Magični svet dečjeg šaha (7. nastavak)


ШАХОВСКИ РЕКВИЗИТИ ЗА РАД

Уобичајени шаховски реквизити који се користе приликом учења шаха су: шаховска гарнитура, демонстрациона табла, компјутер, кружићи (жетони), траке у боји… Добро би било користити и шаховске бојанке и бојице, иако то углавном није пракса.

Много би помогло у учењу ако би се набавила или направила велика шаховска табла по којој би деца могла да ходају(могла би да се крећупо њој као нека фигура). Довољно је да му дамо малу шаховску фигуру и да му кажемо да се крећу као та фигура (на пример, дамо му топа и кажемо да се креће као топ).

Траке у боји.Исећи траке у боји, дужине линија, редова и дијагонала и за време предавања, када причате о «а» линији, ставите плаву траку на «а» линију; када причате о првом реду ставите белу траку на први ред и тако даље… На крају часа кажете ученику, кроз игру да стави зелену траку на «д» линију, или на ту и ту дијагоналу, нпр… Помогнете свакоме,  коме је то потребно, док не научи.   

КАКО КОРИСТИТИ КОМПЈУТЕР

 Говорили смо да  компјутер  може да буде веома важно наставно помоћно средство.

Да би деца боље научила како се топ, ловац, дама и остале фигуре крећу и како узимају, требало би користити неки од компјутерских програма у коме је показано и објашњено како се фигуре крећу и узимају.

ПрограмиLEGOChess и MauriceAshleyTeachesChess то веома сликовито приказају. Док се објашњава, на пример, како се топ креће и узима или се стављју тачке на свако поље на које топ може да стане, или аутомобил вози линијама којима топ може да се креће, из те позиције, после чега следи објашњење ( визуелни доживљај је јако упечатљив, иако је говор на енглеском, корист је велика пошто дете учи и енглески, а инструктор види слику, ако и не разуме енглески, и објасни је деци ).

Свака фигура има свој специфични дизајн и деца заиста воле да гледају те програме и тако врло брзо и лако науче као се фигуре крећу и узимају. Видео о топу,као и о другим фигурама може да се погледа неколико пута (до год је деци то интересантно).

После предавања о топу било би добро да се поприча са децом о томе како се топ креће и како узима, а и да се на том часу инсистира на гледању и разговору о топу. Када се учи ловац онда се треба фокусирати највише на ловца, а погледати и о топу, а и упознати се са неком другом фигуром, ако то деца желе.

После тога се учи дама па краљ,коњ и пешак и процедура се углавном понавља – понови се претходно, фокусира се на оном што се тренутно учи и ако деца нешто специјално воле омогући им се да гледају. Значи, инсистира се на гледању и разговору онога што се тог часа учило, али поред тога треба обавезно погледати и попричати о предходно ученом.

Поред тога наведени компјутерски програми садрже и веома интересантне вежбе, који продубљују дечје знање и поступно их воде у више сфере размишљања и разумевања игре.

Ако постоји неки други компјутерски програм да је сликовит и интересантан деци,а да је  доступан молим вас користите га у свом раду.

КОРИСНА ВЕЖБА

УЗИМАЊЕ КРУЖИЋА СА ТАБЛЕ И СТАВЉАЊЕ  У „КУЋИЦУ“

Ова вежба је корисна за децу и са когнитивног, и са социјалног и са емоционалног аспекта.

Узмите топом све кружиће.Правила су следећа: деца се раздвоје у парове. Ставите два топа на демонстрациону таблу. Белог топа поставите на а1, црног на х8  (можете их поставити и на нека друга поља ) и кажете деци да и они то ураде. Кружиће, које топови треба да узимају  ставите на а3 и а5 и на х6 и х4 ( број, правац и удаљеност кружића једног  од  другог повећавати са нивоом знања детета, по принципу од лакшег ка тежем ).Деца играју  по један потез наизменично и циљ је да се узме  кружић  ( по правилима како се топ креће и узима ). Ако дете не може да узме ниједан кружић у првом потезу треба да постави топа тако да нападне неки кружић, тако да може да га узме у следећем потезу. Ставите картон, или папир поред шаховске табле на којој је нацртан топ, а на цртежу топа су нацртани квадрати или кругови на које се стављају кружићи ( то можемо назвати «кућица»).  Када дете узме топом кружић са шаховске табле ставља га на празно место на картон или папир где је круг или квадрат. Квадрати или кругови нацртани на картону треба да буду отприлике исте величине, или нешто већи од кружића које дете узима са табле. Циљ игре је да оба детета узму кружиће и попуне сва поља на цртежу топа. Када попуне сва поља на цртежу топа испунили су задатак игре и победили. Картон или папир са нацртаним круговима или квадратима на цртежу топу ( «кућицу») треба припремити код куће, као и кружиће које сте изрезали од картона и који су такве величине да могу да стану на шаховско поље.  Ова игра помаже деци да на брз и занимљив начин утврде како се топ креће и узима, да се кроз заједничи задатак зближе и граде тимски дух ( а не ривалитет који се ствара када деца играју један против другог, прерано, а тај ривалитет их, уместо позитивне енергије која им помаже да уче,уствари зауставља у њиховом развоју ), а и да добију прво искуство о игрању шаховске партије.

Узмите ловцем све кружиће.
Ставите белог ловца на ц1, а црног на ц8 и кружиће на е3 и ц6 а и на е6 и г8. Бели игра први, узме кружић на е3, црни узме на е6, бели узме на ц6 и црни узме на г8. Сваки узети кружић се ставља на један круг или квадрат слике ловца нацртаном на  картону или обичном папиру који стоји поред шаховске табле. Када деца узму прва два кружића инструктор им ставља на таблу 3 или више кружића, ако су деца у стању да их узму без помоћи инструктора, а касније повећава број кружића које поставља на таблу.

Узмите дамом све кружиће.
Поставите деци позиције где треба да дамом узму све кружиће и да их поставе на сва поља (квадрата или кружића слике даме у “кућици”). Слика даме је направљена од картона или папира на којој су нацртани квадрати или кружићи. Када су сва поља попуњена кружићима задатак је испуњен. Не заборавите најважније правило да прво постављате лакше задатке са мањим бројем кружића и да полако додајете више кружића,  и да постављате теже позиције.

Узмите краљем све кружиће.
Поставите кружиће на сва поља између б2, б7,г7 и г2, а краљеве на почетне положаје. Задатак је да се узму сви кружићи и поставе у «кућицу», али да два краља никад не стану један поред другог. Ако краљ не може да узме кружић у следећем потезу, треба да се направи план да се одигра потез који ће му омогућити узимање. Сада «кућицу» представља краљ нацртан на картону или папиру на коме су нацртани квадрати или кругови. Када оба детета попуне све квадрате или кругове кружићима испунила су задатак.

Узмите коњем све кружиће.
На слику коња са квадратима или круговима ( такозвану «кућицу» ) поставите све кружиће које сте узелискакачима. Почетна поља скакача су: бели на б1, а црни на г8. Поставите кружиће на ц3 и б5, и на ф6 и г4, па кад узму њих нове ставите на д6, ц4, д2 и х2, ф3 и е5 и тако даље. Помозите деци кад им је помоћ потребна. Оба детета теже истом задатку да узму што више кружића и да попуне «кућицу».


Zainteresovani da naruče ovu knjigu, ili za njeno ponovno štampanje (prvo izdanje je bilo u 500 primjeraka) ili korišćenje u obrazovnim institucijama mogu da se obrate Branislavu Francuskom +381 65 436 5521 ili na mail Branislav Francuski bfrancuski@gmail.com

(Kraj serijala)

U serijalu je prenesen samo dio teksta iz knjige. Nadam se da ste svi uživali u tekstu i uvjerili se koliko je koristan za upućivanje djece u šah kojeg bi trebali da zavole i ostanu trajno vezani za šah i u odraslom dobu. Zahvaljujem gospodinu Branislavu Francuskom na divnom tekstu.
Goran Tomić, urednik Šah-mat liste

Magični svet dečjeg šaha (6. nastavak)


Sada preskačemo dio teksta i prelazimo na Metodiku nastave nove teme

МЕТОДИКА НАСТАВЕ НОВЕ ТЕМЕ

МЕТОДИКА КОРИШЋЕНА У ОВОЈ КЊИЗИ

Свака нова тема даје се кроз неколико лекција, да би деца могла поновити, утврдити и запамтити материјал.

Свака нова тема се састоји из:

– упознавања са новом темом

– наставка теме

– утврђивања  материјала са варијацијама различитих игара.

Упознавања са новом темом.У то улази детаљно објашњење теме, разговор са децом са водећим питањима, разноликим задацима деци са циљем  да се олакша усвајање материјала, индивидуални задаци за утврђивање градива и обавезно – стваралачки задатак.

Ево описаћу један мој час: Дођем у учионицу пре деце и поставим демонстрациону таблу и столице тако да свако дете може јасно да види таблу, а наравно припремим и компјутер да могу да га користим. Пошто ћу тог часа учити децу о карактеристикама топа, ставим топа на центално поље табле и поређам кружиће на свако поље где топ може да стане.  Када деца уђу у учионицу ја им, са осмехом, кажем да могу да изаберу столицу где хоће да седнуи прозовем их. Нашалим се мало – значи господин Марко је овде, а Ацко; и он је дошао… тако да се деца опусте и спреме за рад. У уводном делу их питам о каракреристикама шаховске табле и о називима поља, пошто смо то учили претходног часа и објасним да ћемо данас учити о топу,а да се топ креће и узимана њој. Тада покажем руком и кажем да је то топ, а онда сви заједно углас кажемо топ, топ. топ…

Деца уживају да понављају заједно наглас и тако брзо науче назив фигуре. Покажем им на табли да топ може да стане на свако од поља где се налази кружић и да може да се креће и да узима противничке фигуре у правим линијама – напред, назад, лево, десно, а то демонстрирам и рукама.  После тога им изрецитујем песмицу о топу и онда је сви понављамо, колико год пута то деца хоће. После тога склоним кружиће са табле и прво, одиграм неколико потеза топом, а потом поставим црну фигуру – ловца коју топ може да поједе и покажем како топ узима ловца.

Онда постављам црне фигуре – једну по једну и кажем сваком детету да дође и да узме ту фигуру. Веома је важно да размак између те фигуре и топа не буде више од два, три поља. Тада укључим компјутер и деца виде видео како се топ креће и како узима. Видео је толико занимљив да деца хоће да га погледају више пута. Ако имамо времена погледамо и како се остале фигуре крећу, да би деца почела да добијају уопштену представу да се различите фигуре крећу различито. На крају им поделим стикере и похвалим за диван рад и дисципплину, ако је час био успешан.

Следећи час поновимо како се топ креће и узима, изводим их пред таблу и постављам им теже задатке, ако су спремни за то, пустим им да погледају видео о топу и понудим им да обоје фигуру топа, која је нацртана на папиру(понудим им да ураде, такозвани, стваралачки задатак). 

На следећем часу после решавања тежих задатака ( фигуре које топ треба да једе су све удаљеније једна од друге и има их све више ), ко је спреман за то, децу поделим у парове и дам да играју игру – узми све кружиће и стави их у „кућицу“, где деци постављам кружиће које топ може да поједе и да их ређају на картон или папир где је нацртана фигура топ, док не попуне све квадрате или кругове. Почнем да стављам на таблу мањи број кружића и онда полако повећавам број и дајем теже задатке, наравно само у случају да су деца у стању да их са лакоћом решавају. На крају сваког часа је коментар о раду и дисциплини и подела стикера.

Стваралачки задаци су задаци који појачавају интересовања малишана за шах. Такви задаци чине део часа, на коме се деца баве стваралачком делатношћу, која је јако омиљена код предшколаца и млађих – они добијају задатак да обоје, нацртају или залепе неку од шаховских фигура, онако како је она доживљавају. Такви задаци код деце формирају стваралачку фантазију и машту.

Наставак теме.
Утом процесу нова тема се понавља и утврђује помоћу различитих дидактичких игара –задатака. Неки задаци су и компликованији – то су игре-задаци који су сложеније конструкције, а намењени су деци која су, брже од других, решавала претходне задатке.

Утврђивање  материјала са варијацијама различитих игара.

Утврђивање  материјала са варијацијама различитих игара помаже у усвајању новог градива.  То подразумева надаље и практичну игру (не мисли се на играње партије већ на вежбање елемената кретања и узимања фигорум која се учи) или практичне лекције, за време којих се деца раздвајају на парове и већ за шаховском таблом – и као у  практичној игри – учвршћују пређени материјал.

Сигурно да се при предавањуградива може варирати: нема општих и чврстих правила – колико часова и шта треба да буде посвећено одређеној теми. То зависи од нивоа обучености деце и њихових индивидуалних карактеристика и, наравно, од педагога који ради са децом.

Практична упутства за рад која би требало имати у виду

При раду би требало имати у виду следеће:

– односити се према деци са поштовањем, користећи добродушни тон;

озбиљно припремити час;

– не предавати ново градиво док деца у потпуности не усвоје претходно

– предавати градиво по редоследу датом у овој књизи;

– имати приступ који развија жељу деце да самостално решавају задатке;

– развити блиску сарадњу са породицом.

Исто тако је јако важно да су столице и столови у учионици прилагођени узрасту детета, као и да су сва позиционирана да јасно виде  демонстрациону таблу и да без проблема могу да дођу до ње кад им се постави неко питање. Демо табла мора да буде на висини на којој деца могу лако да померају фигуре.

Обука може да буде индивидуална (са једним или два детета) или у групи (не више од 10-12 деце). Руски  шаховски педагози наводе да је оптималан број од 6-8 деце.

———————————————————-
Nastaviće se

Magični svet dečjeg šaha (5. nastavak)


УТИЦАЈ СРЕДИНЕ И НАСЛЕЂА НА РАЗВОЈ ДЕТЕТА

«Због истакнутих разлика у схватању улоге сазревања и учења у развоју јављају се и различити приступи проблему деловања на развој интелигенције и стратегија којима се оно може постићи на најефикаснији и најтрајнији начин. У мноштву ових приступа могу се диференцирати три генералне групације, односно „школе“: женевска, московска и кембриџска, са својим зачетницима Пијажеом, Виготским и Брунером.

ПИЈАЖЕОВО СХВАТАЊЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

            Пијаже у својој интеракционистичкој теорији не искључује из тумачења интелигенције, коју одређује као својеврсну адаптацију, ни факторе генетичког наслеђа, ни физичко и друштвено искуство. Он сматра да је учење подређено развоју, подразумевајући под њиме специфична учења ограничена на поједине проблеме и сруктуре, које се обављају под утицајем других људи и околности, а под развојем сазнања и когнитивне структуре до којих дете долази само, сопственом активношћу и током времена. С обзиром на ово схватање, он је врло скептичан у односу на покушаје да се на развој делује учењем, што, изоловано посматрано и доведено до крајњих консеквенци, чини узалудном васпитну интервенцију у домену способности.

            У односу на едукативне стратегије то значи да се не може очекивати развојни учинак од парцијалног деловања на поједине способности, већ од акције усмерене на изазивање дубљих структуралних промена, које ће захватити личност детета у целини, њену афективну, колико и рационалну димензију. Основни задатак васпитања био би деловање на развој опште интелигенције, а не усвајање специфичних вештина и понашања.

ПСИХОЛОЗИ МОСКОВСКЕ ШКОЛЕ О ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ

            Према ауторима који припадају московској школи основни покретач развоја је механизам „социјалног наслеђа“, а не сазревање организма. Учење има доминантну улогу у психичком развоју, тако да су све више психичке функције интериоризовани друштвени односи. За развој је важније формирање уопштених поступака умне делатности од садржаја знања.

            У складу са наведеним поставкама, разрађују се стратегије за деловање на психички развој, од којих је најпознатија „етапно формирање умних радњи“, којима се оповргавају Пијажеови докази о зависности развоја од сазревања. Око ових стратегија и међу совјетским психолозима има доста неслагања, а занемаривање биолошке основе развоја понекад доводи до третирања човека само као функције срединских услова.

            Значајна је идеја „развојног обучавања“, чији је првенствени задатак развој умних способности и интереса путем овладавања методама практичне и теоријске делатности и њиховом применом у непознатим ситуацијама. Њен главни постулат је да „обука иде испред развоја.“

            Совјетски аутори наглашавају потребу да се знања и начини деловања преносе на децу у одређеном систему и поступности, као и значај предшколског детињства у том погледу.

БРУНЕР О РАЗВОЈУ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

            Приликом конституисања своје теорије развоја, Брунер је водио рачуна о могућности да се на њој заснује програм васпитне интервенције у домену способности. У тумачењу развоја он стварно узима у обзир културне и наследне чиниоце, као и њихову интеракцију, не проглашавајући ни један од њих за „водећи“.«[1]

У развоју детета, образовање и окружење играју значајну улогу уз наслеђе које је темељ. „Питање је какво образовање и каква врста окружења најбоље развија потенцијалне способности детета.У току прве три године живота, дете има највећи потенцијал за учење и развој.“[2]Најмаркантнији пример је прича о „вучјим дјевојчицама“, Амали и Камали, које су мисионар и његова жена пронашли 1920-их година у пећини југозападно од Калкуте (Индија). Они су уложили максимални напор да деци коју су одгајали вукови врате људско понашање, али сви напори су били узалудни. „Уобичајено је да се узме здраво за готово да се дете рођено од човекапонаша као човек, а да је вук вук. Међутим, код ових девојчице и у људским условима живота наставиле су да се испољавају очигледне навике вука. Испоставило се да васпитање и окружење у којем живи беба одмах након рођења највероватније и одређује шта ће она постати ‒ човек или вук!“[3] (Масару Ибука – “После три већ је касно”, 2011).

По нашем мишљењу,овде бисмо прецизирали додатно овај цитат, у смислу да девојчице не могу постати вукови јер суоне људска бића. Овде је фокус на понашањима, да оно што су девојчице усвојиле од рођења у вучијем окружењу у смислу понашања, навика и емотивног приступа није могуће лако изменити јер су се управо тада формирале мождане структуре.

Лав С. Виготски, у књизи „Дечија машта и стваралаштво“, ( Београд, 2005) говорио је о машти и рекао да стваралачка делатност маште директно зависи од богатства и разноврности ранијег искуства човека зато што то искуство представља материјал из којег се стварају производи фантазије. Што је искуство човека богатије то је више материјала којим располаже његова машта.

„Педогашки закључак који се из овога може извући говори да је неопходно богаћење искуства детета ако хоћемо да створимо довољно чврсту основу за његов стваралачки рад. Што је дете више видело, чуло и преживело, што је више сазнало и усвојило, што са више елемената стварности располаже у свом искуству, то ће значајнија и продуктивнија, ако су други услови једнаки, бити његова машта.“[4]


[1]Проф.др. Александар С.Јовановић „ Интегралност дечјег развоја кроз игру“, Београд 2007.

[2]Масару Ибука – После три већ је касно, 2011

[3]Исто

[4]Виготски Лав С., „Дечија машта и стваралаштво“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.


Zainteresovani da naruče ovu knjigu, ili za njeno ponovno štampanje (prvo izdanje je bilo u 500 primjeraka) ili korišćenje u obrazovnim institucijama mogu da se obrate Branislavu Francuskom +381 65 436 5521 ili na mail Branislav Francuski bfrancuski@gmail.com

(nastaviće se)

Magični svet dečjeg šaha (4. nastavak)


РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ШАХА И ДЕЧИЈЕ ИГРЕ

Када се дете игра са играчкама, коцкицама, луткама и слично, поред игре  по упутству оно може и само да креира и одређује правила.

Када дете учи шах, оно треба да усвоји већ постојећа правила. То деци, углавном, тешко пада када се не ради на прави начин. На основу тога, сматрамо да је веома  важно да учење деци буде задовољство.

ЗНАЧАЈ УПОЗНАВАЊА СА „КРАЉЕВСКОМ  ИГРОМ“ –  УЛОГА ШАХА У ДЕЧИЈЕМ РАЗВОЈУ

Играње шаха формира, помаже и усавршава развој хармоничних црта и особина личности, као што су маштовитост, марљивост, воља, одлучност, одважност, храброст, дисциплина мишљења и још низ других корисних вештина набројаних ниже.

Дакле, учење шаха, када се ради правилно, помаже деци, да:

  • Формирају:
    • радне способности,
    • савесност,
    • логичко мишљење,
    • марљивост,
    • истрајност/упорност,
    • усредсређеност,
    • смиреност,
    • уредност,
    • радозналост,
    • креативност/машту,
    • оригиналност,
    • карактер,
    • спремност на сарадњу уз уважавање туђег мишљења и начела лепог понашања,
    • свест о томе да започети посао и активности заврше до краја,
    • самостално доношење одлука и поверење у сопствено промишљање и
    • визуелно-фигуративно размишљање;
  • Побољшају:
    • пажњу/фокус/концентрацију,
    • памћење,
    • љубав ка учењу и сазнавању,
    • аналитичке способности,
    • стратешко размишљање,
    • уочавање разлике међу детаљима и раздвајање битног од небитног,
    • способности ефикасног планирања,
    • јачање свесности о сопственом напретку, као и мотивације за даље учење и образовање,
    • самокритични однос (погледати пример 5 ниже) и
    • емотивну стабилност, учи да не  буде обесхрабрено неуспехом;
  • Спознају:
    • да постоји начин да боље разумеју постављено питање и да имају избор да одлуче који одговор на одређено питање треба да дају,
    • да је могуће препознати када почињу и због чега да осећају страх и како  могу успешно да га превазиђу,
    • да је за њих врло корисно да прво размисле, а тек након промишљања дају одговор,
    • да могу да постигну боље резултате на тестовима захваљујући овим развијеним вештинама,
    • радост учења кроз игру и
    • да догађаје и ситуације из окружења не доживљавају као претњу већ као изазов који умеју да превазиђу.

Резултати вишедеценијских истраживања у низу држава показали су да се позитиван утицај шаховске игре највише исказао у погледу развоја когнитивних, интелектуалних способности младих: концентрација, меморисање, логичко размишљање, избор и израчунавање алтернатива, формулисање проблема, предвиђање будућег, провера хипотеза, оцена и контрола изводљивости, што ствара основ интелектуалне личности за научни и реалистични приступ стварности, учењу, дружењу. (Вршено је праћење прираста пажње и концентрације као основе за развој когнитивне интелигенције деце.)

Уз наведено, шаховска игра унапређује морално-вољне диспозиције: одговорност, самокритичност, независност, самопоуздање, упорност, спортски морал итд. На тај начин се правилније социјализује личност младих. Психолози су открили да млади шахисти лакше контролишу емоције, да су више оптимисти и толерантнији у односу на вршњаке, а посебно да постижу боље школске резултате.

Циљ овог и сваког васпитно-образовног процеса је да се изгради психолошки стабилна,  самостална и сигурналичност, једном речју избалансирана личност.

Научна истраживања су потврдила да деца која су у раном узрасту почела да играју шах имају боље успех у школи.

Пример:

Наша полазница од девет година има млађег брата и сестру. Била је изненада позвана да присуствује ускршњој радионици у вртићу заједно са њима. Када ју је мајка питала да ли може да се придружи, она је врло свесно и одговорно рекла:

„Данас имам контролни из Природе и друштва. Сачекај, молим те да проверим шта све имам да научим.“

Прелистала је књигу и рекла:„Могла бих да кренем када прочитам још једном две лекције, ако можеш да ме сачекаш.“

Мајка је била пријатно изненађена нивоом самостално извршене провере знања, процене ситуације и одговорног понашања свог детета, које је на контролном добило чисту петицу, без грешке.

Принципи шаховске игре су слични са принципима живота и зато се шах може схватити као средство за лакше савладавање важних животни лекција.

Психолог др Вера Смиљанић истиче да сигурност и поверење ће пружити детету активан родитељ. А то је родитељ који се бави дететом, укључујући се у његову игру, причајући му, проводећи свакодневно извесно време са дететом у шетњи и игри.

