Provjerite vaše šahovsko znanje – šahovski kviz 13.


KVIZ 13.

1. Navedite igrače, koji su igrali meč za svjetskog šahovskog šampiona u 20. vijeku a nisu osvojili titulu.
2. Shirov je rođen i odrastao u Latviji ali za koju zemlju je dugo igrao (na prvoj tabli)?
3. Goring Gambit je varijanta u kojem otvaranju?
4. Arpold je hrišćansko ime koje dobro poznate šahovske ličnosti?
5. Ko je napisao knjigu „Championship Chess“?
6. Koji šahisti su podijelili prvo mjesto na AVRO turniru 1938. godine sa 8,5 poena iz 14 partija?
7.Vladimir Nabokov je napisao poznati roman o šahu. Koji je naslov romana?
8. 70-tih godina BBC je pokrenuo televizijski šahovski tunir. Kako se zvao taj program koji je trajao 4 godine?
9. Koji šahista je 1604. godine u Napulju objavio sahovski udžbenik u kojem je obradio Kraljev gambit i Špansku partiju?
10. Ko je 1969. godine postao omladinski prvak svijeta?

ODGOVORI

Nastavite sa čitanjem

HOLOGRAFSKI ŠAH U FILMU RAT ZVIJEZDA


Jedan od efekata koji je prikazan u filmu Rat zvijezda koji želimo da Vam prikažemo je partija holografskog šaha koji su odigrali R2-D2  i Chewbacca na tabli Millennium Falcon. Za našu verziju iskoristili smo tradicionalnu šahovsku tablu sa 8×8 poljai odlučili da crne figure budu tipa „Sith“ protiv bijelih figura tipa „Jedi“.  Pogledajmo ukratko sta se zbiva iza scene.

 

 

 

Holografski sah

Kako je to uradjeno (Henry Burrows): Snimio sam protivnike kako sjede ispred obične šahovske table spremne da igraju šah. Kamera je smještena na svom tronošcu.

Tada sam snimio glumce koji će predstavljati crne i bijele figure. Trebao sam ih predstaviti na jednoličnoj pozadini, i trebali su da budu čitavi u sjenci pa sam ih izdvojio digitalnim putem od pozadine druge boje. Snimio sam bijele figure (koje je glumio  Arron Edwardsu dvoristui crne figure (koje je glumio Jon Hallnasuprot praznog zida u jednoj kancelarijiVodio sam računa da glumce snimim iz istog ugla iz kojeg sam na početku snimao šahovsku tablu.

Glumci su snimljeni kako izvode jednostavne pokrete ili jednostavnu glumu kao na primjer pokretanje napred/nazad, bore se i umiru. Jednom kad su snimljeni materijali prebačceni na moj komjuter, postavio sam na nekoliko pozadina različite pozicije sa obe „figure“ koje sam zatim zatamnio.

Tada sam jednostavno dodao te zatamnjene „figure“ na tablu, sa opcijom transparencije da se skine pozadina, i smanjio slike „figura“ na tabli. Figure su razlicite veličine pa daju na tabli utisak raznolikosti- one dalje su malo manje od onih figura koje su blize.

  

 

Dovršena scena pokazuje Dobrog lovca (na desnokako pomjera jednu od svojih bijelih figura napred, zatim njegov protivnik pomjera crnu figuru napred, zatim opet igra bijeli i na kraju snimak kako bijela figura ubija crnu figuru i posle toga igra kratki pobjednički ples!

Provjerite vaše šahovsko znanje – šahovski kviz 11.


Šahovski kviz 11

1. Lothar Shmidt, njemacki velemajstor, poznat je i po tome sto ima najvecu sahovsku….? (Dovrsite recenicu!)

2. Bill Hartston je bio ozenjen za WIM Jane koja se poslije udala za drugog sahistu-kojeg?

3. 1.Nf3 – Navedite naziv otvaranja.

4. Harry Golombek je pisao sahovsku rubriku u kojim dnevnim novinama?

5. Koji je prvi jezik GM Miguela Illescasa Cordobe?

6. Koji je prvi skotski O.T.B. velemajstor? A drugi?

7. Ciji otac je prijetio Niegelu Shortu da ce ga ubiti?

8. GM Granda Zuniga, Peruanski sahista koji je pobjedio na dva turnira  Wijk Aan Zee ima jos jedno zanimanje nezavisno od saha. Cime se on jos bavi?

9. Count O’Kelly de Galway je bio mnogo godina vodeci igrac koje zemlje?

10. Ko je napisao tri-toma nazvana „Komplet sahovske strategije“?

ODGOVORI

Nastavite sa čitanjem

Šahovske zanimljivosti


Majstori iluzije
 Ovo su tri glavna „automata“ u sahovskoj istoriji i majstori koji su ustvari igrali partije.

TURCIN
(1769-sredina 1850-te)
AJEEB
(1868-1940-te)
MEPHISTO
(1878-1889)
Allgaier
Alexandre
Mouet
Williams
Lewis
Schlumberger
Moehle
Hodges
Burille
Pillsbury

 

Gunsberg
Taubenhaus

 

 

(Postojala su 2 „Ajeeb-a“, jedan u Evropi a drugi u USA.)


„Turcin“

Jacque -Francis Mouet (c. 1787-1837) bio je jedan od najuspjesnijih operatora u sahovskom automatu, „Turcinu“ pocetkom 19. vijeka. Od 300 partija sa forom (davao je piona i potez fore), dok je bio operator, „Turcin“ je izgubio samo 6. partija.
Kao posljedica sklonosti alkoholu tokom 1830-ih, objavio je u casopisu detalje kako je sahista upravljao „Turcinom“. Bio je jedini operator koji je otkrio tajnu „Turcina“.

Bloodgood, Claude (1937- )
Autor knjige The Tactical Grob. Bio je rangiran na 29. mjestu u Americkoj sahovskoj federaciji, USCF. Optuzen zbog ubistva majke osdjen je na smrt i dok je cekao na izvrsenje kazne odigrao je 1200 dopisnih partija. Postarinu je platila drzava Virginia. Bio je planiran za egzekuciju 6 puta, ali je svaki put u zadnji cas doslo do odlaganja izvrsenja kazne. Na kraju mu je presuda zamijenjena  dozivotnim zavorom i drzava mu je prestala da placa postarinu za dopisni sah. Dozvoljeno mu je igra na OTB turnirima u pratnji cuvara. Jednom je uspio da pobjegne i ostane na slobodi nekoliko nedjelja kada je uz pomoc drugog sahiste uspio da savlada strazare. Poslije ponovnog hapsenja i povratka u zatvor ukinuli su mu dozvolu da ucestvuje na dopisnim takmicnejima iz zatvora u Virginiji.

Aaron, Manual (1935- )
Prvi medjunarodni majstor (1961) iz Indije. Rodjen je u Toungoo, Burma a postao medjunarodni sudija 1966. godine.

Adams, Michael (1971- )
Britanski velemajstor koji je 1989, pobjedio na Britanskom sampionatu i sa 17 godina postao velemajstor.

En passant
Prvi put primjenjen u 15. vijeku, ali opste prihvaceno pravilo tek 1880. godine.

Erasmus High School
Srednja skola koju su pohadjali Bobby Fischer, Walter Browne i Barbara Streisand. Barbara je pohadjala skolu istovremeno kad i Bobby. Bobby Fischer je skolu napustio sa 16. godina rekavsi „svi ucitelji su blesavi“.

Euwe, Max (1901-1981)
Dvostruki svjetski sampion: 1935-37 i 1 dan 1947. Te 1947. godine poslije smrti Aljehina, kongres FIDE proglasio je Euwea svjetskim sampionom. Ipak, sovjetska delegacija koja se prikljucila FIDE 1947. godine, zakasnila je 1 dan na to glasanje. Oni su se pojavili slijedeci dan i odluka je ponistena u korist match-turnira.
Euwe je jednom postao i amaterski sampion Evrope u teskoj kategoriji u boksu. U match-turniru 1948. godine za titulu svjetskog sampiona Euwe je nosio sa sobom i bokserske rukavice. kad je upitan zasto, odgovorio je da kada osjeti bokserske rukavice na rukama psiholoski mu se podize borbeni duh.

Vjecno-zelena partija
Naziv za partiju Anderssen-Dufresne koji je dao Steinitz zbog njene ljepote. Partija je igrana 1852. godine u Berlinu.

Berlinski egzekutor
Nadimak Kurta Richtera.

Znak uzvika
Prvi put znak uzvika za sahovski potez pojavio se u Stauntonovoj Chess Player’s Chronicle i njime je oznacen slab potez.

Fahrni, Hans (1874-1939)
Prvi majstor koji je igrao simultanku protiv 100 protivnika. Simultanka je odrzana 1911 u Minhenu. Postigao je 55 pobjeda, 39 remija, i 6 partija izgubio tokom 7,5 sati koliko je simultanka trajala.

Valdiviesco, Don Antonio de (?-1550)
Nikaragvanski svestenik koji je ubijen u svojoj crkvi dok je igrao sah.

Alfonsi, Petro
Ljekar kralja Henrija I i pisac Disciplina Clericalis (Clerks Instruction). Ukljucio je i sah kao jednu od sedam potrebnih vjestina kojima trebaju vitezovi da ovladaju. Ostale vjestine su: jahanje, plivanje, strelicarstvo, boks, lov sa sokolom i pisanje stihova.

Richardson, Keith (1942- )
Nagradjen titulom Medjunarodnog velemajstora za dopisni sah 1975, i tako postao prvi britanski sahist koji je osvojio titulu sahovskog velemajstora.

Kruzni turnir
Prvi kruzni sahovski turnir u kojem su sahisti igrali sa svim ostalim igracima bio je London International, 1862. godine. Na tom turniru, partije zavrsene remijem morale su se ponovo igrati dok se ne dobije pobjednik.

Alburt, Lev (1945- )
Ruski velemajstor koji je napustio SSSR 1979. godine.  Pobjedio je 3 puta na sampionatu USA i na USA Openu dva puta. Doktorirao je fiziku i filozofiju. On je prvi velemajstor izabran u vladajuce tijelo sahovske federacije USA.

Sahovski sudija
Najmladji sudija jednog velikog turnira bila je Sophia Gorman, koja je sa 19. godina sudila na turniru kandidata za prvaka svijeta. FIDE je uveo titulu medjunarodnog sudije 1951. godine. Sudija mora da zna bar dva od pet sluzbenih jezika FIDE (engleski, francuski, njemacki, ruski i spanski).

Winterov komitet
Komitet osnovan da prikupi sresdstva za britanskog sampiona Williama Wintera koji je koristio alkoholna pica tokom medjunarodnog turnira u Londonu 1927. godine. Komitet je skupio 300 dolara tako da je Winter, u ne bas treznom stanju pobjedio u prva tri susreta. Dok je bio pod djelovanjem alkohola pobjedio je Retija, Nimzovicha, i Colle-a. Ipak, potrosio je sav prikupljenji novac u toku prva tri dana. Winterov komitet nije mogao skupiti jos novca, pa je Winter trezan odigrao sve partije do kraja. Sve partije do kraja je izgubio.

Sahovski skandal
1987. godine zonski turnir u Dzakarti (Istocna Azija/Australija) je ponisten poslije optuzbi da su kineski igraci namjestali rezultate partija da bi osigurali da se jedan od njih plasira na medjuzonski turnir. Vecina igraca je odbila da igra poslije partije u kojoj je jedan kineski sahista predao u remi poziciji a zatim drugi izgubio na vrijeme (gledao je druge partije sve dok mu nije pala zastavica na casovniku) protiv kineskog sahiste koji je bio u vrhu i borio se za plasman na medjuzonski turnir. FIDE je zatim ponistila turnir. Kasnije je predsjednik FIDE Kampomanes ponistio tu odluku i priznao rezultate turnira.

Sevastianov, Vitalij
Predsjednik Sahovske federacije SSSR-a i prvi covjek koji je igrao sah u kosmosu tokom (1970. godine, tokom misije Sojuza IX) Godine 1986 zamijenio ga je na funkciji predsjednika Alexander Chikvaidze.

Shannon, Claude
Prvi covjek koji je opisao (1948. godine) kako bi se mogli programirati kompjuteri da igraju sah.

Andersen, Eric (1904-1938)
Pobjedio je na sampionatu Danske 12 puta, ukljucujuci 8 puta za redom.

Baturinsky, Victor (1914- )
Sef Karpovljeve delegacije tokom prvih godina kada je postao sampion svijeta. Bio je funkcioner u Stalijinovoj tajnoj policiji NKVD i pukovnik Lavrenti Berije, sefa tajne policije koji kasnije stradao u vrijeme Nikite Hruschova.

Beograd GMA 1989
Turnir Belgrade Grandmaster’s Association 1989 okupio je 98 velemajstora, sto je svjetski rekord broja velemajstora na jednom turniru. To je bio najjaci svajcarski turnir svih vremena. Nagradni fond je osigurala kompanija JAT sa $100,000. Pobjednk je bio jugoslovenski velemajstor Krunoslav Hulak.

Mat
Postoji 8 razlicitih nacina matiranja u dva poteza i 335 razlicitih nacina matiranja u 3 poteza.

Akins, Claude (1926-1993)
Filmski glumac i ljubitelj saha. Naucio je Dean-a Martina sah, i redovno igrao i pobjedjivao John Wayne-a.

Arabija
Prva biljeska o sahu na arapskom jeziku bila je 720. godine u pjesmama autora Kutaiyira Azzata and al-Farazdaq. Arapski naziv perzijskog Chatrang jeste shatranj. figure su nazivane Shah (kralj), Firz (ministar ili kraljica), Fil (slon ili lovac), Faras (konj), Rukh (bojna kola ili brod), and Baidaq (pjesak-vojnik).

Amerika
Prvo pominjanje saha u Americi bilo je 1641 u Esther Singletonovoj istoriji holandskih doseljenika. Prvi sahovski turnir odrzan je u Americi 1843 godine u  New Yorku 1843.

Billah
Bagdadski kalif koji je komponovao prvi sahovski problem, 840. godine.

White, John (1845-1928)
Osnivac i donor najvece svjetske sahovske biblioteke. Smjestena je u Cleveland, Ohio. Ima preko 100.000. sahovskih knjiga i casopisa.

Rou, Lewis
Prvi poznati americki sahovski pisac (1734).

Rueb, Alexander (1882-1959)
Holandski advokat koji je postao prvi predsjednik FIDE (1924-1949). Posjedovao je jednu od najvecih sahovskih biblioteka na svijetu dok nije unistena u bombardovanju 1945.

Damin gambit
U matchu za svjetskog sampiona 1927. godine, igrao se odbijeni damin gambit u 32 od 34 odigrane partije.

Zavrsnice
Prva sahovska knjiga koja je cijela posvecena izucavanju  zavrsnica bila je dvo-tomna knjiga  „Strategie raisonne des fins de partie“ koja je bila objavljena pocetkom 1870-ih, a autori su bili francuski pisac Philippe Durand (1799-1880) i italijanski pisac Jean-Louis Preri (1798-1881).

„Igra iz knjige“
U Londonu 1868 godine odigran je turnir sa pocetnom pozicijom u kojoj su zamijenjena mjesta lovaca i konja, da bi se izbjegla „igra iz knjige“.

Sahisti i buka
Na 12. sampionatu SSSR-a u Moskvi 1940 prvo mjesto su podijelili Bondarevski i Lilienthal.  Mihail Botvinik je zavrsio na 5. mjestu. On se zalio da je turnir odigran pod nepovoljnim uslovima jake buke, jer se graja iz publike cula do igraca. Smetalo mu je takodje to sto su neki njegovi protivnici tokom partije pusili.
Planirano je doigravanje izmedju Bondarevskog i Lilienthala koje je trebalo da odluci pobjednika, ali do toga nije doslo. Iduce godine je odrzan „Apsolutni sampionat“ u Lenjingradu i Moskvi u (martu/aprilu 1941. godine). Ucestvovalo je 6 sahista. Medju njima je bio i Botvinik. Da bi se stisali gledaoci, sportski sluzbenik Snegiriov angazovao je policiju koja je stajala u sali tokom turnira. Jedan gledalac je izbacen zbog „huliganstva“. Na „Apsolutnom sampionatu“ pobjedio je Botvinik.

Odlucujuca partija
Kada su Aleksandar Kotov i Mihail Botvinik igrali posljednju partiju na 11. sampionatu SSSR-a u Lenjingradu 1939, masa ljudi koja je zeljela vidjeti njihov medjusobni susret bila je toliko velika da je morala biti postavljena demonstraciona tabla izvan sale za one gledaoce koji nisu uspjeli uci u salu za igranje. Masa ljudi se toliko povecala da je zaustavljen saobracaj. Botvinik je pobjedio partiju i osvojio sampionat.

Stein, Leonid (1934-1973)
Trostruki sampion SSSR-a. Umro je od srcanog udara, 1973. godine u hotelu Rossiya u Moskvi.

Kamila
Ovaj naziv se koristi na Tibetu i u Mongoliji za sahovsku figuru-lovca.

CANUTE
Kralj Danske i Engleske u 11. vijeku. Naucio je da igra sah tokom putovanja za Rim. Kad je igrao sa jednim danskim plemicem doslo je do incidenta. Kralj je odigrao los potez i pokusao da ga vrati, ali je plemic to odbio i prevrnuo tablu. Kralj je tada izvadio mac i ubio plemica.

CARR, NEIL (1968- )
Najmladji sahista koji je pobjedio velemajstora na simultanci uz kontrolu vremena na casovniku. To je bilo 1978. godine, kada je imao deset godina.
Sjeverni Filidor
Nadimak Aleksandra Petrova.

Tattersall,C (1877-1957)
Engleski sahovski kompozutor i sastavljac prve vece antologije zavrsnica: A Thousand End-Games, objavljena 1910. godine.

„Sah je moj zivot“
Naslov autobiografskih knjiga Karpova i Korchnoja.

Sahisti
Svjetska sahovska federacija procjnenjuje da postoji oko 550 miliona sahista.

Suttles, Duncan (1945- )
Kanadski velemajstor koji je postao prvi dopisni kanadski velemajstor (1982. godine).

Svajcarski sistem
Sistem parovanja koji je izumio J. Muller a prvi put koristen na sahovskom turniru u and Zurichu 1895. godine. Prva Olimpijada po svajcarskom sistemu odigrana je u Buenos Airesu, 1978. godine.George Koltanowski je uveo svajcarski sistem u USA. Prvi put je svajcarski sistem primjenjen u USA na Sampionatu Teksasa 1942. godine. Prvi nacionalni turnir po svajcarskom sistemu bio je 1945. godine-sampionat medju koledzima, a poslije toga 1947. godine na US openu. Od 1947. godine svaki US Open igra se po svajcarskom sistemu.

Zub
Jedan igrac u Hastingsu, dok se koncentrisao stegnuo je jako zube, sto mu je dovelo do pucanja jednog vjestackog zuba. Morao je predati partiju da bi posao do zubara.

Telefon
Prvi put je odigran match preko telefona 1878. godine.

Collins, Jack
Bivsi dopisni sampion USA i bivsi sampion drzave New York. Doprineo je sahovskom razvoju Bobi Fischera, Billa Lombardija i brace Byrne

CIOCALTEA, VICTOR (1932-1983)
Rumunski sahista koji je postao 1957. godine medjunarodni majstor, a tek poslije 21. godine velemajstor, 1978. godine. Pobjedio je na sampionatu Rumunije 8 puta u periodu od 1952-1979.

Schlechter, Carl (1874-1918)
Najmirniji od svih velemajstora. Poznat je kao „Majstor remizer“ jer je remizirao polovinu od 700 partija koje je odigrao na turnirirma i matchevima. Umro je od gladi u opustesnoj Evropi poslije Prvog svjetskog rata.

Schmid, Lothar (1928- )
Njemacki velemajstor sa najvecom privanom sahovskom bibliotekom na svijetu, sa preko 20.000 sahovskih knjiga. Bio je glavni sudija u matchevima Fischer-Spassky 1972, Karpov-Korchnoj 1978, Kasparov-Karpov 1986, i Fischer-Spassky 1992.

Price, Judith Edith (1872-1956)
Petostruka sampionka Britanije. Prvi put igrala je na zenskom sampionatu Britanije 1912, kada je osvojila 2. mjesto. Sampionat je osvojila posljednji put 1948 kada je imala 76. godina. Tako je postala najstariji ucesnik koji je pobjedio na nacionalnom sampionatu. Bila je i izazivacica sampionke svijeta 1927. godine i 1933. godine.

Teleprinter
Prvi put turnirska partija je igrana preko teleprintera 25. avgusta 1965, kada je Bobi Fischer igrao na Memorijalnom Kapablankinom turniru. Igrao je partije preko teleprintera iz New Yorka protiv protivnika koji su bili u Havani, na Kubi.

Turnir u Londonu 1851
To je prvi odrzan medjunarodni turnir. Turnir je odrzan u sklopu Velike izlozbe „Art and Industry“, 1851. godine. Organizatori su bili Howard Staunton i klub St. George’s klub. Anderssen je osvojio veliki srebrni pehar od 183 funte. Bio je duzan 1/2 nagrade Szenu zbog privatnog dogovora da onaj koji osvoji prvu nagradu podijeli je sa onim drugim.

Thompson, Theophilus (1855-1910?)
Prvi africko-americki sahista.

Araiza, Jose (1897- ?)
Pobjedio je na sampionatu Meksika 15 puta za redom.

Sahovska marka

Prva marka sa sahovskom temom izdana je u Bugarskoj  29. septembra 1947. Marka od 9-leva imala je sliku konja i podjecala na Balkanske igre u Sofiji na kojima su ucestvovali Bugarska, Jugoslavija, Madjarska i Rumunija.

Firdausi
Jedan od najvecih perzijskih pjesnika. Godine 1011 zavrsio je veliku epsku pjesmu „Shah Nama“ (Knjiga kraljeva) koja prica o istoriji saha. Ova dugacka pjesma je pisana 35. godina. To je jedini pre-islamski izvor koji daje takve detalje kao nazive sahovskih figura.

Neobjektivna ocjena?

Sahista 16. vijeka svestenik Ruy Lopez izjavio je da nijedan sahista bez obzira na sahovsko znanje nece nikada igrati prvi potet 1. c4 (englesko otvaranje) da njime pocne partiju.

Morphy
Tokom svoje kratke sahovske karijere, Paul Morphy je igrao samo na jednom turniru. To je bio inauguralni Americki sahovski kongres na kojem je ucestvovalo 16 sahista. Na tom nokaut takmicenju koje je odrzano u New Yorku 1957. godine u finalu Morphy je porazio  Louisa Paulsena postigavsi (+5, -1, =2).

Eliskases

Majstor Eliskases pobjedio je bivseg prvaka svijeta Kapablanku 1937. godine i buduceg prvaka svijeta Fischera 1960. godine.

Sovjetski sahisti
U SSSR-u je bilo 1923. godine samo 1000 registrovanih sahista.

Godine 1949 cak 125.000 sahista ucestvovalo je u takmicenju za sampionat SSSR.

Tamerlane (1336-1405)
Mongolski vladar i osvajac iz 13. vijeka. Smatrao je lov i sah kao dvije razonode dostojne ratnika. Svog sina je nazvao Shahrukh („sahovski top“).

Kaisa
Sahovska muza, ustvari sumska nimfa, opjevana u pjesmi Sir William Jonesa, 1763.

Stevenson
Vera Menchik, svjetska sampionka, udala se i postala gospodja Stevenson. Sonja Graf, sampionka U.S. udala se i postala gospodja Stevenson.

Silans, Chaude de
Prva zena koja je igrala na muskoj Olimpijadi (u Dubrovniku), 1950. Igrala je na prvoj rezervnoj tabli za Francusku. Pobjedila je jednu partiju, jednu partiju remizirala i izgubila cetiri partije.

Saunders, Elaine
Pobjedila je na sampionatu Britanije za djevojcice mladje od 21. godine, kada je imala samo 10. godina. Osvojila je sampionat Britanije za zene 1939. godine kada je imala 13. godina.

Streisand, Barbara
Skolska drugarica Bobija Fischera na Erasmus High School iz Brooklyna koja je postala glumica i pjevacica.

CAREW, LADY JANE (1797-1901)
Prva sahistkinja koja je zivjela u tri vijeka!


Uvrijedjeni knez
Andreas Dadian (1850-1910) bio je gruzijski knez manje poznat kao sahista (bio je sahista amater), a poznatiji kao sahovski pokrovitelj na prelazu 19 i 20. vijeka. Tvrdio je da je pobjedjivao mnoge majstore, ali je cinjenica da su majstori bili „saradnici-pomagaci“ u tim partijama koje je knez pobjedio.
Kada je veliki ruski sahista Mihail Chigorin odbio da ucestvuje u jednoj od takvih „saradnji“, Dadian je sprijecio Chigorina da ucestvuje na turniru u Monaku 1903, na kojem je Dadian bio organizator.

„Zakucani“ potez
Englesko otvaranje je prvi put odigrano na medjunarodnom nivou 1843. godine kada ga je primjenio Howard Staunton tokom svog matcha protiv francuskog sahiste Pierre Saint-Amant-a. O Stauntonu i engleskom otvaranju postoji i anegdota.

Stauntonove kolege su pokusale da ga nagovore da pokusa neki drugi potez kao pocetni u otvaranju, a ne uvijek c4. Tako, za jedan ekipni match odlucili su da mu ucvrste ekserom piona „c“ na polju c2. Staunton je stigao, sjeo za tablu 1, pruzio ruku i pokusao gurnuti „c“ piona dok je ostatak njegove ekipe jedva savladjivao smijeh. Na kraju, poslije bezuspjesnih pokusaja da povuce zeljeni potez, pozvali su vratara koji je upotrebio klijesta da izvuce ekser koji je ucvrscivao c piona. Staunton je ostao cijelo vrijeme stalozen. Nije odustao od poteza 1.c4.“

Simultanka – rekord
Medjunarodni majstor, Andrew Martin, postigao je novi svjetski rekord, 21. februara 2004, u  Wellington College Crowthorne, kada je odigrao simultanku protiv 321 sahiste u isto vrijeme. Prethodni rekord je bio simultanka protiv 310 sahista, koji je postignut prije 8. godina u Svedskoj. Da bi se priznao za svjetski rekord, Andrew je morao da pobjedi bar 80% protivnika. Njegov rezultat je bio: 294 pobjede, 26 remija i samo 1 poraz.
Jedini poraz nanio mu je Talal Shakerchi, predsjednik jedne od kompanija sponzora Meditor Capital Management Ltd.
Andrew je simultanku poceo u 09.27 a zavrsio u 02.18 slijedeceg dana. Tokom tih 16 casova i 51 minut setao je preko 5 milja i odigrao ukupno preko 7.000 poteza. Andre je zabiljezio svoju prvu pobjedu u 10.45, a svoju pobjedu kojom je postigao neophodnih 80% pobjeda u 0.55. Posljednji protivnik kojeg je pobjedio bio je stari sahista Crowthorne Chess Club, penzioner Gordon Ironside.
Andrew Martin ima 47 godina i glavni je trener juniora Engleske. Zivi u Sandhurst, Berkshire i poducava sah u brojnim skolama u tom podrucju. Clan je i Eversley Cricket Club i Camberley Chess Club, koji su organizovali ovo obaranje svjetskog rekorda.

 

Tartakover, Savieli (1887-1956)
Jednom je velemajstor Tartakover izgubio zaredom pet partija. Kada su ga upitali kako se to desilo on je odgovorio:“U prvoj partiji imao sam zubobolju. Tokom druge partije me boljela glava. U trecoj paritji sam imao napad reumatskih bolova. Za vrijeme cetvrte partije se nisam osjecao dobro. A peta partija? Moram li ja pobjediti svaku partiju?“

 

Siegbert Tarrasch (1862-1934)
Imao je najslabije opravdanje kada je izgubio match za titulu svjetskog sampiona. Poslije poraza od Laskera, okrivio je za svoj poraz uticaj „morskog vazduha“. Match se igrao u Dusseldorfu, 100 milja od morske obale. Godine 1918 pobjedio je u matchu u kojem je nagrada bila kilogram masla. Tarrasch je bio doktor medicine specijalista za hipnozu.


Thomas, George (1881-1972)
Sahovski sampion Britanije 1923. godine, sampion Britanije u badmintonu (1920-23), i cetvrtfinalist u tenisu na Wimbledonu. Njegova majka je bila pobjednik prvog zenskog sampionata Britanije u Hastingsu 1895. godine. Bio je clan pobjednickog dubla ekipnog sampionata Wimbledona 1919. godine. Imao je medjunarodni rang squash i stolno-teniskog igraca. Dijelio je prvo mjesto u Hastingsu.

Pocetak sampiona
Da se kvalifikuje na medjunarodni turnir 1911 San Sebastian, svaki igrac je morao da zavrsi najmanje kao treci na bar dva medjunarodna turnira. Izuzetak je napravljen za Hose Kapablanku, zato sto su organizatori uracunali njegovu pobjedu protiv Frank Marshalla 1909.  Dokazalo se da su organizatori u pravu, jer je Kapablanka pobjedio na turniru postigavsi 6 pobjeda, 7 partija je remizirao i izgubio samo 1 partiju.

Slab pocetak
Prva partija Tigrana Pertrosjana u finalu sampionata SSSR-a bio je poraz u samo 13 poteza od Aleksandra Kotova, u prvom kolu tog turnira koji se igrao 1949. godine u Moskvi.

Berlinske plejade
To je bio nadimak za 7 njemackih sahista 19. vijeka koji su objavljivali knjige i putovali zemljom dajuci simultanke i poducavajuci sah. Ti sahisti su:

1.LE Bledow (1795-1846)
2.K Schorn (1802-50)
3.B Horwitz (1807-85)
4.TH von der Lasa (1808-1899)
5.C Mayet (1810-1868)
6.W Hanstein (1811-50)
7.PR Bilguer (1813-1840)

Pocetak sampionata
Godine 1920, Alexander Ilyin-Genevsky je prihvatio odgovornost za organizovanje sampionata SSSR-a, koji je odrzan u Moskvi. Iako je stanje bilo tesko, kao posljedica Prvog svjetskog rata i Oktobarske revolucije, turnir je  organizovan. U jednom dijelu turnira, igraci su zbog nedostatka hrane zaprijetili „strajkom“. Ipak turnir se uspjesno zavrsio. Pobjedio je Aleksandar Aljehin. Ilyin-Genevsky koji je takodje ucestvovao na turniru zavrsio je na 10- mjestu sa 7 poena iz 16. partija.

Sampionska upornost
Efim Geler, Mark Tajmanov, David Bronstein, Lav Polugajevski i Mihail Talj su jedini igraci koji su igrali na 20. ili vise sampionata SSSR-a na finalnom turniru.

