Dragan Popadić: O knjizi Nenada Neša Stankovića “Najveća tajna Bobija Fišera”


KAD SE ANĐELI RADUJU A LJUDI PROSVJETLJUJU

Za 60. rođendan, ovog 26. avgusta, dobio sam na poklon knjigu Nenada Neša Stankovića “Najveća tajna Bobija Fišera”. Pričitao i uživao. Ne samo zato što Fišera smatram najvećim šahistom svih vremena, ne samo zato što me ova knjiga podsjetila na meč Fišer Spaski na Svetom Stefanu, gdje sam bio specijalni izvještač Radio Titograda, ne samo zato što sam se prisjetio mlađih dana, već i zato što je Stanković napisao zanimljivu knjigu sa mnogo poznatih i nepoznatih detalja o ovom meču, koje je mogao znati kao Fišerov personalni asistent. I nije ovdje pravo pitanje da li je nešto izmislio, dotjerao, preradio, ili da li je sebi dao prevelik značaj? Pravo pitanje je da li je ispričao zanimljivu priču o genijalcu, usamljeniku, čudaku, čovjeku nježne duše u surovom svijetu koji traži uniformnost i poslušnost. Odgovor je pozitivan. Stanković je, začudo za jednog menadžera, iskazao poetsku tananost, široko obrazovanje i interesantan stil pisanja. Način na koji je riješavao Fišerove neobične zahtjeve pokazuje visprenost i snalažljivost menadžera, kakvih je dosta po svijetu, pa i kod nas, ali način na koji je pisao o nepobjeđenom prvaku svijeta, pokazuje da je među rijetkima koji mogu da osjete titraje tuđe duše. Da li je sve u knjizi istinito i da li je sve bilo onako kako autor piše, ostavljam čitaocima da prosude, a Stankoviću da se suoči sa samim sobom. Tu naročito mislim na scenu kada Spaski od Stankovića traži 300 hiljada dolara da ne pobjedi Fišera, koji je u Beogradu, u nastavku meča, u padu forme. Da li bi to uradio jedan džentlmen kakav je Spaski? Ja čisto sumnjam. “A šta će zaustaviti sumnju kad se javi?” . Ali, i ostavljam prostor da je možda i moglo biti tako. Jer čudan je čovjek, a u ovom svijetu mnogo je mjesta “gdje je neko ošamario dijete ili ubio lastu”. Čudan je čovjek i samom sebi, a kamoli drugima. Neki naši postupci su neobjašnjivi. Ali, kaže Šekspir, “budi iskren prema sebi, pa ćeš biti i prema drugima”,

U svakom slučajuu, Stanković je i osjetio taj ponor između Fišera kao genijalnog šahiste i Fišera kao pacera u političkim stavovima, i mržnji prema Jevrejima. Prije jedno 15-ak godina u “Šah mat listi” Gorana Tomića napisao sam tekst u Bobijevu odbranu, nakon što ga je jedan šahista optužio za neke izrečene političke stavove. I tad sam ga uporedio sa Bodlerovim Albatrosom. Na palubi, čitaj u politici, Fišer je nezgrapan i služi za porugu mornarima, čitaj svima nama. Ali, kad se vine u visine, čitaj u magični crno bijeli svijet sa 64 polja, on je je veličanstven i ostavlja bez daha. Uostalom zašto bi izvanredni šahista, čitaj doktor, inžinjer, glumac… bio izvanredan politički analitičar? Još kad je opterećen kao Bobi, stavovi su mu uglavnom pogrešni. Ali, i tu treba zastati i razmisliti. Fišer je bio strastveni zagovornik teorija zavjera. Sedamdesetih godina to je izgledalo čudno. Danas mnogi tako razmišljaju. Ili pitanje vremena u šahovskoj partiji. Genijalni šahista izmislio je novi sat. Sa dodavanjem vremena poslije svakog poteza. Na ovom satu igrao se meč Fišer-Spaski na Svetom Stefanu i Beogradu. Danas svi igramo na Fišerovom satu. Fišer je izmislio i novi šah, predlažući drugačiji početni raspored figura. Takmičenja se danas organizuju po tzv. Fišerovom šahu, gdje teorije otvaranja možete baciti u vodu . To i jeste jedna od vrijednih poruka Stankovićeve knjige. Budite oprezni u izricanju stavova. Ne budite tvrdoglavi. Razmislite o vašim i tuđim argumentima sa kojima se ne slažete. To nam toliko fali u ovom svijetu površnosti, jednobraznosti i odsustvu dilema. Reći ćete, pa Fišer prvi nije bio takav. Pa šta? Ne mora da znači da je bio u pravu. Ali, takav je bio za šahovskom tablom. Imao je dileme, učio je, analizirao, pratio teoriju, i na kraju donosio odluku koje se čvrsto držao. Svi dobri šahisti to rade. Za tablom nisu isključivi i tvrdoglavi. Jer će izgubiti partiju. Zato je, po meni, šah veći od života. U šahu dunster ne može biti šampion, jer mu “striko radi u Vladu”. U životu može. Ne samo u Crnoj Gori, nego širom svijeta.