            Активним бављењем дететом упознаћемо његове потребе и његове моћи, па ће и наш безразложан страх, претерана брижност и потцењивање могућности детета постепено ослабити и нестати.

У процесу учења децу не треба кажњавати када направе грешку 

 

Одрасли треба да осети и зна када и како треба детету пружити помоћ, а када га треба оставити само да дође до решења и у томе показати максимално стрпљење. Дете не треба спутавати у игри и истраживачким активностима. Треба му омогућити задовољење потребе за кретањем, трчањем, елементарним и традиционалним играма. Дете се не дисциплинује критикама, проценама и судовима; тако се научи страху, стиду и кривици.

У књизи:» Интегритет дечијег развоја кроз игру» (Београд, 2007), Александар С. Јовановић наводи:

* Позитивне поруке везане за поступке, доживљаје, догађаје, предочавање реалних последица, уче дете пожељном понашању као личном избору.

* Дете стиче самопоуздање ако расте у атмосфери прихваћености, без услова и резерви.

* Свест о томе да се свака грешка може поправити и да се понашање може мењати својом вољом, подстиче сигурност у себе и друге.

* Понашање које је у складу са личним потребама и очекивањима, са циљевима и замишљеним постигнућима, а које не угрожава туђе потребе и циљеве, спречава конфликте, доприноси социјалној хармонији.

Богата средина пружа мноштво материјала за „вежбе“ које нису механичког карактера, него се у њима „стално наглашавају активности и утицаји у којима се испољава интелигенција (интелигентни родитељи и другови, приступачне књиге, одговарање родитеља на питања, итд.)“.

Наведене чињенице подстакле су многе ауторе да развој интелигенције више не схватају као процес који је превасходно детерминисан наслеђем и фиксираним стадијумима, већ да се пресудна улога у њему припише друштвеној и културној средини у којима се дете развија, као и његовој активности. На тај начин интелигенција се више не сматра за нешто што се наслеђује у готовом виду, већ за својство које се развија, за начин понашања, рефлексију тоталног животног искуства детета. Овај развој тече постепено и његов квалитет, брзина и домет зависе значајно од врста активности којима се дете бави, прилика које му се за то пружају, подстицаја и охрабрења, културних добара које среће у својој средини, напора и времена који му се посвећују, односно васпитних утицаја уопште. У вези с тим, одбацује се предрасуда према којој је ИQ пресуда која одређује коначну судбину појединца и наглашава да је то произвољан бројкоји може да се повећава у средини, активности детета и образовању родитеља.


Zainteresovani da naruče ovu knjigu, ili za njeno ponovno štampanje (prvo izdanje je bilo u 500 primjeraka) ili korišćenje u obrazovnim institucijama mogu da se obrate Branislavu Francuskom +381 65 436 5521 ili na mail Branislav Francuski bfrancuski@gmail.com

(nastaviće se)

Dr Slobodan ILIĆ: Majski seminar šahovske psihologije (5.nastavak)


Др Слободан Илић

          МАЈСКИ СЕМИНАР ШАХОВСКЕ  ПСИХОЛОГИЈЕ
(5. наставак)

     41. ДИЈАЛОГ

          Шаховска партија је дијалог у коме је њеним актерима омогућено да равноправно разговарају. Сваким потезом твој противник (саговорник) ти нешто каже, поручује. Пажљиво  слушај шта говори (шта је својим потезом наумио) на тај начин ћеш најефикасније открити (разумети) његову намеру и сходно томе адекватно прилагодити свој одговор. Вежбај вештину слушања, учествуј у партији као говорник и слушалац, монолог (посвећеност само својим намерама) је најбржи пут до пораза. 

                                   42. ЊУЈОРК

          Какав чудесан град. Шаховски град. У њему су се упокојила три прва светска првака (Штајниц, Ласкер и Капабланка), а четврти Аљехин стекао право да се бори за трон.

          Град у коме су се за шаховску круну борили Штајниц и Цукертрот, Штајниц и Гунсберг, Штајниц и Ласкер, Каспаров и Карпов, Каспаров и Ананд, Карлсен и и Карјакин.

          Град у коме се родио, одрастао, стасавао  Боби Фишер.

          43.  ДИСАЊЕ ЈЕ ТВОЈ НАЈВЕРНИЈИ НАВИЈАЧ

          Познавање и сходно томе адекватно коришћење  технике дисања може бити од велике користи посебно у оним тренутцима партије кад наступи криза, завлада паника и почне да се губи контрола над партијом. Удисај и издисај су одани пријатељи и увек су ту да на конто минималног временског утрошка помогну, само их на прави начин треба призвати у помоћ. Кад кола крену низбрдо С’-стани, Т-три пута дубоко удахни и издахни, О-осмотри и П-преокрени, дакле затвори очи и кажи себи СТОП.                

                   44.  БОЛЕСТ ХИПЕТРОФИРАНОГ ЕГА

          Рецепт за избегавање деструктивног „удара славе у главу“ подразумева рад на глобалној објективности и избегавање потцењивања других на конто играчке премоћи. Не приписуј шаховском звању априори вишак интелегенције и мудрости. Титула сама по себи не подразумева велику памет и свеопште знање. Кад тад твој набујали его ће се окренити против тебе.  Нико те не може излечити од овог поремећаја ако га сам не освестиш и  порадиш на његовом кроћењу.

                   45. НЕК ОНО СПОЉА РАДИ ЗА ОНО ИЗНУТРА        

          У шаховском багажу налази се мноштво доступних, видљивих  али потиснутих извора који у датом тренутку креирају твоју играчку снагу. На теби је да их препознаш, призовеш, вредносно извагаш, сходно томе проритетно распоредиш и на адекватан начин употребиш. Спољашњи извори који раде за тебе су сеансе са твојим тренером, литература коју користиш, компјутерске информације, тематски дискови, тренинг партије…док су унутрашњи лоцирани у теби самом манифестовани кроз твоје методе и способности: аналитичка спремност, теоретска припрема, брзина и тачност рачунања, правилност доношења стратешких одлука, интуитивност, радозналост, маштовитост, борбеност..У току партије нема помоћи извана, већ мораш да се искључиво ослониш на оно што носиш у себи. А ослонац ће ти бити утолико моћнији уколико си оно споља успео да ставиш у функцију овог изнутра.

                                  46. ГЛАВНИ БАЈА

          У сваком тактичком удару постоји фигура која подноси највећи терет комбинације. Покушај да уочиш главног глумца у представи и сходно значају његове улоге укажи му дужно поштовање.

                        47РАЦИОНАЛНОСТ

  У шаховској борби нужно је сачувати свежу главу. Ако желиш да  имаш успеха треба бити рационалан, играти лако, чувати снагу и избегавати цајтноте. Многи талентовани играчи због нерационалног распоређивања својих снага нису остварили резултате сходно својим могућностима.

                        48. СПОСОБНОСТ ПРОЦЕНЕ

  Снага шахисте  зависи пре свега од његове способности процене. Шаблонска процена позиције се брзо учи, али играч је дужан процењивати позицију у светлу њених назначујућих нијанси. У наизглед савршено обичном положају на табли, што, где, зашто не тако….су питања које намећу решења која шахисти осредњих способности не падају на памет. Дубоко понирање у тајне позиције је знак истинске играчке снаге (Петросјан).

                           49.  ГОВОР ТЕЛА

  Поради на свом телесном ставу, непосредно пре и током партије. Не примај здраво за готово инерцијом вођене аутоматизоване покрете тела. Схвати то као сегмент припреме који припада поглављу посвећеном физичкој кондицији. Покушај да ускладиш, повежеш телесно и ментално, они најбоље функционишу у интеракцији. Почни од начина како ћеш се руковати са противником, определи се за  јачину ручног стиска, израз лица, одлучи да ли ћеш се при поздрављању усправити или остати у столици…. На менталном нивоу партија је у том тренутку већ почела без обзира што још увек није повучен први потез. Оствари предност пре него што се фигуре помере!

                      50.  ТУРНИРСКИ  РЕЖИМ

          је услов успешног наступа али у себи носи опасност од успостављања дуге монотоне тензије. А тензија непостоји само кад играш, већ и када спаваш, једеш, генерално стално. Треба се знати носити са једноличним ритмом присутне напетости. Нервни систем који може  издржати ова монотона оптерећења је гарант успеха. А да би био функционалан треба му обезбедити добар сан, медитативни предах и зашто да не (мој драги давно упокојени пријатељ Трингов је  обилато користећи тај ресурс постизао врхунске резултате) повремени дионизјски стимулус. Уприличен старосној доби и личном афинитету.

(Крај серијала)

Dr Slobodan ILIĆ: Majski seminar šahovske psihologije (4.nastavak)


Др Слободан Илић

          МАЈСКИ СЕМИНАР ШАХОВСКЕ  ПСИХОЛОГИЈЕ
(4. наставак)

31. ПРЕРАНО СЛАВЉЕЊЕ

           Феномен се уклапа у психолошку динамику садржану у два

Тартаковерова практична афоризма: “најтеже је добити добијену партију” и “нико није предајом спасио партију”. У тренутку екстремног дисбаланса позиције изражено се ремети и међусобна биоенергетска вибрација противника. Добијена страна почиње и несвесно да слави, потенцијални губитник ангажује све  ресурсе (“ и нокте и зубе”) да би спасио партију. Разлика између врхунских играча и средњака је у томе да код  првих импулс прераног славља не прави претерану емотивну буру па самим тим и не утиче на реализацију док код  других не ретко доводи до еуфоричног узбуђења, маскираног весника преокрета.

                             32. ГЕНИЈЕ ВС ТАЛЕНАТ

          Од Лабурдониса је Стаунтон научио да ваља брзо и складно развијати фигуре али водити тако расцвале позиције у једном субјективно обојеном смеру није одговарало Стаунтоновој објективно усмереној здравој памети. То је био и суд Морфија који је за Стаунтона казао да му недостаје дар стваралачког вођења игре у одређеном смеру. Због тога не налазимо у Стаунтоновим партијама оне дражи инвенције и финих рокадних напада као код Лабурдониса који је био прави уметник, као и Андерсен и Морфи после њега. И то је важан и одлучан критеријум за разликовање талента и генија у шаху и не само у шаху.

          „Геније је таленат плус карактер обуздан истина објективним оковима, али у исти мах прожет стваралачким еросом који се буни против свих конвенција средине и свој пут до врхунца сазнања тражи силовито и субјективно“ (Владимир Вуковић-ШГ 5/72).

  А ево и мишљења Петросјана: „од јаког играча јачи је талентован играч јер он зна сва правила и законе игре као и јак играч али види изузетке од правила. А велики таленти, можемо их назвати и генијима постепено те изузетке претварају у нове законе“

                   33. КАИСИН ОСМЕХ ТРЕБА ЗАСЛУЖИТИ

          Он има много креативних идеја и делује веома живахно.  Игра са жељом и уживањем, неспутано, ризикује и заслужује по жеђи за борбом да буде увек у врху. Он је заслужио срећу јер у свакој партији игра борбено и са „отвореним визиром“. Он је давно схватио да одустајање од ризика представља неповратни губитак чаролије коју ризик може да донесе.

          Шаховска богиња Каиса га је приметила и више пута му се насмешила (Томашевски o Мамеђареву).

                    34. ДОБРОНАМЕРАН КОМПЛИМЕНТ

          Уколико добијеш похвалу за своју игру или видљиви напредак, посебно ако дође од особе коју цениш или је исказана на добронамеран духовит начин од незнанца, не пропуштај прилику да исту искористиш као инспиративно-мотивациони стимуланс. Не прелази олако и брзо преко комплимента који ти се даје  питање је да ли и колико ће их убудуће бити. Осећај задовољства на рачун похвале је најчистије гориво за ментално ојачавање.

          Ево и коментара Јудит Полгар на наведену тему: „ништа више ме није стимулисало за рад на развијању  тактичких потенцијала до коментара Смислова да га стилом игре подсећам на „Таља у сукњи“

                             35. ЈЕДНАКА  ПОЗИЦИЈА

          Рекао сам Гарију да евалуација позиције која указује на једнакост не значи да је реми неминован крајњи исход, већ само констатација да предстојећи наставак борбе истовремено даје подједнаке шансе за победу или пораз. Такве позиције обично добија играч чија мисао је  ослобођена предрасуда, налик глумцу који се потпуно подредио својој  улози тежећи да унутар видљивог оквира  проникне у њене  суптилне нијансе. То је посао који за тебе не може обавити тренер.  У тој димензији је валидан једино твој ниво разумевања, твоја процена, твој играчки потпис ( Никитин).

                             36. У ИШЧЕКИВАЊУ РЕМИЈА

          Не можеш играти на победу ако си  духом задовољан (срећан) реми исходом. Да би прерастао себе у  околностима кад си у процепу између ума који те представља у  игри  и душе која чезне за комфором ремија  помогни се подсећањем на  Фишерову бескомпромисност који (а ништа му није било лакше од тога) добијене турнире и мечеве није оверавао неборбеним ремијима.  Са првим потезом буди спреман на борбу и не учи се да ратнички  дух градиш на одбијеној мирољубивој понуди.

                                                37. ОДБРАНА вс НАПАД

  Одбрану преферирам више од напада, и незнам да ли је ико доказао да је одбрана мање опасна и ризична вештина од напада. Зар играч који штити своје утврђење од јуриша не хода по ивици пропасти? Зар за такву игру није потребна мужевност? И зар је мало партија ушло у архиву шаховских достигнућа захваљујући виртуозној одбрани ? (Петросјан)

                   38. ТРЕНЕРСКА ФЛЕКСИБИЛНОСТ

          Тренерски рад, налик неизвесном току живота као и брзини и степену напредовања  ученика, захтева непрестано „апдејтовање“ тренерске улоге прилагођено сопственој снази, нервној енергији, искуству, способностима, спољним околностима….Застој и криза у радном процесу обично настају у ситуацијама кад се пропусти увид у неопходност промене улоге и радне атмосфере што последично доводи до неадекватне реакције на новонастајуће изазове

                   .

                             39. БОЛЕСТ СВЕЗНАЊА

          Све му је било интересантно и грозничаво је желео да учи најбрже и најдетаљније. Претоварио се информацијама и „оболео од свезнања“. Агилна, прехрањена  меморија журно је грабила напред, али процес разумeвања њеног садржаја запостављен и непризнат  каскао је за њом у даљини. У међупростору који их је раздвајао механичко меморисани подаци витлали су хаотичан плес вапијући за методологијом која ће их довести у ред.

           У своје  доба Петросјан је заражене овом болешћу звао „децом информатора“, технолошки напредак их је преименовао у „децу компјутера“.

                             40. КРАЉ УМИРЕ СТОЈЕЋИ

          Михаил Таљ је последњи турнир одиграо маја 1992 године у Барцелони. У току турнира ми је позлило, организатори су се усрдно трудили да му олакшају напоре и омогуће да одигра турнир до краја. Неколико недеља касније Таљ је преминуо. У легенду су га испратили учесници турнира велемајстори Корчној, Дорфман, Романишин, Лотје, Иван Соколов, Акопјан, Гуревич и домаћи играчи Пастор, Бадалс, Варгас, Де Ецхаугулин. Уз шест ремија, Таљ је три партије добио и три изгубио. Последњу такмичарску партију одиграо је са Акопјаном и добио је у нападачком стилу. Последњи потез којим је завршио своје величанствено путовање био је Ке1. Стављајући краља на почетно поље, завршио је  каријеру и налик Хомеровом јунаку Одисеју херојски се вратио кући.

(Наставиће се)

Dr Slobodan ILIĆ: Majski seminar šahovske psihologije (3.nastavak)


Др Слободан Илић

          МАЈСКИ СЕМИНАР ШАХОВСКЕ  ПСИХОЛОГИЈЕ
(3. наставак)

21. СЛАБИЈА ПОЗИЦИЈА

  Треба научити трпети у слабијим позицијама. Такозване слабије позиције крију у себи колосалне могућности али их треба наћи и применити. Трпљење на прави начин, без нервозе и импулсивних реакција омогућује лакше проналажење таквих могућности (Петросјан).

                                       22.  ХАВАНА

          Какав чудесан град. У њему се родио и титулом светског првака окрунио Хозе Раул Капабланка. Више од пола века живи меморијални турнир у његову част, а његов гроб је  место ходочашћа генерација шаховских намерника. Нема особе у Хавани без обзира на пол и узраст чије се лице на помен његова имена не озари осмехом.

                                  23. БОТВИНИК младом Каспарову

          “Пре него што повучеш потез, мораш о њему размислити, јер ћеш у супротном постати сличан Ларсену или Тајманову”

          “Ако дозволиш да  варијанте владају тобом, а не ти њима никад нећеш моћi да приђеш Аљехину”

                             24. ИНТРОСПЕКЦИЈА

           Треба  храбро завирити у себе након неуспешног турнира или континуираног периода слабих резултата јер уколико се то не уради ментални обрасци који у томе учествују ће се безгранично пута поновити. Самопосматрањем својих слабости јачамо уочљивост својих недостатака и спремност да се са њима суочимо. На тај начин је припремљен терен да се рационално приступи њиховом отклањању.

                    25. ТЕНЗИЈА, ПРИТИСАК, АНКСИОЗНОСТ

           “Шахматно напражњење” како га зову Руси, прогресивно расте током партије  и у завршном сату, у предворју цајтнота достиже врхунац. То је онај величанствени, пред оргастични тренутак кад формални расплет на шаховској табли постаје најдиректније завистан од невидљиве битке коју психе два супротстављена противника воде у међупростору. Нервна ексцитирност и енормно лучење стресогеног хормона кортизола ту представљају само физиолошку логистику.

          На тај моменат се позива Фишер кад каже да ужива у часу кад противнику ломи его, на њега мисли Каспаров кад поручује да није довољно само играти, већ треба унутар игре и живети.

                   26. ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ? МОГУЋЕ ЈЕ!

          Да ли је могуће играти шах на врхунском нивоу а  третирати га као иронију живота, као игру у дословном смислу речи?  Одузети јој морбидну озбиљност, играти је професионално и посвећено, а у себи доживљавати као релаксацију, отклон од сурових закона живота. Могуће је, каријере Евеа, Тартаковера, Спаског, Ивкова, Најдорфа…то доказују. 

                                      27. АМАТЕРИ

            Шаховски аматери (егзотична нека братија) долазе на турнир да на неколико дана кроз вишесатне сеансе утону у медитацију шаховске партије не очекујући прва места и победничке фанфаре, већ радујући се бекству у један други свет.

                   28. СЕРВАНТЕС  КАО ШАХОВСКИ КОУЧ

              Покушај да у себи спојиш и у пракси примениш парадоксално. Читај Сервантеса, удуби се у карактерологију његових јунака.  Од ДОН КИХОТА преузми емоцију, страст и одушевљење за достизање зацртаног циља, од САНЧА ПАНСЕ упрошћеност расуђивања и здраворазумску логику да му одмериш реалност остварења. Вежбањем ћеш  постићи да се пред практичним изазовом позиције  у правом тренутку понашаш као славни витез и правом тренутку трансформишеш у верног слугу.

                             29. КОНТРОЛА  ОПТИМИЗМА

          Оптимизам је услов за самопоуздање али не треба претеривати. Сервиран у преобилној порцији више представља психолошку слабост него препоручљиву врлину. Ако сте безусловно неустрашиви, постајете све више кратковиди за опасности које вас окружују, све некритичније уверени да сте “имуни на куршуме”. Ларсену је био потребан Фишер, а Богољубову Аљехин да би се уверили да су “ипак од крви и меса”. Дозирана количина страха, опрезности, анксиозности како год  га назвали никад није на одмет. Нит вернијег, нит јевтинијег чувара!

                             30. ПОРЕМЕЋАЈ  ПАЖЊЕ

            Услов за оптималну концентрацију у току партије је одсуство непотребне радозналости. Било да је за то узрок ефектна комбинација или превид на некој од суседних табли, догађања у публици, израз лица случајног посматрача ваше позиције…Посебно место на црној  листи припада пролазној конверзацији унутар или ван турнирске сале. Хипервигилна пажња и њена делатност представљају предворје неуспеха.

(Наставиће се)

Dr Slobodan ILIĆ: Majski seminar šahovske psihologije (2.nastavak)


Др Слободан Илић

          МАЈСКИ СЕМИНАР ШАХОВСКЕ  ПСИХОЛОГИЈЕ
(2. наставак)

      11. ЖАЛ  ЗА  ПРОПУШТЕНИМ

          Ако се жaл појави у току партије по правилу уводи у безплодну руминацију кроз коју се губи енергија, драгоцено време, расејава пажња, умањује воља за борбом. Након партије га се није лако отрести “задатак” му је да распаљује мазохистичке клице манифестоване чежњом за патњом и самосажаљењем. Делотворан рад на себи који комбинује увид у конкретни догађај  и интроспективну анализу реакције на њега, жаљење за пропуштеним претвара у објективну и едукативну перцепцију промашаја.

                                          12. ЕМПАТИЈА

                   Кад те након пораза добијене партије ошине бол, извежбај се да у истом тренутку из сећања извучеш сличан пример али са обрнутим значењем. Помисли на боли својих противника које си незаслужено победио. А било их је. Увуци их  емпатијски (саосећајно)  у своје тренутно стање и биће ти лакше. А успут ћеш се глобално побољшати. Као човек и као шахиста.

                                 13. ПЕРФЕКЦИОНИЗАМ

          Опсесивна потрага за најбољим потезом често се претвара у илузију. У сенку златне птице која трагајући за својим пореклом сама себи измиче. Не улази по сваку цену у ментални лавиринт, препусти га компјутеру. Повуци добар потез, у контексту практичног садржаја, он је не ретко бољи и сврсисходнији од најбољег.

                                   14. ТРИЈАЖА  САВЕТА

          “Ја дајем такву врсту савета која има за циљ да сачува и промовише јаке, а елиминише слабе шаховске особине”- поручује Ботвиник. Али само су одабрани имали ту привилегију да им саветодавац буде шаховски патријарх. Упркос тој немогућности не избегавај добронамерне саветодавце. Не мораш послушати сваки савет али   пре него што се према њему одредиш обавезно га саслушај и провуци кроз себе. На тај начин ћеш временом изоштрити ум за правилну селекцију.

                                      15. ДОГМАТИЗАМ

            “Зар не треба бити забринут-питао се велики шаховски реформатор Штајниц како се неки догматски држе стереотипних метода само да би избегли узнемиравање свог комфора”. Врхунски шах не трпи конформизам, лењост, инерцију, паразитски став. Праве ствари се често сакрију кад ти се чини да је све познато. Ако успеш да се ослободиш стереотипног понашања и шаблонског размишљања и погледаш на стварност из другог угла, са „неке вишље  осматрачнице“ за коју си се радом на себи изборио оне могу да добију ново значење.

            Или како би рекао Нимцович: „бојажљива догма о „апсолутној правилности“
потеза и ропска дистанцираност од необичних путева, а посебно страх пред новинама гуше оригиналност и креативност“.

                             16. ПОСТМОРТЕМ АНАЛИЗА

                   “У праву си, у праву, лично ћу те подржати да то  докажеш  у следећој партији”- иронично теши Богољубов свог пораженог противника анализирајући са њим ток управо завршене партије.

          У постмортем анализи не претеруј у доказивању да си  изгубио добијену партију, нити у убеђивању пораженог противника да није имао никаве шансе. Витешким понашањем омекшај емотивно надражени међупростор који је произвела тензија  свеже окончане партије. Такав приступ ће створити амбијент да са противником  у толерантној атмосфери измениш мисли и највише научиш.

                             17. САМОПОУЗДАЊЕ

          Слабији играчи су углавном субјективни према себи, а објективни према противницима. Али прави задатак је постићи објективност према себи, а субјективност према другима. На тај начин се култивише самопоуздање  и развија емпатија.

