Dipl. ing. Goran Antunac, međunarodni šahovski majstor: Ispravak krivih podataka i krivog navoda


„SPORTSKE NOVOSTI“ ZAGREB                                                                               Zagreb, 14.7.2020.

info@sportskenovosti.hr

Predmet: Ispravak krivih podataka i krivog navoda

Cijenjena gospodo,

U šahovskoj rubrici Vašeg cijenjenog lista od 9. srpnja 2020. godine objavljen je članak pod naslovom:

„KONAČNO SAZVANA IZBORNA SKUPŠTINA HŠS-a“

U tom članku urednik vaše rubrike navodi netočne podatke, a i moje ime stavlja u netočan kontekst. Stoga tražim da u istoj rubrici objavite ovaj moj tekst:

Vaš urednik šahovske rubrike u svom osvrtu navodi da je posljednja skupština HŠS u ožujku 2019 poništena. Gradski ured za opću upravu Zagreb je pravomoćno poništio tu skupštinu HŠS zbog niza flagrantnih propusta. Ovdje nije mjesto da idem u detalje tih propusta no odgovorno tijelo je vrlo brzo donijelo odluku. Propuste je u pripremi skupštine – kao neki „virus“ – unaprijed  namjerno napravio Glavni tajnik HŠS. Vjerovatno namjerno da i dalje ostane jedina osoba koja može službeno zastupati Savez. Na ponašanje tajnika HŠS i tu nakaradnu situaciju postoji niz pritužbi i žalbi.

Vašem komentatoru je neobično da je sporna odluka izbor Verifikacione komisije, za koju sam (i) ja glasao te zaključuje kako sam se žalio na odluku za koju sam (i ja) glasao i da je to komično!? Niz je drugih propusta bilo u radu skupštine, prvenstveno u nelegalnom određivanju broja delegata s pravom glasa, da ne spominjem kako su se neki delegati pribojavali fizičkih (i verbalnih) napada  nekih delegata koji su mislili drugačije od nas.

Zapravo, komično je da vaš cijenjeni list nakon niza vrsnih šahovskih komentatora i znalaca kao Mario Bertok, Pave Birimiša, Damir Samovojska, Marinko Čosić i Srdjan Šale „pokloni“ rubriku čovjeku koji ne poznaje šah i aktualnu šahovsku problematiku čiji tekstovi pokazuju kako za uređivanje šahovske rubrike nije kvalificiran, niti sposoban.

I na kraju najvažnije: Podatak da je Skupština HŠS sazvana za 5. rujna 2020. godine je LAŽAN. Za sazivanje skupštine HŠS, a pogotovo izborne, postoji jasno određena procedura koja u ovom slučaju nije nije provedena. To je „wishfull“ thinking jedne grupice delegata i priprema novog „virusa“ u radu Hrvatskog šahovskog saveza.

S poštovanjem,

Dipl. ing. Goran Antunac, međunarodni šahovski majstor

Saša Jevtić: Od sumraka do svitanja


OD SUMRAKA DO SVITANJA

Ova će se godina dugo pamtiti. Nadamo se da će ovom čudu brzo doći kraj i da će početak treče dekade XXI veka označiti i kraj muka organizatora međunarodnog šahovskog festivala u Paraćinu.
Tradicija, sada već duga 13 godina, nosi sa sobom veliku dozu odgovornosti. Postavljeni su visoki standardi, samim tim i očekivanja svih gostiju daleko prevazilaze nivo čaršijskog sabora.

Nekako nas je Svevišnji pustio da prvih 10 godina građenja ove, sada već kultne, manifestacije, radimo u miru i bez većih trzavica. Iako, skoro nikada do sada, šira društvena zajednica nije na pravi način prepoznala značaj ovog događaja, nekako smo uspevali da sve manje poteškoće savladamo i da svake godine budemo sve bolji i uspešniji.

Međutim, od momenta kada smo zagazili u drugu deseticu počeli su i prvi veći problemi. Iz godine u godinu. I ne prestaju. Prvo je 2018. godine na samo 7-8 dana pred početak 11. edicije festivala usledio šokantan telefonski poziv. Menadžer hotela Petrus nas je obavestio da je finansijska inspekcija zbog nekih malih nepravilnosti u radu zatvorila deo objekta (našu salu za igru) na period od 15 dana. Šečer i voda rešili su problem prvobitnog šoka. Drugi, mnogo teži šok, sprečili su menadžer i vlasnik bazena Prestiž, ponudivši svoj objekat za rešavanje ovog problema. Srećom, brzo smo se adaptirali i sve je prošlo kako treba.

Naredne, 2019. godine kroz ovaj deo naše zemlje izvodili su se radovi na svetski značajnom projektu izgradnje gasovoda “Turski tok”. Na period duži od godinu dana trebalo je smestiti skoro 200 ljudi. Mali Paraćin, sa skromnim brojem kreveta, suočio se odjednom sa neočekivano solidnim prihodima od konstantno velikog broja noćenja, ali su organizatori festivala došli u problem gde da u tih 7-8 dana smeste šahiste koji su u sve većem broju najavljivali dolazak. U pomoć su priskočili kapaciteti izletišta Grza, kao i apartmani u okolnim gradovima.

Kada smo već pomislili, da smo prošli sve nedaće koje nas mogu zadesiti, došla je ona, nevidljiva ali zlokobna korona. Festival koji je tradicionalno raspisan u januaru, morali smo privremeno da otkažemo zbog pandemije koja je zahvatila ceo svet. Međutim, kako je situacija u Evropi a i kod nas počela da se popravlja počeli su pozivi i pritisci sa više strana, od ljubitelja šaha koji vole na leto da dođu u Paraćin, da ipak napravimo nove propozicije i ne prekidamo tradiciju. Tako i bi.
Prijave su krenule jako dobro i u piku smo imali oko 170 prijavljenih igrača iz preko 15 zemalja. Međutim, 7-8 dana pred početak festivala, situacija je počela naglo da se pogoršava i otkazi su počeli da se ređaju jedan za drugim. Na 2 dana pred festival pretio nam je apokaliptični scenario da nam se broj učesnika svede na statističku grešku. Međutim, velika želja za povratak šahu na klasičan način, nakon višemesečnog tamničenja po online platformama, preovladala je kod mnogih, pa se u turnirsku tabelu upisalo okruglo 100 igrača iz solidnih 12 zemalja.

Kako bi smo obezbedili da turnir prođe u najboljem redu obezbedili smo merenje temeperature i dezinfekciju na ulazu, sasvim pristojnu distancu između susednih tabli i strogo apelovali na sve igrače da tokom turnira u turnirskoj sali nose maske. Sve je to dalo rezultate. Evo nas pri kraju poslednjeg kola. Svi igrači, kao i kompletna ekipa sudija i tehničkih lica ne oseća nikakve zdravstvene probleme. Pobedio je Paraćin, pobedio je šah, pobedili smo svi. Pokazali smo celom svetu da se uz disciplinu i poštovanje svih mera prevencije šahovsko takmičenje može odvijati i u ovako otežanim uslovima. Potrebna je samo velika volja i odgovorno ponašanje.

Ako su tačne prognoze čuvene makedonske proročice Vange, 2021. godina biće jako dobra i berićetna za ove prostore. Iskreno se nadam da će i našim mukama doći kraj i da će 14. Međunarodni šahovski Festival u julu 2021. godine potući sve rekorde kako po kvalitetu organizacije svih elemenata festivala, tako i po odzivu ljubitelja ove drevne igre iz celog sveta.