Neki lirski momenti u ovoj knjizi su za pamćenje. Recimo, prvi susret Fišera i Spaskog u Beogradu, uoči meča. Autor s pravom konstatuje da “u životu svakog čoveka postoje momenti kada on celim svojim bićem postane svestan da prisustvuje nečem sasvim posebnom i izuzetnom”. Takav je bio taj susret svjetskih šampiona u romantičnoj Skadarliji. Ili pasaži o kontroli, jer autor sjajno primjećuje da u “Fišerovom shvatanju svijeta sve i svako je morao biti pod nečijom kontrolom”. Za tablom Fišer je bio taj koji kontroliše, “veliki kreator, vlasnik, veleposednik, ultimativni kralj koji ima moć bez ograničenja ili granica”. Mnogi šahisti imaju taj osjećaj. Ne možete platiti sve račune, administracija vas maltretira, recepcionar ne razumije što će vam bolje osvjetljenje u sobi, automehaničar se podsmjeva vašem znanju o motoru. I onda sjednete za šahovsku tablu i sve zaboravite. Uronite u svijet mašte i postajete dirigent čudesne vojske u čudesnoj simfoniji. I ako izgubite to nije zato što vaš protivnik ima para, što je ljepši od vas, što ima uticajne rođake, već zato što bolje igra šah od vas. Barem u toj partiji. Ili konstatacija da je zavolio Fišera kao što se “voli čudni stric kojeg se cela familija stidi i koji se iznenada vrati u rodni grad posle višedecenijskog lutanja po svetu, bez ušteđevine, ali sa pričama i pridikama za sve njih”.

Zanimljiva je i priča iz Budimpešte kada je Stanković pitao Bobija da li bi mogao nekog da ubije samo zato što je Jevrejin. I njegov odgovor: “Ja nisam ubica. Ja samo pričam, objašnjavam. Nikada! Nikada! Ne! Nikako!” I lucidna autorova konstatacija: ”Ako ne ubija i prejaka riječ”.

Ova knjiga može poslužiti i kao priručnik za organizovanje spektakla. Takav je bio meč na Svetom Stefanu. Koštao je mnogo. Ali, šta su novčanice sem parče papira kome je neko dao vrijednost. Ostao je istorijski događaj, ostala je priča, ostao je mit. Izgnani kralj se vratio u svoje kraljevstvo. I to na ovim našim prostorima. A da smo u Crnoj Gori bili malo pametniji i poslušali predlog Bonje Ivanovića da se Fišeru da azil, sada bi Crna Gora bila mitsko mjesto. Vjerovatno bi ovdje Fišer bio sahranjen, i rijeke hodočasnika bi se slivale da vide grob genijalnog šahiste. Lijepe bi novce od toga mi zaradili. I ne bi bili prvi koji su se okoristili od Fišera.

Autor nas u knjizi podsjeća na press konferenciju na Svetom Stefanu, dan uoči početka meča. Prisustvovao sam toj konferenciji i sjećam se da nismo bili sigurni da li će se Fišer uopšte pojaviti. Kada je ušao u salu nastalo je komješanje. Sa zaprepašćenjem sam posmatrao scenu kad je Fišer pljunuo na papir, faks poruku američke Vlade da mu se zabranjuje da igra meč jer je tadašnja Jugoslavija bila pod sankcijama UN. Tada mi je to djelovalo pomalo nepristojno. Danas shvatam da je to bio genijalni potez, doduše, saznajem iz knjige, vjerovatno unapred planiran. Bobi je jednostavno poručio – pljujem ja na vas i vaše političke dogovore. Ja jednostavno hoću da igram šah. Igra je najvažnija a ne politika. I zar nije to tačno? Zar nije svijet kasnije nastavio da sarađuje sa Slobodanom Miloševićem “garantom dejtonskog sporazuma”, kako su ga nazivali. Oni mogu da sarađuju a Fišer ne može da igra šah. Ali, da ne bude zabune, podsjeća nas autor, Fišer je uvijek pravio razliku između oligarhije i naroda. Kako u SAD tako i u svim drugim državama svijeta. Bez obzira na staru floskulu da “narod ima vlast kakvu zaslužuje”.

