Zastrašujući COVID gambit u Malom Lošinju


U Malom Lošinju se od 24.09. do 03.10. igraju prve šahovske lige, igraju svi u istoj sali, ukupno je oko 200 ljudi. Čelnici Hrvatskog šahovskog saveza su odbili primjenjivati mjere Stožera CZ, propisali su svoje.

Četvrtak 23. rujna 9:08 

Roberta Malenica iz Stožera Civilne zaštite Malog Lošinja šalje na ured HŠS mail s epidemiološkim mjerama: po kojima sudionici moraju imati COVID putovnice i moraju igrati s maskama uz obavezno mjerenje temperature.

Petak 24. rujna 

Roberta Malenica radi prijavak Policiji jer joj nitko iz HŠS ne odgovara na mail i očito ne misle sprovoditi propisane epidemiološke mjere.

Petak 24. rujna

Najbolji BiH šahista, velemajstor Borki Predojević, koji dolazi u Mali Lošinj zajedno sa još 20-ak šahista s upravo završene Premijer lige BiH, izjavljuje da se tamo u sali dosta kašljalo i da ne sumnja da je u sali bila Korona.

Petak 24. rujna, 22:08

Glavni tajnik HŠS Alojzije Janković  na sastanku kapetana ne spominje epidemiološke mjere propisane od Stožera CZ već daje svoje: Kada igrate skinite maske, kada ustanete onda ih stavite 

Subota 25. rujna

Na prijavu lokalnog Stožera policija obavlja razgovor sa čelnicima HŠS, na pitanje da li imaju COVID putovnice, čelnici odgovaraju da nemaju jer su kontaktirali županijski Stožer gdje im je rečeno da nema mjera za šahiste.

Subota 25. rujna 17:00

U sali se igraju sve tri lige, IA, IB i I ženska liga. Ukupno oko 200 ljudi, mnogi ne nose masku.

Iako su lokalni i županijski Stožer obaviješteni o broju sudionika u jednoj sali i da se ne nose maske, nisu došli  posjetiti natjecanje

Igra se svaki dan devet dana od 15:00 do 20;00

Pročitajte moguće posljedice: Sa svadbe u Zagrebu krajem lipnja koronavirus se raširio diljem Hrvatske, zaraženo 26 uzvanika iz Brodsko-posavske, Dubrovačko-neretvanske, Primorsko-goranske i Šibensko-kninske županije.

(Autor teksta je želio da ostane anoniman)

Seksizam na „šahovski” način


17.09.2021 / ŽVM Injac, Teodora (2405)

Diskriminacija šahistkinja na Prvoj ligi Srbije 2021.

Obraćam se šahistkinjama, šahistima, trenerima, sudijama i svima koji vole, igraju i prate šah, povodom neprijatnosti izazvane neprofesionalnim ponašanjem sudija na pomenutom turniru. Naglašavam da ovaj tekst ne pišem isključivo iz ličnih razloga jer nisam bila jedina igračica koja je neadekvatnim komentarima opominjana od strane prisutnih sudija i samim tim ometana u toku celog turnira. Pored toga, moje reagovanje na neprijatne situacije podržali su i mnogi šahisti i šahistkinje koji nisu imali slična iskustva na ovom turniru.

Uoči samog prvenstva, upoznata sam sa pravilima oblačenja i u skladu sa njima sam se ponašala. Pravila su sledeća: „Za vreme trajanja kola u turnirsku salu nije dozvoljen dolazak u šortsevima, mini suknjama, trenerkama, majicama na bretele, papučama i drugoj obući sa otvorenim prstima.”

Naime, već u toku prve partije, kapiten mog tima mi je prišao i zamolio me je da što manje šetam po sali, a objašnjenje sam čula nakon završene partije – glavni sudija mu je rekao: „Ova tvoja na drugoj tabli ima mini suknju.”

Ove reči su me prilično uznemirile jer, ukoliko je gospodin sudija odlučio da se u toj meri kritički i kritizerski bavi dres kodom, i ponašanjem učesnica na turniru, njegova profesionalna dužnost je bila da se informiše o njihovim imenima i prezimenima. Sa druge strane, bila sam obučena pristojno, sasvim u skladu sa pomenutim pravilima o oblačenju imavši na sebi haljinu dužine malo iznad kolena koju sam nosila na nedavno završenom Evropskom prvenstvu u Rumuniji. Opšte je poznato da haljina iznad kolena nije isto što i mini suknja/haljina.

Zainteresovanost sudija za izgled šahistkinja rasla je iz dana u dan, te je već trećeg dana fokus prebačen na moju koleginicu iz tima. Smatrajući nepristojnim način na koji se ona odnosila prema svojoj kosi za vreme partije, pomeravši je levo-desno, napred-nazad, čime je navodno isticala vrat kao deo svog tela i kopču džempera koji pokriva cela leđa, glavni sudija je opet uputio posrednu kritiku i rekao ju je našem kapitenu. Ovaj komentar ukazao mi je na njegovu potrebu da po svaku cenu, skrivajući se iza autoriteta, kritikuje šahisktinje, omalovažava ih i, samim tim, ometa uobičajeni profesionalni tok turnira.

Nakon ovoga, priča se nastavlja, te gospodin sudija skuplja hrabrost i direktno mi se obraća na ulazu u salu i govori mi kako moram da povedem računa o vidljivosti svog ramena za vreme partije. A o čemu bih drugom razmišljala? Zaista nemam vremena ni želje da detaljno opisujem komentare koji su usledili, ali naglašavam da pouzdano znam da su slična iskustva imale i igračice iz drugih ekipa.

Za sve to vreme, u delu sale u kojem se igrala muška liga, imala sam priliku da vidim i čujem klompe i zapazim istaknuto zabranjene trenerke i kratke letnje pantalone. Takođe, nakon jedne od prvih primedbi na naše tako provokativno oblačenje, kapiten mog tima je gospodinu glavnom sudiji skrenuo pažnju na učesnika muške lige koji je već treći dan zaredom igrao u papučama, na šta je dobio sledeći odgovor: „Ti gledaj svoja posla!” Ovaj tekst nema nameru da se bavi istragom i detaljima odnosa prema muškim igračima, ali znam da se njihov stil oblačenja od početka do kraja nije menjao, niti je iko snosio posledice za kršenje pravilnika o oblačenju. Ja jesam.

Čitava priča je kulminirala uoči početka poslednjeg kola. Moja pojava je iznova uznemirila prisutne sudije, te me je jedan od njih momentalno uputio gospodinu glavnom sudiji, procenivši moju haljinu neadekvatnom. Nakon toga, gospodin glavni sudija mi je zapretio kontumacijom na šta sam ja odgovorila jednostavnim zahtevom da iste kriterijume primeni na one muške igrače koji i dalje nisu bili obučeni u skladu sa pravilnikom o odevanju. Gospodin glavni sudija negirao je postojanje bilo kakvog odstupanja od pravilnika među muškim igračima, istakavši da su svi odgovarajuće obučeni. To nije bila istina i to je razlog zbog kojeg sada pišem ovaj tekst u ime svih šahistkinja koje su imale slična iskustva. Neposredno nakon razgovora, velikodušno mi je ponuđeno da ostvarim pravo na igru ukoliko se presvučem. U ovom trenutku imala sam sreće jer nisam bila sama. Imala sam nesebičnu podršku kapitena svog tima čija mi je reakcija samo dala potvrdu da ne grešim u tvrdnji da sam tendenciozno i nepravedno kažnjena. Nisam se presvukla. Zahvalila sam se i odbila ovu sramnu i uvredljivu ponudu koja je predstavljala samo prividnu slobodu izbora.

Ovom prilikom ističem entuzijazam i profesionalnost rukovodstva Šahovskog saveza Srbije koje nam je omogućilo da ovako važan turnir igramo u odličnim uslovima. Postojanje dres koda na najznačajnijem nacionalnom turniru jeste novina koja je sasvim u skladu sa svim evropskim i svetskim turnirima na najvišem nivou. Međutim, ljudi koji su zaduženi za realizaciju turnira ne samo da nisu uspeli profesionalno da implementiraju pravila, već su sami sebi dozvolili da pravila tumače drugačije, pa čak i da donose nova. Kakva god bila, pravila moraju biti ista za sve. Svako odstupanje je izuzetno uvredljivo, a u ovom slučaju i seksističko jer je pravilnik o odevanju „čitan” selektivno i najvećim delom primenjivan na šahistkinje. Imam sreće da učestvujem na velikim evropskim i svetskim, zatvorenim i otvorenim turnirima i do sada nikada nisam imala sličnih neprijatnosti koje su očigledno samo rezultat ličnog senzibiliteta pojedinaca, njihove isfrustriranosti i bahate neprofesionalnosti.

Od mene toliko. Hvala na pažnji.

Teodora Injac
Beograd, 17.09.2021.