                            18.  КОНТАКТ  ОЧИМА

          Контакт очима је један од најјачих и најинтимнијих суодноса између две особе и важан аспект шаховске борбе.  То је комуникација осећања на дубљем нивоу од вербалног. Поглед може бити чврст и оштар или мек, може се гледати у другога кроз њега, око њега, изнад њега. Сетимо се само Таљевог агресивног погледа од кога се Бенко штитио тамним наочарима. Али и Кересовог љубазног и  меког, потпуно дискординантог са његовим тактичким стилом. Сваки озбиљан играч у психолошком репертоару треба имати “свој поглед прилагођен себи  и истовремено бити спреман на њихове различите варијације у противника”. Као практични пример одбране од некоректног фиксирања погледом  може да послужи метода Велимировића који је учестала пиљења Георгијуа растварао намигивањем.

                   19. КАПАЦИТЕТ ЗА НЕИЗВЕСНОСТ

          Очекуј неочекивано без обзира на сва проверавања и мере предострожности које си предузео. Прошири свој капацитет за неизвесност али без опсесивних стражарења јер ће се тиме  потрошити превише енергије коју треба уложити у креацију. Запосли своје несвесно да брине о њему. Буди налик слуги који чека свог господара. Он незна кад ће господар доћи, али је спреман за дочек било код да дође. И у том чекању се не досађује.

                             20. ИМПУЛСИВНОСТ

           Импулсивност представља блесак у коме рука нема времена да са више инстанце (мозга) сачека потврду о исправности покрета. Да би се компензовало импулсивно понашање мора се у резерви имати унутрашњи аларм који ће правовремено сигнализирати појаву и додатни контигент енергије да га  након дојаве примири. Код великих играча  синергични процес неутрализације се спонтано или радом на себи  временом аутоматизује. За утеху мање или више квалификованом шаховском плебсу и  великани попут Ларсена, Тајманова, Корчноја нису били апсолутно имуни на грозничав позив одрођеног импулса.

(Наставиће се)

Dr Slobodan ILIĆ: Majski seminar šahovske psihologije (1.nastavak)


Danas možete da počnete da pratite predivan serijal koji će mnogim šahistima biti vrlo koristan. Prof. dr Slobodan ILIĆ je poslao 50 odrednica šahovske psihologije tako da će serijal biti objavljivan u nekoliko nastavaka, kako bi čitaoci mogli da ih pažljivo pročitaju i primjene spoznaje iz ovog serijala u svojim šahovskim duelima.

Др Слободан Илић

          МАЈСКИ СЕМИНАР ШАХОВСКЕ  ПСИХОЛОГИЈЕ
(1. наставак)

                                                1. УЗБУЂЕЊЕ

          Кад је играч узбуђен, склон је ићи према напред, тешко враћа фигуре, нестрпљив је. То је разлика између великих и малих. Велики су концентрисани на позицију, а мали подлежу енергији жеља и амбиција.

          Велики можда имају и веће амбиције, можда су чак и грамзивији, али могу контролисати своју психу.

                                      2. КОНЦЕНТРАЦИЈА

          Пад концентрације је један од сложенијих проблема, јер може имати више разлога. Основни је у томе што се на први импулс чини да то и није неки проблем а то  је уствари и највећи проблем тог проблема. Кад је ЦНС напет дуже него што организам може поднети неминовно долази до присилне деконцентрације. “Кад год ухватим себе да сањарим и ментално плутам, а то се нарочито дешава кад је противник на потезу препознајем повампирење механизма самоспокојства, лежерности и лењости. Ужаснем се на трен а онда протресем главу и исправим леђа”-Каруана

          3. ПАРТИЈА  КОЈУ ИГРАШ  ЈЕ ТВОЈА САДАШЊОСТ

          Прошлост је баласт, будућност илузија. Између њихових бескраја сместила се твоја минијатурна садашњост. Партија коју управо играш. То је једино што у том тренутку стварно имаш. Посвети се, буди фокусиран, не троши се на оно што је било и што ће бити, потруди се максимално да себи приуштиш садашњи тренутак. Да садржајно живиш у њему.

                             4. СТИЛ  РАЗМИШЉАЊА

Након пораза препорука је да се уместо претераног мозгања, вајкања и кукања, радије учини за себе нешто пријатно (по савету Корчноја например одрадити лаки шопинг) што ће у самом старту отклонити мисли са проблема. Прошлост се не може изменити али се зато може улепшати будућност Али технику  САМООРАСПОЛОЖЕЊА није лако научити. Архетипски репови мазохизма траже своје.  Много лакше је понављањем жала склизнути у НАУЧЕНУ БЕСПОМОЋНОСТ.

                             5. БУЕНОС АИРЕС

          Какав чудесан град. У њему се велики Аљехин шампионски  окрунио победом над Капабланком, а Мађари после година и година Руске доминације узели олимпијско злато. У њему је Фишер разорио Петросјана и стекао право да направи последњи шампионски корак. Град који је удомио Најдорфа, на последњи пут испратио Ларсена. Град у коме је након емиграције величанствени Гомбрович зарађивао за живот играјући по кафанама шах.

                             6. МЕМЕНТО  МОРИ

          Попут римског роба чији је задатак  био да у  парадама слављења војних победа у одређеним временским размацима  куцка по рамену владара и  опомиње га  да   не заборави да је само човек, а самим тим и смртник и шахиста би  унутар себе требао да удоми сличног унутрашњег роба који ће га у току партије свако неко време (посебно у добијеним позицијама) опоменути да се приземљи и не препусти  еуфорији прераног слављења.

                                    7. ИНТУИЦИЈА

          је била и остаје један од основа шаховског стваралаштва говорио је Давид Бронштајн.  Она се не преписује на рецепт, већ тражи особно  препознавање, прихватање, развијање. Неговање сопствене интуитивности упркос ризицима и опасностима  у које може да одведе неопходан је  услов за врхунске домете. Да је жив доста тога о овој теми могао би да каже Миша Таљ. Али пошто из оправданих разлога нажалост није, бесмртне  партије које је оставио у легат  су достојне његове  реинкарнације.

                              8. ИЗБЕГАВАЊЕ ЦАЈТНОТА

          Хармоничан интерактивни однос између концентрације и емоција директно је пропорционалан рационализацији времена. Лако је рећи али треба извежбати, повезати мисао и емоцију.  Први корак у вежби је увид да узрок који нас доводи до  оскудице времена  не борави споља већ унутра. Поразговарај искрено „са  својим карактером“, покушај да освестиш аутоматизоване обрасце понашања Шаховска партија је јединствен медијум кроз који се  радом на себи може укротити време

                                     9. ПРОКРАСТИНАЦИЈА    

          је системско одбијање или одлагање одлуке које у условима временске принуде резултура доношењем одлуке у последњи час. Кад се у таквим амбивалентним условима одлука и коначно донесе она најчешће није плод смирене синтезе претходног промишљања већ импулсивна одбрана од страха да нас време потпуно не преплави.  Карактеристична је за кампањски карактер.

                          10. ПОДНОШЕЊЕ  ПОРАЗА

          “Колико год пута ме победили, ја ћу се подићи”. Способност  брзог рециклирања је генератор резултатске опстојаности професионалца. У једном од интервјуа на питање о овој теми Топалов је изјавио: “волео бих да сам као Камски, с њега пораз склизне као вода са поквашене гуске. Просто залепета крилима и воде (пораза) више нема”

(Наставиће се)

Velemajstor Milan Draško: Mostarski šmekeri (2. nastavak)


Atifove izreke i bravure

„O srce, nije čudo što te Mostar očara. Nigdje na svijetu, jedino u blizini raja ima ovakav zrak, koji srce raspupčava i ovakva voda koja život produžuje. Svaki sat pogleda na Mostar poklanja nam novi život“. Divne riječi, odu Gradu, ispisao je bosanski namjesnik Derviš paša, krajem 16. vijeka.

Sjedim  u hotelu „Neretva“ sa internacionalnim majstorom, Atifom Dumporom, na pragu proljeća 1992. U vazduhu se osjeća napetost, međunacionalna netrpeljivost ne popušta. Atif, na sebi svojstven, duhovit način, govori: „Što se moramo dijeliti i svađati, zar nije ljepše da ostanemo jedinstveni i svakog petka idemo u džamiju“!?

Titov most i hotel „Neretva“ sa starih razglednica

Atif je pun narodnih izreka, izdvojiću neke iz turnirskog ambijenta. Jak rapid turnir u Livnu, prije desetak godina. Stigli su velemajstori iz Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Neko reče Dumporu da su dobre nagrade. On lakonski odgovara: „Velik pirjan, a mala kašika“! Prvi Open u Kotor Varoši odigran je 2017, u organizaciji gospodina Predraga Tešića. Grupa jakih igrača na diobi prvog mjesta nakon 4. kola. Neko se obraća Atifu: „Što si se ušutio, ne spominješ da si među vodećima“. Odgovor spreman u sekundi: „Ne bleji se među vukovima“!

Igramo turnir u Bugojnu 1983. po tzv. Ševeninškom sistemu. Partija između Zdenka Kožula i Atifa. Zdenko je oduševio osvajanjem Šampionata Bosne i Hercegovine u Čapljini, u decembru 1982. Imao je samo 16 godina. Jedan od rijetkih cajtnotlija koji se potpuno „izliječio“. „Kako si uspio“, upitah ga nedavno? „Imao sam dvadeset godina kad sam u partiji sa Šoćom  Martinovićem odigrao užasno stresan cajtnot. Nismo pisali poteze, rekonstrukcija je pokazala da smo izvukli. Nastavljamo partiju. Izašao sam da zapalim cigaretu, ali su mi ruke tako drhtale da nije bilo šanse da pripalim! Tada sam rekao sebi da ovako više neće ići“. Zanimljiva ispovijest bivšeg šampiona Evrope (2006). Vraćamo se partiji u Bugojnu, odigranoj u istoj sali gdje su nastupali najveći šahisti planete. Cajtnot, nervoza, lupanje  po satu. Igram sa velemajstorom Vogtom, blizu njih. Atif je smatrao da Zdenko suviše jako udara po satu, pa mu se ironično obraća: „Treba li ti čekić“?! Dumpor je nakon silnih uzbuđenja  slavio pobjedu.

Bio je član sjajne ekipe „Iskre“ iz Bugojna, koju je predvodio velemajstor Milan Vukić. Sredinom osamdesetih osvajaju dva puta uzastopno Kup Jugoslavije ispred favorizovanih sastava iz Beograda, Zagreba, Sarajeva. Dumpor je vrlo nadaren šahista, raznovrstan, opasan taktičar. Sjećam se „Memorijala Danila Batričevića 2009“, u cetinjskom hotelu „Grand“. Atif startuje sa tri pobjede, savladavši u trećem kolu bivšeg prvaka Jugoslavije, Dušana Rajkovića.

Nakon pobjede nad aktuelnim bugarskim šampionom Valentinom Jotovom, dolazi u priliku da osvoji velemajstorski bal i prvo mjesto! U posljednje kolo ulazi sa šest poena iz osam partija i vodi crne figure protiv bugarskog velemajstora Dejana Bojkova. Poslije  32. Sh6, Atif drži sudbinu partije i turnira u svojim rukama. Može li crni uzeti damom pješaka na f2? Može! Bila je to teška odluka, koja zahtijeva slojevitu analizu mnoštva ogranaka. U posljednjem trenutku odustaje od „zvjezdane staze“ i, nažalost, gubi. Kako malo nedostaje da se snovi ostvare.

Zabilježio je lijepe pobjede protiv izuzetnih asova Zdenka Kožula, Ivana Sokolova, Ivana Šarića. Pobjeđivao velemajstore Dalibora Stojanovića, Jožefa Horvata i čitav niz jakih šahista. Gledam ga kako vješto manevriše u rapid partiji protiv proslavljenog velemajstora Bojana Kurajice, nekadašnjeg omladinskog prvaka svijeta. Posljednje kolo bugojanskog turnira 2017. godine. Bijeli ima materijalnu prednost, ali figure crnog stežu obruč oko Bojanovog kralja. Potezi nisu nimalo očigledni, zastavice vise. Kako pronaći prava rješenja u takvim okolnostima? Neodoljiv napad, prava šahovska simfonija! Pomislih tada da moj stari prijatelj nije iskoristio, ni izbliza, svoje šahovske potencijale. Njegov talenat obećavao je još veću karijeru. Okolnosti mu nisu išle naruku u najboljim šahovskim godinama. Prvi i Drugi mostarski rat, drama, glava u torbi, opšta neimaština u tim turobnim vremenima. Suviše za dobrog, čestitog čovjeka. Poslije rata smo se sastajali u Fejićevoj i na Musali. S njim je uvijek lijepo, miješaju se sjeta i humor.

Trg Musala šezdesetih godina 20. vijeka

Živi u Raštanima i rado spominje mog ujaka Milana Đurića, koji je tu dugo radio kao učitelj.

Posljednjih petnaestak godina često putujem na turnire po Bosni i Hercegovini, sa svojim prijateljima, Vitom i Atifom. Dragi su mi ti trenuci i sati, razgovor ide tečno, lako.

Ponekad je raspoloženje takvo da malo zapjevamo. Povratak sa Premijer lige Bosne i Hercegovine u Bihaću 2016. Dumpor pusti glas, ja ga pratim, Vito, takođe, mada povremeno kunja. Atif je jedan od najboljih pjevača među šahistima, ima nevjerovatno širok repertoar. U neko doba stigosmo i do „Rjabinuške“, koju je na zatvaranju mnogih turnira nadahnuto pjevao pokojni internacionalni majstor, Božidar Gašić. Vito se iznenada razbudio i neočekivano lijepo otpjevao jednu staru Kvakinu pjesmu! Koncerti Bore Spužića-Kvake u Mostaru bili su pravi spektakl, nevjerovatno emotivni. Atif ga je gledao na stadionu pod Bijelim Brijegom, opisuje jedan od koncerata. „Oduševljen što ga mostarska publika toliko voli, Kvaka je legao na travu i plakao! Publika dirnuta njegovom iskrenošću frenetično aplaudira“! 

 Atif je volio zapjevati na završnim svečanostima. Posljednji Šampionat Jugoslavije u Banji Vrućici, decembar 1991. Završnu ceremoniju uljepšava bard sevdaha, Nedžad Salković. Pjevao je, naravno, i čuveni hit „Ne klepeći nanulama“. Atif  koristi priliku kada Salković odmara i uzima mikrofon. Izvođenje pjesme „Ispod palme na obali mora“, čuvenog Tome Zdravkovića, izazvalo je euforiju među šahistima. Na pola pjesme ustaju velemajstor Dragutin Šahović i internacionalni majstor Radovan Govedarica, grle ga, ljube i oduševljeno pjevaju zajedno!

„Kad prođe sve, godine i ljudi“, neko će upitati ko su najbolji mostarski šahisti svih vremena? Vito Arapović i Atif Dumpor,  reći će kategorično šahovski zanesenjak iz novog  pokoljenja.

Velemajstor Milan Draško

(Kraj serijala)

Velemajstor Milan Draško: Mostarski šmekeri (1. nastavak)


Mostarski šmekeri

Vito pobjeđuje svjetskog prvaka

„Plav je suton pao našim krajem.
Gore zvijezde… Vrane nekud bježe.
Plaho dišu baščom ruže svježe,
Za sunčanim plaču sjajem“.

(Antun Branko Šimić-Odlomak iz pjesme „Ljetnji nocturno“)

Internacionalni majstor, Vitomir Arapović, davno je napustio Mostar, odlazeći na studije hemije u Sarajevo. Završio je fakultet, ali ljubav prema šahu uvijek je bila jača. Onoga dana kada je zakoračio u prostorije sarajevske Iskre (od 1976. Bosna), u Logavinoj ulici, praktično je uplovio u profesionalne šahovske vode. Iskra je tada bila daleko od šampionskih visina. Dočarava mi  zanimljiv događaj. „Gaćina (Milorad) sjedi za svojim stolom u klubu, djeluje zabrinuto, potišteno. Slavni fudbaler, Asim Ferhatović, veliki ljubitelj šaha, drugokategornik, prilazi i pita ga zašto je tako tužan? „Trebali bi ići na festival u Pulu, ali nemamo para“. Fudbalski umjetnik i čovjek meke duše odmah reaguje. Šalje svog prijatelja koji donosi  i više novca nego što je potrebno. „Hase, hvala ti, vratićemo čim budemo imali“. „Nemoj to više spominjati! Nema nikakvog vraćanja, nek vam je sretno“! Bilo je nekad takvih ljudi.

Iskra je na Drugoj saveznoj ligi u Poreču 1974. godine osvojila 2. mjesto i ušla u najjaču jugoslovensku ligu. Arapović je sa 7,5 poena iz 11 partija bio najuspješniji na prvoj tabli.

Pamte se Vitine pobjede, bljesak raskošnog talenta i nadahnuća. Dueli sa slavnim šahistima Baadurom Džobavom i Jurijem Razuvajevom su šahovske simfonije! Partiju sa nekadašnjim vicešampionom Evrope, gruzijskim velemajstorom Džobavom, Vito je odigrao na Olimpijadi na Bledu (2002). Reprezentaciju Bosne i Hercegovine predstavljaće i na sljedećoj Olimpijadi na Balearskim ostrvima. Džobava je evropski šampion u ubrzanom šahu sa Šampionata u Varšavi 2011. Na Olimpijadi u Bakuu 2016. osvojio je zlatnu medalju na prvoj tabli. Baadur, takođe, obožava taktičke zaplete, vatromet ideja na Bledskom jezeru, ali slavom je ovjenčan Vito. Ističe da je najefektniju pobjedu ostvario protiv velemajstora Lava Aljburta, u Cirihu 1979.

Zove me jednog davnog jutra, 1984. godine: „Ima dobar turnir u Monpeljeu. Išli bi sa Kljakom i Mrđom iz Zagreba“. „Kakvi su uslovi“? „Dobićemo sobu s doručkom“. „Kad se kreće“? „Sutra“. Sve se odvija suviše brzo, ali teško je odoljeti zovu daljine! Vito je godinama igrao turnire u inostranstvu, osjetio draž šahovskih turneja. Krenuli smo škodom fide majstora Damira Kljake, ispred zagrebačkog kolodvora. Lijep festival u živopisnom gradu blizu mediteranske obale.

Uoči posljednjeg, sedmog kola, internacionalni majstor Milan Mrđa vodi sa 5,5 poena. Vito, francuski velemajstor Mark Santo-Roman i ja imamo pet. Igram crnim figurama sa Mrđom. Sjetih se šta mi je rekao omladinski prvak svijeta Ognjen Cvitan: „Mrđa ti je živa enciklopedija“. Prvi susret sa našim poznatim globtroterom, koji je dugo živio u Italiji i Francuskoj, putujući s turnira na turnir. Odigrao sam smireno i precizno, dobivši u lijepom stilu. Pobjeđuju i Vito i Santo-Roman, diobom prvog mjesta pripada nam po 6700 franaka. Vraćamo se Azurnom obalom, sljedeći cilj je kazino u Monte Karlu. Mrđa je strastveni kockar.

Parkiramo škodu koja bode oči u mnoštvu limuzina. Prilazi policajac sav u bijelom. Vito se sjeća koliko je bio podozriv: „Pitao me za djevojačko prezime babe“!? Glavni kazino je na brežuljku, pored hotela „Paris“. Lijepo izgledaju palme i fontana ispred kazina. Parkirali smo  stotinak metara ispod, kod kazina atraktivnijeg za posjetioce poput nas. Gužva na glavnom stolu za Blek Džek, igrači odijelom i držanjem daju dostojanstvo trenutku. Mrđa igra na stolu gdje žetoni ne koštaju puno. Odlično mu ide, bilo bi dobro da prekine igru u tim trenucima. Naše molbe da se tu zaustavi ne pomažu. Možete pretpostaviti da je počeo gubiti i na kraju bio „tapiran“.

Glavni kazino u Monte Karlu

Vito je volio baciti kartu, ne toliko u kazinima, već za kartaškim stolovima u Puli, Vrnjačkoj Banji, Cetinju, Sarajevu, švajcarskom gradu Bilu… Igrao je i brzopotezne partije u novac dajući vremensku foru slabijim protivnicima. Na pitanje osjeća li nelagodu zbog kockanja, on spremno odgovara: „Nije to kocka. Kod kockanja novac ima dva smjera, a ovdje je samo jedan“!

Tri godine kasnije Vito će ponovo posjetiti Monte Karlo i biti zvijezda velikog turnira! Početak kasni dva sata, čeka se bivši svjetski prvak Boris Spaski. Najzad stiže helikopterom! Vito pobjeđuje u furioznoj seriji velemajstore Guljka, Fedoroviča, svjetsku prvakinju Žužu Polgar i  Spaskog (partija okončana matom)! „Kako je reagovao Spaski nakon poraza“? „Aplaudirao je i zatim podigao moju desnu ruku“. Kakav džentlmen! Vito je osvojio drugo mjesto.

Rat ga je zatekao u Sarajevu, živio je u svom stanu u naselju Butmir. „Jednom sam za dlaku izbjegao smrt. Vraćam se prema stanu, komšija me slučajno ugledao, otvara prozor. Počinjemo razgovor i pada granata tačno tamo gdje bih bio da komšija nije iznenada iskrsao“! Uspijeva još tokom rata da se prebaci do Mostara.

Predratni trg ispred robne kuće „HIT“, Bulevar i Gimnazija „Aleksa Šantić“

Vito živi u južnom mostarskom naselju, Rodoču.

Putujući sa Arapovićem na turnir „Bosna 2018“, čuo sam zanimljiva zapažanja. On već dugo radi sa nadama ŠK Brotnjo, iz Čitluka. „Radiš li s njima otvaranja ili druge faze partije“? Odgovor u njegovom stilu:“U matematici imaš sabiranje, oduzimanje, množenje, dijeljenje. Kasnije dolaze jednačine. Otvaranja su jednačine“! Navodi pet uslova da šahovske nade postanu jaki šahisti: talenat, rad, podrška roditelja, psiho-fizičke sposobnosti  i sredina u kojoj živi i šahovski se razvija. Poučne, jasne, mudre misli. U jugoslovensko doba zvali su ga „Bosanski Mao Cedung“!

(Sutra nastavak)

Velemajstor Milan Draško: Sarajevski olimpijski dani (2.nastavak)


Drugi nastavak

Sve je bilo na vrhunskom nivou 1984. godine, pa i Bosnin šahovski turnir, koji se tradicionalno održavao početkom proljeća. Okupio je najjači sastav u  dugoj istoriji sarajevskih turnira u periodu Jugoslavije. Glavni favoriti  su bili  trostruki vicešampion svijeta, Viktor Korčnoj i šahista svjetskog renomea, Jan Timan. Startovao sam kao autsajder, dvadeset jednogodišnji fide majstor s rejtingom 2440.  Iskreno, strahovao sam od debakla!  Dobro sam igrao 1983. godine, osvojio balove za internacionalnog majstora i očekivao priznanje titule. Postao seniorski prvak Bosne i Hercegovine. To je budilo pritajenu  nadu. Sproveo sam fanatične šahovske i fizičke pripreme koje su trajale 45 dana. Svako jutro trčao sam stazom pored Neretve, do Mogorjela, pa 10-12 krugova oko fudbalskog igrališta. Ponekad bih susreo komšiju Hajlu, napadača čapljinskog Borca. Upitao bi u svom stilu: „Spremaš li se ti za kros ili za šahovski turnir?!

 Šta sam mogao suprostaviti asovima svjetskog kalibra? Inferiornost u šahovskom znanju i iskustvu, pokušao sam ublažiti odličnom fizičkom pripremom koja podiže nivo koncentracije. U prelomnim trenucima partije, kada grozničavo tražite pravu soluciju, fizička spremnost itekako pomaže. Šetnja uoči partije, od kultnog hotela „Evropa“ do luksuznog „Holiday Inn“, sagrađenog uoči Zimske olimpijade,  bila je blagotvorna. Izdaleka bih ugledao hotel karakteristične, žute boje. Pred ulazak u hotel  stajao sam ispred vodoskoka  i slušao žuborenje vode. Ritual koji je djelovao opuštajuće. Put do prostrane Kongresne sale, na prvom spratu,  vodi pored popularnog restorana, s tendom u obliku šešira.

