sahovska revija“ clanak o Aljehinu. Ruski sampion je velican kao uzviseni plemic, koji je bio tako ponosan da se odbio da rukuje sa bilo kim ko je pogresno izgovarao njegovo ime! Iskreno, takvo ponasanje je cast za svakog covjeka! Ubrzo poslije toga, u septembru 1991. godine, sreo sam Roshala na Immopar Cup Tournament u Parizu. Njegovo lice je zracilo od srece. Prva stvar koju me pitao je da li sam citao u „64“ Aljehinove antisemitske clanke. “Ja sam prvi objavio taj materijal!”- Roshal je ponosno rekao. Samo nekoliko nedjelja prije toga, Sovjetski Savez je dozivio avgustovski puc, struja se okrenula, i Roshal, cisti oportunista, je otplivao sa novom strujom. Hvaljenje Aljehina bi bio povod da ga napadaju! Nazalost, takvi ljudi kao Roshal su zaista brojni. Oni su nepotopivi usprkos svim socijalnim metezima i politickim promjenama!  

Bronsteinova sjecanja, Smyslovljev odgovor (i njegov odgovor je bio kao forsiran potez – ko moze cutati poslije Bronsteinovih optuzbi?) dovode mi u sjecanje slavne rijeci Borisa Pasternaka: “Istorija ne pokazuje kakvu smo odjecu nosili; istorija pokazuje kakvi smo bili bez odjece”.

Da, urednik „64“ pokazuje brilijantnog velemajstora bez odjece pred brojnim citaocima. Skoro odmah, kao da je postojao dogovor izmedju Roshala i drugih citalaca, na internet sajtu www.chesscafe.com objavljen je veliki clanak Andy Soltysa: „Izdaja u Zurichu“ u kojoj autor, bez imalo dubljih saznanja o sovjetskoj istoriji i sovjetskom sahu donosi svoju sopstvenu osudu trazeci Smislovljevo priznanje da je kriv. Iskreno, prema Soltysu, Smislov bi trebao da pravda svoju krivicu ovako: Dakle, igrao sam u Zurichu, i sve je bilo namjesteno da ja postanem pobjednik turnira.

Iskreno, moji dragi prijatelji, niko do sada nije ponistio pretpostavke o nevinosti. Molim vas dokazite da su Smislovljeve pobjede namjestene, da je ta partija – dragulj na kraju turnira sa Keresom lazna. A ko ostaje od svjedoka danas? Averbah, Tajmanov? Ali, od njih necete cuti nista drugo osim nekih dvosmislenih fraza.

Zasto je Bronstein tek sada, kada je vecina velemajstora koji su ucestvovali na turniru u Zurichu umrla, poceo da postavlja pitanje vrednosti turnira kandidata 1953. godine? Sta bi mi trebali misliti o Bronsteinovom remek djelu, njegovoj knjizi o Zurichu, ako je vecina kljucnih partija, kao sto on smatra danas, namjestena, a Smislov pobjednik kojeg je odredila sovjetska vlada?

Uzmimo Bronsteinovu i Furstenbergovu knjigu „Carobnjakov ucenik“. U ovoj knjizi mogao sam prvi put procitati tvrdnju da je Smislov bio proteziran od sovjetske vlade. Prilicno je neobicno da se moze u ovoj knjizi procitati i poglavlje koje je napisao Smislov, a u kojem velica Bronsteinov talenat i dostignuca. Mozda Smislov nije vidio sto je njeov prijatelj napisao o njemu u toj knjizi. Ili sto je vise vjerovatno, autori te knjige su bez znanja Smislova, ukljucili njegove uspomene na Bronsteina u njihovu knjigu.  

Ili jedna druga nelogicnost u toj knjizi. Bronstein prica kako je na turniru u Budimpesti 1950 njegov trener  Boris Weinstein odlucio da Boleslavski koji je vodio na turniru ne treba da pobjedi na na njemu. U proslosti on je uvijek gubio od Botvinika i zato je Weinstein vjerovao da on nema sanse da osvoji titulu prvaka svijeta. Odluceno je da Bronstein dostigne Boleslavskog a da kasnije sovjetski zvanicnici organizuju match turnir uz ucesce Botvinika, Bronsteina i Boleslavskog da bi njih dvojica srusili Botvinika. Cijela prica koju su ispricali Bronstein i Furstenberg imala je za cilj da dokaze da je partija- dragulj iz zadnjeg kola izmedju Bronsteina i Keresa bila namjestena partija. Smislov je takodje nagovjestio ovu implikaciju u svom odgovoru  Bronsteinu u „64“. Ali, kako da shvatimo to sto je ova partija objavljena kao jedna od najljepsih partija u Bronsteinovoj karijeri u knjizi „Carobnjakov ucenik“?

Treba naglasiti da Bronsteinova knjiga o turniru u Zurichu je s pravom smatrana kao jedno od najvecih remek dijela sahovske literature. Generacije sahista su nastale na toj knjizi, Bonsteinovim brilijantnim komentarima i, jos preciznije, na komentarima partije Keres-Smislov u kojoj je Bronstein ispjevao pohvale Smislovljevoj neuporedivoj intuiciji. Sta trebaju ljubitelji saha da ocekuju od sahovske istorije? Da li bi trebali da se zadovolje ako je iznesena gomila lazi?

Ispod su partije koje je velemajstor David Bronstein oznacio kao sumnjive. Moje pitanje citaocima je: da li ovakva remek-djela mogu biti namjestene partije?

D.Bronstein – P.Keres
Candidates’ Tournament, Budapest , 1950

1.e4 e5 2.Nf3 Nc6 3.Bb5 a6 4.Ba4 Nf6 5.0-0 Be7 6.Re1 b5 7.Bb3 0-0 8.d4 d6 9.c3 Bg4 10.h3 Bxf3 11.Qxf3 exd4 12.Qd1 dxc3 13.Nxc3 Na5 14.Bc2 Re8 15.f4 b4 16.Nd5 Nxd5 17.Qxd5 c6 18.Qd3 g6 19.Kh1 Bf8 20.Rf1 Bg7 21.Bd2 c5 22.Ba4 Rf8 23.Rab1 Qb6 24.f5 Bd4 25.Qg3 Nc4 26.Bh6 Bg7 27.Bxg7 Kxg7 28.f6+ Kh8 29.Qg5 b3 30.axb3 Qb4 31.bxc4 Qxa4 32.Rf4 Qc2

33.Qh6! 1-0

P.Keres – V.Smyslov
Candidates’ Tournament Zurich ,1953

 1.c4 Nf6 2.Nc3 e6 3.Nf3 c5 4.e3 Be7 5.b3 0-0 6.Bb2 b6 7.d4 cxd4 8.exd4 d5 9.Bd3 Nc6 10.0-0 Bb7 11.Rc1 Rc8 12.Re1 Nb4 13.Bf1 Ne4 14.a3 Nxc3 15.Rxc3 Nc6 16.Ne5 Nxe5 17.Rxe5 Bf6 18.Rh5 g6

19.Rch3!? dxc4 20.Rxh7 c3 21.Qc1 Qxd4 22.Qh6 Rfd8 23.Bc1 Bg7 24.Qg5 Qf6 25.Qg4 c2 26.Be2 Rd4 27.f4 Rd1+ 28.Bxd1 Qd4+ 0-1

Y. Geller – D.Bronstein
Candidates’ Tournament Zurich,1953

 1.d4 e6 2.Nf3 Nf6 3.c4 d5 4.cxd5 exd5 5.Nc3 c6 6.Qc2 Bg4 7.Bg5 Nbd7 8.e3 Bd6 9.Bd3 Qc7 10.0-0-0 h6 11.Bh4 Bb4 12.Kb1 Bxc3 13.Qxc3 0-0 14.h3 Bh5 15.Qc2 Ne4 16.Bxe4 dxe4 17.g4 Bg6 18.Nd2 Nb6 19.Nc4 Nd5 20.Bg3 Qd7 21.Ne5 Qe6 22.Qb3 Bh7 23.Rc1 a5 24.Qxb7 Nb4 25.Nc4 c5 26.dxc5 Nd3 27.c6 f5 28.gxf5 Bxf5 29.Rhg1 Bg6 30.Rc2 Rac8 31.Bd6 Rfe8

 32.Qd7 Qf6 33.c7 Bf5 34.Qb5 Bxh3 35.Bg3 Be6 36.Nd6 Nb4 37.Nxe8 Bxa2+ 38.Kc1 Qe7 39.Nd6 Nd3+ 40.Kd2 Rxc7 41.Qe8+ Qxe8 42.Nxe8 Rd7 43.Rc7 1-0

LEV KHARITON

(CHESSPRESS (April, 2004) www.pakchess.com )

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori-Dr. Ljudevit Astaloš

Dr. LJUDEVIT ASTALOŠ

Curricullum Vitae: Rodio se u Pečuju (Madjarska) 29 jula 1889 g. Studirao lingvistiku u Pešti i Beču. Službovao kao profesor u Pešti, Mostaru i Sarajevu. Sada je profesor gimnazije u Zagrebu. Oženjen je Srpkinjom g-djom Natalijom, u kojoj ima svestranog životnog pomagača. Ona, za razliku od ostalih žena, nije protivnica šaha. Njenoj moralnoj pomoći zahvaljuje mnogi lepi šahovski uspeh.

          Na klupskom turniru u Budimpešti 1909 g. prvi je, u društvu sa Balom. Njega sledeće godine pobedjuje u trening-meču sa +5, -2, =3. Te godine igra tamo na majstorskom turniru i zauzima šesto mesto.

          Sudeluje na glavnom amaterskom turniru u Breslavi 1912 g., i deli sedmu nagradu. Posle toga na mešovitom majstorskom turniru u Temišvaru biva drugi, iza Brajera i dobija majstorsku diplomu.

          U Debrecinu 1913 g., u borbi šestorice majstora pobedjuje pred Retijem i Brajerom, što pretstavlja vrlo lep uspeh.

          U Beču 1917 g. učestvuje na Trebiš-turniru, a u Pešti 1918 g. na turniru šestorice dobija treću nagradu. Iste godine na internacionalnom majstorskom turniru u Košicama, osvaja petu nagradu.

          Posle rata prviput igra u Trstu, 1923 g. i deli šestu nagradu. Otada igra redovno svake godine jedan turnir. Tako je u Djeru 1924 g. visoko treći, a u Debrecinu 1925 g. prolazi slabije.