(Preneseno sa Večitog šaha)

Nenad Radošević -Komentar na tekst: Skandal na pojedinačnom Evropskom šahovskom šampionatu na Islandu


Zoran Runic Fasizam na djelu Boroljub Zlatanovic Odavno su svuda u sahu dvostruki arsini za igrace sa zapada i …

Generalno mislim da Luka nije znao koja su mu prava i obaveze, posebno prava za vreme turnira. Sada mi možemo svi da pametujemo, kada je sve prošlo, a nismo bili u njegovoj koži. Naravno da smatram da je sramno da ostali šahisti, učesnici turnira, a i šire nisu dali makar saopštenje povodom slučaja njihovog kolege. Ovaj slučaj bi trebalo iskoristiti da naši igrači znaju šta treba da čine u sličnim situacijama. Lično nisam siguran šta je trebalo uraditi, ali mi deluje kao logično poziv Šahovskom Savezu i ambasadi Srbije. Oni bi trebali da povuku potom procedure i protokole, shodno činu koji se desio. Mislim da bi i oni u datom slučaju bili nemoćni, ali u svakom slučaju ostaje ozbiljna mogućnost tužbe, kao zaista realna opcija. I baš oko toga Luki treba pomoći. Ne zarad para, koje nisu beznačajane.

Koliko sam shvatio iz prethodnog, neki drugi igrač je završio turnir, a bio je u sličnim okolnostima kao Luka, dalje, Luka nije dobio nikakvo zvanično obaveštenje ili dokument o slučaju, što daje šansu za pravno delovanje (na osnovu čega je udaljen sa turnira – makar sam ja tako shvatio). Rekao bih da ima dosta prostora za žalbu u kojoj se treba osvrnuti na konkretan slučaj, bez uplitanja politike, odnosa istok – zapad. Mislim da ima dovoljno elemenata da tužba bude povoljno rešena, ali takodje mislim da bi Luki trebala pomoć od strane Saveza, da ta tužba bude sročena na najbolji mogući način. Verujem da Savez u Luki vidi budućnost našeg šaha. Savez ima šansu da pokaže kako se brigom prema šahistima odgovorno ponaša shodno svojoj ulozi.
Rikard je da jako dobar komentar, taj komentar bi mogao biti ideja vodilja

(

Podrška Luki Budisavljeviću


Lajthajm Borko

Podrška nasem velemajstoru Luki Budisavljeviću i apel šahovskom savezu Srbije da reaguje na isključivanje sa evropskog prvenstva. Ova tišina je sramotna!

Dragan Lazic

vi mislite da se Luka stiti akcijom ŠSS na drustvenim mrezama? Ja mislim ne. Juce je odrzan sastanak rukovodstva ŠSS i Srđana Budisavljevica, Lukinog oca i staratelja, i usaglaseni su dalji koraci. A to je da ako organizator ne reaguje u naredna dva, tri dana i ne dostavi konacan predlog obestecenja, ide se na tuzbu nadleznim institucijama.
U medjuvremenu ce se od advokatske kancelarije (predlozene od strane Srdjana Budisavljevica) zatraziti pisana analiza predmeta i procena ishoda spora, sa procenom troskova. Ne znam da li moze drugacije i bolje. A na uraaa po drustvenim mrezama se ne dobijaju sudski sporovi, vec samo pamecu.

(Preneseno sa fejsbuka)

IM Zlatko Martić: EUROPSKO PRVENSTVO ISLAND 2021


· 

U Rejkjaviku na Islandu se održava Europsko pojedinačno prvenstvo u šahu .

Velika je borba za 23 mjesta koja osiguravaju plasman na World Cup 2023. Odmah da kažem da Prvenstvo slabo pratim, budući da je krnje, u Corona uvjetima. Koliko vidim, nastupa 80 igrača i 100 turista(ako ćemo one ispod 2450 tako zvati, a to je uglavnom populacija ispod 18-, ili 50+, pa neka se ne ljute). Tu je samo 59 velemajstora, čak ih je i na bojkotiranom prvenstvu u Turskoj 2006.g. bilo više – 79.

Očekujemo siguran prolaz GM Šarića, a Bosiočić i Martinović, nakon neočekivanih turbulencija , u posljednja 4 kola, trebaju malo dodati gas i iskoristiti priliku.

Najbrojniji su domaći (islandski) turisti, čak njih 59, zatim Nijemci (18) itd.

U ozbiljnim sastavima stigli su Armenci, Azeri, i još neki a trku vodi 33. nositelj Rus Tunja Demčenko.

Najbolje, najjače i najkvalitetnije Europsko prvenstvo organizirali su Riječani prije 10 godina, a nisu loše to napravili ni Makedonci prije 2 godine.

Da podsjetim one koji su zaboravli-u Skopju u nezvaničnoj konkurenciji 60+ tada sam osvojio drugo mjesto iza bivšeg kandidata za prvaka svijeta Beljavskog. Tko ne vjeruje, nek nađe tablicu. Onda je mozak još kao radijo, sad je počeo da trokira, što se vidlo nedavno na Šolti, pogotovo kad zvizdan upekne.

Lani je trebalo bit u Termama Olimia u Sloveniji. Tija sam ić, al je Corona zeznila stvar.

Kako im pade na pamet da stave Čempionšip na Island. Daleko je taj otok…

Preneseno sa fejsbuka

Dragan Popadić: O knjizi Nenada Neša Stankovića “Najveća tajna Bobija Fišera”


KAD SE ANĐELI RADUJU A LJUDI PROSVJETLJUJU

Za 60. rođendan, ovog 26. avgusta, dobio sam na poklon knjigu Nenada Neša Stankovića “Najveća tajna Bobija Fišera”. Pričitao i uživao. Ne samo zato što Fišera smatram najvećim šahistom svih vremena, ne samo zato što me ova knjiga podsjetila na meč Fišer Spaski na Svetom Stefanu, gdje sam bio specijalni izvještač Radio Titograda, ne samo zato što sam se prisjetio mlađih dana, već i zato što je Stanković napisao zanimljivu knjigu sa mnogo poznatih i nepoznatih detalja o ovom meču, koje je mogao znati kao Fišerov personalni asistent. I nije ovdje pravo pitanje da li je nešto izmislio, dotjerao, preradio, ili da li je sebi dao prevelik značaj? Pravo pitanje je da li je ispričao zanimljivu priču o genijalcu, usamljeniku, čudaku, čovjeku nježne duše u surovom svijetu koji traži uniformnost i poslušnost. Odgovor je pozitivan. Stanković je, začudo za jednog menadžera, iskazao poetsku tananost, široko obrazovanje i interesantan stil pisanja. Način na koji je riješavao Fišerove neobične zahtjeve pokazuje visprenost i snalažljivost menadžera, kakvih je dosta po svijetu, pa i kod nas, ali način na koji je pisao o nepobjeđenom prvaku svijeta, pokazuje da je među rijetkima koji mogu da osjete titraje tuđe duše. Da li je sve u knjizi istinito i da li je sve bilo onako kako autor piše, ostavljam čitaocima da prosude, a Stankoviću da se suoči sa samim sobom. Tu naročito mislim na scenu kada Spaski od Stankovića traži 300 hiljada dolara da ne pobjedi Fišera, koji je u Beogradu, u nastavku meča, u padu forme. Da li bi to uradio jedan džentlmen kakav je Spaski? Ja čisto sumnjam. “A šta će zaustaviti sumnju kad se javi?” . Ali, i ostavljam prostor da je možda i moglo biti tako. Jer čudan je čovjek, a u ovom svijetu mnogo je mjesta “gdje je neko ošamario dijete ili ubio lastu”. Čudan je čovjek i samom sebi, a kamoli drugima. Neki naši postupci su neobjašnjivi. Ali, kaže Šekspir, “budi iskren prema sebi, pa ćeš biti i prema drugima”,

U svakom slučajuu, Stanković je i osjetio taj ponor između Fišera kao genijalnog šahiste i Fišera kao pacera u političkim stavovima, i mržnji prema Jevrejima. Prije jedno 15-ak godina u “Šah mat listi” Gorana Tomića napisao sam tekst u Bobijevu odbranu, nakon što ga je jedan šahista optužio za neke izrečene političke stavove. I tad sam ga uporedio sa Bodlerovim Albatrosom. Na palubi, čitaj u politici, Fišer je nezgrapan i služi za porugu mornarima, čitaj svima nama. Ali, kad se vine u visine, čitaj u magični crno bijeli svijet sa 64 polja, on je je veličanstven i ostavlja bez daha. Uostalom zašto bi izvanredni šahista, čitaj doktor, inžinjer, glumac… bio izvanredan politički analitičar? Još kad je opterećen kao Bobi, stavovi su mu uglavnom pogrešni. Ali, i tu treba zastati i razmisliti. Fišer je bio strastveni zagovornik teorija zavjera. Sedamdesetih godina to je izgledalo čudno. Danas mnogi tako razmišljaju. Ili pitanje vremena u šahovskoj partiji. Genijalni šahista izmislio je novi sat. Sa dodavanjem vremena poslije svakog poteza. Na ovom satu igrao se meč Fišer-Spaski na Svetom Stefanu i Beogradu. Danas svi igramo na Fišerovom satu. Fišer je izmislio i novi šah, predlažući drugačiji početni raspored figura. Takmičenja se danas organizuju po tzv. Fišerovom šahu, gdje teorije otvaranja možete baciti u vodu . To i jeste jedna od vrijednih poruka Stankovićeve knjige. Budite oprezni u izricanju stavova. Ne budite tvrdoglavi. Razmislite o vašim i tuđim argumentima sa kojima se ne slažete. To nam toliko fali u ovom svijetu površnosti, jednobraznosti i odsustvu dilema. Reći ćete, pa Fišer prvi nije bio takav. Pa šta? Ne mora da znači da je bio u pravu. Ali, takav je bio za šahovskom tablom. Imao je dileme, učio je, analizirao, pratio teoriju, i na kraju donosio odluku koje se čvrsto držao. Svi dobri šahisti to rade. Za tablom nisu isključivi i tvrdoglavi. Jer će izgubiti partiju. Zato je, po meni, šah veći od života. U šahu dunster ne može biti šampion, jer mu “striko radi u Vladu”. U životu može. Ne samo u Crnoj Gori, nego širom svijeta.