Brojni ljubitelji šaha netremice posmatraju partije. Nisam više dječak koji juri za loptom na Ledama, pored Neretve, ni talentovani omladinac ŠK Bosna. Kao da sam iznenada gurnut sa obale u maticu rijeke. Toliko znatiželjnih pogleda iz dubine sale daju događaju novu dimenziju. Osjećam se kao umjetnik, stvaralac, o čijim potezima raspravlja auditorijum. Hoće li se, neznano otkuda, pojaviti nadahnuće?

Učesnici turnira, sudije i funkcioneri ŠK Bosna. Viktor Korčnoj se jedini sageo, stojim iznad njega (s bradom). Vicešampion svijeta Jan Timan (izgubio meč za titulu protiv Anatolija  Karpova, 1993. godine) je drugi s lijeva, u donjem redu. Velemajstor Artur Jusupov, treći igrač na svjetskoj rejting listi 1987. je krajnji desno u drugom redu. Spektakl u olimpijskom Sarajevu.

Četiri uzastopna remija na startu donose izvjesnu sigurnost. Potpuno sam posvećen partiji, ne ustajem od stola. Samo još  Artur Jusupov neprekidno sjedi za stolom. Šta će se desiti poslije serije remija; pobjeda ili poraz? Od toga zavisi sudbina turnira! Nakon četvrtog remija, protiv velemajstora Hulaka, prilazi mi nekadašnja Bosnina nada, Žarko Veković. Umjesto pohvala, Veka me kritikuje: „Kakva je to igra?! Nemoj više misliti o remiju, ti moraš pobjeđivati“! Proročanske riječi! Pobjeđujem  trostrukog prvaka Jugoslavije i dugogodišnjeg olimpijskog reprezentativca, Dragoljuba Velimirovića i aktuelnog njemačkog šampiona, Erika Lobrona! U sedmom kolu protivnik je legendarni Viktor Korčnoj!  Još igram crnim figurama. Srećom, uoči turnira sam detaljno analizirao poziciju koja će nastati u partiji.  

Korčnoj je u našoj partiji odigrao rjeđi nastavak 11. Lb2 (umjesto 11. Dc2). Do 16. poteza partija teče po teorijskim obrascima. Iznenada sam odlučio da odigram 16… Lh5, umjesto uobičajenog 16… Lh3. Korčnoj će mi poslije partije reći da je to teorijska novost. Duga manevarska borba, moja pozicija, na veliko iznenađenje publike, nije ozbiljnije ugrožena. Korčnoj nudi remi 48. potezu!

Dva dana nakon međusobne partije bili smo gosti TV Sarajevo. Televizijska ekipa predvođena novinarom Ljubomirom Ljubojevićem došla je u hotel „Evropu“. Korčnoj je emigrirao iz Sovjetskog Saveza 1976. Turnir u Sarajevu bio je tek drugi nakon prestanka bojkota Korčnoja od strane sovjetske federacije. Duže od 7 godina nije učestvovao na turnirima na kojim nastupaju sovjetski šahisti. Korčnoj je bio nepovjerljiv, nikoga osim mene nije poznavao za širokim stolom . Povremeno me posmatrao, s izvjesnom zahvalnošću. Ko nije zapamtio vrijeme rigidne sovjetske politike, teško će ukapirati.  Korčnoj se lijepo osjećao u Sarajevu. Organizator je bio impresioniran njegovim dolaskom, tretiran je kao istinska zvijezda. Jedne večeri je otišao u diskoteku  hotela „Holiday Inn“ i, kako govore očevici, plesao s puno smisla i energije. Imao je 53 godine, ali ni slučajno nije izgledao kao čovjek zasićen šahom i životom. Danas znamo da je njegova karijera trajala još  30 godina!

Živo se sjećam partije  dvojice fajtera, Velimirovića i Korčnoja (3. kolo). Velimirović žrtvuje dva pješaka u otvaranju, Korčnoj takve darove ne propušta, bez obzira na rizik. Kada danas gledamo partiju, s moćnim programima za analizu, pronalazimo puno grešaka, ali to ne oduzima draž stvaralaštvu. Šah je, pored ostalog, borba karaktera, psihološki rat. Korčnoj  je u završnom dijelu partije zaigrao virtuozno.

Dragoljub Velimirović-Viktor Korčnoj

„Bosna 1984“

Dijagram poslije 35. poteza

Bijeli: Kg1, Tb1, Te5, Lc3; pješaci: a5, d4, f2, g3, h2;

Crni: Kd7, Tg6, Th8, Sb5; pješaci: a6, b7, c4, d5, e6;

Velimirović je odigrao 36. Te3, što njegovu pozicijom čini napetom, preopterećenom. Bolje je 36. La1. Crna pozicija i tada djeluje zdravije, ali je remi najvjerovatniji ishod. Korčnoj je u svom elementu i igra 36… e5! 37. de5 ( i 37. Td1 vodi prednosti crnog) 37… Ke6! 38. Td1-d4! 39. Ld4 (Otpornije je 39. Td4). 39… Td8 Bliži se kraj partije. 40… Te4-c3 41. Tc1-Td4 42. Td4-Sd4 Bijeli predaje

Analiza je izazvala veliko interesovanje, mnogo ljudi oko stola. Korčnoj je izrazito raspoložen, često ironičan. U vazduhu lebdi neka netrpeljivost između aktera uzbudljive partije. Velimirović  je pričao da ga je Korčnoj pozivao u trenerski štab, ali pregovori nisu urodili plodom. Publici uglavnom godi Korčnojev nastup, čini se da su na njegovoj strani, posebno jedan sarajevski šahovski šarmer, koji nije bio lišen mana. Ali, zar nije ljepši osjećaj kada nam je bliži srcu slabiji? Izgubio je partiju i još je izložen žaokama.

Pomenuti sarajevski šarmer i mene je „pecnuo“, kasnije, na završnoj svečanosti. Naravno, sjedio je odmah uz Korčnoja. „Baš pričam s Viktorom o onoj tvojoj varijanti Francuske odbrane“. Mislio je na varijantu 3. Sd2-Sc6, u kojoj sam u petom kolu  lijepo pobijedio Lobrona. Varijanta zaista djeluje malo pasivno. „Viktor kaže da mu nije jasno igraš li ti otvaranje ili zatvaranje“!? E, sad, da li vam se čini vjerovatnim da Korčnoja uopšte zanima kako tretiram Francusku odbranu, još manje je očekivano da me tako „pokopa“. Svejedno, volio sam vidjeti tog čovjeka, imao je zanimljiv,  specifičan smisao za humor.

I danas se živo sjećam atmosfere nakon remija s Korčnojem. Izlazim u hol, pedesetak ljudi me opkoljava. Cenko Sokolov, otac proslavljenog velemajstora, Ivana, proriče: „Ode ti visoko“!? Meteorski uspon ili sticaj srećnih okolnosti?! Poslije sedmog kola dijelim 1-2. mjesto s Korčnojem,  trećim igračem svijeta. Fantastično, kao da sanjam najljepše snove! Iza nas Timan i Jusupov. Sjetih se pjesme Pabla Nerude.

„Ovoga puta me pustite

da budem srećan,

ništa se nije desilo nikom,

 sve što se dešava

to je da sam srećan

sa sve četiri strane srca,

kad hodam,

spavam

ili pišem.“

(„Oda srećnom danu“)

(Kraj teksta) 

Velemajstor Milan Draško

Velemajstor Milan Draško: Sarajevski olimpijski dani (1.nastavak)


Sarajevski olimpijski dani

„Pred Olimpijadu uveden je strašno brzi voz na liniji Beograd-Sarajevo-Ploče. Voz se zvao Olimpik Ekspres i nije imao kupee, nego se sjedilo kao u avionima. Iznad ulaza bio je televizor koji je emitirao specijalne programe, nove filmove, prirodne ljepote Jugoslavije, zimska borilišta, plesove i igre naših naroda i narodnosti i sve ono što smo mogli gledati na normalnoj televiziji, ali ovo je bilo nekako ljepše, svečanije i ozbiljnije“. Nešto kasnije, autor ispisuje stvarno lijepe rečenice.   

„Ponekad se učini da bi sve bilo drukčije da je Olimpik Ekspres ostao isti onakav kakav je bio u prvim mjesecima svoga postojanja. Da su stjuardese i dalje raznosile besplatne sendviče, da su radili televizori i da je jedan voz ostao čudo među vozovima, možda se život ne bi raspao onako kako se raspao. Ponekad se učini da je bilo potrebno samo malo urednosti i upornosti pa da izbjegnemo sve ono za šta danas vjerujemo da smo trebali izbjeći i što nazivamo skupnim i nepreciznim imenom rata. Nije blizu istini da rata ne bi bilo da je Olimpik Ekspres ostao onakav kakav je trebao biti, ali je plemenito vjerovati u to. Plemenitost vjere je u ovakvim stvarima važnija od istine“ (Miljenko Jergović -„Historijska čitanka“). 

 Na današnji dan, prije 38 godina, počela je Zimska olimpijada u Sarajevu. Prisjetimo se nezaboravne atmosfere, kada je grad blistao punim sjajem. Stjepan Kljujić, nekada sportski novinar i pisac, a kasnije politički lider bosanskih Hrvata, podsjeća da je odluka o kandidovanju donijeta sedamdesetih godina, na sastanku Saveza komunista u Prištini. Poslije dvanaest tačaka dnevnog reda, Slovenci su žurili na avion, a sarajevski profesor Ljubiša Zečević pod tačkom razno predložio da se Sarajevo kandiduje za organizatora olimpijskih igara. Slovenci se nisu lako pomirili da se igre povjere  Sarajevu, smatrajući da će novac cijele Jugoslavije biti potrošen na objekte koji nikome neće služiti. Izgledalo im je  logičnije da Slovenija bude organizator, zbog bogate smučarske tradicije. Četiri godine kasnije, 18. maja 1978, Sarajevo pobjeđuje japanski Saporo za samo tri glasa. Treći je švedski grad Geteborg. Olimpijska baklja krenula je iz Olimpije u Grčkoj, odakle je avionom stigla u Dubrovnik. Zatim je nošena kroz cijelu Jugoslaviju. Ceremoniji otvaranja na stadionu „Koševo“ prisustvovalo je 60.000 gledalaca. Olimpijski plamen upalila je klizačica Sanda Dubravčić, osvajačica srebrne medalje na Prvensku Evrope 1981. Čertnaesta Zimska olimpijada  održana je od 8. do 19. februara, uz učešće takmičara iz rekordnog broja zemalja (49).

Dan pred otvaranje igara pao je dugo očekivani snijeg. Odlukom gradskih vlasti sve radnje su morale da budu otvorene do 22 sata i maksimalno osvjetljene – od robnih kuća do brijačnica i mesara. U hotel „Holiday Inn“ stigli su najbolji kuvari, konobari i šefovi sala koje je Jugoslavija imala. U centru grada bio je zabranjen saobraćaj privatnim vozilima. Beogradski „Putnik“, ljubljanski „Viator“ i „Niš ekspres“ poslali su autobuse i vozače da pomognu u prevoženju gledalaca na olimpijska borilišta: Jahorinu, Bjelašnicu, Igman i Trebević. Poprišta su takođe bila u Zetri i Skenderiji. Maskota olimpijade, dobroćudni vuk Vučko, bio je godinama najprodavaniji suvenir u Sarajevu.  U TV spotovima glas mu je pozajmio Zdravko Čolić. Lijepa muzika na borilištima uljepšala je ambijent. Brus Springstin izdaje 1984. album „Born in the U.S.A“. Naslovna pjesma bila je veliki hit. Na sarajevskoj muzičkoj sceni uskoro se pojavljuju  bendovi, romantičnog zvuka, „Crvena jabuka“ i „Hari Mata Hari“. Volio sam  pjesmu “ Da je samo malo sreće“.

Lična bezbjednost tokom olimpijade bila je na najvišem nivou. Svi registrovani lopovi privremeno su smješteni u zatvore u Zenici i Foči. Savršena organizacija kada je važio slogan „nema problema“. To je bio odgovor domaćina na želje uvaženih gostiju. Slavnom američkom glumacu, Kirku Daglasu, porcija ćevapa  u jednoj kafani naplaćena je 100 dolara!? Vlasnik je razbjesnio Sarajlije i zakleli su se da mu više neće svraćati u kafanu, koju je na kraju zatvorio. Kirk Daglas je živio nešto nešto duže od 103 godine! 

Kirk Daglas u Sarajevu

Mnogo smo očekivali od Bojana Križaja (slalom i veleslalom) i Primoža Ulage (skijaški skokovi), koga su domaći navijači odmah prozvali „Đulaga“. Bojan Križaj je stigao na dvije stotinke sekunde od osvajanja bronzane medalje na Olimpijadi u Lejk Plesidu, 1980. Na Svjetskom prvenstvu 1982. u austrijskom gradu Šladmingu, Križaj osvaja drugo mjesto u slalomu iza legendarnog Ingemara Stenmarka. U Sarajevu nije bio na visini renomea. U najavi letačkih skokova puštana je pjesma „Fly Robin Fly“ njemačke grupe „Silver Convention“. Skokove je posmatralo 70 hiljada gledalaca!? Primož Ulaga je zabilježio 9 pobjeda u svjetskom kupu od 1981/88. Na Olimpijadi u Kalgariju 1988, osvaja srebro u ekipnim skokovima.

Nažalost, u Sarajevu se dogodio pad forme. Sanda Dubravčić osvojila je 10. mjesto u umjetničkom klizanju, a srca brojnih navijača razgalio Jure Franko osvajanjem srebrne medalje u veleslalomu! Franko se nalazio na četvrtoj poziciji poslije prve vožnje, ali ostvaruje najbolje vrijeme u drugoj. Anton Hočevar iz Jugoslovenskog olimpijskog komiteta je rekao: „Nije bilo većeg dana u istoriji sporta u našoj zemlji“! Na velikom displeju u centru Sarajeva, iznad kafane „Park“, dugo je pisalo: „Volimo Jureka više od bureka“.

Jure Frank

Bile su to igre Bila Džonsona, Skota Hamiltona, Katarine Vit, Fila Mera, Gaetana Bušea i Karin Enke. Džejn Torvil i Kristofer Din, plesni klizački par iz Velike Britanije, nastupom na muziku iz „Bolera“, Morisa Ravela, oduševili su sudije koji im daju maksimalne ocjene za umjetnički dojam. Jedan od najspektakularnijih nastupa u istoriji olimpijskih igara.

Te, 1984. godine, Ronald Regan je ponovo izabran za predsjednika SAD. Ubijena je predsjednica Indije Indira Gandi. Lihtenštajn je posljednja zemlja koja priznaje ženama pravo glasa. SAD i Sveta stolica obnovili odnose prekinute 1867. godine. Sovjetski Savez i još 15 zemalja bojkotovali Olimijske igre u Los Anđelesu. Jugoslavija uspješnija nego ikad ranije; osvojeno 7 zlatnih, 4 srebrne i 7 bronzanih medalja. Zdravko Čolić objavio šesti album „Ti si mi u krvi“, a Bajaga i Instruktori debitantski, „Pozitivna geografija“. Izašao album Zabranjenog pušenja, „Das ist Walter“. Film Balkanski špijun osvojio Zlatnu arenu na festivalu u Puli. Premijerno prikazana „Top lista nadrealista“, koja kasnije postaje kultna. Sarajevo je tog davnog februara oduševilo svijet! Predsjednik Međunarodnog olimpijskog komiteta, Huan Antonio Samaran, izjavio je da organizacija u Sarajevu prevazilazi sve prethodne zimske olimpijade.

(Sutra nastavak)

Velemajstor Milan Draško: Sula, Matvejević i Dijana (4. nastavak)


Sula, Matvejević i Dijana

Četvrti nastavak

Imao sam zadovoljstvo da vidim Matvejevića na zagrebačkom aerodromu u proljeće 1987. Te godine pojavilo se prvo izdanje „Mediteranskog brevijara“ i 6. izdanje „Razgovora s Krležom“.

„Jednom se Predrag zaželio moje pite krompiruše. Poslala sam mu u Rim, po novinaru koji se zvao Zlatko. Predrag je već na aerodromu otpakovao pitu i počeo slatko jesti. Obratio se novinaru: „Dao bih i vama da to nije pita moje Dijane“! Pokazuje rukom na jedan od prozora svoje kuće:“U toj sobi je učio zimi, pored velike kaljeve peći“. Bili su u kontaktu do samog kraja, 2. februara 2017. „Zvala sam ga posljednjih dana njegovog života. „Samo je rekao: „Dijana, odlazim“. „Isplakala sam dušu kad je umro“. Zahvaljujem gospođi Dijani. „Uljepšali ste nam dan“! „Ali pričali smo o tužnim stvarima“. „Nema veze, vaše su emocije snažne, iskrene!“

Zanimljiva je priča o Predragovom ocu, ruskog porijekla, Vsevolodu Nikolajeviču. Rođen je u ukrajinskom gradu Odesi. Sa Potemkinovih stepenica, tamo gdje je Ejzenštajn snimao „Oklopnjaču Potemkin“, posmatrao je odbljeske sunca u Crnom moru i maštao o sreći. Ali, život ne okreće često nasmijano lice. Tokom Drugog svjetskog rada bio je u zarobljeništvu u Njemačkoj. Nakon izlaska na slobodu, igrom sudbine, stiže u Mostar. Već 1945. počinje raditi u sudu. Prema izjavama Predraga Matvejevića na HRT-u 2012, otac je imao boljševička uvjerenja i velike simpatije prema ruskoj kulturi uprkos činjenici da su njegov otac i brat umrli od gladi u Gulagu.

Književnik, novinar, bivši direktor Muzičkog centra Pavarotti u Mostaru, Elvedin Nezirović, lijepo dočarava Matvejevića, sa kojim se upoznao na jednoj književnoj promociji u Zagrebu 2013. „Sama pomisao da sam se nalazio u istoj prostoriji s čovjekom čiji su rani radovi, kako to napominje Bernard Henry Levy, inspirisali Sartrea, bila je dovoljna da se osjetim nervoznim i nedoraslim promotorske uloge koja mi je bila namijenjena.

Znam mnogo toga o njegovim knjigama, otkrićima, postignućima, polemikama, predavanjima, člancima, esejima, pismima, znam dosta i o njegovoj intelektualnoj slavi, značaju i borbi, o Korčulanskoj školi, o „socijalizmu s ljudskim licem“, o čuvenom pismu Titu iz 1974., o Mediteranskom brevijaru, o Razgovorima s Krležom, o Tim vjetrenjačama, jednom briljantnom govoru studentima iz 1968. godine, koji je dugo vremena bio zabranjen, o mecima ispaljenim u njegovo poštansko sanduče zbog čega je i otišao iz Zagreba 1991., o profesuri na Sorbonnei i La Sapienzi, o tome kako je, na klaviru, Krleži svirao ruske romanse…“ 

Matvejević je bio jedan od prvih koji je javno digao glas protiv rušenja Starog mosta, ispisavši potresan tekst o svojoj emotivnoj povezanosti s njim.

Prenosim dio pisma: „Neumjesno bi bilo u ovom času raspravljati o ljepoti Mostarskog mosta, o njegovu skladu s okolinom, o smjelosti njegove gradnje i bjelini kamena od kojeg je bio isklesan. Za nj me vežu uspomene iz djetinjstva i mladosti. Zvali smo ga naprosto „stari“, kao što se zove oca ili drugara: nalazili smo se „na starome“, kupali se „pod starim“, najhrabriji od nas skakali su u Neretvu „sa starog“. Ispod njega su stijene koje Mostarci zovu pećinama: „Zelenika“, nad kojom su rasli smokva i šipak, „Šuplja“, pod kojom je opasni vrtlog („kapak“), mali i veliki „Soko“, „Glavar“ nalik molu u nekoj maloj luci, veliki „Duradžik“ na kojem su se dječaci pripremali za „skok sa ćuprije“. Na sva ta mjesta slijetali su galebovi s mora. Tu je Mediteran…“

Fotografišemo nekadašnji dom Matvejevića.

U međuvremenu sam nazvao starog druga, IM Vitu Arapovića, da se vidimo u Rodoču. Godinama smo igrali zajedno u sarajevskoj Bosni, putovali na bezbroj turnira. Iznenada, gospođa Dijana izlazi do kapije i zove nas. „Izvinite, molim vas, što vas ne pozivam u kuću“!? Navodi razlog. Kakva korektnost! Onda još desetak minuta pričamo kod kapije. Osjećam zadovoljstvo što sam upoznao gospođu Dijanu!

Koliko upečatljivih utisaka, odlazim ispunjen i sjetan.

„Skoro će voz da krene.

 O, zbogom, moj lijepi grade!

 U tebi ostavljam najljepše pejsaže

 i mnoga mila lica“.

(Hamza Humo – „Oproštaj s Mostarom“)

majstor Milan Draško
(Kraj serijala)

Velemajstor Milan Draško: Sula, Matvejević i Dijana (3. nastavak)


Sula, Matvejević i Dijana

Treći nastavak

Znamo da je Matvejevićeva kuća devastirana. Tražimo je u sjenovitoj „Liska“ ulici, ali nijedna od tri porušene kuće nije ona koju tražimo. Sredovječna žena vodi nas do kostura nekada lijepe trospratnice, obrasle bršljanom . „Pitajte komšinicu, gospođu Hadžiomerović, za ovu kuću“.

Zvonimo na kapiji, omalena, smeđokosa žena, sedamdesetih godina, prelazi desetak metara da bi stigla do nas. „Čim sam spomenuo Matvejevića, gospođa Dijana se naježila! U očima nagovještaj suza.

„Da, to je Predragova kuća. Oni su stanovali u prizemlju. Voljela sam ga ko brata! Predrag je spremao ispite ispod naše kajsije. Imali smo prostranu baštu sa 160 stabala kajsija. Sve su nam to oduzeli“. Ispoljava ogorčenje zbog svega što je njena porodica doživjela tokom rata. Priča toplo, s ljubavlju, o Matvejevićima. Predragov otac Vlado (tako smo ga svi zvali) bio je predsjednik suda, a majka Anđelka (Angelina)  prva daktilografkinja u Mostaru. Vlado je svirao klavir, dolazili su kod njega na lekcije. Predrag i njegova sestra Olgica su takođe lijepo svirali. Olgica je živjela u Splitu, a njen muž, kapetan fregate, putovao s Titom na brodu „Jadran“. Predragova ćerka (iz prvog braka) Suzana živi u Parizu. I ona je diplomirala na Sorboni“.

Za trenutak prekidam ispovijest gospođe Dijane, zbog  Matvejevićevih sjećanja i kratkog teksta o intelektualcu svjetskog formata.

„Došao sam do Bulevara, do kuće gdje je bio stan mojih roditelja, i vidio da je od kuće ostao samo jedan zid, kao zastrašujuća kulisa. Prije rata je ispred kuće bila jedna smokva i sjećam se onih dana kada bih rano ujutro ustajao, nabrao hladne smokve i donosio ih već starim roditeljima, ocu, majci. Sjetio sam se svih tih dana kada sam sa starim prijateljima dolazio tu, igrali smo karata, šupali se, jeli te smokve… Odjednom je sve to iščezlo. Smokva je iščupana iz korijena. Nije posječena, već iščupana namjerno, da ništa od nje ne ostane. Sve je to za mene bio strašan udarac“ (intervju magazinu Dani, 2001).