          Slede njegovi najbolji turnirski rezultati. U Bardiovu 1926 g. osvaja treću nagradu, iza Matisona i Tartakovera. Medjutim, trebalo je da bude prvi, jer je protiv Tartakovera propustio dobitak i tako poklonio važnih pola boda. Na velikom medjunarodnom turniru u Kečkemetu, 1927 g. od 20 igrača zauzima četvrto mesto. Pred njim su Aljehin, Nimcović i Štajner, a iza njega mnoge poznate veličine kao Tartakover, Grinfeld i drugi. Ovaj odličan uspeh izazvao je, svojevremeno, veliko oduševljenje kod njegovih mnogobrojnih simpatizera.

          Te godine još je igrao u našem timu u Londonu, a posle ga tri godine nema u turnirskoj areni.

          Tek 1931 g. igra opet na olimpijadi u Pragu i na Bledskom turniru. U slaboj formi je na malom turniru u Mariboru 1934 g. i na prošlogodišnjem nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu. Na poslednjem je nastupio bolestan i zbog toga dobio tek osmu nagradu.

*

          Šahovska snaga profesora dr. Astaloša nikada nije došla do punog izražaja. Bez dovoljne pripreme i treninga ne mogu se osvajati prve nagrade, a njega su privatni poslovi uvek mnogo ometali. Ipak, postigao je rang dobrog internacionalnog majstora, a rezultati u Bardiovu i Kečkemetu govore o njegovoj jačini.

          Igra mirno i staloženo, sa tananim razumevanjem pozicije. To mu se za vreme igre ogleda na licu. Ko ga je video u turnirskoj borbi taj je osetio da je igranje šaha zaista veliko zadovoljstvo!

*

          Sledeća partija ima tu draž što je pitomi dr. Astaloš, verovatno izazvan ambicioznim početkom svoga protivnika, satro poznatog napadača, nemačkog majstora, Mizesa.

Igrano na medjunarodnom turniru u Košicama 1918 g.

BEČKA PARTIJA

Beli:   Mizes          –        Crni: dr. Astaloš

1. e2-e4               e7-e5

2. Sb1-c3            Sg8-f6

3. g2-g3

Sa ovim fianketiranjem u bečkoj partiji Mizes je imao u ono vreme lepe uspehe, ali su protivnici propustili najbolji nastavak (d5).

3. …                    d7-d5

4. e4 : d5             Sf6 : d5

5. Lf1-g2            Lc8-e6

6. Sg1-e2            Sb8-c6

7. d2-d3

Možda je bolje odmah d4.

7. …                    Lf8-e7

8. O-O

Kako se iz partije vidi, rohada je preuranjena. Mizes je na istom turniru igrao u drugoj jednoj partiji 8. f4, što je svakako bolje, ali varijantu ne rehabilitira.

Nema smisla igrati varijantu u kojoj posle nekoliko poteza beli mora da traži izjednačenje.

8. …                    h7-h5

Solidnije Dd7. Crni je ostavio damu na d8, jer je očekivao 9. h4, na što bi odmah sledilo g5.

9. h2-h3              Dd8-d7

10. Kg1-h2                  f7-f5

Da spreči (posle h5-h4) g4 i da omogući (na d4) e4.

11. d3-d4

Po načelu: na napadaj na krilima protunavala u sredini. Na 11. f4 bi crni nastavio sa h4.

11. …                  e5-e4

12. Se2-f4           Sd5 : f4

13. Lc1 : f4        O-O-O

Crni je sada veoma jak na kraljevom krilu i na d-liniji. Beli je prisiljen da igra na varke. Mnogo je slabije bilo S : d4 ili D : d4, jer bi beli dobio natrag pešaka i zaustavio bi protivničku navalu.

14. f2-f3              h5-h4!

Pozicija je veoma oštra. Ako crni hoće da zadrži inicijativu, onda mora da igra energično. Njegova navala je uperena protiv tačke h3, jer bez toga pešaka beli kralj ne može da se brani. Posle e : f3 15. D : f3 beli već preti d5, Sb5 itd.

15. d4-d5            h4 : g3+

16. Kh2-h1

 Na 16. L : g3 sledilo bi, naravno, f4 i otvoren je put do tačke h3.

16. …                  g7-g5! 

 Tako se goni najenergičnije neprijatelj koji se povlači. Ako sada, napr.,

17. d : e6, onda D : e6 18. Dc1, g : f4 19. D : f4, Ld6 i zatim f4.

17. Lf4 : g3        f5-f4

 Cilj je postignut.

18. d5 : c6

Ne pomaže ni d : e6. Bela pozicija već je oborena.

18. …                   Dd7 : c6

19. Dd1-e1                f4 : g3

20. De1 : g3        Le7-d6

21. Dg3-e1              Le6 : h3

22. Sc3 : e4         Lh3-f5+

23. Kh1-g1              Ld6-h2+

24. Kg1-f2              Dc6 : c2+

Beli predaje.

Na 25. De2 sledi L : e4 i Td2.

                                      (Primedbe dr. Astaloša).

Komentar Vojina Vujoševića:

Profesor Lajos Asztalos, ili kako smo ga mi zvali, dr. Ljudevit Astaloš, je prilično krupna šahovska ličnost iz naše prošlosti. Ostao je da živi u Jugoslaviji poslije drugog svjetskog rata a ispostavlja se bio je i srpski zet. Poslije drugog svjetskog rata se obreo u rodnoj mu Madjarskoj. Očigledno su ga naši komšije na sjeveru prilično cijenili jer je njegov memorijal igran mnogo puta.

Kada sam saznao da je profesor Astaloš predavao francuski jezik u sarajevskoj ženskoj gimnaziji koju je pohadjala moja majka pitao sam je da li je on bio njen profesor. Medjutim ispostavilo se da iako je on tamo predavao, a ona učila francuski i njemački jezik, Astaloš njen profesor ipak nije bio.

Interesantno je da je Bora Tot, autor knjige “Naši Majstori”, stavio profesora Astaloša na treće mjesto, odmah iza Milana Vidmara starijeg i Borisa Kostića, a ispred Vladimira Vukovića i drugih.

Lajos Asztalos je rodjen u gradu Pecs 29 jula 1889 a umro je u Budimpešti 1 novembra 1956. FIDE mu je službeno priznala titulu internacionalnog majstora 1950. Nema mnogo prave informacije o Lajošu Astalošu na internetu ali na sajtu www.chessgames.com ima mala baza sa 81 partijom.

Ovo možda nije najbolja ili najvažnija partija koju je profesor Astaloš odigrao ali je to sasvim solidan borbeni remi sa genijem šahovske igre svjetskim šampionom Aleksandrom Aljehinom. Partija je igrana na velikom medjunarodnom turniru Bled 1931 kada je Aljehin bio na svom vrhuncu.

Bijeli: Asztalos           Crni: Alekhine Bled 1931

1. e4 e6 2. d4 d5 3. Nc3 Nf6 4. Bg5 dxe4 5. Nxe4 Be7 6. Bxf6 gxf6 7. Nf3 b6 8. Bb5+ c6 9. Bd3 Bb7 10. Qe2 Qc7 11. O-O-O a6 12. Rhe1 Nd7 13. Kb1 c5 14. dxc5 bxc5 15. Ng3 Nb6 16. Nh5 c4 17. Be4 Na4 18. Qe3 h6 19. Bxb7 Qxb7 20. Qd4 Rb8 21. b3 Qc6 22. Nxf6+ Bxf6 23. Qxf6 cxb3 24. axb3 Nc3+ 25. Kc1 Rf8 26. Rd3 Nd5 27. Qe5 Rc8 28. Re2 Nb4 29. Rd6 Qc5 30. Qxc5 Rxc5 31. Kb2 Ke7 32. Rb6 a5 33. Ne5 Rfc8 34. Rb7+ R8c7 35. Rxc7+ Rxc7 36. g3 f6 37. Nf3 e5 38. Rd2 Ke6 39. Ne1 Nd5 40. c4 Ne7 41. Ka3 Kf5 42. Rd6 Nc6 43. Nc2 Ke4 44. Rxf6 Nd4 45. Kb2 a4 46. Kc3 axb3 47. Nxd4 exd4+ 48. Kxb3 Kd3 49. Rf3+ Ke2 50. Rf4 Kd3 51. Rf3+ Ke2 52. Rf4 1/2-1/2

Vojin Vujošević

(Nastaviće se)

(Tekst iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori -Bora Kostić

BORA KOSTIĆ

Naš drugi veliki majstor rodom je iz Vršca, gde je 24 februara 1887 g. ugledao svet. Titulu šahovskog veštaka nosi već 27 godina, još otkako je na amaterskom turniru u Budimpešti 1909 g. pretekao sve najbolje madjarske igrače.

          U San Remu 1911 g. igra prviput na internacionalnom turniru i deli četvrtu nagradu.

          U ono vreme živi dve i po godine u Nemačkoj, sa stalnim boravkom u Kelnu. Tu prvo lako tuče prvaka Rajnske oblasti Viardu sa 5:0 i 3 remi, a zatim šampiona Sjedinjenih Američkih Država Franka Maršala, koji je tamo gostovao, sa 2:0 i 2 remi. Ovaj lep uspeh uzdiže ga u red najjačih mladih majstora onog vremena i on dobija poziv na veliki medjunarodni turnir u Karlsbadu iste godine. Tamo se Kostić drži časno, ali u tako jakom društvu ostaje u donjoj polovini.

          Iduće godine je opet u Kelnu, gde se takmiči sa poznatim nemačkim majstorom Leonhardom, koga pobedjuje sa 3:1.

Početkom 1913 g. igra na jednom turniru u Stokholmu, gde odnosi nadmoćnu pobedu pred nordiskim majstorima. U meču tuče švedskog majstora Niholma, sa 3:1 i 1 remi.

          U aprilu putuje za Južnu Ameriku, gde je angažovan kao nastavnik i trener u klubovima Buenos Ajresa. Tamo se susreće sa sa svim vodećim igračima Južne Amerike i pokazuje se svima nadmoćan (Tom prilikom je odigrao jednu od najzanimljivijih partija svoje karijere, u meču protiv tadašnjeg prvaka Argentine Rolanda Ilje, koju mi donosimo. Kostić je pobedio Ilju sa 2:0 i 1 remi).

          Početak svetskog rata ga je zatekao u Buenos Ajresu, gde je proveo dve i po godine. Marta 1915 g. polazi za Sjedinjene Države, gde ostaje pet godina. Za vreme rata tamo se nalaze mnogi strani majstori, kao Kapablanka sa Kube, kasnije prvak sveta, veliki majstor Janovski iz Pariza, nemački šahista Edvard Lasker i drugi. Kostić sudeluje na spomen turniru milionara Rajsa, 1916 g. i deli četvrtu nagradu. Onda osvaja prvenstvo Progresiv Čes Kluba, jednog od najjačih u Njujorku. U pojedinačnim susretima tuče američke majstore Kupčika 2:0 i 2 remi i Šovaltera 7:0 i 3 remi. Na turniru u Čikagu, 1918 g. zauzima prvo mesto.