GENS UNA SUMUS

mr Saša Jevtić,
predsednik OŠK “Paraćin”

(Preneseno sa fejsbuka)

Фотографија корисника Sasa Jevtic

Zoran Ugrčić: O transparentnosti i još nečemu


O TRANSPARENTNOSTI I JOŠ NEČEMU

Saglasno odluci Miloša Stokića, predsednika ŠSB (No 0.1-2020 br. 48 od 20.05.2020. –  Noam Chomsky bi je okarakterisao kao“neprincipijelni Bypass“), kojom je ovlašćen da ga zamenjuje u slučaju sprečenosti, Jovan Vujasinović, jedan od tri potpredsednika ŠSB, zadužen za amaterski šah, sazvao je 5. sednicu Upravnog odbora za 25. jun. Koja je ovo sednica po redu, o čemu se na njima raspravljalo i šta je odlučeno, šira šahovska javnost jamačno ne zna budući da se zapisnici sa sednica Upravnog odbora ne objavljuju na sajtu ŠSB.  Kao što se ne zna ni šta se dešavalo na redovnoj sednici Skupštine ŠSB od 01. februara ove godine kada su se delegati, iako nije postojao kvorum za rad, izjašnjavali o skandaloznom Finansijskom izveštaju ŠSB za 2019. godinu, koji je jedan od najvažnijih dokumenata Saveza. Po tom izveštaju, čiji je predlog sačinio Upravni odbor, u kasi Saveza je bilo nepunih 6,2 miliona dinara, a potrošeno je skoro 7,3 miliona dinara??? Kako je to moguće, to niko nije objasnio. Bravo za naše mađioničare!!!  Naime, zapisnik sa sednice Skupštine nije oglašen ni posle više od pola godine od njenog održavanja?!  Slučajno ili namerno – to će kad-tad morati da objasni Darko Božić, predsednik Skupštine ŠSB. Jedino što je sigurno je to da je poslednja sednica Upravnog odbora održana 02. marta ove godine, kada je usvojen novi Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti ŠSB (taj datum je naveden u preambuli pravilnika). Za divno čudo pravilnik je „okačen“ na sajt ŠSB, da bi se članstvo Saveza blagovremeno upoznalo sa propisanim disciplinskim merama (pogotovo sa drakonskim novčanim kaznama, čak do 100 hiljada dinara – malo li je) za neposlušne i nepodobne članove. Ovaj potez je, ipak, za svaku pohvalu kao primer poštovanja  principa javnosti rada Saveza, što je bilo jedno od glavniih predizbornih (neispunjenih) obećanja M. Stokića.

Glavna, objedinjena tačka dnevnog reda sednice Upravnog odbora, trebalo je da bude utvrdjivanje predloga tročlane delegacije ŠSB za Upravni odbor ŠS Srbije (da se podsetimo – na sednici u decembru prošle godine za ovu funkciju su predloženi  Vladimir Čobić i Milan Jeremić, ali se u međuvremenu tu nešto zakomplikovalo) i izbor kandidata ŠSB (Jugoslav Janjić) za predsednika ŠSS, pošto je dosadašnji predsednik Dušan Cogoljević dao ostavku još pre 4 meseca. Zbog mnoštva nagomilanih problema, koji prete da potpuno parališu rad Saveza, predloženi dnevni red sadržao je još nekoliko  tačaka, uz napomenu da je jedan broj članova Upravnog odbora imao nameru da inicira diskusiju po još nekim vrlo važnim temama pod tačkom „razno“. Međutim, sednica je odložena i pre samog početka, kada se predsedavajući uverio da neće postojati kvorum za njen rad (minimum 8 od 15 članova).

Sednica je odložena na neodređeno vreme. Ukoliko ovlašćeni zamenik predsednika Saveza ne obezbedi kvorum, što nije ni malo jednostavno (predsednik Stokić je odsutan, VM Miloš Perunović, potpredsednik zadužen za vrhunski šah, dao je pismenu ostavku, a jedan broj članova se uopšte ne pojavljuje na sednicama ili su skloni da je bojkotuju), preostaju mu dve opcije. Prva – da digne ruke od svega i druga – da do besvesti insistira na održavanju odložene sednice kao što je to „patentirao“ D. Božić zakazujući prošle godine sedice Skupštine sve dok, zahvaljujući njegovim raznoraznim manipulacijama, u četvrtom pokušaju na jedvite jade nije izabran upravo ovaj sadašnji Upravni odbor.

Svedoci smo da o zakazivanju sednice, razlozima njenog odlaganja i terminu nove na internet stranici – službenom glasilu Saveza (član 7. stav 1. Statuta ŠSB), nije objavljeno apsolutno ništa. Ćutanje je zlato. Zato se postavlja  pitanje: da li su beogradski šahisti zaslužili ovakav „specijalni tretman“ u vezi informisanja, što je samo vrh ledenog brega sazdanog od bahatosti, kršenja propisa i nestručnosti aktuelnog rukovodstva. Po svemu sudeći, izgleda da jesu. Sami su izabrali svoje rukovodstvo i nisu u stanju da ga promene. Doduše, jedan manji broj klubova – članova Saveza je pod kontrolom rukovodstva ili je totalno nezainteresovan za ovu problematiku. Drugi, daleko veći broj klubova, ima de facto apsolutno siguran kapacitet za sazivanje vanredne sednice skupštine radi izglasavanja nepoverenja predsednicima Saveza i Skupštine. Jedini problem je u tome što njihova dva postojeća klana ne mogu da se dogovore o međusobnoj podeli funkcija posle eventualnog preuzimanja vlasti.

Na kraju, da li sam negde rekao da pod hitno treba „oduvati“ aktuelno rukovodstvo ŠSB, zajedno sa gospodinom pred penzijom ,“sivom eminencijom“ beogradskog šaha, koji im u svemu svesrdno pomaže? Ne znam samo gde ste to pročitali?!

Zoran Ugrčić, delegat ŠK Čukarički u Skupštini ŠSB

Velemajstor Bogdan Lalić: Covid 19 me je potpuno uništio


Nažalost, Covid19 me uništava još više, zbog toga ne mogu igrati na turniru u Insbruku. Strašno.

—– Originalna poruka —–

Od: Giorgio Events <office@giorgio-events.at>
Za: Bogdan Lalić <BLalic01@aol.com>
Poslato: Sre, 1 Jul 2020 23:14
Tema: Vaša šahovska registracija je otkazana ♟

Poštovani šahista GM Lalić,
Veoma nam je žao, ali austrijska tirolska vlada ne prihvata igrače iz vaše zemlje i nemamo prostor za karantin. Takođe imamo novi sigurnosni sistem COVID 19 pa manje imamo učesnika na ovom šahovskom događaju.

Najbolje želje da ostanite zdravi, moj prijatelju i da se možda vidimo u budućnosti

Giorgio Gugler
Direktor
Giorgio Events e.U.

www.giorgio-events.at

Izuzetan gest fer pleja Magnusa Carlsena


Piše: Srđan Čarnić

Svaka čast Karlsenu svetskom šampionu, na jučerašnjem izuzetnom gestu fer pleja. Naime protiv Kineza Dinga, Karlsen je dobio prvu partiju polufinalnog meča, tako što je u remi poziciji došlo do diskonekcije kineskog servera. U drugoj partiji Karlsen je da bi meč bio fer, namerno izgubio kraljicu i predao partiju. Na taj način meč je krenuo rezultatom 1-1. Karlsena sam do sada kritikovao zbog teškog podnošenja poraza i vraćanja poteza, iako je nesumnjivo jedan od najboljih igrača svih vremena, po mom ličnom mišljenju najjači.Njegov ego jeste za kritiku ali njegova posvećenost i ljubav prema sportu su izuzetni.
(Preneseno sa fejsbuka)

Božidar Bonja Ivanović: Fischer bi imao 255 eura mjesečno


Piše: Velemajstor Božidar Ivanović

Pošto je Upravni sud Crne Gore odbio moju tužbu kojom osporavam zakonitost rješenja Ministarstva za sport i mlade „kojim su grubo prekršena ljudska prava i načela i pravda upravnog postupka“, samo ću navesti komičnu mogućnost koja bi nastala pod uslovom da je živ Robert Fišer i da je državljanin Crne Gore. U tom slučaju bi, prema tretmanu šaha u aktuelnom zakonu o sportu, svjetskom šahovskom šampionu pripala naknada od cca 255 eura mjesečno. Svi ostali, koji „su ostvarili rezultate na olimpijskim i paraolimpijskim igrama“ zavredjuju po cca 1020 eura . Da nije ničeg drugog, to je i uvredljiv odnos prema Šahovskoj olimpijadi na kojoj danas učestvuje blizu 200 najjačih zemalja svijeta. Ima li to smisla ?! Toliko za sada…

foto : Olimpijada Havana 1966. Spaski i Petrosjan na potezu (SSSR)

(Preneseno sa fejsbuka velemajstora Božidara Ivanovića)

Božidar Bonja Ivanović: Ima li lijeka za birokratiju!?


IMA LI LIJEKA ZA BIROKRATIJU !?