Neki lirski momenti u ovoj knjizi su za pamćenje. Recimo, prvi susret Fišera i Spaskog u Beogradu, uoči meča. Autor s pravom konstatuje da “u životu svakog čoveka postoje momenti kada on celim svojim bićem postane svestan da prisustvuje nečem sasvim posebnom i izuzetnom”. Takav je bio taj susret svjetskih šampiona u romantičnoj Skadarliji. Ili pasaži o kontroli, jer autor sjajno primjećuje da u “Fišerovom shvatanju svijeta sve i svako je morao biti pod nečijom kontrolom”. Za tablom Fišer je bio taj koji kontroliše, “veliki kreator, vlasnik, veleposednik, ultimativni kralj koji ima moć bez ograničenja ili granica”. Mnogi šahisti imaju taj osjećaj. Ne možete platiti sve račune, administracija vas maltretira, recepcionar ne razumije što će vam bolje osvjetljenje u sobi, automehaničar se podsmjeva vašem znanju o motoru. I onda sjednete za šahovsku tablu i sve zaboravite. Uronite u svijet mašte i postajete dirigent čudesne vojske u čudesnoj simfoniji. I ako izgubite to nije zato što vaš protivnik ima para, što je ljepši od vas, što ima uticajne rođake, već zato što bolje igra šah od vas. Barem u toj partiji. Ili konstatacija da je zavolio Fišera kao što se “voli čudni stric kojeg se cela familija stidi i koji se iznenada vrati u rodni grad posle višedecenijskog lutanja po svetu, bez ušteđevine, ali sa pričama i pridikama za sve njih”.

Zanimljiva je i priča iz Budimpešte kada je Stanković pitao Bobija da li bi mogao nekog da ubije samo zato što je Jevrejin. I njegov odgovor: “Ja nisam ubica. Ja samo pričam, objašnjavam. Nikada! Nikada! Ne! Nikako!” I lucidna autorova konstatacija: ”Ako ne ubija i prejaka riječ”.

Ova knjiga može poslužiti i kao priručnik za organizovanje spektakla. Takav je bio meč na Svetom Stefanu. Koštao je mnogo. Ali, šta su novčanice sem parče papira kome je neko dao vrijednost. Ostao je istorijski događaj, ostala je priča, ostao je mit. Izgnani kralj se vratio u svoje kraljevstvo. I to na ovim našim prostorima. A da smo u Crnoj Gori bili malo pametniji i poslušali predlog Bonje Ivanovića da se Fišeru da azil, sada bi Crna Gora bila mitsko mjesto. Vjerovatno bi ovdje Fišer bio sahranjen, i rijeke hodočasnika bi se slivale da vide grob genijalnog šahiste. Lijepe bi novce od toga mi zaradili. I ne bi bili prvi koji su se okoristili od Fišera.

Autor nas u knjizi podsjeća na press konferenciju na Svetom Stefanu, dan uoči početka meča. Prisustvovao sam toj konferenciji i sjećam se da nismo bili sigurni da li će se Fišer uopšte pojaviti. Kada je ušao u salu nastalo je komješanje. Sa zaprepašćenjem sam posmatrao scenu kad je Fišer pljunuo na papir, faks poruku američke Vlade da mu se zabranjuje da igra meč jer je tadašnja Jugoslavija bila pod sankcijama UN. Tada mi je to djelovalo pomalo nepristojno. Danas shvatam da je to bio genijalni potez, doduše, saznajem iz knjige, vjerovatno unapred planiran. Bobi je jednostavno poručio – pljujem ja na vas i vaše političke dogovore. Ja jednostavno hoću da igram šah. Igra je najvažnija a ne politika. I zar nije to tačno? Zar nije svijet kasnije nastavio da sarađuje sa Slobodanom Miloševićem “garantom dejtonskog sporazuma”, kako su ga nazivali. Oni mogu da sarađuju a Fišer ne može da igra šah. Ali, da ne bude zabune, podsjeća nas autor, Fišer je uvijek pravio razliku između oligarhije i naroda. Kako u SAD tako i u svim drugim državama svijeta. Bez obzira na staru floskulu da “narod ima vlast kakvu zaslužuje”.

Propovjednik kaže: ”Sve ima svoje vrijeme. Svaka stvar ima svoje vrijeme pod nebom”. Tako je i došlo vrijeme spektakularnog Fišerovog povratka. Postojala je Fišerova želja, postojala je želja Spaskog, postojala je Zita Rajčanji, Fišerova djevojka, postojao je glavni mecena- kontraverzni biznismen Jezdimir Vasiljević, postojao je sposobni direktor meča Janoš Kubat, postojao je i Neš Stanković. Ali, sve to ne bi bilo dovoljno da se zvijezde nisu namjestile kako treba. Možda se sve događa slučajno, a možda ima nešto, što bi rekao Šekspir, ”što smjerove naše uobličava”. I o tome govori ova knjiga, što nas tjera na razmišljanje. Koliko pojedinac tvori istoriju, Koliko istorija stvara pojedinca? Koliko ima predodređenosti na ovoj čudnoj plavoj Planeti? Da li je sve zapisano ili se naše sudbine mogu promjeniti? I gdje smo mi u svemu tome? Ovu knjigu možete čitati i kao priču o trijumfu, sreći i utjehi. “Ako sve to uopšte postoji, ili ako mi to razumeti možemo”.

Stanković nije šahista i u knjizi se nije mnogo bavio šahovskim pitanjima. Ipak, ostavio je dilemu čitaocima, sa kojom snagom je Fišer igrao meč protiv Spaskog na Svetom Stefanu i Beogradu? Za mene nema dileme. Fišer je igrao izvanredno. To je pokazao već u prvoj partiji kada je u Španskoj partiji potpuno nadigrao protivnika. I sjajan manevar bijelog skakča koji će, nakon izmjene teških figura po A liniji, doći na polje a3 i napasti nebranjenog pješaka na b5. Spaski je, uvidjevši plan bijelog, žrtvovao figuru, nedovoljno za spas. Fišer je igrao precizno do samog kraja. A šta tek reći za 11. partiju meča. Sjećam se da sam se javljao uživo u program Radio Titograda kada se igrala ta partija. I tada sam rekao da prisustvujem rađanju jednog genijalnog umjetničkog djela. Ta partija i jeste to. Silna energija bijelih figura koje je vodio genijalni vojskovođa. Spaski je nemoćno gledao kako neprijateljska konjica pleše oko njegovog kralja. Sve što je mogao da uradi je bilo samo da uđe u izgubljenu završnicu koju je njegov protivnik odigrao precizno do bola. Ovakve partije ostaju da svjedoče da je šah i umjetnost, a ne samo sport i nauka. I u pravu je Stanković: Ovome se” anđeli raduju a ljudi prosvetljuju”.

Fišerov povratak šahu bio je jedna velika bajka. Imali smo i princa i princezu, i zlog vuka. Imali smo i hepiend. To što je kratko trajao, govori o nesavršenosti života, a ne bajke. Za trenutak sve je stalo. Utihnulo. I rat, i meci, i jugoslovenska tragedija. I nesavršenost svijeta. Ostala je samo igra. Čudesna, tajanstvena, neobjašnjiva. Ostaja je pouka da postoji druga šansa. Ne daje je život uvijek. Zato je treba iskoristiti. Nenad Neš Stanković nas je podsjetio na to. Dovoljno da sa pažnjom pročitamo njegovu knjigu “Najveća tajna Bobija Fišera”. A njegova najveća tajna bio je on sam. Glavom i sjedom bradom. Što se tiče Stankovića, u svojoj 27. godini on je imao tri zadatka. Da Fišera štiti od drugih, od Fišera samog i od  sebe. Četvrti zadatak, pisanje knjige, došao je kasnije. Čini se da je sva četiri zadatka Neš uspješno obavio. Posljednjom zadaćom pridružio se onima koji znaju da smo mi “građa od koje se prave snovi”.

Dragan Popadić, FIDE majstor iz Tivta

GM Božidar Ivanović: Kad ćemo po nešto naučiti?…


Bozidar Bonja Ivanovic

KAD ĆEMO PO NEŠTO NAUČITI ?…

Svako vrijeme donosi nove ljude, nove vrijednosti i običaje. No, iako je to ustaljeni ritam civilizacijskog progresa ne znači da je sve novo bolje od onog starog i da ga a priori treba ptihvatiti. Naprotiv, mnoga ranija iskustva sadrže mudrost prethodnih vjekova i u njima valja potražiti puno korisnih savjeta.

Ako pogledamo sportsku scenu danas prvo što pada u oči je ponavljanje grešaka iz prošlosti što znači da nemamo ni namjeru da nešto iz svega toga naučimo. Preteći od djetinjstva sportsle dogadjaje i kasnije učestvujući u njima aktivno ili kao posmatrač, više puta sam negodovao kad sa pred početak velikih takmičenja stvarala psihoza pretjeranih očekivanja u javnosti što je često imalo loše posledice.