          Krajem te godine priredjen je u Njujorku dvokružni turnir sedmorice najboljih majstora, koji tada žive u Americi. Kapablanka postaje prvi, Kostić drugi, obojica bez izgubljene partije. Treći je Maršal dva boda iza Kostića. To je Kostićev najlepši turnirski uspeh.

          Kako su izmedju Kapablanke i njega, do tada, sve turnirske partije završene sa remi, a oni smatrani kao najjači igrači Novog Sveta, to su šahisti u Havani, na Kubi, rešili da im organizuju meč. Početkom 1919 g. Kapablanka je pobedio našeg zemljaka sa 5:0. Medjutim ne smemo zaboraviti da su tropska klima i sveukupne simpatije posmatrača bile na strani Kubanca.

          Posle rata održao se prvi evropski turnir u engleskom kupalištu Hestingsu, 1919 g. Opet je Kapablanka prvi, a Kostić drugi, obojica bez poraza (ali na ovoj utakmici nisu sudelovali majstori sa Kontinenta).

          U Geteburgu, 1920 g. priredjen je prvi veliki turnir svih evropskih majstora, posle rata. Tu Kostić deli četvrtu nagradu. Onda igra u nizu medjunarodnih turnira (Pešti, Hagu, Teplic-Šenau) i uvek dobija lepe nagrade.

          Novembra 1923 g. kreće na put oko sveta, koji traje čak do maja 1926 g. Dobija angažman od šahovskih saveza Južne i Centralne Afrike, Indije, Holandskih kolonija Jave i Sumatre, Filipinskih ostrva, Australije, Nove Zelandije, Kine i Japana. Svuda drži predavanja, simultanke, produkcije napamet i igra mečeve i turnire sa tamošnjim prvacima. Preko Sovjetske Rusije vraća se kući.

          U Evropi opet se bori na internacionalnim utakmicama i stalno je medju nagradnicima. Ističu mu se pobede u Trenčanskim Toplicama, 1926 i 1928 godine.

          Godine 1930 pozvan je u Meksiko, kao nastavnik šaha za račun tamošnjeg min. vojnog. Bavi se deset meseci u Meksiko Sitiju, i pola godine u Sjed. Državama.

          Iduće godine vraća se u Evropu i igra na olimpijadi u Pragu, za naš nacionalni tim, i na turniru na Bledu.

Živo se interesuje za pitanje šampionata Jugoslavije i radi na ostvarenju meča sa dr. Vidmarom, ali do kojeg ne dolazi. Odaziva se pozivu našeg Saveza i sudeluje na Prvom nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu, prošle godine, gde sa Pircem deli prvenstvo. Kao što znamo, u Varšavi igra u našoj reprezentaciji.

*

          Kostić igra umetnički šah, koji se oslanja na intuiciju, a čija je osnova vera u sebe. Mnogo se bavi šahom i voli ga kao retko ko. Razgleda na stotinu partija, ali se ne trudi da ih naročito zapamti. Kao da hoće samo da uživa u ideji i estetici koje sadrže. Nove sisteme igre shvata opšte i trudi se da ih prilagodi sebi. Zato kada igra ne napreže memoriju, već služi se svojom dosetljivošću.

          Takav stil je originalan i vanredno zanimljiv, ali je u teškom položaju prema strogo naučnom ili filozofskom shvatanju koje nalazimo kod drugih velikih majstora. On mora da pronadje u toku igre ono što su drugi često dugim prethodnim analizama ispitali. Kako se ipak časno nosio sa svima, vidimo njegovu darovitost.

          Voli gambite i velike komplikacije. Odvažan je i u njima se dobro snalazi. Traži inicijativu i navalu, i tada ne mari za pešaka više ili manje.

          Da priroda igrača odredjuje njegov stil, to se naročito lepo vidi kod Kostića. Ono boemsko u njemu, koje ne muče veliki problemi i traženje opštih zakona, odredilo je i njegov nazor o šahu. On smatra da je šah divna igra, u kojoj su nepotrebna sva filozofska razmatranja. Dok ljudi, koji su im naklonjeni, zaboravljaju često da se radi o veštini, gde je glavno biti duhovit.

          Te duhovitosti Kostić ima u punoj meri.

*

Druga partija meča, igrana u Buenos Ajresu 1913 g.

ŠKOTSKI GAMBIT

Beli Kostić  –  Crni: Ilja

1. e2-e4               e7-e5

2. Sg1-f3             Sb8-c6

3. d2-d4              e5 : d4

4. Lf1-c4             Lf8-c5

5. O-O                 d7-d6

6. c2-c3               Lc8-g4

Stara oštra varijanta, danas već skoro nepoznata. Solidno je bilo Sf6 7. c : d,

Lb6 sa prelazom u talijansku partiju.

7. Dd1-b3

Napada dve slabe tačke b7 i f7, a dozvoljava kidanje svog kraljevskog krila.

7.      …               Lg4 : f3

Kvari položaj protivničkog kralja, na račun rohade. Sasvim dobro izgleda

Dd7, ali i Argentinac igra oštro.

8. Lc4 : f7+        Ke8-f8

9. g2 : f3

U knjigama stoji 9. L : g8, T : g8 10. g :f3, g5 kao povoljnije za crnoga.

Kostić unosi malu ispravku i daje igri novo obeležje.

9.      …               Sc6-e5

Preti na f3 i f7 što izgleda jako.

10. c3 : d4

Izgovor belog, brani f3, a na S : f7 ima 11. d:c5.

10.    …               Lc5 : d4

11. Lf7 : g8        Th8 : g8

12. f3-f4              Se5-g4

13. Db3-g3          Sg4-f6

14. e4-e5

Previše oštro. Bolje 14. Dd3, Lb6 16. Sc3.

14.    …               d6 : e5

Posle g5 15. f : g5, Le5 16. f4, Ld4 + 17. Kh1, De8

18. Df3, Se4 nastaje za obe strane opasna igra.

 15. f4 : e5          Dd8-e7!

Osvaja pešaka, ali beli ostaje u napadu.

16. Sb1-c3!

Naravno, ne valja 16. e : f6 g : f6 i beli gubi damu.

 Kostić sprema lepu kombinaciju.

16.    …               Ld4 : e5

17. Lc1 – f4!!      Sf6 – h5

Na L : f4 18. D : f4 ima crni pešaka više, ali stoji nesigurno.

18. Lf4 : e5

Daje damu za dve lake figure. Otkriven položaj crnoga kralja i velika

aktivnost belih figura dovoljna je da kod Kostića stvori osećanje o

korektnosti žrtve.

18.    …               Sh5 : g3

19. f2 : g3+         Kf8-e8

20. Ta1-e1          Ke8-d7

21. Le5-d4         De7-b4

Sve je to skoro iznudjeno.

22. Tf1-f7+           Kd7-c8

Ako Kc6 dobija 23. Te6+ ali je nešto bolje bilo Kd8.

23. Tf7 : c7+      Kc8-d8

Naravno, ne valja K : c7 zbog 24. Sd5+ i Kb8 zbog 24. Le5, Db6+ 25. Tc5+.

24. Ld4-e3        Db4 : b2

Pretilo je 25. Lg5+, K : c7 26. Sd5+. Na h6, 25. Td1+, Kd8 26. Lc5.

25. Tc1-c5!

Uvod u novu kombinaciju. Slabo bi bilo 25. Ld5 zbog De5. Sada preti

26 Lg5+, Kd7 27. Te7+, Kd6 28. Se4 mat, kao u nekom problemu.

25.    …               Tg8-e8

26. Te1-d1+       Kd8-e7

27. Le3-c1!!

Poenta. Dama je uhvacena.

27.    …               Db2-b4

28. Sc3-d5+        Ke7-d6

29. Sd5 : b4        Kd6 : c5

30. Sb4-d3+       Kc5-c6

Partija je odlučena. Ipak staje još truda da se dobije.

31. Kg1-f2           a7-a5

32. Lc1-f4          Ta8-d8

33. Rd1-c1+       Kc6-b5

34. Tc1-b1+       Kb5-a4

35. Sd3-c5+

Brže je dobijalo 35. Tb3.

35.    …               Ka4-a3

36. Lf4-c1+        Ka3 : a2

37. Tb1-b2+       Ka2-a3

38. Tb2 : b7+     Ka3-a2

39. Tb7-b2+       Ka2-a3

40. Tb2-b5+       Ka3-a2

41. Tb5 : a5+     Ka2-b1

42. Lc1-e3          Td8-c8

43. Ta5-a7         Te8 : e3

44. Kf2 : e3        Tc8 : c5

45. Ta7 : g7        Tc5-h5

46. h2-h4            Kb1-c2

47. Ke3-f4          Kc2-d3

48. Kf4-g4        Th5-h6

49. Kg4-g5

Crni predaje.

Komentar Vojina Vujoševića:

Velemajstor i globtroter Bora Kostić je jedan od najinteresantnijih šahovskih likova sa naših prostora. Bio je u suštini šahovski profesionalac mada ne u modernom smislu te riječi. Rodjen je u Vršcu 1887 a umro je od trovanja krvi 1963 što je bilo posljedica neke ogrebotine!

Nema gdje čika Bora nije bio na svojim šahovskim putešestvijima: Evropa, Afrika, Sjeverna i Južna Amerika, Indija, Filipini, Indonezija, Australija, Novi Zeland …

Neki od njegovih rezultata su apsolutno prvoklasni. A Kostićeva putovanja po čitavom svijetu su legendarna. Treba imati u vidu da je to bio jedan drugi svijet sasvim različit od ovoga koga mi znamo. Putovanja su bila krajnje teška i riskantna. Nije bilo modernih komunikacija, džet aviona, autoputeva itd. Posjeta nekom maharadži u nekom mjestu u centru Indije je bila pravi podvig. Uzgred budi rečeno, takav istočni moćnik i bogataš bi živio u većoj raskoši od mnogih kraljeva, predsjednika i milionera, što bi sve uostalom i on sam bio.

Dva velika rata su svakako negativno uticala na Borinu šahovsku karijeru. A njegov loš rezultat u meču sa Kapablankom lako je objasniti. Prije svega Kapablanka je bio šahovski genije a tropske vrućine u Havani u vrijeme prije nego što je uvedena klima po hotelima je bila saveznik Kapablanke. Na turnirima je Kostić redovno remizirao sa velikim Kubancem što je i bio povod za njihov meč.