Matvejevićev „Mediteranski brevijar“ doživio je čak 48 izdanja!? U intervjuu „Mladini“ 2000. godine ističe da je tri puta putovao Mediteranom. „Prvo sam putovao sam i opisao ono što sam vidio. Ulagao sam svu svoju ušteđevinu na putovanja, a također sam imao veliku korist od nesvrstane Jugoslavije, koja me je poslala kao intelektualca u bratske države Tunis, Alžir i Egipat“. Drugi put Matvejević je napravio po starim kartama, pregledavajući kako su nazivali rijeke i stare gradove, a treći kada je pročitao knjige o Mediteranu, posebno glosare, riječnike, stare dnevnike i putopise. „Godinu dana sam učio arapski da bih mogao čitati što piše na zemljopisnim kartama“. U Italiji je doživio najveće počasti. Šezdesetak uglednih italijanskih umjetnika, među kojima i Umberto Eko, pokrenulo je inicijativu da se Matvejeviću dodijeli Nobelova nagrada za književnost. Imao je fantastičnu memoriju, što mu je priznao i sam Krleža:“Matvejević, vi ste pravi policijot, kako ste mogli tako dobro zapamtiti što sam govorio“.

Matvejevićeva supruga Mirjana, približava ga čitaocima na neobičan način: „Predrag je stalno dijelio novac, pomagao je sve i svakoga, poznaju ga svi prosjaci u Zagrebu. Jednom punih pet godina nismo išli na more koje je Predrag toliko volio, jer je podijelio sav novac koji je zaradio“.

Gospođa Dijana: „Predrag je obožavao Mostar. Dok je radio kao profesor u Rimu na Univerzitetu „La Sapienza“, koristio bi svaku priliku da dođe. On se družio sa starom rajom, sasvim opušteno. Sve te njegove titule, zvanja, postale bi nevažne. Govorio mi je: „Ja u Italiji živim, a u Mostaru dišem! Kada je prvi put došao kod nas, poslije rata, odmah je upitao: „Gdje je moja kajsija“?

velemajstor Milan Draško
(Sutra nastavak)

Velemajstor Milan Draško: Sula, Matvejević i Dijana (2. nastavak)


This image has an empty alt attribute; its file name is image002-2.jpg

Sula, Matvejević i Dijana

Drugi nastavak

Vraćam se prema Cernici, kad sam se približio mjestu gdje sjedi Sula, obuze me neshvatljivo jaka želja da mu priđem i pozdravim ga! Podsjetio bih ga na svog oca, možda bi zaplovili u sadamdesete, kada je Velež igrao najljepši fudbal u Jugoslaviji. Tvorac slavnog tima Sula, čuveni BMV (Bajević, Marić, Vladić) i pun stadion u transu: „Rođeni, Rođeni“!

„Utakmice su bile velike, praznične sofre za kojim se gostio čitav grad. Zbog tog porodičnog odnosa zvali su ih Rođeni…“ (Mišo Marić)

Ponekad bi Sula uoči utakmice izvodio igrače na terasu iznad svlačionice. Pogled prema punom stadionu ispunio bi srca. Publika je bila vesela, muzikalna i duhovita. Sula: „Pogledajte naše navijače,  oni nisu došli radi mene, već zbog vas. Igrajte svoju igru i pružite im zadovoljstvo“! Igrali su majstorski, i sa jednim posebnim, „osunčanim šarmom“.

Kroz koprenu vremena vidim sedmogodišnjeg dječaka kako izlazi iz očevog fiata i nestrpljivo se probija kroz kapiju stadiona pod Bijelim brijegom. Uskoro počinje utakmica Velež-Željo. Prvi put na stadionu! Majstorije Osima, Bajevića, Piketa Mujkića, Kulje Vladića, fantastična utakmica (2:2). Vidim korpulentnog, grlatog Pavu Cvitanovića, koji je stalno u pokretu i pjeva: „Golova, golova“. Kad je posebno oduševljen, zapjeva: „Ako mi se rodi muško, nadiću mu ime Duško, ako mi se rodi mala, nadiću joj ime Mara“! Vidim suncem okupan Mostar i radost na licima navijača.

Duško Bajević, „Princ sa Neretve“, lijepo priča o Suli: „On je bio i trener i otac. Volio je ljude. Volio je slobodu. Njegov pedagoški pristup počivao je na humoru. Recimo, ti kad vidiš Sulu, ne može proći pola sata a da se ne nasmiješ. Njegova je logika bila logika ironije i humora. Kaže: ‘Nemoj ti slučajno da skočiš. Viši si kad ne skačeš nego kad skačeš.’ Ili: ‘Nemoj da ideš na loptu. Daćeš go, a to nije dobro…’ On je sve okretao na šalu“.

Ozren Kebo pitao je Duška o šamaru koji je dobio od Sule. „Sjećam se, u Banjaluci igramo finale s Borcem, vode oni 2:0. Pred kraj poluvremena imao sam pravu šansu, Ćela je centrirao i lopta je išla meni na glavu. U tom periodu glavom sam rijetko promašivao, i već sam bio siguran da će to biti go, samo sam trebao glavu postaviti. Ali sunce mi je išlo u oči i lopta me udari u čelo i odleti preko gola. Odmah poslije toga sudija svira kraj poluvremena. I Sula kaže: ‘Šta je, Bajeviću, šta bi?’ ‘Nisam vidio, treneru, loptu od sunca.’ ‘Od sunca? A što nisi rekao da ti ga sklonim’, pa šamarčinu. (smijeh). Naravno, šamar je bio sve samo ne tipično Sulino sredstvo treniranja, ophođenja s igračima ili građenja autoriteta. Prije je riječ o izuzetku koji se nije ponovio“.

Vladimir Šenauer, nekadašnji Sulin saigrač u Hajduku, lijepo dočarava Sulin karakter: „Bio je strašan igrač i najveći zafrkant od svih. Volio je život. Krasno je pivao. Ispočetka to su bile bosanske sevdalinke, ali s vremenom je naučio najpopularnije dalmatinske pisme, pa kancone“.

Kako se osjećao nekadašnji ljubimac grada, čovjek tako vedre, muzikalne naravi u tragičnim godinama rata. Da li se skrivao, strahovao, jesu li ga poštovali i približno kao ranije?

Prof. dr Roko Markovina napisao je divan tekst u časopisu „Most“ (januar 2007). Opisuje kako je Sula maestralno savladao Bearu na utakmici sa Zvezdom, a Beara uzeo loptu iz gola, došao do MAESTRA i zagrlio ga. Izuzetni su detalji o Sulinom dostojanstvu u najtežim vremenima.

„I nešto kasnije, za vrijeme i prvog i drugog rata u Mostaru (1992. i 1993.) susretali smo se svakog jutra, na dnu Radićeve (i pod granatama i bez njih). MAESTRO je bez straha, sjedio na zidiću ispred Vahinog kafića… pozdravili bi se i malo popričali… i nije mu padalo na pamet napustiti Mostar, iako su ga zvali i uprava Hajduka i njegovi puleni iz one slavne generacije Veleža, koju je On stvorio i načinio slavnom. MAESTRO je dobro znao da je i to cijena ovoga što pišem i da je njemu, Suli, koji je postao jednoznačnicom Grada, zapravo samo tu mjesto… i nigdje drugdje. Sve ostalo, po njegovom poimanju, bila bi izdaja. A MAESTRO nikad ne izdaje“.

Nije nikakvo čudo što sam osjetio tako jaku želju da priđem Suli. Trenutak neodlučnosti, skrenuh prema Bulevaru, da još malo razmislim. Vraćam se u Ulicu Adema Buća, kratak pogled prema izlogu knjižare „Mutevelić“. Sula je samo pet koraka od mene. Propuštena je posljednja prilika da upoznam legendu! Krenuo sam prema Šemovcu i Mahali, a kada sam ponovo došao u Mostar, na stubovima su bile Suline smrtovnice. Zauvijek je otišao 16. novembra 2006.

Velemajstor Milan Draško

(Sutra nastavak)

Velemajstor Milan Draško: Sula, Matvejević i Dijana (1. nastavak)


Sula, Matvejević i Dijana

Prvi nastavak

„Napiši nešto o Mostaru“, kaže mi prijatelj iz Podgorice. „Iz vremena ruža“. „Pisao sam već o Starom mostu, Veležu, „Mostarskim kišama“… „Nema veze, naći ćeš ti novu temu“. Dovoljna je mala iskra da razgori vatru.

Stižemo ispred kafića „Galerija“, gdje se sastaje stara mostarska raja. Dvadeset sedmi januar 2020, sunce izdašno grije. Željeli smo sjediti vani, za nekim od stolova izbačenih na trotoar u Ulici Mostarskog bataljona. Ugodili bi oku lijepim slikama. Jedna od živopisnijih gradskih ulica.

Trg Musala, hotel „Neretva“, „Banja“, gdje su nekad trenirali plivači Veleža, Titov most, hotel „Bristol“. Nekad je od Musale do Rondoa bio gradski korzo. Prolazio je pored gimnazije „Aleksa Šantić“, ispod raskošnih platana Ljenjinovog šetališta, završavajući na popularnom Rondou.

Morali smo se zadovoljiti jedinim slobodnim stolom lijevo od ulaza, pored prozora. Satima krstarim Mostarom, pravi je trenutak za predah.

Sanjina sam upoznao ispred Karađoz-begove džamije. Nedavno je napisao svoju prvu knjigu „Mitovi društvene svijesti“, koju nosi sa sobom. Priča mi o kući Predraga Matvejevića. „To bih želio vidjeti“. Sanjin Šahmanović  povremeno radi kao vodič stranim turistima. Govori engleski i francuski. Namjerava da napiše knjigu kratkih priča. Sanjin je tih, dobrodušan, produhovljen. Kažem da mi Mostar u emotivnom smislu mnogo znači. Živio sam u Čapljini, gdje je nekad bilo beskrajno lijepo, ali rođen sam u Staroj bolnici u Mostaru. Smiješka se, razumije o čemu govorim. „Ako budete pravili promociju knjige u Mostaru“, javite mi. Možda bih mogao pomoći“. Izlazeći iz „Galerije“, pogledah prema Cernici, što me asocira na neobičan događaj.

U avgustu 2006. godine prošetao sam od Donje Mahale do kraja Ulice Alekse Šantića. Prije ulaska u Šantićevu, uočih Sulu Repca, u kafiću „Golf“ u Cernici. Zagledan u daljinu, djelovao je pomalo odsutno, dok su dva čovjeka za njegovim stolom živo razgovarali. Imao je 77 godina i narušeno zdravlje. Moj otac je poznavao Sulu, mezili su i pili u kafanama, ponekad bi i zapjevali.

Oko Sule je uvijek bilo veliko društvo, važio je za šarmera i boema. Dok je još bio frišak u braku, žena nije mogla da se navikne na kasne povratke kući, prigovorila je, a on uzvratio čuvenom rečenicom: „Ja imam tebe, ali Mostar ima mene! Zato nikad ne znam kad ću se vratiti“.

Nastavljam šetnju, napuštajući Cernicu. Prolazeći pored slastičarne „Palma“ i starog zatvora „Ćelovina“, pogledah na suprotnu stranu ulice, prema kosturima nekadašnjih zgrada. Tužna slika ranjenog grada. Ko je mogao očekivati da će ovakva katastrofa protutnjati Mostarom?

Novinar Ozren Kebo opisuje Mostar iz zlatnih godina. „Bili smo grad povlašten od prirode i društva, čudo od ljudske nastambe, polis kakvog nije bilo ni u drevnom Egiptu, niti ga pamti stara Grčka, niti ga je ikada izvoljelo izgraditi Rimsko Carstvo, niti je čak kreativna i svakojakim obiljem obdarena renesansa dobacila do takvih milina kakve je njegovao naš potentni Mostar“ („Rođeni za vječnost“).

Sanjah ponekad, u prvim poratnim godinama, kako ulazim u Grad s južne strane, između drvoreda borova. Odavno su uništeni, milo mi da ih vidim u snu.

U magnovenju se prisjetih prvog poslijeratnog dolaska u Mostar. Igrali smo Ligu Republike Srpske u Doboju 1999. Tih dana, na moje veliko zadovoljstvo, saznao sam broj telefona našeg komšije i velikog prijatelja, Ramiza. Živio je u Mostaru i radio na pumpi, preko puta željezničke stanice. Nazvao sam ga i dogovorismo susret na pumpi. Putujemo autom koji vozi fide majstor Srđa Benderać, suvozač je Nino Sekulović, moj brat Dragan i ja sjedimo pozadi. Malo je reći da je susret na pumpi bio srdačan! Osjećam kako me neodoljivo podilaze trnci. „Poznaješ li ovog momka“? Ramiz pokazuje na svog sina Dinu, koji je od djeteta postao čovjek. Rodio se 1982, kada je Italija blistala na fudbalskom Šampionatu svijeta u Španiji. Veteran Dino Zof izvrsno je čuvao mrežu i Ramiz je sinu dao ime Dino. Ispred kafića udaljenog 200 metara, stoji visok, crn čovjek, sa podignutim rukama. Uočio nas je komšija iz Tasovčića Ibro, koga svi zovemo Biban. Još su svježi ožiljci rata. Biban nas toplo pozdravlja, grlimo se. Kakva divna dobrodošlica.  

S Ramizom je Mirsad Umačkić, koji je nekad radio u tasovačkoj Trikotaži (Bilećanka). Znao sam ga odranije; plav, visok čovjek, s brkovima, uvijek nasmijan. Sjedamo u auta i idemo neznano kuda. April u Mostaru, gdje može biti ljepše proljeće nego ovdje?! Ali, Mostar mi izgleda neobično, kao sasvim drugi grad. Tada sam se prvi put suočio s pravim posljedicama razaranja; mostarski Bulevar izgledao je kao Hirošima. Zaustavljamo se u naselju Šemovac, parkiramo ispred kafića koji drži Trebinjac Enver Šarić, nekada savezni fudbalski sudija. Svojevremeno je sudio polufinale Kupa šampiona Milan-Lokomotiva (Lajpcig). Nino Sekulović se srdačno pozdravlja sa predratnim sugrađaninom. Opet se pronalaze ljudi izgubljeni u ratnom vihoru. Sjedili smo sat vremena, uz mezu i piće. Neobično iskustvo prožeto jakim emocijama!

Velemajstor Milan Draško
(Sutra nastavak)

Nevjerovatna priča o sestrama Polgar: kako je jedan otac vaspitao tri brilijantne šahistkinje (4. nastavak)


Zauvek ostaje legenda

Najmlađa Judit, u svom životu, skoro nikada nije sjela za tablu sa ženama, osim na nekoliko turnira. Vjerovatno je veliku ulogu u tome odigrao poraz na Olimpijadi 1990. u duelu s Nonom Gaprindashvili (Mađari su izgubili od SSSR-a 1:2, ali su na kraju ipak prestigli „crvenu mašinu“ na čelu s Mayom Chiburdanidze) . Tada je velika šahistkinja shvatila da borbe sa ljepšim polom mogu biti samo minus za nju. Negdje na kraju karijere na jednom od muških opena, najmlađa Polgar izgubila je od novog lidera ženskog svijeta, Hou Yifan. Pričalo se o ženskom supermeču svih vremena. Ali Judit ga nije odigrala i, očigledno, učinila je pravu stvar – zauvijek je ostala glavna legenda.

Laslo Polgar je autor knjiga o svojoj metodologiji razvijanja talenata, udžbenika o igri šaha, zbirki šahovskih studija i duhovitih priča iz života šahista, antologije igara mađarskih jevrejskih šahista. Napisao je i osvrt na temu šaha u esperanto literaturi. Nekoliko njegovih poznatih knjiga prevedeno je na ruski jezik.

Da li je priča o porodici Polgar jedinstvena? Bez sumnje!

Mada bi se, u budućnosti, otac ruske šahistkinje Aleksandre Gorjačkine, Jurij, koji je već pripremio jednog kandidata za svetsku titulu, mogao izjednačiti sa glavom mađarske porodice. Njegova druga ćerka Oksana već pravi velike korake u dječijem šahu.

(Kraj)

Удивительная история сестёр Сьюзен, Софии и Юдит Полгар: как в одной семье появились три лучшие шахматистки мира – Чемпионат (

Nevjerovatna priča o sestrama Polgar: kako je jedan otac vaspitao tri brilijantne šahistkinje (3. nastavak)


Željela je da postane svjetska šampionka – i to je postala!

Sve Laszlove ćerke postale su veoma jake šahistkinje. Suzan je svjetska prvakinja među ženama i velemajstor među muškarcima, Judit je najjača šahistkinja svih vremena, koja je bila među prvih deset na svijetu po rejtingu i ima pobjede nad Garijem Kasparovom, Anatolijem Karpovom i Magnusom Carlsenom, Sofija je internacionalni majstor među muškarcima sa rejtingom od 2.500 (godine 2021. takav rejting i više ima samo 14 šahistkinja) i takođe je mogla postići ogromne rezultate, ali je nakon udaje završila karijeru.

Polgar stariji je oduvek vjerovao da se za postizanje visokih rezultata mora boriti sa najjačima, pa su njegove ćerke igrale uglavnom na muškim turnirima, a zatim – isključivo na muškim turnirima. Zbog toga je porodica imala ozbiljne nesuglasice sa Mađarskom šahovskom federacijom i starijom generacijom mađarskih šahista. Razlog je jasan: u zemlji postoje tri šahistkinje, sposobne da osvoje Olimpijadu, evropska i svjetska prvenstva, poraze do tada nepobjedive Gruzijke iz reprezentacije SSSR-a, jače od Kineza. Ali ovaj trio ne želi da se igra sa ženama! A šta je sa medaljama za državu?

Međutim, kako su se rezultati sestara poboljšali, te su nesuglasice nestale. 90-ih godina, Susan je odlučila da osvoji svjetsku krunu za žene i pobijedila u meču svjetskog šamponata protiv Kineskinje Xie Jun. Verovatno bi Žuža mogla da dugo nosi titulu, ali je rodila dijete, a u tom trenutku FIDE nije dala najboljoj šahistkinji na svijetu dovoljno vremena da se oporavi pred novi meč. Polgar je kasnije dobila parnicu protiv međunarodne federacije, ali je izgubila krunu. Međutim, od tada je prošlo mnogo godina, stare strasti su zaboravljene, a sada je Susan voditelj najvećeg šahovskog obrazovnog projekta u Sjedinjenim Državama i često sarađuje sa FIDE kao ekspert.

(Nastaviće se)

Удивительная история сестёр Сьюзен, Софии и Юдит Полгар: как в одной семье появились три лучшие шахматистки мира – Чемпионат (

Nevjerovatna priča o sestrama Polgar: kako je jedan otac vaspitao tri brilijantne šahistkinje (2. nastavak)


Piše: Dmitry Kryakvin

„Kako vaspitati genija“

Laslo je postao poznat u Mađarskoj 60-ih godina kada je iznio teoriju da ljudi postaju veliki, a ne rađaju se takvi. Njegovo istraživanje ga je uvjerilo da su svi istaknuti ljudi od malih nogu primorani da se fokusiraju na svoje polje i naporno rade.

Teorija se doživljavala na različite načine: neko se divio učitelju, neko se smijao. I Laslo je smatrao da je toliko dobro razumio ovaj proces da ga može sam provesti. Napisao je knjigu „Kako vaspitati genija“ i započeo nevjerovatan eksperiment – javno objavio potragu za ženom koja bi pristala da se uda za njega, ima djecu i pomogne mu u vaspitanju genija. Ubrzo je pronašao takvu ženu: bila je to mađarska studentkinja koja je živjela u Ukrajini.

Klara Altberger živjela je u selu Vilok, okrug Vinogradovski, i studirala je u to vrijeme na Državnom univerzitetu Užgorod. Obrazovana djevojka poticala je iz porodice mađarskih Jevreja koji su živjeli na teritoriji koja je nakon rata ustupljena SSSR-u. Njeni rođaci su poznavali Laslovu majku. Sovjetske vlasti su Klari dale dozvolu da ode, a ona je svog budućeg muža prvi put upoznala 1965. godine u Budimpešti. Dvije godine kasnije mladi par se vjenčao, a dvije godine kasnije dobili su prvu ćerku Susan (takođe su najstariju ćerku Polgar 90-ih često zvali Žuža). Zatim je rođena druga – Sofija, i treća – Judit.

Sofija i Judit Polgar sa roditeljima

Šahovske igračke

Polgarova teorija je bila da talenat nije urođen, već usađen u obrazovanje. Na ovaj sistem vjerovanja uticali su radovi američkog psihologa Johna Watsona. Laslo je proučavao biografije poznatih genija kao što su kompozitor Wolfgang Mozart i matematičar Karl Gauss. I zaključio je da djeca od najranije dobi mogu pokazati izvanredne rezultate ako sistematski i intenzivno uče. Da bi to dokazao, u potpunosti se posvetio vaspitanju ćerki, kojima su on i njegova supruga davali kućno obrazovanje.

Mađarsko ministarstvo obrazovanja bilo je kategorički protiv ovakvog pristupa, ali Laslo je uspio. Pažnja prema porodici Polgar u mađarskim novinama i medijima tada je podsjetila na trenutnu popularnost 9-godišnje Alise Teplyakove, koja je upisala Moskovski državni univerzitet, i njenog prilično kontroverznog oca Eugenea. Mnogi zli jezici predviđali su da od postupka Lasla neće ispasti ništa dobro i da će djevojke morati patiti čitav život. Ali ispalo je drugačije.

Laslo je pristojno igrao šah i dugo je razmišljao šta da nauči svoje ćerke – da igraju na crno-belim poljima ili matematici. Suzan je rekla da je u njenom slučaju matematika bila na prvom mjestu, ali je vrlo brzo pokazala svoje sposobnosti u šahu. Kod Sofije i Judit više nije bilo problema izbora: igračke u obliku šahovskih figura visile su nad kolijevkama beba.

(Nastaviće se)

Удивительная история сестёр Сьюзен, Софии и Юдит Полгар: как в одной семье появились три лучшие шахматистки мира – Чемпионат (championat.com)

Nevjerovatna priča o sestrama Polgar: kako je jedan otac vaspitao tri briljantne šahistkinje (1. nastavak)


Piše: Dmitry Kryakvin

4.11.2021. 17:15 UTC

Roditelji Lasla Polgara su nekim čudom preživjeli rat, pa je on vjerovao da mora da uradi nešto posebno u svom životu.

Sestre Polgar su nevjerovatan fenomen. Tri djevojčice odgojene u istoj porodici dostigle su zapanjujuće šahovske visine. Njihov otac je fanatično vjerovao da se geniji ne rađaju, već postaju, te je u realnosti proveo uspješan naučni eksperiment sa svojim ćerkama.

Čudesno spasenje

19. novembra 2021. godine na ruske televizijske ekrane izlazi film „Kralj Ričard“ o ocu poznatih teniserki Serene i Venus Vilijams. Ali nevjerovatna priča o Polgar, roditeljima briljantnih sestara, ne zaslužuje ništa manje filmsku adaptaciju.

Laslo Polgar (rođen Protjovin) rođen je 11. maja 1946. u Gyöngyösu, Mađarska. Njegova porodica je bukvalno čudom preživjela Drugi svjetski rat: Laszlov otac Armin Protjovin bio je uključen u „radnu službu“ uvedenu za mađarske Jevreje, a njegova majka Bella Gelbman i njeni roditelji završili su u zloglasnom koncentracionom logoru Auschwitz.
Nacisti su mu otrovali djeda i baku u gasnoj komori, a Laszlova majka je slučajno preživjela. Armin i Bella su bili vrlo religiozni ljudi i vjerovali su da je njihovo spasenje dar poslan odozgo.

Kao dijete, Laslo je želeo da postane rabin, ali su mu se roditelji razišli. Njegova majka je 1956. emigrirala iz Mađarske u Izrael sa Laslovom mlađom sestrom, dok je Laslo ostao s ocem i završio jevrejsku gimnaziju u Budimpešti. Živjeli su siromašno i mnogo je različitih stvari mladi Laslo radio u potrazi za komadom hljeba. Radio je kao zavarivač, ali mu je duša tražila visine, pa je pohađao večernje kurseve pedagogije, psihologije i esperanta. Kasnije se prekvalifikovao i radio u srednjoj školi kao nastavnik crtanja i etike. Čvrsto je vjerovao da nije uzalud rođen nakon spasenja svojih roditelja i da mora izvršiti određenu misiju u svom životu.