Rekordi u matchevima za titulu svjetskog sampiona:

Najmanje remija – 1 (Steinitz-Tchigorin, 1889).
Najveci povratak – Steinitz je prevladao 1-4 poraz protiv Zukertort i pobjedio 1886. godine.
Najduza partija – 124 poteza (Korchnoj-Karpov, 1978).
Najduzi match – 48 partija (Karpov-Kasparov, 1984-85).
Najvise remija u jednom matchu – 40 (Karpov-Kasparov).
Najveci broj matcheva – 8 (Lasker).
Najvise pobjeda u jednom matchu – 11 (Aljehin-Bogo, 1929).
Najkraca pobjeda – 19 poteza (Steinitz-Zukertort).
Najvise uzastopnih remija – 17 (Karpov-Kasparov).
Najveci broj poteza u matchu – 1647 (Karpov-Kasparov).
Najduze trajao – 159 dana (Karpov-Kasparov).
Najveca razlika u godinama- 32 godine razlika izmedju Emanuela Laskera koji je imao 26. godina i Steinitza koji je imao 58. godina.
Najstariji svjetski sampion – Wilhelm Stientiz sa 56 godina pobjedio je Tchigorina.

Waldowski, Paul
Pobjedio je u toku jedne iste sedmice 1983. godine na pozivnom sampionatu Nebraske kao i drzavnom amaterskom sampionatu.

Svjetski sampionat
Prvi sahovski sampionat odrzan je 1886. godine. Sah je drugi sport u kojem se odrzao svjetski sampionat. Prvi sampionat svijeta odrzan je 1873. godine u biljaru.

World Open
Na World openu u New Yorku, 1983. godine, pet igraca je dijelilo prvo mjesto: Spraggett, Quinteros, Shirazi, Bass, i Zaltsman. Nijedan od njih nije rodjen u USA.

Nacionalni dan saha

Predsjednik USA, Gerald Ford proglasio je 9. oktobar 1976 „Nacionalnim danom saha“ u USA da bi „odao posebno priznanje igri koja stvara izazov, inelektualnu stimulaciju i uzivanje za gradjane svake dobi.“

Uzaludna borba
Najslabiji rezultat na jednom turniru postignut je na turniru Monte Carlo, 1903. godine. Pukovnik Moreau zavrsio je turnir sa katastrofalnim rezultatom +0, =0, -26. On je bio clan organizacionog odbora pa je uspio da dobije poziv za turnir. Nepotrebno je reci da nije dobio poziv iduce godine!

Balet
Prvi balet sa sahovskom temom bio je „Sahovski balet“ koji je izveden za francuskog kralja Luja XIV. Balet pod nazivom „Sah-mat“, komponovao je Sir Arthur Bliss, koreograf je bio Ninette de Valois,  i pripremljen je 1937, za Paris World Exhibition. Prvi balet koji je ukljucivao i pantomimu bio je „Sinbad moreplovac“ (1953), gdje su klizaci igrali partiju Morphy – Duke of Brunswick. Godine 1986. Tim Rice je napravio mjuzikl „Sah“.

Barnes, Thomas (1825-1874)
Thomas Barnes postigao je vise pobjeda protiv Paula Morphija od bilo kog drugog; pobjedio je 8 partija i izgubio 19. Podvrgnuo se dijeti i izgubio za deset mjeseci 65 kilograma sto mu je prouzokovalo smrt.

Jaki finisher
Sovjetski velemajstor Efim Geller je jedini sahista koji je izgubio 5 partija na sampionatu SSSR-a i uspio da osvoji titulu sampiona. Na 22. sampionatu u Moskvi 1955, Geller je postigao rezultat +10, -5, =4, i zavrsio na diobi prvog mjesta sa Vasilijem Smislovom, kojega je pobjedio u play-off matchu.

Brzopotezan finish
Poslije slabog starta na 40. sampionatu SSSR-a, odrzanom u Baku 1972. godine, Mihail Talj je popravio formu u toku turnira i osvojio 15 poena iz 21. partije. On je svoj uspjeh pripisao igranju serije brzopoteznih prijateljskih partija sa lokalnim majstorima u foajeu turnirske sale.

Piatigorsky Cup
 U julu 1963. godine Bobi Fischer odbio je da se takmici na Prvom turniru Piatigorsky Cup u Kaliforniji na kojem su ucestvovali igraci kao sto su Petrosjan, Keres, Gligoric, Reshevski i Benko.
Umjesto toga on je otputovao u Wisconsin da uzme ucesca na Western Openu u Bay City. Na tom vikend turniru igranom po svajcarskom sistemu prva nagrada je iznosila 750 dolara. Fischer je pobjedio na turniru postigavsi 7 pobjeda i 1 partiju je remizirao.
Po jednoj pretpostavci razlog neucestvovanja Fischera na turniru Piatigorsky Cup je to sto je porodica Piatigorsky bila jedan od ziranata matcha Fischera- Reshevski 1961. godine, koji je bio prekinut pri nerjesenom rezultatu. Fischer se sjetio okolnosti prekida matcha i to je moguci razlog sto je odbio poziv za ucescem na Piatigorsky Cup-u.

Agzamov, Georgy (1954-1986)
Ruski velemajstor (1984) koji je stradao nesretnim slucajem kada je pokusao plivati precicom i zaglavio se izmedju dvije stijene.

Fagan, Mathilda (1850-1931)
Pobjednica turnira u Bombay, Indija na kojem je ucestvovalo 12 sahista. Pobjedila je sve partije. Ipak, diskvalifikovana je jer je bila sahistkinja u klubu cije clanstvo je ograniceno samo na muskarce. Zalila se sudu na odluku i dobila presudu. Postala je kasnije i aktivista za emancipaciju zena.

Bacrot, Etienne (1983- )
Godine 1997 Bacrot je postao najmladji velemajstor u istoriji (do tada) sa 4 godina i 2 mjeseca. On je bio i najmladji FIDE majstor sa 10 godina i pobjedio na sampionatu svijeta za mladje od 12. godina, 1995.

„Setajuci ECO“
Nadimak Semyona Furmana, velemajstora i uspjesnog trenera mnopgih mladih sovjetskih majstora.

Akins, Claude (1926-1993)
Filmski glumac i ljubitelj saha. Naucio je sah Dean Martina. Redovno je
pobjedjivao u sahu John Wayne-a.

Boja za kandidata
  Godine 1980, Boris Spaski i Lajos Portisch odigrali su nerjeseno njihov match kandidata (+1, =12, -1).  Portisch je otisao u slijedece kolo zato sto je pobjedio crnim figurama, dok je Spaski pobijedio bijelim figurama.

Nagrada za prvog velemajstora
 Godine 1971, ljubitelj saha u Britaniji Jim Slater ponudio je nagradu od 5,000 funti za prvog britanskog igraca koji osvoji titulu velemajstora. Nagradu je osvojio Tony Miles, koji je postao velemajstor u februaru 1976.

Pocetak
  Sahovska federacija USA (The United States Chess Federation) je osnovana 1939, kada su se spojile Americka sahovska federcija (American Chess Federation), Nacionalna sahovska federacija (National Chess Federation) i Zapadna sahovska federcija (Western Chess Federation) u jedno kontrolno tijelo za sah u USA.

Sampionska klasa
 Mihail Talj je morao istupiti poslije 21. kola (od 28 koliko se igralo) na turniru kandidata u Curacao, 1962 zbog bolesti. Dok se oporavljao u bolnici, jedini sahista koji ga je posjetio bio je Bobby Fischer.

To sam vidio. Idem kuci
 Na turniru u Hastingsu 1895, Wilhelm Steinitz  je postigao dobijenu poziciju, sa forsiranim matom, protiv Kurt von Bardelebena. Kada je Steinitz ustao od table da proseta, Von Bardeleben je vidio forsiran mat i ostavio Steinitzu biljesku u kojoj je jednostavno pisalo, „“To sam vidio. Idem kuci.“, i zatim otisao. Kada se Steinitz vratio, ocigledno nije bio prezadovoljan sto je demonstirao forsiran mat gledaocima umjesto da je lijepi dobitak izveo do kraja u partiji.

Progonjeni Madjar
  Madjarski majstor Vincent Grimm (1800-72) dobio je poziv da se takmici na Medjunarodnom turniru u Londonu 1851. Grimm, je medjutim bio ukljucen u pobunu 1848 godine protiv Habsburske monarhije, pa je bio uhapsen zbog stampanja i distribucije subverzivne literature. Bio je protjeran u Aleppo, i nije mogao da ucestvuje na turniru.

Fyodor Duz-Khotimirsky
Iako je ostao bez neke od glavnih nagrada na turniru 1909 u St. Petersburgu, Fyodor Duz-Khotimirsky je dobio specijalnu nagradu za pobjedu nad pobjednicima turnira Akibom Rubinsteinom i Emanuelom Laskerom.

Paul Morphy
Samo u slobodnim partijama koje su zabiljezene, Paul Morphy je zrtvovao 52 kraljice, 97 topova, 263 lovca i 136 konja.

Tezak potez
Najduze za jedan sahovski potez razmisljao je Francisco R. Torres Trois, koji je potrosio 2 sata i 20 minuta za jedan potez u partiji protiv Luis M.C.P. Santos, u Vigo, Spanija, 1980 kada je imao na raspolaganju samo da moguca poteza.

Hortova simultanka
Vlastimil Hort iz Cehoslovacke izveo je zadivljujucu egzibiciju na Islandu u aprilu, 1977 kada je igrao protiv 550 protivnika, od cega 201 simultano, i izgubio samo 10 partija, u preko trideset casova igre. Hort je postavio rekord od najvise uzastopnih partija u oktobru 1984 godine u Porzu, Njemacka. Odigrao je 663 partije u 32.5 sati, igrajuci po vise od stotinu partija simultano. Partije su prosjecno trajale 30 poteza, a Hort je dobio preko 80 % svih partija.

Sah na filmu
Prvi put se sah pojavio u filmu THE WISHING RING, godine 1914 dok je prvi film o sahu bio  CHESS FEVER, napravljen u Moskvi 1925, u kojem je glavnu ulogu imao Jose Capablanca. Match za svjetskog sampiona Fischer-Spassky, godine 1972 bio je najgledanija TV emisija svih vremena na PBS.

Mogucnosti u sahu
Neke cinjenice o sahu su: Prva dva poteza bijelog i dva poteza crnog mogu se odigrati na 197299 nacina stvarajuci 72000 razlicitih pozicija, od kojih 16556 su rezultat samo pkretanja piona. Lovac se moze pomjeriti sa polja e1 na polje e7 u osam poteza na 483 razlicita nacina.

George Koltanowski
George Koltanowski je usao u Guinness knjigu rekorda poslije njegove simultanke koju je odigrao 20. septembra u Edinburghu, Skotska, u kojoj je igrao 34 partije naslijepo i tokom 13,5 casova dobio 24 partije i 10 remizirao.
Godine 1960, GM Koltanowski je odigrao 56 uzastopnih partija naslijepo, pobjedivsi 50 i remizirao 6 partija.
Koltanovski je bio i najstarijio zivi velemajstor u 96. godini. (Velemajstor Koltanovski je umro 5.2.2000. u San Francisku).
GM Koltanowski je napisao 30 sahovskih knjiga.

Emanuel Lasker
Dr. Emanuel Lasker je najduze drzao titulu sampiona svijeta: 26 godina i 337 dana.

Steinitz
Wilhelm Steinitz je postao prvi sampion svijeta u sahu 1886. godine. Sah je drugi sport u koem je odrzan svjetski sampionat, poslije biljara (1873).

Mason
Mason je odigrao 144 uzastopna poteza damom protiv Mackenzie u Londonu, 1882. godine.

Paulsen
Paulsen je odigrao 4 puta uzimanje en passant u jednoj partiji od 6 mogucih protiv Andersson-a godine 1870.

Kratka partija
Na otvorenom sampionatu USA 1959 odigrana je slijedeca partija.

Bijeli: Masefield Crni: Trinka

1: e4 g5

2: Nc3 f5

3: Qh5 mat

Mat u 3 poteza!

Najduza partija
Najduza sahovska partija je odigrana u Beogradu, 17. februara 1989. izmedju Ivana Nikolica i Gorana Arsovica. Partija se igrala 20 casova, trajala 269 poteza i zavrsila je remijem.

Turnir na Bledu

Tokom prvog kola medjunarodnog turnira na Bledu 1931 gledaoci su pravili toliko buke i dekoncentriasali igrace da je ostatak turnira odrzan u manoj sali, gdje je bilo zabranjeno gledaocima da puse i prave buku.

Kasparov
Prije gubitka od Teimora Radjabova u Linaresu, 2003, Garry Kasparov je posljednji put izgubio sa bijelim figurama protiv covjeka u „klasicnom sahu“ 1996, kada ga je porazio Vladimir Kramnik u Dos Hermanas-u.

Steinitz i Zukertort
Kada su Wilhelm Steinitz i Johannes Zukertort igrali match za titulu sampiona svijeta 1886. godine, obojica su bila izdavaci sahovskog casopisa. Steinitz je bio izdavac casopisa „International Chess Magazine“, dok je Zukertort bio ko-izdavac casopisa „Chess Monthly“. Obojica su koristili strane svojih casopisa za polemiku i prepiranje prije nego sto je match poceo.

 

Harrwitz
Daniel Harrwitz (1823-1884) bio je jedan od vodecih igraca na svijetu tokom 1850-tih. Ugled mu je kvarila navika da uzme „raspust“ u sredini glavnih matcheva u kojima mu je prijetio tezak poraz. Takav „raspust“ uzeo je tokom matcheva sa  Anderssenom 1848, Williamsom 1853, Lowenthalom 1853 i Morphy-jem 1858. godine.

Sahovski profesionalci
Od 1775 do 1792, Andre Philidor je provodio od februara do maja dajuci sahovske lekcije i igrao naslijepo u Parsloe’s Chess Club u St James Street, London. Philidor je za lekciju zaradjivao krunu.

Pocetkom 1850-tih Bernhard Horwiz slicno je bio anagazovan kao sahovski profesionalac u Chess i Coffee Room u Oxford Street kojeg je osnovao kompozitor problema Josef Kling.

Kaminer

Krajem 1937, poznati sovjetski kompozitor studija Sergey Kaminer dao je knjigu Mihailu Botviniku u kojoj su bile sadrzane sve njegove sahovske studije koje je do tada komponovao. Kaminer je zelio da svoj rad ostavi buducim generacijama. Godine 1938. bio je uhapsen i stradao u jednoj od „cistki“ koje je sproveo Staljin. U vrijeme smrti Kaminer je imao 30. godina.

Keres
Zbog obaveza, Paul Keres je morao napustiti partije u dopisnom sahu koje je igrao za Estoniju u finalu prve IFSB olimpijade koja se igrala od 1937 do 1939 godine. Keresov stariji brat Harald preuzeo je njegove partije i jednu od njih dobio a tri remizirao.

Karo-Kan

Karo-Kan odbrana nije se igrala u matchevima za titulu svjetskog sampiona sve do 1958. godine, kada je Mihail Botvinik igrao protiv Vasilija Smislova.

Turnir „Crown Group“

Svake godine holandski grad Hoogeveen organizuje turnir „Crown Group“. Igra se kruzni turnir a ucestvuje sampion svijeta, sahistkinja, omladinac i holandski sahista. Godine 2003 ucesnici su bili Anatolij Karpov, Judit Polgar, Lev Aronian, Ivan Sokolov.

AVRO
Algemeene Veerenigde Radio Oemrop, holandska kompanija za emitovanje, koja je sponzorisala najajci turnir do tada (odrzan je 1938. godine). Osam najjacih sahista ucestvovalo je na turniru (Keres, Fine, Botvinnik, Alekhine, Reshevsky, Euwe, Capablanca, and Flohr). Prvo mjesto je donosilo nagradu koja danas odgovara 550 dolara, osvojio je Aljehin. Kapablanka je po prvi put imao manje od 50% poena i izgubio je 4 partije. Flohr, sluzbeni izazivac za koga se ocekivalo da igra match protiv Aljejhina za titulu svjetskog sampiona bio je posljednji sa samo jednom pobjedom tokom 14. kola.

Prekidanje partije
Prekid partije uz „kovertiranje poteza“ prvi put je primjenjeno u Parizu 1878. godine.

al-Adli (800?-860?)
Tvorac analize otvaranja. Koristio je opisnu sahovsku notaciju i rejting sistem (5 klasa sahista). Bio je najjaci sahista dok nije bio porazen od ar-Razi-ja.

Najstarija zabiljezena partija
Najstarija zabiljezena partija nadjena je u rukopisu iz 10. vijeka. Najstarija zabiljezena partija modernim stilom bila je u 15. vijeku izmedju sahista Francisco de Castelliz i Narcisi Vinoles.

Stevenson
Vera Menchik, svjetska sampionka, poslije udaje postala je gospodja Stevenson. Sonja Graf, sampionka U.S.A., poslije udaje takodje postala je gospodja Stevenson.

Strauss, David (1946- )
Prvi medjunarodni majstor koji je bio porazen od kompjutera. Godine 1986 jedna eksperimentalna masina Fidelity pobjedila je Straussa na US Openu 1986

Kalabrez
Nadimak italijanskog sahiste Gioacchino Greca, iz 17 vijeka.

Uzimanje
Najduze odlaganje uzimanja figure ili piona bilo je 57 poteza, i desilo se u partiji Chajes-Grunfeld, Carlsbad 1923. Partija je trajala 15 sati i odigran je 121 potez.

Georges Cartier
Pseudonim  Dr. Savielly Tartakowera tokom Dugog svjetskog rata kada je bio porucnik u Slobodnoj armiji Francuske.

Averbakh, Yuri (1922- )
Ekspert za zavrsnice, velemajstor, predsjednik Sovjetske sahovske federacije od 1972 do 1977. Njeova cerka se udala za velemajstora Marka Tajmanova.

Dopisni sah preko novina
 Od sredine 1940 do kraja 1972, svajcarski majstor Henry Grob odigrao je ukupno 3.614 dopisnih sahovskih partija, cesto igrajuci odjednom 60-70 partija. Njegov ukupni rezultat je bio +2,703  -430  =481 (81.4%).  Sve ove partije igrao je protiv citalaca ciriskih novina Neuen Zurcher Zeitung.  Grob-ovi potez su bili stampani u novinama, a njegovi protivnici bi mu zatim poslali svoje poteze.

Jos uvijek jak
Sa 90. godina, Edward Lasker je ucestvovao u matchu preko teleksa odigranom izmedju Londona i New Yorka, 11. septembra 1976. godine i tako postao jedna od najstarijih ucesnika nekog velikog medjunarodnog sahovskog dogadjaja.

Ashtapada
Tabla sa 64-polja, koja je koristena u Indiji jos u 2. vijeku prije nove ere a koja je kasnije „pozajmljena“ sahu.

Atkins, Henry (1872-1955)
Britanski majstor koji je osvojio sampionat Britanije 9 puta, (sedam puta za redom 1905-1911, 1924, 1925) od 11 puta koliko je ucestvovao. Samo je Penrose pobjedio vise puta na sampionatu (10 puta). Bio je poznat pod nadimkom „mali Steinitz“.

Biser iz Zandvoorta
Naziv za 26. partiju u matchu za svjetskog sampiona izmedju Euwe-a i Aljehina. Partija je odigrana 1935. u Zandvoortu u Holndiji.

N.N.
Nescio Nomen, latinska fraza koja znaci „nepoznato ime“. Uobicajeno je i u sahu da se pise N.N. za sahistu cije ime nije poznato, najcesce za ucesnika u simultanci.

Palciauskas, Victor (1941- )
Pobjednik 10. sampionata svijeta u dopisnom sahu (1984. godine). Bio je doktor nauka u teoretskoj fizici i profesor geofizike.

Perlis, Julius (1880-1913)
Austrijski advokat i sahista, poljskog porijekla. Umro je od posljedica nesrece tokom planinarenja na Alpima.

Oskar
Nagradu Svjetski sahovski Oskar osnovao je u decembru 1967 gospdin Jordi Puig sa ciljem da sahovski novinari odaberu najboljeg igraca godine.

Palamede, Le
Prvi casopis posvecen iskljucivo sahu, osnovao ga je La Bourdonnais 1836. godine. Casopis je nazvan prema Palamades-u, iz anticke Grcke za kojeg se vjeruje da je imao mnogo pronalazaka, ukljucujuci i sah.

Philidor, Andre (1726-1795)
Njegov otac je bio kraljevski muzicki bibliotekar i imao je 20-oro djece. Druga zena mu je bila preko 50 godina mladja od njega. Andre je bio drugo dijete iz tog drugog braka. Philidor je jos pobjedjivao protivnike dajuci im piona fore i kada je imao 69. godina.

Filipini
Filipinska sahovska federacija ima odjecu propisanu za sahiste. Filipinska vlada je bila spremna da plati 5 miliona dolara za match Fischer-Karpov. Oni su jedina zemlja koja je poslala jednu ekipu na Sahovsku olimpijadu u Haifu 1976. godine i na „Sahovsku kontra-olimpijadu“ u Tripoli, u Libiju.

Sahovska fotografija
Prvu poznatu fotografiju sahista izradio je Fox Talbot, 1843. godine.

Sutton, Willie
Poznati pljackas banaka kojeg je FBI uhapsila 1952. godine. Kod sebe je imao sahovsku knjigu: „Kako misliti unaprijed u sahu“, ciji je autor Horowitz.

Tarjan, James (1952- )
Americki velemajstor koji je osvojio tu titulu 1976. To je bila prva titula velemajstora u USA poslije 12. godina.

Alexandre, Aaron (1766-1850)
Autor „Sahovske enciklopedije“, prve knjige koja je sadrzavala sakupljene sve varijante otvaranja poznate u to vrijeme. Knjiga je objavljena 1837, i u njoj je uveo algebarsku notaciju i oznake za rokadu 0-0 i 0-0-0. Napisao je takodje „Ljepote saha“ 1846. godine, prvu veliku zbirku sahovskih problema i zavrsnica. Bio je jevrejski svestenik a uz to je bio i operator u sahovskokm automatu „Turcin“.

Ogranicenje vremena
Prvi put je primjenjena kontrola vremena u matchu Anderssen-Kolisch, 1861. godine. Pjescani sat je mjerio vrijeme, a svaki igrac je morao odigrati 24 poteza za dva sata.

Allgaier, Johann (1763-1823)
Autor prve sahovske knjige objavljene u Njemackoj 1795. godine. Bio je operator u sahovskom automatu „Turcin“, i sakriven u automatu je pobjedio Napoleona Bonaparte-a 1809. godine. Sluzio je u austrijskoj armiji kao intendant. Umro je od „vodene bolesti“ (driopsije).

Torre, Eugenio (1951- )
Filipinski velemajstor i prvi velemajstor u Aziji. Jednom je izabran medju deset najzgodnijih sportista na Filipinima i o njemu je snimljen film.

Najjaci turniri 20. vijeka (uz prikazan FIDE rejting)

Linares 1994 – 2685
Hague-Moscow 1948 – 2682
Linares 1993 – 2680
AVRO 1938 – 2677
Moscow 1992 – 2676
Reggio Emilia 1991-92 – 2676
Amsterdam 1988 (Optibeurs) – 2674
Tilburg 1991 – 2666
Dortmund 1992 – 2659
Linares 1992 – 2659
Linares 1991 – 2658
Amsterdam 1988 (Euwe Memorial) – 2658

Drugi svjetski rat
Tokom drugog svjetskog rata vise poznatih sahista je izgubilo zivot ukljucujuci sahiste: Ilyin-Genevsky, Riumin, S. Weinstein (Predsjednik Lenjingradskog sahovskog kluba i trener Botvinika), Rabinovich, Troitzky, Belavenets, Kubbel, Henrich Wolf, Vera Menchik, Olga Menchik, V. Petrov, Junge, Przepiorka, Treybal, Steiner, Votruba, Appel, H. Friedman, A. Frydman, Lowekl, Szpiro, Kremer, Kolski, Regedzinski.

Los rezultat
O’Sullivan iz Irske osvojio je samo pola poena iz 13. partija koje je igrao na Zonskom prvenstvu EVrope u Hilversumu.

Wyller, Robert
Godine 1948 Robert Wyller iz Glendale, Kalifornija, igrao je istovremeno 1001 dopisnu partiju.

Whitaker, Norman (1890-1975)
Advokat i medjunarodni majstor. Djelio je prvo mjesto na USA Openu, 1923. godine. Dobio je 100,000 dolara od Charlesa Lindbergha jer je obecao da ce vratiti Lindberghovo kidnapovano dijete. To je bila prevara zbog cega je zavrsio u zatvoru pet godina. Novac koji je dobio nije nikada nadjen. Zbog drugih prevara bio je vise puta u zatvoru.

Banks, Newell (1887-1977)
Bio je sampion U.S.A. u dami ali sahovski majstor. Na turniru u Cikagu, 1926. godine pobjedio je sampiona USA,  Frank Marshalla, i njegovog tada pvog izazivaca Isaac Kashdana.

Osnovne sahovske zavrsnice
Jedna od najboljih knjiga o zavrsnicama. Reuben Fine-u je trebalo samo 3 mjeseca da je napise.

Baturinsky, Victor (1914-? )
Sef delegacije Karpova tokom prvih godina kad je Karpov postao svjetski sampion. Bio je tuzilac u Staljinovo vrijeme u NKVD (tajnoj polciji) i bio pukovnik za vrijeme Lavrenti Beria, sefa tajne policije koji je kasnije bio pogubljen za vrijeme Nikite Hruschova.

Beechey, Frideswide (1843-1919)
Prva zena koja je pisala sahovsku rubriku i prva zena koja je osvojila nagradu kao sahovski kompozitor (1882).

Beliavsky, Alexander (1953- )
Ruski velemajstor (1975) koji je pobjedio na Omladinsklom sapionatu svijeta 1973 i na sampionatu SSSR-a 1974. godine.

Ragozin, Vyacheslav (1908-1962)
Godine 1944 Ragozin se pripremao sa Botvinikom za sampionat SSSR-a. Oni su se pripremali sa ukljucenim radiom na maksimum da bi se privikli na eventualnu buku u sali za igru. Ragozin je zavrsio na 14,. mjestu (od 17. ucesnika) i za to je okrivio neobicnu tisinu u turnirskoj sali!

Reggio Emilia
Godine 1991-92 odigran je prvi turnir 18. kategorije i najjaci turnir u 20. vijeku (prosjecan rejting bio je 2676 poena) – odrzan je u Reggio Emilia, Italija. Pobjedio je Viswanathan Anand.

Reti, Richard (1889-1929)
Reti je igrao iste godine na sampionatu Madjarske i Cehoslovacke. Na ulici ga je udario automobil pa je prebacen na na lijecenje u bolnicu. Dok je bio u bolnici dobio je sarlah od kojeg je umro.

Rossolimo, Nicolas (1910-1975)
Rodjen je u Kijevu, a roditelji su mu bili Grci. Odselio je u Francusku i 10 puta pobjedio na sampionatu Pariza a zatim odselio u USA gdje je pobjedio na USA Openu 1955. Snimio je plocu sa ruskim pjesmama. Osvojio je u dzudu braon pojas. U Parizu i New Yorku je zaradjivao vozeci kao taksist. Igrao je na tri Sahovske olimpijade za ekipu USA a bio je u olimpijskom timu Francuske 1972. Umro je u Greenwich village poslije pada sa pokretnih stepenica.

Rusija
Sah je prvi put unesen u Rusiju 820. godine. Prva Sveruska sahovska federacija osnovana je 1914. godine i imala je 65. clanova.

Saunders, Elaine
Pobjedila je na samopinatu Britanije za sahistkinje mladje od 21. godine kada je imala svega 10. godina. Zenski sampionat Britanije osvojila je 1939. kada je imala 13. godina. .

Scrivener, Robert (1881-? )
Godine 1961 Robert Scrivener je pobjedio na sampionatu Mississippi State, kada je imao 80. godina. Tako je postao najstariji sampion neke of drzava.

Kratke partije
Najkraca partija na sampionatima USA bila je partija od 5 poteza odigrana 1984. izmedju Shirazi i Petersa.

Prvi slijepi sahista na Olimpijadi
Prvi slijepi sahista koji se takmicio na Sahovskoj olimpijadi, bio je engleski igrac TH Tylor, koji je igrao na 5. tabli za ekipu Engleske na Sahovskoj olimpijadi u Hamburgu 1930. godine.

Carew, Lady Jane (1797-1901)
Prva sahistkinja koja je zivjela u tri vijeka.

Carr, Neil (1968- )
Najmladji sahista koji je pobjedio velemajstora u igri sa casovnikom na simultanoj egzibiciji. Godine 1978. imao je 10. godina kada je pobjedio velemajstora.

Od amatera do profesionalaca
Na turniru u San Sebastianu 1911, prvi put je na medjunarodnom turniru ucesnicima placeno za sve troskove ucestvovanja.

Sahovska tabla
Prva sahovska tabla sa naizmjenicnim crnim i bijelim poljima pojavila se u Evropi 1090. godine.

Novac za match
Hose Kapablanka se slozio 1926. godine da brani u matchu titulu svjetskog sampiona protiv Arona Nimcovica, ali Nimcovic nije mogao da skupi novac neophodan za match. Slijedece godine Kapablanka je izgubio titulu od Aljehina. Nimcovic nije vise nikad dosao u priliku da izazove svjetskog sampiona.

KUBA
Godine 1952 odrzavao se medjunarodni turnir u Havani. Tokom turnira doslo je do revolucije na Kubi. Zbacen je predsjednik koji je sponzorisao turnir. Ucesnike turnira iz Meksika je opozvala njihova vlada.
Na kraju, kubanski sampion, Juan Quesada, dok je igrao na turniru dozivio je srcani napad od kojeg je umro. Na sahrani su bili svi majstori, ucesnici turnira.
Godine 1965 Kuba se teleksom povezala sa Marshallovim sahovskim klubom u New Yorku da bi omogucila Fischeru da ucestvuje na Memorijalnom turniru Kapablanke, koji se odrzavao u Havani.
Svaka partija je trajala sedam casova. Poteze je prenosio sin pokojnog sampiona svijeta Dr Jose Raul Kapablanka.

Kuba je ulozila preko 5 miliona dolara za Olimpijadu odrzanu 1966 u Havani. Predsjednik Kastro je odigrao nekoliko egzibicionih partija. Remizirao je sa velemajstorom Tigranom Petrosjanom.

Godine 1992 odrzan je Otvoreni medjunarodni turnir na Kubi kao sjecanje na 400. godisnjicu Havane, kao glavnog grada ostrva.