O Čika Bori Kostiću postoje mnoge priče i anegdote. Sada kroz maglu vremena je teško reći koje su od njih istinite a koje su plod nečije mašte.

Navešću samo neke. Moja supruga Smilja, takodje šahistkinja, tačnije internacionalni ženski majstor, se srela sa Borom Kostićem. To je bilo na nekom vojvodjanskom ženskom prvenstvu, u Beloj Crkvi, gdje je kao gost igrala poznata madjarska igračica Honfi. Na zatvaranju turnira organizovan je i brzopotezni turnir na kome je učestvovao i Bora Kostić. Došlo je do nekog spora u partiji sa gospodjom Honfi koji je rezultirao velikom svadjom i psovanjem izmedju dva protagonista na madjarskom jeziku. Ovakvi ružni incidenti mogu biti komični kad se gledaju sa strane. Što je bilo jasno je da je Čika Bora perfektno vladao svim nijansama madjarskog jezika uključujući i najsočnije psovke.

Beogradski majstorski kandidat Bata (Miodrag) Vuković je volio da priča o nekom turniru, mislim u Vinkovcima, gdje su bili prisutni svi tadašnji korifeji jugoslovenskog šaha. Čika Bora Kostić je igrao cug sa nekim lokalnim igračem, možda dr. Georgijevićem, u čajeve. Eventualno igranje se završilo a Bora je dobio 25 “čajeva”. Podrazumijevalo se da će biti plaćen odgovarajuću sumu u dinarima kad njegov protivnik reče: “A, ne! Mi smo rekli da igramo u čajeve a ne novac. Konobar! Molim donesite 25 čajeva!” Za tili čas na stolu pred Kostićem su bila 25 vrućih čajeva a oko stola su stajali brojni nasmijani velemajstori i majstori. Odjednom će Bora gledajući u njih: “Gligo, Pero, Boro, Mijo … šta čekate? Što ne kupujete čajeve?”

Dok je gornja priča vjerovatno istinita ova što ću je sada navesti vjerovatno nije ali je uporno ponavljana od strane mnogih naših šahista. Bora je proveo drugi svjetski rat u rodnom Vršcu. Krajem rata skupe se lokalne Švabe u kafani koju je posjećivao i Čika Bora pa diskutuju stanje na frontovima. Treći Rajh je bio već u agoniji a Bora je na karti krenuo da im pokazuje odakle na njihovu stranu nailaze Rusi, pa otud idu Englezi i Amerikanci itd. Postalo je jasno da su lokalni Njemci u velikoj nevolji i opasnosti da budu opkoljeni. Kažu oni: “Pa šta da radimo?” A Bora će: “Idite u P…. M……. odakle ste i došli.” Na to su pokušali da ga ubiju ali se našao dobar poznanik i šahista medju Švabama koji ga je spasio.

Jednom prilikom, mislim pedesetih godina prošlog vijeka, velemajstor dr. Pera Trifunović je gostovao u Južnoj Americi. Na slobodan dan se ukazala prilika da se ode u neko malo mjesto, mislim to je bila Cochabamba, i odigra simultanka. Pera pristane, odigra simultanku, a bio je kraljevski dočekan. Na banketu poslije simultanke držane su zdravice i Pera u svojoj govoranciji kaže izmedju ostalog nešto kao: “A naročito mi je drago da sam imao prilike da gostujem i igram šah u jednom malom uglu globusa gdje nije stigao da gostuje čak ni naš poznati svjetski putnik velemajstor Bora Kostić!” Na to par starijih ljudi graknu: “Ko? Senor Kostič? Kako da ne! Bio je on ovdje još 1913 godine! Mi ga se svi rado sjećamo!”

Doživio je Bora Kostić velike počasti a i korist na tim svojim šahovskim putovanjima. U Indiji je velemajstor Kostić bio izmedju ostalog gost čuvenog šahovskog mecene generala Ser Umar Kajata Kana koji je bio pokrovitelj i sponsor indijskog šaha a naročito velemajstora Sultan Kana. Kada je maršal Tito išao na svoju “turneju mira” tamo su se još uvijek sjećali Bore Kostića pa su tadašnji maharadža od Čandagara i drugi poslali pozdrave starom velemajstoru po predsjedniku Jugoslavije kao i članu njegove svite poznatom novinaru i šahovskom majstoru Miroslavu Radojčiću.

Poznato je da je Bora Kostić bio inspiracija Štefanu Cvajgu za čuveni šahovski roman “Novela o Šahu”. Neko mi je rekao da se kost se na madjarskom kaže čent pa otud ime velemajstora u romanu t.j. Čentović. Nažalost, taj lik je prikazan kao neko ko je suv i neinteresantan a jedino što radi dobro je igranje šaha. Navodno šta se desilo je bilo ovako. Bora je u svom bečkom periodu igrao šah za pare u nekoj kafani. Jedna od njegovih redovnih mušterija je bio i poznati pisac Cvajg. Njemu su porazi teško pali a izgleda Bora mu se malo i potsmjevao pa je Cvajg jednom rekao: “Vidićeš ti kad ti ja napišem!”

U svoje vrijeme znao sam beogradskog majstorskog kandidata Relju Krstića. On je kao i ja bio kolekcionar šahovske literature. Pričao je da ponekad kupuje šahovsku literaturu od starog velemajstora Bore Kostića koji je živio sa (nevjenčanom?) suprugom u nekom manjem mjestu u Vojvodini. Bora bi mu javio na primjer da ima turnir “Keln 1911” na prodaju. Relja bi mu poslao pare i bio teško razočaran kada bi dobio pošiljku. Umjesto knjige to bi bila sveska u kojoj je Bora svojom rukom zabilježio sve partije dok su igrane. Kostić je često ručno bilježio sve partije dok su još u toku, u periodu dok je radio u Njemačkoj rano u dvadesetom vijeku, ponekad čak i kada nije bio učesnik turnira. Ja medjutim smatram da takva sveska ima veću vrijednost od neke osrednje publikacije jer je sve partije i komentare svojom rukom napisao čuveni igrač i svjetski putnik velemajstor Bora Kostić.

Bilo bi interesantno znati šta se desilo sa Kostićevom šahovskom zaostavštinom poslije njegove smrti? Obično u takvim slučajevima dalji rodjaci ili u ovom slučaju žena ne razumiju pravu vrijednost pa daju sve u bescijenje ili još gore bace u smeće.

Ponešto se o velemajstoru Bori Kostiću može naći na internetu ali je pretraga komplikovana izmedju ostalog zbog toga što je Bora Kostić dosta često ime. Naravno svi znamo za čuvenog fudbalera Crvene Zvezde Boru Kostića, tu je i ugledni geolog a ja sam na primjer u beogradskom šahovskom klubu “Slavija” lično poznavao prvokategornika Boru Kostića. Inače što se tiče velemajstora njegovo ime se nekada navodi kao Boris, nekada Bora a ponekad i Borislav.

Detaljnu informaciju o Kostiću nije lako naći ni na internetu. Takodje partije. Istina na www.chessgames.com ima baza sa 207 Kostićevih partija. Mnoge Kostićeve partije se ne nalaze u šahovskim bazama i uopšte ih je teško naći osim u starim publikacijama kojih više nema u prodaji. Gledam u Chessbase 9 i vidim igrao je Bora sa Aljehinom, Kapablankom, E. Konom, Amosom Bernom, Nimcovićem, Maršalom, Rubinštajnom, Vidmarom, Rotlevijem, Tajhmanom, Levenfišem, Šlehterom, Tartakoverom itd. Od svih Kostićevih partija najpoznatija i najviše objavljivana je jedna mala zabavna ali polukorektna minijatura protiv Miloka igrana u Kelnu 1912 godine.

Beli: Milok           Crni Bora Kostić

1. e4 e5 2. Nf3 Nc6 3. Bc4 Nd4 4. Nxe5 Qg5 5. Nxf7 Qxg2 6. Rf1 Qxe4+

7. Be2 Nf3 mat 0-1

Vojin Vujošević.

(Nastaviće se)

(Tekst iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori -Dr. Milan Vidmar

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot 

Naši Majstori

Izdanje šahovske knjižare Milana E. Brajera

Beograd – Jovana Ristića ul. 24.

Štamparija “Grafika” – Radojka S. Albulova- Beograd,

Kosmajska 51, Telefon 29-7-17

Gospodinu

Stevanu Ćiriću

pretsedniku jugoslovenskog šahovskog saveza

pretsedniku Narodne skupštine

koji je toliko mnogo učinio za naš šah

Predgovor

Kod nas se šah sve više širi. Sve češće čitamo u novinama da se u nekom malom mestu u unutrašnjosti osnovao klub i lepa šahovska igra i tamo stekla nove prijatelje.

S tim u vezi javlja se i potreba šahovske literature. Izuzev nekoliko udžbenika i jednog časopisa kod nas je skoro nema. A šahovska knjiga je ono što stvara celinu u celom šahovskom pokretu, čiju organizacionu stranu ostvaruje Svetska šahovska federacija, a umetničku i sportsku veliki šahovski majstori.

I mi imamo šahovske majstore, ali ih naša javnost malo i nedovoljno poznaje. Zato je zadatak ove knjižice da našim šahistima ukratko pretstavi njihove ličnosti i dela.

Beograd, marta 1936 god.

                                                                   B. Tot

UVOD

          Šahovska igra je svet za sebe. Nema ona veze sa brigama sadašnjice ni budućnosti i onaj ko hoće da se vine u jedno carstvo slobode i pravičnosti taj treba da, s vremena ne vreme, igra šah.

          Igraju ga mnogi, na mnogo raznih načina. Neko sa larmom neko tiho, ali svi za svoje zadovoljstvo. Neko ga zanima manje nekoga više, a neke čak toliko da se zainteresuju za njegovu suštinu.

          Ima mladjih ljudi koji ga prigrliše u tolikoj meri da svestrano proučavaju njegove zakone i sisteme, po kojima treba igrati. Od njih kasnije poneki postaje šahovski majstor.

          Po pravilima naših šahovskih organizacija za majstora priznaje Savez onoga ko pobedi na utakmici naših najboljih amatera. Ovakva takmičenja se obično drže svake ili svake druge godine i daju t.z. saveznog ili nacionalnog majstora.

          Viši rang od ovih su internacionalni majstori, oni koji su već i na medjunarodnim turnirima postigli uspeh.

          Onda dolaze veliki majstori (ili velemajstori), oni koji imaju nekoliko prvih nagrada na internacionalnim turnirima.

          Iznad svih je svetski šampion.

          Poznato je da sada prvenstvo sveta drži holandski profesor dr. Maks Eve, koji je nedavno pobedio u meču dosadašnjeg svetskog prvaka Rusa dr. Aljehina.