(Nastaviće se)

Удивительная история сестёр Сьюзен, Софии и Юдит Полгар: как в одной семье появились три лучшие шахматистки мира – Чемпионат (championat.com)

Crtice iz ŠK Slavija (6)


Piše: Kanadski majstor

Stanimir ILIĆ  M.

Uvežban cugeraš



Milovan Čičić, bio je vrlo in interesantan igrač. Krajem 70-ih se preselio iz Zagreba, nije imao nikakvu titulu, ali je igrao vrlo jako na majstorskom nivou. Koliko sam kasnije saznao cugerisao je po zagrebačkim klubovima sa vrlo jakim igračima valjda Roguljem, Krunoslavom Hulakom (pobednik JAT opena sa preko 100 gm) itd.

Neophodna literatura

Sava Nikolić, bio je redovni posetilac Slavije. Bio je vrlo dobar blic igrač. U jednom momentu je nabavio knjigu „Strategija i taktika šaha“ od LISICINA i proradio za rekordnih 3-4 meseca. Posle toga na prvenstvu Beograda mislim da mu je falio jedan stranac (takva su bila pravila) da uzme IM bal!!!  Inače svim mlađim igračima koji žele titulu FM i više bih preporučio da tu knjigu prorade. LISICIN je skupio najveće tajne šaha u 4 dela, proste, složene kombinacije, strategiju i realizacija prednosti. Samo te proste kombinacije nisu proste kako ime kaže, već morate proraditi nešto malo lakše kao 250 kombinacija od Volcoka-vrlo dobra knjiga. Ja sam stigao da proradim samo prva tri poglavlja, i svojevremeno sam došao do rejtinga 2295. Puno drugih obaveza. Naravno mora da se proradi prvo osnove šaha od Kapablanke i neke završnice recimo 600 završnica Portiša. Pored toga takođe knjige mog kolege sa studija fenomenalnog IM Mirkovića, za jos viši nivo.

Velemajstor je velemajstor

GM Predrag Ostojić je takodje bio čest gost Slavije. Često sam gledao kako igra cugere sa majstorima i majstorskom kandidatima dajući foru 5:3. Protivnici ništa nisu mogli da mu urade. Bili su laki kao perce. Videlela se velika razlika u klasi, što bi rekli velemajstor je velemajstor.

Ljubomir Ljubojević

Image result for ljubojevic ljubomir

Na mene je ostavio strahovit utisak gledajući ga kako igra cuger u šah klub Slaviji. Jakim kandidatima (Kao recimo Jelenko Vukotić) davao je foru 5:1, majstorima i interima (recimo Miki Todoroviću i V. Raičeviču) 5:2 i gotovo da nije izgubio partiju. Velika šteta sto ga neko nije uputio da samo izabere pravi-korektan repertoar otvaranja-gde bi mu bio kraj.

Nenad Jovanović

-70-ih i 80-ih godina je osvajao redovno prva mesta (oko 95%) na najjačim cugerima petkom u Slaviji kod F.Mrše, plus vodio je turnir i čitao parove! Ne što je osvajao prva mesta, nego je igrao neka ‘miki-maus otvaranja’ prvi potez 1.b3, 1.b4 ili 1.g3). Kad sednete preko puta njega i povuče vam 1.b3 imate osećaj da igrate sa Larsenom ili Gelerom. Fantastičan osećaj je imao za pozicionu dominaciju. Posvetio se fizici i meteorologiji.

(Kraj)

Crtice iz ŠK „Slavija“ (5)


Piše: Kanadski majstor

Stanimir ILIĆ  M.

Piše: Kanadski majstor

Stanimir ILIĆ  M.

Ne nasjeda na štos

R. Simić i M. Simić, su bili redovni posetioci Šah klub Slavije. Radovan Simić (Sima-sipa) kako su ga često zvali bio je fantastičan igrač i cugeraš. Znao je sve cake u cugu, igrao je oštro, ali je znao kad tačno da prevede partiju u dobijenu završnicu i ekspresno realizuje prednost. Sećam se jednom sam igrao s njim i u izgubljenoj poziciji pokušao sam da probam štos od pola poteza da stavim topa na topa u žestokom cajtnotu (pošto sam pre naseo na taj štos). Sima je u sekundi otresao topa da me prosto bilo sramota. Pogledajte kako je efektno pobedio Planinca.

Radoslav Simic – Albin Planinc [B08]

YUG-34ch Bjelovar (2), 11.02.1979

 1.d4 g6 2.e4 Bg7 3.Nc3 d6 4.Nf3 Nf6 5.Be2 0–0 6.0–0 c6 7.a4 a5 8.Bf4 Na6 9.h3 Nb4 10.Qc1 Nd7 11.Rd1 Qc7 12.Bc4 e5 13.Bh6 Nb6 14.Bb3 Be6 15.Bxg7 Kxg7 16.dxe5 dxe5 17.Bxe6 fxe6 18.Ne2 Nd7 19.Qd2 Nc5 20.Ng3 Rf4 21.Qc3 Nd7

22.Rxd7+ Qxd7 23.Nxe5 Qe7 24.Nh5+ gxh5 25.Qg3+ Kh8 26.Qxf4 Nxc2 27.Rd1 Qg7 28.Rd7 Rf8 29.Nf7+ Kg8 30.Nh6+ Kh8

31.Rxg7 Rxf4 32.Rg8# 1–0

Igrač sa najmanjim rejtingom

Milan Simić je bio vrlo talentovan igrač. Koliko se sećam bio je omladinski prvak Beograda ostavivši iza sebe mnogo poznatija imena-sada GM i IM. Mrša ga je često spominjao kao igrača sa najmanjim rejtingom. Ranije da bi izašao na rejting listu trebalo je da odigras 9 partija sa rejtingovanim igračima i da imaš rezultat preko 2200. Milan je imao tačno 2205, što u današnje vreme i nije slabo. Obožavao je da cugeriše i koliko znam nikad nije bio profesionalni šahista.

Sto poteza za minut

Cicvarić-jedan od najbržih igrača. Sa lakoćom je igrao davajući foru 5:1 i neverovatno je dobijao partije u završnici! Mogao je za minut da izvuče preko 100 poteza.

(Nastaviće se)

Crtice iz ŠK Slavija (4)


Piše: Kanadski majstor

Stanimir ILIĆ  M.

Mrša proglašava pobednika

Mrša je bio vrlo korektan i pravičan. Možda njegova pravila nisu bila najbolja, ali su bila ista za sve. Kad bi bila neka važna blic partija i jednom igraču padne zastava, Mrša bi odmah prekino partiju i proglasio pobednika.

I TAKO SAM SE SPUSTIO NA BESKONAČNO MALO VREME…

Redovni posetilac u klubu je bio u moje vreme MK Jelenko Vukotić. Bio je vrlo jak igrač. Kad bi ga neko pitao kako je izgubio partiju umeo je malo da se zamisli i kaže DOBRO SAM IGRAO ALI SAM SE SPUSTIO NA BESKONAČNO MALO VREME I NISAM USPEO DA IZVUČEM POTEZE, prosto rečeno pala mi je zastavica.
Jelenko je bio veliki majstor topovskih završnica, a rejting mu je veoma skočio kad mu je Šahmati CCCP objavio završetak topovske završnice u kojoj je na kraju promovisao piona u konja sa šah-šuhom. Posle te objave pričalo se da je jedino Akiba Rubenstein znao bolje topovske završnice od Jelenka.


Samouvereni Vaganjan

Sinisa Joksic (Zabrcze, 1977)
IM Siniša Joksić

Nisam gledao, ali mi je ispričao prijatelj o jednom zanimljivom meču. On je gledao kad je Vaganjan u Slaviji davao foru Siniši Joksiću 5:2. Ulog je bio 5 dolara za partiju. Ipak, Vaganjan je doživeo pravu katastrofu. Joksa ga je dobro isprašio.

(Nastaviće se)

Crtice iz ŠK Slavija (3)


Piše: Kanadski majstor

Stanimir ILIĆ  M.

Crveni karton za Sejravana

Image result for Seirawan

Ovo je istinit događaj kada je Mrša dao Sejravanu crveni karton. Pošto nije znao kako se zove napisao je American A!!! One godine kad je Sejravan postao omladinski šampion sveta išao je preko Beograd sa jos jednim slabijim igračem iz Kanade. Skrenuli su u ŠK Slavija i ja sam prvo odigrao par partija sa Kanađaninom i ‘ubio ga’. Onda je seo Sejravan, ‘cepio’ me je 2:0 i rekao da igram dalje. Odigram još jednu i čudo se desilo dobijem ga u nekoj završsnici sa 4 topa. Sledeću partiju totalno me umlatio. Vidim mnogo jak, platim mu kafu i sok i onda počnu da se ređaju ostali igrači. Najinteresantniji meč je bio sa Pantošem. Sejravan daje foru 5:2 Pantošu!!!! Neki drugi lik zvani Bik, odmah hoće da igra sa Pantošem na 50/50. Prve dve partije Pantoš proda Sejravanu kako bi rekli štosove u pola poteza i povede 2:0 . Posle toga nije dobio nijednu partiju. Sejravan je tukao sve kandidate u klubu recimo Savu Nikolića, Čičića, S. Kovačevića, Danilovića, N. Jovanovića… jedino ga je pobedio IM Mika Todorčević (fora je bila velika 5:2) mislim sa 4:2. Niko mu nije rekao da igra sa IM.!!! Tukao je i Mršu rezultatom 5:2 Posle toga Mrša mu je dao crveni karton kako je rekao ‘da zaštiti domaće igrače!’ Pošto nije znao imena, napisao je OBADVA AMERIKANCA.

Ubrzo je Sejravan otišao na svetsko prvenstvo i postao prvak. Posle jedno 20 godina vodio sam Lazara na neko školsko prvenstvo na nivou US mislim Phenix i Sejravan je držao predavanje o važnosti završnica. Posle predavanje sam popričao s njim. Svega se sećao čak i partije koju se izgubio od mene; kaže: ‘bila je neka topovska završnica!!!’


Ko zna- zna!

Image result for Boško Abramović


U klub je dolazio jedan stariji igrač Stojan Lakobrija (rodom sa Kozare). Povremeno je mlađim igračima davao interesantne šahovske probleme da se kako je rekao oštre. Jednom je dao problem top i lovac protiv topa. Beli vuče i dobija. Mučili smo se jedno sat vremena, dok se nije pored table pojavio u to vreme mladi majstor Abramović, sa komentarom: “Nešto mi je poznata pozicija”. Seo je i izvukao detaljnu analizu u 15 poteza? Mi smo ostali zapanjeni.

Puno kasnije sam video tu poziciju u, po meni najboljoj knjizu za strategiju i taktiku, čiji je autor Lisicin.

Fora

VM Šahović je bio poznat što je recimo davao kraljicu fore i to solidnim igračima. To je bio pravi šou. Ceo klub je kibicovao. Kad Šahović počne da pobeđuje, protivnik se sav zacrveni i kad izgubi nekoliko partija prekida meč.

Posle tog taj nalazi novog partnera kojem daje topa fore s tim da čak slabiji igrač ima pravo da vrati potez koji nije kritičan!!!!!!


(Nastaviće se)

Crtice iz ŠK Slavija (2)


Piše: Kanadski majstor

Stanimir ILIĆ  M.

Menjačnica

Ja sam u Slaviji kod Mrše osvojio I kategoriju, onda sam od njega menjao kolekciju poštanskih maraka za šahovsko nasleđe Aljehina. Proradio sam 100 partija koje su bile iz mog repertoara otvaranja i lagano postao MK. MRŠA je imao listu od 2 strane sitno pisano šta skuplja-menja. Od stripova kompleta Duge, poštanski maraka, stari novac, razglednice……..


Kazna za kašnjenje na cuger

Šou je bio sa Mikijem Jevremovićem. Najviše kada dođe na cuger i zakasni. Mrša pogleda u sat, i kaže: “Žao mi je zakasnio si 20 sekundi. Mogao bi da te uključim, ali moraš da platiš penale!!!” Umesto recimo 75 dinara naplati mu 100.

Mrša vodi računa o zdravlju učesnika

Jedne zime bile su strašne gužve za cuger. Ko se prvi prijavi ima mesto. Kad se popunila lista ispalo je da za 2 poznata igrača nema mesta. Koliko se sećam najviše je moglo da igra 40 igrača. U međuvremenu 2 slabija igrača se nakašlju i Mrša im kaže. “Momci vi ste došli bolesni. Ne mogu da vas primim na turnir da ne zarazite ostale igrača, ali ću da vam rezervišem mesto za sledeća 2 turnira!!!!”

(Nastaviće se)

Crtice iz ŠK Slavija (1)


Piše: Kanadski majstor

Stanimir ILIĆ  M.

Dva konja ne matiraju

U ŠK Slaviji u sam ponajviše naučio i zavoleo šah. Bilo je vrlo interesantnih likova.

Bilo je običnih igrača kao na primer Džeri, koji je preko dana prodavao kopije slika velikih umjetnika, a uveče je dolazio u klub da igra cuger. S obzirom da je bio veliki pacer uvek je tražio foru- da skineš neku figuru ili više. Često je govorio: “Daj mi 2 konja fore, to nije ništa, 2 konja ne mogu da matiraju!”
Kad su igrali Spaski Korčnoj meč Džeri je imao uslove za Spaskog: 4 lake figure fore!!!


Crveni kartoni zbog igranja u pare

Čuvena je bila oglasna tabla u Slaviji sa igračima koji su dobili crveni karton! Pisalo je: ‘KO SE PRIMETI DA IGRA CUGER U PARE, DOBIJA CRVENI KARTON’, to znači mesec dana ne sme da igra, a ako neki drugi igrač igra da njim i on automatski dobija crveni karton. Bila je tu caka u reči KO SE PRIMETI što je značilo da ako s nekim igraš meč u kafu ili sok, to se ne PRIMETI!!!! Ferdinand Mrša bio je genijalac.


Kazna za napuštanje turnira

GM Vlada Raičević je bio živac, ako izgubi jednu ili dve partije na cugeru napusti turnir. Da bi ga kaznili MRŠA i SIVAČKI objave u Ekspres politici kompletnu tabelu, gde je Raičević na dnu u ‘šok sobi’!!! Obično se objavljivalo prvih 5-6 igrača.

(Nastaviće se)

NAŠI TALENTOVANI IGRAČI (četvrti nastavak)


Piše: Kanadski majstor

Stanimir ILIĆ  M.


Nenad Pantoš

Najbrži igrač u gradu-Beogradu i veliki taktičar. Bio je u stanju da zabavlja celu salu i da vrlo snažno igra davajući protivniku foru 5:1!

Na mene je strahovit utisak ostavila njegova analiza prekinute partije Polugajevsky – Mecking u šah klubu Slavija (1977). Kad sam sutradan otvorio novine, 100% sve je bilo po njegovim analizama!

Pantos,Nenad (2264) – Djuran,Nikola (2213) [B18]

Serbia-chT2 Belgrade (9), 05.10.2003

 1.e4 c6 2.d4 d5 3.Nc3 dxe4 4.Nxe4 Bf5 5.Nc5 Qb6 6.g4 Bc8 7.Nb3 Nf6 8.g5 Ne4 9.Bd3 Nd6 10.c4 Nf5 11.Nf3 g6 12.Bd2 Bg7 13.Ba5 Qa6 14.c5 b5 15.cxb6 Qb7

16.Nc5 axb6 17.Nxb7 Bxb7 18.Bc3 1–0

Pantos,Nenad – Tosic,Miroslav (2285) [B21]

YUG Team Cup-25 Pula (5.3), 21.05.1982

 1.e4 c5 2.d4 cxd4 3.c3 dxc3 4.Nxc3 e6 5.Bc4 a6 6.a4 Qc7 7.Qe2 Nc6 8.Nf3 Nf6 9.0–0 Bd6 10.Bg5 Ng4 11.h3 Nge5 12.Nxe5 Nxe5 13.Ba2 f6 14.Be3 b6 15.Rac1 Qb8 16.f4 Nf7 17.e5 fxe5 18.fxe5 Bxe5

19.Rxf7 Kxf7 20.Rf1+ Bf6 21.Bf4 Qa7 22.Ne4 Rf8 23.Bd6 Bb7 24.Nxf6 gxf6

25.Rxf6+ Kxf6 26.Qe5+ Kf7 27.Qh5+ Kg8 28.Qg5+ Kf7 29.Bb1 b5+ 30.Kh2 Be4 31.Bxe4 Rh8 32.Qe7+ Kg8 33.Qf6 bxa4 34.Bg6 Qf2 1–0

Osman Paloš

IM Osman Paloš

Izuzetno talentovan duhovit i majstor kombinacije-legenda Tuzle i Čikaga. Takođe nikad nije imao trenera. Po stilu i ponašanju vrlo sličan Pantošu.

Puno interesantnih stvar sam čuo o Palošu od njegovog nezvaničnog sekundanta i najboljeg prijatelja MAJSTORA Gordana Lesića.

Paloš je igrao veliki US Open turnir sa GM Larry Christiansen-om, i pokušao je da ga iznenadi u otvaranju sa 1.c4   i drugi potez Da4. Iskusni velemajstor je bio pripremnjen za takva iznenađenja, i posle partije mu je rekao da ga je imao u bazi. Kad se vratio u Tuzlu često je u brzopoteznim partijama kad pobedi govorio :“IMAO SAM TE U BAZI!“ Nije voleo kompjutere, i da mu protivnici ne bi spremali varijante iz fijoke, nije uopšte objavljivao partije, tako da je ostalo mnogo lepih pobeda neobjavljeno. Razumljiv razlog pošto je živeo od šaha. Pokušavao sam pre par godina da pronađem njegove 3 pobede protiv GM Goldina, ali je to nemoguće.

Bio je 3 puta prvak države IL (dok je bio dobrog zdravlja), i za 10 godina u Americi pobedio na 169 rejtingovanih turnira! plus brdo brzopoteznih turnira. Važio je vrlo dobrog poznavaoca francuske odbrane. Bio je vrlo duhovit i česta izreka mu je bila: „Nemoj da me zaj……, A GODINA JE SUŠNA“

Viktor Kupreichik (2535) – Osman Palos (2390) [C02]

Cattolica op Cattolica ITA (5), 06.1993

 1.e4 e6 2.d4 d5 3.e5 c5 4.c3 Ne7 5.Bd3 Nec6 6.Be3 Nd7 7.a3 a5 8.Nf3 Be7 9.h4 cxd4 10.cxd4 Nb6 11.Nbd2 Bd7 12.Ng5 Bxg5 13.Bxg5 Ne7 14.h5 Bc6 15.Qg4 Kd7 16.Rh3 Qf8 17.Ke2 f6 18.exf6 gxf6 19.Bh4 Qh6 20.Re3 f5 21.Qf3 Nc4 22.g4 f4 23.Re5 Nxe5 24.dxe5 Rhf8 25.Kf1 Ng6 26.hxg6 Qxh4 27.gxh7 Rf7 28.Nb3 Rxh7 29.Bxh7 Qxh7 30.Rd1 Rh8 31.Nd4 Qh2 32.Ke2

32…Rh3 33.g5 Rxf3 34.Nxf3 Qh5 35.Rg1 d4 0–1

Palos,Osman (2440) – Kudrin,Sergey (2515) [B12]

Graz op Graz (3), 1987

 1.e4 c6 2.d4 d5 3.e5 Bf5 4.Nc3 e6 5.Nge2 c5 6.Be3 Nc6 7.dxc5 Rc8 8.Nd4 Nxd4 9.Qxd4 Ne7 10.Qa4+ Nc6 11.0–0–0 Be7 12.g4 Bg6 13.f4 0–0 14.h4 h5 15.gxh5 Bxh5 16.Be2 Bxe2 17.Nxe2 Na5 18.b3 Qc7 19.Rd2 b6 20.cxb6 axb6 21.Kb1 b5 22.Qd4 Nc6 23.Qb6 Qd7 24.Bf2 Nb4 25.c3 Rb8 26.Qe3 Na6 27.Rg1 Rfc8 28.f5 exf5 29.Nf4 Kh8 30.Nxd5 Qe6 31.Nxe7 Qxe7

32.Rd6 f4 33.Qxf4 1–0

Ognjen Cvitan

Vrlo ostar igrac-veliki borac, kad pogledate sta je uradio Šortu sve je jasno.

Ognjen Cvitan vs Nigel Short – (Trese baba tepihe)

Wch U20 Mexico City MEX (6), 08.1981

 1.d4 Nf6 2.c4 e6 3.Nf3 b6 4.a3 c5 5.d5 Ba6 6.Qc2 exd5 7.cxd5 Bb7 8.e4 Qe7 9.Bd3 Nxd5 10.0–0 Nc7 11.Nc3 Qd8 12.Nd5 Ne6 13.Ne5 Nc6 14.f4 Nxe5 15.fxe5 Be7 16.Qe2 h6 17.Qh5 Rf8

18.Bxh6 gxh6 19.Rxf7 Rxf7 20.Rf1 Ng5 21.Bc4 Kf8 22.Rxf7+ Nxf7

23.Nf6 1–0

Žene:

Milunka Lazarević

Milunka Lazarević jedna od najbolja šahistinja. Često sam je gledao kako igra cuger u SK Slaviji obicno sa MK Sivačkim. Bila je prava gospođa među šahistinjama kao Lepa Lukić ili Silvana medju pevačicama narodne muzike. Imao sam čast da odigram jednu partiju na vikend turniru Poleta prvo kolo, gde je forsirala remi poziciju (pošto sam tad imao I kategoriju) i naravno izgubila. Iznervirana zbog poraza, odmah je napustila turnir. U sledećem kolu sam napravio jos veće iznenađenje i pobedio VM Šahovića. Kolko se sećam pobedio je Barlov, koji je inače vrlo retko nastupao u Beogradu.

Milunka Lazarevic – Nana Alexandria [B06]

Ohrid Ohrid (8), 1971

 1.e4 g6 2.f4 d5 3.e5 c5 4.Nf3 Bg4 5.h3 Bxf3 6.Qxf3 Nc6 7.Bb5 Qb6 8.c4 0–0–0 9.Bxc6 Qxc6 10.d3 e6 11.Nc3 Ne7 12.Nb5 Kb8 13.Nd6 Rxd6 14.exd6 Qxd6 15.0–0 Bg7 16.Rb1 h5 17.a3 Nf5 18.b4 Bd4+ 19.Kh2 g5 20.bxc5 Bxc5 21.cxd5 exd5 22.Bb2 f6

23.Bxf6 Qxf6 24.Qxd5 Bb6 25.fxg5 Qd6+ 26.Qxd6+ Nxd6 27.h4 Ne8 28.Kh3 Nc7 29.Rbe1 Nd5 30.Rf3 Bc7 31.Re4 Nc3 32.Re7 Nd5 33.Ref7 Bd6 34.g6 1–0

Alisa Marić

Alisa Marić slobodno mogu reći naša najjača šahistkinja. Nisam imao prilike da je upoznam ali sam pratio, bila je dugo godina u samom vrhu ženskog šaha. Svi se sećamo kako je porazila ruske šahistkinje u mečevima kandidata sa 3.5 : 0.5!!! Mislim da bi bila ideani mentor mladim talentovanim šahiskinjama. Pogledajte kako je razbila buduću prvakinju sveta.