Zatvorenici i sah
Godine 1960 Bobby Fischer je davao simultanu egzibiciju u zatvoru Rikers Island prison. Pobjedio je svih 20 zatvorenika, dok je 2400 njihovih drugova gledalo simultanku zabavljajuci se uz muziku zatvorskog orkestra.
Godine 1971 jedna zatvorenik nije se vratio u zatvor Western Penitentiary poslije matcha na Carnegie-Mellon University.
Nedjelju dana kasnije, drugi je zatvorenik pobjegao poslije igranja na sahovskom turniru. Nadzornik je zaprijetio sahistima-zatvorenicima: „Ako se ponovi bjezanje, odustajemo od sahovskim matcheva na univerzitetu.“  Matchevi su nastavljeni.

Bugojno 1986
Prvi odrzan turnir 16. kategorije, sa prosjecnim rejtingom 2628. Karpov je pobjedio na ovom jugoslovenskom Super-velemajstorskom turniru.

Schlumberger, William (1800-1838)
Najjaci sahista u Americi od 1826 do 1837. Izdrzavao se dajuci sahovske casve u Cafe de la Regence u Parizu, zaradjujuci 4 franka dnevno. Poducavao Pierre Saint Amant-a. Posljednji operator u automatu „Turcin“.

Showalter, Jackson (1860-1935)
Prvi sluzbeni sahovski sampion USA (1890). Nadimak mu je bio Lav iz Kentakija.

Djecak
Nadimak Giovanni Leonarda, vodeceg sahiste 16. vijeka zbog mladolikog izgleda.

Bundesliga
Njemacka sahovska liga, startovala 1975. godine. Svjetskim velemajstorima je placeno i 50.000 dolara za igranje u ekipi (14-20 partija u sezoni)

.
Butrimov, Ivan (1782-1861)
Objavio prvu rusku sahovsku knjigu, 1821. godine.

Saemisch, Friedrich (1896-1975)
Od svih majstora izgubio je najvise partija na vrijeme. Na jednom turniru izgubio je svih 13 partija na vrijeme. Jednom je potrosio 45 minuta prije nego sto je odigrao prvi potez, dosao u oskudicu vremena i izgubio. Na drugom turniru zastavica mu je pala u 13. potezu. Vremenska kontola je bila 45 minuta za 2 1/2 sata.

Slavni tandem
Godine 1986. casopis „Rolling Stone“ ukljucio je i rubriku pod nazivom „Najslavniji tandem godine“. Glavni izbor  je bio izmedju slijedecih slavnih parova -Fergie i Andy, John i Tatum, Daniloff i Zakharov, Gorby i Raisa,  Karpov i Kasparov.

Charles, Ray
Ray Charles, legendarni „genije soula“ naucio je sah za vrijeme boravka u bolnici 1965, gdje se odvikavao od heroina. Koristio je posebnu sahovsku garnituru za slijepe osobe.

Viktor Bologan
Moldavski velemajstor Viktor Bologan, iznenadjujuci pobjednik na turniru u Dortmundu 2003, dišplomirao je na Moskovskom univerzitetu za sport sa doktorskom tezom o pripremi vrhunskih sahista.

Mihail Botvinik (1911-1995)
Jedini sampion svijeta koji je tutulu sampiona osvajao tri puta (1948-57, 1958-60, 1961-63). Igrao je sa svim sampionima dvadesetog vijeka i trenirao Karpova i Kasparova. Nije nikada igrao „prijateljske“ sahovske partije. Imao je doktorat u Elektricnom inzenjeringu i radio na kompjuterskim sahovkim programima.

Walter Browne (1949- )
Sest puta osvajao titulu sampiona USA (1974, 1975, 1977, 1980, 1981, 1983). Postao je velemajstor 1970. godine (kao prestavnik Australije). Osnivac je svjetskog udruzenja za brzopotezni sah – World Blitz Chess Association (WBCA).

Remi u snu
  Za vrijeme sahovske olimpijade 1937. godine, holandski igrac Salo Landua je zaspao za tablom poslije odigranog 11. poteza protiv belgijskog sahiste Arthura Dunkelbluma.  Dunkelblum je sportski prodrmao Landau da ga probudi, i predlozio mu remi, koji je ovaj odmah prihvatio.

Olimpijada proslosti
Svajcarski sistem je prvi put primjenjen na Olimpijadi 1976. godine u Haifi, Izraelu, kada je zbog broja prijavljenih ekipa bilo nemoguce primjeniti prethodni grupni sistem.

Olimpijada na Bledu
 Na Sahovskoj olimpijadi 2002. odrzanoj u Bledu, Slovenija, dva clana iste familije igrala su za razlicite zemlje. U zenskom madjarskom timu igrala je WGM Szidonia Vajda, dok je njen brat, IM Levente Vajda igrao za ekipu Rumunije.

Sahovska stolica
  Engleski velemajstor Julian Hodgson nije bio zadovoljan stolicama predvidjenim za sampionat Britanije 2000. godine pa je donio svoju vlatitu fotelju koju je koristio tokom cijelog turnira.

Asocijacija
Skotska sahovska asocijacija je najstarije sahovsko udruzenje u svijetu; osnovana je 1884. godine.

Balinas, Rosendo (1941-1998)
Filipinski velemajstor koji je smatran najboljim azijskim sahistom tokom 1960-ih. Pobjedio je na sampionatu Filipina 6 puta. Godine 1976. pobjedio je na medjunarodnom turniru u Odesi. To je drugi put da je u toku 35 godina takmicenja jedan stranac pobjedio na medjunarodnom turniru u Sovjetskom Savezu. Prvi put je u Rusiji na medjunarodnom turniru pobjedio svjetski sampion Kapablanka.

Balogh, Janos (1892-1980)
Pobjednik prvog medjunarodnog dopisnog turnira, koji se odigrao 1932. godine.

Godine nisu problem
Vasilij Smislov je najstariji sahista koji se kvalifikovao za match kandidata za svjetskog sampiona. Godine 1982. na medjuzonskom turniru u Palmi zavrsio je na drugom mjestu, kada je imao 61. godinu. Tada je stigao do polufinala svjetskog sampionata.

Super „K“
U svim sampionatima svijeta izmedju 1894 i 1999 ucestvovali su sahisti koji su imali slovo „k“ u njihovom prezimenu.  Godine 1894 odigran je match izmedju Steinitza i Laskera, dok je 1999 odigran match izmedju Akopiana i Khalifmana. Godine 2000, u matchu Anand protiv Shirova taj niz je prekinut.

Sampionska dominacija
Emanuel Lasker je odigrao 24.  matcha izmedju 1889 i 1921 (od toga osam su bili za titulu svjetskog sampiona) i ostao neporazen sve do finalnog matcha, 1921. godine kada je izgubio od Hoze Raula Kapablanke.

Najdetaljnije komentarisana partija
1981.godine za turnirsku knjigu medjunarodnog turnira u Tilburgu Robert Hubner je komentarisao svoju partiju protiv Lajosa
Portischa. Partija je komentarisana na punih 29 strana, od 15 do 44 strane turnirske knjige.

Dopisni turnir
Jedan od najvecih dopisnih turnira svih vremena bio je „Monde Illustre“ turnir koji je odrzan od 1889 do 1892 godine. Pobjedio je austrougarski majstor Johann Berger sa rezultatom +45, =3, -0

Najveci broj kraljica
Rekord od najvise kraljica koje su se pojavile na tabli u istoj partiji je 8! To se desilo u dvije partije:

Hille-Scheur, Saarland Championship, 1993 (58 poteza, 0-1)
Panchenko-Vnukov. Voronezh Open, 1993 (74 poteza, 1/2-1/2)
„Tri musketara“
3 prostorije Stokholmskog sahovskog kluba nazvana su po trojici najjacih svedskih sahista 20 vijeka: Gideon Stahlberg, Geza Stoltz i Erik Lundin. Njih su nazivali i „Tri musketara“.

Frank Marshall
Poslije pobjede u matchu Jacksona Showaltera u matchu 1909 za titulu sampiona USA, Frank Marshall je branio svoju titulu samo jos jednom, protiv Edwarda Laskera, 1923. godine. Titulu sampiona je zadrzao do 1936. kada se odrekao titule, tako da je mogao biti organizovan slijedeci sampionat USA da bi se dobio novi sampion.

Canal Esteban (1896-1981)
Peruanski sahista koji je dobio titulu velemajstora 1977. godine, u svojoj 81. godini. Canal je zivio u Veneciji od 1923. godine, ali bez obzira na to predstavljao je Peru sve do 1950 na sahovskim olimpijadama.

 

Provjerite vaše šahovsko znanje – šahovski kviz 9.


Šahovski kviz 9.

1. Varijanta Zajceva, koju najcesce vezuju za Anatolija Karpova, nastaje u kojem otvaranju?
2. Po cemu je bio poznat Andrew Page?
3. Navedi naziv otvaranja – 1.e4 e5 2.Nc3.
4. Byrnovu varijantu je igrao Kasparov u jednoj od svojih partija 1990 u matchu protiv Karpova. U kojem otvaranju?
5. Navedi naziv otvaranja 1.d4 Nf6 2.c4 e5
6. Ako na svajcarskom turniru poslije 10. kola igrac ima skor od „plus 2“, koliko ustvari ima poena?
7. U kojoj zemlji je igrao svoj posljednji turnir Raymond Keene?
8. Sta je studirao Viktor Korchnoj na Lenjingradskom univerzitetu?
9. Carlsbad, Carlsberg i Carlston – u kojem od ovih gradova je igran poznati sahovski turnir?
10.Bobby Fischer je drzao rekord kao najmladji „osvajac“ titule velemajstora preko trideset godina, dok taj rekord nije oborila Judit Polgar. Ko je prije Fischer drzao rekord „najmladjeg velemajstora“ koji je Fischer oborio?

Nastavite sa čitanjem

Hoze Raul Kapablanka: Razmišljanja o šahu


Hoze Raul Kapablanka

Evo jednog zanimljivog clanka kojeg je napisao Kapablanka. Naziv clanka je „Sah“ a objavljen je na stranama 459-462 u casopisu English Review, u novembru 1922:

„Redovno su me pitali, kakav mozak mora da ima sahovski sampion? Koje su kvalitete neophodne? Kakva je veza izmedju saha i drugih psihickih aktivnosti? Itd. Mogu samo da kazem da danas imam donekle slabije pamcenje, ali sam kao dijete mogao lako da zapamtim bilo sta. Moj rekord je bio kada sam ponovio tri stranice iz istorije koje sam samo jednom procitao, a bio sam mali djecak, i nisam ispustio ni jednu jedinu rijec. Ali kako sam rastao – ustvari kada sam postao prvoklasni sahista – obicno sam pokusavao da zaboravim sve ono sto nisam smatrao da je vazno da se zapamti, i bio sam toliko uspjesan u tom treningu da sada imam teskoca u pamcenju opstih stvari. Tako se desava, sada, da dok nekoliko strucnjaka mogu da se sjete svake od mojih ozbiljnih partija koju sam odigrao u poslednjih 22. godine ja se tesko mogu sjetiti cak i jedne od njih. Partiju koju igram danas mogu lako zadrzati u glavi nekoliko nedjelja, ali poslije toga zauvijek je zaboravim. Nema sumnje moja sadasnja, iako slabija nego nekad, memorija ona koju sam ja vjezbom postigao.

Ja sam se trudio da to postignem sa namjerom da izbjegnem gubitak nocnog sna poslije teske partije.

Tako ja mogu da odem na spavanje odmah poslije partije, bilo da pobjedim ili izgubim, i jedan sat poslije duge, naporne simultane seanse protiv bilo kojeg broja protivnika, ja mogu mirno da legnem u krevet da spavam.

Uopste memorija sahovskog eksperta je slicna memoriji  velikih muzicara. Isto kao veliki pijanista, na primjer, koji moze sjediti i svirati satima bez gledanja partiture djela kojeg svira, tako sahovski majstor moze proci kroz beskrajne partije i varijante koje su nesvjesno uskladistene u njegovom mozgu. Veliki muzicari vide note svojim „mentalnim vidom“ kao da su one ispred njih. Na potpuno isti nacin sahovski majstor vidi poteze i pozicije. Ako momentalno zaborave neku notu ili potez, sto moze biti slucaj, prethodna nota ili potez ce ih podsjetiti na ono sto sledi. Postoji logicka sekvenca koja pomaze ekspertima da nadvladaju te teskoce. Trebalo bi zapaziti tu cinjenicu da mora postojati neka analogija izmedju razmisljanja muzicara i sahiste. Poznajem nekoliko slavnih muzicara koji su bili mnogo skloni sahu, a sa druge strane skoro svi sahisti eksperti bili su skloni muzici. Moramo pomenuti kao najupadljiviji primjer da je Philidor, pionir moderne sahovske teorije, sahovski genije, najjaci igrac svoje epohe, bio takodje jedan od najslavnijih francuskih muzicara svog vremena.

Kakvu vrstu mozga mora imati svjetski sampion ne mogu da kazem, ali smatram da su spoljasnji uslovi veoma vazni bez obzira na prirodni talenat koji neko posjeduje u tom smislu,  neophodni su zajedno, jer imati stvarno dobro opste obrazovanje znaci posjedovanje sireg pogleda i tada se moze gledati na partiju sa sire tacke gledista.

To je sada mozda istinitije nego ranije, jer  buduci da je sah jako mnogo napredovao tokom poslednjih sezdeset godina, pa je sada postati sampion mnogo tezi zadatak. U vezi sa ovim trebalo bi skrenuti paznju na cinjenicu  da je istina da su u proslosti neki veliki sahisti bili bez bilo kakvog znanja o necemu drugom i imali su vrlo malo bilo kakve kulture, sa druge strane svi svjetski sampioni u poslednjih 60 godina, ne ukljucujuci mene, bili ljudi sa natprosjecnom kulturom. To je bio sucaj sa Anderssenom, Steinitzom, i Laskerom.

Postoje, ipak, dva kvaliteta, koja su izgleda apsolutno sustinska za postizanje istaknutih rezultata u sahu. To su: izuzetna snaga koncentracije i snaga da se vizualizuje pozicija koja moze nastati iz pozicije koja je ispred igraca. Cesto se tvrdilo da je potreban mozak matematicara kojim treba da se odlikuje i sahista. To je istina kod Anderssena koji je bio profesor matematike kao i Laskera koji je matematicar, ali smo otkrili da je Morphy bio advokat a Philidor muzicar. Toliko o ovome sto se odnosi na sampione. Sto se tice drugih igraca koji nisu nikada postali sampioni, ali koji su postali svjetski poznate sahovske licnoti, mi mozemo pomenuti, uz ostale, da je Tarrasch, ljekar; Pillsbury, advokat; Aljehin, advokat; Zukertort, ljekar. U samoj Engleskoj imamo tokom pedesetih godina Howarda Stauntona, ucenika Shakespearea, i Buckle-a, istoricara. Sigurno je dovoljno raznolikosti u mentalitetu ovih nekoliko ljudi koje sam pomenuo. Sada su jedini slavni sahisti sa matematickim umom Dr E. Lasker, bivsi svjetski sampion, i Dr M. Vidmar. Usput mogu da dodam da je Dr Vidmar dobro poznat autoritet medju elektroinzenjerima, pa je objavio neke odlicne radove iz te oblasti. On je takodje profesor Univerziteta u Ljubljani, u Cehoslovackoj (Ovdje Kapablanka pravi pogeresku mjesajuci kao jos neki u to vrijeme Cehoslovacku i Jugoslaviju – G.T.) i istovremeno upravlja nekim inzenjerijskim radovima u prethodno pomenutom gradu, a sve ga to nije sprijecilo da bude jedan od glavnih svjetskih igraca, sto pokazuje da sahovske kvalitete nisu inkompatibilne sa kvalitetama potrebnim za neke druge oblasti.

Sada smo dosli do pitanja koje su zemlje i ljudi su najvjestiji u ovoj igri. Iako su u proslosti bili najistaknutiji Jevreji i Sloveni, ja ne vjerujem da je to nuzno vezano za rasu.

S druge strane kako je sah napredovao i postalo je teze u njemu uspjeti, pitanje klime, po mom misljenju postaje sve vise odlucujuci faktor. Ocigledno dok je sah po svojoj prirodi igra u zatvorenom prostoru, trebao bi se igrati vise u zemljama sa hladnom klimom, u dugim zimskim nocima, nego u zemljama gdje ugodno vrijeme naprosto poziva pojedinca da izadje napolje. Englezi su uopsteno govoreci strpljivi, odredjeni i promisljeni. To su odlicne predispozicije za sah. Nazalost u njihovim skolskim danima oni provode vecinu slobodnog vremena na otvorenom prostoru, loveci tokom zime. Sah zbog toga uglavnom ne nauce u ranim godinama, a to je najbolje vrijeme da bi se postalo dobar igrac. Usprkos tome u Engleskoj postoji veliki broj dobrih igraca, ali medju njima nema nikoga ko je rangiran medju najboljima na svijetu. To je uglanom posljedica nedostatka medjunarodnih takmicenja. Samo kroz bliske susrete sa najboljim ekspertima njihov standard igre se moze povecati. Bio je samo jedan veliki medjunarodni turnir u Engleskoj u poslednjih 23. godine. Nadam se da ce u buducnosti biti vise podrske za takva takmicenja, tako da Engleska moze uskoro zauzeti jos jednom vodecu ulogu u sahu.

Postoje neka razmisljanja u vezi saha kao edukacionog sredstva i to bi bilo zanimljivo razmotriti. Sah se u odnosu na um moze uporediti sa onim sto je sport ili atletika u odnosu na tijelo: nacin vjezbe a istovremeno pruza zadoovoljstvo. Moralno je vazan, jer sah moze da posluzi da sacuva one koji ga igraju od nekih drugih opasnih aktivnosti u zatvorenom prostoru.

Kladjenje je nezanimljivo, cak i vise, kladjenje je prakticno izvan ove diskusije. Zbog prave prirode saha to je cinjenica koja bi je trebala preporuciti  paznji vaspitaca.

Kao socijalni faktor sah zauzima jedinstveno mjesto. On dovodi zajedno ljude svih stepeni socijalne ljestvice, bez obzira na vjerovanje ili religiju. Sahovska igra je ista sirom svijeta. Ako neko putuje sa jednog mjesta na drugo, ne moze imati bolju preporuku koja ce mu osigurati topli docek, nego biti sahista. Sve sto treba da ucini bilo gdje putuje sirom svijeta jeste da otkrije gdje se sastaju sahisti i podje tamo. Mnogo puta vidio sam stranca koji je dosao u vodeci sahovski klub i potrazio nekog od sluzbenika. Sve sto je bilo potrebno jeste njegova tvrdnja da je sahista. Odmah bi ga pozivali da bude ugoscen i smjesten kod nekoga kuci. Ako bi trazio protivnika, nekoga bi uskoro pronasli za njega. Tako bi se uskoro ta osoba upoznala sa ljudima sa kojima se ne bi mozda srela ni na jedan drugi nacin.“

Jonathan Levitt-GENIJE U SAHU


GENIJE U SAHU

Autor: Jonathan Levitt
————————————————————-

 (izvodi iz knjige)

 Naslov originala: Genius in Chess (J. Levitt, 128 pages; Batsford, 1997)

Original teksta je na sajtu: http://www.jlevitt.dircon.co.uk/quest.htm

Prevod: Zivomir Masic (masicz@sympatico.ca )

Prevod se objavljuje na ovom sajtu sa dozvolom autora knjige.

 ————————————————————————————

SADRZAJ

  1. INTELIGENCIJA, KREATIVNOST I GENIJALNOST

1.1      Inteligencija

1.2      Kreativnost

1.3      Genije

  1. KARAKTERISTIKE SAHOVSKOG GENIJA

2.1      Inteligencija (visok kolicnik inteligencije – IQ)

2.2      Naporan rad

2.3      Motivacija i sistem vrednosti

2.4      Fizicka kondicija

2.5      Dobar skola

2.6      Koncentracija

2.7      Karakter i socijalni polozaj

2.8      Energija i seksualni nagon

  1. KOLICNIK INTELIGENCIJE (IQ) I SAHOVSKA SNAGA
  2. KAKO DA POBOLJSATE SVOJ SAH

4.1      Balans

4.2      Otvaranja

4.3      Zavrsnice

4.4      Taktika

4.5      Sredisnjice (generalne)

4.6      Tehnologija

4.7      Novac

4.8      Knjige

4.9      Ucitelji

 

 

1.         INTELIGENCIJA, KREATIVNOST I GENIJALNOST

Znam mnoge ljude koji vole da misle o sebi da su inteligentni. Znam da i ja tako mislim. Na javnim mestima, u akademijama, prodavnicama, autobuskim stanicama, mnogi vode debate o pravoj prirodi inteligencije. To moze biti osetljivo pitanje s obzirom da mnogi unose u ovakve diskusije osecanje sopstvene vrednosti. Ali zbog jasne komunikacije potrebno je definisati tu rec, i sta ja mislim da reci inteligencija, kreativnost i genije znace. Tek onda cemo govoriti o centralnoj temi ove knjige: o sahovskom geniju.

1.1         Inteligencija

Postoje gotovo isto toliko definicja reci ‘inteligencija’ koliko i ljudi koji pokusavaju da je definisu. To ide tako daleko da „on je inteligentan“ cesto ne znaci nista vise od „On se slaze sa mnom“. Kad sam o ovoj definiciji pitao eksperta za zastitu kompjutera u Jorku i sahovskog hakera John Andrew Clark-a, on je duhovito odgovorio: „Nemam nista protiv toga.“

Prema Wechsler-u (1975), kompjuterski naucnici cesto vide inteligenciju kao sposobnost procesovanja informacija, psiholozi kao sposobnost dedukcije relacija, ucitelji kao sposobnost ucenja, a biolozi kao sposobnost adaptiranja na okolinu. Binet and Simon (1916) su definisali inteligenciju kao sposobnost dobrog rasudjivanja  i razumevanja. Terman (1921) je smatrao da je to „sposobnost za apstraktno misljenje“, dok je Freeman (1955) smatrao da je to sposobnost obrazovanja (mada u stvarnosti to zavisi i od ucitelja). Bez obzira koju od ovih definicija vise volite, jedna stvar je jasna: Imati vise „toga“, nece naskoditi vasem sahu. Kad ja koristim rec „inteligencija“ u ovoj knjizi, ja mislim na sintezu svih ovih definicija, a posebno na onu koje meni najvise odgovora u odredjenom trenutku!

Opste je prihvaceno da testovi inteligencije (IQ) obicno ne mogu da uhvate sustinsku inteligenciju. Da bi se nekako resio ovaj problem, inteligencija se definise kao „sposobnost zaradjivanja poena na IQ testu“. Ovaj metod, iako vec sumnjiv kompromis, jos uvek nije u stanju da resi problem standardizacije pravilnih testova. Postoje i drugi problemi. Broj moze da se koristi za merenje samo jedne dimenzije, ali da li je moguce redukavati inteligenciju na samo jednu dimenziju?

Vecina modernih teorija inteligencije su kompleksnije. Na primer, Spearman (1927) je formulisao dvodelnu teoriju sa kognitivnim performansama u zavisnosti od opsteg faktora (g) kao i od faktora koji su specificni za odredjeni zadatak. Cattell (1963) je takodje koristio dva faktora,  “fluidnu” i “kristalizovanu” inteligenciju.  Fluidna inteligencija se odnosi na brzinu i kvalitet neuroloskog funkcionisanja i verovatno je nasledna. Thurstone (1938) je podelio inteligenciju na sedam osnovnih sposobnosti: dve se odnose na reci (razumevanje i recitost), prostor, induktivno zakljucivanje, memorija i brzina percepcije. Kako ja razumem njegove kategorije, poslednje tri bi bile znacajne za sah.  Guilford (1967) je zamislio jos komplikovaniji trodimenzionalni model, sa pet, cetiri i tri faktora ciji proizvod daje bar 120 razlicitih komponenata za ukupnu inteligenciju. Koliko ovih komponenata su vazne za sah nije potpuno jasno, pretpostavaljam, bar dvadeset.

Postoje i drugi prilazi u koje ovde necu da ulazim. Poenta je da rezultati IQ testova ne mogu da “uhvate” pun opseg ljudske inteligencije. Kad god se visedimenzionalna realnost projektuje u jedno-dimenzionalnu, gubi se informacija. Cak i u tom slucaju, IQ je jos uvek koristan kao sredstvo komunikacije. Koriscenje fraza kao “vrlo inteligentan”, ili “vrlo,vrlo inteligentan” vodi u nejasnu kominikaciju, i dovodi do pogresnih interpretacija. Koriscenje brojeva (IQ 120 ili IQ 150) je relativno preeciznije, ukoliko smo svesni njihovog znacenja i ogranicenosti.

Sta je IQ? Kolicnik inteligencije se u pocetku definisao kao mentalna starost pomnozena sa sto i podeljana sa hronoloskom staroscu, ali se sada cesce koristi definicja na bazi statisticke distribucije rezultata.  Pretpostavlja se da ljudska intligencija prati krivu normalne distribucije (sa srednjom vrednoscu 100, i sa standardnom devijacijom 15). Postoje dobri razlozi za sumnju da stvarna distribucija inteligencije prati teorijski model. Pored cinjenice da je populacija promenljiva, postoji izbocina na donjem kraju krive (koja predstavlja osobe sa povredama mozga). Isto tako, prema empirijskim rezultatima, postoji vise inteligentnih ljudi nego sto teorija predvidja. Ipak kriva normalne distribucije (sa srednjom vrednoscu 100, i standardnom devijacijom 15) je dobra aproksimacija i bice smatrana “istinitom“ kad god se govori o IQ u ovoj knjizi. Mada je rezultat IQ testa neke osobe najverovatnije netacan, normalnu distribuciju treba smatrati dovoljno pouzdanom.

Postoji izvesna zabuna u razlikovanju ciste ‘inteligencije“ od inteligentne ackcije (koja moze biti rezultat znanja ili obrazovanja). Mislim da sledeca analogija moze objasniti ovu razliku. Zamislite veliki broj cupova razlicitih oblika u basti. Oni imaju razlicite ‘genetske’ osobine, neki su uski, neki siroki, neki duboki, neki plitki, i svi imaju razlicite zapremine. Zamislite da neko vodovodnim crevom prska nasumice vodu po cupovima. Na kraju ce svi cupovi sadrzati razlicite kolicine vode, sto se moze smatrati kao njihovo obrazovanje. Neki su srecniji od ostalih jer su dobili vise vode nego sto im pripada (bolji uslovi, bogati roditelji). Oblik cupa (karakter) moze da odredi lakocu punjenja – oni koji su siroki na vrhu su najbolji. Moguce je da manji cupovi (sa manjim genetskim kvalitetima) dobiju vise vode od onih sa vecom zapreminom (viseg koeficijenta inteligencije) i da zbog toga izgledaju inteligentniji. Lakse je proveriti koliko ima vode u cupu nego proveriti njegovu stvarnu zapreminu. Neki cupovi se brzo napune i ne mogu da prime vise (vanklinicka smrt mozga). Ovaj model je daleko od perfektnog. Motivacija je vazan faktor koji u njemu nedostaje – ali cupovi nisu ljudi.

Da se vratimo za momenat nasoj otmenoj igri i upitajmo sebe, sta je to u cemu se prepoznaje inteligentna misao za sahovkom tablom? Predlozio bih sledece generalne kvalitete: imati plan, inicijativa, jako osecanje za prakticnost, dobro rasudjivanje, razloznost, koncentracija, otpornost na emocionalne sile, adaptacija, samokriticnost, jako osecanje svrhe, i efektivno resavanje problema koji se pojave. Veca brzina obrade podataka je isto tako karakteristika vise inteligencije.

1.2         Kreativnost

Mnogo je lakse definisati kreativnost nego inteligenciju. Rec „kreativan“ je obicno rezervisana za aktivnosti koje zadovoljavaju dva kriteriuma:

(1) Prepoznatljiva novost (ili originalnost)

(2) Efektivnost (mora da radi)

Oba kriterijuma zavise od vrednosnog suda. U izvesnom smislu, sve ljudske akcije su nove (jer ne postoje dva potpuno identicna dogadjaja u realnom svetu), tako da nesto moze biti „novost“ u sirokom smislu reci. Dakle, da li je nesto novo ili ne je sud, a ne cinjenica. Ne volim ni da mislim koliko sam puta igrao kao crni poteze:

1 e4 e6 2 d4 d5 3 Nd2 c5 4 exd5 Qxd5 5 N(g)f3 cxd4 6 Bc4 Qd6,

Ali svaki put bilo bi nesto drugacije. Mozda je u pitanju bio drugi protivnik, drugacija turnirska situacija, ili prosto drugacije osecanje. Ako zelite solidnu partiju, i nemate nista protiv remija, ovaj red poteza je bolji nego ako morate da pobedite. Cak i da ima neceg „novog“ u mom izboru da igram ovaj red poteza, to ne bi bilo dovoljno da zadovolji prvi kriterijum. Ali ako bih (kao crni) odigrao poteze 1 e4 h5? 2 d4 a5? 3 Nf3 d5?, to bi se skoro sigurno moglo smatrati „originalnim“, jer verujem da ovakav koncept nikada nije ranije igran. Medjutim, crni je verovatno izgubljen posle ovih finih poteza, tako da oni ne be trebali da budu smatrani „kreativnim“ jer drugi kriterijum nije zadovoljen. Nije dovoljno uraditi nesto raslicito. To mora i da radi.

Kontroverzni slucaj bi bila Majk Basman-ova ideja sa 1.g4 i slicnim potezima. Da li je ovo kreativno? Rekao bih da je Majkov tretman ovog otvaranja definitivno originalan. Koliko mi je poznato, ni jedan majstor nikada nije igrao ovo otvaranje kao Majk. U ovom slucaju, drugi kriterijum je problematican. Da li ovaj potez radi? Naravno, Basman je poznat u sahovskom svetu po svojim neobicnim otvaranjima, i zahvaljujuci verovatno tome prodao je dosta knjiga, tako da u izvesnom smislu ovaj potez radi, ali sta je sa dubljom sahovskom logikom? Zao mi je da kazem, ali po mom misljenju potez 1.g4 gubi prednost koju beli ima, a rano …g5 vodi najverovatnije u izgubljenu poziciju za crnog. Drugim recima, taj potez ne radi i ja ga ne bih zvao „kreativnim“. Originalan ili interesantan da, ali nije kreativan.

Jos jedno pitanje zasluzuje paznju: da li je moguce biti stvarno kreativan u sahu? Mnogi su culi indijsku poslovicu, „sah je more u kome komarac moze da pije a slon moze da se kupa, ali bez obzira sta komarci i slonovi rade u njemu, da li more saha ima dovoljnu sirinu za stvarnu kreativnost. Kasparov je lepo rekao kad je u isto vreme pokusao da odvoji sebe od gomile drugih velemajstora, „mislim da je jako vazno da se sah razvijaja, a ne da se samo tu i tamo odigra dobar potez“.