Sport traži ne samo fizički pripremljenog pojedinca ili čitav tim nego i psihički stabilne i opuštene ličnosti koje te kvalitete treba da pokažu svojim nastupom na terenu. Ne treba ih opterećivati željama i zahtjevima za osvajanje medalja i drugih odličja već ih pustiti da u miru završe svoju misiju, a za proslavu i čestitke nikad nije kasno. Vidjeli smo proteklih dana neke od tih poraznih efekata a čak je i veliki Djoković postao žrtva tog nepodnošljivog pritiska. Svakodnevno su ljudi izražavali svoje iskrene želje ali nedovoljno upućeni u ogroman napor koji čovjek na svjetskom vrhu mora uložiti da bi ostao na tom mjestu a kamoli da nadmaši istoriju bilo kog sporta.

Sjećam se davno u bivšoj SFRJ novine su bile pune tekstova o nastupima jugoslovenskih timova na olimmpijskim igrama i svjetskim prvenstvima. To bi sve bilo poželjno i lijepo da nijesu u prvom planu bile medalje medju kojima se bronzana nije ni pominjala. Toj psihološkoj stihiji dosta su doprinijeli pojedini novinari i komentatori ali i sportske institucije koje nijesu bile posvećene tom vitalnom kutku vrhunskih sportskih ličnosti. Zato ubuduće treba osnažiti stručne štabove angažovanjem ljudi te struke kako bi sportistima bio vraćen duševni mir i kako bi bili izolovani od amaterskih uticaja i kontakata bilo koje vrste dok se takmičenje ne završi. Šampionski prohtjevi traže velike talente ali i stručnjake tog nivoa koji znaju da izbruse taj talenat.

Evo jedan zanimljiv lični primjer kako navijač može da naškodi svom favoritu. Na velikom turniru 1983.godine neki moj poštovalac je iz publike uzviknuo dobitnički potez koji sam se upravo spremao da odigram. Kad sam to čuo zastao sam kao zaledjen i bilo me sramota da to odigram. Počeo sam da razmišljam ponovo tražeći drugi potez koji dobija. Nije ga bilo ali sam potrošio puno vremena i ušao u velik cajtnot. Naravno, uspio sam da izgubim tu važnu partiju. Jedino što mi je ostalo nerazjašnjeno ko je mom navijaču šapnuo taj potez jer on ne zna ni danas da igra šah.

(Preneseno sa fejsbuka)

Komentari na „Srbija Open 2021“


Evo nekoliko komentara sa fejsbuka na upravo završen „Srbija Open 2021“

IM Vladimir Klasan (се осећа захвално).

Upravo je zavrsen Serbia chess open, verovatno najjaci open u Evropi ove godine, i jedan od najjacih na svetu. Sve cestitke pobedniku, 17. godisnjem Nihal Sarinu iz Indije koji je pre ovog turnira nadmocno osvojio open Srebrno jezero, i na taj nacin nastavlja meteorski uspon ka svetskom vrhu! Sigurno ce biti kad tad kandidat za svetskog sampiona ( Magnuse Karlsene, spavas li mirno? Description: 😁). Ovim putem bih zeleo da javno pohvalim organizatora ovog sjajnog opena – Sahovski savez Srbije na celu sa gospodinom Dragan Lazic koji jasno pokazuje da mu je stalo da se srpski sah vrati na stare staze slave i uspeha. Vidimo se iduce godine! Description: 😎

IM Zlatko Martic

MLADI INDIJAC POBJEDNIK VELIKOG SRBIJA OPENA

Nije to apsolutno nikakvo iznenađenje. U posljednjem kolu mladi Indijac Nihal Sarin (2004) izdržao je nalete prvog favorita Rusa Fedoseeva(1995) i osvojio Srbija Open. Drugi je Armenac Petrosjan Manuel (1998.godište). Fedoseev je završio treći.

Nastupilo je ukupno 483 igrača iz 44 zemlje. , od toga 56 velemajstora, ukupno na Mastersu 233 igrača s međunarodnim titulama. Najbrojnija je bila Turska ekspedicija s 46 igrača, iz Indije je doputovalo 30, iz Azerbejdžana 16, iz Armenije 11, 14 iz Kazahstana, 21, Rus, 6 iz USA, bilo je četvero Hrvata itd. Srba , domaćina , naravno najviše-172.

Mjesto igre – luksuzni hotel Metropol, cijene veoma povoljne.

Turnir je ispunio sva očekivanja organizatora i šahovske javnosti cijelog svijeta. Bilo je izuzetno borbeno, a mladi igrači su s oduševljenjem dočekali priliku da se u ovako jakom sastavu bore za norme i titule. Svi vodeći svjetski šahovski portali prenosili su turnir uživo.

Ton turniru davali su naravno mladi igrači sa svih strana svijeta. Osvojeno je mnogo normi.Velemajstorsku normu zaradili su Grk Kourkoulos (1998), Kazahstanac Mahnev(2000), Bjelorus Nikitenko(2000), Indijac Aditya(2006) i igrač bez titule( !) Pranav (2006) koji je s rejtingom 2366 odigrao za rejting perfomans 2646.

Posebno „upada u oči“ rezultat kazahstanske ekipe. Od njih 14 svi (100%) su u plusu s rejtingom.

Da šah u Turskoj napreduje krupnim koracima dokazuje njihovih fenomenalnih, ukupnih, više od 2200 !!! poena rejtinga u plusu.

Da na prostorima bivše Juge, šah stagnira, dokazuje ogroman minus rejtinga srpskih predstavnika. Treba istaći da je mladi 15-godišnji Vuk Damjanović kao 109 nositelj zauzeo odlično 18. mjesto i upravo je on najuspješniji igrač s ovih prostora. Osim njega treba istaći i mladog Slovenca Tisaj Domena(2002), koji je imao rejting 2293, a odigrao za rejting perfomans 2560. Fantastično. Od četvorice Hrvata, pohvale zaslužuje MK Horvat Damjan (1997) iz Dugog Sela, koji je, kao 241 nositelj, turnir završio na 102. mjestu s perfomansom 2381, igrajući svih 9 partija s favoritima. Prvih 5 kola izvrsna je bila Ena Cvitan, dok je Vladimir Bukal zakazao.

Bilo kako bilo, mislim da turnir izvanredno uspio, jedino ovakvi turniri domaćim lovcima na nagrade nisu po volji, jer kada vide ovakvu konkurenciju, onda valjda shvate da treba radit, a ko će još radit i grijat stolicu..bemti Istok i take fanatike.

Vladimir Šakotić се осећа збуњено у месту Metropol Palace Belgrade.

6 ч.  · Београд, Централна Србија, Србија  · „Srbija open 2021“ bio je zanimljiv ne samo velikim majstorima šaha, već i pravim majstorima fotografije. Tokom 7. kola pažnju šahovskih portala privukla je fotografija Mark Livshitz u kome je jedan od učesnika prikazan bez obuće.Onda je Nemanja Bjelanovic Dimitrijevic objavio fotografiju istog šahiste u istom kolu sa obućom. Kome da verujem od dva FB prijatelja?

Dragan Lazic се осећа фантастично.

  · Осећам за потребно да напишем ових пар реченица: Последњих недеља сам, без претеривања, обасут похвалама и речима подршке од стране десетина шахиста и шаховских радника. Данас су ми прилазили у највећем броју и све те лепе речи, наравно, изузетно пријају. Из мене је поводом тога изашао коментар да ја изузетно добро подносим похвале. Зато овим путем захваљујем свима који ми дају подршку и охрабрују ме на шаховском путу којим идем.

Али: Као неко ко са пажњом ствари посматра и проматра, ипак запажам да има и оних (на срећу ретки су) који се још нису решили да упуте ама баш ни једну реч похвале. А сусрећу ме често. Углавном ми указују на грешке. Нема разлога за бригу, упорност јесте једна од мојих карактеристика.Хвала свима који у српском шаху раде пре свега за добро српског шаха !!!

Natasa Savic

Ovim pokazujete Dragan Lazic da ste jako obziran čovek, istovremeno i neko ko izuzetno profesionalno obavlja svoj posao i kome nijedna pohvala i kritika ne prolaze nezapaženo.

U prostom zbiru, naravno da je mnogo više pohvala nego kritika i ja bih se uvek vodila time ko ih upućuje i sa kojom namerom. Celoj našoj šahovskoj javnosti je jasno da ste učinili za srpski šah više nego svi Vaši prethodnici zajedno, pa mnogostruko umnoženo.

Moja lična želja je da nastavite i dalje putem koji ste krenuli, one „kritike“ koje su bile dobronamerne da shvatite konstruktivno jer im je možda bio cilj da sve bude savršeno, pošto je Vaš rad vrlo blizu toga, a da se ne obazirete na one koje nisu dobronamerne. Veliki pozdrav!

Boroljub Zlatanovic

Ja sam zahvalnost, pohvale i čestitke iskazao više puta. Sad ću samo napomenuti da ću o sugestijjama i kritikama kad za to dođe vreme. Veličanstvena manifestacija sa prostorom za napredak.