Komentar Vojina Vujoševića:

Knjižica majstora Bore Tota je formata 11 x 15,5 santimetara, sa mekim koricama, 120 strana. Na poledjini piše “CENA 20 dinara”. Po pričanju moje majke Kristine u to vrijeme radnik bi kopao čitav dan za 2 dinara. Milan E. Brajer je izdao i druge šahovske knjige kao na primjer: H.R. Kapablanka “Moja Šahovska Karijera”, Ovadia J.M. “Brillante Kombinationen Berumter Schachmeister”, i istu knjigu na srpskom “Briljantne Kombinacije Znamenitih Šahovskih Majstora” itd. To je bilo vrijeme kada šahovske literature na našim prostorima jedva da je i bilo pa su knjige kao “Naši Majstori” i druge koje sam naveo bile od ogromne važnosti za razvoj šaha.

Ovu knjigu sam kupio u nekoj antikvarnici u Beogradu još 9. aprila 1964 g. Računam da su sva autorska prava itd istekla davno a da će štivo biti zanimljivo članovima ŠAH-MAT Liste. Trudim se da u kucanju ne napravim greške a sve ponavljam doslovce čak ponavljam greške koje je autor ili slagar napravio još daleke 1936. godine. Font koji koristim je YuTimes size 14. Moji komentari će biti odvojeni od same knjige tako da je ne kvarim.

Što se tiče majstora Tota o njemu sam već pisao a nešto od toga ću ponoviti kada dodjemo na poglavlje koje je posvetio samom sebi.

Tot je objasnio da se majstorska titula u šahu u Kraljevini Jugoslaviji mogla dobiti jedino pobjedom na turniru najboljih amatera iz čitave zemlje koji se održavao jednom godišnje ili čak svake druge godine. To nije bilo lako postići.

Tako su majstori postali izmedju ostalih Svetozar Gligoric, Vasja Pirc, Petar Trifunović itd. U Torontu je do prije nekoliko godina živio posljednji majstor iz te generacije Beogradjanin dr. Djordje Berner inače ruskog porijekla. On je tu titulu ostvario pred sam početak drugog svjetskog rata.

Medjutim prije prvog svjetskog rata takav turnir se igrao jednom godišnje u Njemačkoj. Igrali su najbolji “amateri” iz čitave Evrope a samo je jedan postajao majstor. Tako su majstori postali Tarrasch, Lasker, Aljehin, Nimcovič itd.

Vojin Vujošević.

INTERNACIONALNI MAJSTORI

Dr. Milan Vidmar

          Rodio se u Ljubljani 1885 g. Profesor je elektrotehnike na ljubljanskom Tehničkom fakultetu. U svojoj struci veliki je naučnik i napisao je niz knjiga koje su štampane u Nemačkoj.

          Za vreme studija u Beču stekao je prvu šahovsku naobrazbu i prviput javno nastupio na amaterskom turniru Bečkog šah-kluba, krajem 1902 g. Otada sudeluje na mnogim priredbama u Beču i, kako stalno napreduje, dobija pozive na velike medjunarodne utakmice. Prvi veći uspeh je treća nagrada u Pragu 1908 g.

Na velikom turniru u San Sebastianu 1911 g., gde igraju sve sami čuveni majstori, biva drugi sa Rubinštajnom, posle mladog Kapablanke, kasnijeg prvaka sveta. Tako ulazi u red velikih majstora. Od rezultata koji zatim slede značajne su mu pobede u Budimpešti 1912 g., gde osvaja prvenstvo Madjarske pred Marocijem i 1918 g. na dva manja turnira, u Berlinu i Beču.

Posle rata, prviput nastupa na svetskom turniru u Londonu 1922 g. i dobija treću nagradu, iza Kapablanke i Aljehina.

Onda opet duže vremena ne igra, do kraja 1925. g., kada u Hestingsu završava mrtvom trkom sa Aljehinom, na manjem božićnjem turniru.

Njegova šahovska karijera dostiže kulminaciju velikim turnirom na Semeringu 1926 g. Opet je treći, iza Špilmana i Aljehina, a ispred serije prvoklasnih majstora. Tako postaje jedan od kandidata za prvenstvo sveta.

Sledeće godine dobija poziv na turnir šestorice velikih majstora u Njujorku, na kome se tadašnji prvak sveta Kapablanka bori sa svojim rivalima. Vidmar, postaje časno četvrti, ali linija njegovih uspeha počinje da se spušta.

U Londonu iste godine dobija četvrtu nagradu, u Karlsbadu 1929 g. deli petu, a u San Remu 1930 g. ostaje bez nagrade.

Sledi manji uspon: na Bledu 1931 g. deli četvrtu nagradu, a na relativno manjem turniru u Sliaču 1932 g. deli prvu, sa Florom. Medjutim u Ujpeštu 1934 g. zaostaje na osmom mestu.

Za nacionalni tim igrao je, na čelnoj tabli, na olimpijadama u Pragu i Varšavi, ali sa skromnim rezultatima.

*

Kada pregledamo uspehe dr. Vidmara vidimo da on nema onoliko prvih nagrada kao drugi veliki majstori. Medjutim, ne smemo zaboraviti da se on nije isključivo bavio šahom, kao većina od njih, i da je igrao mnogo manje turnira. Njega čini velikim i uzdiže ga u prve majstore sveta činjenica da je većinom igrao samo na najvećim utakmicama i skoro uvek dobro prošao. Ako i nije dostigao svetske prvake Aljehina, Kapablanku i Laskera, pokazao se dorastao velikim majstorima Rubinštajnu, Nimcoviću, Bogoljubovu i drugima.

U stilu njegove igre, ima nečeg zdravog i prirodnog. Odaje veliki zamah i energiju, koja krči sigurne puteve. Pretežno je taktičar i jači je u navali, ali ume i lukavo da se brani.

Mi bismo rekli, da njegov protivnik ima utisak kao da se gura sa divom.

*

Igrano na medjunarodnom turniru u Londonu 1922.

HOLANDSKA ODBRANA

Beli: dr. Vidmar – Crni: dr. Tartakover

1. d2-d4              e7-e6

Crni hoće da izbegne Staunton gambit 2. e4.

2. c2-c4               f7-f5

3. e2-e3               Sg8-f6

4. Sb1-c3            Lf8-b4

5. Lc1-d2

  U holandskoj igri ne treba da se dozvoli udvajanje c-pešaka.

5. …                    O-O

6. Sg1-f3             Dd8-e7

Crni uzima Tajhmanov sistem, koji teži da sprovede e5.

7. Lf1-d3

Beli dozvoljava e5 i trudi se da oslabi crno kraljevo krilo, posle čega dijagonala c3-h8 postaje odlučujuća.

7. …                    d7-d6

8. Dd1-c2            g7-g6

9. a2-a3              Lb4:c3

10. Ld2 : c3        Sb8-d7

11. O-O-O          e6-e5

12. d4 : e5          Sd7 : e5

Možda je bolje d:e5.

 13. Sf3 : e5                  d6 : e5

 14. f2-f4!

Izgleda jako riskantno, ali otvara diagonalu c3-h8, na kojoj počinje silan napad.

14.    …               e5-e4

15. Ld3-e2                   Lc8-e6

16. h2-h3            a7-a5

Crni ima slabo kraljevo krilo i teško je naći dobru odbranu. Hoće da brani

tačku g6 daminim topom.

17. g2-g4            Ta8-a6

 Na f : g4 18. h : g4 sa pretnjom g5 i D : e4. Ako S : g4 20. D : e4, Sf2 21. De5.

18. g4-g5            Sf6-d7

19. h3-h4            Le6-f7

20. h4-h5            g6 : h5

21. Le2 : h5        Lf7 : h5

 Na L:c4 odlučilo bi 22. Lf6, De6 23. T:d7.

22. Th1 : h5        Tf8-f7

23. Td1-d5!

Najteži potez u partiji. Beli napušta direktni napad na kraljevo krilo i odlučuje

se za akciju u centru. Hoće da iznudi c5 i osvoji polje d6. Koliko je taj

manevar bio ispravan pokazuje dalji tok igre.

23. …                  a5-a4

24. Dc2-d1!

Pretnjom Dd4 prisiljava crnoga na c5.

24.    …               c7-c5

25. Th5-h6!                  Ta6-g6

26. Th6 : g6        h7 : g6

27. Td5-d6                   Sd6-f8

28. Dd1-d5                   De7-c7

29. Lc3-e5                   Dc7-a5

Poslednji pokušaj. Crni je potpuno vezan i nemoćan. Beli ne mora da se boji

tih nekoliko šahova.

30. Kc1-b1!

Na 30. Kd1, Da8 bilo bi 31. Td8 pogrešno, zbog D : d8 31. D : d8, Td7 i crni dobija natrag damu.

30.    …               Da5-e1+

31. Kb1-a2                  De1 : e3

32. Td6-f6          De3-b3+

33. Ka2-a1                  Sf8-e6

34. Tf6 : e6         Kh8-h7

35. Te6-e8          Tf7-g7

36. Dd5-d7 Crni predaje

(Primedbe po mariborskom “Šahu”).

Komentar Vojina Vujoševića:

Velemajstora dr. Vidmara nisam nikad sreo ali sam počeo pratiti šahovska zbivanja u vrijeme dok je on još bio ponešto aktivan.

Očigledno se radilo o velemajstoru velikog formata koji se oformio kao igrač još prije prvog svjetskog rata. Tada su Njemačka i Austrija bile glavni centri šaha. Vidmar je imao prilike da igra ne samo sa Aljehinom, Laskerom i Kapablankom nego i Rubinštajnom, Nimcovičem, Tarašom, Čigorinom, Bogoljubovom, Jejcom, Durasom, Šlehterom, E. Konom, Tajhmanom, Tartakoverom, Marocijem, Kostićem, Bernštajnom, Maršalom, Janovskim, Retijem, Znosko-Borovskim, Brajerom, Mizesom, Levenfišem, Rotlevijem, Freimanom, Markom, Volfom, Perlisom, Albinom, Duz-Hotimirskim, Bernom, Alapinom, A. Rabinovičem, Von Bardelebenom itd. Početak njegove karijere se gubi u magli neke vrste šahovske mitologije.

Šahovski velemajstor, inženjer, doktor nauka, profesor univerziteta Milan Vidmar je rodjen 22. juna 1885 a umro je 9. oktobra 1962.

Sin velemajstora Vidmara, takodje Ing. Milan Vidmar, je bio poznati internacionalni majstor u šahu. U nauci stariji Vidmar je postigao mnogo pa se sjećam da je Botvinik, takodje inženjer elektrotehnike, rekao jednom prilikom da bi on rado mijenjao svoju titulu prvaka svijeta u šahu za ono što je dr. Vidmar postigao u nauci.