Posto sam ja igrac koji je odigrao samo malo vise od „dobrog poteza tu i tamo“, mozda cete pomisliti da bi ovakvo zapazanje moglo da me uvredi. U stvari ja se slazem sa svetskim sampionom. Vrlo je tesko doci do velikih novih ideja u sahu. Velike sahovske strategije su vec izmisljene. Dozvolite mi da mu uzvratim i da ga pitam kako je to on razvio sah. On moze da odgovori u svom stilu – „Ako to nisam ja, ko je onda?. Dozvolite mi da kazem ko je onda: Morfi, Lasker i njegova „teorija Stajnica“, Nimcovic i hipermoderni, ruska skola sa naglaskom na dinamiku (Kasparov je njen je glavni proizvod), i najzad kompjuter. Svi oni su doprineli glavnim promenama u sahu.

Pre sedamdeset godina, Kapablanka je ponekad pokazivao sasvim nove strategijske prilaze u izvesnim sahovskim pozicijama. Ali danas? Cini mi se da niko ne cini nista vise od adaptiranja ili manipulacije poznatih ideja i elemenata. Na nizem nivou „mala“ kreativnost postoji, cak je i bitna za dobro igranje. ali veliki novi koncepti su neverovatno retki. Mozda je 16-a partija meca za svetskog sampiona u Moskvi, 1985, izmedju Kasparova i Karpova primer kompletno novog strategijskog koncepta srednje velicine.

Slabije igrace ce mozda ovaj komentar iznenaditi posto oni cesto nailaze na (njima) nove ideje, ali igraci koji su sahovski obrazovani znaju kako je neverovatno naici na nesto stvarno novo na visokom nivou. „Novosti“ moraju da se igraju (sem ukoliko je cela partija ponavljanje neke ranije partije) i neke ce biti vaznije od drugih, ali sve ovo je na nizem novou – na nivou „dobar potez tu i tamo „.

Ovo ne treba da umanji vrednosti saha kao sporta. Ista kritika bi lako mogla da vazi i za ostale sportove. Koje su se to nove kreativne ideje pojavile u bilijaru ili u boksu u prosloj deceniji? U nekim poljima je moguce da kreativni genijalci revolucionisu nas nacin misljenja, u dugima nije. Ajnstajn je izmenio modernu ficiku svojom teorijom relativnosti, ali da li je Bah ucinio nesto slicno u muzici? Neki tvrde da originalnost Baha pociva na nacinu kako je on koristio kompleksnost elemenata u postojecoj tradiciji (Bailin, 1985). Mislim da se isto moze reci za Kasparova. Obojica su vrlo originalni (mnogo malih inovacija), obojica su geniji u svojim poljima. Jos je moguce biti kreativan u sahu, ali samo u postojecim granicama.

Mozda bi trebalo da kazem „ali samo na povrsini u postojecim granicama“, jer se kreativna misao uvek nadgradjuje na onim sto je vec postojalo. Ova misao nije mnogo originalna – Bernard of Chartres je jednom napisao, “Mi smo kao patuljci na ramenima dzinova, pa mozemo videti dalje od njih, i stvari na velikoj daljini, ali ne zbog nase ostrine vida ili zbog fizickih razlika, nego zbog toga sto smo podignuti visoko njihovom dzinovskom velicinom“. Isak Newton je slicno rekao oko 500 godina kasnije. Mozda ne bi bilo fer opisati Kasparova kao „patuljka“, ali su Stajnic, Lasker i Aljehin oni dzinovi na cijim ramenima on stoji.

1.3         Genije

“Genije” je jos jedna opste koriscena rec sa bar tri razlicita znacenja.

  1. Svako sa IQ iznad odredjenog broja, mozda 160.
  2. Neko ko je veoma dobar u necemu. To je znacenje u komentarima kao “Erik Kantona je genije. Ili “Stiv Dejvis je genije” . Osobe u pitanju ne moraju ali mogu imati dovoljno visok IQ da bi se kvalifikovali i za prvo znacenje. Vestina bi mogla biti i cisto fizicka, mada bi mentalni kvaliteti normalno bili odlucujuci za razvoj te vestine.
  3. Produktivni stvaralac. Ljudi koji stvaraju vrednosti i menjaju celu kulturu. Ovo je najtezi put da se postane genije posto su ovi ljudi (istorijski, to su obicno bili muskarci ali ko zna sta ce buducnost doneti?) uvek bili veoma dobri u necemu a takodje su imali visok IQ. “Nesto” u ovom znacenju je obicno bila nauka, matematika, muzika, umetnost ili literatura. Razlika izmedju poslednja dva znacenja ja malo arbitrarna, mada rad u znacenju (3) ima cesto uticaja van svog polja.

Dakle, sta se podrazumeva pod terminom “sahovski genije”?  Rekao bih da “genije” ovde sustinski ima drugo znacenje.  Sahovski genije je neko ko je jako dobar (u odnosu na osobu koja ovo komentarise) u sahu. Ima tu malo i treceg znacenja jer sah zahteva vestinu misljenja tipicnu za visoke intelektualne standarde. Imajuci u vidu granicu definisanu u poslednjem paragrafu o “kreativnosti”, vrhunski igraci stalno nalaze nove ideje i stvaraju male vrednosti. Kasnije cu tvrditi da sahovski velikani uglavnom zadovoljavaju i prvo znacenje genija! Mozda bi poslednju rec po ovom pitanju trebalo dati Bobiju Fiseru (koji je, uzgred budi receno, postigao 187 poena na jednom IQ testu): “Genije. To je rec. Sta to stvarno znaci? Ako pobedim, ja sam genije. Ako ne pobedim, nisam”.

2.         KARAKTERISTIKE SAHOVSKOG GENIJA

Psiholozi su se uglavnom koncentrisali na studije genija treceg znacenja u predhodnoj klasifikaciji. Zanimljivo je analizirati rezultate ovih istrazivanja i tako skicirati karakterni profil “tipicnog genija”.  Mnogi nalazi za genije opsteg karaktera (s obzirom na socijalni polozaj, sistem vrednosti, ponasanje i licnost) odnose se i na sahovske igrace (koji su mozda i bili predmet u nekim od ovih istrazivanja).

Da bi se izgradio taj profil, mozda je najbolje da se pitanje genija razlozi na prostije komponente a onda se upita,  “Sta je potrebno da se postane sahovski genije”?  Ovakva pitanja postavljaju zavodljive plavuse iskusnim sahovskim profesionalcima na zabavama. Ako se ikad nadjete u ovakvoj teskoj situaciji, moj savet je, a ovo je sigurno i najkorisniji savet u ovoj knjizi, da izbegavate jasan odgovor. Direktan odgovor je pomalo komplikovan i dosadan – ako zelite avanturu probajte nesto kao “fenomenalna seksualna sposobnost”. U ostalim slucajevima mozda bi ovi kvaliteti mogli da budu vredniji:

2.1         Inteligencija (visok kolicnik inteligencije – IQ)

Kasnije cu u ovom poglavlju govoriti vise o vezi izmedju sahovskog talenta i IQ. Ovde cu samo pomenuti opstije rezultate.  Na osnovu empirijskih dokaza, izgleda da u mnogim poljima kreativna postignuca ne zavise mnogo od IQ. Tacnije, istrazivaci su zakljucili da iznad izvesnog IQ (oko 120) ne postoji cvrsta veza izmedju IQ i viseg stepena kreativnosti. Smatra se da IQ od 120 odgovara nivou opste vestine koju ljudi treba da imaju da bi bili sposobni da urade nesto efektivno.

Interesantno je da ovi rezulatati ne vaze za matematicare. Pokazalo se da kod njih postoji jaka veza izmedju IQ i kreativnosti i kad je IQ cak iznad 120. Verujem da bi isto vaziilo i za sahiste. Razlicite profesije imaju razlicite prosecne koeficijente inteligencije za svoje priznate genijalce.  Cox (1926) je dao sledece cifre (broj u zagradi pretstavlja broj uzoraka): Filozofi (22) prosecan IQ 173; Naucnici (39) 164; Pisci (53) 163; Drzavnici (43) 159; Muzicari (11) 153; Umetnici (13) 150; Vojnici (27) 133. Po mom misljenju, sahisti su na vrhu sa filozofima. Mozda i sa njima zive u oblacima.

S druge strane, postoje mnogo primera pametnih ljudi koji nisu kreativno produktivni. Kreativnost zavisi i od usmerenosti i od IQ, a visok IQ nije dovoljan uslov za postignuca. Treba imati na umu da sva ova istrazivanja zavise od ocenjivanja “kreativnog dostignuca”,sto je lakse uraditi u sahu nego u bilo kom drugom polju.

2.2         Naporan rad

Na nesrecu, ne izgleda da postoji alternativa ovoj komponenti sahovskog genija. Ne mozete u sebe ubrizgati sahovsko iskustvo. Morate ga postepeno skupljati igrajuci i studirajuci sah satima.

Studiranje knjiga nije bitno da bi se postao jak igrac – ima puno primera igraca koji su postali velemajstori zahvaljujuci prakticno samo igrackom iskustvu – ali knjige obicno pomazu.  Kao i kod ucenja jezika, praksa pomaze da se razvije aktivan recnik,  ali preporucljiv je balans izmedju studija i igranja.

Ako uzimate sah ozbiljno onda najvise napora ulazete kad igrate. Mozak je najvise opterecen, sto objasnjava zbog cega se ideje koje ste videli u knjigama teze pamte od ideja koje ste videli u partijama. Ako bas insistirate na losem balansu izmedju igranja i ucenja, onda je najbolje da gresite tako sto cete igrati jako mnogo! Nikada niko nije postao “dobar” tako sto nije igrao.

Moze li to nekako lakse? U nesahovskom svetu, mnogi ljudi ce pokusati da vas uvere da moze. Kazu da lateralno misljenje, mozgovne mape, transcendentna meditacija, tajne knjige i drago kamenje, sve ovo i mnoge druge stvari ce vam pomoci da budete kreativniji.  Najdublje tajne vase unutrasnje prirode i vasa buducnost mogu se saznati iz rasporeda zvezda ili od misticara koji vas nikad nisu videli.  Ne zelim da se rugam svemu ovome, mozda bi provokativna misao po ovim pitanjima mogla biti od koristi, bez obzira na nenaucnu prirodu tog procesa, ali ja ostajem skeptican, blago receno.

Svako voli da izgleda vazno, a ima li ista lakse da se to postigne nego da se ima neki  tajni, laki put do specijalnih saznanja? Istina je da stvarno saznanje i naizgled “laka” pronicljivost postoji samo kod onih koji su mnogo radili. Sto se sahista tice, jasna, duboka “vizija” i pronicljivost pozicija postoji kod jakih igraca sa bogatim iskustvom i velikom zalihom primera i ideja u njihovim glavama. O osecanjima “inspiracije” i zasto se ona pojavljuje, govoricu vise u sekciji o viziji.

Ipak, neki metodi su efikasniji od drugih. Studiranje partija i misli velikih igraca moze vam pomoci da naucite nekoliko “trikova” koji si im pomogli da uspeju (trazite ih), ali ne postoji lak nacin.  Ako zelite da postanete sahovski genije, morate mnogo da radite. Devedeset-devet procenata cist rad.

2.3         Motivacija i sistem vrednosti

Da bi se mnogo radilo, mora da postoji motivacija. Stalna, duga unutrasnja motivacija je potrebna, a ne samo zelja da se dobiju trofeji, novac i slava.  Po pravilu, uspesni ljudi jako vode racuna o svojim kreativnim dostignucima, cesto po cenu zanemarivanja drugih normalnijih (za obicne ljude) ciljeva u zivotu. Njihov kreativni razvoj je njihov najvisi cilj, pa prema tome, njihov sistem vrednosti se razlikuje od onog kod vecine ljudi u njihovom drustvu. S obzirom na taj cilj, ne treba se iznenaditi ako njihovo ponasanje ostalim ljudima izgleda neuroticno i cudno.

 “Ko haje, on i pobedjuje – jednom sam video Niigel-a Short-a da nosi majicu sa ovim tekstom, i potpuno je jasno da je sah vazan, na svoj dubok nacin, vrhunskim sahistima. U svojoj knjizi, “Nasledni genije” (1869), Fransis Galton (rodjak Carlsa Darvina) opisao je sazeto ovu prirodu: “Hocu da kazem da se nekontrolisana priroda, vodjena naslednin stimulusima,  uspinje putem koji vodi ka slavi i koja ima snagu da dostigne sam njen vrh, priroda koja ce se, kad je ometana, otimati i boriti sve dok se prepreke ne savladaju, i dok ponovo ne postane slobodna da prati svoj stvaralacki instinkt.”

Gonjeni svojom jakom i upornom zeljom da budu najbolji, mnogi igraci prolaze kroz fazu manijacke samo-kriticnosti. Oni otkrivaju i otklanjaju sve potencijalne prepreke koje su na putu njihovog uspeha. Pazljiva analiza njihovih partija otkriva slabosti i karakteristicne greske – nesklad izmedju “realnosti za sahovskom tablom” i igracevog unutrasnjeg modela realnosti.

Slabije motivisani ljudi previdjaju i ignorisu ove anomalije, jer im je lakse da iskrivljuju cinjenice i tako ih uskladjuju sa svojim modelom realnosti (dogma i sujeverje se cesto koriste kao odbranbeni mehanizmi kod ljudi koji ne mogu da prihvate nove informacije), nego da menjaju svoj model i usklade ga sa cinjenicama (naucni prilaz).  Pedantna samo-analiza je deo napornog posla i sastoji se u punom smislu od suocavanja sa realnoscu.  Onima  koji sanjaju da postanu sahivski geniji savetujem da budu nemilosrdni prema svojim nedostacima.  Botvinik je trazio od svojih ucenika da objavljuju komentare svojih partija, jer ih je to primoravalo da budu objektivni.

Nacin na koji opisujete svoje neuspehe moze biti odlucujuci. Ako ih “objasnjavate” kao slucaj (“Imao je srecu”) ili navodite neke spoljne razloge (“Mnogo se galamilo”, “Imao sam nazeb”), to vam nece pomoci da napredujete. Morate prihvatiti odgovornost i opisati svoje greske kao rezultat vaseg izbora (“Odigrao sam los potez”) – ovaj prilaz daje najbolje razultate. Primeticete da razliciti nacini objasnjavanja iste realnosti (kao slucaj, izbor, uzrok) proizvodi razlicite krivce za gresku – neverovatno je koliko politickih argumenata postoji samo zbog toga sto ljudi razlicito opisuju realnost

Sto se tice vrhunskih igraca, moze se govoriti o njihovoj skoro religioznoj posvecenosti igri, narocito ako im je sah postao centralna tema zivota, oko koje sve drugo moze ali ne mora da se vrti.  Izgleda mi kao da sam ljudski mozak stvara potrebu za takvu “centralnu temu” u odnosu na koju se uporedjuje sve ostalo. To bi moglo da objasni popularnost verovanja u Boga kroz istoriju. Primeceno je da su vecina jakih igraca ili ateisti (neki od njih sasvim agresivni – Nigel Short je jednom rekao da “svako ko veruje u Boga je idiot”) ili agnostici. Postoje nekoliko izuzetaka, na primer Mecking, a s vremena na vreme Fisher.

Prema Adriaan De Groot-u (Misljenje i izbor u sahu, 1965) medju sahistima ima cak manje religioznih ljudi nego medju naucnicima.  On tvrdi da je to zbog prirode uspesnog sahovskog razmisljanja. Moras biti “skeptican i relativista do kraja” pise De Groot da bi mogao da mislis efektivno u sahu. Ne smes biti dogmatista. Apsolutno si u pravu profesore De Groot – dogma i sujeverje su samo za pacere, i mi cemo cvrsto ostati na toj poziciji!

Na visim sahovskim nivoima, estetska komponenta motivacije postaje znacajnija, ali ovde o tome necu da govorim posto sam o tome detaljno pisao u knjizi “Tajne spektakularnog saha”

2.4         Fizicka kondicija

Kao sto je dobro poznato, potreban je odredjen nivo fizicke kondicije da bi se odrzala dobra koncentracija za vreme turnirske partije. Kao sto je Fisher jednom rekao,” Vase telo mora da bude u izvrsnoj kondiciji. Vas sah slabi zajedno sa vasim telom”. Raspored igranja danasnjih vrhunskih sahista, dok jure po svetu da igraju turnir za turnirom, zahteva cak i  vece napore nego jedna turnirska partija, a fizicka kondicija mladih zvezda omogucuje im da upiju turnisko iskustvo velikom brzinom.

Ipak sa ovim ne treba preterivati jer vecina ljudi , cak i kad nisu i dobroj fizickoj kondiciji, jos uvek imaju potencijal da dostignu dobru kondiciju. Nisu svi svetski sampioni bas bili modeli fizicke sposobnosti, ali su bar imali upornost.

2.5         Dobra skola

Da li je potrebno imati velikog ucitelja da biste postali veliki igrac?

Striktno govoreci, ne, ali to sigurno pomaze.  Mnogi jaki igraci su izasli iz “Botvinikove skole”, ili su bili bod tutorstvom cuvenog trenera Marka Dvoretskog. U nauci Ernest Rutherford i J.J. Thompson su trenirali bar 17 nobelovaca. Sest ucenika Enrika Fermija su takodje dobili Nobelove nagrade. Ovo pokazuje kako moze veliki ucitelj biti koristan. U ovim slucajevima verovatno nije bio u pitanju prenos specificnih tehnickih informacija, nego su pre bili u pitanju nacin misljenja i rada, sistem vrednosti, ponasanje i standardi.

Ipak, postoje mnogi igraci koji su “uspeli” bez licnog ucitelja, pa prema tome, to je moguce. Oni mogu da uce iz knjiga, ili, kao sto je jednom Miles rekao, od svojih protivnika. Imati ucitelja je ipak preporucljivo, jer je ucenje mnogo efikasnije. Velika prednost velikog ucitellja je velika usteda vremena. Ako to ne mozete, poslusajte savet velikog matematicara Abela: “Studiraj majstore, a ne njihove ucenike”. Bolje postani “velemajstor” ako mozes, mada neki od najboljih pisaca i ucitelja, zbog nedostatka takmicarskog duha (a mozda zato sto su bili fini ljudi), nikada nisu sebe dokazali kao igrace.

2.6         Koncentracija

Mada se u obicnim diskusijama ili u normalnom razmisljanju retko ocekuje vise od tri ili cetiri stupnja u argumentu, neke sahovske pozicije zahtevaju mnogo razmisljanja da bi se razumele. Mozak to moze postici samo ako je sposoban za jak intenzitet razmisljanja, i zato je koncentracija neophodna. Dva svetska sampiona su to istakla:

Aljehin: Jedan kvalitet, mnogo vise nego bilo koji drugi, odredjuje neciju sahovsku snagu, postojana koncentracija, koja potpuno iskljucuje igraca od spoljnog sveta.”

Kasparov: Sposobnost koncentracije je osnova svega. Malo ljudi razume da je sposobnost koncentracije za vreme odlucujuce partije najvazniji kvalitet koje sahovski igrac moze da ima.”

Velika koncentracija i sposobnost kontole emocionalnih sila su kvaliteti koji su u jakoj vezi sa inteligencijom. Lako je davati savete, ali je tesko koristiti ih. Koncentrisite se na partiju, ne dozvolite da ista omete vas unutrasnji mir, ni galama, ni lepe devojke koje se setaju okolo, ni posmatraci, niti tudje partije, nista. Kao sto je jednom Botvinik primetio, “Ja mislim jasno samo kada mi je mozak miran.”  Isto tako je lako traziti distrakcije (ili moguce izgovore), i unutrasnje i spoljne. Ne cinite to.

2.7         Karakter i socijalni polozaj

Mada je tesko biti specifican o ostalim aspektima karaktera i socijalnog polozaja, sa sledecim mislima treba biti oprezan da se ne upadne u lazne generalizacije. Tipicni sahovski genije, mada bi trebalo izbegavati fraze kao kugu, bi bio pomalo neuroticna osoba, Rus ili Jevrejin, koji potice iz rasturene porodice. Ima li ista vredno u ovome? Statisticki nalazi koji opravdavaju ovaj stereotip su vrlo iznenadjujuci, pa je vredno ispitati zasto je to tako. Posmatrajmo taj slucaj u obrnutom smeru. Relativno mali broj vrhunskih igraca dolazi iz normalnih porodica – razvod ili smrt jednog roditelja je mnogo cesci slucaj kod sahovskih velikana nego kod obicnih ljudi.  Ovo u stvari vazi i za ostale profesije, jer kreativni (i psihicki ometani) tipovi tri puta cesce su gubili jednog roditelja pre nego sto su napunili sesnaest godina. Winston Churchill je jednom napisao do “usamljeno drvo”, ako uopste poraste, postaje najvece drvo.  Izgleda da emocionalna ometanost ili tesko povredi dete ili ga ucini jacim. Mislim da je posteno reci da su vrhunski igraci emocionalno cvrsti sa jakim egom (u originalnom frojdovskom znacenju), tako da se mogu uociti moguci razlozi za iznenadjujuce stasticke rezultate.  Nekoliko igraca je ipak pokazalo da je moguce uspeti i kad se odraste u normalnoj porodici (Karpov, na primer), pa ne treba da ocajavate ako niste doziveli potrebne emocionalne patnje.

Muska dominacija u sahu je gotova apsolutna. Od 65 igraca sa rejtingom iznad 2600 na listi od januara 1996, Judit Polgar (deseta sa 2675) je jedina zena. Ovde necu pokusati da objasnjavam nedostatak kreativnih zena, jer su to mnogi uradili na drugim mestima, a ovo je i periferna tema za ovu knjigu. S druge strane, Judit sigurno pokazuje (po prvi put) da je moguce za zenu da bude sahovski megatalenat. Zenski sah ocigledno napreduje.

Mnogi geniji opsteg tipa, a posebno oni medju sahistima, su stvarno Jevreji. Ovo ima mnogo zajednickog sa vrstom njihovog sistema vrednosti koja je tipicna za jevrejska domacinstva, sa naglaskom na ucenje i intelektualne vestine. Slicni razlozi objasnjavaju i veliki broj igraca koji poticu iz srednje klase. Nema potrebe traziti objasnjenja u genetskim prednostima, mada ne treba iskljuciti ni ovu mogucnost. Jedno je sigurno, ne morate biti Jevrejin da biste uspeli!

Zasto su Rusi tako dobri u sahu? Jos jedna stara prica, ali je statistiku tesko ignorisati. Platon je napisao “Ono sto drzava ceni, to ce i uspevati” a sahovska kultura je najvise cenjena u Sovjetskom Savezu. Nedostatak ostalih oblika kulture, a narocito nedostatak televizijskih serija americkog tipa kao ‘Starsky and Hutch’, sa bezanjem od stvarnosti kao glavnom temom, mozda je doprinelo pragmaticnijim i prizemnijim kvalitetima (kao zelja za radom) koji su neophodni za sahovski uspeh. Isto tako je jasno, da u zemlji u kojoj su svi drugi putevi bili zatvoreni, znacajan deo ruske elite okrenuo se sahu. Po mom misljenju, jos jedno kljucno objasnjenje je cist profesionalizam cele jedne generacije sovjetskih majstora, pre nego sto je Fisher inspirisao zapadne igrace koji su dostigli Ruse u sedamdesetim i osamdesetim. Profesionalno ponasanje (koje bi talenti mozda zeleli da imaju) moze da se objasni recimo kao “ozbiljnost”, “odlucnost”, “cvrstina” i nemilosrdan takmicarski prilaz – ne daj nista, materijalno, poziciono i psiholoski. Ne treba zaboraviti ni ostale kvalitete – rad, rad, i rad.

Neki misle suvise mnogo (neuroticni tipovi), neki suvise malo (intelektualno lenji). Vrhunski igraci obicno dolaze sa neuroticne strane, ali ne sa ekstremne neuroticne strane, da ne bi mogli da se nose sa stresom. Oni su rodjeni borci. Zaprepastilo me je koliko je Alexei Shirov sposoban da brine – izgleda da on stalno brine o svemu sto je oko njega i stalno mu nesto smeta. Ni Kasparov nije mnogo bolji. Postoji samo nekoliko izuzetaka. Michael Adams izgleda da nije neurotik, ali ne mogu da se setim ni jednog drugog. Takmicarska prednost se obicno pojavi kad primetite nesto sto vas protivnik nije video, a to se obicno desi ako se udubite u poziciju i brinete o njoj. Briga je bliska osecanju za opasnost.

Postoje mnoge druge osobine koje bi mogle da se ukljuce u “profil” tipicnog sahovskog genija. Samopouzdanje, sposobnost savladjivanja neuspeha i podsvesnih mentalnih blokova su vazni aspekti u izgradnji talenta, ali sa kojima bi bio jos veci broj igraca sa rejtingom od 2600, kad bi ih oni imali.  Ako se ne uklapate u ovu sliku, ne brinite (bar ne mnogo). Postoje mnogo izuzetaka a ovo je samo malo bolje od jednostrane spekulacije! Zavrsicu ovo poglavlje samo sa jos jednom zajednickom karakteristikom: nezavisnost. To je za one koji mrze da im se kaze sta da rade, koji vole da rade intelektualni posao dugo vremena (da li zene ovo isto tako vole kao i muskarci?), za one koji se oslanjaju na sebe.  Fisher je obicno dobar izvor za citiranje: Ja volim da radim ono sto ja zelim, a ne ono sto drugi hoce. Mislim da je to pravi zivot.”

2.8         Energija i seksualni nagon

Najzad smo se opet vratili staroj dobroj, seksualnoj sposobnosti, ocigledno bitnom elementu sahovskog uspeha – ne mozete cak postati ni FIDE majstor bez znatne kolicine sperme u kojoj pliva vase telo i dusa. Salim se, naravno ali jak nagon pomaze. Vrhunski igraci izgleda da stvarno pumpaju veliku energiju u svoje partije (svako ko je igrao sa Kasparovom je svedok da iz njega zraci neka “sila”). Ovo mozete smatrati onom “postojanom koncentracijom” o kojoj je Aljehin govorio, ali verujem da u tome ima i nesto vise. Pseudo-frojdovci bi mogli da promrmrljaju reci “sublimalni libido” na ovom mestu, i to bi moglo da izgleda kao razumno objasnjenje. Nasta se sve trosi seksualna energija!

Sada cemo govoriti o vise tehnickim, specificnim sahovskim kvalitetima kao sto su uocavanje uzoraka i o “viziji”. Sta se dogadja u glavi jakog sahovskog igraca?

3.         KOLICNIK INTELIGENCIJE (IQ) I SAHOVSKA SNAGA

U 1988. godini, odrzan je impresivan sahovski festival u malom industrijskom gradu Saint John, u Kanadi. Dva velika i jaka otvorena turnira su kombinovana sa sedam meceva Kandidata za svetski sampionat (Trebalo je da Karpov kasnije igra sa pobednicima). Engleska ekipa, koja je bila u dobrom sastavu i puna optimizma (Nigel Short je mleo Sax-a u njihovom mecu, kao i Jon Speelman Seirawan-a), i uz pojacanje odabranih “stranaca” (kao Spassky), organizovala je bogate vecere u jednom od lokalnih restorana koji je jedva uspevao da primi sve goste. Dobro se secam konverzacije sa jedne od tih veceri. Neko je pitao Nigel Short-a sta misli koliki je njegov IQ. On nije znao, ali iz skromnosti predlozio je 130 ili 140. John Nunn, njegov sekundant, rekao je da bi sa malo treniranja Nigel bez muke dostigao bar 160. Speelman nije bio impresioniran IQ testovima i svi su zakljucili da IQ testovi ne vrede mnogo ako zavise od iskustva.

U ovom momentu jedan pametnjakovic (ja) predlozi da je bolja mera inteligencije ako se urade dva testa, a onda se uporede i vidi koliko se inteligencija poboljsala. Brz kao munja, Nigel odvrati da je to losa ideja, jer neko moze namerno da uradi lose na prvom testu! Trebalo mi je nekoliko sekundi da shvatim sta on prica, da mozete vestacki da povecate razliku u rezultatima testa i tako bolje uradite test.

Svi su bili impresionirani njegovom brzom reakcijom i lukavim odgovorom, i konverzacija se nastavila. Ova prica ilustruje nesto vazno o prirodi sahovskog mozga – koliko je on dobar u nalazenju precica (bez aluzija) i lukavih resenja problema. Matematicari obicno nisu toliko prepredeni u svom razmisljanju – za njih je vazno da nadju direktan put da nesto dokazu.

Postoji prica o turskom reformatoru koji je zeleo da nekako natera zene da ne nose velove. Umesto da velove jednostavno zabrani (matematicki pristup), on je izdao naredbu da prostitutke moraju da nose velove. Ovaj indirektni “trik” se pokazao kao efikasan nacin da se postigne cilj, a sahisti su cesto prilicno dobri u tome.

U sahu, je vazan rezultat, a ne nacin kako se do njega doslo. Igraci vole da isprobavaju ideje, a ne da marljivo studiraju tudj rad. Sahisti su dobri mislioci ali ne uvek i dobri studenti, kao sto su mnogi univerzitetski profesori na njihovu zalost saznali.

Na pocetku knjige (odmah posle uvoda) rekao sam sta podrazumevam pod inteligencijom, a kasnije sam je naveo kao tipicnu karakteristiku sahovskog genija. Ali do sada ja u stvari nisam odgovorio na pitanje: “koliko je cvrsta veza izmedju sahovske snage i IQ?  Postoje mnogi razlozi, neki od njih su zdrav razum, da se veruje da je njihova korelacija vrlo jaka (korelacija se vrednuje nula za dve pojave koje su potpuno nezavisne, a jedan za dve potpuno zavisne pojave. Matematicki govoreci, sve pojave imaju neku korelaciju – negde izmedju nula i jedan). De Groot je izucavao nekoliko ovih razloga koji su sazeti u sledecem paragrafu.

Prostorna inteligencija – narocito sposobnost uocavanja mogucnosti kretanja – je ocigleddno odlucujuca za sahovsko misljenje, jer je to sposobnost izgradnje sistema znanja (znati nesto) i iskustva (znati kako). Ovaj sistem mora biti pohranjen u memoriji i dobro organizavan – pravila, analogije i operacioni principi moraju stalno da se izdvajaju, adaptiraju i poboljsavaju (mozda ne uvek svesno). Sahovsko misljenje cesto podrazumeva kompleksnu, hijerarhijsku strukturu problema i pod-problema, pa su sposobnost formiranja takvih kompleksnih struktura podataka (izbegavanje konfuzije) i sposobnost kontrolisanja jasnih i organizovanih ciljeva u korelaciji sa visokim IQ.