Milan Jeremic

(СПЕЦ) НАКОН КРАТКОТРАЈНЕ НЕДОУМИЦЕ ЗБОГ ПОБЕДЕ КОНТУМАЦИЈОМ У ПОСЛЕДЊЕM КОЛУ, (А ПРЕМА ТАЧКАМА 1.41.Ц И 1.51 ФИДЕ ПРАВИЛНИКА) ВУК ДАМЈАНОВИЋ ЈЕ, НА „БЕОГРАД ОПЕНУ“, ОСВОЈИО БАЛ ЗА ИНТЕРНАЦИОНАЛНОГ МАЈСТОРА ОД 8 КОЛА. ЊЕМУ ЋЕ ТИТУЛА БИТИ ПРИЗНАТА КАДА ИСПУНИ ПОТРЕБАН БРОЈ НОРМИ И СА 26 ПАРТИЈА. ЧЕСТИТАМ!“Veciti sah“ 09.07.2021.

Sasa Jevtic

  • Sa 26 partija titula neće biti priznata, potrebno je minimum 27 partija. Dakle, trebaju mu još tri bala sa po 9 partija, ili još 2 bala od kojih bar 1 mora imati više od 9 kola

Vladimir Akopjan: Loša šala?


Komentar na Karpovljev intervju

Piše: Vladimir Akopjan, velemajstor

Loša šala?

24.05.2021.

Poštovani Evgenij,

sa velikim zaprepašćenjem pročitao sam odlomak starog intervjua sa Anatolijem Karpovom, koji se mene lično tiče.

Izjava o „fuziji“ u poslednjem kolu je toliko apsurdna da čovjek ne želi ni da je komentariše.

Nisam imao takav odnos sa Garrijem Kimovichem, tako da bi me on nazvao, čak i sa tako glupim zahtjevom.

Pored toga, nikada nisam razgovarao sa mističnim „kanadskim velemajstorom“ kome sam to ispričao. Mnogo je lakše pretpostaviti da je Anatolij Evgenijevič bio žrtva neke surove šale ili podvale.

Mnogo mi je prijatnije da čestitam rođendan Anatoliju Evgenijeviču Karpovu, izuzetnom  šahisti i mom odličnom partneru u beloti na istom turniru (Linares, 1995), i da mu poželim zdravlje i uspjeh u svemu!

S poštovanjem,

Vladimir Akopjan

Злая шутка? | chess-news.ru

FM Aleksandar Tomić: Serija šahovskih turnira u Crnoj Gori


Aleksandar Tomic

U vezi sa sahovskim turnirima koji su organizovani u proteklom periodu i narednim koji ce se odrzavati u toku citave godine u Crnoj Gori.

Zelim prvenstveno da se zahvalim predsjedniku Sahovskog saveza Jovan Milovic na bezrezervnoj podrsci,kako finansijskoj,tako i drugarskoj.Bez njega i Zeljko Mijanovic bi sva ova prije svega jako plemenita prica bila nezamisliva.

Inace ne volim da pisem o ovim stvarima,ali cisto radi citave sahovske javnosti.Malo je i nezahvalno ali moram da kazem da bez Jovana Milovica i Luka Draskovic i njihove velike ljubavi prema sahu,jako je bilo tesko uopste u cudnim epidemioloskim okolnostima pomisliti, a kamoli organizovati turnire ovako visokog nivoa,sa toliko zvucnih svjetskih imena.

Posebno bih istakao rad Mitar Djukanovic koji je svakog dana pored emisije koja je emitovana na niksickoj televiziji i brojnih izvjestaja za druge medije,uvijek bio tu,da zajedno sa mnom doceka nase prijatelje iz svijeta i regiona i ucini da se osjecaju lijepo u toku citavog turnira.

Ne smijem zaboraviti sekretara Sahovskog saveza Boro Miljanic,sudije Igora Vujacica i Milan Radonjic i sve nase prijatelje koji su finansijski podrzali nase turnire,Opstinu Niksic,Turisticku agenciju naseg grada,firmu Info plan,Optiku Mirkovic i mnoge druge.

Ja sam tezio maksimalno da se ovi turniri organizuju,ne samo da bih ih igrao ja,nego svi nasi mladi ljudi,koji bi dobili brojne sanse da pokusaju da igraju na sto vecoj sceni,da uzivaju u sahu,dobroj atmosferi i kao posledica toga doci ce dobri potezi i titule.

Prvi put u zivotu sam na nekom turniru kada sam mozda i najvise ocekivao od svoje igracke snage zavrsio na poslednjem mjestu,sada kad ovo pisem smijem se,nijesam tuzan ni malo,cak mi je i drago zbog toga. Uzivao sam u fenomenalnom druzenju,toliko ljudi sa svih krajeva svijeta u nekada najvecem sahovskom centru u Jugoslaviji, Niksicu,gradu dobrih ljudi i lijepih zena 😅.

U ponedeljak se prica nastavlja na Sampionatu Crne Gore,velika borba za titulu i jos veci ulog,prva cetiri igraca sa prvenstva igrace doigravanje,prvak odlazi na jedno od najprestiznijih takmicenja na svijetu,Svjetski Kup. Nakon toga 10-17 maj ide velemajstorski turnir u Budvi.Sto bi rekao jedan od mojih najdrazih sahista Crne Gore:“Bice arije“.Ljublju 😂❤️

(Preneseno sa fejsbuk stranice FM Aleksandra Tomića)

Grčić Dimitrije: Tačka na turbulencije u Šahovskom savezu Republike Srpske


Piše: Grčić Dimitrije

Sa radošću želim objaviti, Rješenje Okružnog suda u Banja Luci od 06. Aprila 2021. godine, gdje se odbija Žalba na donešeno rješenje Osnovnog suda u Banja Luci, i time je stavljena tačka na nepotrebne turbulencije u Šahovskom savezu Republike Srpske.

Grupa istomišljenika na čelu sa Radovanom Grdinić iz Trebinja, krenula je 2019. godine da ruši legalne organe ŠSRS na vanrednoj Srupštini u Tesliću, gdje je prethodno lobirao po nekim šahovskim klubovima u Republici Srpskoj, i našao snažno utočište nekih šahovskih klubova u gradu Gradiška, na žalost, najvećom zaslugom Predsjednika ŠK „Kozara“ Gradiška.

Ta i takva situacija u ŠSRS je pisana i opisivana u mnogim portalima kod nas i okruženju, gdje su svoju navodnu opravdanost našli kod nekih poznatih šahista, te su raznim mahinacijama preoteli web stranicu ŠSRS, i blatili sve što se svojski radilo u ŠSRS, jer su bili podržani nekim političarima režima.

Spomenuta družina je pusta manjina, gdje je ogroman broj šahovskih klubova Republike Srpske svojski stao iza novog rukovodstva na čelu sa gospodinom Predsjednikom Aleksandrom Kovač i neumornog šahovskog  entuzijaste  IA Stojanović Vlade.

        Važno je napomenuti da je pobjedio ŠAH, jer se veći dio njihovih pristalica priklonio stvarnom ŠSRS na čelu sa Predsjednikom Aleksandrom Kovač, i učestvovali na prvenstvima i takmičenjima u organizaciji jedinog nam ŠSRS u prošloj godini, dakle, sva su planirana takmičenja održana u 2020. godini i bez onih, minornog broja šahovskih klubova, koji su podržavali Radovana Grdinić i osobe oko njega.

        Mi odrasli moramo biti primjer mladima, jer je šah drevna igra koju trebamo svi voljeti na svoj način, i poštovati danonoćni rad rukovodstva ŠSRS, koje nam kreira mnoga takmičenja i prvenstva tokom kalendarske godine.

         GENS UNA SUMUS

SSRS 1 Žalba

SSRS 2 Konačno rješenje

SSRS 3 Konačno rješenje

Garry Kasparov: „Pobjednika turnira kandidata treba da odredi doigravanje, a ne dodatni kriterijum“


25.04.2021 16:46

Garry Kasparov vjeruje da bi danas Anish Giri bio najdostojniji protivnik Magnusa Carlsena u meču svjetskog šampionata. Holandski šahista je taj koji je, prema 13. svjetskom šampionu, pokazao najbolju igru u drugom krugu Turnira kandidata.

„Što imamo sada? Pobjednika turnira u slučaju jednakog broja poena odrediće dodatni kriterijum. Zato je Nepomniachtchi ispred Girija iz razloga što je partiju protiv njega dobio prije godinu dana. Prije godinu dana!

Da li je u FIDE bilo tako teško odrediti dodatni dan za doigravanje? Svjetski šampion će se odrediti u doigravanju! Carlsen je dva puta pobijedio na ovaj način. A zašto onda ne može tako da se odredi na turniru kandidata? Ovo je smiješno. To je jednostavno smiješno!

… Inače, Karjakin se na isti način kvalifikovao za meč i 2016. godine! Prije posljednjeg kola u Moskvi dijelio je prvo mjesto sa Caruanom, ali je bio ispred njega prema dodatnim kriterijima. Caruana je tada bio prisiljen da igra sa njim na pobjedu crnim figurama. FIDE je iz tog događaja trebao da nauči lekciju! Jer to je potpuno pogrešno. Ako dva igrača dijele prvo mjesto, dajte im priliku da odrede ko je jaču u doigravanju. Ova metoda je prihvaćena svuda, čak i u meču za svjetskog šampiona! To je poput izvođenja jedanaesteraca u fudbalu.