Vlada Crne Gore u idućem mandatu treba da vrati dostojanstvo šahu i tituli velemajstora koje je degradirala samo zato “ što FIDE nije članica MOK „-a. Pošto će se to dogoditi 2024. g. povodom 100 godišnjice od osnivanja svjetske šahovske organizacije (Pariz 1924), naši zvaničnici se mogu zapitati zašto je toliko važna ta birokratska formalnost i da li će ona nešto suštinski promijeniti. Rekao bih da je mnogo zanimljivije pitanje da li se neko od članova MOK-a ili neke druge medjunarodne sportske asocijacije usudio da pruži podršku našoj državi u vrijeme velikih iskušenja pod Sankcijama SBOUN, kao što je to 1992. god. uradio svjetski šahovski šampion Robert Bobby Fischer. Umjesto da smo izrazili poštovanje prema tom čovjeku koji je zbog igre u našoj zemlji dobio kaznu zatvora i otišao u smrt, mi smo to ignorisali kao da se nikad nije desilo !
Ja sam čitav život posvetio šahu i volio bih da FIDE ne bude članica MOK-a. Šah je mnogo vjekova stariji od Medjunarodnog olimpijskog komiteta (1894) i danas okuplja oko 800 miliona registrovanih šahista. U poredjenju sa šahom mnoge članice MOK-a su oskudne u tom smislu!
Svako ima pravo na svoje vidjenje sporta i šaha, a kako mi je napisala jedna ozbiljna dama : “ Šah je umna veština i za mene je iznad svakog klasičnog sporta, To je kao da biramo ko ima veci IQ ili bicepse“.
Najzad jedan citat uglednog teoretičara : “ Birokratija ne služi nikome već isključivo samoj sebi“. Zaista, ima li tome lijeka ?!

(Preneseno sa fejsbuk stranice velemajstora Božidara Ivanovića)

Dragan Popadić: Knjiga „Moja šahovska avantura“ velemajstora Nebojše Nikčevića


Knjiga „Moja šahovska avantura“ Nebojše Nikčevića biće promovisana u okviru međunarodnog turnira „Treća subota“ u Đenovićima. O knjizi će govoriti FIDE majstor Dragan Popadić.

Za Šah mat listu Popadić komentariše partiju Nikčević-Mukhametov Budva 1996. sa stihovima iz Hamleta Viljema Šekspira

1.d4 –d5 2.c4-c6 3. Sc3-Sf6

Je li to prolog ili spomen na nekom prstenu?

4.e3-e6 5. Sf3 – Sbd7 6.Dc2-Ld6 7.Ld3 O-O 8.O-O dc4

Na djelo, mozgu moj!

9.Lc4 e5

Kocka pade – Bog to znade.

10.Ld2

Našem svojstveno jer dobu isto toliko da se prebacimo u procjenama kolko je mlađem dobu da je lišeno razboritosti.

10…De7 11.Lb3 Lc7

A ja budalast, gadan mlitav, ja lunjam tu ko neko drijemalo

12.Tae1 h6

Ništa nije dobro ni zlo, da ga mišljenje ne čini takvim.

13.Sh4 Te8 14.f4

Pokaži meni čovjeka što nije rob strasti, pa ću nasred srca ga baš u srcu svog srca nositi.

14…e4

Tako i savjest od nas kukavice čini.

15.Sg6

Fortuna je bludnica

15…Dd8 16.Se5

Nekad je bio paradoks, sad je dobio provjeru vremena.

16… Te7 17.Se4 Se4 18.De4 Sc5 19.dc5

Đavo je, međutim, kadar da uzme na se lik dopadljiv

19…Dd2 20.Td1 De2 21.Td6

O, strašno, strašno, strašno nadasve.

21…Dh5 22.Lc2 g6 23.Dd4 Le6 24.Sg6 hg6 25.Te6 Tg7

Kad nije ljubazan više onaj koji daje, najskuplji dar veoma malo staje.

26.De4

1:0

Kad se gasi veličanstvo, ono samo ne mre, već povlači za sobom ko vrtlog kakav sve što mu je blizu.

Dragan Popadić

 

Zoran Ugrčić: Jovan Vujasinović na čelu Šahovskog Saveza Beograda


Jovan Vujasinović na čelu ŠSB

Pre par dana, na sajtu Šahovskog saveza Beograda, objavljena je odluka Miloša Stokića, predsednika ŠSB, „da za vreme njegove sprečenosti funkciju predsednika ŠSB zamenjuje (obavlja – primedba Z.Ugrčića) podpredsednik Upravnog odbora Jovan Vujasinović“. Koji su razlozi sprečenosti M. Stokića  i koliko će oni trajati, to nije navedeno.

Da se podsetimo, M. Stokić je na funkciju predsednika ŠSB izabran na vanrednoj sednici Skupštine ŠSB, od 31.03.2019. godine, posle iznudjene ostavke dotadašnjeg čelnika Saveza Dragana Vučičevića. Istovremeno, na funkciju predsednka ŠSB „pikirao“ je i J. Vujasinović, ali je Skupština ŠSB, u proceduri rešavanja ovog pitanja, prihvatila objašnjenje Mirka Dimitrijevića, tadašnjeg „privremenog“ zastupnika Saveza, da njegova kandidatura nije ispravna budući da nije podneo dovoljan broj (10) ispravnih predloga klubova-članova ŠSB. Uzgred rečeno, ovom prilikom M. Dimitrijević je prekoračio svoja ovlašćenja, pošto je ocena validnosti kandidatura za predsednika  Saveza, po Statutu ŠSB, u isključivoj nadležnosti predsednika Skupštine ŠSB, koji se po ovome, iz nejasnih razloga, nije izjasnio. Smatrajući da izborna procedura nije ispoštovana i da je njegova kandidatura apsolutno ispravna, J. Vujasinović je na samoj sednici Skupštine izjavio da će u tom smislu podneti tužbu nadležnom sudu. Medjutim, to se, ipak, nije desilo pa je ostao utisak „da se mečka plašila rešetom“. U medjuvremenu, posle nekoliko neuspešnih pokušaja, u septembru prošle godine je na jedvite jade (zahvaljujući raznoraznim manipulacijama Darka Božića, predsednika Skupštine ŠSB, – prvenstveno obrazovanjem novih, fantomskih klubova, kojima je dato pravo glasa), izabran  Upravni odbor ŠSB, u kome je J. Vujasinović dobio funkciju podpredsednika zaduženog za amaterski šah.

Vrlo zanimljivo je to što se ova „privremena promena vlasti“ dešava upravo u trenutku kada se medju beogradskim šahovskim klubovima intenzivno prikupljaju potpisi za smenu (ili kako se to stručno naziva izglasavanje poverenja) aktuelnog rukovodstva, što nije nikakva tajna, A kakav su dil napravili M. Stokić i J. Vujasinović i ko će koga tu da namagarči, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno – J.Vujasinović neće u potpunosti moći da zamenjuje M. Stokića, budući da pozitivni zakonski propisi ne dozvoljavaju upis zastupnika ŠSB u registar Agencije za privredne registre bez odluke Skupštine ŠSB. Ovo propisuju Zakon o udruženjima (član 22. stav 4.), kao i Zakon o sportu (član 55. stav 3. tačka 4.), gde se izričito kaže da skupština odlučuje o izboru i razrešenju lica ovlašćenog za zastupanje, ukoliko statutom nije drugačije uredjeno. Dakle, u konkretnom slučaju Statut ŠSB ne predvidja mogućnost da Upravni odbor (što je praksa kod jednog broja udruženja) odlučuje po ovom pitanju, a da ne govorimo o nekakvoj odluci nekog organa (mislim, inokosnog), što nam po već ko zna koji put govori o „stručnosti“ čelnika Saveza.

No, predjimo na važnije i vedrije teme: beogradski šahisti, kao uostalom i svi u regionu jedva čekaju početak šahovskih takmičenja. Coronavirus disease 2019 je za nama!

Zoran Ugrčić, delegat ŠK Čukarički u Skupštini ŠSB

Oksana Guseva: Brojanje  


Piše: Oksana Guseva  

Brojanje

20.05.2020

Danas želim da diskutujem o aktuelnom EVROPSKOM ONLINE ŠAHOVSKOM ŠAMPIONATU, ali i o svim pokušajima da se organizuju zvanični šahovski turniri preko interneta.