Ako sjećanje ne vara Vidmar je bio u kasnijim godinama i sudija nekih mečeva za svjetsko prvenstvo kao i nekih važnih turnira. Mnogo se trudio da utiče na igrače na jednom velikom turniru da ne prave kratke remije. Kada ništa nije pomoglo stari Vidmar je zaustavio satove i sa pozornice se obratio publici kojoj se izvinio zbog svih tih kratkih remija. Jedan od prisutnih novinara ga je potsjetio da je i on dok je bio mladji bio autor priličnog broja salonskih remija, te da nije jasno kakvo on to ima pravo da prigovara drugima za iste takve greške kakve je sam pravio. Na to je Vidmar ne gubeći glavu odgovorio da su mnogi sveci u svojoj mladosti bili grešnici!

Vojin Vujošević.

(Nastaviće se)

Lev Khariton: Sovjeti protiv Botvinika

(Tekst iz stare Šah-mat liste)

SOVJETI PROTIV BOTVINIKA

Napisao: Lev Khariton

Godine 1952 sovjetska sahovska ekipa, po prvi put je ucestvovala na Olimpijadi. Ipak, svjetski sampion Botvinik nije isao u Helsinki. Do sada smo smatrali da su svi clanovi sovjetske ekipe bojkotovali Botvinikovo ucesce. Nedavno sam u ruskom casopisu “64-Chess Review” (No 1, 2003), pronasao interesantan intervju koji je dao velemajstor David Bronstein novinaru Sergeju Voronkovu. Ispod je moj prevod dijela ovog intervjua.

Kako se to desilo da Botvinik, koji je u to vrijeme bio svjetski sampion, nije ukljucen u sovjetsku ekipu?

To je bila Botvinikova greska. Poslije nerjesenog rezultata u matchu protiv mene, rekao mi je da nije igrao sah tri godine, od 1948 godine, da nije dovoljno trenirao, itd. Godine 1952. on je igrao slabo na sampionatu SSSR na kojem su ga prestigli Keres, Geler, Petrosjan i Smislov. Zatim je bio iza Keresa u Budimpesti 1952 godine.

To je vec bio veliki skandal! Vjerovatno su u tom trenutku autoriteti poceli sumnjati da li bi Botvinik mogao igrati dobro na prvoj tabli za sovjetsku ekipu. Oni su se plasili da bi mogao da izgubi od Najdorfa, Gligorica ili Resevskog. Gubitak od Resevskog u to vrijeme za sovjete je znacio kao gubitak sahovske krune prvaka svijeta! U takvoj napetoj medjunarodnoj situaciji Botvinik jednostavno nije imao pravo da izgubi od Amerikanca ili Jugoslovena! (Treba se sjetiti da su tada bili vrlo napeti odnosi izmedju Staljina i Tita!-L.K.)

Ne mozete ni zamisliti sovjetsku paranoju u to vrijeme. Na primjer, oni su cak poslali mene, izazivaca za titulu svjetskog prvaka, na Studentsku olimpijadu u Liverpul 1952. Zasto? Zato sto su se sovjeti plasili da bi Najdorf i Gligoric mogli biti medju ucesnicima Studentske olimpijade (Da li je Najdorf, sa 42. godine, mogao jos biti student?! – L.K).

Ko je predlozio da Botvinik ne igra na prvoj tabli?

Nekako u isto vrijeme citao sam knjigu Fred Malkina “Alexander Kotov”. Dakle, to je ideja Kotova! Uvijek sam to sumnjao, ali nisam imao dokaze. Naravno, Sovjetski sportski komitet je takodje u tome ucestvovao. Kotov je bio Postnikov prjatelj (Postnikov je bio vice predsjednik Sportskog komiteta zaduzen za sah – L.K.). Postnikov je uvijek pratio sovjetske sahiste kada su putovali u inostranstvo. Postnikov je takodje bio dobar Keresov prijatelj. Kada je preuzeo brigu o sahistima, on nije bio los covjek. Na primjer, kada smo putovali u inostranstvo sovjetska vlada nam je davala dnevno po pet dolara, ali je Postnikov insistirao da dobijemo 12 dolara!

Postnikov je pokusao da pomogne Kotovu na svaki moguci nacin. Sjecam se kada je jednom dosao iz Engleske i donio mom sahovskom prijatelju, sahovskom majstoru Hannanu Muchniku, knjigu Aljehinovih najboljih partija. Muchnik je bio toliko odusevljen da stampa tu knjigu u Rusiji da je otisao do Postnikova i predlozi mu tu ideju. Tada je Postnikov, umjesto da koristi uslugu Muchnika, pozvao Kotova i predlozio mu da napise knjigu sa Aljehinovim partijama! I poslije toga, Kotov je otkrio „zlatni rudnik“ -pisao je knjige, pozorisne komade, tekstove za film o Alejhinu. Jednom, poslije vise godina, kada sam bio u Centralnom sahovskom klubu u Moskvi sa Muchnikom, sreli smo Kotova.  „Hannan, znas“,- zalio se Kotov-, oni ne zele moj tekst o Aljehinu…“ – „Oh,“ ponovio je Muchnik,-Aleksandre, sjedni i napisi balet!“ 

Zamisljam da se to moglo ovako dogoditi. Postnikov je nazvao Kotova i naredio mu da napravi ekipu za Olimpijadu. Kotov je ukljucio slijedece igrace: Botvinik, Kotov, Keres, Bronstein, Smislov, Boleslavski. Sve u svemu sest sahista. Tada je mogao da pozove Postnikova i kaze: „Evo, to je moj spisak. Sve je u redu, ali mi imamo novog talentovanog igraca, Gelera. Ali za njega nema mjesta u ekipi.“ „Sta predlazes?“-mogao je upitati Postnikov. „Botvinik kaze da nije u dobroj formi. Riskantno ga je staviti na prvu tabu, mogao bi izgubiti…“ mogao bi biti argument Kotova.“ Aleksandre, da li si poludio?!“ „Ne,- Kotov je mozda odgovorio-

Zasto ne bio stavili na prvu tablu Keresa. Tada bi bilo takodje mjesta za Gelera…“

To bi mogao biti pocetak cijele price. Poslije toga su svi takmicari sovjetskee ekipe pozvali Sportski komitet. „Sve smo pitali sto misle o cijeloj situaciji. Oni su sugerisali da Botvinik ne bi trebao igrati jer sam kaze da nije u dobroj formi, itd“ .

“Audiatur et altera pars” (“Poslusajmo i drugu stranu”) kako su voljeli da kazu Rimljani. Predlazem citaocima da uzivaju u drugom dijelu u mome prevodu-ovaj put iz memoara Mihaila Botvinika “Dostizanje cilja“. Moguce je da ce malo osvijetliti dogadjaj koji se desilo prije pola vijeka.

“Prije Olimpijade u Helsinkiju, svi clanovi sovjetske ekipe sastali su se u Sportskom komitetu. Sefovi su zeljele da razgovaraju odvojeno sa svakim igracem iza zatvorenih vrata. Prvi je pozvan Keres. Poslije Keresa, pozvali su mene. „Da li Vi garantujete – pitali su me, – da cete postici najbolji rezultat na prvoj tabli?“

„Molim Vas, – zamolio sam- Da li mozete ponovo pozvati Keresa“. Shvatio sam da je Keres upravo dao tu garanciju kada su ga upitali da li je u stanju da zamijeni Botvinika na prvoj tabli. Keres se vratio. Bio je blijed i izgledao zbunjen. Tada sam osjetio da Keres, tako psiholoski nesiguran, ne bi bio u stanju da igra  dobro u Helsinkiju. Moje predvidjanje je bilo potpuno tacno. Niko ne moze garantovati da ce igrati dobro sah!

„Molim Vas-rekao sam-trazim da ovo pitanje raspravimo na sastanku ekipe“.

Kasnije sam upitao Smislova: „Da li ti mislis da ja ne znam da igram sah?“. Smislov je za trenutak oklijevao a zatim odgovorio: „Ne znam kako je ono sto smo rekli sefovima u Komisiji „procurilo“ napolje.“ Smislovljeva iskrenost je bila nevjerovatna!  

Dosao sam do saznanja kasnije da je na sastanku Keres rekao da je Botvinik u losoj formi i ne moze popraviti formu u kratko vrijeme (zaboravio je da kaze da za gubljenje forme ne treba mnogo vremena!). Bronstein je rekao da ako Botvinik izgubi piona, on ce izgubiti partiju, ali ako Keres izgubi piona on ce remizirati (velika misao!).  Smislov i Kotov su zahtjevali da me iskljuce iz ekipe. Samo me Boleslavski podrzavao. Tako su oni  ukljucili u ekipu Gelera.

U Helsinkiju je receno da je Botvinik bolestan. Keres je igra lose i poslije tri poraza nije dalje igrao. Kotov nije igrao u zadnjem kolu…“

Veoma zalosna prica. Veoma ponizavajuca-ako pomislimo do kojeg nivoa veliki sahisti zavise od birokratije u komunistickoj diktatorskoj hijerarhiji. Najtuznije od svega je da su svi sahisti u ovoj prici velemajstori kojima su se generacije divile decenijama. I, vjerovatno, najuzasniji je osjecaj je taj da svi koji su se pobunili protiv Botvinika obicno su ga nazivali – prije i poslije- „Otac sovjetske sahovske skole“! Mozda je malo porazmislivsi, Botvinik zasluzio taj revans (sjetimo se epizode sa prekinutom 23. partijom protiv Bronsteina koju ste mogli procitati na ovom sajtu). Tako je nedokuciva dubina ljudske podmuklosti! 

Gorka ironija je da su dva stvarna lika u ovoj prici – prema Bronsteinu – Botvinik i Kotov bili u prijateljskim odnosima sve do starosti. Kotov je uvijek pisao o Botvinniku sa postovanjem i naklonosti. Botvinik, je upravo poslije smrti Kotova napisao ove rijeci: “Kotov se nije nikada plasio konflikata, ponekad se cak svadjao sa prijateljima. Ali, on je uvijek prvi pruzao ruku pomirenja!”

Nije nevazno ovdje navesti dvije partije odigrane izmedju Kotova i Botvinika u kljucnim trenucima njihove karijere. Prva je igrana na 11. sampionatu SSSR-a u Lenjingradu. Na kraju turnira, Botviniku je bila potrebna pobjeda da bi zauzeo prvo mjesto. Kotov je takodje bio u vodecoj grupi (poslije ovog turnira nagradjen je titulom sovjetskog velemajstora).