Pre nego sto vam, sa velikim snebivanjem, ponudim moju jednacinu koja povezuje potencijalnu sahovsku snagu sa koeficijentom inteligencije, voleo bih da kazem nesto vise o IQ skali. Ako pretpostavimo, ne potpuno korektno kao sto je receno ranije (a istina je da iz pogresnih pretpostavki mozete zakljuciti sto god hocete, mada u ovom slucaju ova nekorektna pretpostavka treba da se razume kao nedovoljno tacna aproksimacija), da inteligencija prati normalnu distribuciju (srednja vrednost 100, standardna devijacija 15), onda koliko ima stvarno inteligentnih ljudi? Matematicko/statisticki rezultat bi bio:

16% sa IQ iznad 115, 2.3% sa IQ iznad 130, 0.13% sa IQ iznad 145, i 0.003% za IQ iznad 160. Iz ovoga bi se moglo izracunati da u Engleskoj ima 1,150,000 ljudi sa IQ iznad 130; 65,000 iznad 145, i  1,500 iznad 160.

Ovo ilustruje kako se normalna distribucija koristi, ali imajte u vidu da su ovi brojevi manji od stvarnih. Vrlo je tesko generalisati karakteristike koje ljudi imaju na razlicitim nivoima inteligencije. Sledeci pokusaj da se to ucini, izvod is knjige Matematika izbora – prvi deo (Kevin of the Teachers) je svakako vrlo provokativan. “Izgleda da postoji hijerarhija sposobnosti i osobina kod ljudi visoke inteligencije (sugeriraju se stepeni za inteligenciju ucitelja) kao u donjoj tabeli:

 IQ (S.D. = 15)   Atributi

185           Visoka prirodna neuro-kinesteticka kontrola, velika radoznalost, mrzi triviajalnost; stalno u zurbi.

180           Kreacija novog.

175           Zna sta je intligentno i tacno.

165           Sposobnost formalizacija, nazire se samopouzdanje; manje se skriva.

160           Interesovanje za logicku; paranoja; mala kreativnost; prepoznaje dobar rad; voli umetnost i muziku.

150           Sposobnost trivijalnih formalizacija.

145           Ispod ovog nivoa, a cesto i iznad njega, svuda se moze sresti ropstvo navikama’

Ako je ovo tacno, onda bi, po mom misljenju, za sve nas koji su robovi svojih navika bilo bolje da imamo dobre navike! Sad kad sam dobro razbesneo vecinu citalaca, vreme je da predstavim “Levitovu jednacinu”. Naglasavam da jednacina ima mnogo mana i ne treba je uzimati suvise ozbiljno.

Levitova jednacina:  Rejting =  (10 x IQ) + 1000

Simbol  “=” znaci “posle mnogo godina napornog rada iznosi otprilike …”. Drugim recima, posle mnogo godina igranja i ucenja, igrac ce imati sahovski rejting od otprilike (10 x IQ) + 1000.

Sta ova jednacina sugerira? Ako pretpostavimo, cisto zbog spekulacije, da je ova formula tacna, mogu se izvuci sledeci zakljucci:

(1) Da biste postali svetski sampion (rejting od oko 2800 je sada standard) trebace vam IQ od 180.  Verujem da su mnogi svetski sampioni imali ovakav IQ.

(2) Osoba sa “prosecnom” inteligencijom od IQ=100 po definiciji, moze da ocekuje rejting od 2000. Kao grupa, sahisti su verovatno iznad proseka, jer sahu su skloni oni koji odmah na pocetku postizu uspeh, pa bi ‘prosecni sahovski igrac” mogao da ocekuje (posle dovoljnog rada) i nesto visi rejting.

(3) Jaki velemajstori (2600 rejting) verovatno imaju IQ iznad 160.

(4) U Engleskoj, samo mali procenat onih sa dovoljnim talentom za rejting od 2500 stvarno to i postigne.  Vecina nikad ne provede dovoljno vremena na sahu da bi ostvarila svoj potencijal. Na dan 1-og januara, 1996, bilo je 18 engleskih igraca sa rejtingom od 2500 i iznad. Ako se ovaj broj uporedi sa procenom od 24,000 sa IQ od 150 u celoj populaciji, vidi se da to iznosi manje od jednog na hiljadu. Ako se pretpostavi, opet sa nedovoljnom tacnoscu, da je genetska inteligencija uniformno distribuirana po celoj planeti, ovaj odnos, koji pokazuje koliko njih je “uspelo”, moze se uzeti kao indikator stepena sahovske kulture u pojedinim zemljama. Island, sa svim ovim pretpostavkama, bi imao samo 150 ljudi sa IQ vecim od 150, a bar sestorica od njih je dostiglo rejting od 2500. Pretpostavite da je to jedan u dvadeset, ove je vise od 50 puta bolje nego u Engleskoj. Mozda je prostije da se IQ uopste ne posmatra, nego da se samo uporedi broj velemajstora i velicina populacije, a Island pokazuje sta se desava ako se svetski sampionat odrzava u maloj zemlji. Ako se izme u obzir ogranicenost koju je “priroda” postavila, jos uvek se mnogo moze uraditi da bi se postigao uspeh.

Naravno, ne mozete koristiti ovu jednacinu da izracunate neciji IQ iz njegovog sahovskog rejtinga, jer uslov visegodisnjeg napornog rada ne bi morao biti zadovoljen. Mozda bi umesto “=” moglo da se stavi “<” (manje od), to jest da je rejting manji od (10 x IQ) + 1000. Onda gornji uslov ne bi morao da postoji, ali ja mislim da bi onda jednacina bila pogresna jer bi mnogi igraci mogli da imaju veci rejting nego sto jednacina sugerise, ako imaju motivaciju. Mozda bi jednacinu, Rejting < (10 x IQ) + 1200, bilo teze falsifikovati.

Postoje vise zamerki za Levitovu jenacinu

(1) Ceo koncept sa IQ vam se ne svidja jer verujete da je nemoguce svesti ljudsku inteligenciju na jednu dimenziju (na jedan broj). To mogu da razumem.

(2) Mislite da je “politicki nekorektno” da ocenjujete ljudsku inteligenciju brojem. Ne slazem se sa tim pogledom. Ako bi to moglo da se uradi sa dovoljnom tacnoscu, mislim da bi to bila dobra (i korisna) ideja. Problem je sto to verovatno nije moguce uraditi tacno. Ljudi se obicno ne bune kad im se visina oceni brojem, zasto bi onda bili uzbudjeni sa merenjem inteligencije? Kao sto jedan moj prijatelj rece (nije zeleo da mu se pomene ime), “ljudi sa malim obicno kazu da velicina nije vazna”. Ah, da. On je mislio na inteligenciju!.

(3) Ne verujete da su brojevi u jednacini dobri, i da sah zahteva vise ili manje inteligencije nego sto to jednacina sugerise. Ne znam, mozete biti u pravu u oba pravca. Bar se brojevi 10 i 1000 lako pamte. Ja mislim da su dovoljno dobri onoliko koliko mogu biti dobri.

(4) Verujete da ako postoji formula, ne bi bila ovako prosta i linearna. Gotovo sigurno je tako – ali ovo je samo aproksimacija.

(5) Mozda se slazete sa zakljuccima Ministarstva za obrazovanje u Venecueli da studiranje saha povecava inteligenciju. Ovo bi moglo biti komplikovano, ali samo onda ako zahtevate visok stepen tacnosti.

(6) Ostale zamerke. Da. Ima jos nekoliko velikih problema, o kojima cu govoriti na kraju ovog poglavlja.

4.         KAKO DA POBOLJSATE SVOJ SAH

Do sada ste ocenili svoj talenat i vas ego je ostao netaknut. Tri od dvadeset na testu sa vise izbora nije bas lose . . . sta je sledece?

Roditelji perspektivnih, mladih pocetnika i ambiciozni klupski igraci cesto pitaju kako neko treba da radi na sahu. Mada se nadam da ranija poglavlja nisu unistila vase pouzdanje u sopstvene vrednosti, svi koji citaju ovu knjigu ce verovatno zeleti da iskoriste maksimalno svoje sposbnosti, na bilo kom da su nivou. Zeleo bih da ponudim nekoliko generalnih saveta za pobosljanje vaseg saha. Oni ce biti namenjeni ozbiljnim klubskim igracima.

Bilo bi daleko bolje da trazite licne savete od ucitelja nego da prihvatite ove generalne. Svaka osoba ima svoje slabosti i jace strane, i posebno je vazno da radite na svojim slabostima (jer je vasa partija onoliko slaba koliko je slaba najslabija karika u lancu). Bilo kako bilo, mozda cete misliti da su ovi generalni saveti korisni. Ako nisu, uvek mozete reci kao Oskar Wajld: “Ja uvek predam dalje dobre savete. Jedino su za to dobri. Nikad nisam imao nikakvu korist od njih.”

“Ako ne znas gde ides, budi siguran da neces nigde stici”, je jos jedna stara poslovica so dosta istine u njoj. Kao sto je lose lutati bez plana kada razmisljate o nekoj sahovskoj poziciji, isto tako je lose lutati bez nekog strategijskog pogleda o tome kako cete poboljsati svoj sah (uz pretpostavku da je to vas cilj). Zasto cete biti jaci igrac za sest meseci nego sto ste sada? Gde cete igrati za ovo vreme? Na cime cete raditi? Ako nemate spremne odgovore na ova pitanja, onda bi bilo dobro da uvedete malo vise svesne  kontrole u ovaj proces.

4.1         Balans

Vazno je imati plan za poboljsanje. Ovaj plan treba da bude balansiran na vise nacina. Prvo, postoji pitanje balansa izmedju igranja i studiranja. Balans moze biti razlicit za razlicite ljude, i vi treba da upitate sebe na kojoj ste strani oovog balansa. Ako ne igrate dovoljno, igrajte vise! Drugo, treba da postoji balans izmedju rada na sahu uopste (uciti iz spoljnih izvora) i rada na svojim partijama (analiza sopstvenog nacina misljenja). Vecina igraca najvise napreduje kada rade intenzivno na samoktitici, kad detaljno analiziraju svoje partije i haju o greskama koje su pravili. Probajte da pisete komentare svojih partija, sta ste videli a sta niste, ako to vec niste probali. Trece, u okviru generalnih studija, trebalo bi da postoji balans izmedju rada na raznim aspektima saha. Nekad, kad sam ja radio na svojim partijama, delio sam rad ovako:

4.2         Otvaranja

Najlakse je raditi na otvaranjima odmah posle odigrane partije. Pogledate koliko je od toga bila teorija. Pronadjite nacin kako da izbegnete teskoce u koje ste upali. Sta bi se desilo da je vas protivnik odigrao onaj potez koje vas je toliko brinuo za vreme partije. Vas sledeci protivnik mogao bi da ga odigra. Na ljudsku memoriju ne treba se oslanjati, i vi treba da imate neki sistem za dobijanje informacija. Kompjuter moze da se koristi i za ovoi za analize. Preporucujem i paprini dokumenat. Ovo je daleko bolje od knjige za vezbama zbog dodatnih fleksibilnosti. Pisite jasne i precizne komentare da biste lakse zapamtili ideje koje treba da znate.

Jaki klubski igraci treba da imaju Enciklopediju Sahovskog Otvaranaja (ESO) kao i specijalne knjige za otvaranja koja su u centru njihovog repertoara. Potrosite novac – to ce vam ustedeti vreme. Svako ko hoce da igra na internacionalnim turnirima bice u nepovoljnom polozaju ako je bez kompjuterske baze podataka. Chessbase je dobra.

4.3         Zavrsnice

Rad na zavrsnicama ne bi trebalo da bude gnjavaza kao sto mnogi zamisljaju.  Teorija ima mnogo iznenadjujuce lepih ideja (i studija), i jednom kad pocnete, verovatno cete uzivati u tome.  Zavrsnice se ne pojavljuju tako cesto, ali njihovo studiranje, kao sto je receno ranije, ima nekoliko indirektnih koristi. Mnogi igraci znatno napreduju kad rade na zavrsnicama. Verujem da je to vise zbog toga sto su oni u to vreme  narocito motivisani  (dovoljno da studiraju partije), nego zbog tehnickog znanja koje su dobili.  Ako ste ozbiljni u vezi sa poboljsanjem vaseg saha, ne biste trebali da imate problema na radu sa zavrsnicama. Preporucujem Keresovu knjigu “Prakticne zavrsnice” (Practical Chess Endgames; Batsford). Napisao ju je sa brigom i ljubavlju velikog igrac i zasluzuje paznju, iako je knjiga bez humora.  Ako hocete samo da se smejete, probajte umesto nje da citate Kingpin (prim. prev: http://www.chesscenter.com/kingpin/Kingpin)

Rad na studijama zavrsnica je verovatno bolji za vasu taktiku i racunanje nego rad na zavrsnicama. Preporucujem Magiju zavrsnica (Endgame Magic, Beasley and Whitworth; Batsford) kao odlican uvod za uzivanje zavrsnica.

4.4         Taktika

Vasi rezultati ce vise zavisiti od ovog rada nego od bilo kog drugog. Taktika odlucuje partiju u vecini slucajeva. Radite na kombinacijama tipa “Beli (ili Crni) igra i dobija, koji se objavljuju u novinama, magazinima, i slicno. Postoje knjige sa stotinama i hiljadama ovakvih pozicija. Radite sistematski na ovakvim knjigama i resavajte desetak pozicija svaki dan. Za nekoliko meseci bicete takticki carobnjak.

Rad na problemima i studijama je jos jedan zabavan i efektivan nacin da izostrite svoje takticke oci. Analiziranje vasih partija na kompjuteru pomoci ce vam da nadjete takticke mogucnosti koje predhodno niste uocili. To je jos jedan izvanredan nacin da poboljsate svoje partije.

4.5         Sredisnjice (generalne)

Analiziranje partija je najbolji nacin da se prikupe znanja i poboljsa generalni nivo igranja u sredisnjicama. Nadjite jakog igraca sa stilom koji vam se svidja i analizirajte komentarisane partije. Studije partija Kapablanke, Aljehina, Fishera, ili Kasparova ce sigurno poboljsati vase igranje. To ce vam razviti bolji instinkt za tipicne poteze u tipicnim pozicijama. Knjige su tradicionalni metod, ali gledati partije na kompjuteru moze isto tako biti korisno.

Predlazem da napisete na parcetu papira plan za poboljsanje vase igre. Podelite ga u cetiri kategorije kao gore. Da li postoji dobar balans? Radite narocito na problemu koji vam izgleda kao slabost.

4.6         Tehnologija

Koristite sve moguce metode: kompjuter, video, audio trake, knjige. Ne zaboravite da dobra tabela otvaranja napisana olovkom na papiru moze da znaci mnogo za vasa otvaranja, kao sto sam ranije rekao. Ako vam je tesko da se koncentrisete na knjige, mozda ce vam biti lakse da gledate i ucite sa video snimaka. Mnogo je vise informacija u knjigama, ali vam video moze pomoci da napredujete.

Ne zaboravite da ste ljudsko bice. Ne mozete ocekivati da zapamtite masu varijacija kao sto to rade baze podataka. Budite efikasni u svom radu. Upoznajte svoje nedostatke. Ovo izgleda ocigledno ali je tesko to i postici. Na primer, testovi pokazuju da lekcije od jednog sata ne odgovaraju sposobnosti mozga da nauci. Koncentracija pocinje da opada posle dvadeset minuta. Univerzitetska nastava je zasnovana na empirijski pogresnim metodama. Toliko se mnogo paznje pridaje predmetu, da se zaboravlja priroda procesa ljudskog ucenja. Kao da informacija postoji u nekom apstraktnom smislu, a da ljudski mozak ne postoji. Ne pravite iste greske – koristite metode koji vama odgovaraju.

4.7         Novac

Opste uzevsi, sahisti su cicije. Budite spremni da investirate u svoju sahovsku buducnost. Ako je knjiga vredna, kupite je ako mozete. Ako imate nameru i da je citate, onda novac ne bi trebalo da bude problem, osim ako ste na granici siromastva. Da bi se procitala knjiga od 200 strana, koja kosta 15 funti, treba bar 20 sati (ne verujem da je moguce pravilno citati sahovsku literaturu brze od toga). To kosta manje od jedne funte na sat!  Kompjuteri su ozbiljnija investicija. Razmislite koliko vremena provedete na sahu, i koliko je on vama vazan. Ako ozbiljno ocekujete da poboljsate svoj sah, onda je ova investicija vredna tih para. Kompjuter je koristan i za druge stvari, ako nije specijalni sahovski kompjuter. Moze vam se desiti da povratite investirani novac kroz nagrade. Pored toga, trosenje para ce vam biti dodatna motivacija jer cete morati da to opravdate. S obziom da dobra forma zavisi od motivacije – to nije nesto sto treba ignorisati.

4.8         Knjige

“Studiraj majstore, a ne njihove ucenike” (Abel)

Veci broj klasicnih knjiga mogu od srca preporuciti:

Laskerov Sahovski prirucnik, Emanuel Lasker (Dover). Interesantna knjiga za sve nivoe, koja ce dati citaocima dublje razumevanje saha.

Misli kao velemajstor (Think Like a Grandmaster, Alexander Kotov; Batsford); Dobro napisana knjiga sa mnogim of vrednim zapazanjima.  Po mom misljenju, vas rejting treba da bude bar 1600 da biste imali koristi od nje.

Moj sistem, Aron Nimzovich (Bell); Nimcoviceva dobra napisana knjiga elegatno objasnjava njegovu sahovsku filozofiju (koja je ponekad malo ekscentricna). Po mom misljenju, vas rejting treba da bude bar 1800 da biste imali koristi od nje.

Mojih 60 nezaboravnih partija (My 60 Memorable Games, Bobby Fischer (Faber)). Stvarno izuzetna kolekcija komentarisanih partija. Pogodna za sve igrace. Slicno se moze reci za knjige Aljehina, Retija, Kapablanke, Nana, i Kasparova.

Jednostavan sah (Simple Chess, Michael Stean (Faber)); Jasno napisan udzbenik koji ce pomoci igracima da jasnije misle u mnogim pozicijama. Pogodna za igrace iznad 2300.

Tajne sahovske taktike, Tajne sahovskog treniranja, Poziciona igra, Tehnike za turnirske igrace (Secrets Of Chess Tactics, Secrets Of Chess Training, Positional Play, Technique for the Tournament Player, Mark Dvoretsky, a u nekim slucajevima i Artur Yusupov; Batsford);  Odlicna serija knjiga za vezbu, pogodna za sve igrace iznad 2000. Tezak ali solidan i tacan materijal sa mnogim ruskim zapazanjima.

Informatori su dobar izvor savremene teorije i dobri su za sve igrace iznad 1800.  Koncentrisite se na partije iz vasih otvaranja i komentare slicnih Kasparovljevim, Shirovljevim, Ivanchukovim ako, kao vecina drugih, ne mozete da se nosite sa celim materijalom.

Knjige otvaranja se mnogo razlikuju po kvalitetu. Nunn, Gallagher, Burgess, Chandler i Wells su vrlo pouzdani i odgovorni autori. I drugi su, nema sumnje, ali ja ne mogu da tvrdim da sam ih citao.

Izgleda da neki ljudi uzivaju u citanju knjiga iz otvaranja, ali ako nameravate da ih tretirate u prvom redu kao reference, u redu. Treba da imate knjige iz otvaranja koje igrate, bez obzira na vas rejting, a narocito ako ste iznad 2000. Slabiji igraci mogu izabrati nesto kao BCO2 (prim. prev. Batsford Chess Opening 2, Keene and Kasparov; Batsford), ali jednog dana ce im trebati detalnije knjige.

Preporucujem Kompletan sahovski kurs (Comprehensive Chess Course, Pelts and Alburt; Batsford), mladjim igracima i pocetnicima. To je izvanredno napisan kurs. Kris Wardova knjiga Otvaranje (Chris Ward’s Opening Play; Batsford) se preporucuje za igrace ispod 1600 koji zele opsta uputstva za otvaranja, ali ne i poteze koje on predlaze. Neki njegovi potezi se ipak mogu preporuciti. Naravno, preporucujem i moju knjigu Tajne spektakularnog saha (ko-autor sa David Friedgood-om; Batsford) svakom kome stignem. Izgleda da se svidja i nekim drugim ljudima.

Godinama me ljudi pitaju koje knjige da kupe. Predlazem gornje u duhu korisnog saveta, a ne u duhu reklame. Izvinjavam se mnogim autorima koji nisu pomenuti.

4.9         Ucitelji

Da li vredi placati ucitelje? Moze biti, mada biste mogli da razmisljate o ovome:

  1. Imati nekoga da vam pomaze oko tehnickih detalja moze biti neefikasno i skupo.Neke stvari se lakse nauce iz knjiga.Nedavno sam na internetu citao misljenja o politici  (http://www.usenet.org.uk/newsgroups.html#uk.politics) i neki Sam Saunders (govoreci o opstem obrazovanju, a ne o sahu) je to vrlo sazeto opisao: “ Uticaj ucitelja je uvek bio indirektan, a u najboljem slucaju, oni nisu bili “prenosioci znanja”, nego menadzeri procesa ucenja”. Tacno. Opsti saveti, ispitivanje vasih partija, moze biti vrlo korisno. Moze da otkrije probleme i stilske slabosti, i tako vam ustedi vreme. Stvari koje mozete uraditi sami, treba da uradite sami. Ako niste motivisani da radite sami, ni ucitelj vam verovatno nece pomoci.
  2. Vazno je da ne postanete zavisniodsvog ucitelja. Vazno je da budete sposobni da sami mislite u sahu, da nezavisno analizirate i formirate svoje misljenje. Postoji opasnost da se razvije lenj mentalitet ako ucitelj uvek sve objasni, i ucini da sve izgleda suvise lako. Dobar ucitelj zna za ovu opasnost i nece hraniti svoje ucenike na cuclu.
  3. Birajte pazljivo svog ucitelja.Ako je sve ostalo isto, sto je jaci igrac, to je bolji ucitelj.Ali sve ostalo cesto nije isto. Trazite ucitelja sa solidnim uciteljskim kvalitetima, pri tome mislim na nekoga ko ima strpljivost i motivaciju da haje o vasem misljenju.  Ako pravite iste greske, ucitelj treba da ide nazad sve do uzroka greske, ispravi je, a onda nastavi gde je stao. Dobar ucitelj treba da vam da i pozitivno i negativno misljenje, i reci vam kako on vidi poziciju. “Treniranje percepcije” moze biti vrlo efikasan metod u ucenju saha.

Naravno, dobar ucitelj, mora da bude perfektan . . .

Da zavrsim sa jos jednim citatom Oscar Wilde-a: “Niko nije perfektan. Ja sam recimo vrlo osetljiv na promaju”.

…………………………KRAJ ………………………..

PREVEO: ZIVOMIR MASIC

Provjerite vaše šahovsko znanje – šahovski kviz 8.


 KVIZ 8.

 1.Joel Lautier, francuski velemajstor, govori tečno šest jezika uključujući i ruski i japanski. Kakva je njegova povezanost sa Japanom?

 2.Navedi naziv varijante kraljevog gambita 1.e5 e5 2.f4 d5!

 3.Viswanathan Anand je jedan od najjačih svjetskih velemajstora, rođen je u Indiji. Gdje  on sada živi?

 4.Koja je ovo varijanta Španskog otvaranja 1.e4 e5 2.Nf3 Nc6 3.Bb5 d6?

 5.Koji šahista je napisao knjigu „Borbeni šah“?

 6.Robert Hubner, njemački velemajstor je najjači zapadni igrač jedne orjentalne igre na tabli. Koje? 

 7.Navedite naziv otvaranja 1.g4 !

 8.John Speelman piše šahovsku rubriku u kojim nedjeljnim novinama?

 9.Pitanje iz šahovske strategije:  U klasičnoj varijanti kraljeve indijske odbrane na kojoj strani bijeli obično igra?

 10.Uz ruski, Anatolij Karpov govori engleski i još jedan evropski jezik. Koji?  

Pogledajte odgovore ispod: 

Nastavite sa čitanjem

INTERVJU SA DIMITRIJEM BJELICOM (24. maj 2005.)


INTERVJU SA DIMITRIJEM BJELICOM

Bilo mi je veliko zadovoljstvo da porazgovaram sa Dimitrijem Bjelicom, legendarnim sahovskim piscem i novinarom, FIDE majstorom ali i prijateljem mnogih sahovskih velikana. Razgovor sa zanimljivim sagovornikom je trajao preko cetiri sata a vodjen je u Zelenici, u mojoj porodicnoj kuci, u subotu 24. maja 2008. godine

Goran Tomic: Dimitrije, do sada ste napravili mnogo intervjua. Koji Vam je intervju najdrazi?

Dimitrije Bjelica: Najdrazi su mi intervjui sa ocem Che Guevare u Buenos Airesu 1971. godine na mecu Fischer – Petrosjan i sa Jesenjinovim sinom Aleksandrom i sestrom Shurom u Moskvi, zatim prvi intervjui u ulozi sampiona sveta Talja, Petrosjana, Fischera, Spaskog.

G.T: Za Fischera mnogi govore da je bio duhovit i zabavan u drustvu. Kakve je Vase sjecanje na Fischera?

Dimitrije Bjelica: On je bio i duhovit i naivan i cesto nije shvatao salu a to objasnjava i dogadjaj u Cirihu 1959. Na turniru su dali vozaca i mercedes na raspolaganje Fischeru, Talju i meni. U jednom trenutku vozac je naglo zaokrenuo i Fischer se uplasio i rekao: ”Skandal. Mogli smo svi poginuti!” Da bi ga utjesio ja sam rekao: “Bobi, da smo stradali ceo svet bi na prvim stranama novina stavio naslov – Poginuo Dimtrije Bjelica sa jos dva putnika. “ Talj se grohotom nasmejao a Fischer mi je sasvim ozbiljno rekao: „Dimitrij ja sam od tebe poznatiji u Americi.“

Ova anegdota ima i drugi deo. Na radio Sarajevu su emitovali ovu anegdotu u jutarnjem programu i mnogi koji su culi samo recenicu – Poginuo Dimitrije Bjelica sa dva putnika – zvali su telefonima a moja prva komsinica na cetvrtom spratu u Sarajevu u ulici Sutjeska 24a u kojoj su stanovali i Karadzic i Izetbegovic i Zlaja cuveni pjevac a u blizini je bio i Bregovic, izbezumljeno je rekla mojoj cerki Isidori – „Kako ti je stradao tata u automobilu?“ Ona je odgovorila: „Ostali su svi zivi, ako ne vjerujes pogledaj“ – i donijela dve fotografije na kojima je pisalo – Dragoj Isidori od Fischera, a Talj je na ruskom napisao – Miloj Isidorocke.

G.T: Koji su Vam od velikih sahista i svjetskih sampiona bili ili su sada najbolji prijatelji?

Dimitrije Bjelica: Ivkov, Talj, Fischer, Karpov, Gligoric, Spaski, Smislov, Petrosjan, Keres, Hort.

Hort je kod mene stalno ljetovao, preveo mi je Sahovsku citanku za koju su mi Cesi isplatili toliki honorar da nisam mogao da ga potrosim ni posle mjesec dana u superluksuznom apartmanu sa celom porodicom jer se honorar isplacivao samo u ceskim krunama pa sam morao ponovo da doputujem jer je knjiga dozivjela veliki uspjeh. Dve ljekarke iz Zagreba u avionu su me pitale zasto putujem u Prag a ja sam rekao da imam veliki problem. Izdavacka kuca Olimpija mi je dala honorar kao da sam dobitnik Nobelove nagrade a sve mora da potrosim u roku od dvadeset dana pa vas molim da mi pomognete. One su mi zaista pomogle. Priredjivali smo svako vece zurke u Interkontitnentalu, u Pragu. Nesto slicno se desilo nekoliko mjeseci pre Fischerove smrti. Iz Holivuda, kompanija koja snima dokumentarni film o Fischeru odigrala je slican potez kao Olimpija. Javili su mi mailom da na svoj sajt www.bjelicachess.co.yu  postavim nekoliko minuta iz mojih filmova o Fischeru i da javim koliko dolara trazim po minuti. Ja sam odgovorio da sam nedavno pjevacu Edi Grantu sa Barbadosa javio kad me pitao koliko trazim za intervju, koji je emitovan na Pinku sa Arafatom i Karadzicem, da je to moj poklon njemu jer je imao nezaboravan koncert u Beogradu pred 6.000 ljudi. Edi mi je odgovorio da je to divan potez, da me poziva u goste na Barbados, koliko god zelim da ostanem i da igramo mec u Magicnom sahu za titulu prvaka estrade a sve reklame i njihov prihod neka idu u korist mojih decjih olimpijada kojih sam organizovao do sada jedanaest.

Iz Holivuda su javili: „Vasi filmovi su fantasticni. Uplatili smo preko komercijalne banke Beograd 1500 dolara po minuti i potpisacemo ugovor na pet godina za emitovanje 14 Vasih DVD filmova o 14 sampiona svijeta.“

Svaki film traje 90. minuta.

Osim nagrada za sahovske filmove i cetiri Oskara, dobio sam i nagrade Staunton u Londonu i nagrade sahovskih gradova – Linaresa (Spanija), Metz-a (Francuska), Londona i Bugojna gdje sam organizovao pet velikih turnira, ali jos nisam dobio znacku Sahovskih saveza Bosne i Hercegovine, Jugoslavije i Srbije kojima sam pripadao (prema recima Matulovica ta znacka kosta sedam dinara). Znacku mi nisu dali jer sam ih kritikovao i desilo mi se kao Fischeru – Fischera su iskljucili iz Sahovske federacije Amerike prije tri godine a mene je sahovski savez Jugoslavije iskljucio 1960 kada sam bio Gligoricev sekundant na Medjuzonskom truniru u Madridu i postigao najvece uspehe na tri turnira u Spaniji ali sam igrao bez odobrenja Sahovskog saveza u zemlji sa kojim nismo imali diplomatske odnose. Tada sam zavoleo Spaniju gde su mi stamapali preko dvadeset raznih knjiga i postao sam i pocasni clan Roma Andaluzije. Postao sam sef dopisnistva spanske televizije PVS za Balkan ciji je pokrovitelj kralj Huan Karlos i tako sam kralja privolio da mi bude sponzor Decije olimpijade u Las Palmasu. Te olimpijade sam osnovao 1993 i normalno je sto sam prve olimpijade poklonio Sutomoru i Zemunu. Necu da spominjem da mi je kao glavnom sudiji te olimpijade u Sutomoru koju sam inace dodelio svojoj Crnoj Gori tadasnji ministar sporta rekao da me sleduje honorar od 23 njemacke marke ali da ce mi to oduzeti jer je primetio da je sa mnom boravila moja supruga, inace Crnogorka od Djurovica, zvanicni prevodilac i doktor engleskog jezika.