Maric,Alisa (2445) – Zhu Chen (2390) [D11]

Kishinev Interzonal (Women) Kishinev (6), 1995

 1.Nf3 d5 2.d4 Nf6 3.c4 c6 4.Qc2 Bg4 5.Ne5 Bh5 6.cxd5 cxd5 7.e4 Nbd7 8.exd5 Bg6 9.Nxg6 hxg6 10.Nc3 a6 11.g3 Nb6 12.Bg2 Nbxd5 13.Qb3 e6 14.Qxb7 Bb4 15.0–0 a5 16.Nxd5 Nxd5 17.Bg5 Rb8 18.Qc6+ Qd7

19.Bxd5 1–0

Aleksandra Dimitrijević

Aleksandra Dimitrijević, veliki talent oštar igrač poput Maje Čiburdanidze, ali je imala katastrofalan repertor otvaranja i često je upadala u pripremljene varijante i gubila bez borbe.

Marko Krivokapic (2055) – Aleksandra Dimitrijevic (2227) [B76]

54th ch-YUG Youth Obrenovac YUG (1), 09.01.2002

 1.e4 c5 2.Nf3 d6 3.d4 cxd4 4.Nxd4 Nf6 5.Nc3 g6 6.f3 Bg7 7.Be3 0–0 8.Qd2 Nc6 9.0–0–0 d5 10.Nxc6 bxc6 11.exd5 Nxd5 12.Nxd5 cxd5 13.Qxd5 Qc7 14.Qc5 Qb8 15.Qa3 Be6 16.Bd3 Qe5 17.Rde1 Rab8 18.c3 Rfc8 19.Bc2 Qb5 20.h4 Rc6 21.Rd1 Ra6 22.Bd3 Rxa3 23.Bxb5 Rxa2 24.Bf4 Rxb5 25.Rd8+ Bf8 26.Bh6

26… Ra1+ 27.Kc2 Bf5+ 28.Kd2 Rd5+ 0–1


Nataša Bojković

See the source image

Nisam je poznavao, ali je igrala vrlo snažno, kao muškarac! Zna se koja je najveća pohvala za žensko osoblje u Crnoj Gori „A da ka muško je!!!!“ Igrala je fantastičan šah.

Nataša Bojković (2427) – Dorian Rogozenco (2530) [A16]

18th Open Skopje MKD (7), 21.01.2002

 1.c4 Nf6 2.Nc3 c5 3.Nf3 e6 4.d4 cxd4 5.Nxd4 Bb4 6.Bd2 Nc6 7.e3 0–0 8.Be2 d5 9.Nc2 dxc4 10.Nxb4 Nxb4 11.Bxc4 Nd3+ 12.Bxd3 Qxd3 13.Qe2 Qc2 14.b3 Rd8 15.Rc1 Qg6 16.0–0 e5 17.f3 b5 18.Nxb5 Ba6 19.a4 e4 20.Ba5 Rd5 21.f4 Rh5 22.Bc3 Ng4 23.h3 Nh6 24.Kh2 Bc8 25.f5 Bxf5 26.Rf4 Ng4+ 27.Kg1 Nh6 28.Kh2 Bg4 29.Qf1 Be6 30.Nc7 Ng4+

31.Rxg4 Bxg4 32.Nxa8 h6 33.Qf4 Be6 34.Nc7 Bxb3 35.Ne8 Rf5 36.Qd6 f6 37.Qb8 Kh7

38.Nxf6+ gxf6 39.Qxb3 Rf2 40.Qb7+ Kg8 41.Qb8+ Kf7 42.Qxa7+ Ke8 43.Qb8+ Kf7 44.Qc7+ 1–0

Izvinjavam se ako sam nekog preskočio.

Kanadski majstor

Stanimir ILIĆ  M.

(Kraj serijala)

NAŠI TALENTOVANI IGRAČI (treći nastavak)


Piše: Kanadski majstor

Stanimir ILIĆ  M.

Branko Damljanović

See the source image

Mislim da je među pvim našim igračima prešao 2600 rejting (max 2625)

Pogledajte kako je pobedio Gligorića.

Svetozar Gligoric – Branko Damljanovic [A56]

YUG-chT Cetinje (5), 1990

 1.d4 Nf6 2.c4 c5 3.d5 g6 4.Nc3 Bg7 5.e4 d6 6.Nf3 0–0 7.h3 e6 8.Bd3 Na6 9.0–0 Nc7 10.a4 e5 11.Bg5 Na6 12.Nh2 Nb4 13.Be2 h6 14.Be3 Qe7 15.Qd2 Kh7 16.Rae1 b6 17.Bd1 Ba6 18.b3 Rae8 19.Ng4 Nxg4 20.hxg4 Bc8 21.g3 f5 22.gxf5 gxf5 23.exf5 Bxf5 24.f3 Qf6 25.Ne4 Qg6 26.Qg2 Nd3 27.Re2 Bxe4 28.fxe4 Rxf1+ 29.Kxf1 Rf8+ 30.Kg1 h5 31.Bc2 Nb4 32.Bd1 Bh6 33.Bxh6 Qxh6 34.Qh3 Nd3 35.Bc2 Qc1+ 36.Kh2 Nf2 37.Qxh5+ Kg7 38.Kg2

38…Rh8 39.Qxh8+ Kxh8 40.Rxf2 Kg7 41.Kf3 Kg6 42.Kg2 Kg5 43.Bd3 Qe1 44.Be2 Qb1 45.Rf5+ Kg6 46.Bh5+ Kh6 47.Bf3 Kg7 48.Rg5+ Kh6 49.Rf5 Qc2+ 50.Kh3 Qxb3 51.Kg4 Kg6 52.Kh4 Qxc4 53.Bh5+ Kg7 54.Rf7+ Kg8 55.Bg6 Qc1 56.Kh5 c4 57.Re7 c3 58.Bf5 Kf8 59.Rc7 Qe3 0–1

Branko Damljanovic (2561) – Svetozar Gligoric (2481) [A04]

56th ch-YUG Herceg Novi YUG (4), 26.03.2001

 1.Nf3 Nf6 2.g3 d5 3.Bg2 c6 4.b3 Bg4 5.Bb2 Nbd7 6.0–0 Bxf3 7.exf3 e6 8.f4 Be7 9.d3 0–0 10.Nd2 a5 11.a3 b5 12.Nf3 b4 13.a4 Qb6 14.Qd2 Rfd8 15.Rae1 Bf8 16.Bh3 c5 17.f5 exf5 18.Bxf5 c4 19.Qg5 c3 20.Bc1 Bc5 21.Qh4 Re8 22.d4 Bd6 23.Bg5 h6

24.Bxh6 gxh6 25.Bxd7 Nxd7 26.Qg4+ Kf8 27.Qxd7 Re4 28.Qf5 Qc6 29.Qf6 1–0

Goran Čabrilo

Veliki strateg, moja generacija dva puta me je tukao na oladinskim prvenstvima Srbije i kasnije na finalu velikog brzopoteznog turnira Čukaričkog u perfektnoj organizaciji Branka Stanića. Bio je to berger turnir sa 24 igrača gde su koliko se sećam pobedili su Martinović i Čabrilo. Naravno od obojice sam izgubio, ali sam napravio svoj nabolji rezultat kao I kategornik pobedio sam 5 IM i remizirao sa N.Karaklajićem.

Predrag Nikolić

– Veliki borac sa upornošću i strategijom Botvinika, takođe mislim da nije imao adekvatnog trenera. I s njm sam imao sreću da igram davno u Doboju. U hendikep meču sam pobedio najviše zahvaljujući tajnim pripremama sa IM Mirkovićem-(o njemu moram da napišem poveći posebni prilog) dok sam se u simultanci izvukao večnim šahom.

Nenad Jovanović

-70-ih i 80-ih godina je osvajao redovno prva mesta (oko 95%) na najjačim cugerima petkom u Slaviji kod F.Mrše, plus vodio je turnir i čitao parove! Ne što je osvajao prva mesta, nego je igrao neka ‘miki-maus otvaranja’ prvi potez 1.b3,  1.b4 ili 1.g3). Kad sednete preko puta njega i povuče vam 1.b3 imate osećaj da igrate sa Larsenom ili Gelerom. Fantastičan osećaj je imao za pozicionu dominaciju. Posvetio se fizici i meteorologiji.

Jovanovic,Nenad – Vujacic,Borivoje (2400) [A01]

Belgrade Rad-Belgrade Rakovica (5), 21.05.1981.

 1.b3 e5 2.Bb2 Nc6 3.c4 Nf6 4.e3 g6 5.Nf3 d6 6.d4 Bg7 7.dxe5 Ng4 8.Nc3 Ngxe5 9.Be2 0–0 10.0–0 Re8 11.h3 f5 12.Qd2 Be6 13.Rad1 Kh8 14.Nd5 Bxd5 15.cxd5 Nxf3+ 16.Bxf3 Ne5 17.Be2 Qe7 18.Rc1 Rac8 19.Rfd1 Red8 20.f4 Nd7 21.Bxg7+ Kxg7 22.Bf3 a5 23.Kf2 b6 24.a3 h5 25.Rc6 Nf6 26.Rdc1 Re8 27.R1c3 Kh6

28.Qc1 Ne4+ 29.Bxe4 Qxe4 30.Rxc7 Rxc7 31.Rxc7 Re7 32.Rxe7 Qxe7 33.Qc3 Kh7 34.Qc6 Qf6 35.Kf3 h4 36.Qc1 Qe7 37.Kf2 g5 38.Qc8 Qf6 39.fxg5 Qe5 40.Qe6 Qb2+ 41.Kg1 1–0

Jovanovic,Nenad – Ilijc,Milan [A01]

Belgrade PMF Belgrade (1), 11.03.1980

 1.b3 e5 2.Bb2 Nc6 3.c4 Nf6 4.e3 Be7 5.a3 a5 6.Qc2 0–0 7.Nf3 d6 8.Nc3 Re8 9.Be2 Bg4 10.d3 Bf8 11.0–0 Qd7 12.Rfd1 Rad8 13.Ng5 Bxe2 14.Nxe2 Qf5 15.Ne4 Nxe4 16.dxe4 Qg5 17.Rf1 Re6 18.f4 exf4 19.exf4 Qc5+ 20.Kh1 Rde8 21.Ng3 Rg6 22.Rad1 Rxg3 23.hxg3 Re6 24.Qf2 Qh5+ 25.Kg1 Rxe4 26.Rd5 Qg4 27.Re1 Qe6 28.Rxe4 Qxe4 29.Kh2 a4 30.Qd2 axb3 31.Qc3 h6 32.Qxb3 b6 33.Qc3 Na5 34.Rd4 Qe6 35.Qd3 c5 36.Re4 Qd7 37.Qd5 Qa4 38.f5 Qb3 39.Bc1 b5

40.Bxh6 gxh6 41.Rg4+ Bg7 42.f6 1–0

(Nastaviće se)

NAŠI TALENTOVANI IGRAČI (drugi nastavak)


Piše: Kanadski majstor

Stanimir ILIĆ  M.

B)

Moje viđenje naših najvećih talenta i moje iskustvo sa njima

(Malo sam proširio listu sa nekoliko igrača iz regiona-zaslužuju to):

Ljubomir Ljubojević

See the source image

Na mene je ostavio strahovit utisak gledajući ga kako igra cuger u šah klub Slaviji. Jakim kandidatima (Kao recimo Jelenko Vukotić) davao je foru 5:1, majstorima i interima (recimo Miki Todoroviću i V. Raičeviču) 5:2 i gotovo da nije izgubio partiju. Velika šteta sto ga neko nije uputio da samo izabere pravi-korektan repertoar otvaranja-gde bi mu bio kraj.

Ljubomir Ljubojevic – Garry Kasparov [A21]

SWIFT Blitz Brussels BEL (18), 26.04.1987

 1.c4 e5 2.Nc3 d6 3.g3 f5 4.Bg2 Nf6 5.e3 g6 6.Nge2 Bg7 7.0–0 0–0 8.d3 c6 9.b4 Be6 10.b5 d5 11.bxc6 bxc6 12.Qa4 g5 13.Ba3 Rf7 14.Rac1 Rd7 15.Bb4 a5 16.Ba3 Bf7 17.cxd5 cxd5 18.Nb5 Na6 19.Rc6 Nb4 20.Bxb4 axb4 21.Qxb4 Rxa2 22.Nec3 Ra8 23.Nd6 Bf8

24.Nxf7 Rxf7 25.Qb3 Ra3 26.Qc2 e4 27.dxe4 dxe4 28.Rd1 Qe8 29.Nb5 Ra2 30.Qc4 Ra4 31.Qc2 Ra2 32.Qxa2 Qxc6 33.Nd4 Qd5 34.Qc2 Ng4 35.h3 Ne5

36.Nxf5 Nd3 37.g4 h5 38.Qc8 Qa2 39.Rf1 Kh7 40.Bxe4 1–0

Albin Planinc

-Jedan od najvećih majstora kombinacije. Uvek se sećam njegove partije sa Vaganjanom i VM Ćirićem.

Rafael Vaganian – Albin Planinc [A32]

Hastings 1974/75 Hastings ENG (5), 02.01.1975

 1.d4 Nf6 2.c4 c5 3.Nf3 cxd4 4.Nxd4 e6 5.Nc3 Bb4 6.Ndb5 0–0 7.a3 Bxc3+ 8.Nxc3 d5 9.Bg5 h6 10.Bxf6 Qxf6 11.cxd5 exd5 12.Qxd5 Rd8 13.Qf3 Qb6 14.Rd1 Rxd1+ 15.Nxd1 Nc6 16.Qe3 Nd4 17.Qe8+ Kh7 18.e3 Nc2+ 19.Kd2 Bf5 20.Qxa8 Qd6+ 21.Kc1 Na1 22.Qxb7 Qc7+

0–1

Slavoljub Marjanović

See the source image

Izuzetan talenat. Imao sam sreću da odigram dva puta na brzopoteznim turnirima u Slaviji i Zvezdari kod Bace. Oduvao me je, povlačeći lagano svaki potez za oko 2 sekunde.

Dragan Barlov

Takođe izuzetni igrač bez trenera. Igrao je napadački poput Talja i Ivančuka. Pričalo se da je igrao samo belim figurama, bio bi sigurno među 10 najboljih igrača u svetu. I s njim sam imao sreće da igram na omladinskom prvenstvu Srbije kao omladinac, a kasnije na jednom vikend turniru Poleta, ali naravno bez uspeha.

Dragan Barlov (2400) – Petar Popovic (2495) [B50]

Caorle op Caorle ITA (8), 10.07.1982

 1.e4 c5 2.Nf3 d6 3.c3 Nf6 4.h3 Nc6 5.d4 cxd4 6.cxd4 Nxe4 7.d5 Qa5+ 8.Nc3 Nxc3 9.bxc3 Ne5 10.Nxe5 Qxc3+ 11.Bd2 Qxe5+ 12.Be2 Qxd5 13.0–0 e5 14.Rc1 Bd7 15.Rc7 Bc6 16.Bf3 Qb5 17.Bxc6+ bxc6

18.Qg4 Rd8 19.Bg5 1–0

(Nastaviće se)

NAŠI TALENTOVANI IGRAČI (prvi nastavak)


Piše: Kanadski majstor

Stanimir ILIĆ  M.

A

IM MARKO NENEZIĆ

Po malo je u senci velikog uspeha VM Ivića (da posetim 16 mesto u svetu!) prošao fantastičan rezultat IM Marka Nenezića na brzopoteznom turniru Šahovskog Saveza Beograda, 28/8/2021, gde je napravio 13 iz 13! pobedivši 2 GM, 1 IM, 3 FM i ostale kvalitetne cugeraše. Svi mi koji smo igrali i igramo šah vrlo dobro znamo koliko je to tešsko napraviti čak i na najslabijem turniru, a takođe koliko je potrebno uložiti rada ako niste profesionalni šahista.

http://chess-results.com/tnr575299.aspx?lan=1&art=1&rd=13

Tabela:                                  

1          IM       Nenezic Marko                      2438    13,0

2          GM      Lajthajm Borko                       2421    11,5

3          IM       Marinkovic Ivan                      2406    9,5

4          GM      Abramovic Bosko                   2284    8

5                      Milosevic Aleksandar J           2110    8

6          FM      Ivanovic Nikola                      2039    8

7                      Radojicic Aleksandar M         1986    8

85        FM      Kocic Sasa                              2211    8

9                      Stankovic Boris                       1972    7,5

10                    Tisma Ivan                              2085    7,5

11        IM       Djokic Nenad                          2137    7,5

12                    Petrovic Aleksa                       1982    7

13                    Jovanovic Dejan                      2048    7

14                    Vuksanovic Djordjije              1946    7

15                    Milin Dragan   SRB                2060    7


IM Marko Nenezić, zlatni šahista građevinskog fakulteta

Da bi to bolje objasnio, poslužiću se rečima mog Prof. Mihaila Arsenovića, inače velikog ljubitelja šaha, kada ga je jedan student upitao na predavanju koliko je utrošio vremena na proučavanje šaha. Profesor je iz mesta odgovorio: „Da sam vreme za proučavanje šaha utrošio za studiranje, još dva fakulteta bih završio!!!“ u to vreme imao je samo I kategoriju. Inače razlog za pitanje profesoru je bila pobeda Pofesora Arse nad FM Milanom Andrijevićem u tradicionalnom meču profesora i studenata na Prirodno-matematičkom fakultetu. Još moram da dodam da je Profesor Arsa  (uz Prof. Marka D. Leka) bio najbolji profesor u mojoj generaciji, fantastičan pedagog, duhovit prosto genijalac, koji je studentima delio pozitivnu energiju da su studenti jedva čekali sledeće predavanje da nešto novo nauče.

Ovim sam samo hteo da slikovitije ukažem koliko je teško i sporo učenje šaha. Šahovski savezi bi trebalo nešto više da uradi i usmeri naše mlade talente na pravi put. Još da napomenem da Marko nema trenera, a jedine šahovske lekcije dobio je u najranijem uzrastu od poznatog dečijeg trenera FM Milutina Matijaševića koji je nedavno kao koautor objavio knjigu „Magični svet dečijeg šaha“ koja je vrlo dobro prihvaćena.

Mladi talenti:

Žene:

tit         Ime                              Rođendan      Rejting

ŽVM   Injac, Teodora             26.05.2000      2393

ŽIM     Blagojević, Tijana       20.07.1997      2260

ŽIM     Gajčin, Marina            08.04.2001      2198

ŽFM    Bojičić, Anđela           27.10.2001      2150

ŽIM     Srdanović, Jovana       21.01.2003      2139

ŽFM    Vujčić, Milena             27.07.2001      2129

Muškarci:

tit         Ime                              Rođendan      Rejting

VM      Ivić, Velimir                27.08.2002      2606

IM       Nenezić, Marko           24.08.1995      2521

VM      Budisavljević, Luka    22.01.2004      2508

VM      Ratković, Miloje         05.04.1996      2493

IM       Radovanović, Mihajlo 02.11.2001      2455

VM      Zajić, Milan                 11.01.1999      2450

Čitao sam da su VM Ivić-u bili obezbedili 5 dana rada sa VM Sokolovim. To mu dođe po meni kao kap u čaši vode. Šahovski savez bi trebalo da pripomogne mnogo više, da talent ne ostane da čuči u njima, nego da se uzdigne u visine. Zašto ne kontaktirati recimo Ljubojevića da bude stalni konsultant za mlade talente ili Alisu Marić za ženske talente? Nabaviti sponzore. Kolko sam čuo IM Nikola Karaklajić je svojevremeno svoje dosta veliko nasledstvo ostavio mislim Sahovskom savezu  Beograda ili Srbije za razvoj šaha (nije imao direktnih naslednika). Može iz tog fonda da se stipendiraju mladi šahisti.

Veoma mi je drago da je ŠS Srbije konačno postavio prave ljude za selektore VM Abramovića za žensku i VM Damljanovića za mušku ekipu. Imao sam sreću da sam ih lično poznavao i siguran sam da će uspešno i u pravom smeru voditi reprezentaciju.

VM Abramovića sam često viđao u Šah Klubu SLAVIJA u Beogradu gde je često dolazio. Kao mladi igrači, jedva smo čekali kad ce Abram da se vrati sa nekog turnira i pokaže nam partije sa njegovim komentarima uživo. Toliko je bio dobar pedagog da ste iz njegovih komentara mogli da naučite o šahu više neko iz nekih knjiga!

VM B. Damljanović je bio izuzetan talent. Davno sam igrao sa njim (dok je bio omladinac) u Pinkiju na brzopoteznim turnirima i videlo se da je prava vidra. Kad imaš dobijenu poziciju protiv njega, on toliko zamuti i iskomplikuje poziciju da moraš da potrošiš vreme da rešiš njegove zamke i trikove i kad pogledaš u sat, već si se spustio na beskonačno malo vreme.

(nastaviće se)

Velemajstor Milan Draško: Suton u Firenci (četvrti nastavak)


Četvrti nastavak

Život ispunjen putovanjima je zanimljiv, neobičan. „Putovanja nam daju komoditet samoće“, pisao je legendarni Svetozar Gligorić u knjizi „Pobede i porazi“. Mnoštvo je prilika za razmišljanja i sjećanja. Koliko je samo ljepote iznjedrila Italija! Postoji izrazita simpatija prema italijanskom jugu. „Sicilija je podsjećala pjesnika (Goethe) „na Aziju i Afriku, tako da nije mala stvar stajati na toj čudesnoj točki u kojoj se sječe toliko pravaca svjetske povijesti“. (Ibid. 26. III 1787. – Predrag Matvejević – „Mediteranski brevijar“).

Pokušaću da dočaram neke slike sa Sicilije. Samo putovanje od Mesine do Sirakuze obiluje divnim prizorima. Nižu se stepenaste bašte, kaktusi, plantaže limunova i mala, sjenovita ostva. Prolazeći kroz Đardini Naksos, približavam se prozoru da upijem neki detalj iz Taormine, do koje se stiže oštrim, krivudavim usponom. Vidi se samo ograda na Trgu „IX Aprile“, odakle sam 2009. posmatrao more i gradiće uz obalu. Grčki teatar u Taormini djeluje prisno. Visoko, na strmoj stijeni, grad Kastelmola, poput priviđenja. Sve zasjenjuje pogled na snježne vrhove Etne. Neću ovoga puta pisati o Arhimedu, kralju Fridrihu II ni Karavađu, koji je naslikao čuvenu sliku „Sahrana svete Lucije“, dok je boravio na Siciliji, već o malim stvarima.

Sjedim na drvenoj klupi ispred željezničke stanice u Sirakuzi , decembar 2014. bliži se kraju. Sunce mi tako jako grije bedra, kroz somotne pantalone, da moram ustati. Dolazi dobri Domeniko Fronte iz Pakina (50 km. pd Sirakuze), otac rano preminule Lorene. U njenu čast godinama igramo turnire. Lorena je bila trostruka šampionka Sicilije u konkurenciji djevojčica do 10 i 12 godina i četvrta na Šampionatu Italije do 12 godina.

Fotografija na kojoj su Anđela, Lorena i Domeniko nastala je na staroj maslini u Noto Antici. Kada sam posjetio drevnu lokaciju sa Domenikom, moj prijatelj je imao želju da mi pokaže to drvo. Tamo gdje je vijekovima stajala maslina nije bilo ničega, u međuvremenu je posječena. Tužno, još jedna uspomena iščezla je iz njegovog života.

Kod Domenika i Anđele boravimo i poslije turnira, sve do odlaska na rimski Open. Gostoljuivost italijanskog juga u najboljem izdanju. Vodio je mog starog prijatelja GM Miroljuba Lazića i mene u posjete Grčkom i Rimskom  teatru i ostrvu Ortiđa, istorijskom centru Sirakuze. Prešli smo preko Trga „Archimede“, sa istoimenim muzejom i  “Fontanom di Artemide”. Zatim ušli  u usku ulicu, sa brojnim prodavnicama antikviteta. Uskoro stižemo na interesantni, bijeli Trg „Minerva“. Poseban ugođaj pruža dolazak na Trg „Duomo“. Čudesna svjetlost i  boja neba, ostavljaju jak utisak.