Propovjednik kaže: ”Sve ima svoje vrijeme. Svaka stvar ima svoje vrijeme pod nebom”. Tako je i došlo vrijeme spektakularnog Fišerovog povratka. Postojala je Fišerova želja, postojala je želja Spaskog, postojala je Zita Rajčanji, Fišerova djevojka, postojao je glavni mecena- kontraverzni biznismen Jezdimir Vasiljević, postojao je sposobni direktor meča Janoš Kubat, postojao je i Neš Stanković. Ali, sve to ne bi bilo dovoljno da se zvijezde nisu namjestile kako treba. Možda se sve događa slučajno, a možda ima nešto, što bi rekao Šekspir, ”što smjerove naše uobličava”. I o tome govori ova knjiga, što nas tjera na razmišljanje. Koliko pojedinac tvori istoriju, Koliko istorija stvara pojedinca? Koliko ima predodređenosti na ovoj čudnoj plavoj Planeti? Da li je sve zapisano ili se naše sudbine mogu promjeniti? I gdje smo mi u svemu tome? Ovu knjigu možete čitati i kao priču o trijumfu, sreći i utjehi. “Ako sve to uopšte postoji, ili ako mi to razumeti možemo”.

Stanković nije šahista i u knjizi se nije mnogo bavio šahovskim pitanjima. Ipak, ostavio je dilemu čitaocima, sa kojom snagom je Fišer igrao meč protiv Spaskog na Svetom Stefanu i Beogradu? Za mene nema dileme. Fišer je igrao izvanredno. To je pokazao već u prvoj partiji kada je u Španskoj partiji potpuno nadigrao protivnika. I sjajan manevar bijelog skakča koji će, nakon izmjene teških figura po A liniji, doći na polje a3 i napasti nebranjenog pješaka na b5. Spaski je, uvidjevši plan bijelog, žrtvovao figuru, nedovoljno za spas. Fišer je igrao precizno do samog kraja. A šta tek reći za 11. partiju meča. Sjećam se da sam se javljao uživo u program Radio Titograda kada se igrala ta partija. I tada sam rekao da prisustvujem rađanju jednog genijalnog umjetničkog djela. Ta partija i jeste to. Silna energija bijelih figura koje je vodio genijalni vojskovođa. Spaski je nemoćno gledao kako neprijateljska konjica pleše oko njegovog kralja. Sve što je mogao da uradi je bilo samo da uđe u izgubljenu završnicu koju je njegov protivnik odigrao precizno do bola. Ovakve partije ostaju da svjedoče da je šah i umjetnost, a ne samo sport i nauka. I u pravu je Stanković: Ovome se” anđeli raduju a ljudi prosvetljuju”.

Fišerov povratak šahu bio je jedna velika bajka. Imali smo i princa i princezu, i zlog vuka. Imali smo i hepiend. To što je kratko trajao, govori o nesavršenosti života, a ne bajke. Za trenutak sve je stalo. Utihnulo. I rat, i meci, i jugoslovenska tragedija. I nesavršenost svijeta. Ostala je samo igra. Čudesna, tajanstvena, neobjašnjiva. Ostaja je pouka da postoji druga šansa. Ne daje je život uvijek. Zato je treba iskoristiti. Nenad Neš Stanković nas je podsjetio na to. Dovoljno da sa pažnjom pročitamo njegovu knjigu “Najveća tajna Bobija Fišera”. A njegova najveća tajna bio je on sam. Glavom i sjedom bradom. Što se tiče Stankovića, u svojoj 27. godini on je imao tri zadatka. Da Fišera štiti od drugih, od Fišera samog i od  sebe. Četvrti zadatak, pisanje knjige, došao je kasnije. Čini se da je sva četiri zadatka Neš uspješno obavio. Posljednjom zadaćom pridružio se onima koji znaju da smo mi “građa od koje se prave snovi”.