G.T:  Vidjeli ste i fotografisali mnoge grobnice velikih sahista. Kakav su utisak ostavili na Vas poslednja pocivalista velikih sampiona?

Dimitrije Bjelica: Kada sam spremao 13 knjiga Kraljevi saha koje je Politika rasprodala u 26.000 primeraka i serija prevedena u celom svetu, zabelezio sam brojne intervjue sa svim sampionima od Evea do Kasparova, ali i snimio za televizijsku seriju. Posto nisam sreo prvu cetvoricu pomogli su mi moji priajtelji Fischer i Karpov da snimimo o njima emisije i oni su pokazivali njihove najbolje partije Stinitza, Laskera, Kapablanke i Aljehina. U te filmove sam ubacio i slike grobova sampiona.

Na Taljev grob u Rigi (groblje se zove Shmerle) poneo sam cvijece i svom prijatelju Roshalu, koji je bio sa mnom na grobu sam rekao: „Za Talja kao ni za Aljehina nije bilo mjesta na groblju nego je Misha sahranjen u grobnici svojih roditelja a Aljehin je sahranjen u Portugalu u grobnicu Manuela Esteve i tek je kasnije sahranjen u Parizu i na spomeniku koji sam snimio u Parizu pise – Genije saha Rusije i Francuske“.

U Njujorku sam snimio Steinitzov grob i nasao gresku u datumu rodjenja. I Lasker je sahranjen u Njujorku ali niko ne zna gdje je njegov grob. Kada sam isao sa Jesenjinovim sinom da posjetim Jesenjinov grob u Moskvi na groblju Novodevicje snimio sam grobove Botvinika i Petrosjana. Sa Karpovom sam isao u Tulu, njegov grad da posjetim Tolstojev grob i to sam opisao u knjizi – Putujem i pitam -99 svetskih intervjua. Ta knjiga je dobila Zlatnu fontanu na sajmu knjiga u Igalu ali mi je jos draza nagrada kada sam dosao u dom Gorana Tomica u Zelenici da mi je njegova supruga Mirjana rekla da me njena komsinica prepoznala jer je njena cerka radila pismeni zadatak o mojoj knjizi Putujem i pitam i da je dobila najbolju ocenu. Poslao sam joj sa posvetom knjigu Piksijev dnevnik jer sam saznao da njen sin navija za Zvezdu i igra fudbal. Da je navijac Partizana poslao bi mu moj film o Partizanu jer sam Goranove sinove Veska i Danila pitao za koga navijaju i kada su rekli da su Zvezdasi i urucio sam im stohiljaditi primerak DVD-ja To je moja Zvezda.

Goran je ukljucio film i vidjeli su na ekranu sta sam snimao u Tokiju kada je Zvezda postala sampion sveta, uz pesmu Sare Montijel (junakinja filma Prodavacica ljubicica i nekad smatrana najlepsa zena sveta, a ona peva u spicama svih mojih filmova a imam ih preko sezdeset uz moje snimke sa slavnim licnostima jer mi ne bi mnogi verovali da sam ih sreo).
Tako je moja majka Milusa u Igalu u nasoj kuci ul. Skojevska 22 koja ce se mozda zvati Bulevar od Bjelica jer smo Isidora i ja izabrani u reviji Lea – Novi Sad u najuspesniju porodicu sveta uz porodicu Majkla i Kirka Daglasa.

G.T. Pocesto u tekstovima navodite da ih pise Marija Rodrigez. Da li je to Vas pseudonim i odakle to ime?

Dimitrije Bjelica: Postoje dve sjajne novinarke i knjizevnice koje su bile sa mnom na raznim kontinentima, obe Spanjolke, i one kao i ja cesto pisu pod psedonimima. Tako su nastale dve knjige – Gud baj Sarajevo i – Snimi to Bjelica, koje su prevedene sa spanskog i u knjizi – Snimi to Bjelica su objavljeni svi dokumenti i moji mnogi intervjui sa slavnim licnostima koje je zaplenio SUP Sarajevo uz 230 najlepsih partija na svetu (i to je sve objavljeno). Posto sam se u ovim knjigama obracunavao sa mojim protivnicima, njima nece biti jasno koga da tuze i gde jer nikad nisu saznali ko je Marija Rodrigez. Jedna od pravih Marija Rodrigez (njih ima nekoliko kojim pisu pod tim pseudonimom) je doputovala iz Podgorice da me intervjuise povodom objavljivanja 64. knjige u izdavackoj kuci Oktoih u kojoj je ona pijar. Inace zbog Garsija Lorke koji je pisao – Zeleno, volim te zeleno – ona ima namerno zelene oci.

G.T: Od kada dodjeljujete Bijele (ili Zlatne) i Crne Oskare?

Dimitrije Bjelica: Ideju za Oskare smo pokrenuli moj prijatelj Puig i ja 1967. godine u Majorci i svake godine smo ih zajedno dodjeljivali a posle njegove smrti ja sam posebno nastavio da dodjeljujem svoje Oskare a posebno ih je davao ruski casopis 64, s tim sto sam ja uveo i crne Oskare kasnije.

G.T: Ti crni Oskari su obicno izazivali negativne komentare dobitnika pa sam i ja licno imao velikih kritika kad sam ih objavio. Da li cete nastaviti dalje sa dodjelom i crnih Oskara i koji su kriteriji za dodjelu tih Oskara?

Dimitrije Bjelica: Kriterij za crnog Oskara je veliki previd izvan sahovske table. Tako sam 1990. na olimpijadi u Novom Sadu dao crni Oskar Kampomanesu zbog njegove diktature i on je tada da bi se osvetio izbrisao moje ime sa liste medjunarodnih sudija. Nasa „partija“ je nastavljena u Indiji na turniru kandidata gde sam u listu Indian Times napisao naslov – Kasparov i Kampomanes – ptice istog perja – jer je Kampomanes izbacio iz apartmana sampionku sveta Ksi Jun. Kad je procitao taj clanak Kampomanes je naredio organizatorima da ja u roku od 24. sata moram napustiti Indiju. Posto imam dobro zaledje, londonski Times, za koji stalno pisem, nazvao sam London i rekao im sta se desava. Velemajstor Kin koji je moj prijatlej i koji je urednik saha u Timesu je porucio Kampomanesu i organizatorima: „Ako Bjelica mora da napusti Indiju zbog svojih tesktova objavicemo na prvoj strani naslov – Skandal u Indiji, kao sto smo objavili na prvoj strani kada nam je Bjelica poslao naslov -Skandal u Linaersu kada je Kasparov vratio potez i to Bjelicasnimio svojom kamerom“.

Organizatori su mi rekli da mogu da ostanem ali Kampomanes je nastavio „partiju“. Dok sam sedeo u automobilu sa Karpovom ispred naseg apartmana, prisla mi je jedna divna devojka iz Indije i rekla: „Gospodine Bjelica – Vi ste sampion sveta magicnog saha i moja je velika zelja da sa Vama igram magicni sah u svom apartmanu“. Shvatio sam da je Kampomanes povukao potez damom i teska srca sam zrtvovao kraljicu secajuci se Nusica, pa sam joj rekao da imam sastanak sa suprugom ambasadora Nikaragve jer bi inace Kampomanes organizatorima rekao da smo u partiji magicnog sah igrali neki Bjelicin gambit sto u nasem prevodu znaci napastovanje a na italijanskom il gambeto– podmetnuti nogu. Takve poteze su mi igrali i u mojoj zemlji. Dva sahovska funkcionera jedan iz Beograda, drugi iz Sarajeva, 1986. godine su zvanicno zabranili u ime sahovskog saveza Jugoslavije da se moja Svetska sahovska revija koju radim sa Karpovom ne sme stampati u Jugoslaviji. Otisao sam na olimpijadu u Dubaji i list Kallay Times za koji sam stalno pisao, koji mi je stampao besplatno citav tiraz i zaradio na reklamama i kad sam se vratio u Jugoslaviji rekao sam sahovskom savezu da sam zahvalan sto su mi omogucili da ceo tiraz rasprodam i da ga stampam besplatno. Slicno mi se desilo sa dodelom Oskara koji mi je Karpov urucio u Podgoricu u izdavackoj kuci Unireks koja mi je stampala dva bestselera, knjige – Video sam ceo svet i – Putujem i pitam. Tadasnji predsednik Sahovskog saveza Jugoslavije je savetovao televiziji da izbace snimak kako mi Karpov urucuje Oskar. Zbog toga smo otisli Karpov i ja u Njujork u klub koji nosi nase ime kod moga kuma iz Nudola, Voje Kovacevica, divnog coveka o kome sam napisao reportazu u knizi – Video sam ceo svet. On je priredio urucenje Oskara, svecani rucak i dvadeset televizijskih stanica je snimalo i nijedna nije izbacila iz programa kako mi Karpov urucuje Oskar.

G.T: Kako se odlucuje ko je dobitnik bijelog, tj. zlatnog a ko crnog Oskara?

Dimitrije Bjelica: Dakle, to je udruzenje Sahovskih pisaca sveta, ciji je predsednik Karpov, a ja sam izvrsni direktor a sekretar je Elizabeta Polihronijade. Zamenik Karpova je bio Roman Toran koji je umro u 77 godini, pre dve godine i ja sam u Linaresu u spomen na njega odigrao simultanku na 77 tabli kao sto sam ovde od svoje kuce u Igalu do Sport kafe-a u centru Herceg Novog odigrao 64 partije jer je Fischer imao 64 godine a igrao sam i u spomen na divnog coveka, sudiju Obrada Manojlovica koji mi je organizovao u Igalu 1997. obaranje svetskog rekorda u igri na slepo. Obrad je u vrijeme simultanke rekao: „Molim te posle 50 pobeda i pet remija, molim te jos vise zazmuri, neka nagradu put u Ameriku dobije tvoja majka Milusa“,  i ona je stvarno dobila partiju uz Obradovu pomoc. Kada je televizija Niksic pravila sa njom intervju rekla je: „Necu da putujem u Ameriku jer sam ljuta na Klintona sto je varao svoju zenu sa Monikom Leninski, neka moje tri unuke biraju koja ce putovati“. One su bacale magicnu sahovsku kocku. Isidora je dobila kraljicu, bratova cerka studentkinja Iva iz Beograda izvukla je topa a cerka sestre Vide koja me naucila sah (kao sto je i Fischera sestra naucila sah) izvukla je dzokera (kralja) i otisla u Ameriku sa porodicom. Kupili su kucu na Floridi i jos su tamo. Majka je na zidu nase kuce u Igalu drzala sliku kako Papa i ja pricamo. Moj otac Jevta, pukovnik JNA i prvoborac joj je prigovorio kako to da drzi Papinu sliku u kuci, a Milusina rodica iz Vucjeg dola dok je gledala u sliku rekla je: „Boga ti Milusa ko ti je ovaj sa Dimitrijem?“

G.T: Za dvojicu veliki sampiona Aljehina i Fischera postoje neke kontroverze oko njihove smrti. Sta mislite da li su umrli prrirodnom smrcu ili su otrovani kao sto neki sahisti vjeruju?

Dimitrije Bjelica: Kada sam pisao knjigu o Aljehinu i objavio u spanskom izdanju knjige Kraljevi saha -br 4 Aljehin, faksimil pisma koji mi je uputio Dr Fereira koji je prisustvovao autopsiji Aljehinovog lesa. On mi je napisao da postoje razne verzije o Aljehinovoj smrti ali on je utvrdio da je Aljehin umro jer se zadavio – komadic mesa mu je zasao u dusnik.
Sto se tice Fischera, sama cinjenica da je proveo devet mjeseci u zatvoru u zatrovanoj atmosferi govori da je on fakticki zbog toga izgubio zivot. Sva dokumenta o svim sampionima sveta ljubitelji saha ce imati priliku da vide jer upravo pravim Muzej 14 kraljeva saha i dva genija Tesle i Njegosa. O tih 16 velikih ljudi sam napisao knjige i snimio filmove. Nisam sreo Njegosa, Teslu i cetvoricu prvi sampiona, ali sam imao razgovor i sa sinom Aljehina (Aleksandrom) i sinom Kapablanke (Hoze Raulom juniorom). Sa sinom Aljehina me upoznao Karpov u Lozani a sina Kapablanke sam upoznao na olimpijadi u Havani 1966. godine i na jednoj magicnoj Teslinoj karti je slika Fischer- Kastro i Kapablanka -Bjelica a moj prijatelj pjesnik Feliks Kontreras (koji me nedavno posjetio u Beogradu) me poveo kod Kastra i Kastru sam poslao magicne sahovske figure i karte i knjigu – Putujem i pitam i putopise – Video sam ceo svet gdje je i reportaza – Kako je lijepa Kuba. Sve te slike ce se naci u muzeju Kraljevi saha i dva genija u mojoj kuci u Igalu. Krov te kuce koji je bio kancerogen je skinut ali su radovi obustavljeni zbog nekih formalnosti jer su se komsije zalile da im zaklanjaju Njegos, Tesla i Bjelica pogled na more. Pored ovog muzeja napravicu Dom Decijih olimpijada ciji sam osnivac. Tu ideju sam zajedno sa Karpovom izlozio i gradonacelniku Herceg Novog a posjetili smo i dr. Mugosu gradonacelnika Podgorice. Posto sam ja sakupio sve eksponate, snimio filmove, dobio umjetnicke slike o sampionima, snimio 14 filmova o sampionima, sve njihove partije se nalaz na njihovom CD-u – Sahovska citanka (20.000 partija i igranje s kompjuterom su na tom CD) rekao sam prije nekoliko godina da ja kao Crnogorac iz sela Vrbice, srez Niksic, hocu da poklonim prestonici svoje zemlje muzej. Gradonaclenik se odusevio ali uvece kada sam pogledao TV Dnevnik Crne Gore, ponovilo se isto kao sa dodelom Oskara koji mi je urucivao Karpov. Ja sam izbacen iz snimka a vijest je glasila – Anatolij Karpov je posetio gradonacelnika i obavjestio da ce pokloniti muzej. Tada sam odlucio da muzej poklonim Igalu. Bice mi zao ako sruse Njegosa, Teslu i 14 kraljeva a Talj je rekao kada je bilo 13 sampiona da ih ima 14 jer je mene proglasio za sampiona sahovske literature.

G.T: U knjizi Magicni sah Bjelice prepoznajem neke nase poznate novinare i slavne sahiste. O cemu se radi?


Dimitrije Bjelica: Na strani 75 moze se vidjeti zanimljiva fotografija na kojoj su Anatolij Karpov i Zdravko Sakotic koji kumuju otvaranju biblioteke Jevta Bjelice bivseg pukovnika i prvoborca autora ratnih knjiga, oca Dimitrija i dede Isidore Bjelice kojoj joj je inace poklonio camac koji se zove Isidora. Otac Jevto je cesto razgovarao o politici i sahu sa Taljem, Ivkovom, Karpovom i Fischerom i drugim slavnim igracima koji su posecivali nas dom u Sarajevu i Igalu. Istoga dana 1995. u vrijeme Djecje olimpijade u Las Palmasu gdje sam bio sa Karpovom stigla nam je vijest iz Igala i Moskve da su u istom danu umrli Mihail Botvinik i Jevto Bjelica. Tada je Karpov uspeo da mi pronadje avionsku kartu od Las Palmasa preko Madrida i Rima do Tivta iako je izgledalo izgubljena pozicija.

G.T: Ima li neka zanimljivost u vezi Fischera koju niste do sada objavili?

Dimitrije Bjelica: Ima ih puno. Fischera sam poznavao od 1958 do njegovih poslednjih dana kada je rekao da mu je knjiga Moj prijatelj Bobi Fischer najdraza knjiga o njemu (o njemu je napisano 35 knjiga). Kada je Fischer umro onda je Simon Simonovic u Ninu napisao clanak kako mu se Fischer potpisao na mojoj knjizi koju je pohvalio.
Jedan od anegdota bi bila 1971. kada smo u Sarajevu snimali TV seriju Velikani saha i organizatori izbora MIS Bosne i Hercegovine nas pozvali kao pocasne goste u prvom redu dok su lepotice defilovale Fischer je izvadio dzepni sah i pokazao mi poziciju sa pitanjem: „Sta mislis o potezu dama g6?“ Ja sam mu odgovorio: „Gledaj ove dame na pozornici“, a sto se tice poteza dama g6 ja sam snimio film o Gligoricu sa tim naslovom.

Druga anegdota je iz Buenos Airesa 1971, na mecu Petrosjan – Fischer kada sam u Fischerovom apartmanu provodio mnoge sate. Iz Sahovskog saveza Argentine su poslali jednu devojku koja je bila plava i lepa kao Geteova Lota i bio sam ljubomoran na Fischera sto je dosla da igra sa njim saha ne sa mnom. Odigrali su pet partija, rezultat je bio 5:0 ali bolje je prosla od Larsena i Tajmanova gdje je bilo 6:0 i nakon pete partije Fischer mi je rekao: „Molim te pozovi sahovsku federaciju i reci im da ova nema pojma sa sahom“.

Slicno se desilo i na Bledu 1959. Ja sam iz svog apartmana diktirao izvestaje za desetak redakcija i Bobi je dosao kod mene u pratnji jedne divne Slovenke. Opet sam bio ljubomoran sto je ona zelela da igra sa njim a ne sa mnom. Rekao sam im: „Imam da saljem deset izvestaja na raznim jezicima pa vas molim da predjete u drugi deo apartmana jer necete razumeti sta sve pricam. Oni su otisli i posle dvadesetak minuta su izasli i Bobi mi je rekao nesto sto demantuje sve one koji su pisali i ogovarali ga da on ne voli zenski deo covecanstva. Pisalo je izmedju ostalog da je nakon prvog iskustva u seksu rekao: „Chess is better (Sah je bolji)“. Ovog puta mi je rekao doslovno: „Dimitrij, would you like now?“, u prevodu: „Zrtvujem ti damu“. Ja sam odbio zrtvu a ta ista devojka mu je poslala divno dirljivo pismo koje mi je Bobi pokazao u Stokholmu 1962. godine. To me podsetilo na nas susret u Los Andjelesu 1970 godine kada su Bobiju i meni prisle dve divne Amerikanke i ja sam ih pozvao da sa nama podju na veceru. Bobi mi je rekao: „Kako mozes da ih zoves, ja cu te prijaviti supruzi!?” Sa suprugom i sa mnom je putovao od Mostara do Vrela Bosne.

Ta slika Fischer sa autorima Sahovskog rjecnika (englesko srpskog i srpsko engleskog) Nevenkom i Dimitrijem Bjelicom napravljena je na Vrelu Bosne kada smo doputovali automobilom iz Mostara. Kada smo usli u automobil Mercedes Fischer je rekao mojoj supruzi Nevenki da sedne napred pored sofera a nas dvojica nazad. Ja sam tada rekao: „Vidis kakav je on dzentlemen!“ To je bilo 1971. godine. A on je odgovorio: „Nisam ja nikakav dzentlemen ali ako stradamo bolje da strada profesor engleskog nego sampion sveta“, (iako jos tada nije bio sampion). U Los Andjelesu 1970 na ulasku u bar hotela Beverli Hils mene su propustili jer sam imao kravatu a Fischera nisu jer nije imao kravatu. Ja sam rekao portirima: „On je prvak sveta“, (iako jos nije bio). Oni su pitali kako se zove. Ja sam rekao – Bobi Fischer. Odgovorili su: „Prvi put cujemo to ime“. I Bobi mi je rekao da samo 30 posto Amerikanaca znaju ko je on.

Za utehu Fischeru i meni se desilo nedavno u Valjevu kada smo Karpov i ja igrali simultanke  i snimali za lokalnu televiziju anketu o poznatim sahistima na pitanje:“Ko je Bobi Fischer?“, nisu znali da odgovore ni na pitanje: „Ko je Karpov?“ i  „Ko je Kasparov?“.
Na pitanje: „Ko je Dimitrije Bjelica?“, mlade Valjevcanke su odgovorile: „To je tata od Isidore Bjelice“. Rekao sam reporterima: „Poznatiji sam od Isidore jedino na Grenlandu gde sam igrao sa Eskimima simultanku“, i slazem se sa onim mudrim Kozakom koji je rekao – Ako sinovi i kceri ne bi nadmasili svoje roditelje covecanstvo bi stajalo u mestu. Jer Isidora je bila i bolji toreador od mene. Ja sam se 1967 godine borio sa bikom u Majorci i Bora Ivkov mi je iz gledalista apaludirao a Isidora je pre nekoliko godina u Linaresu izvodila takve bravure sa bikom da su je snimili u glavnom televizijskom dnevniku. Kada me upitala da li je pustam da udje u arenu, ja kao brizni otac sam rekao – Ne, ali kao njen kolega clan udruzenja pisaca Srbije sam rekao – Da, – i ona je usla u arenu sa spanskim sesirom. Ona je u nasoj zajednickoj knjizi – Sentimentalna putovanja mnogo lepse opisala svoju borbu sa bikom u Linaresu nego ja svoju borbu u Majorci.

G.T: Da li je tacno siroko rasprostranjeno misljenje da ste sitnim lukavstvima i malim prevarama uspjeli da dodjete do najpoznatijih licnosti i da ih snimite?

Dimitrije Bjelica: Posto se bavim parapsihologijom ja sam svojim prijateljima u Sarajevu 1961. godine, pred polazak na mec u Moskvu Botvinik -Talj, rekao: „Ne zaboravite da cu vas ja prvi obavestiti da je covek poleteo u kosmos“. I to se zaista desilo. Gagarin je poleteo u kosmos a na Crveni trg u ulazili samo odabrani iz pojedinih preduzeca. Ja sam uskocio pored obezbedjenja i nastavio da uzvikujem kao i ostali – Zivio Gagarin, zivjela Moskva a jedan od ovih izabranih Moskovljana je rekao: „Izbacite ovoga sto se ubacio preko reda, bez propusnice“, – a drugi je odgovorio – „Pusti mladica da se raduje kao i mi!“
Dosao sam ispred Hruscova i Gagarina u prvi red i slikao ih i odmah poslao reportazu u ceo svet a sledeceg dana u Dom naucnika mogli su samo da udju novinari sa stalnim akreditacijama. Tada sam odigrao psiholoski potez. Rekao sam kolegi Vukovicu iz Politike da pokazuje svoju propusnicu a ja sam nonsalantno isao iza njega a iza mene je isao dopisnik radio Beograda Kocovic, kome sam rekao da bude isprepadan i da stalno trazi propusnicu da bi skrenuo paznju na sebe. I tako je i bilo. Prosli smo tri policijske kontrole i svi su pitali Kocovica – Gde mu je propusnica. Seli smo u prvi red i nakon konferencije ja sam jedini imao hrabrosti da izadjem na pozornicu i intervjuisem Gagarina i to sam sve objavio u knjizi Putujem i pitam.

Lazno sam se predstavljao kod slavnog golmana Zamore koji je lezao u bolnici u Barseloni. Rekao sam da sam iz porodice golmana Franje Glazera, slavnog golamana Jugoslavije jer sam znao da sigurno za njega zna jer su igrali vise puta zajedno.

I tako je nastao veliki intervju kod slavnog maratonca Abebe Bikile koji je lezao u bolnici 50 kilometara od Londona. Predstavio sam se kao cuveni atleticar Dimitrije Bjelica koji je bio sa Bikilom na olimpijadama u Rimu i Tokiju. Ja sam bio na olimpijadama, kao novinar, ali ga nisam nikada sreo. Donio sam mu poklone, kao i Zamori u ime Glazerovih a sada u ime atleticara Jugoslavije ali se ispostavilo kada smo poceli intervju da mi ne vredi ni znanje sedam stranih jezika jer je on znao samo etiopijski. Dezurna lekarka mi je rekla da je na prvom spratu Etiopljanjin Muhamed koji zna engleski i ja sam citav sat posle svakog pitanja isao gore-dole a mogao sam mirno da postavim sva pitanja odjedno, ali sam bio novinarski ubudjen pa se nisam toga odmah setio.

U susednoj sobi je bio brat od Richarda Bartona  kome sam ispricao kako sam dosao u Holivudu do Elizabete i Richarda. Odbijali su stalno intervju i tada sam ih pozvao telefonom i predstavio se da sam direktor hotela i da u njihovom bungalovu hotela Beverli Hils preti pozar zbog losih instalacija. Rekao sam da cu poslati elektricara a to sam bio ja. Uzeo, sam elektricarsku uniformu od zemljaka iz Crne Gore i kada sam dosao u njihov bungalov pravio sam se da se razumem u elektriku iako o tome pojma nemam jer sve kvarove popravlja moja supruga Nevenka. Elizabeta je donela kolace i cajeve a ja sam u dzepu imao skriveni magnetofon koji je sve snimao. To je bilo 1970. godine. Njih dvoje su dosli 1971 godine u Kupare na snimanje filma Sutjeska gdje je Barton igrao Tita. Ja sam iz Igala iz nase kuce pozvao filsku ekipu i rekoa – Ovde elektricar Bjelica, posaljite mi kola, i Barton je poslao Rols Rojs i flasu viskija. Ja sam dobro otvorio vrata da me vide dobro moji neprijatelji i tada sam se sjetio kako me organizator turnira u Linaresu, moj prijatlej Luis Rentero uvek docekuje sa Rols Rojsom i kada me vozio na utakmicu Real-Barselona, u pocasnu lozu, pitao me da li mi se svidja kako oni mene tretiraju u Spaniji. Ja sam rekao: „Sta mi vredi i Rosl Rojs i pocasna loza kad smo Gligoric i ja bili na koridi u blizini Franka, 1960. godine, kad me moji neprijatelji ne vide.

Kad smo dosli u Kupare, Elizabeta me poljubila i rekla: „Evo naseg elektricara koji nas je spasio“. Ja sam odgovorio da nisam nikakav elektricar vec sam dosao da mi odobre ono sto sam krijucu snimio. I odobrili su i to sam objavio u knjizi – Putujem i pitam koja je stampana u mnogim krajevima sveta gde su opisani svi ti moji nestasluci i gde mi je slavni slikar Hoan Miro 1967 u Majorci napravio moj portret za koji su mi americki novinari  nudili 2000 dolara sto sam naravno odbio, a kada smo u Sarajevu tu sliku stavili na zid jedna Isidorina prijateljica je rekla: „Zasto Isidorine skrabotine stavljate po zidovima?“

Kod Tita sam u Beli dvor usao bez ikakve propusnice jer je obezbedjenje mislilo da sam neka vazna licnost. Ostali smo fotoreporeter Miki  Djurasevic i ja do kraj prijema a onda je Miki upitao Rodoljuba Colakovica: „Da li da Bjelica uruci Titu knjigu Velemajstori izbliza?“, na sto je Colakovic odgovorio: „Ne samo Titu nego i meni“. I kada sam dao Titu knjigu on je poceo da cita predgovor Mihaila Talja i rekao da je navijao za Laskera i za Talja.

 Kod Arafata mi je intervju obezbedila sefica njegovog obezbedjenja i nedavno sam kao ambasador mira (tu diplomu ambasadora mira sam dobio od Svetske orgnaizacije za mir sa sedistem u Njujorku i oni nas salju u sve zemlje sveta gde su ratista) doputovao u Izrael, posetio Arafatov grob u Armali i poklonio domacinima moj film o Arafatu. U Jerusalimu sam poklonio organizatorima film – Moji priatelji Jevreji sampioni sveta (Fischer, Talj, Botvinik, Kasparov a ubacio sam i Bbronstana). Tako sam jedini, od 55 amabasadora i ambasadorki mira, dobio apartman i to na sitno lukavstvo. Svi ostali su boravili u dvokrevetnim sobama. Ja sam glavnom organizatoru rekao kada su nam saopstili da moramo biti po dvojica u sobi da moja religija u Srbiji i Crnoj Gori ne dozvoljava da budem zajedno sa muskarcem a sa ambasadorkom je potpuno dozvoljeno. On je pozvao Njujork i rekao da njegova ekselencija ambasador Bjelica ne moze da bude sa muskim ambasadorom u sobi ali mu je dozvoljenu po clanu 64 sahovske table da moze da bude sa ambasadorkama iz svih zemalja sveta. Tada su rekli da mi se uruci apartman. Prisla mi je lepa ambasadorka iz Engleske i rekla: „Vi ste jedini koji imate apartman i to je nepravda“, a ja sam joj odgovorio da sam je upozorio jos na putu do Izraela da cu joj ustupiti polovinu aprtmana jer je zaista izgledala kao magicni sah. I, dodao sam da sam kolekciju magicnih sahova poklonio sirotistima u Izraelu i Palestinu i pozvao ih na deciju olimpijadu. Ona je odgovorila: „Zao mi je jer sam se vec dogovorila da budem sa ambasadorkom iz Amerike“. Na to sam duhovito primetio da mi je najbolja prijateljica Frasoaz Saganove, kada sam joj se udvarao u Spaniji poklonila jednu knjigu od slavne Fransoaz Sagan i napisala mi posveti – Dragom prijatelju Dimitriju od dve lezbejke.

Kod Dolores Ibaruri u Moskvi sam se predstavio sa fotoreporterom Mikijem Djurasevicem iz Sarajeva da smo mi iz Titove pratnje jer je Miki imao legitimaciju na kojoj je Tito napisao – Miki moze sve.
I napravio sam veliki intervju a kasnije sam snimio sa njom intervju u Madridu kada mi je pevala himnu Baska kada sam je posetio sa Karpovom.

G.T: Kada ste se i kako upoznali sa Karpovom?

Dimitrije Bjelica: Sa Karpovom me upoznao Talj kada je Karpov kao omladinac dolazio da gleda meceve za titulu sampiona Rusije. Talj mi je rekao: „Upoznacu te sa buducim prvakom sveta“. Nase prijateljstvo je pocelo tada. Karpov i ja vodimo Decije olimpijade, udruzenja sahovskih pisaca…

G.T: Mnogi od interjuisanih drzavnika su malo posle intervjua stradali u atentatima, kao npr. Gandi, Nadzibulah, kralj Birendra ili su umrli prirodnom smrcu ubrzo? Kako to objasnjavate?