Jučerašnje učešće na ovom turniru podsjetilo me na brojanje iz čuvene knjige Agate Kristi: Deset malih crnaca

Deset crnaca odlučilo je da ruča, jedan se iznenada ugušio – I njih je ostalo devet.
Devet malih crnaca su  posle jela zaspali, ali se jedan nije mogao probuditi – i njih je ostalo osam.
Osam crnaca je tada otišlo u šetnju, jedan se nije vratio – i ostalo ih je sedam.
Sedam malih crnaca je mahalo  sjekirom, jedan se rasjekao – ostalo ih je šestoro.
Šestoro malih crnaca je otišlo je do  košnice da se igraju, jednog je ubola pčela i njih je ostalo petoro.
Pet malih crnaca je napravilo  suđenje, jednog su  osudili i ostala su četiri.
Četiri mala crnca su plivala u moru, jednog je nešto pojelo – ostalo su ih je tri.
Sva trojica su otišla ​​u zoološki vrt u šetnju, jednog je ugrizao medvjed – i ostala su dvojica.
Dva mala crnca su ležala  na suncu, jedan je izgorio od sunca – i ostao je samo jedan.
Poslednji mali crnac je bio usamljen i objesio se…

Da se vratim na turnir. Turnir se plaćao (5 € po igraču) i u početku sam se nadala dobroj organizaciji. Šta se stvarno dogodilo?

U grupi A (igrači sa rejtingom do 1400) prijavljeno 1634 igrača, grupi B (igrači sa rejtingom do 1700) prijavljeno 982 igrača, grupi C (igrači sa rejtingom do 2000)-prijavljeno 795 igrača, grupi D (igrači sa rejtingom do 2300) -512 igrača, grupi E (igrači sa rejtingom preko 2300) -322 igrača.

  • nakon desetak minuta igre, server (igra se preko chess.com) je krahirao i turnir je odložen za 30 minuta. Neki igrači se nisu vratili na turnir …
    -prošlo je prvo kolo, počelo je i drugo. I opet, neki od igrača su nestali sa turnira …
  • Opet je bio problem sa serverom, poremetile su se partije, izgledalo je da je vreme nekima isteklo i da su  poraženi. Opet se broj smanjio za nekoliko  igrača…
  • Figure na tablama su se ‘zamrzle’ (prestale da pomjeraju). Opet se smanjio broj igrača. …
  • varalice su aktivno varale iako su odstranjivane sa turnira. Smanjivanje broja igrača je uznemirilo poštene igrače …
  • Obećano je da će se kazniti prevaranti. Smanjio se broj varalica … ali jasno da ih neće pohvatati sve.
    U grupi A već ih je bilo 267 eliminisanih prevaranata, a  obećano je da će svi prevaranti biti otktiveni i kažnjeni. Pitam se koliko će se varalica otkriti u drugim grupama.

Zaključak:

-Neću više učestvovati na uplatnim turnirima.

-Internet šah ne treba shvatiti ozbiljno.

-Internet turniri se mogu koristiti samo za trening ili zabavu.

  • čekam turnire uživo offline !!!!

http://chess-news.ru/node/27078

Šahovski komentar: Srđan Čarnić-Čestitke Katarini Lahno


Srđan Čarnić

Čestitke Katarini Lahno najjačoj brzopoteznoj igračici sveta, sjajnoj šahistkinji, majci troje dece na zasluženoj pobedi na online super turniru. Oduševila me skromnošću i intervjuom gde je spomenula da ne voli onlajn igranje, već druženje, razgovore, protivnike uživo i da oseti figure u prstima. Katarinu sam upoznao na ekipnom evropskom u Balatonleleu u Mađarskoj. Vidim desetogodišnju devojčicu koja ispred sale za igru izvodi gimnastičke vratolomije. Pomislio sam da nervozno čeka brata i sestru koji igraju, sigurno im dosađuje. Sutradan ugledam dete igra za Ukrajinu na prvoj tabli. Pogledam partije, zapanjim se kako igra. Njenu partiju sam čak objavio u Politici te godine.

oznao na ekipnom evropskom u Balatonleleu u Mađarskoj. Vidim desetogodišnju devojčicu koja ispred sale za igru izvodi gimnastičke vratolomije. Pomislio sam da nervozno čeka brata i sestru koji igraju, sigurno im dosađuje. Sutradan ugledam dete igra za Ukrajinu na prvoj tabli. Pogledam partije, zapanjim se kako igra. Njenu partiju sam čak objavio u Politici te godine.

(Preneseno sa fejsbuka)

Ljubica Kapor Vojinovic komentariše tekst- Velemajstor Milan Draško: Božanstvo koje teče, II dio (četvrti nastavak)


Ljubica Kapor Vojinovic komentariše tekst Velemajstor Milan Draško: Božanstvo koje teče, II dio (četvrti nastavak)

Velemajstor Milan Draško Božanstvo koje teče II dio Četvrti nastavak Partija sa Adrianom Neguleskuom obilovala je …

Slucajno sam naisla na ovo. I ja sam se igrala na Ledama, naucila plivati na Neretvi na rivi. Sve pomenute znam. Divno. Davno je bilo. Nisam dugo bila u Tasovcicima ali snagu za zivot crpela sam iz srecnog detinjstva na Ledama.

Šahovski komentar- Dragan Popadić: Čovjek je čudno i zagonetno biće


Dragan Popadić: Čovjek je čudno i zagonetno biće

Da je čovjek čudno i zagonetno biće spremno na najviše uzlete, ali i padove, pokazuju i internet šahovski turniri koji se ovih dana igraju širom svijeta, pa i u mojoj Crnoj Gori. Dok je korona zaustavila druge sportiste širom planete, sa malim izuzecima, šahisti su naoštrili koplja (kompjuterske miševe) i krenuli u bojeve. Mnogo čudesnih kombinacija, mnogo matova, mnogo lijepih odbrambenih parada i – mnogo varanja. Neki šahisti igraju uz pomoć šahovskih programa.

Administratori sada pronalaze načine kako da zaustave varalice. Neke su već isključili sa turnira, neki su pod sumnjom. Predlaže se i uključivanje kamera  dok šahisti igraju. Paradoks je da je riječ o prijateljskim online turnirima, bez nagrada, ili sa skromnim nagradnim fondom.

Zamislite ljudski um koji je stvorio kompjuter, tu čudesnu mašinu koja nam pomaže u svemu, od posla do zabave. Koliko je godina trebalo da prođe, koliko generacija da umnožava znanje, koliko civilizacija da napreduje da bismo došli do mikro čipa. Kako je čovjek velik do neslućenih visina. Nema ograničenja njegovim sposobnostima. A onda isti taj čovjek vara. Unižava i sebe i ljudski rod. Pad mu je dubok, do neslućenih dubina.

Zašto čovjek, po postupcima sličan anđelu, u shvatanjima na Boga nalik, kako kaže Šekspir, ne ide pravim Božjim putem? Na to pitanje nema odgovora. To je najveća tajna o čovjeku. I velika tema za umjetnike. Možemo mnogo, mnogo i postižemo, a ipak smo mali i jadni.

Da li nam je to upisano u genima, u borbi za preživljavanje, ili okolnosti (ne vidi me niko) utiču na našu moralnu eroziju. Naravno, da niko nije savršen i da nikad neće ni biti. Ali, može da bude pošten.

Da se drži Kantovog kategoričkog imperativa – zvjezdano nebo nad nama i moralni zakon u nama. Mislio sam da su šahisti drugačiji. Nisu.

Čovjek sam, ništa što je ljudsko nije mi strano.

Šteta!

FIDE majstor Dragan Popadić

Mihajlo Savić: Komentar na tekst – Arkadij Dvorkovič o turniru kandidata


Piše: Mihajlo Savić

Na facebook-u sam u nekoliko navrata postavio nekoliko postova, a u jednom momentu sam imao i malu debatu o Turniru kandidata sa GM G.Kamskim. I tada i sada sam cvrsto pri svom stavu da je GM Radjabov svojim odustajanjem da se pojavi na pocetku turnira, izgubio sva prava, koja je bio stekao kao igrac, te da su svi njegovi zahtevi za naknadnim ukljucivanjem ili nekom materijalnom naknadom zbog neigranja, bez ikakvog pravnog osnova. Sva prava, koja je imao, izgubio je onog momenta kada je odustao da se pojavi na turniru. Bilo kakve peticije grupe igraca ili pojedinacna podrska pojedinaca nisu valdni da bi bilo kakav zahtev Radjabova bio usvojen!! To je cisto pravni aspekt celog slucaja.
To sto je turnir prekinut zbog vise sile, sto je mozda bilo nekih sitnijih nedostataka na turniru, ne daje nikome pravo ukljucivanja na isti kada bude nastavljen. Mene je fascinirao, naravno u negativnom kontekstu, neki predlog o ukljucivanju Radjabova na pocetku drugog dela turnira. Iskreno, pomislio sam da je takav predlog podrazumevao da Radjabov odigra simultanku protiv ostalih ucesnika i da tako, kao deveti igrac nastavi takmicenje. Ili, mozda da sa svakim odigra po jednu dopisnu partiju, a onda se ukljuci u drugi krug sa osvojenim poenima. Zaista, nije jasno kako bi autor pomenutog predloga nastavio turnir.
Licno cenim Radjabova kao jednog od najboljih igraca danasnjice, ali zahtevi koje postavlja ili ih najavljuje, su kako sam vec naveo, apsolutno neutemeljeni i po sahovskim pravilima i po odredbama obligacionog prava.