A.Kotov – M.Botvinnik
Leningrad 1939

 1.d4 Nf6 2.c4 e6 3.Nc3 Bb4 4.Qc2 Nc6 5.Nf3 d5 6.e3 0–0 7.a3 Bxc3+ 8.Qxc3 Bd7 9.b3 a5 10.Bd3 a4 11.Nd2 Re8 12.0–0 e5 13.dxe5 Nxe5 14.Bb2 axb3 15.Nxb3 Ne4 16.Qc2 Nxc4 17.Bxc4 dxc4 18.Qxc4 Qg5 19.f4 Qg6 20.Rfd1 Nd6 21.Qd3 Bf5 22.Qc3 Be4 23.Rd2 Bc6 24.Qd3 Nf5 25.Be5 f6 26.Bxc7 Rxe3 27.Qc4+ Kh8 28.Bb6 Ree8 29.Qf1 h5 30.Nd4 Nxd4 31.Bxd4 Re4 32.Re1 Rxe1 33.Qxe1 Rxa3 34.Kh1 Ra8 35.Re2 Kh7 36.h3

 36…Re8! 37.Qf2 Qxg2+ 38.Qxg2 Rxe2. Bijeli predaje.

Druga partija je igrana na turniru u Groningenu 1946. Kotov je postigao pobjedu protiv Botvinika i Botvinikovo vodstvo je bilo veoma nesigurno. U tom trenutku izgledalo je da ce Maks Euwe pobjediti. Kremlj, kao sto se moze lako pretpostaviti nije bio presretan zbog neplanirane pobjede Kotova. Istina, on se iskupio nekoliko kola kasnije pobjedom nad Euweom! 

M.Botvinnik – A.Kotov
Groningen, 1946

1.d4 Nf6 2.c4 e6 3.Nc3 Bb4 4.a3 Bxc3+ 5.bxc3 d5 6.cxd5 exd5 7.Bg5 c5  8.f3 h6 9.Bxf6 Qxf6 10.e3 0–0 11.Ne2 Re8 12.Kf2 Qe7 13.Qd2 Nd7 14.Nf4 Nf6 15.Bd3 Bd7 16.h3 Qd6 17.Rhb1 b6 18.Bf1 Re7 19.a4 Rae8 20.Re1 c4 21.g4

21…g5! 22.Ne2 Rxe3! 23.Ng3 Qxg3+! 24.Kxg3 Ne4+. Bijeli predaje. 

LEV KHARITON

IN MEMORIAM ROBERT BOBBY FISCHER

Preneseno iz stare Šah-mat liste

BOBBY FISCHER (1943-2008)

Na dugackoj pustoj cesti: Fischer na Islandu (fotografiju napravio Fischerov prijatelj Einar S. Einarsson)

Robert James Fischer je umro u 64. godini zivota na Islandu. Gardar Sverrisson je izjavio da je bivsi svjetski sampion umro u Rejkjaviku 17. januara. U posljednje vrijeme je imao zdravstvenih problema. Uzrok smrti jos nije objavljen ali se navodi da je zbog oboljenje bubrega bio u bolnici prije par mjeseci, ali kako su ljekari zakljucili da mu vise ne mogu pomoci, pusten je iz bolnice kuci.Njegov prijatelj Einar S. Einarsson obavjestio je medije da je bolest na Islandu kategorisana kao privatna stvar i ako je neko bolestan to nije stvar  koja se iznosi u medije. Nezvanicno se saznaje da je zbog bolesti bubrega bila mala sansa za duze prezivljavanje.

Sesto kolo turnira Corus u Wijku pocelo je minutom cutanja i odavanja postovanja Fischeru. U subotu pocinje turnir tzv. Pocasne grupa. Poslije kratke ceremonije otvaranja sva cetiri velemajstora koji ucestvuju na tom turniru dali su kratku izjavu u vezi Fischerovog odlaska.   

Viktor Kortchnoi: „Umro je sahovski genije; to je gubitak za covjecanstvo.“

Lajos Portisch: „Veliki shock; Najbolji sahista u istoriji saha je umro.“

Ljubomir Ljubojevic: „Covjek bez granica. On nije podijelio Istok i Zapad, on ih je spojio u njihovom divljenju prema njemu“  

Jan Timman: „Sjajan sahista i primjer za mnoge ljude. Njegova knjiga My 60 Memorable Games je imala na mene veliki uticaj. Zalosno je sto on nije nastavio da obogacuje svijet saha svojim neuporedivim shvatanjem saha, poslije 1972.“
Boris Spaski je agenciji Associated Press izjavio da je veoma tuzan kada je cuo informaciju da je preminuo Bobi Fischer.

Mark Taimanov je izjavio jednom ruskom sajtu da „nije bilo veceg gubitka za sah jos od Taljeve smrti“.

Veselin Topalov je izjavio na tunriru Corus u Wijk aan Zee-u: „Fischer je vjerovatno najjaci sahista svih vremena“
Mnogi smatraju Fischera najvecim sahistom svih vremena. Bobi Fischer je rodjen u Chicagu, 9. marta 1943, ali je odrastao u njujorskom Brooklynu. Postao je omladinski sampion SAD 1956. godine a 1958. godine, kada je imao 14. godina postao je sampion SAD. To je prva od osam titula sampiona SAD koje je osvojio (svaki put kada je ucestvovao osvojio je sampionsku titulu).Bobi Fischer je dugo godina drzao titulu najmladjeg velemajstora svih vremena. Titulu je osvojio sa 15. godina u  Portorozu 1958. godine.  U mecevima kandidata za svjetskog sampiona pobjedio je Marka Tajmanova rezultatom 6:0, a zatim 6:0 Benta Larsena. Poslije pobjede u mecu sa Petrosjanom odigran je „mec stoljeca“ protiv svjetskog sampiona Borisa Spaskog.
Mec je odigran na vrhuncu „hladnog rata“ i dominirao je u svjetskim vijestima.

U dramaticnom mecu protiv Spaskog u Rejkjaviku na Islandu 1972. godine, Bobby Fischer je pobjedio rezultatom 12,5:8,5 i osvojio titulu svjetskog sampiona. Fischer nije branio titulu svjetskog sampiona protiv Anatolija Karpova, 1975. godine jer nije postignut dogovor oko uslova tog meca sa FIDE. Ipak nije nikada prihvatio to „oduzimanje titule“ posredstvom FIDE i insistirao je na tome da se smatra i dalje svjetskim sampionom. Godine 1992. u Jugoslaviji (na Svetom Stefanu i Beogradu) odigrao je revans mec sa Spaskim za najveci nagradni fond u istoriji od 5 miliona dolara.

Godine 2004. uhapsen je na aerodromu Narita u Japanu – kao razlog za hapsenje naveden je navodno „nevazeci“ pasos koji je koristio kada je krenuo da otputuje na Filipine. SAD su trazile njegovu ekstradikciju uz optuzbu da je prekrsio sankcije protiv Jugoslavije 1992. godine, i navodnu utaju poreza. Tada mu je uzet americki pasos. Ipak Island mu je dao drzavljanstvo 2005. godine, i poslije devet mjeseci zatvora u aprilu stigao je na Island. Od tada je zivio u Rejkjaviku.

Pocivaj u miru, veliki sampione…

—————————————————————————-

Pise: IM Nikola Karaklajic
IN MEMORIAM

Mislili smo da nas Bobi Fiser nikada vise ne moze iznenaditi!

Bili smo naviknuti da u njegovom zivotu izbijaju iznenadni dogadjaji kao vulkanska lava koja se prospe po celom svetu. Zvuci malo ironicno da je sa ovoga sveta otisao kao Islandjanin, a ne kao Amerikanac!?

Njegov zivotni put je bio toliko uzbudljiv i krivudav da ci sigurno posluziti kao scenario za vise filmova i kao size za vise romana.

Kao decak bio sam impresioniran Servantesovim „Don Kihotom“ koji je za mene bio simbol sukoba zivotne zbilje i ljudskih ideala, sanjar koji gubi smisao za stvarnost! Kad sam sreo Bobija onda sam shvatio da postoje i ljudi van knjiga koji su slika i prilika onog borca protiv vetrenjaca!

Kasnije sam shvatio da covek koji se ponasa izvan utvrdjenih pravila ne nailazi na razumevanje okoline koja ga smatra cudakom a on sam porice stvarnost sa slepom verom u imaginarni svet…

Robert James Fischer rodjen je 9 marta 1943. godine u Cikagu, ali je od samog detinjstva njegov zivot bio ispunjen problemima. Kazu da nikada nije video svoga oca, ciji je identitet poslednjih godina osporavan. Fiserova majka Regina, rodjena je u Svajcarskoj u porodici Poljskih Jevreja – emigranata. Sa 19 godina otisla je u Berlin gde je upoznala biofizicara Gerharda Fisera. Godinu dana kasnije na vlast dolaze nacisti i par se seli u – Moskvu!

Tu su se vencali i ostali pet godina. Tu im se rodila cerka Dzoan.

Posto je Gerhard bio komunista i Regina je kasnije u Americi imala problema pogotovo sto ju je CIA osumnjicila da je agent Kominterne.

Porodica se raspada i Bobi je prepusten sam sebi.

U sestoj godini dobio je od tetke svoj prvi sah, u osmoj postao clan sahovskog kluba u Njujorku, sa 13 godina je Bobi postao omladinski prvak SAD, da bi kasnije postao i seniorski prvak kome nema premca, sa 15 godina je vec bio velemajstor, a sa 29 prvak sveta!

Tu titulu je izgubio bez borbe jer Kongres FIDE u Nici 1974. godine nije prihvatio njegove uslove za mec sa Karpovom.

Naravno, Fiser nikada nije prihvatio ovu odluku, smatrajuci se i dalje prvakom sveta, pa je 20 godina kasnije doslo do „revans-meca“ izmedju njega i Spaskog u Jugoslaviji. Iako je pobedio, tada su poceli novi problemi u njegovom zivotu: americka vlada mu je zabranila da igra taj mec (jer je Jugoslavija u to vreme bila pod sankcijama), Fiser je sa indignacijom odbacio tu zabranu sto je za posledicu imalo raspisivanje medjunarodne poternice  br. CR 92-475-01 GIC u kojoj se naredjuje hapsenje i privodjenje inkriminisanog lica Roberta Dzejmsa Fisera koji je prekrsio naredbu Ujedinjenih Nacija!!

Izgleda paradoksalno da neke zemlje mogu da vode cak i ratove bez saglasnosti UN i da za to nikome na odgovaraju, a da neko ko povede rat drvenim figurama na sahovskoj tabli moze da bude osudjen na desetak godina robije!? Ali tome se nije cuditi u svetu u kome i jedan pesnik moze biti osudjen na smrt ako napise „Satanske stihove“.