Dozvolite mi da naglasim: Nemam primjedbi na Nepomniachtchija, on će pobjediti na turniru (sa velikom vjerovatnoćom) po svim pravilima. I odigraće meč za svjetskog šampiona, kojeg je zaslužio. „

* * *

Kasparov pažljivo prati partije na  turniru i dijeli svoje utiske na svom novom kanalu Kasparovchess (za publiku koja govori engleski jezik). Govoreći o partijama u prošlom 12. kolu, posebno se zadržao na dvojici učesnika – Wang Hao-u i Alekseenku.

Foto: Lennart Ots

“Njihove partije na ovom turniru pokazuju: oni su šahisti iz druge lige, a ne na nivoa kandidata.

Da, izabrani su za turnir kandidata. Ali kako su izabrani? Preko turnira po švajcarskom sistemu?! Pa, sjajna ideja [Dvorkovičevog pomoćnika u FIDE] Emila Sutovskog! Otvorimo vrata, kažu, svima, izbor učinimo zanimljivijim!

Ustvari, kvalifikacijski ciklus nije mjesto na kojem želite da vršite popularizaciju šaha. Kvalifikacioni ciklus postoji kako bi se odabrao  najjači protivniki za svjetskog prvaka!

Opet, nemam nikakvih primjedbi na Nepomniachtchija -pobijedio je Wang Hao-a i Alekseenka. Ali kako su oni igrali u tim partijama je naprosto neshvatljivo! Najgore partije na turniru. Užasna igra – na nivou 2.400, ako ne i nižem. Uostalom, ove partije mogu postati presudne u borbi za pobjednika i  meča s Carlsenom! Sve ovo sugeriše da je potrebno jasno odvojiti dva različita procesa: izbor za meč za svjetskog šampiona i popularizaciju šaha. Prije početka turnira svi su vrlo dobro znali dva imena, koja definitivno neće zauzeti prvo mjesto. Niko ne bi dao ni cent da će pobjediti Wang Haoa i Alekseenko. Od ostalih šest učesnika, svako se mogao kvalifikovati za meč. „

Гарри Каспаров: „Ван Хао и Алексеенко – шахматисты из другой лиги. Претендентами они стали в результате „блестящей идеи“ Сутовского“ | chess-news.ru

Da li Vam se sviđa ovaj komentar Kasparova?

Za i protiv onlajn šaha


Evo zanimljive diskusije o onlajn turnirima sa jedne e-mail liste:

Piše: mk Damir Mravunac

VETERANSKI TURNIRI

Poštovani šahovski kolege, posebno HŠV !

Potpuno se slažem s uvaženim kolegom Zorkom ( „…Pošto sam igrao na turniru ( s veseljem ) želim samo ukazati da sigurno nisam jedini koji igra kad ga pozovu i ne gleda tko je organizator, nego se veseli da može igrati na zanimljivom turniru…“) koji podržava igranje na veteranskim turnirima.

Nažalost zbog Corona pandemije danas su jako rijetki turniri u klasičnom šahu, ali mi šahisti, za razliku od ostalih sportova, imamo rijetku privilegiju i mogućnost da možemo igrati na on-line šahovskim turnirima.

U HR trenutno takve turnire organiziraju redovito samo ŠK Travno, ŠK Morčić i od ove godine ZŠS…! Naravno na internetskim stranicama lichess i chess.com svakodnevno se može igrati na raznoraznim turnirima, a posebno su zanimljivi ekipni turniri, na kojima sudjeluju i više naših ekipa. Osobno igram svakodnevno na raznim internetskim on-line turnirima, na kojima igraju tisuće igrača iz cijelog svijeta ( igrao sam nedavno i na maratonskom 24-satnom turniru s preko 22.000 igrača…!).

Činjenica je da jako malo HŠV ( hrvatskih šahovskih veterana ) igra na on-line šahovskim turnirima. Teško je shvatiti da od skoro 1.400 članova šahovskih veterana registriranih pri HŠS, samo nas oko tridesetak (!?) igra on-line…!? I tu stvarno nema veze tko je organizator turnira, organizatori su razni, ali svakome bi trebali dati podršku u organizaciji…!

Nažalost za nas veterane vrijeme ne radi, mi smo već u cajtnotu, životni sat nam neumitno otkucava, puno nas je kolega napustilo…

Imamo mogućnost da se družimo i igramo našu najljepšu igru putem interneta, u toploj sobi, zaštićeni od Corone…ali to ogromna većina ne koristi…!??? 

Zašto…? Bilo bi interesantno to saznati…!

Pozivam sve kolege i prijatelje, pogotovo HŠV da se aktiviraju te počnu igrati i družiti se na on-line šahovskim turnirima…! 

U svakoj kući danas postoji nekakakv kompjuter, a unuci će vas logirati na šahovsku platformu…samo treba htjeti i imati želju…!

Bojim se da klasičnih još dugo neće biti ( a i na njima nije baš velik odaziv veterana ).

GENS UNA SUMUS

mk Damir Mravunac, HŠV + 65

&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&

Piše: IM Srđan Šale

Poštovani “kolega“  Mravunac ,

Vaš entuzijazam za onlajn  šah me  “isprovocirao “ na ovaj odgovor koji je u duhu naslova  serije Curb your enthusiasm (prigušite svoj entuzijazam).

Dakle, želio bih ponuditi potpuno drugačije viđenje iste teme.

Netko je dobro rekao da je svatko od nas jedan prozor. I sa svakog prozora se vidi nešto drugo. Evo što se vidi s moje “ponistre“.

Igranje “službenog“ internet šaha smatram nekom čudnom disciplinom kojoj je sa šahom  zajedničko samo to što se koristi riječ šah i 32 figure. Radi se o čudnovatom kljunašu, koji se od klasičnog šaha duboko razlikuje .

Slično kao što su  potpuno drugačije  ekstremne discipline igranja šaha na 1 minutu ili dopisni šah. A dopisni šah je danas   igranje šaha emailom sa svojim kompjuterom sa kompjuterom drugog čovjeka .

Dakle, osobno me nimalo  ne privlači  “službeni “ Internet šah, kao što me ne privlači šah na jednu minutu, dopisni šah, Pero Ždero itd.

Igram povremeno na lichessu anonimno na 3 minute . Ili 3+1 Za opuštanje i zabavu.

Zapanjujuće je kolega Mravunac da ljudi varaju u anonimnoj bezveznoj partiji na 3 minute na lichessu .

Lako je to naravno ustanoviti i dokazati. Imam sakupljen folder tih partija. Ima čak besplatan software koji omogućava varanje .

Nemam ga instaliranog i nisam probao, ali zapanjujuće je da to ima na na netu i to besplatno.

8 od 10 ljudi ne predaje partiju nego puste da im iscuri vrijeme.

8 od 10 ljudi ne prihvaća revanš.

Kada bi čovjek izvodio psihološke zaključke o šahistima koji igraju na internetu  na 3 minute, onda bi one bile porazne za šahovski i ljudski rod .

Dakle, ako ljudi varaju na bezvezne 3 minute, zašto ne bi varali i na službenim turnirima? Pa to rade i velemajstori.

Bilo onlajn (slučaj Armenija), bilo u zahodu .

Klasičan šah  je neka vrsta “tihog “  “svetog “rituala. Nešto kao  misa ili opera ,ali bez zvuka . Poput meditacije.

Bronštejn je pisao da na partiju dolazi u “svjašćeni  zal šahmatnog iskustva (Svetu salu šahovske umjetnosti) .

Klasični  šah je u odnosu na ovaj internet šah kao partije meča Spaski -Fišer 1972., u odnosu na cuger partije u kojima se u klubovima razbijaju satovi ☺

Klasični šah je jedini pravi test šahovskih sposobnosti svih uključenih. Od igrača, sudaca, organizatora.

Korčnoj je pisao da u šahovskoj partiji postoji neka“mistična povezanost “  igrača. Piše da bi ponekad bio tako usredotočen da je osjećao (znao)  što njegov protivnik misli . Ustajao se brzo od stola kada bi vidio neki jak potez za protivnika da mu ga “ne prenese.“

Dakle, igrati  službene Internet partije sa osobom koju ne vidim, preko dvodimenzionalnog ekrana, misleći stalno- je li ovaj potez on sam smislio ili mu ga je šapnuo prijatelj ili kompjuter potpuno mi je neprivlačno. Nekako ponižavajuća situacija. U kojoj se pitam je li mi stan ili auto ozvučen .

Službeni Onlajn šah mi je apsurdan  kao što je apsurdno  provoditi ispite na faksu  onlajn ili emajlom. I steći diplomu.

Isto tako mi je neprivlačno igrati sa kompjuterom .

Neprivlačni su mi i mečevi s kompjuterom  kao što mi je jedan kolega IM rekao da redovno upražnjava.  Priznajem da je to dobar vid treninga,ali nakon dvije do 3 partije još oko godine 2000 mi je postalo dosadno i nepraktično. Osim što nitko ne voli stalno gubiti, čemu igrati s vanzemaljcem koji  ne igra kao ljudi ? Isto mislim i sada i prije 20 godina.

Naravno,  koristim kompjuter da ustanovim “istinu“ u partiji koju sam igrao u klasičnom šahu.

I za kraj.

Meni je čudno da je vama čudno zašto malo veterana igra onlajn šah. Pa valjda smo mi po godinama i sklonostima klasičari. I volimo klasiku.