Stav FIDE je u vise navrata izneo i Predsednik Mr. Arkady Dvorkovich.
Na bilo kom Sudu Radjabova protiv FIDE, kada bih bio u prilici da biram, bez razmisljanja bih stao na stranu FIDE i , siguran sam, dobio bi spor!!

Advokat Mihajlo Savic, nosilac tri FIDE titule

Velemajstor Bogdan Lalić: Rejting se gubi zbog čiste matematike


Baš gledam rejting nekih igrača i dolazim do određenog zaključka. To je rejting prije koronavirusa zaključavanja. Igram također blitz i preko interneta i svugdje je isto. Jučer sam dobio turnir Banovci Dunav sa 9 iz 10 ali sam izgubio 2 boda rejtinga jer sam bio prvi nosilac sa 2569 a broj dva je imao oko 2300 i svi drugi ispod 2200.

Dakle gledam velemajstora Jamesa Plasketta. On je sada po prvi put u životu pao od 1977 ispod 2400 granicu paceraja (počeo je karijeru iste godine 1977 sa prvim rejtingom od 2350 onda je skočio na slijedećoj listi na 2430 i održavao se te bio kasnije preko 2500). Još uvijek ima 2500 u rapidu i 2500 u blitzu, ali je sada pao po prvi put ispod 2400 na 2382, dakle kao potpuni početnik.
Na zadnja dva turnira je igrao jako oštro sveukupno od 9 partija je 4 dobio i čak 5 izgubio dakle bez remija!

Gledam svoju karakteristiku- na oba spori rejting i brzi rapid rejting igram solidno kao i uvijek i opet gubim rejting ( doduše jako malo). Čak sam napravio 82,14% što je nevjerojatno visoko (9 pobjeda i 5 remija bez poraza), u sporom šahu sam dobio 2 boda ( zapravo 1,5 ali se računa kao 2 boda ) te sam napredovao od 2400 na 2402,  dok sam u rapidu izgubio 4 boda ( zapravo 4,4 ali se računa kao 4 boda dakle od 2428 sam pao na 2424). Nevjerojatno, ovo su partije ali ovo je dokaz zašto se primarno gubi rejting, ne zbog slabe igra nego zato što se igra na slabim turnirima.

Dakle ovo je još jedan dokaz što sam dobro učinio da sam napustio open u Zagrebu kad sam nakon 5 kola gubio 12 bodova rejtinga ( 2 pobjede i 5 remija ). Rejting se gubi zapravo svugdje zbog čiste matematike, a ne znam kako i gdje se uopće može dobiti. Strašno.

(preneseno sa fejsbuka velemajstora Bogdana Lalića)

Mitar Đukanović: Na današnji dan Predrag Nikač postao svjetski šahovski šampion


Moj prijatelj Predrag Nikač ( Pedja Lovac) je na današnji dan postao prvak svijeta u šahu. Prošle godine. Na dan kad je potopljen Titanik i na dan kada je svijet napustio jedan od najvećih pjesnika, Vladimir Majakovski.

Izgleda da je to njegova greška, jer mnogo bi lakše danas bilo Predragu da nije prvak svijeta. Zašto spominjem Titanik i Majakovskog? Pa, kad je Majakovski osjetio ljubav prema jednoj djevojci u Odesi, a vi mislite bunca malarija (!), otac djevojke je smatrao da Majakovski nije prilika za nju jer je čovjek bez zanimanja – činjenica da je on pjesnik ništa mu nije značila. Pjesnik je shvatio da su se njegovoj ljubavi suprotstavile klasne razlike i malograđansko gledanje na umjetnost kao gubljenje vremena, pa kao odgovor stvara svoju čuvenu poemu „Oblak u pantalonama“. Kakav šah!

Poput opijenog ljubavlju, lirskog subjekta, opijen šahom (najvećom ljubavlju od svih) Predrag čeka. Čeka, čeka, dok život teče burno i bahato, kao u najpoznatijoj poemi Majakovskog.

A šah je, usudiću se da kažem, umjetnost. Čak možda i više od nje, pa je tako malograđanskim gledanjem prognan na margine. Samo prividno. Jer kako je već zapisano, ljude koji ne shvataju moć i ljepotu šaha treba samo sažaljevati. O klasnim razlikama šahista i onih koji šah ne priznaju, iluzorno je govoriti. Ali kako je, pomenuti Majakovski, stvorio iz ljubavi i inata svoju čuvenu poemu, šahovska zajednica bi trebala da se objedini i pruži punu podršku Predragu Nikaču, jer je to podrška za šah. Malo surovo zvuče stihovi:

‘a ako neko nema ruke – nek dođe da se tuče glavom!
Dođite, gladni,
pokorni,
tužne prilike,
napustite vašljive jazbine!
Dođite.“

Ali su na mjestu. Pogotovo ako uzmemo u obzir kontekst današnjeg vremena.

Glamurozni, pompezni Titanik je udario u santu leda i potonuo. Današnji dan je bio njegov poslednji, a isti datum 107 godina kasnije bio je prvi dan borbe za šah i povratak darova iz vrtova boginje Kaise na pripadajuće mjesto. Šah je „mlađi brat“ prirode, posinak Bogova i kruna ljudskog stvaralaštva!

Gens una sumus! Jedan smo rod!

(preneseno sa fejsbuka Mitra Đukanovića)

Velemajstor Milan Draško: Mićun (2. dio)


Mićun

Drugi dio

Radomir Mićunović

Mićunove uspomene na druženje sa pjesnicima Miroslavom Antićem, Perom Zupcem i Duškom Trifunovićem, neobično su zanimljive.

Izdvajam pasaže iz naše trogodišnje prepiske.

„Panonski mornar i vetrenjače, to je samo jedna od mogućih sintagmi za pesnika jedinstvenog kova. I ne samo pesnika. Bio je, takođe, slikar, filmadžija, novinar, džudista i bokser. Umetnik i boem na glasu. Na njega se, pre svega i ponad svega, mogla odnositi definicija da pesnici zemljom hode a nebo dodiruju“. Od mnogih Mićunovih priča o Miki Antiću izdvojio bih „novobeogradsku“.

„Popodne zapazih u novinama da Mika ima književno veče nadomak Studentskog grada. Pozvah dragu i tamo se pojavismo, pošto se program uveliko odvijao. Htedosmo neprimetno da se negde smestimo, kad Antić prekide svoje izlaganje rečima:“Dobro došao kneže“!  Ne bi mi prijatno, pod radoznalim pogledima prisutnih, ali šta je tu je. Antić me predstavi, zahvali što sam se pojavio, uz dodatak:“Mi smo tako često skupa na pesničkim susretima i tako se razumemo, da ćemo jednom, verovatno, zajedno objaviti knjigu pesama“. Bio je, odista majstor štimunga. Plenio je spontanošću i, dabome, poezijom“.

Kako je Miroslav Antić govorio o sebi? „Ljudi će pomisliti da sam njihov. Ja sam, međutim, bio među zvezdama. Nedodirljiv sam. Izuzetna, ali opaka sloboda. Hvatanje ni za šta. Da bi se lebdelo. Ili letelo“.

Zanimljiva je priča o upoznavanju sa autorom „Mostarskih kiša“, koje su pomogle mnogim udvaračima da slome krhki otpor simpatisanih i obožavanih Evinih potomkinja. „Sa Zupcem sam se upoznao preko poezije. Dok sam služio vojsku u rodnom mestu Ivana Cankara, Vrhniki, dobijem zagrebački „Telegram“, na koji sam bio pretplaćen, jer su tamo, kod Zvonimira Goloba, u rubrici NOVA IMENA, gostovali svi pisci novog talasa koji su iole vredeli. Vidim Zupčeve „Mostarske kiše“, sednem i napišem „Bežanijske pljuskove“, koji počinju ovako:“ Šta su modre mostarske kiše prema bežanijskoj provali oblaka, kad u noćima što su od tišine tiše dođeš kao lahor sveža i laka, pa cela soba ljubavlju zamiriše. Šta su modre mostarske kiše“.