Dragan Popadić, FIDE majstor iz Tivta

Maksim Lutovac – Šahovski vijenac (osmi nastavak)-Brže i jače; Previd Sofije Polgar


BRŽE I JAČE

                Pravila o “cugu” su se decenijama “usavršavala” na štetu igre i glavna rola je data zastavici na časovniku. Poznato je da su veliki šampioni bili sjajni “revolveraši”, ali i protivnici brzopoteznog šaha, kao npr. Svetozar Gligorić.

                Kada je zastavica postala presuditelj, bez obzira na poziciju ili materijal na tabli, M. Ćetković svoje negodovanje je izrazio originalnom mišlju: “Najbolje je da se skinu figure sa table i da partneri lupaju po satu. Ko bude udarao jače i brže – dobiće partiju”.

(Radojica Dabetić)

PREVID SOFIJE POLGAR

U Njujorku je 1985. odigran veliki open-turnir (veliki i po snazi igrača i po nagradama!). U grupi igrača bez rejtinga igrao je mk Božidar Ćetković i susreo se sa 10-godišnjom Sofijom Polgar. Božu, bratu čuvenijeg Moma, smiješila se nagrada od 1000 dolara, ali je, sa malecnom Sofijom, došao u izgubljenu poziciju. Njegovo sjećanje: „Ona je za vrijeme igre stalno trčka-rala po sali i igrala se sa nekim djevojčicama, preskačući konopac. Među¬tim, za tablom, vukla je odlične poteze. Na sreću, u dobijenoj poziciji, gru¬bo je pogriješila. Primijetio sam da i drugi igrači, nekoliko puta stariji od nje, nijesu sijali od sreće kad bi dobili nju za partnera. Poslije partije, njena majka je rekla: „Drugi put se nećete tako izvući!“ Drugog puta nije ni bilo, a Sofija je ubrzo potom pobjeđivala velemajstore. Kao i njene sestre: starija Žuža, svjetska šampionka i mlađa Judit, možda najbolja u tom triju sestara.“   Da vidimo tu partiju koje se Božidar, kako kaže ne stidi, jer je u Sofiji osjetio buduću šampionku.

Maksim Lutovac – Šahovski vijenac (sedmi nastavak)-Superemen šaha


SUPERMEN ŠAHA

Šahovska, ali i šira javnost, odavno želi da sazna koji je šampion svijeta najbolji u istoriji šaha. Teško da će to ikada saznati, jer pravog odgovora na to pitanje i želju, naprosto, nema, i ne može biti. Ko će reći, ko ima argumenata ili smijelosti da kaže: ko se više približio nebu – Ikar ili Gagarin?

Sve do Fišerovog dramatičnog osvajanja šahovskog prijestole 1972. godine u Rejkjaviku, za šampiona šampiona smatrani su Aleksandar Aljehin, Emanuel Lasker i Hose Raul Kapablanka, najčešće tim redom i s malom razlikom u anketama i istraživanjima, zavisno od države ili mega – turnira.

Fišerovo svrgnuće sovjetske dinastije, jedinstveni put do titule i sukob sa FIDE, uzdigli su ga, u viđenju njegovih fanova, do neslućenih visina, tako da se smatralo da je potisnuo stare šampione i postao naj-naj u novoj eri šaha. To mišljenje zastupa, a može mu se vjerovati, Fišerov prijatelj i poštovalac, velemajstor Božidar Ivanović, višestruki šampion Crne Gore i Jugoslavije.

Meteorski uspon, sličan Fišerovom, imao je i Gari Kasparov, trijumfima na svim turnirima i pobjedom u meču sa A. Karpovom. U prvom, koji je trajao 46 partija, sačuvao je rusu glavu, a u drugom je, pobjedom u poslednjem kolu sa 13:11, na nju stavio lovorov vijenac prvaka svijeta. U šahovskom svijetu, promjenljive ćudi, stvorila se dilema: Fišer ili Kasparov, posebno zbog toga što je Fišer već pripadao istoriji šaha. Međutim, njihovu popularnost i prestiž nijesu pokolebali prvaci “blijedog lika” poslije Kasparova, ni u verziji FIDE ni iz GMA, Kasparovljevog oduženja profesionalaca, ali jeste novi junak iz naroda – viking Magnus Karlsen, šampion novog senzibiliteta i predvodnik kompjuterske generacije asova. I vrhunski šahisti, sa rejtingom blizu 2800 poena, i poklonici šaha smatraju da je Karlsen već nadmašio svoje velike prethodnike. Toj procjeni sklon  je i moj prijatelj, internacionalni majstor dr. Ljubo Živković, koji neće da zaigra za klub ili na nekom turniru, ali sistematski analizira Karlsenove i partije njegovih rivala.