Vecitom izgnaniku Bobiju Fiseru nije bilo sudjeno da mirno saceka svoju starost: posle hapsenja u Japanu, ocekivala se njegova ekstradicija osvetoljubivoj americkoj administraciji – sve do trenutka kada je Islandski parlament u Rejkjaviku hrabro odlucio da ovom sahovskom Don Kihotu podari svoje drzavljanstvo!

Bobi – pocivaj u miru! Sa tobom je zavrsen jedan period sahovske istorije na kome ti zahvaljuju sahisti celog sveta!

Pise: IM NIKOLA KARAKLAJIC

—————————————————————————

Zasto je Bobby Fischer volio Filipine
(Prevod iz filipinskih novina)
BAGUIO CITY

Jedna generacija se sjeca Bobby Fischera kao samotnjaka. Tesko je zamisliti kako legenda igra tenis u klubu ili seta ruku pod ruku sa Filipinkom.
Ali, Fischer je u teniskom klubu u Bagiju igrao tenis i imao romanticnu vezu sa 30-godisnjom zenom (porijeklom iz grada Davao) pod imenom Marilyn Young u Baguio City-ju prije odlaska u izbjeglistvo na Island.   
Fischerov zvanicni naslednik je 7-godisnja Jinky, koja je rodjena 2002. godine u bolnici Saint Louis University Sacred Heart Hospital. U dokumentu o rodjenju upisano je ime oca „Robert James Fischer“, ali je ona zadrzala mamino djevojacko prezime „Young“.

– „Bobby Fischer je uzivao u filipinskim jelima a posebno u sinigangu  (supi od mesa) dok je tu zivio skoro dvije godine“, kaze Marilin Torre, supruga filipinskog velemasjtora Eugena Torrea. Marilin je rekla da je Fischer obicno svaki dan jeo jedno za drugim pet kuvanih pacjih jaja, jos godinama prije nego je odlucio da ostane u Bagiju. Fischer je zatrazio od Marilin da mu donese 50 takvih jaja kada bude dolazila u Jugoslaviju sa svojim suprugom na Fischerov revans mec sa Spaskim. Eugenio Torre je bio Fischerov sekundant u tom mecu.
Eugenio Torre, prvi azijski velemajstor, postao je blizak Fischerov prijatelj i bio jedan od nekoliko ljudi kojima je Bobby vjerovao sve do kraja zivota.  
 

Osoba koja je postala pravom americkom ikonom poslije pobjede nad sovjetskim velemajstorom Borisom Spaskim na vrhuncu hladnog rata, ponovo je privukao svjetsku paznju revans mecom 1992. godine u Jugoslaviji. Americka vlada kaznila je Fischera zbog igranja u Jugoslaviji, smatrajuci da se tako krsi embargo prema Jugoslaviji. Fischer je mnogo pominjan kada je dao intervjue razlicitim radio stanicama sirom svijeta u kojima je opisao SAD kao drzavu kojom potajno upravljaju Jevreji. Covjek koji je postao moderni americki odmetnik od zakona nastanio se u Bagiju gdje je zivio od 2000. do 2002. godine.  
– „Fischer je zivio zivot u pokretu, smatrao da je pracen od onog sto je nazivao jevrejska zavjera koja kontrolise svijet, tako da se mogao samo zabaviti u uskom krugu prijatelja kao sto je Torre kada je odlucioostati na Filipinima“, prica Leonides Bautista, blizak prijatelj Florencia Campomanesa.
Ali, usprkos tim stavovima, Fischer je vodio u gradu normalan domacinski zivot sa Marilyn Young, prema izjavi Young-ine prijateljice, Marilin Torre.
Sam vrh vladine sluzbe sigurnosti bio je domacin Fischeru u teniskom klubu tokom tri mjeseca 2000. godine. Jimmy Tangalin, 49, profesionalni trener tenisa u klubu, nadzirao je neko vrijeme Fischera, i pronasao da je on „ljubazan i zabavan“.
„Torre me upoznao sa Fischerom. Znao sam da je Fischer slavan. Ali ipak, to je bilo ugodno iznenadjenje. Cim smo se sreli, on je odmah poceo razgovor o Jevrejima i USA. Taj razgovor mi je bio neprijatan,“ rekao je Tangalin.
Fischer je iznajmio kucu u vlasnistvu bivseg odbornika grada Baguia, Elmo Nevade, gdje je obicno stanovala Torreova familija.

„S vremena na vrijeme su se otkrivali neki neobicni elementi iz Fischerovog zivota“, kaze Marilin. „Kada se tusirao nije upotrebljavao nikakav sampon. Najvise je volio da se pere samo vodom i sapunom. Kada je prao zube nije koristio zubnu pastu“. 

Zasto je odlucio da „bivsu americku koloniju i grad“ ucini svojim domom?   
Bautista kaze da je Campomanes pomogao Fischeru da dodje u tu zemlju u sedamdesetim godinama kada su vladali jos vojni zakoni. Poslije toga Fischer je postao povremeni posjetilac Filipina.

„Imao je blisku prijateljicu iz New Yorka-filipinsku umjetnicu Isabelu Diaz kojoj se ponekad pridruzivao kada dolazila na Filipine“, prica Marilin.
„Ali, kada je postao blizak Torereu dolazio je cesce u Baguio“, rekao je Bautista.
Bautista kaze da je na prvom susretu sa Fischerom shvatio zasto je Baguio postao utociste slavnog Amerikanca.

 – „Ne biste ga prepoznali. Mi iz starije generacije, sjecamo ga se kao glatko obrijanog tako da ga ne bi prepoznali cak i da vam pridje. Nosio je bradu i bio celav. Ali kada nas je Torre upoznao, on je bio   
vrlo prijatan.“
 – „Fischer je zivio u svom svijetu“, dodao je „i bio nepoznat u  drustvu u kojem je svako vodio racuna o svom poslu“.
Bautista je rekao da je stara kultura Bagija razvila taj obicaj jer su se stanovnici navikli na Kavkasce koji su zivjeli u gradu.

„To je  Bobby volio u Bagiju“, rekao je.  
Fischer nije nikada izgubio vezu sa Bagijom. Kada su ga u julu 2004. godine japanske vlasti zatvorile zbog isteka americkog pasosa, on je telefonirao svojim prijateljima u Bagiju. Marilin Torre kaze da je Marilyn Young, tada zivjela u Davao, bila u  kontaktu sa Fischerom, cak iako je druga prijateljica Miyoko Watai, javno izjavila da bi se udala za Bobbyja da ga izvuce iz japanskog zatvora.

---

Cetvorica velicanstvenih u Oskarshamnu

Pise: Josip Vrabec, Svedska

U svojim mnogobrojnim sahovskim knjigama i clancima, legenda sahovskog novinarstva, uvijek neizbjezni Dimitrije Bjelica, najcesce ispreplice sahovske sudbine cetvorice sahovskih heroja danasnjice: Mihaila Talja, Borisa Spaskog, Anatolija Karpova i Roberta Fisera.
Tragajuci za interesantnim pojedinostima iz Fiserovog zivota, nasao sam se u jednom malom turistickom mjestu, na obali Baltickog mora, na samom jugu Svedske. Grad se zove Oskarshamn, naziv je dobio prema kralju Oskaru I i broji svega 18.000 stanovnika. U prostorijama  lokalnog sahovskog drustva (Oskarshamns SS), koje li slucajnosti i sahovske sudbine, nasle su se na zidu fotografije, jedna pored druge, upravo gore spomenutih nasih sahovskih vitezova. U bogatoj sahovskoj biblioteci drustva, koje je osnovano daleke 1923. godine, medju mnogobrojnim uglavnom starijim izdanjima, u kojima dominiraju Aljehinove knjige, nasao sam i tri sahovske knjige, koje govore o zivotu slavnoga Bobija Fisera.

Bobby Fischer: Meine 60 denkwurdigen Partien u izdanju Dr. Eduard Wildhagen, Hamburg;
Jens Enevoldsen: Bobby Fischers vej til VM u izdanju Bramsen & Hjort, 1972 i
Christiaan M.Bijl: Die gesammelten Partien von Robert J. Fischer , Vermande Schachverlag, 1976

Knjige o Fiserovom zivotu

Bobi Fiser-Mojih 60 nezaboravnih partija

Bobi Fiser-Mojih 60 nezaboravnih partija

Na kraju evo te „djeteline“ sa cetiri lista.

M.Talj, B. Spaski, A. Karpov i B.Fiser

Talj, Spaski, Karpov i Fiser

Poslao: JOSIP VRABEC, svedski majstor u dopisnom sahu
http://www.oskarshamnsschacksallskap.se/

——————————————————————————————————

Bobi Fiser sahranjen na Islandu

Sahovska legenda Bobi Fiser koji je umro prosle sedmice na Islandu u 64-oj godini, sahranjen je juce uz privatnu ceremoniju u blizini grada koji je bio domacin cuvenog duela sa Borisom Spaskim pre citavih 35 godina i njegove slavne pobede.

Fiserov portparol Gardar Sverison je rekao da je svetski sampion, Amerikanac Bobi Fiser, sahranjen juce pre podne uz tihu ceremoniju i prisustvo nekolicine prijatelja i njegove zivotne saputnice japanske sahistkinje Mijoko Vataj, javio je Rojters.

Katolicka sahrana je obavljena po hladnom i svetlom danu u maloj crkvi gradica Selfos, na jugu Islanda, oko 60 kilometara jugoistocno od Rejkjavika.

Jedna od osoba koje su ispratile sahovsku legendu, a koja nije zelela da otkrije svoj identitet, kaze da je Fiserova poslednja zelja bila da njegovoj sahrani prisustvuje samo sacica ljudi.

Tihi kraj njegovog zivota je u suprotnosti sa nacinom na koji je ziveo, pred i daleko od sahovskog polja.

Nekada cudo od deteta, Fiser postaje jedini americki svetski sampion u sahu posle pobede nad najboljim sahistom Sovjetskog saveza ali provodi poslednje godine zivota bezeci pred americkim vlastima.

Umro je u cetvrtak od neprecizirane bolesti u Rejkjaviku, gde je 1972. godine pobedio Spaskog u jeku hladnog rata. Svetski mediji su javili da je umro jer su mu otkazali bubrezi.

Tanjug

————————————————————————————————————

Fischerov grob neposredno poslije sahrane i na godisnjicu smrti, 17. januara 2009. godine (na groblju crkve Laugardaelakirkja, Selfoss, Island)