Dimitrije Bjelica: Moja televizija iz Madrida i moj prijatelj Avelardo Martin, koga sam doveo ovdje sa pesnikom Markosom Anom (koji je bio 23 godine u Frankovim zatvorima i o kojem sam snimio film)
u Igalo na sajam knjiga, uvek mi je slao poruke koga trebam intervjuisati. Tako mi je rekao da idem u Nepal i snimim nepalskog kralja Birendru jer ce se u Nepalu desiti neredi i mozda ce kralj stradati. Snimio sam veliki intervju sa Birendrom koji je u vreme intervjua stajao sa skotskom suknjom i dok sam ga snimao dve nepalske telvizije su nas snimali i posle deset dana kralj je ubijen a moj TV sudio je intervju prodao u celom svetu.  Javio mi je i da idem u Indiju da snimim Radziva Gandija i Gandi je posle mesec dana bio ubijen. Zatim isti slucaj Nadzibulah. Arafata sam snimio dva puta i kada sam mu rekao da su mnogi drzavnici ubijeni polse nasih intervjua Arafat se nasmejao i rekao mi: „Na mene je bilo izvrseno 35 atentata i jos sam ziv“. Ja sam nedavno, kada sam kao ambasador mirao posao u Palestinu, poneo sam svoj film o Arafatu sa divnom palestinskom muzikom i poklonio ga sefici Arafatovog obezbedjenja jer mi je ona obezbedila svojevremeno intervju sa njim.

Sto se tice Pape. Ivkov i ja smo igrali turnir u Rimu 1992. godine i dao sam nasem ambasadoru svoju knjigu Cudesni sahovski svet gde je bio Papin problem i rekao da odnesu Papi. Kada su poneli knjigu Papa je rekao da hoce da mu licno autor uruci knjigu i ja sam tako bio jedini sahista u zvanicnoj audijenciji kod Pape jer desetak dana posle moje posete Kasparov je hteo da dodje u privatnu posetu Papi ali ga nije primio. Zvao sam Ivkova da mi bude sekundant ali je on igrao partiju kao i ja. Papa me blagoslovio ali sam od silnog uzbudjenja tog dana izgubio partiju na turniru.

G.T: Igrali ste simultanke sa svim kontinentima i prevoznim sredstvima i postavili svetske rekorde. Koja Vam simultanka je u najljepsoj uspomeni?

Dimitrije Bjelica: To je simultanka na putu Los Andjeles – Njujork gdje sam igrao simultnaku na dvadeset tabli i iznenadilo me kako jedan od ucesnika, cuveni Muhamed Ali igra sve po teoriji i ja sam mu ponudio remi pod uslovom da mi da intervju. I on je prihvatio ali sam posle otkrio da mu je citavo vreme saptao poteze jedan sahovski majstor iz Poljske.

Jedina simultanka da nisam dobio ni jednu partiju je simultnaka na Akropolju sa dvadeset pet lepotica Grcke. Bio sam ocaran njihovom ljepotom i sve remizirao kao sto sam remizirao i sa Madonom na Floridi i Klaudijom Sifer u Njujorku u njenom Fesen kafeu. Kada sam pozvao taj kafe i rekao na engleskom da se ja zovem Bjelica i da molim za spansku televiziju da napravim intervju sa Klaudijom Sifer. Direktor objekta je na srpskom odgovorio: „Gospodine Bjelica govorite srpski da vas citav svet razume“. On je bio iz Beograda a kasnije sam upoznao glavnog izbacivaca koji je bio iz Novog Sada a na intervju me dovezo covjek poreklom iz Uzica, inace prijatelj mog kuma Voje Kovacevica iz Nudola koji mi je omogucio da osnujem sahovski klub, da prikazem filmove i dao mi nagradu poslednji model TV kamere. A taj vozac je proveo godinu dana u vjetnamskom ratu kao vojnik i jedva je ostao ziv.

G.T: Da li mozete da uporedite danasnje sampione svijeta, Kasparova, Kramnika, Topalova, Ananda sa nekadasnjim Botvinikom, Taljem, Smislovom, Fischerom?

Dimitrije Bjelica: Ustvari slava svjetskog saha je potamnila odlaskom dva najgenijalnija sahista i najpopularnija koji su proslavili sah, a to su Fischer i Talj. Jedna od mojih knjiga, devedeset i seta po redu koju sam objavio (sada je u stampi) zove se Poslednji pozdrav mojim prijateljima Fischeru i Talju. To su dva genija medju kojima ima mnogo slicnosti. Recimo Fischer je u Curacao 1962. godine jedini posjetio Talja u bolnici i kasnije mi je o tome dao dragocene podatke a kada je Talj umro Fischer je njegovoj porodici poslao telegram i isti takav telegram sam ja posalo porodici Eduarda Gufeljda, dragog prijatelja koji je umro u Los Andjelesu pre tri godine. I svet se nije oduzio toj dvojici genija Fischeru i Talju i zato sam ja u osam knjiga o Fischeru koje su sada izasle izneo sve nepravde koj su mu cinjene. Na drugoj strani knjige – Snimi to Bjelica dat je faksimil koji se prvi put objavljuje u svetu – Dokument FBI o pracenju Fischerove porodice. U Americi su smatrali da Fischer radi za neke obavjestajne sluzbe kao sto su to smatrali i za mene u Sarajevu.

Velika svetska sahovska slava je prosla odlaskom Fischera i Talja a FIDE je napravila veliku gresku kada je pocela da proizvodi svake godine sampiona koje niko ne priznaje.
Sahovskim rukovodstvima sam dao crne Oskare, svima onima koji ne slede put Fischera i Talja i unazadjuju sah. Sto se tice saha na podrucju bivse Jugoslavije koja je bila druga sahovska nacija na svetu zalosno je da smo sada tako nisko pali. Ili da se o trojici velikana naseg saha (Gligoric, Ivkov i Ljubojevic) cije sam ja partije sve objavio u kompakt disku Sahovska citanka tako malo vodi racuna. Sah mat lista je jedina objavila u trideset nastavaka odlomke iz knjige Novela o Gligi i sahu i kada je u Pancevu organizovana njegova rodjendanska proslava organizotari su me sprecili da mu zvanicno urucim tu knjigu koju je on pohvalio i Karpov rekao da je to najbolja knjiga o jednom sahisti i da odigram besplatno sa 85 malisana za 85 godina Gligorica. Oni su to odbili zbog teksta koji je objavljen u knjizi –Kako je moja baba Joka dobila nagradu i uvrstena medju 500 najuticajnijih ljudi na svetu (iako je umrla pre 50 godina u 99 godini),  na isti nacin kao i neki nasi sahovski funkcioneri koji su mi zabranjivali i Sahovsku reviju i trazili da se zabrani stampanje Kraljeva saha i od televizije trazili da se skinu moje emisije…Ja sam im rekao da su oni manje knjiga procitali nego sto sam ih ja napisao.

Goran Tomic: Zahvaljujem na ovom zanimljivom razgovoru i nadam se da cete objaviti jos mnogo sahovskih knjiga i CD-ova, i organizovati jos mnogo Decijih i drugi olimpijada (pisaca…).

Dimitrije Bjelica: U julu, od prvog do sedmog jula u Beogradu organizujem dvanaestu Deciju olimpijadu sa 44 reprezentacje pod parolom 1244 rezolucije UN pod kojom sam odigrao nedavno u Beogradu na obali rijeke Save 502 partije i imao 3 poraza i 21 remi a dzoker je bio rezolucija 1244. To je odjeknulo u cijelom svijetu. Sa predsjednikom federacije magicnog saha Srbije Dr Slavkom Bozilovicem i svetske federacije Rankom Grujicem iz Los Andjelesa organizujem svjetski kup prijateljstva Magicnog saha sa Rusijom, Kinom, Kubom i Spanijom. Kao da mi je malo titule prvaka sveta, Evrope, Amerike i nakon meca sa Anom Benderac postali smo zajedno sampioni Hercegovine u magicnom i ubrzanom sahu, a uskoro me ocekuju mecevi za titulu prvaka Crne Gore sa nekim od najjacih crnogorskih velemajstora. Uz 64 slavna sahista u knjigama sam uvrstio i knjige o velemajstoru Ivanovicu i Dragoljubu Minicu sa kojim sam igrao na omladinskom sampionatu u Celju kada sam bio omladinski sampion Bosne i Hercegovine i zeleo sam postanem sampion sveta. Ali posto sam video da se mora mnogo raditi izmislio sam magicni sah jer mi je Fischer davno rekao: „Izmisli sahovsku igru u kojoj ce biti onemoguceni oni koji nauce napamet do tridesetog poteza“, a najstariji velemajstor sveta Andre Lilijental posle mog meca u Budimpesti sa Judit Polgar u Magicnom sahu je rekao: „Hvala ti sto si  izmislio igru u kojoj sam ravnopravan i sa Fischerom“.

Ivkov je predlozio da protiv Kine igramo samo magicni sah jer bi nas tri sampionke pobedile u klasicnom sahu.
Od septembra Isidora i ja smo prihvatili ponudu dve velike kompanije koje su nam ponudile da budemo glavni urednici nove i verovatno najbolje televizije u ovim krajevima a to nije tesko jer Englezi kazu – U kraljevstvu slepih jednooki je kralj!

24. maj 2005
Zelenika, Herceg Novi

Provjerite svoje šahovsko znanje -Šahovski kviz 6.


KVIZ 6

 1. Ko je napisao serijal pod naslovom „The Open Game in Action“ „The Semi-open game in action“ „The Closed oppnings in action“ i „The Semi-closed openings in action“?

2. Koja zemlja je pobjedila na Sahovskoj olimpijadi u Jermeniji 1996?

3. Lajos Portsich, madjarski velemajstor, bio je najjaci sahista Madjarske dok ga nije prevazisao – ko?

4. IM Malcolm Pein je izdavac sahovskog casopisa kojeg je osnova BH Wood. Koji je to casopis?

5. Sta znaci slovo B u imenu BH Wood?

6. Koji sahista je pobjedio na turniru „Mimoza 2004“ odigranom u Herceg Novom?

7. I Spaski i Karpov su rekli da misle da je najjaci sahista u istoriji Kapablanka. Kojeg je sahistu Bobi Fischer smatrao najjacim?

8. Koji se njemacki sahista 1920-tih i 30-tih godina takmicio se za titulu sampiona svijeta dva puta, i  oba puta bio porazen?

9. Navedite glavni hobi Anatolija Karpova!

10. Navedite algebarskom notacijom „Italijansku dijagonalu“.
 

Nastavite sa čitanjem

Provjerite svoje šahovsko znanje – Šahovski kviz 5.



KVIZ 5

1.Ko je pobjedio na turniru u Madridu 1574.godine?

2.Koja dvojica slavnih sahista su dijelila prvo mjesto na Madjunarodnom turniru u Talinu odrzanom u februaru i martu 1971.godine?

3.Kada je rodjen Bobby Fischer?

4.Koji sahista iz 19.vijeka, kandidat za prvaka svijeta je govorio njemacki, engleski, francuski, italijanski, spanski, hebrejski, turski, arpski i sanskrit?

5.Na kojem kongresu FIDE odluceno je da se ukine pravilo da se remi ne moze sklopiti prije 30.poteza?

6.Kojim rezultatom je zavrsen match u Bahreinu, 2002.godine izmedju Kramnika i kompjutera Deep Fritz?

7.Koji sahista je nazivan „Valentino sa 64.polja“?

8.Koje godine je Aljehin dobio francusko drzavljanstvo?

9.Na ekipnom prvenstvu Jugoslavije odrzanom 12-20.maja u Puli pobjedio je „Partizan“.Koji sahista je igrao na prvoj tabli za „Partizan“.

10.Cime se jos bavio jedan od najjacih sahista u drugoj polovini 19.vijeka, Adolf Andersen?

Nastavite sa čitanjem

Provjerite svoje šahovsko znanje – Šahovski kviz 4.


KVIZ 4

1. Koji je najmladji  Britanski sampion svih vremena?

2. Sestra Borisa Spaskog je bila sampion u jednoj drugoj igri na tabli. Kojoj?

3. Ko je napisao knjigu „Sah za tigrove“?

4. Koji sampion je zadrzao titulu prvaka svijeta najduze?

5. U kojoj zemlji je odrzan slavni match 1972 izmedju Fischera i Spaskog?

6. Navedite skotskog dopisnog igraca sa najvisim rejtingom?

7. Najdorf je postao drzavljanin Argentine. U kojoj je zemlji Najdorf rodjen?

8. David Bronstein je napisao slavnu knjigu pod naslovom „Sahovska borba u praksi“ o turniru kandidata u Zurich-u -Koje godine se turnir odrzao?

9. Gdje je rodjen Bora Kostic?

10. Ko je bio izazivac Karpova za titulu sampiona svijeta 1978. godine?

Nastavite sa čitanjem

Provjerite svoje šahovsko znanje – Šahovski kviz 3.



KVIZ 3

1.Da li je Julian Hodgson stariji ili mladji od Nigela Shorta?

2.Tigran Petrosjan je prvi svjetski sampion jos od Aljehina koji je uspjesno porazio svog izazivaca u matchu. Koga je Petrosjan pobjedio?

3.Kapablankin prvi sahovski uspjeh je iznenadjujuca pobjeda u matchu dok je bio nepoznat protiv slavnog americkog sahiste, odlicnog napdaca.Koji je to slavni sahista?

4.Navedi ime „Carobnjaka iz Rige“ ili „Gusara iz Rige“ .

5.Samo manji broj vrhunskih sahista pusi-navedi ime najvise rejtingovanog pusaca.

6.Koliko je godina imao Botvinik kada je izgubio match za svjetskog prvaka od Petrosjana 1963.godine?

7.Chigorinova, Birdova i Breyerova su varijante iz istog otvaranja.Kojeg?

8.Pitanje iz sahovske strategije: Dva lovca u otvorenoj poziciji su obicno bolja od dva konja-tacno ili pogresno?

9.Nimcovic je zivio u Danskoj najduzi period svoje sahovske karijere. Gdje je Nimcovic rodjen?

10.Vasilij Smislov je igrao prvi match sa Botvinikom 1954. Kojim rezultatom je taj match zavrsen?

Nastavite sa čitanjem

Provjerite svoje šahovsko znanje- Šahovski kviz 2.


1.Koji sahovski svjetski prvak je najkrace zadrzao titulu?

2.Kakav je skor postigao Bora (Boris) Kostić u Hastingsu 1921/22?

3.Smislov je bio i pjevac, Tajmanov koncertni pijanista – ali koji slavni sahista je bio sampion Charlstona?

4.Laskerova i Kapablankina smrt se podudaraju u cemu?

5.Koje nacionalnosti je bio sahista Trompovski?

6.“New In Chess“ je izdavao koji slavni holandski velemajstor?

7.Pelikan je varijanta koje dobro poznate odbrane?

8.Nekoliko sahista ima pozitivan skor protiv Kasparova. Koji sahista ima najbolji skor od +3=1 protiv Kasparova?

9.Ko je napisao „Umijece napada u sahu“?

10.Koji velemajstor je imao najmanje poraza u karijeri?

Nastavite sa čitanjem

Provjerite svoje šahovsko znanje – Šahovski kviz 1.


1. Koji sahista je imao najveci ELO rejting u istoriji?

2. Talj i Spaski igrali na brzopoteznom turniru u Skotskoj, u septembru 1988. U kojem gradu je taj turnir odrzan?

3. Koji je velemajstor iz Istocne Evrope takodje igrao na tom turniru i osvojio trece mjesto?

4. Karpov je Rus, Petrosjan je iz Jermenije, Talj iz Latvije. Odakle je Spaski?

5. Ko je napisao „Osnove saha“?

6. Po njemackom sahisti Karl-u Englisch-u nastao je naziv „Englesko otvaranje“ – Tacno ili pogresno?

7. Steinitz je rodjen u Austriji. U kojoj drzavi je umro?

8. Koja sahistkinja je bila zenski sampiona svijeta 1996. godine?
Nastavite sa čitanjem

Slavko V. Domazet: Sa šahovskih meridijana


SA ŠAHOVSKIH MERIDIJANA

Autor: Slavko V. Domazet

OPASNI MAJSTORI SA ZAČELJA TABELE

U čemu je tajna uspeha slabijih ili nepoznatih šahista?
Na šahovskoj tabli ponekad se stvori pozicija koja jačeg igrača „uspava“, on ima osećanje da je pozicija dobijena i da svaki potez vodi krajnjem cilju. Nekoliko neoprezno učinjenih poteza jasan su signal slabijem da je došlo njegovih „pet minuta“ i on odnosi pobedu. Bolest, kakva porodična nezgoda ili brige često čine da i najači igrač igra na remi što je vrlo opasno. Ta pričekna igra omogućava suprotnoj strani da mobiliše figure, krene u napad i često odnvse pobedu. Razvitak šahovske teorije često dovodi do neočekivainh rezultata. Mnoga otvaranja su izanalizirana do duboko u središnjicu i ako se desi da velemajstor uplovi u nepoznatu varijantu, može da pretrpi poraz od daleko slabijeg, ali trenutno teorijski spremnijeg protivnika.

ŠAHOVSKI DEMONSTRATORI

Demonstratori su se pojavili na šahovskim takmičenjima istovremeno sa demonstracionim tablama. Pojava prve demonstracione table vezana je za prvi meč za prvenstvo sveta u šahu. To je bilo 11. januara 1886. godine u Njujorku kada su se susreli Štajnc i Cukertort. Mnogim šahistima iz Njujorka i drugih mesta bilo je omogućeno da neposredno posmatraju šahovsku partiju zahvaljujući velikoj tabli na koju su odmah prenošeni odigrani potezi. Ovu, za istoriju šaha značajnu partiju, kao i meč, dobio je Štajnic.

Održavanje značajnijih šahovskih takmičenja ne može se zamisliti bez pomoći ekipe demonstratora. To su mladi, po pravilu perspektivni šahisti, koji brojnim gledaocima prenose partije majstora na velike demonstracione table. Na taj način svi su zadovoljni: majstori šaha mogu da se bez smetnji gledalaca posvete igri, gledaoci da uživaju u igranim partijama, a demonstratori, između kojih se krije i po neki budući majstor, da dosta nauče.

Na Devetoj šahovskoj olimpijadi u Dubrovniku 1950-godine demonstratori su imali dosta posla. Pred kraj Olimpijade prenošene su partije ekipe Jugoslavije, koja je bila na čelu tabele. Prepuna terasa Umetničke galerije je postala turnirska „sala“. Ispred gledalaca bile su postavljene demonstracione table, a iza njih rešetkasta ograda koja je odvajala igrače. U takvim uslovima „,izolacije“ jedan demonstrator je bio među igračima, pisao njihove poteze i dostavljao ih svojim kolegama na nadležnost.

Kada se igralo poslednje kolo, interesovanje je bilo naročito veliko. Očekivala se pobeda Jugoslavije nad Finskom i prvo mesto. Bleštavi reflektori ssvetljavali su arkade Umetničke galerije ispod kojih su.se povlačili poslednji potezi. Kada je postavljen konačan rezultat od 3:1 u meču sa Finskom, pored igrača, demonstratori su bili prvi koji su saznali za osvajanje zlatnog Hamilton-Ruselovog pehara. Oni su i objavili, pre svih ostalih, tu vest razdraganim gledaocima. A posle toga brzo su uklonili „prepreke“ do aktera pobede. Trebalo je načiniti put starom velemajstoru dr Milanu Vidmaru, vrhovnom sudiji koji je hitao da čestita na uspehu…

ADVOKAT HARDIN I ŠAH

Andrej Nikolajevič Hardin rodio se 1842. gidine u Samarskoj guberiji. Rano se upoznao sa šahovskom igrom, ali njegovi prvi susreti s jačim šahistima počinju početkom sedamdesetih godina u vreme njegovog bavljenja u Peterburgu. Tamo je za protivnike imao poznata imena kao što su bili Čigorin, Šifers, Alapin i Solovcev. Godine 1878-Hardin se vratio u Samaru i počeo da se bavi advokaturom. Odvojen od šahovskih centara počeo je da igra na dopisnim šahovskim takmičenjima i u tome imao lepih uspeha. Godine 1894. dobio je dopisni meč od dve partije protiv Šifersa. Krajem osamdesetih godina došlo je do poznanstva Hardina sa Vladimirom Iljičem Lenjinom. U zimu 1888-89. godine Mark Timofijevič Elizarov organizovao je dopisnu partiju između njih. Potezi su se slali preko pošte dopisnicama. U proleće 1889. godine Lenjin je prešao iz Kazana u Samaru i lično se upoznao sa Hardinom. Njihovo poznanstvo bilo je obeleženo igranjem mnogobrojnih šahovskih partija. Jedno vreme Lenjin je bio i advokatski pripravnik kod Hardina.
Veliki poznavalac Evansovog gambita Urusov predložio je Hardinu da odigraju dopisni „tema-meč“ u kome je bilo obavezno da se primeni to otvaranje do utvrđenog broja poteza. Sve tri partije dobio je Hardin, koji je bio poznat kao šahovski teoretičar. Bio je čovek naprednih shvatanja i zalagao se za ideju o osnivanju Sveruskog šahovskog saveza, pa je bio izabran za člana pripremnog kabineta.

MAJSTOR I MIKROFON

U dvoranama i predvorjima Umetničke galerije u Dubrovniku odvijala se 1950. godine deveta po redu šahovska olimpijada. Veliko interesovanje primoravalo je organizatore da izdaju specijalne propusnice za manji broj gledalaca, koje su bile besplatne. Pa i oni koji su uspeli da uđu u šahovsku arenu morali su da se zadovolje praćenjem najinteresantnijih partija na demonstracioim tablama, jer su majstori bili odvojeni iza rešetkaste ograde da bi mogli neometano da igraju. Za brojne ljubitelje šaha, kojih je bilo na stotine, organizatori su obezbedili prikazivanje najinteresantnijih partija pod vedrim nebom – na jednom prostranih dubrovačkih trgova. Naši istaknuti majstori pomoću mikrofona svake večeri brojnim ljubiteljima đaha komentarisali partije koje su bile u toku. Mladi majstor Andrija Fuderer dok je komentarisao završetak parp Pirc-Morken, toliko se uživeo u šahovsku borbu da je srušio mikrofon. Dok se kvar nije otklonio, ostali majstori su morali da viču koliko god su mogli komentarišući partije koje su bile na redu.

NAJKRAĆA PARTIJA

Sovjetski šahovski   majstor   Konstantin   Aleksejenič Vigodčikov   (1892—1941)   bio  je  učitelj   mnogih  šahoskih majstora. Živeo je u Smolensku i mnogo vremena provodio sa  mladim  šahistima  učestvujući  i  na  njihovim  takmičenjima. Kao crni Vigodčikov im je davao za ustupak pešaka sa polja f7. Koliko to sadrži opasnosti posvedočila je njegova partija sa četrnaestogodišnjim Judovičem  koji  je  povukao 1. e4. Majstor je po navici odigrao 1. e5? i odmah predao. Drugi  potez  belog Dh5 vodio je  pobedi,  pa je ova partija trajala samo jedan potez.

PSIHOLOŠKA POBEDA

Sovjetski šahovski majstor Benijamin Markovič Blumenfeld  (1884—1947),  koji je postao  majstor   1906.  godine bio je po struci pravnik a bavio se i šahovskom psihologijom i na tu temu napisao je dosta članaka i rasprava. Poznat je kao šahovski teoretičar, autor nekoliko knjiga i članaka iz oblasti teorije kojoj je dao značajan doprinos.
Za vreme igre Blumenfeld je imao običaj da u svesci zapisuje tok svojih misli, stanje na tabli, raspoloženje. Jednom prilikom imao je za protivnika nekog mladog prvokategornika  iz Moskve, koji je želeo da  iskoristi  majstorove zabeleške. Pošto bi odigrao potez, on je odlazio u „šetnju“ iza njegovih leđa i čitao. Blumenfeld je to primetio i pogledom pokušao da radoznalca odvrati od toga. Pošto mu to nije uspelo, on ustade, napisa novu rečenicu, odigra potez i brzo se izgubi iz sale. Rečenica „Preti mi žrtva lovca na polju d6“ bila je odmah pročitana. Bez mnogo razmišljanja njegov protivnik je učinio tu žrtvu. Uskoro se Blumenfeld vratio i na zaprepašćenje svog srećnog partnera zapisao: „Ugrožavanje je bilo bez osnova. Žrtva lovca je nepravilna“. I lovac se našao van table. Posle nekoliko poteza prvokategornik je prekinuo dalju igru i predao partiju.

NEISPRAVAN ČASOVNIK

Na turniru u Mar del Plati 1959. godine Bori Ivkovu pala je zastavica u partiji sa Pilnikom iako nije prekoračio dozvoljeno vreme za razmišljanje. Ivkov je imao dobijenu poziciju i minut i po vremena razmišljanja za 40. potez – poslednji pred kontrolu vremena, ali je baš tada, na opšte iznenađenje, pala zastavica na njegovom časovniku. Pilnik je tražio da mu se na osnovu toga prizna pobeda. Sudija sa svojim pomoćnicima ispitao je ispravnost časovnika i ustanovio da na satu koji je merio vreme razmišljanja Ivkova zastavica usled neispravnosti uvek pada minut i po ranije. Zbog toga nije usvojen zahtev Pilnika da mu se prizna pobeda i on je odmah sam predao partiju.

ZANIMLjIVOSTI O SIMULTANKAMA

Ljubitelji šaha nemaju mogućnosti da često odmere snage sa poznatim šahistima. A kada do toga dođe, onda vidimo poređane stolove u obliku pravougaonika ili potkovice sa čije spoljašne strane sedi obično 30-40 igrača, dok se preko puta njih nalazi samo jedan – šahovski majstor. Radoznala publika u toku igre aktivno učestvuje u pomaganju brojnije strane, ali to obično samo ubrzava poraz, jer majstor iako opterećen velikim brojem partija, po pravilu, više vidi. Vrlo retko se dešava da majstor pretrpi poraz na simultanoj utakmici, ali su i takvi slučajevi zabeleženi.

Koliku moć memorije može da poseduje velemajstor kad igra sa velikim brojem šahista pokazuje primer Argentinca Najdorfa prilikom odigravanja simultane utakmice :na 250 ploča u Sao Paolu 1950. godine. U sedmom času igre, bilo je oko tri sata izjutra, ispravio je poziciju na jednoj ploči posle analize protivnika, koji je pogrešno postavio figure. Učinio je tako, što je celu partiju od prvog poteza unapred rekonstruisao. Na dve hiljade gledalaca to je ostavilo snažan utisak. Posle jedanaest sati igre Najdorf je dobio 226, remizirao 15 i izgubio samo 9 partija. Ovakve produkcije igrane su i ranije: Maršal je igrao u Bufalu 1917. godine 148 partija za 14 sati, a Lilijental u Moskvi 1935. godine istovremeno je igrao 155 partija za samo cevet sati igre. Najbolji rezultat posle Najdorfa postavIo je Koltanovski u mestu Santa Rosa u Kaliforniji sa 271 protivnikom. U toku 12 sati završio je 226 partija, a ostatak za naredna dva sata. Rezultat je bio više nego izvrstan: dobio je 251, remizirao 17, a izgubio samo 3 partije.

Veliki broj učesnika na simultankama primorava majstore da primenjuju naročitu tehniku. U početku brzo vuku poteze i kada utvrde stepen znanja protivnika, obraćaju naročitu pažnju na najjače. Aljehin je imao originalnu metodu: „obeležavao“ ih je na taj način što je pored ploče stavljao malo pepela od cigarete. Prilikom gostovanja u Jugoslaviji jedan učesnik je to primetio i uklonio pepeo i prvi i drugi put. To je bio dovoljan znak Aljehinu da se specijalno koncentriše na tu ploču i posle manjeg broja poteza i bez pepela zabeležio pobedu.

Argentinac Pilnik, kada je 1952. godine igrao simultanku sa beogradskim omladincima drukčije je postupio: kraj svake treće ploče posle dva časa igre stavio je stolicu i mirno, staloženo igrao čitavu noć. Protivnici su bili jaki, tako da se simultanka pretvorila u neku vrstu individualnih mečeva.

U Sovjetskom Savezu mnogi strani majstori nerado igraju simultane produkcije. Tamo ima aktivnih šahista preko tri miliona, pa je vrlo teško igrati protiv dobrih poznavalaca šaha sa uspehom. Da tamo pioniri dobro igraju šah posvedočio je rezultat simultane utakmice koju je sa njima odigrao u Moskvi 1951. godine engleski internacionalni majstor Robert Vejd. Od 30 partnja Vejd je 20 izgubio, dok se 10 završilo nerešeno!

Na simultanim utakmicama se naročito ističu mlađi, perspektivni šahisti. Njihov put u šahovski svet obično odatle i počinje. Za vreme puta oko sveta Bora Kostić je posetio Sovjetski Savez i tamo dao niz utakmica. Na jednoj simultanoj utakmici zapazio je crnokosog dečaka koji je uspeo da remizira. Zvao se Mihail Botvinik i tu ne bi ništa bilo neobično da docnije nije postao prvak sveta. Jedna od najboljih šahistkinja u Jugoslaviji Katarina Jovanović pročula se kad je kao 11-godišnja devojčica na simultanci: posle efektne kombinacije matirala izraelskog internacionalnog majstora Černjaka.

PROLAZNA TITULA

Titula šampionskog majstora je trajna i od njenih nosilaca ne traži se da je potvrđuju. Izuzetak predstavlja Sovjetski Savez gde se od šahovskih majstora traži da učestvuju na turnirima i obnavljaju osvojenu titulu. Do 1935. godine majstori su bili obavezni da titulu potvrde na nekom turniru pod pretnjom njenog gubitka. Tada su sa liste majstora brisani Nikolaj Rudnjev, Andrej Smorodski, Veniamin Sozin, Jakov Rohlin i drugi. Kasnije je to pravilo ublaženo: titula šahovskog majstora ostaje svim šahistima koji je osvoje, ali su oni obavezni da je u određenom roku potvrde. U protivnom titula im ostaje, ali se na šahovskim takmičenjima tretiraju kao majstorski kandidati.

NIJE MAT

Pre više od četrdeset godina na prvenstvu Moskve u jednoj partiji oba igrača su se našla u obostranom cajtonotu. Igrač, koji je bio na potezu, povukao je potez damom i objavio mat. Njegov protivnik, iznenađen najavom mata, odmah je predao partiju. Analiza partije je pokazala da je odigrani potez damom bio pogrešan. U narednom potezu ona je bila izgubljena bez ikakve naknade. Došlo je do žalbe i odluke koja glasi: – Potvrđuje se odluka sudije o porazu igrača koji se saglasio da mu se kralj nalazi u matu. Sličan je i jedan slučaj na turniru igrača prve kategorije. Jedan od učesnika objavio je partneru mat u dva poteza, ali ih nije povukao na tabli. Objava mata je bila dovoljna za partnera da na formularima potpiše predaju, ustane sa stolice i uputi se ka izlazu iz turnirske dvorane. Odjednom, u mislima je rekonstruisao kritičnu poziciju i video da u njoj nema mata. Brzo se vratio i analiza na tabli ga je u to uverila. Figura koja je trebalo da učestvuje u matu štitila je sopstvenog kralja pa nije mogla da se sa tog polja pokrene. Ipak igraču je zabeležen poraz.