Pošaljem novosadskim POLJIMA, u čijoj redakciji su radili Gojko Janjušević, Pero Zubac i još neki. Dobijem uskoro dopisnicu kojom Zubac javlja da u sledećem broju objavljuju moju pesmu i da jedva čeka, kad izađem u civilstvo, da se upoznamo. Posle je nadenuo ime našoj starijoj kćerki Svetlana, po „Mostarskim kišama“.

Mićunović piše o bliskosti sa „sedokosim dečakom srpske poezije“.

„Za Duška me vežu najlepše uspomene. Od prvih susreta u Vrbasu 1969. gde je bio duša manifestacije. Smatrao sam ga, zaista, svojim starijim bratom. Izvesnu razliku u godinama, potirala je mentalna i emotivna bliskost.

Njegovi stihovi su bili praznik za uši i melem za narod. Nije čudo što su mnoge estradne zvezde zavodile masu Duškovim jednostavnim a veoma frekventnim rečima. Doduše, pesnik je od toga imao malo, gotovo nimalo. Pitao sam ga, jednom, koliko tantijema mu stiže od melodija snimljenih na njegove pesme, pošto sam i sam ponešto primenjenih strofa ispisao, ali mi je on kratko i jetko odgovorio:“Ništa“!

Kada je pjesnik preminuo u 73. godini, Mićunović je napisao „Oproštajni triptih“. Ovo su završni stihovi.

„Sudbina je takva bila, izdaše te moćna krila.

Osta Pegaz bez viteza. Ima neka tajna veza.

Bez pesnika – sud je strašan, a svet grozno siromašan.

Pomračen je sunčev sjaj. Beše neko naj, naj, naj…

Nad pesnikom šumi breza:“Ima neka tajna veza“.

To i mrtav, nek’ se čuje, Trifunović trijumfuje“.

Kada je sredinom 2017. otišao čuveni nikšićki boem Nikola Mijušković, nekadašnji fudbaler Crvene Zvezde (iz doba Šekularca i Kostića) i šahista, majstorski kandidat, Mićun se toplo oprostio od prijatelja.

„Oproštaj od N. Mijuškovića“

„I mi, Beograđani, sa poreklom

južnim

potreseni smo vestima tužnim.

Duše su nam pune čemera i

bola,

što nam ode fudbalski i

šahovski knez

Nikola!

„Baveći se žurnalistikom i prateći šahovska zbivanja, nalazio sam se, često, u visokom društvu, među kraljevima drevne igre. Godinama sam bio portparol zemunskog Agrouniverzala, bez sumnje jednog od najjačih klubova sveta svih vremena, koji začudo nikad nije bio prvak Evrope u muškoj konkurenciji“, premda su za klub nastupali ili trebalo da nastupe sve sami svetski prvaci – Anatolij Karpov, Vladimir Kramnik, Veselin Toplaov, Viši Anand… Uz asove kao što su Aleksandar Beljavski, Boris Geljfand, Najdžel Šort, Adrian Mihaljčišin… Pa domaće vedete Branko Damljanović, Boško Abramović, Zlatko Ilinčić, Milan Draško i njegov imenjak Vukić… Još kao omladinac, nastupao je trenutno najjači srpski šahista Ivan Ivanišević.

Samo jednom, momčad iz Zemuna bila je vicešampion Evrope, dok je ženski sastav osvajao evropski kup kada su boje Agrouniverzala branile Alisa Marić, Alisa Galjamova, Mirjana Marić, Suzana Maksimović i Violeta Todorović, a kasnije Svetlana Matvejeva, Irina Čoljuškina, Svetlana Prudnjikova, Sava Stoisavljević… Direktor i vlasnik Agrouniverzala, Jovica Milošević, sve je činio da se igrači, a posebno igračice prijatno osećaju u njegovom klubu. Čak ih je pomalo i razmazio, čini mi se, jer su objektivno mogli više da postignu“.

Mićun je imao titulu majstorskog kandidata, rado se sjeća inspirativnih trenutaka na brzopoteznim i rapid turnirima, kada je pobjeđivao  i  renomirane šahiste.

Nedavno sam imao zanimljiv poziv iz Beograda. Zove me stari klupski drug iz Agrouniverzala, Adrijan Mihaljčišin. Stigao je u Beograd i sastao se s Boškom Abramovićem i Jovicom. Pričao sam sa svima, kao da se vraća ono zlatno doba Agrouniverzala. Jovica mi govori u svom stilu:“Sedaj u prvi avion, čekamo te“! Pitam za Mićuna. „Nije dobro“. Ne može se zaustaviti vrijeme, ostaju uspomene.

Veoma sam tužan zbog odlaska dragog, nadarenog, zanimljivog čovjeka!

Završavam oproštaj od Mićina njegovom efektnom pjesmom „Ponovo ću doći“.

„Ponovo ću doći sa bujanjem trava,

sa upornim hodom sanjalice mrava.

Doći ću da šapnem svakoj dobro duši,

kako ljubav gradi ono što smrt ruši.

Ponovo ću doći jer pesma je kadra,

da obnovi život k’o zidine Skadra“.

Velemajstor Milan Draško

(Kraj)

Velemajstor Milan Draško: Mićun (1. dio)


Mićun

Stigao sam u Beograd da odigram turnir na Karaburmi. Početak marta 2017, u vazduhu se već osjeća miris proljeća. Boravim u Dobračinoj 9, pedesetak metara od Narodnog pozorišta. Velja i Slobodanka su divni domaćini. Decenijama su živjeli u Sarajevu, u Ulici Stjepana Radića blizu  Miljacke. Velja je prvi rođak mog oca. Nikad nisam upoznao čovjeka sa tako lakom,  lepršavom komunikacijom. Njegov optimizam bio je zarazan. Pomagao je ljudima s lakoćom, bez želje za isticanjem.

Radomir Mićunović

Pamtim druženja iz sarajevskih godina. Bio sam čest gost u njihovom domu. Velja je dolazio s malim sinom Vlastom u „Holiday Inn“, bodrili su me na Bosninim turnirima. Vlasto je danas sveučilišni profesor u Engleskoj, a stariji sin Vlado, novinar „Sputnjika“.

Sticajem okolnosti, dugo se nismo vidjeli. Zato je moj boravak u Beogradu 2017. poklon sudbine! Pričao mi je o putovanju u Cejlon, Indiju i Nepal, o Mikiju Đuraševiću i Vuletu Vukaloviću, druženju u Sportskom društvu Bosna. Pročitao je bezbroj knjiga, poznavao pisce i umjetnike. Nekad je bio generalni direktor lutrije Bosne i Hercegovine. Nije pokazivao da žali za Sarajevom, ali sam osjećao šta se skriva u dubini njegove duše. Imao je 77 godina i narušeno zdravlje. Svako jutro smo odlazili u restoran „Edisan“ na Trgu Republike. Kratko pješačenje i pogled prema knjižari „Delfi“. Na ulaznim vratima stihovi Crnjanskog: „I pitam se otkud ta strašna lakomislenost, kojom se, u mladosti, odlazi u stranu zemlju? Je li to zato, što nam se čini da je život dug i da ima vremena da se vratimo?…  To znači, očigledno, da je čoveku potrebno, da zna, da se nekud ne može više vratiti, pa da uvidi kako je tamo sretan bio“ („Kod Hiperborejaca“I).

U „Edisanu“ nas već čekaju dugogodišnji novinar „Oslobođenja“ i „Sporta“ Momo Bekan i Pero Sudar iz Baćevića, kod Mostara. Velja je završio srednju školu u Čapljini, boraveći u našem domu. Rođak Momo živio je dvadesetak metara dalje. On i Velja šaljivo pričaju o starom bunaru i atmosferi krajem pedesetih. O ljepoticama tog doba. Zatim o čapljinskom Borcu, popularnom fudbalskom klubu. „Išao si u Bjelave da gledaš Borca“?, pitam Velju. „Svaku utakmicu“!

Meni se dopala priča o Ćungeli, tamnoputom mladiću, koji svako jutro izvodi „oksford“ ispred restorana „Elita“, kod opštine. To je ona Šekijeva finta, kad prebaci loptu preko glave. Aplauzi gradske raje i đaka, a Ćungela, čiji će sin Ibro,  mnogo kasnije, biti veliki fudbalski talenat, široko i zahvalno se osmjehuje. Kada je Šekularac igrao u Bjelavama, kao vojnik bilećke kasarne, iznenada je pogledao prema navijačima i upitao koliko je sati? Naravno, najbrže reaguje Ćungela i  veselo saopštava svom fudbalskom idolu.