Naš izbor za supermena šaha glasi:

Aleksandar Aljehin (1892, Moskva – 1946, Lisabon)

Šampion svijeta od 1927. do 1946. godine, kada ga je napustio kao jedini neporaženi šampion. Umro je u lisabonskom hotelu “Park” i nađen za šahovskom tablom. Svjetski prvak je postao 1927. godine, pobjedom u meču sa do tada nepobjedivim Kapablankom, koji je u karijeri izgubio svega 35 partija. Za razliku od njega, Aljehin je živio i disao sa šahom, odigrao najviše turnirskih partija. Od 1909. do 1939. godine odigrao je 984 partije: dobio 562, remizirao 323, i izgubio 99, sa procentom uspješnosti 73%.

(Nastaviće se)

Maksim Lutovac – Šahovski vijenac (šesti nastavak)-Za sve je on kriv; Taljev autogram


ZA SVE JE ON KRIV

U Tuheljskim Toplicama, zaista prekrasnom mjestu za odmor i rekreaciju, sredinom oktobra 1982. odigrana je Ekonomijada. Sastav šahovske ekipe: Ćetković, Lukšić, Stanovnik i Marković.

Slobodnog popodneva Momo i ja odemo u Kumrovec, udaljen devet kilometara, da posjetimo Titovu rodnu kuću, čuvenu marksističku školu i još po nešto. Ostvarimo namjeru, sjednemo u birtiju da predahnemo, popijemo po čašu graševine da se osvježimo, pa na stanicu. Kad, posljednji autobus otišao u 18:00 časova, dakle, prije 15 minuta.

Nema varijante – krenemo pješice. Sumrak se spušta na proplanke Zagorja, hodamo i gunđamo.

“Ipak je On bio nenadmašeni maher, i mrtav iskoristi priliku da nas pređe”, komentariše u jednom trenutku Momo.

“Momo, nikada nijesmo bili čanovi Partije, morao je kad-tad da nas, za tu “nevjeru”, kazni”, nevoljno dodajem.

TALJEV AUTOGRAM

“Skadarlija” je bila omiljeno sastajalište boema, umjetnika, ali i šahov- skih asova. Jedno veče u njoj su se našli Gliga (Svetozar Gligorić), Miša (Mihailo Talj), Bonja (Božidar Ivanović), Velimirko (Draško Velimirović), okruženi vjernim fanovima, i uživali u muzici, pesmama a la Divna Kostić i razgovoru, kad primjetiše da neki čovjek fiksira Talja. Svi ga pogledaše   i opazie kako sjedi za susjednim stolom, drži blokče u ruci i nešto skicira. “Pustimo čudaka” prećutno se saglasiše, i nastaviše da uživaju u skadarlijskoj noći. Poslije izvjesnog vremena onaj čova priđe Talju i dade mu list  iz bloka. Svi se nagnuše oko njega i vidješe sjajan Taljev portret. “Nu, čto eta?”, upita Miša slikara. Ovaj, malo zbunjen, reče: “100 DM!” Talj ga, sa onim njegovim crnim očima i hitrim osmjehom, pogleda: “Padaždi”, reče mu, pa se brzo potpisa ispod portreta i reče: “Sada vrijedi 500DM!”.

Zbunjeni autor portreta nije znao šta će sa crtežom, a ni sa sobom.

Talj je morao da igra, a igrao je do poslednjeg daha, pobjedivši, pred odla- zak sa ovog svijeta, na blic turniru i aktuelnog svjetskog prvaka Kasparova!

Taljeva labudova pjesma i pobjeda.

Maksim Lutovac – Šahovski vijenac (peti nastavak) – Radeva poenta; Pravila, pravila;


RADEVA POENTA

ŠK “Mornar” iz Bara je, prihvatajući modu “kićenja tuđim perjem”, davno angažovao Rada Miovčića, igrača majstorske snage iz Sarajeva. Bio je tvrd orah i velemajstorima i, vjerovatno, najuspješniji u barskoj ekipi. U periodu 1990-1995. prošao je “scilu i haribdu”, ali je sačuvao glavu i rijetku dobrotu. Nazvao ga je Lutovac u šeher Sarajevo da pošalje nešto za knjigu, a Rade se nećka. “Skiciraj događaj, samo da se vidi poenta”, kaže mu Lutovac. “Imam poentu!”, uskliknu Rade, “Dobio sam unuka!”, “Neka ti je živ i zdrav” odgovori Maksim, ni bolje vijesti ni ljepše poente od te”.