Obišli smo katedralu „Duomo di Syracuse“. Velelepna  građevina, mješavina baroka i rokoko  stila, glavna je atrakcija Ortiđe. Podignuta je na ostacima hrama posvećenog boginji  Atini. Ispod katedrale se nalaze praistorijske katakombe, koje su pretvorene u muzej.  Gradnja katedrale započela je u 7. vijeku a definitivno okončana 1753.godine. Sastavni dio je „Palace Arcivescovile“, sagrađena u 17. vijeku. Sunčano vrijeme izmamilo je turiste i Sirakužane, kafei su ispunjeni do posljednjeg mjesta. Stolovi su vani, iako se bliži kraj godine. Preko puta katedrale nalazi se „Archeo Maris“ (Muzej mora). Na uglu trga neobična, stara crkva „Santa Lučia“, sa zanimljivim krovom. Napuštajući Trg „Duomo“, ulazimo u kratku Ulicu „Pompeo Picherali“.

Brzo stižemo do još jedne atrakcije, Ortiđa, Fontane „Aretusa“. Prirodna fontana dobila je ime po Aretuzi, nimfi iz grčke mitologije. Nalazi se na mjestu antičkog slatkovodnog izvora. Riječni bog Alfej, zaljuben u Aretuzu, želi na svaki način da je zavede. Aretuza  traži pomoć od Artemide, najpopularnije grčke boginje, koja je na ovom mjestu pretvara u izvor. „Fonte Aretusa“ je jedno od tri mjesta u Evropi gdje raste divlji papirus (sva tri su na Siciliji).. Biljka je simbol drevnog Egipta i pismenosti. List biljke koristi se kao materijal za pisanje, po tome je najpoznatija. Od stabala se prave laki čamci.

Oko fontane je velika živost, dvojica gitarista temperamentno sviraju, jedan nosi crnu majicu kratkih rukava, drugi laganu bijelu košulju, sa zavrnutim rukavima. Posmatramo širok pojas mora, u plićaku je sedam atraktivnih stijena, poređanih po veličini. Domeniko nam pokazuje kamena postolja na željeznoj ogradi odakle se ljeti skače na glavu. Dubina je oko 2.50 metara, treba biti vješt prilikom skoka. Crno-bijela mačka šunja se uz zid tvrđave, izrazito crn dječak trči za njom. Zapisujem utiske u notes.“Uskoro ćemo čitati novi putopis“, smiješka se Lazo.

Nastavljamo dalje i brzo stižemo do veoma lijepog parka, sa četiri velika, neobična drveta. Prilaze muž i žena sa malom ćerkom, koja im izmiče, trči suviše brzo. Otac je sustiže i govori mi da je to jedna vrsta hrasta starog nekoliko vijekova. U neposrednoj blizini je ulaz u „Aquarium  Tropicale“, sa brojnim vrstama mediteranske ribe.

Ulazimo na „Foro Vittorio Emanuele II“, sa raskošnim drvoredom „ficus benjamina“. U blizini je luka, koja se rekonstruiše. Stariji ljudi sjede na klupama, ispod drveća, gledajući prema moru. Plavokosi dječak trči za golubovima. Nesiguran je na nogama, vjerujem da nema više od dvije godine. Nezgodno pada blizu ivice trotoara, roditelji zabrinuto pritrčavaju. Sve je u redu, djeca lako podnose padove. Napuštajući ostrvo Ortiđa prolazimo pored „Antickih vrata“ i istoimenog restorana. Nastavljamo Ulicom „Savoia“, pogled se zaustavlja na atraktivnom restoranu „Il Veliero“, čija je centralna sala zastakljena, poput pariških kafea „Les Deux Magot“ i „Flora“.  Oblaci su iznenada potamnili, žurimo prema autu. Sa riblje pijace dopire prodorni, blago promukli glas jednog od prodavaca. Južnjački ambijent koji lako prirasta srcu.

Miroljuba i mene fotografisao je tokom jednog izleta Domenikov brat Salvatore.

Miroljub Lazić je povremeno ljetovao sa suprugom Nikicom kod  prijatelja Stefana Nobilea, šahiste iz Sirakuze. Naviknut je na atmosferu u Sirakuzi. Kaže za čovjeka čiji glas često dominira ribljom pijacom da je nizak, prosijed čovjek, sa izrazito preplanulim tenom. Samo što smo se vratili u Pakino, počeo je strahovit pljusak! Imali smo sreću da nas je mimoišao u Sirakuzi.

Prvog januara 2015. Domenico nas vozi u Sirakuzu. Dobro se vidi barokni grad Noto, sa katedralama boje meda. Prolazimo pored grada Avola, a neposredno prije ulaska u Sirakuzu je gradić Kasibile odakle se odlično vidi Etna, udaljena oko 60 kilometara. Kada je dva dana ranije, Domeniko vozio na aerodrom u Kataniji IM Denisa Rombaldonija i njegovu suprugu Sabrinu, najbolju Loreninu drugaricu, posmatrali su kako Etna izbacuje lavu. Bila je zora, polumrak, što svemu daje poseban efekat. Antička rijeka „Cassibile“ izvire u blizini grada Palazzolo Acreide.

Grad se nalazi na Hiblejskim planinama, koje se protežu  preko  provincija Raguza, Sirakuza i Katanija. Rjeka je poznata po kanjonu, posebno atraktivnom u blizini lokacije Avola Antika.

Miroljub je posjetio kanjon sa Stefanom i njegovom ženom. Dubina je 500 metara, pogled sa vrha fantastičan. Silazili su stepenicama do rijeke, upečatljiv doživljaj. Jedan od najatraktivnijih kanjona na Siciliji. Živopisan je prirodni rezervat „Cavagrande del Cassibile“. Došlo je vrijeme oproštaja sa prijateljima iz Pakina.  Zavoljeli smo te blagorodne ljude, posebno Domenika.  

Susret sa Firencom je specifičan, drugačiji od ranijih iskustava. Kako je raznovrstan doživljaj ljepote!? Nema ovdje topline juga i nije realno da iznenada čujete opersku ariju koju, za svoju dušu, pjeva nosač u Veneciji. Stojite na „Ponte degli Scalzi“ i uživate. Firenca je ozbiljna, dostojanstvena. Susret sa takvom monumentalnošću opčini.

„Kroz kapiju Toskane treba da bude pušten samo onaj koji se napio crne, krvave bafe, i Đoto samo radi svojih lepih, pompejskih ženskih glava. Vezujmo svet i ne rasparčavajmo ga. Treba ga grliti kao jedno, drago, nedeljivo brdo, smrti su prolazne, a bitke šareni leptirovi, ali vedrine su večne, vazduh i skok igrača“ („Ljubav u Toskani“).


Velemajstor Milan Draško

(Kraj)

FM Dragan Popadić: Zašto nije bilo reakcije na skandalozno isključenje Luke Budisavljevića sa šampionata Evrope na Islandu?!


Skandal sa Lukom Budisavljevićem na Prvenstvu Evrope na islandu, kada je izbačen sa turnira, jer je igrao sa šahistom koji je imao koronu, bez obzira na Lukinih pet negativnih testova na COVID, otvara mnoga pitanja. Prije svega, kako će se to odraziti na karijeru mladog I telentovanog šahiste, koji nije učinio ništa pogrešno. Naprotiv, ispunio je sve zahtjeve organizatora. Treba se nadati, da ga to neće uzdrmati, već će mu dati dodatnu motivaciju da radi još napornije, kako bi mogao odoljeti mnogim šahovskim I životnim burama. Jer život je često nepravedan. Zato ja tvrdim da je šah pravedniji od života. Luka bi možda trebao i tužiti organizatore i tražiti debelu novčanu odštetu. Znate, pare nisu sve. Ali, lakše je sa njima. Pogotovo ako ti plaća neko ko se o tebe ogriješio. Debelo. Za organizatore nemam nikakvo razumjevanje. Pogotovo, što je jedan igrač, koji je igrao sa zaraženim šahistom, nastavio učešće na PE, pod izgovorom da je brzo remizirao. Tu se vide različiti kriterijumi, nesnalaženje, ili nešto možda još gore. Kada ste organizator, poput šahiste, morate donositi odgovorne odluke u kratkom vremenu. Iza tih odluka treba da stojite. I da ih pravdate. I tog dana, I svakog narednog. Vaše postupanje treba biti standard za buduće organizatore.

Začudila me i mlaka reakcija Šahovskog saveza Srbije. Njihov član je žestoko oštećen. Traži se žestoka reakcija. Da Luka shvati da će, ukoliko nastavi da se ponaša po zakonu i propisima, uvijek biti zaštićen od svoje organizacije. I stav Saveza treba da bude standard, za neka nova rukovodstva I neka nova dešavanja.

Najviše me začudila nesolidarnost učesnika evropskog šampionata. Ne znam je li bilo nekih inicijativa na tom planu, koliko su bili upoznati sa događajem, ali, reakcija je izostala. Šahisti su trebali stati u odbranu svog kolege I bojkotovati kolo, ako se Luki ne dozvoli dalje učešće. Svaki od njih je mogao biti na Lukinom mjestu. I zato se šahistima dešavaju mnoge loše stvari. Jer nisu jedinstveni, nisu solidarni. Za šahovskom tablom su pametni, vispreni, maštoviti, racionalni, gledaju cjelinu a ne dio table. Van table, druga priča. Uglavnom gledaju svoj mali, parcijalni interes. I to im se obija o glavu. Zato je važno što je u Crnoj Gori osnovano Udruženje velemajstora. Poznavajući Đukića, Draška,Ivanovića, Blagojevića, NIkčevića I Kosića ubjeđen sam da bi oni žestoko reagovali u nekoj sličnoj situaciji. Za početak i to je dovoljno.

FIDE majstor Dragan Popadić iz Tivta

Velemajstor Milan Draško: Suton u Firenci (treći nastavak)


Treći nastavak

„Zadrhta mi duša

 kad vidjeh tvoje krovove

 neravne“…

(Carlo Betocchi – „Oživljen u Firenci“) 

Dostojevski je pisao „Idiota“ baš u Firenci (1868).  Fjodor Mihajlovič je odmalena maštao da posjeti Italiju.Taj san mu se ostvario 1862. godine kada je prvi put boravio u Firenci da bi se, kako je isticao, „prekrasnom gradu cveća“ vratio kroz šest godina. Neki misle da je čuvena rečenica kneza Miškina: „Ljepota će spasiti svijet“, nastala u trenucima dok je Dostojevski posmatrao raskošnu palatu „Pitti“ i vrtove Boboli.

Živio je tada blizu ovih atrakcija. Dostojevski je volio Italiju. U ljeto 1869. godine bračni par Dostojevski posjetio je Veneciju. Prema sjećanjima piščeve kćeri Ljubov Fjodorovne, njenog oca je „oduševljavao taj narod, koji ga je veoma podsećao na ruski“,

Mnogi smatraju da je najbolje djelo Dostojevskog „Braća Karamazovi“. Ali, da vidimo šta piše Lav Tolstoj u svom „Dnevniku“. Upisao je 12. oktobra 1910, pred sam kraj života: „Posle ručka čitao Dostojevskog. Lepi opisi, mada smetaju nekakve opširne i nedovoljno smešne šale. A razgovori su nemogući, potpuno neprirodni“. Bio je to vjerovatno odraz rezignacije čovjeka „sa druge strane života“. U pismu N. N. Strahovu, nekoliko decenija ranije, izražava oduševljenje knjigom „Zapisi iz mrtvog doma“. Pismo zaršava rečenicom: „Ako vidite Dostojevskog, recite mu da ga volim.”

Uskoro stižem na Trg Duomo, koji predstavlja srce Firence.

U srednjem vijeku crkve su se gradile iz tri dijela: katedrala, zvonik i krstionica. Izgradnja Katedrale Santa Maria Dei Fiori (Duomo) je počela 1296. godine, a zvanično završena 1436. Glavni majstor gradnje katedrale bio je znameniti slikar, arhitekta i skultpor, Đoto di Bondone. Prekrivena je čuvenim bijelim mermerom iz Karare, zelenim iz Prata i crvenim iz Mareme. Kupola  je remek-djelo arhitekture, raspona  43m, u obliku osmougaonog krstastog svoda koji se sastoji od dvije ljuske. Razmicanje kupole sprečeno je lancima od hrastovine povezanim gvozdenim trakama. Tehnika koju je koristio Filipo Bruneleski bila je potpuno nepoznata, mnogi su vjerovali da će se srušiti poslije 24 časa. Njegovo rješenje smatrano je čudom građevinske tehnike. Gradnja kupole trajala je 14 godina.

Uz katedralu se nalazi osmougaona krstionica („Battistero di San Giovanni“), posvećana svetom Jovanu Krstitelju, izgrađena u romaničkom stilu između XI I XII veka. Troja bronzana vrata, koja s različitih strana vode u krstionicu, su izratito lijepa, upečatljiva. Istočna vrata su remek-djelo vajara, zlatara i slikara, Lorenca Gibertija. Mikelanđelo ih je zvao „Vrata raja“.

Na vratima su prikazani motivi 10 božjih zapovijesti. Ovdje su kršteni članovi najznačajnije firentinske porodice, Mediči, i najveći liričar, Dante Aligijeri.

Đotov zvonik visok je 84, 70 m i širok oko 15 m. To je najeminentnije svjedočanstvo firentinske gotičke arhitekture četrnaestog vijeka. Prekriven bijelim, crvenim i zelenim mermerima, poput onih koji krase katedralu „Duomo“, veličanstveni zvonik sa četvrtastom osnovom smatra se najljepšim u Italiji. Vjerovatno je stvoren više kao ukrasni nego funkcionalni element. Dizajnirao ga je Đoto 1334. godine.

Fotografije koje pokušavam napraviti na Trgu „Duomo“ nisu naročito uspjele, zato objavljujem onu na kojoj je trg obasjan popodnevnim suncem. Noć pada na Firencu. Nema više raznobojnih fijakera, sa vitkim konjima, u blizini Đotovog zvonika.

Nalazim se u blagom cajtnotu, malo sam pružio korak. Ulazim u dugu, pravu ulicu. Desno je hotel „Majestic“, sa lijepim obeliskom u sredini „pjazzete“, lijevo Trg „Santa Maria Novella“. 

„Negde oko 1500. godine, u jednoj palati na firentinskom trgu Santa Marija Novela, Leonardo da Vinči je četiri pune godine slikao Mona Lizu Đerardini, ženu Frančeska del Đokonda i, po Vazariju, poneo njen nedovršeni portret, ne rastavši se od njega sve do smrti“. (Momo Kapor – „Uspomene jednog crtača“).

Još jedna slika iz ranog popodneva zaigra pred očima. Ispred visokih, smeđih vrata bazilike „San Marco“, na istoimenom trgu, sjedi čovjek sa dugom crnom bradom, u iznošenom kaputu. U jednom trenutku ustaje i nervozno viče, ne obraćajući se nikome posebno. Grupa mladih turista stoji oko visokog bronzanog spomenika i pomno sluša vodiča. Niko ne obraća pažnju na njega. On potom skrušeno sjeda i ponovo tone u kosmičku samoću. Bilo mi je žao čovjeka, izopštenog iz svijeta.

Prolazim travnatim terenom oko stanice. Širok plato na kome tokom dana odmaraju umorni turisti. Sjedim u vozu za Prato i Bolonju, ispunjen i srećan. Čeka me još jedna „duga“ noć u vozu Bolonja-Bari, ali to ne izaziva nelagodu. U misli mi ušeta Kavafis.

„Zaželi da dug bude to put
svitanja ljetnjih pun
u koja ćeš – kolike li radosti –
ulazit u luke prvi put viđene“.

Naravno, u pitanju je odlomak iz čuvene pjesme „Itaka“. I nešto kasnije, lijepi, poučni stihovi.

„Itaka ti je dala divno putovanje.
Bez nje ne bi ni krenuo na put.
No ništa ti više ona nema dati.

A ako je siromašnom nađeš, znaj prevarila te nije.
Mudar kakvim si postao i s tolikim iskustvima
shvatićeš već što Itake znače“.


Velemajstor Milan Draško

(Sutra nastavak)

Velemajstor Milan Draško: Suton u Firenci (drugi nastavak)


Drugi nastavak

„U Firencu treba doći u aprilsko jutro kada prolećno sunce po starim trotoarima veze svoje srebrne boje i u platna starih zidova utkiva svoje arabeske od bakra“. (Jovan Dučić-„Gradovi i himere“)

Odavno sam osmislio ideju da u povratku posjetim Firencu. Bilo je deset ujutro kad sam stigao na stanicu Santa Marija Novela. Stvari su u garderobi, beskrajna sloboda i čarolija prvog susreta.  Osjećam uzbuđenje zbog bliskog susreta s umjetnošću, istorijom i šarmom daleke epohe. Zrelost nam daruje drugačiji pogled na svijet, „fudbal, koka-kola i Pink Floyd“ ne fasciniraju kao nekad. Odrastanje u Čapljini, gradu na četiri rijeke, sa fantastičnom klimom i mnoštvom sportskih terena bilo je ispunjeno igrom pod vedrim nebom. Nije se moglo očekivati da mali grad, na obalama Neretve, ponudi raskošan izbor umjetničkih i kulturnih sadržaja.

“Naša detinjstva protekla su neutešno daleko od umetničkih dela. U svet umetnosti ulazimo tako, unapred oštećeni, bez svoje krivice. Jedno firentinsko dete sakrivaće se od onih koji ga traže u igri žmurke dodirujući prstima Gibertijeva bronzana vrata na Baptiseriju, ili će igrati šuge oko Mikelanđelovih skulptura. Prvo što ugledaju u životu mali Atinjani biće obrisi Akropolja iznad njihovih glava. Sklad kamena i neba biće im utisnut u svest do kraja zivota”… (Momo Kapor- “Uspomene jednog crtača”)

Kaporov citat donekle objašnjava tako žudno traganje za ljepotom i novim saznanjima.

„Pallazzo Vecchio“, na Trgu „Signoria“. Romanička palata, jedna od najimpresivnijih gradskih vijećnica Italije. Ispred je kopija Mikelanđelovog „Davida“, a bočno uski prolaz prema galerijji „Uffizi“ i rijeci Arno.

U jednom trenutku odlučih da se popnem na Mikelanđelov trg. Čim sam prešao „Ponte Vecchio“, susretoh dvije zadihane Engleskinje, rumenih obraza. Džogirale su pored Arna. Objasniše mi kako da stignem na trg. Zastao sam iznad rijeke naslonjen na kamenu ogradu. Posmatram grupe zanesenih veslača kako krstare rijekom. To me asocira na film „Bal na vodi“. Jedna beogradska mladost, složen odnos građanske klase i nove vlasti u drugoj polovini četrdesetih. Film je premijerno prikazan 1985. Plejada darovitih glumaca, šarmantna Gala Videnović u ulozi Ester. Podsjećala me na našu poznatu šahistkinju po ljepoti i magnetskoj privlačnosti. Potom se penjem nizom širokih stepenica i povremeno zastajem gledajući grad kroz granje drveća. Mnoštvo turista na uskom platou trga. U središtu trga dominira replika „Davida“, kao i replike Mikelanđelvih skulptura “Dan”, “Noć”, “Sumrak” i “Svitanje”. „David“ je rađen od 1501. do 1504. godine i predstavlja remek djelo kiparstva renesanse. Jedno od Mikelanđelova dva najveća kiparska djela, zajedno s „Pietom“. Simbol ljudske snage i mladalačke ljepote. Mramorni kip portretira biblijski lik kralja Davida u trenutku kad se još, kao mladić, sukobio sa divovskim Golijatom. Postao je simbol Firentinske republike, nezavisnog grada-države pod prijetnjama sa svih strana moćnijih neprijateljskih država.

U blizini „Davida“ prostiru se perivoji i botanička bašta sa raznobojnim irisima i mladim maslinama. Malo dalje je crkva „San Salvatore al Monte“ okružena čempresima. Ulicom „Giuseppe Poggi“ pristižu novi automobili ispunjeni zaljubljenicima u ovaj čudesni grad.

U malom kiosku gdje prodaju osvježavajuća pića kupio sam sok od limuna. Prilazim širokoj  ogradi pridružujući se brojnim turistima. Posmatramo grad kao omađijani!  

Pred očima mi trepere velelepna Brunelesijeva kupola, Đotov zvonik i bujno naselje, Fjezole, iznad Firence, gdje je mladi Crnjanski pisao „Stražilovo“.

„Jer ljubav će moja pomešati, tajno,

 po svetu, sve potoke, i zore,

 i, spustiti na život, vedro i beskrajno,

i kod nas, nebo, i senku Fruške gore“.

I malo kasnije:

„Drhim, još vitak, od reka, i nebesa,

 Milujem vazduh, poslednjom snagom i nadom,

 ali, svisnuću, to i ovde slutim,

 za gomilom onom, jednom, davno, mladom,

 pod sremskim vinogradom“.

Spuštam se sa „Mikelanđelovog“ trga, raspoložen, poletan.

Stižem do Arna i prelazeći most „Santa Trinita“, posmatram čuveni „Ponte Vecchio“ kako tone u laku izmaglicu sutona. Prisjetih se sumraka posmatranih sa Mosta umjetnosti u Parizu, dok  zaneseno sviraju gitaristi, a neki novi klinci ostavljaju još jedan katanac kao zalog ljubavi. Na kamenom keju Sene, u sjenci topola i divljih kestenova, rađa se nova ljubav ili, možda, umire.

Šetao sam tokom dana atraktivnim trgovima „Repubblica“ i „Signoria“, poželjeh da krenem novim stazama. Iznenada se nađoh na „Piazza Santa Croce“. Lijepo izgleda istoimena, najveća franjevačka crkva na svijetu. Šesnaest kapela koje su dekorisali freskama Đoto i njegovi učenici i grobovi Mikelanđela i Galilea, neodoljivo privlače turiste. Ispred crkve velika statua Dantea, sagrađena 1865. Na prostranom platou trga dječaci igraju fudbal, djevojčica vodi crno-bijelog psa na kratkoj uzici, visoki strani turista snima kamerom njihovu bezbrižnu igru.

Lijepa slika, koja me pomalo asocira na trenutak kad su se sreli mali Durante degli Alighieri (Dante) i Beatrice di Folco Portinari. Dante je imao devet godina, Beatriče, osam mjeseci manje.

„U taj čas, govorim istinu, sam duh života koji se nalazi u najtananijoj komori srca, poče da drhti tako jako da se to osetilo i u najsitnijoj žilici, i drhteći reče ove reči: Evo boga jačeg od mene, koji dolazi da zagospodari sa mnom“. (Dante- „Novi život“)

Dijete se zaljubilo u dijete. Dante je poslije često išao da je vidi. Očevici pričahu da je to: „bila najčistija ljubav, i da se nikad, ni u pogledu, ni u rečima, ni u pokretu, ne javi nikakva čulna požuda kod zaljubljenog, ili kod predmeta ove ljubavi“. (Miloš Crnjanski- „Ljubav u Toskani“)

Dante je Beatriči učinio čast i dao joj ulogu vodiča kroz Raj u „Božanstvenoj komediji“. Nadahnula je njegovo djelo „La Vita Nuova“ i do danas ostala simbol nedostižne ljubavi i ljepote. Dante na jednom mjestu spominje ljepotu njene puti i smaragdne oči, pa se može pretpostaviti da je bila svijetlog tena, zelenih očiju i kestenjaste ili plave kose.

„Botičeli je dao jedan od najfinijih crteža što sam ih ikad video. Za njega ne postoje komentari i teološki, katolički apsurdi tumača. Oštrim perom upisao je u papir reku, vodu, šiblje i drveće. Iz tog mokrog blagog pejzaža uzleću, kao tice, pruženih nogu, s fizičkim tačnim nagibom tela u vaznesenju, Beatriče i Dante, koji je drži za ruku“ (Crnjanski – „O fiorentinskoj Beatriči“).


Velemajstor Milan Draško

(Sutra nastavak)