Razgovor teče kao potok, ne primjećujemo kako prolaze sati. Pero u zanosu predlaže:“Hajdemo na oradu u „Mažestik“! Bili smo zahvalni, ali nismo otišli na oradu. Zar da prekidamo ovakav razgovor!

Jednog jutra sam nazvao telefonom Mićuna, dogovarao susret. Pitam Velju  da li ga poznaje? „Kako ne znam, Mićuna! On je bio urednik „Eha“, mi smo ih finansirali“. Dajem slušalicu Velji i razgovoru nikad kraja. Radujem se što sam povezao dvojicu starih drugova. Život im pruža još jednu šansu za druženje. Posjetio sam Mićuna u njegovom domu na Novom Beogradu. Nikad nisam vidio stan sa toliko knjiga! Poklonio mi je „O šahu s ljubavlju“, Branislava Rakića, a njegova ćerka, Svjetlana, knjigu svojih pjesama. Govorio je da planira objavljivanje tri knjige poezije tokom 2018. Nije bio dobrog zdravlja, nadao se da neće morati na operaciju srca. Mićunova supruga je rođena sestra Jovice Miloševića, dugogodišnjeg direktora proslavljenog Agrouniverzala.

U junu 2017. zauvijek je otišao Velja. Ovo je neka vrsta zakašnjelog nekrologa. Dugo već nosim neke rečenice u sebi. Jutros pročitah da su nas napustili Momo Vuković i Radomir Mićunović. Milan Vujović je veoma lijepo napisao o velikom barskom Gospodinu, osjećam potrebu da napišem nešto o Mićunu.

Osam godina sam bio dio velike porodice Agrouniverzala, vicešampiona Evrope, kluba u kojem su igrala tri šampiona i tri vicešampiona svijeta! To su devedesete godine i početak našeg vijeka.

Taj drugi, petogodišnji period mog igranja u Agrouniverzalu pamtim po nevjerovatno pozitivnoj atmosferi! Za Jovicu se govorilo da je velemajstor života! Znao je da uživa i priredi uživanje svima oko sebe. Mićun je bio duša kluba, izrazito duhovit, nadahnut, velemajstor pisane riječi. Pjesnik, kritičar, esejista novinar, publicista, enigmata. Rođen je u Lozoviku 1940, djetinjstvo provodi u Velikom Orašju i Novoj Pazovi, a gimnaziju završava u Staroj Pazovi. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu (grupa jugoslovenske i opšte književnosti). Bio je novinar „Borbe“ i glavni urednik lista „Eho“. Član udruženja književnika Srbije i u jednom periodu član njegove uprave. Knjige su mu prevođene na desetine jezika. U Pragu je, na primjer, njegov „Album zverinja“ štampan u 40000 primjeraka i prodat za svega tri dana.

Zastupljen je u brojnim antologijama. Autor je anagrama, indirekata i slovnih rebusa. Slovne i slikovne rebuse  objavljuje od devedesetih godina prošlog vijeka.  Objavio je oko trideset naslova za djecu i odrasle. Laureat brojnih književnih nagrada. Pečat varoši karlovačke, 1968, za pjesmu „Nemoguće pismo“. Prva nagrada na Festivalu jugoslovenske poezije u Vrbasu; za pjesmu „Šumski sat“ (1969.). Prva nagrada za zbirku u rukopisu „Dan i bezdan“, 1972. (Čačak). „Radoje Domanović“ 1998. za zbirku „Magična polja“. „Ivo Andrić“ 2000. za zbirku „Biblios“. Memorijal Srboljub Stanković – čika Stanko“ za sastavljanje slovnih rebusa; 3 prve, 4 druge i 2 treće nagrade.

„Pišem u nastojanju da otkrijem svet sebi i sebe svetu. I sam se često pitam; ko sam zaista ja – prepisivač nepogode, nosilac stabla, izgnanik iz ponoćnog raja, panonski brđanin, udvarač nesreći, vlasnik košulje sa očima, mesečev jahač, jedinac ili brat kalemarov… možda sve to skupa. Pokušao sam iz života, novinarstva, šaha, sporta, enigmatike, sa putovanja, iz epike, folklora i fantastike, iz biblioteka i prirode, odasvud, da zahvatim što je najtananije, najvrednije, držeći se intimnog dekreta; nijedan dan bez pisanja, nijedan dan bez ljubavi“(Mićunović).

Za šahiste Agrouniverzala Mićun je bio prijatelj, saputnik sa kupova i liga, često ironičan, ali uvijek simpatičan. Mogli ste očekivati peckanje, šalu; ukoliko imate ljubomornu suprugu, ili ako pronađe zanimljivu igru riječi na vaš račun, ali ništa tegobno. Stvarao je vedru atmosferu na sastancima ekipe i pisao nadahnute izvještaje za podgoričku „Pobjedu“. Zasljepljeni  svojom šahovskom „veličinom“, nismo svi i u svakom trenutku valorizovali njegovu pjesničku harizmu. Prava saznanja dolaze kasnije, što je prednost zrelih godina.

„Nikad ne prepričavajte svoju poeziju, jer pesma je uvek pametnija od pesnika“. „Šta je poezija“? „Svetkovina duha i sluha. Otkrovenje Istine i Lepote“.

Pitao sam ga mogu li  u tekstu koji pišem o Agouniverzalu objaviti neke od njegovih bravura. „Sve  ti je dopušteno, jer si bio i ostao plemić, sa dušom pesnika, čak su ti i kćerke u znaku rime“. (Anja i Miljana).

Velemajstor Milan Draško

(uskoro 2. dio)

Velemajstor Aleksandar Čolović: Šta sad?


Piše: Velemajstor Aleksandar Čolović

Kao što sam napisao u svom Pregledu, turnir kandidata nažalost nije završen. Ili je to možda na sreću?

U ovom tekstu iznijeću svoja razmišljanja o čitavoj zbrci koja je počela prije turnira i koja traje i dalje posle  njegovog odlaganja.

U svijetu koji se brzo gasio FIDE je odlučila da nastavi sa svojim glavnim turnirom. To je bilo protiv zdravog razuma, ali oni su insistirali. Mantra koju su stalno ponavljali „to je samo turnir za 8 igrača“ jednostavno nije bila istinita, ako ne i uvredljiva – podrazumijevala je da postoji samo 8 osoba koje je trebalo zaštititi. Šta je sa svim ostalim ljudima koji su bili prisutni i tamo radili kako bi bili sigurni da je turnir protekao „nesmetano“?

Zašto je FIDE insistirala protiv zdravog razuma i snažnog mišljenja javnosti i preporukama institucija poput WHO-a? Zašto im nije smetalo što se jedan od učesnika povukao, a drugi javno izjavio da se turnir ne bi trebalo održati? Rekli su da turnir ne mogu odložiti „legalno ili praktično“. Ponovo se to pokazalo neistinitim, posebno posebno nakon što je ruska vlada izdala saopštenje da zaustavlja sve međunarodne događaje od 16. marta i odgovor FIDE-a da se to ne odnosi na turnir kandidata, jer su oni započeli 15. marta (što je bilo dan dolaska, sa 1. kolom 17. marta).

Mislim da su dva glavna razloga ponašanja FIDE: financijski i moralni.

Finansijski razlog je taj što FIDE treba novac iz ciklusa Svjetskog šampionata. Trešnja na torti je meč za svjetskog šampiona. FIDE je objavila da su se dogovorili da meč bude održan u Dubaiju u decembru. Ali za meč  su vam potrebna dva igrača i jedan od njih je pobjednik turnira kandidata. Nema turnira kandidata, nema meča. Nema meča, nema novca.

Moralni razlog je „obećali smo, ispunili smo“. Čak se i neko junaštvo podrazumijeva, „uradili smo to protiv svih šansi“. Dovoljno pošteno, držali su se svoje riječi (ako prihvatimo da je 50% turnira stvarno „odrađeno“), ali insistirali su u vrijeme više sile, epidemije, gdje bi neka fleksibilnost bila mnogo pametnija, i poslala bi mnogo bolju poruku javnosti. I napravili bi pravo čudo za njihov ugled.