PRAVILA, PRAVILA…

Šahovska pravila, naročito u oblicima ubrzanog šaha “usavršena” su do besmisla. Ali moja partija sa Slavkom Dedeićem na Memorijalu “Ra- donja Bojović”, početkom vijeka, pokazuje nove mogućnosti razvoja pra- vila.

Dediću je, umjesto pobjede nada mnom, upisana nula i sastavljen parovi za sljedeće kolo. Dedić se pobunio, ali i vodeći igrači, jer su se na- vodno pripremili za svoje protivnike.

Sudija M. Pješivac prihvata njihov stav, ali Dedić, kao frešak pravnik, dobija priliku da demonstrira svoje znanje i podnosi iscrpnu žalbu Turnirskom odboru, ali je neoprezno (kako se pokazalo) napomenuo da je su- diji prijavio svoju pobjedu s razdaljine od nekih 5-6 metara. Iako je sve bilo kristalno jasno, Odbor se našao u nebranom grožđu i njegov predsjednik, navodeći kao argument da sporna partija bitno ne utiče na opšti plasman, donosi solomonsku odluku:

Odbija se žalba Slavka Dedića, jer rastojanje između sudije i igrača, pri prijavljivanju rezultata, ne može biti veće od 3 (i slovima) tri metra!!

Slavko je ostao bez poena i bez takse na žalbu. Baš se uspavao dobri Ginis.

Maksim Lutovac – Šahovski vijenac (četvrti nastavak) -Profesorov revanš; Danguba; Svejedno


PROFESOROV REVANŠ

Na mom prvom izletu u ivangradskoj gmnaziji, kod manastira Đurđevi stupovi, a poslije prelaska iz Kotora, đaci me prosto odvukoše kod profesorskog tabora.

“Ti si dakle, taj. Sjedi da te Žika presliša”, reče mi Veljko Živković, moj profesor matematike, inače dasa i džentlmen i pokaza na postavljenu tablu. Meni je matematika “išla” kao Lim uzvodno i nijesam znao šta da radim. Ipak, nadvlada zov šaha i profesor brzo, i na oko ravnodušno, reče da je dosta za taj dan. Revanširao mi se na neobičan način. Nekim povo- dom se u zbornici velike gimnazije i po broju i po dometima đaka, povela rasprava o vezi između matematike i šaha. Kada je bila na vrhuncu, prekide je profesor Veljko: “Ma, šah i matematika nemaju blage veze. Živi dokaz za to je onaj Lutovac iz VIII-2”!

(M.L.)

DANGUBA

Na jednom polufinalnom turniru za prvenstvo Crne Gore u šahu zauzeo sam prvo mjesto i hvalio se svojim efektnim pobjedama nad nekim majstorima. Jedino o tome nijesam smio govoriti u svojoj kući, jer mi je to zabranio otac. Odvra- ćao me od šaha, smatrajući da je to gubljenje vremena.

Tako je o šahu govorio i mitropolit crnogorski, gospo- din Danilo (Dajković). Jednom su Vladici predstavili Ljuba Živkovića: „Gospodine Vladiko, ovaj mladi čovjek je doktor Ljubo Živković, predsjednik Društva ljekara Crne Gore, ali ga više znaju kao šahistu – on je internacionalni majstor.

Vladika nježno grli šahistu i kaže: „Što ćeš, dijete moje, svaki čovjek mora imati neku manu“.

Ljubo mu skrušeno replicira: „Neće biti, valjda, gospo- dine Vladiko, da je to što igram šah neka mana“?

A Vladika sasvim smireno: „Boga mi, sine moj, jeste. Ja sam vavijek svaku dangubu smatrao manom“.

Milenko Ratković


SVEJEDNO

Šahisti još pamte mamutski šampionat Jugoslavije u Sutomoru 1973. (260 učesnika!). Bilo je na njemu mnogo zgoda, a o ovoj se još prede priča.