Vi ste očito još šahovski mladac pa volite Internet novotarije ☺

Pozdrav

Srđan Šale 

Vladimir Cicmil- Uz serijal: Priča o prijateljstvu (GM Milan Draško)


Sa odusevljenom sam procitao serijal od pet nastavaka Prica o prijateljstvu koji je veoma nadahnuto napisao GM Milan Drasko. Zapisi poznatih sahista me uvijek odusevljavaju. A pominjanje legendarnog fudbalera Dragoslava Sekularca me podsjeti na neke dogadjaje stare 40 ili vise godina. Kao ljubitelj sahovske igre, Seki je cesto posjecivao mnoge sahovske turnire, cak i nizeg ranga, i s velikom paznjom pratio partije, a sudije su cesto tolerisale njegov kratkotrajni ulazak u prostor za igru. On bi obicno obisao nekoliko stolova, iz blizine posmotrio pozicije i posle 10-15 minuta presao u gledaliste. Ali tokom Finala kupa Srbije (Hotel Izvor, Arandjelovac, 1981?) zamjenik kapitena jedne ekipe se glasno pobunio – trazeci da i on udje u prostor za igru (po Pravilniku imao je pravo ili kapiten ili zmjenik kapitena, a ne obojica). Mali nesporazum je brzo izgladjen, a ja kao sudija sam dobio ukor od glavnog sudije IA Ljubivoja Perunovica. No pre tog incidenta, po zelji igraca IM Sase Velickovica, napravio sam njihovu zajednicku fotografiju (istina veoma loseg kvaliteta), koju sam nedavno izvukao iz ‘kutije za cipele’. Sasa je kao omladinac trenirao i igrao fudbal, pa nije cudno sto je zelio da bude na istoj slici sa svojim fudbalskim idolom. Ali sudbina je htjela da Sasa, s kojim sam se tada druzio, do sada ne vidi ovu fotografiju – putevi su nam se nekako razilazili. Nadam se da ce sada ova fotografija doci i do njega, a siguran sam da ovaj dogadjaj i susret sa Sekularcem nije zaboravio.

Na slici: IM Sasa Velickovic i fudbaler Dragoslav Sekularac veoma ozbiljno prate sahovske partije (Finale Kupa Srbije, Hotel Izvor, Arandjelovac, mislim 1981).

Vladimir Cicmil,

04.04.2021.

Romain Edouard: Hibridni turniri – šala mora da prestane!


GM Romain Edouard:

20.02.2021

Igranje na prvom zvaničnom Hibridnom turniru, meč između četiri grada: Osla, Bratislava, Malmea i Barselone. To je zabavno iskustvo, i ponosan sam što predstavljam svoj grad!

Ipak, jako se nadam da će se Barselona biti sutra normalno tretirana u poslednjem kolu, kada ćemo najvjerovatnije igrati za titulu.

Na startu moje (FIDE rejtingovane!!) popodnevne partije izgubio sam nekoliko minuta jer mi server nije uzimao u obzir moj potez, što je pored samog vremena koje nije bilo previše relevantno, uticalo na mene mnogo psihološki. S obzirom na to koliko sam grešaka napravio ove godine, ne bih se nužno kladio da je ovo razlog zašto nisam pobjedio + 4 poziciju, ali sam se osjećao pogođenim tokom partije. Isto se desilo i mojim saigračima nekoliko puta i nijedno vrijeme nije nam vraćeno na časovnicima. Međutim, kada se to desilo jednom našem protivniku, odmah su mu dodali vreme na satu.
Konačno, pobijedili smo na vrijeme (u dobijenoj poziciji) zbog sličnog problema sa prenosom uživo kod protivnika, a oni su  insistirali da se vrati vrijeme (opet!) i da nastave da igraju.

Šala mora da prestane!


Aleksej Širov: Dobra reklama protiv evropskog hibridnog prvenstva!

Romain Edouard: Hibridno takmičenje je sjajno. Po mom mišljenju rejtingovanje  FIDE je pogrešno – ali to je samo moje mišljenje (bez obzira na moj rezultat). A u vezi sa tehničkim greškama – to je prvi eksperiment. Jedini stvarni problem ovdje je vraćanje vremena samo odabranim igračima!

Evgeni Postni- komentariše post Romain Edouarda

Ovo je takođe mišljenje najmanje desetina vaših kolega, kao što je pokazala moja anketa.

Jacob Aagaard- Mislim da će hibridna takmičenja ionako postati uobičajena stvar za nekoliko godina. Ali moramo da koristimo samopokretne table…

Romain Edouard- Igramo na DGT tablama ako na to mislite! Ali veza između table i računara ponekad zakaže. Što nije kraj svijeta ako ga kontrolišu i uvijek dodaju vrijeme – svima! •

Michal Krasenkov- Koliki je bio tempo igre?

Romain Edouard- 90 + 35

 

Romain Edouard – Bili smo primorani da igramo u partiji koja je dobijena na vrijeme, a naš igrač, koji je bio mnogo bolji, bio je totalno ometen nakon tako duge pauze i remizirao! To je sve bolje i bolje! Ok, odlučio sam da ionako neću igrati evropski hibridni šampionat. Nisam siguran da će se to ipak održati. Događaj koji igrate zapravo mi se činio u redu prije vašeg posta. Ali generalno mislim da ne treba zaboraviti da je pravo značenje igranja na Internetu ..

Romain Edouard – BTV, o kom hibridnom turniru govorite? Događaj koji se održava krajem marta samo je timsko takmičenje kada svi igraju od kuće, pomislio sam?

Romain Edouard-I pogledajte ovo: partija na tabli 1 biće bez rejtinga (pogledajte „U“) jer su oba igrača izgubila na vrijeme.

Aleksej Širov- Bilo je puno glasina, evropsko prvenstvo će se održati u hibridnom formatu, a takođe i američki kontinentalni šampionat

Romain Edouard- Barem planiram da  sa mojim timom definitivno ne da putujem! Propisi ne spominju reč „hibrid“ nigdje, koliko sam vidio-

Aleksej Širov- Govoreći o kvalifikacijama za Svetski kup naravno.

Romain Edouard -Pogrešno ste pročitali, mada se opet radi o timskom događaju! Nadajmo se zaista da se kontinentalni pojedinci mogu igrati OTB …

Tadeaš Kriebel komentariše post Alekseja Širova -Prema podacima naše šahovske federacije krajem maja trebalo da se održi hibridni Evropski šampionat. A više informacija trebalo bi da bude zvanično objavljeno sledeće nedelje. Tako da se bojim da su glasine tačne.

Aleksej Širov odgovara na post Tadeaša Kriebela -Hvala vam na informacijama. Teška mi je odluka, ali trenutno se čini da neću igrati. Ali u redu, prvo moram da razgovaram sa svojom federacijom (ne sa Letonskom, iako bi Riga bila moje mesto).

(Diskusija na tviteru)

Genna Sosonko: Jermenski radio


Jermenski radio

25.01.2021 21:45

Piše: Genna Sosonko

U drugom meču za svjetskog šampiona, Petrosjan – Spaski (1969), svjetski šampion je pobedio u prvoj partiji i poveo. Međutim, tada su njegovi rezultati postali manje impresivni i na kraju je Spasski izborio pobjedu (12,5: 10,5).

U ciklusu tada izuzetno popularnih komentara „jermenskog radija“ odmah su se pojavile sledeće, posvećene toku borbe u programima ovog „radija“:

Sjajni jermenski šahista, velemajstor Tigran Petrosjan …

Talentovani sovjetski velemajstor T. Petrosjan …

Učenik tbilisijske škole šaha Petrosjan …

Ovoga sam se sjetio kad sam pročitao komentar predsjednika Ruske šahovske federacije nakon pobede Andreja Esipenka protiv svjetskog prvaka:

“Pobeda nad Carlsenom govori o pripremi i potencijalu šahiste Esipenka.”

Istina, upravo tamo, tako da čitalac ne sumnja, objašnjava se kome Andrej duguje uspjehe: „Ruski velemajstor je diplomac opšteobrazovnog centra “Sirius”, stvorenog na inicijativu predsednika Vladimira Putina“.

Zašto šahista Esipenko, pošto je pobjedio svetskog prvaka, nije dobio visoko pohvalne, pa čak i euforične riječi od rukovodstva ruskog šaha? I zvuči neubjedljivo, da funkcioneri na ovo nisu obraćali pažnju.

Kakav bi se tekst pojavio da je smjer palca drugačiji – prepuštam vašoj mašti.

Ne isključujem mogućnost da će Andrejev palac za ‘lajk’ biti „savijen“ i da će znak biti zamijenjen ovako:

Ali to je malo vjerovatno ovo je 2021. godina, a mladi ljudi, posebno oni rođeni u trećem milenijumu, misle svojom glavom.

Genna Sosonko

Армянское радио | chess-news.ru (chess-news.ru)

Komentar IM Zlatka Martića na tekst: Hibridni turniri – za i protiv


Komentar na tekst: Hibridni turniri – za i protiv

Definitivno sam protiv! I sada je pitanje da li je šah uopće sport, a na ovaj način šah apsolutno gubi svaki sportski karakter. Mjesto igranja šaha treba biti klub i turnirska dvorana gdje će se šahisti okupljati ,prije svega družiti i igrati. Na „hibridni“ način pomoći ćemo stvaranju otuđenih i frustriranih ljudi u modernom svijetu. Ne odobravam spajanje dva oblika šahovske igre u jedan. A također ne vidim načina da se može spriječiti varanje, toga će biti sve više i više. U svojoj sebičnosti mnogi će tome pribjegavati. Sve bi to moglo dovesti i do kraja kraljevske igre.