U FIDE postoje velemajstori svjetske klase i vrlo inteligentni ljudi i ne mislim da nisu uspjeli „procijeniti“ razvoj svjetskih događaja koji su doveli do onoga što sada vidimo. Isticalo im je vrijeme, pa su iskoristili šansu sa događajem, progurali ga i nadali se da će uspjeti stići barem do polovine turnira. Rizik se isplatio.

Sa pola odigranog turnira FIDE je sada  sigurna. Insistiraju na tome da se turnir kandidata nastavi, ali mislim da to više nije važno. Ako je nemoguće nastaviti, zbog svjetske situacije ili bilo kojeg drugog razloga, oni još uvijek mogu proglasiti pobjednika iz ovih 7 kola (Vachiera) i meč će se igrati. Naravno, biće ljutnje, ali zakonski će sve biti ispravno: rezultati turnira vrijede ako je odigrano 50% partija. Oni će održati  ciklus i meč.

(Ne želim raspravljati o implikacijama kada je turnir podijeljen u 2 dijela s nepoznatim vremenom između njih, narušavajući čitavu dinamiku turnira. To je potpuno druga priča, koja se opet ne završava dobro za FIDE).

Ako je ono što kažem gore istina, onda je očigledno da se sve to odnosilo na interese FIDE i ništa drugo. Volim da vidim sređen ciklus Svjetskog šampionata i kalendar događaja, ali ako se olimpijada, sa njenim decenijama istorije mogla odložiti, ne vidim zašto nije mogao odložiti  ciklus Svjetskog šampionata. Objašnjenje da je u vrijeme kada je turnir započeo situacija bilo drugačija je čista demagogija. To je isto kao da velemajstor  procjenjuje poziciju a da ne računa nekoliko poteza unaprijed.

Zanimljiva je i situacija sa igračima. Bila su dvojica, Radjabov i Wang Hao , koji su izrazili zabrinutost prije događaja – Radjabov je čak postupio prema tome i povukao se. Grischuk je tokom turnira otvoreno rekao da ne želi biti tamo i da igra, jer je atmosfera  bila „bolesna“. Caruana je u jednom intervjuu rekao da je nemoguće ne pratiti šta se događa u svijetu. Nepomniachtchi se stvarno razbolio (iako ne od korone). Ding Liren je užasno igrao i nije rekao ni riječi o svom karantinu. Alekseenko, kojeg sponzoriše ruska kompanija i nije mogao ništa da kaže. A tu su bili Giri i Vachier koji su u osnovi rekli da ih nije briga i da su koncentrisani samo na sebe. Zanimljivo je da je čak i Magnus Carlsen izrazio slično viđenje – svijet se možda raspada, ali vi ste tu da igrate i pobjeđujete, pa uradite to. Pretpostavljam da to znači – ili ćete se obogatiti ili pokušavajući to -umrijeti.

Ovo nije ništa novo u šahovskom svijetu. Svaki čovek je za sebe. Pitam se šta bi se dogodilo da su se usaglasili prije turnira. Možda bismo konačno imali „moć pripada igračima“? Ali to nikada nećemo imati.

Odluka Radjabova da se povuče bila je opravdana unazad, ali to je druga stvar bez rješenja koje je prihvatljivo za sve. Pitam se kako će se FIDE i javnost nositi s tim.

Šah je, kao i cijeli svijet, sada ‘na čekanju’. Ove godine neće biti Olimpijade i teško je reći hoće li zaista biti išta. Možda meč za svjetskog šampiona u decembru? Vidjećemo. Kao što bi rekli Kinezi, zaista živimo u zanimljivom vremenu.

Preneseno sa bloga velemajstora Aleksandra Čolovića, predsjednika Asocijacije šahovskih profesionalaca ACP

30. mart 2020.

https://www.alexcolovic.com/2020/03/now-what/

 

Dr SLOBODAN ILIĆ: IGRAJMO POZICIONO


Teška vremena. Raste pritisak, pojačava se strah. Virus zuji oko nas. Nekad naizgled čvrsti, danas uočljivo šupljikavi brodovi naših sudbina polako srozavaju svoju građu. Prete da se pretvore u haotične orahove ljuske, koje bez reda i rasporeda plutaju na nejakim talasima elementarne egzistencije. U očajničkoj nadi da će im se posrećiti poneki udah zalutalog molekula kiseonika i na tren produžiti boravak na površini. Predstava u kojoj svako od nas ima zaduženu ulogu, monstruoznom scenografijom kani da od ruskog ruleta napravi bezazlenu dečju igru.

Da bi se mentalno održali i postali psihološki konkuretni, shodno svojim individualnim potencijalima aktivirali smo mehanizme odbrane. Za sve nas kojima je šah u svim raznolikostima ponude svakodnevica, učešće i aktuelnim događanjanjima predstavlja nesvesnu metaforu šahovske partije. Paradoksalno uobičajenom toku ovu partiju bi želeli da što pre okončamo i zaboravimo, nažalost sva je prilika međutim da će ona potrajati. Prihvatimo je zato kao neminovnost, prilagodimo naše šahovsko psihološko iskustvo njenim specifičnostima. Još uvek smo u otvaranju većinu početnih poteza povukli smo automatski. I manje više na šablonski pristup stigle su opomene i odmah potom i kazne jer ova naša transformisana partija traži startnu budnost a kompjuter kao sredstvo pripreme uvažava samo iz razloga što i u njemu može da ugnezdi ponekog virusolikog rođaka. Prava igra tek sledi. Pozovimo se na nasleđe. Setimo se velikog Petrosjana i njegovog profilaktičkog pristupa, prizovimo iz arhive Laskerovsku čvrstinu. Kako vreme bude odmicalo mehanizmi će se krzati, a višak vremena će postati balast. Nervoza će eksponecijalno rasti, impulsivni potezi će se danajski nametati kao srećna rešenja. Ne upadajmo u zamku prividne opsene. Zaboravimo na tren Aljehina, Talja, Larsena i Tajmanova nastavićemo da im se divimo u mirnijim vremenima, naši heroji uzori treba da budu Kapablanka, Botvinik, Smislov, Karpov, Ulf Anderson. Smireno, jednostavno, strpljivo…. Ovamo, onamo, na slabost, na lošu figuru… Središnjica će se razvući nalik epidemiološkom obliku krive za kojim se čezne, sa tom razlikom što će još uvek virtuelna kriva doprineti rasterećenju zdravstvenog sistema, ali i obrnuto proporcionalno istrošiti našu mentalnu rezervu. U takvim okolnostima opstaće pozicioni igrači, plastičari, oni koji imaju sposobnost da umrtve poziciju, da karpovski odigraju potez u mestu i da pritom ništa ne pokvare. Poput velikih TAO gurua koji “ naporno rade, tako što ništa ne rade”, njihovo poziciono laviranje, premeštanje, manevrisanje ne hrli opsesivno ka konačnom ishodu, već mu se približava i neprestano ga odlaže. Sve do trenutka dok sam konačni ishod više nije u stanju da opstane i sam sebe objavi. Teško je u danima koji su pred nama zamisliti status prenaglašeno životnog, preneseno na našu igru temperamentnog šahovskog taktičara, nestrpljivog kombinatorika, strastvenog tragača za konkretnim rešenjima, prosto iz razloga jer njihovi stavovi, obrasci ponašanja, kombinacije ma koliko estetski blistale propovedaju kratkotrajnu lekovitost. Prebrzo postižu efekat, ali pritom ne završavaju priču. U uslovima koje živimo gde se granice normalnosti svakog minuta dodatno udaljavaju, iza svakog efektnog poentiranja uvek zaostane neka nova praznina koju je nemoguće sustići.

Zato u ovim morbidnim vremenima igrajmo poziciono. Neka se naša mentalna igra zasniva na manevru u kome bez obzira gde se zatekli nećemo kvariti, već na sitno poboljšavati poziciju. Neka to bude naša dugoročna izlazna strategija. Pokušajmo da od velikana naše igre prekopiramo sposobnost da u kritičnom trenutku partije (koju svako od nas u svom zatečenom ambijentu igra) izdržimo napetost i unutar nje iznedrimo kreativnu energiju koja će prelomiti u našu korist. Širimo svoj kapacitet za neizvesnost, vežbajmo budnost. Iskoristimo vanredno vreme za vanredni napredak. Ojačajmo našu (šahovsku) psihu! Igrajmo ovu nametnutu igru poziciono. A kad ponovo zakucaju naši časovnici, svakome na volju i pravac i smer!

Prof dr Slobodan ILIĆ

(preneseno sa sajta Večiti šah)