Baranin Novica Vučković (poznato ime rukometa) u partiji protiv mlađanog protivnika krenu oštro kraljevim pješakom (1. f4). Partner prihvati izazov i sa 1…e5 uđe u oštru poziciju, vrlo osjetljivu za bijelog. Poslije par poteza Novica reče: „Ova tabla je okrenuta naopako. Smeta mi da pišem poteze…“ Srušiše figure, okrenuše tablu, poređaše armije i sada Novica zaigra daminim pješakom: 1. c4!!

Njegov protivnik gleda, ćuti, nešto se muči, a onda će:„Izvinite, ali ste prije igrali 1. f4…“

„Ajde, jadan, šta pričaš„, odgovori Novica. „Svejedno je s ove ili one strane…“

Partner se ne usudi da nastavi dijalog i glatko izgubi u dvadesetak poteza!

Maksim Lutovac – Šahovski vijenac (treći nastavak) – Čuvar meda; Klub bez žena; Svjetski prvak


ČUVAR MEDA

Velemajstor Milan Draško, i sam šahovski pisac, koji je nekoliko sezona proveo među Zemuncima, ovako evocira sudbonosni meč u hotelu “Jugoslavija” (tada je Jugoslavija još bila ujedno):” Sjećam se tog finala KEP. Imali smo najbolju ekipu u Evropi, ali nije nam se dalo. Izgubi Geljfand bijelim protiv Gdanskog. Mada ne možemo sve svaliti na Borisa, jer je u Beogradu Kramnik izgubio na prvoj tabli protiv Širova. Godinu ranije u Bugojnu i tada u Beogradu propuštene su istorijske šanse.

Ja sam tada bio neupotrebljiva rezerva (u “atomskom timu”), ali sam dobio na značaju kao čuvar meda. Sjećam se, dolazili su Kramnik i Anand, pozdravili klimoglavom i bez riječi odlazili sa teglom meda u ruci. Nekom od njih je med bio gorak. Mislim da je Anand pobijedio Lembida Olja. Izgubili smo 3,5:2,5”.

Radomir Mićunović

KLUB BEZ ŽENA

Prvi šahovski klub u Baru osnovali smo 1952. Učlanjeno je osam- deset šahista, bez ijedne žene. Kao predsjednik kluba, nastojao sam da na- đem neku šahistkinju. Čuo sam da dobro igra šah Borka Radunović, tada još djevojčica. Da bih se u to lično uvjerio i nagovorio je da se učlani u klub, pošao sam u kuću njenog oca, popa Pavla. Odigrao sam s njom dvije partije i obije izgubio. Željan revanša, riješio sam da više razmišljam u svakoj narednoj partiji, ali – na moju veliku žalost – ona nije htjela više da igra. Nikad više nijesam s njom igrao šaha i kad god je sretnem podsjetim je da mi još duguje revanš.

Ne samo barski, nego ni drugi crnogorski šahovski klubovi nijesu imali šahistkinja. Čak je i reprezentacija Crne Gore učestvovala na save- znim ekipnim šampionatima bez šahistkinja i zbog toga u svakom meću gubila po dva poena par-forfe. Kada je neka Slovenka pitala našeg kapitena Sredanovića zašto nemamo šahistkinja, rekao je: „Mi nemamo žena ni za druge potrebe, a kamoli za šah“!

(Milenko Ratković)

Svjetski prvak

Na slobodnom danu, jednog davnog prvenstva, ćaskali učesnici o crnogorskom šahu. Uglavnom, bez uslova nema napretka i uspjeha, ne može se rvati sa jačima. Neočekivano, razgovor prekide Momčilo Vuković, inače skeptik po prirodi: „Ipak, Crnogorac može biti prvak svijeta!“

Svi ga u čudu i upitno pogledaše. „Ne šalim se. Kad bi spojili najbolje osobine naših igrača, bio bi to svjetski prvak. Od Minića uzmemo znanje teorije, od Ivanovića invenciju i napad, od Đoka (Đurovića) lovački par, od Ljuba (Živkovića) i Bajovića odbranu, od Lutovca topovske završnice, od…“, a pošto se nabrajanje oduži, višestruki prvak Momčilo Ćetković nestrpljivo upade: „Od mene, a šta bi od mene uzeo?“ „Ime!“, opali Vuković iz cuga. „Zamisli kako bi to lijepo zvučalo: Momčilo Ćetković – prvak svijeta.“

(Momčilo Vuković)

(Nastaviće se)