Osim toga, ne vidim razloga zašto bi gradski i državni proračuni skrbili o kompjutorskim ovisnicima. Šah bi se izjednačio sa besmislenim igricama i uistinu bi postao samo gubitak vremena, s posljedicama za mentalno i fizičko zdravlje. Umjereno igranje na PC je OK, ali tko može odoliti strasti. Treba krenuti od pitanja koja je korisnost šaha za društvenu zajednicu.

Botvinik je rekao da „nas šah uči da rješavamo netipične, nešablonske probleme koji iskrsavaju u svakodnevnom životu..“ Treba što više mladih da prođe kroz klubove. Nisu, u stvari, bitne njihove „hibridne“ šahovske karijere i titule, nego, prema Botviniku, blagodati koje će mladi, zahvaljujući šahu, uživati kasnije u svojim karijerama, kao doktori, inženjeri, profesori…A takve sposobnosti mladi, za PC-ijem u svojoj sobi -tvrdim razviti- neće.

(Komentar objavljen na Fejsbuku)

Rustam Kasimdzhanov reaguje na odlazak Tokhirzhonove u SAD otvorenim pismom: „Šah se brzo razvija u Uzbekistanu“


Rustam Kasimdzhanov: „Šah se brzo razvija u Uzbekistanu“

02.01.2021 23:22 

Rustam Kasimdzhanov je odgovorio je na informaciju o odlasku u SAD sada već vodeće šahistkinje Uzbekistana Gulrukhbegim Tokhirzhonove. Pismo velemajstora objavljeno je na web stranici šahovskog saveza Uzbekistana:

„Želim da izrazim svoje mišljenje o nedavno objavljenim člancima vezanim za promjenu Federacije Gulrukhbegim Tokhirzhonove i aktivnostima Šahovske federacije Uzbekistana.

Promjena federacije lična je stvar svakog šahiste. Volio bih da Gulrekhbegim nastavi uspjeh u učenju i šahu.

Poslednjih godina, Šahovska federacija Uzbekistana učinila je sjajan posao na popularizaciji šaha u zemlji. Mnoga takmičenja najvišeg nivoa uspješno su održana među muškarcima, ženama i djecom različitih uzrasta. Posebno bih napomenuo održavanje FIDE Grand Prix turnira među muškarcima i ženama, na kojima su učestvovali najjači igrači svijeta.

Takođe, održani su mnogi treninzi za šahiste i šahistkinje uz učešće vodećih trenera iz Uzbekistana i stranih zemalja.

Federacija posvećuje veliku pažnju razvoju dječjeg i omladinskog šaha u Uzbekistanu. Kao rezultat toga, naši mladi igrači napreduju u međunarodnim okvirima. Uzbekistan može biti ponosan na naše azijske i svjetske prvake u različitim uzrasnim kategorijama među dječacima i djevojčicama.

Naši mladi šahisti redovno učestvuju na raznim takmičenjima najvišeg nivoa. Nodirbek Abdusattorov, jedan od najjačih mladih šahista svijeta, u januaru sledeće godine predstavljaće  Uzbekistan na elitnom turniru u Wijk aan Zeeu u Holandiji. Svi šahisti svijeta sanjaju da učestvuju na ovom takmičenju, gdje igraju najbolji svjetski igrači, uključujući i trenutnog svjetskog šampiona. Nodirbekovo učešće na ovako prestižnom turniru rezultat je pregovora između zaposlenih u Federaciji Uzbekistana i organizatora turnira.

Šah se brzo razvija u Uzbekistanu. Siguran sam da će naše šahistkinje i šahistkinje i dalje pokazivati ​​najviše rezultate na mnogim takmičenjima, uključujući Svjetsku šahovsku olimpijadu.

Rustam Kasimdzhanov, 17. svjetski šahovski prvak“.

Aleksandra Gorjačkina: „Razglasilo se da sam se više sam se odmarala prije taj-brejka“


24.12.2020 13:20

„Sad se na Fejsbuku razvila diskusija oko činjenice da sam se više odmarala prije taj-brejka. Ali ipak, završila sam ne pola dana ranije od Poline [Šuvalove], kako je predstavljeno, već 40 minuta. Ne želim da se prepirem sa bilo kim, ali toliko je bilo. Zato ne mogu da kažem da sam u dodatni meč ušla vrlo svježa i odmorna “, rekla je Aleksandra Gorjačkina u intervjuu za Rusku šahovsku federaciju.

„Pola dana ranije“ – tako nije nigdje „predstavljeno“. Trener Šuvalove Sergej Zagrebeljni napisao je „sat i po ranije“, dok je sama Polina u intervjuu za našu veb stranicu procjenila da je razmak „dva sata“. U stvarnosti su podaci Goriachkine mnogo bliži istini: oko 40 minuta je prošlo između kraja njene klasične partije u poslednjem kolu i kraja igre protivnice (plus ili minus pet minuta, ne više).

„Budući da su pravila i propisi poznati prije turnira i da ih učesnici potpisuju, pitanje kako se osjećate zbog taj-brejka više se ne isplati. Nema izbora, svi znaju pravila. Nikada neće biti idealnih uslova i neće sve ispasti kako želite. Naravno da se ponekad dogodi i ovako, ali se ne može na to računati.

Taj-brejkovi nakon Superfinala uvijek su predviđeni propisima, igraju se skoro svih poslednjih godina. Prema tome, sve je jednostavno: došla sam i igrala “, dodala je Gorjačkina.

Foto: Eteri Kublashvili, ruchess.ru

Šampionka Rusije veruje da je ovo bio jedan od njenih najboljih superfinala u pogledu nivoa igre: „Nekada sam gubila po tri partije, ali sam onda ipak postajala šampionka. Ovdje sam pokazala vrlo dobru, čvrstu igru. Generalno, ovo je jedan od rijetkih turnira na kojima se ne stidim ni jedne partije”.

„Ne mogu da kažem da sam tokom takmičenja jurila da sustignem Šuvalovu. Cilj mi je bio da pokažem dobar nivo igre, a prije turnira sam pretpostavljala da će to biti dovoljno. Tako se, u principu, ispostavilo: nigde nisam žurila, nisam previđala, igrala sam čvrsto, samopouzdano i to je bilo dovoljno “.

GM Sergei Zagrebelni: O doigravanjima


19.12.2020

„I konje ubijaju, zar ne?“ (film), ili O doigravnjima u sportu / šahu.

Postoje li drugi sportovi u kojima se doigravanja  održavaju u uslovima koji su očigledno nejednaki za protivnike?

Uzmimo fudbal. U regularnom vremenu timovi nisu odredili  pobjednika – još dva poluvremena od po 15 minuta, ako opet bude nerješeno, odlučiće  penali. U hokeju mogu da igraju dok se ne postigne prvi gol. Vjerovatno postoje i druga dogiravanja, ali bez obzira koja se doigravanja koriste, svi se čvrsto pridržavaju uslova ravnopravnosti.

Šta mi imamo? Da su Goryachkina i Shuvalova igrale međusobno u poslednjem kolu, a posle toga obe odredile pobjednika u doigravanju, onda bi sve bilo u redu. Ali, igrale su sa različitim protivnicima i prirodno završavali svoje partije u različito vrijeme. Goryačkina se oslobodila sat i po ranije. Tada je mirno otišla u hotel: da se konačno odmori, pripremi, normalno večera. Šuvalova je, nakon više od pet sati borbe, za sat vremena morala da pođe na taj-brejk. Ne može biti reči o bilo kakvom odmoru, a kamoli o pripremi; takođe nije imala vremena ni da ide u hotel – bar da se presvuče. Aleksandra je na taj-brejk otišla u laganoj odjeći (majici) primjerenoj formatu, dok je Polina ostala u istom teškom džemperu i jakni.

Foto: Eteri Kublashvili, ruchess.ru

Ovdje se uopšte ne radi o mojoj učenici i pokušaju da se opravda njen poraz. Situacija je mogla biti i suprotna, da Gorjačkina nije imala sreće.

Uzmite situaciju na muškom šampionatu . Nepomniachtchi je vrlo brzo završio partiju i sačekao kraj Karjakinove borbe. A da Sergej nije izgubio, da je igrao je nerješeno … onako za šest sati?

Nadam se da svi razumiju na šta mislim. Postavlja se pitanje: šta raditi? Nepomniachtchi je u jednom od svojih „šampionskih”  intervjua otvoreno rekao da želi da se Karjakinova igra završi odlučeno – toliko nije želio da igra doigravanje.

Dakle, sami sportisti ne žele da igraju doigravanje. Organizatori ne mogu obezbjediti jednake uslove za učesnike (naravno, može se igrati sutra, ali za organizatore mislim da je to vrlo problematično).

Preostalo je samo otkazati doigravanje. Ja sam za otkazivanje. A prvim dodatnim kriterij  bi ostavio ono što se koristilo za određivanje  narednih mjesta – broj odigranih partija crnim figurama. Od svih ostalih poznatih, ovaj dodatni kriterijum mi se čini najpošteniji.

GM Sergei Zagrebelni

О тай-брейках | chess-news.ru (chess-news.ru)