MARATONSKA PARTIJA

U gradu Đuli, u Mađarskoj, odigran je 1965. godine tradicionalni memorijalni turnir posvećen uspomenama na zaslužnog šahovskog radnika i internacionalnog šahovskog majstora dr Lajoša Astaloša. Turnir je bio zapažen po dva događaja. Velemajstor Viktor Korčnoj je postigao trijumfalan rezultat – osvojio je 14,5 poena od 15 mogućih i domaće igrače Lenđela i Honfija koji su podelili 2-3 mesto, ostavio je za čitavih 5,5 poena. Poslednje kolo na turniru bilo je sudbonosno za sovjetskog majstora Borisenka. Da bi postao internacionalni majstor, morao je kao beli da pobedi Forintoša. Čvrsto rešen da zabeleži poen, Borisenko se borio punih pet časova da bi stekao poziciono preimućstvo. U nastavku se igralo četiri časa, ali se Forintoš uspešno branio i odluke nije bilo. Došlo je vreme svečanog zatvaranja turnira i odlaska kući, a Borisenko je još tražio od pozicije na tabli samo pobedu. Dvoboj je morao da bude prekinut zbog završnog ceremonijala mada sva mesta na tabeli nisu bila konačna. I dok su tamo odjekivali aplauzi, Borisenko i Forintoš su analizirali prekinutu partiju. U 23 časa uveče u hotelskoj sobi glavnog sudije dr Baloga borba je obnovljena. Vreme je teklo dok su majstori umorno manevrisali figurama. Sudija nije izdržao i utonuo je u san. Jedini gledalac ove šahovske drame, supruga majstora Forintoša, bila je svedok borbe upornih boraca sa pozicijom i – snom. U osam časova izjutra sudija, koji se u međuvremenu probudio, zaustavio je časovnik. Posle 18 časova igre Borisenko je i dalje imao poziciono preimućstvo, ali je trebalo žuriti na voz. Uporni borci rešili su da igru nastave u njemu. I tek tu Borisenko se saglasio na remi u partiji gde je bilo povučeno 136 poteza.

SVE NEPREDVIĐENO

U predtakmičenju 11. šahovske olimpijade u Amsterdamu desilo se nekoliko neočekivanih rezultata. Ekipa Jugoslavije izgubila je meč od ekipe Sara sa 2,5:1,5; Gligorić je remizirao sa Larsenom; dr Trifunović pobedio je Morena, dok je Rabar izgubio od Kastelja a Matanović od Vekselbaumera. Zbog tog poraza, a i minimalnih pobeda u nekim susretima naša ekipa je u svojoj grupi podelila 2-3 mesto sa Švedskom, dok je prvo mesto pripalo Izraelu sa 16 poena. Neočekivani rezultat je postigla u prvoj grupi ekipa Holandije u meču sa Sovjetskim Savezom – 2:2. Eve je žrtvovao pešaka Botviniku, koji se odbranio i u tridesetom potezu sklopljen je remi. Doner se dobro branio protiv Smislova, pa je i tu pao remi. Bronštajn je protiv Kortlvera postigao jedinu pobedu za sovjetsku ekipu, dok je pobedu Holandiji doneo Lodovik Prins savladavši Kotova. Interesantno je da je ta partija bila prekinuta i da je za pobedu Prins saznao preko telefona pre nastavka igre – od Kotova.
Iste godine ekipa Jugoslavije igrala je u Sarbrikenu sa ekipom Sara. Bio je to dvokružni meč pa deset tabli koji se završio pobedom gostiju 18:2.
(Preneseno iz knjige „Sa šahovskih meridijana“, dr. Slavka Domazeta; tekst je objavljen na Šah mat listi prije osamnaest godina)

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koja ne blede (3), (oktobar 2004.)


SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

(3)

    Priprema:

Rados Marjanovic,
Medjunarodni sudija FIDE 

   

 Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 potezaPravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca.

 Slom u manje od 20 poteza 

 

LEPOTICA ZA SVA VREMENA  

RETI  –  TARTAKOVER, Bec 1910. 

1.4c6  2. d4  d5  3. Nc3  dxe4  4. Nxd4  Nf6  5. Qd3  e5?!  Crni zeli da jednim udarcem ubije dve muve. On, naime, kombinuje brz razvoj figura sa maskom po e-liniji. Kad shvati sta mu se zbog toga dogodilo bice kasno, a mogao je da povuce solidan potez 5. …  Sxe4.

6.dxe5Qa5+  7. Bd2  Qxe5. Sada izgleda kao da je f3 iznudjeno i da zamisao crnog triumfuje. Oko vara. Sah ne bi bio ono sto jeste kad se na njegovim poljima  ne bi skrivale  neverovatne kombinacije i cudni preokreti.

Nakon  odigranih samo 7 poteza  pozicija na dijagramu, koji sledi, jasno ce ukazati na probleme koje ima crni, a tek od 8. poteza belog situacija se sve vise pogorsava  i crni dozivljava krah.

8.0-0!!Nxe4?  Jasno, nije valjalo 8. … Qxe4, jer pada dama 9. Re1

9.Qd8+!!Bomba potez. U teoriji se to zove „dirigovanje“, bolje receno dovlacenje kralja na „tanak led“ dvojnog saha.

9…Kxd8  10.  Bg5++  Ovo je novi sok za crnog. Od dvojnog saha u kome se nasao crni kralj nema spasa. Ako 10. …  Ke8 sledi  11. Rd8+ sa matom, a ista sudbina ga ceka  na 10. …  Kc7, tada u akciju stupa lovac  11. Ld8+ mat.

Bilo je lepo, zar ne! Zato slobodno mozemo reci da je ovo lepotica sa lentom za sve ukuse i sva vremena.

Partije koje traju 

„RUBINSTAJNOVA BESMRTNA“ 

Akiba Rubinstajn  odigrao je mnogo partija  u kojima je demonstrirao pravu umetnost na sahovskoj tabli. U red  najlepsih ide ova koju je odigrao na Ruskom nacionalnom turniru, u Lodju 1907. godine. Tu partiju, odlikuju dubina ideja i savrsena kombinatorika pa s toga nije cudno sto su je vrhunski poznavaoci saha proglasili Rubinstajnovom besmrtnom.

Bila je lepa za ono vreme, lepa je danas, i takva ce ostati u istoriji saha jer se takva ostvarenja retko radjaju i zato traje i zasluzuje da je pogledamo.

ROTLEVI  –  RUBINSTAJN, Lodj 1907

 1.d4d5  2. Nf3  e6  3. e3  c5  4. c4  Nc6  5. Nc3  Nf6  6. dxc5  Bxc5  7. a3  a6  8. b4  Bd6  9. Bb2  0-0  10. Qd2  … (10. cxd5  exd5  11. Be2 …) 10. … Qe7!  11. Bd3 … (11. cxd5?)  11. …  dxc4  12. Bxc4  b5  13. Bd3  Rd8  14. Qe2  Bb7  15. 0-0  Ne5  16. Nxe5  Bxe5  17. f4  Bc7  18. e4  Rac8  19. e5  Bb6+  20. Kh1  Ng4!  21. Be4 … (Qxg4?  Rxd3   Rc3:  21. Ne4  Rxd3!  22. Qxd3  Bxe4  23 Qxe4  Qh4 #;  21. Bxh7+  Kxh7  22. Qxg4  Rd2 -+)  21.  … Qh4  22. g3  …  (22. h3  Rxc3  23. Bxc3   /23. Bxb7  Rxh3+  24. gxh3  Qxh3+  25. Qh2  Qxh2#;   23. Qxg4  Rxh3+  24. Qxh3  Qxh3+  25. gxh3  Bxe4+  26. Kh22  Rd2 27. Kg3  Rg2+  28. Kh4  Bd8+  29. Kh5  Bg6 #    23. … Bxe4    24.  Qxg4   (Dxe4  Dg3 – +)  24. … Rxf3  Nf2+  26. Kg1  (26. Kg2  Qh3+  27. Kg1  Ne4+  28. Kh1  Ng3 #)  26. … Ne4+  27. Kf1  Nd2+  28. Kg2  Nxf3  29.  Qxf3   (29. Kxf3  Qh5+)   29. … Rd2+-+)
22… Rxc3  23. gxh4  Rd2  24. Qxd2  Bxe4+  25.  Qg2  Rh3!!  0 : 1

Na dijagramu je pozicija nastala nakon 23. poteza crnog

  Studije, zavrsnice i problemi

STUDIJA IZ RIZNICE CUDA 

Kada bi postojala riznica sahovskih cuda ova studija bi se morala naci u njoj., jer zarobiti damu , koja ima visestruke mogucnosti kretanja, i to u uslovima  kada na tabli ima tako malo figura  –  pravo je remekdelo!

U studiji autora L. Kubela, ciju poziciju imate na dijagramu, motiv je lov na damu.

Probajte, dragi nasi citaoci, da u ulozi beloga povucete tu seriju virtuoznih poteza i uverite se sa koliko je racionalnosti  se oni mogu vuci. Ako i pored neophodne upornosti, ali i smisla za kombinatoriku ne proniknete u misaonu zamisao autora, evo RESENJA, ali i prilike da izvucete neku pouku iz ove duboko misaone kombinacije.

RESENJE

 1.Qa1+Kh7  2. Qb1+  Kh8  3.Qb2+  Kh7  4. Qc2+  Kh8  5. Qc3+  Kh7  6. Qd3!+  Kh8  7. Qh3+Bh7  8. Qc3+!!  Kg8  9. Qc8!!  Kf7  10. Bc5!!  I CRNA DAMA JE ULOVLJENA – BRAVO!!

(Tekst objavljen u oktobru 2004. godine na Šah-mat listi)

INTERVJU SA VELEMAJSTOROM SVETOZAROM GLIGORIĆEM (2) (6. februara 2007. godine)


INTERVJU SA VELEMAJSTOROM SVETOZAROM GLIGORICEM

Velemajstor Svetozar Gligoric

Poslije skoro tri godine od prvog intervjua sa velemajstorom Gligoricem zamolio sam naseg proslavljenog velemajstora za novi, kratki intervju. Uz cestitke za rodjendan (2. februara) zahvalio bi velemajstoru Gligoricu sto je nasao vremena za ovaj intervju.

Goran Tomic: Poznati ste na samo kao vrhunski sahista vec i kao izuzetan dzentlmen. Koji su od sahista koje ste poznavali ili poznajete svojim ponasanjem za tablom ili van nje ostavili na Vas najbolji utisak?

Svetozar Gligoric: Ovaj odgovor zahteva „mnogo hartije“. Da skratim, pomenucu svetske prvake s kojima sam imao duzi licni kontakt   – Euwe, Botvinik, Smislov, Talj, Petrosjan, Spaski, Fischer – zatim velikane Keresa, Bronstajna itd. – iz cuvene stare generacije Tartakowera, Bogoljubova – iz moje generacije Unzickera, Puca, nesto mladje Minica i Ivanovica, pa da prekinem listanje, jer bi bilo dugotrajno i sigurno i tada ne bih ostao imun od gresaka ljudske zaboravnosti.

G.T: U sahovskom klubu „Bijela“, u opstini Herceg Novi igra Aleksandar Geler, sin pokojnog velemajstora Efima Gelera. Kakve su Vase uspomene na velemajstora Gelera?

Svetozar Gligoric:Velemajstor Geler spada u istu listu „sahovskih dzentlmena“. Bili smo prijatelji i rivali za tablom. Bio mi je tezak protivnik jer mislim da smo bili veoma slicni po stilu igre i principijelnim pogledima na takmicarski  sah. Moja pobeda nad njime u Svedskoj 1952 bila je pocetak ukljucivanja kraljeve indijske odbrane u moj repertoar za sledecih 20 godina, koju je i on sa velikim uspehom igrao kao crni i bio neugodan protivnik i samom Botviniku. U daljim nasim susretima on je bio uspesniji i nije slucajno da su ga Sovjeti stavili meni za protivnika u mecu SSSR-Ostali svet u Beogradu.

Drago mi je da je njegov sin, kojeg nisam poznavao, u Herceg-Novom, ali pamtim da sam pored oca znao i njegovu majku, koju sam poslednji put sreo kod Rone u Moskvi za vreme Petrosjanovog memorijala.

G.T: Kakve su Vase uspomene na Bobi Fischera kada je prvi put igrao u Jugoslaviji 1958.godine?

Svetozar Gligoric: Bio je decacki cist karakter sa nevidjenom koncentracijom i odanoscu sahu.
Iako sam 20 godina stariji, iz simpatije, prihvatio sam spontano da budem jedan od domacina mladom Bobiju u Jugoslaviji i od tada datira nase prijateljstvo koje ce trajati 40 godina.

G.T: Da li ponekad igrate sah preko interneta?

Svetozar Gligoric: Ne igram sah nikad privatno, pa niti  preko Interneta.

G.T: Sta mislite o uvodjenju saha kao skolskog predmeta u osnovnoj skoli (vec je uveden kao fakultativni predmet u Crnoj Gori, a naredne godine ce biti uveden i u osnovne skole u Srbiji.)?

Svetozar Gligoric: Pozdravljam kao dragocen korak za dobro omladine i saha kao kulturne tekovine.

Goran Tomic: Zahvaljujem velemajstoru Gligoricu na odgovorima i na kraju pogledajte partiju velemajstora Gligorica sa Efimom Gelerom (partija je preuzeta iz Megabase 2006):

Geller,Efim P – Gligoric,Svetozar [E76]
Saltsjobaden Interzonal Saltsjobaden (3), 1952

1.d4 Nf6 2.c4 g6 3.Nc3 Bg7 4.e4 d6 5.f4 c5 6.dxc5 Qa5 7.Bd3 Qxc5 8.Nf3 Nc6 9.Qe2 0–0 10.Be3 Qa5 11.0–0 Ng4 12.Bd2 Nb4 13.Nd5 Qc5+ 14.Kh1 Nxd5 15.cxd5 Bd7 16.h3 Nf6 17.b4 Qb6 18.Rab1 Rfc8 19.Be3 Qd8 20.Kh2 a6 21.Nd4 Rc3 22.Rbd1 Ba4 23.Rd2 Rac8 24.Qf3 Nd7 25.Qf2 Ra3 26.Ne2

26…Bc3 27.Bb1 Bxd2 28.Bxd2 Bc2 29.f5 Nf6 30.fxg6 hxg6 31.Bc1 Rd3 32.Qh4 Bxb1 33.Bg5 Rc2 34.Nf4 Rdd2 35.Rxb1 Qb6 36.Rg1 Qd4 37.Re1 Nh5 38.Rg1 Qxe4 0–1

Zavrsna pozicija partije Geler-Gligoric

(Intervju sa velemajstorom Svetozarom Gligoricem obavljen je preko e-maila 6. februara 2007. godine)

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koja ne blede (oktobar 2004.)


SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

(2) 

Priprema: Rados Marjanovic,
Medjunarodni sudija FIDE

 

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 potezaPravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca.

LJUBOJEVIC KAO MORFI 

Slom u manje od 20 poteza 

Partija koju donosimo odigrana je davne 1970. godine. U to vreme Ljubomir Ljubojevic je bio 20-godisnji mladic s titulom majstorskog kandidata. Igrajuci crnim figurama protiv Danca Jakopsena, Ljubojevic se odlucuje da u ranoj fazi partije zrtvuje figuru i zatim vuce Qd3, bas kao sto je to ucinio slavni Morfi protiv Paulsena. Vec tada sahovski eksperti  proricali su Ljubojevicu  blistavu karijeru, a siroke sahovske mase zelele su da stasa u novog Morfija. Vreme koje je u medjuvremenu proteklo  potvrdilo je predpostavke sahovskih strucnjaka, ali i zelje ljubitelja saha nisu izneverene. Iskreno receno Ljubojevic mozda nije dostigao renome Morfija, ali je dugi niz godina pripadao redu nekolicini najjacih velemajstora na svetu.

U Ljubojevicev raskosni talenat uverice nas i partija protiv Jakopsena koga je porazio  u minijaturi. 

JAKOPSEN  –  LJUBOJEVIC

Omladinski kup Evrope, Groningen 1979. godine 

1.g3e5  2. Bg2  Nc6  3. e4  Bc5  4. Ne2  Nf6  5. c3?  d5  6. b4  Bb6  7. exd5  Nxd5  8. Ba3  …

Namera belog je da crnom spreci rokadu. Medjutim, crni je verovatno vec zamislio , a izvrsio je i neophodne pripreme da kralja prebaci u damin ugao – da izvrsi tzv. veliku rokadu.

8…Bg4!  9. 0 – 0  …

Na 9. h3 ide Qf6  10. 0 – 0 Bxf3.

9.… Nf4!!

Crni je povukao zaista izvanredan potez. Njegova vrednost je u tome sto ga moze videti samo  igrac s takozvanim „morfijskim njuhom“.

10.gxf4Qd3!

Skakac je otisao u nepovrat, ali je zato crna dama dosla na izvanredno polje (Qd3), a tako je pre skoro 150 godina odigrao potez damom Morfi protiv Paulsena. Interesentno bi bilo znati  da li je Ljubojevic vec u decackim godinama  znao za taj Morfijev potez – sumnjam.

11.Re1 0-0-0

Iako bez figure, crni igra sasvim mirno, jer dobro vidi  da bele figure na daminoj strani „odmaraju“ na svojim polaznim polozajima.

12.b513. Bb4  Nc4 14. a4  exf4  15. a5  …

Nakon 15. poteza belog na dijagramu mozete videti da je nastala vrlo dinamicna .

Poslednji potez belog je udarac u prazno. Beli bi, medjutim izgubio i posle 15. Nxf4  Qf5  16. Bf3  h5!! A kad je vec tako crni izvodi zavrsnu akciju koju krunisesvojom lepom i brzopoteznom pobedom.

Poslednji potez belog je udarac u prazno. Beli bi, medjutim izgubio i posle 15. Nxf4  Qf5  16. Bf3  h5!!  A kad je vec tako crni izvodi zavrsnu akciju koju krunise sjajnom brzopoteznom pobedom.

15… Bxf2+!16. Kxf2  Ne3!  17. Na3 Nxd1+  18. Raxd1  f3  19.  Nc1  Qf5  20. Bh1  Qf4 i beli predaje.

 Problemi i studije

REMI ZA DIVLJENJE

 U većini problema traži se mat u odredjenom broju poteza. U ovom na dijagramu, koji je komponovao  Nadarejsvili 1958. godine, beli vuce  i iz ovako haoticnog stanja  i rasporeda svojih figura uspeva da iscedi remi!

Mislimo da ne postoji sahista koga resenje ovog problema nece oduseviti. Predlazemo vam s toga, dragi nasi citaoci, da se date na posao i pokusate da proniktete u dubinu resenja. Bice to prilika da se po ko zna koji put uverite u to da je sah odista cudesna igra, a neka njegova resenja zrace magicnom snagom.

Ako i pored velikog truda ne uspete da dospete u nemerljivu dubinu resenja, evo:

Resenje:

 1.Nb4+Ka5  2. Nc6+  Ka4  3. Nb6+  Ka3  4. Nc4+  Ka2  5.  Bf3!!  Qxf3  6. Nb4+  Ka1  7. Nc2+  Ka2  8. Nb4+ i remi je neizbezan zbog ponavljanja sahova!!!

  Dogodilo se:

 OBOSTRANA PREDAJA 

Mnogo je sahista, cak i onih „velikih“,  koji su predali remi  ili dobijenu poziciju. Retko se, medjutim, dogadja da dva igraca istovremeno predaju partiju! Takav slucaj dogodio se na nekom  turniru u SR Nemackoj. Bio je to vise nego kuriozan slucaj.

U poziciji na dijagramu crni je odigrao  g7-g5, a protivnik, ne videvsi da da pesaka moze uzeti „en pasant“ zakljucio je da je to mat i potpisao predaju. Istovremeno crni je primetio da ce biti matiran ako beli uzme pesaka  „en pasant“, pa je nezavisno od protivnika  i ne cekajuci odgovor potpisao da predaje.

 Podrazumeva se, ovakav rezultat se ne moze registrovati i zato vas, dragi nasi citaoci pitamo:

 KO JE DOBIO OVU PARTIJU?

 Dobro razmislite i notirajte svoj odgovor, a zatim, za svaki slucaj pogledajte

RESENJE:

U ovom slucaju partiju treba da dobije crni, jer je on povukao potez, a njegov protivnik je odgovorio predajom (beli je bio na potezu). Vremenski  – beli je prvi „dosao“ do reci, pa se tek posle njega izjasnjava crni.

 Drugi primer:

U Sahovskom prirucniku  nasih naprestiznijih sahovskih sudija,  Bozidara Kazica   i Dragutina Djaje Djaja navodi se:

„Ima vise nacina kojima igrac priznaje kapitulaciju: izjava o predaji, potpisivanje predaje na formularu, obaranje kralja. Najvaznije je da sudiji i protivniku bude sasvim jasno da je borba  obustavljena i priznat poraz.

Medjutim, ima pri ovome dosta nesporazuma. U jednoj sovjetskoj knjizi „Organizacija i sudjenje sahovskih takmicenja“ navodi se primer majstora  V.  koji je sproveo kombinaciju  sa zrtvom figure, ali je to vodilo samo do remija. Njegov protivnik  F.  je malo razmislio i, verujuci da nema spasa, zaustavio je casovnik i u formular napisao „predaje“.  Njegov protivnik je to protumacio kao precutno prihvatanje remija i u svoj formular napisao „remi“. Demonstrator je uzeo formular igraca  V. i na demonstracionoj tabli objavio rezultat „remi“. Tada je igrac  F.  odmah precrtao ono sto je napisao i ispravio napisavsi „remi“. U ovom slucaju sudija je trebalo da podje od cinjenice da je igrac  F.  bio na potezu i da je on zaustavio casovnik i predao partiju, pa nije od znacaja ono sto je posle toga sledilo.“ 

 ŠALJIVI ŠAHOVSKI RJEČNIK


Amater: U sahu – onaj koji igra samo za novac.

Analiza: Neoboriv dokaz da ste mogli da pobjedite partiju koju ste izgubili.

Birdovo otvaranje: 1. f4. Otvaranje nazvano po jakom ali kratkovidom engleskom majstoru koji je cesto uzimao rukom pogresnog piona.

Bobby Fischer: Sahista koji se pojavljuje svakih dvadeset godina da bi porazio Borisa Spaskog u matchu.

Botvinik: Ruski kralj kojeg je postovalo komunisticko drustvo.

Brilijancija: Dio kombinacije koja je svima razumljiv poslije otkrivanja rjesenja.

Brzopotezni sah: Ekstremni oblik ubrzanog saha u kome igraci igraju  brze nego sto mogu misliti-tako osiguravajuci da partija ima neobicnu dubinu.

Bye: Na turnirima po svajcarskom sistemu, cijeli poen koji Vam daje cudan protivnik.

Centar: Prema hipermodernistima, polja a1, a8, h1, h8.

Dobar lovac: Onaj kojeg ima Vas protivnik.

Dopisni sah: Nacin igre koji je postao popularan jer u ovoj vrsti takmicenja ne mozete izgubiti rejting poene; nacin igre  kojim se utvrdjuje ko posjeduje najjaci kompjuter.

Dobijena partija: Svaka partija koju ste izgubili.

Fer sahista– Onaj koji dobro prikriva mrznju prema protivniku koji ga pobjedjuje.

Fijanketo: Italijanski metod razvijanja lovca; poznat najvise u igri ruskih sahista.

Gambit: Neosnovana zrtva u otvaranju.

Hipermoderno otvaranje: Svako otvaranje u kojem je nemoguce brzo matirati protivnika.

Internet sah: Nacin igranja saha u kojem morate da platite mjesecnu ratu, blokirate Vasu telefonsku liniju i sve to da biste igrali sa komsijom koji stanuje preko puta.

Izgubljena partija: To je ono sto ima Vas protivnik prije nego sto Vas pobjedi.

Izolovan pion: Pion koji ce u zavrsnici postati kraljica.

J’adoube: Na francuskom znaci „Sta radim? Ako pomjerim figuru, izgubljen sam!“

Kibicer: Neko ko daje dobre savjete Vasem protivniku a lose Vama.

Knjiski igrac: Sahovski fanatik, koji svoju relativno praznu glavu ispunjava informacijama koje je cine jos praznijom.

Kombinacija: Bilo koja serija poteza koju prosjecan igrac ne moze shvatiti.

Komentator: „Prijateljski vodic“ kroz slozenu majstorsku igru, koji prvo citira teoriju iz enciklopedije, zatim ne komentarise nista sve dok bijeli nema topa vise, i konacno pokazuje kako je crni mogao da produzi otpor u izgubljenoj poziciji.

Kompezacija: To je ono sto kazem sebi da imam kada izgubim piona.

Kruzni turnir: Takmicenje u kojem ne mozete razgovarati sa direktorom turnira da Vas raspari od igraca kojeg se plasite.

Los lovac: Onaj koji Vam je preostao na tabli.

Ludi mat: Logican rezultat svake sahovske partije; pratilac svakog sahiste.

Moralna pobjeda: Svaka pobjeda koja je nesto manja od prave pobjede. Ovaj termin se cesto koristi da bi se porazeni sahista osjecao bolje.

Napadacki potezi: Potezi koje moji protivnici igraju mnogo cesce nego ja.

Neznalica – Svaki sahista koji Vas uspije pobjedi tri puta uzastopce.

Nejasna pozicija: Pozicija u kojoj oba igraca nemaju pojma sta se desava.

Otvaranje: Faza partije u kojoj inteligencija ne igra nikakvu ulogu.

Open turnir: Turnir otvoren za sve; slab turnir.

Pacer: Termin kojim nazivate svakog igraca kojeg mozete da pobjedite, ali uvredljiv naziv kada Vas tako opise neki jaci sahista.

Petrosjan: Pogledajte – Velemajstorski remi.

Pobjediti: Stvoriti neprijatelja.

Poziciona zrtva: Potez tako dubok, da ce komentator, ako nije Vas prijatelj, nazvati taj potez previdom.

Poznavalac otvaranja: Priznati autoritet koji misli da je jedno otvaranje bolje od drugog.

Predvidjanje: Sposobnost da igrate na turnirima na kojima cete sigurno pobjediti.

Prekidanje partije: Prekidanje partije da bi se omogucilo obojici igraca da dobiju pomoc u analizi od njihovih prijatelja sahovskih majstora, sahovske biblioteke ili sahovskih kompjutera.

Prepokrivanje: Prvi ga je otkrio dobro poznati teoreticar Nimcovic, ova poziciona tema simbolizuje odnos majke prema prema njemu.

Previd: Zrtvovanje sa velikim ambicijama, ali ciji je rezultat slabija pozicija.

Profesionalni sahista: Svaki sahista koji pokusava ali ne moze da zivi od saha.

Protivnik: Prljava osoba ruznog izgleda.

Predaja partije: Nacin zavrsavanja partije koji je nepoznat slabim sahistima.

Rejting sistem: Objektivan nacin rangiranja sahista koji ne uzima u obzir ljepotu Vasih partija.

Reshevsky, Sammy: Osamdesetogodisnje cudo od djeteta.

Rokiranje: Odbrambeni potez koji igra Vas plasljivi protivnik; poseban potez kojim stavljate kralja u sigurnost samo da bi razoruzali protivnika.

Savrsena partija: Nacin  na koji opisujete svaku Vasu pobjedu.

Sedmi red: Nimcovicev izum.

Sicilijanska odbrana: Odbrana koju je otkrila i razvila mafija i u koju je ugradila svoje glavne principe.

Simultanka: Demonstracija samozaljubljenosti u kojoj pojedinac pokazuje svoju sahovsku snagu pobjedjujuci 40 pocetnika istovremeno.

Skromnost: 1. Rijetka osobina velemajstora. 2. „Kada sam bijeli, pobjedjujem zato sto sam bijeli; kada sam crni pobjedjujem zato sto sam Bogoljubov.“

Slobodan pion: Pion koji nece nikada postati kraljica.

Som: Sahista koji upada u sve zamke koje mu postavite i jos uspjeva da Vas pobjedi.

Sredisnjica: U dopisnom sahu, prvi potez poslije odigranih knjiskih analiza.

Strategija: Bilo koja ideja koja je duza od jedan potez.

Sah: Najinteresantnija intelektualna igra koja se igra na kulturan nacin po svim pravilima i principima. Cilj igre je unistiti protivnika.

Sah-mat: Bolno mucenje pocetnika koji jos ne poznaju rijec „predajem“.

Sah naslijepo: Vjestina koja nepoznatim majstorima moze dati svjetsku slavu; zabranjen u Rusiji zato sto su Morphy i Pillsbury umrli psihicki poremeceni.

Sahovski egoist: Onaj ko je vise zainteresovan da opisuje svoje sahovske pobjede nego da slusa o Vasim.

Sahovska etika: Nedefinisano (ne mozemo pronaci primjer za to).

Sahovska groznica: Oboljenje poznato medju mladjim clanovima sahovskog kluba; karakterisu ga grickanje noktiju, izbuljene oci i drhtave ruke.

Sahovski principi: Arhaican naziv; Mihail Talj dokazao da je su beskorisni.

Sahovski problem: Bilo koja pozicija koja ne moze nastati u stvarnoj partiji.

Sampion: Neko ko je postigao uspjeh u sahu samo zato sto je imao vise vremena da posveti sahu nego sto ga Vi imate.

Svajcarski sistem: Sistem parovanja pun rupa kao jos neki svajcarski proizvodi.

„Tabla je pogresno postavljena“: Uobicajena recenica sahiste koji je gledao TV program na kojem su pokazivali sahovsku garnituru.

Taktika: Jednopotezna prijetnja.

Teoretska  novost (TN): Novi potez ili onaj koji je bio duze zaboravljen a koji obicno uznemiri majstora.

Turnir kandidata: Turnir kojim se odlucuje koji ce ruski sahista igrati protiv drugog ruskog sahiste koji nosi sampionsku krunu.

Varanje: Jedini nacin na koji Vas moze neko pobjediti.

Velemajstor: Svako ko je osvojio poen u sahu kada mu je nudjen remi.

Velemajstorski remi: Prijateljski zavrsetak partije igraca koji se plase jedan drugoga.

Vikend turnir: Turnir na koji igraci putuju 500 kilometara da bi igrali sa sahistom iz svog mjesta.

Zamka: Nesto sto ste znali, ali ste zaboravili i sjetili se kad je bilo kasno (posto ste u nju upali).

Zavrsnica: Vasa posljednja sansa da spasite remi.

Zrtva: Bilo koja figura koja se ostavi dzabe.