Maksim Lutovac – Šahovski vijenac (drugi nastavak) -DAME I JUNOŠE


U Crnoj Gori dugo je vladao običaj da za trpezu prvo sjedne domaćin kuće, i to na njeno čelo, a potom ostali, po činovima, nepisanim ali svima znanim. Ostala je priča da se, u vezi s pozicijom za stolom, knjaz Nikola poigrao sa serdarom Piletićem, pozvavši ga da sjedne pored njega, u pročelje, na šta mu je prkosni serdar odgovorio: “Čelo stola je ondje gdje sjedi serdar Jole!”. Zavrzlame oko čela, pročelja i začelja još traju ali je sasvim izvjesno da su za šahovski sto prvi sjeli seniori, (1951.), kasnije omladinci (1961.), ali tek pri kraju prošlog vijeka dame, 1980. godine. Od 1950. do 1960. godine za omladinskog prvaka proglašavan je najbolje plasirani mladić na seniorskom prvenstvu. Međutim, od 1965. godine, pod uticajem seniorskog prvenstva Jugoslavije, održanog prvi put u Crnoj Gori, i uspjeha Božidara Ivanovića, trostrukog omladinskog, a ubrzo i seniorskog šampiona. Dolazi do brzog razvoja šaha tako da je prva generacija darovitih omladinaca: D. Šešlija, D. Perović, B. Vujačić, S. Dragašević… postala je konkurentna seniorima i predstavljala kompletnu jugoslovensku omladinsku reprezentaciju. Kako je počeo, tako je omladinski šah rastao do danas, ali se period od 1965. do 1990. godine smatra zlatnim dobom njegovog šaha. Te, 1990. godine, omladinci su ostali bez najboljeg – Vladimira Kontića, ali je zablistala nova zvijezda – Nikola Đukić.

U tradicionalnoj zemlji dame su, koliko stidljivo toliko i oprezno, s rezervom prihvatale šah, tako da u jugoslovenskom kontekstu skoro da nije postojao. Tek pojavom darovitih omladinki: Angeline Mijatović – Vuković, Nataše Sarić i Lidije Blagojević ženski šah se, oko 1980. godine približio jugoslovenskom po kvalitetu, ali ne i po masovnosti. Njegov razvoj pratile su dvije neobične pojave: osipanje brojnih pionirki i kadetkinja iz klubova i škola šaha, kasnije, u uzrastu omladinki, već poslije 20. godine. Zbog toga ženski šah nikad nije stvorio široku bazu, posebno za izbor reprezentacije.

Druga neobičnost priozilazi iz utiska da je ženski šah stvorio sam šah, jer najpoznatije šampionke potiču iz šahovskih porodica. Taj proces traje i danas, mada se, srećom, javljaju šampionke, nastale na osnovu svog talenta i rada.

Ženski šah je najbolje rezultate ostvario na razmeđu dva vijeka, povremeno na nivou jugoslovenskog i evropskog šaha, ali, zbog stalnih oscilacija, još nije dostigao njihov kvalitet.

OMLADINSKI ŠAH

S druge strane, mladi su stvorili i razvili šah kod nas. Međutim do 1960. godine nijesu održavana omladinska prvenstva, već su najbolje plasirani omladinci sa seniorskih prvenstava, proglašavani za prvake.

Najbolji su bili Momčilo Ćetković (1949), Božidar Ćetković (1950, 1951), Miodrag Tmušić (1953), Dragoljub Minić (1954), Svetozar Durutović (1955), Velimir Kuzmanović (1956), Ljubo Živković (1957), Slobodan Radonjić (1958. i 1959).

Zanimljiv je detalj da je 1949. god., u okviru Omladinske organizacije Crne Gore (a ne Šahovskog saveza) održano omladinsko prvenstvo i na njemu je pobijedio Sreten Jeknić, nesumnjiv talenat, koji je, na žalost, prerano preminuo. Međutim, nije igrao na omladinskom prvenstvu Jugoslavije. Na startu omladinskih prvenstava dominirali su Šerif Koristović (1960 – 1962.) i Božidar Ivanović (1963 – 1965.), sa po 3 titule.

Ipak, najveći talas darovite mladeži javio se sredinom sedamdesetih, mada su se koju godinu kasnije, visoko vinuli B. Miljanić i V. Kontić – jugoslovenski šampioni, izrasli iz konkurencije darovitih omladinaca, naročito nikšićkog šaha. Praksa je potvrdila da su najbolji omladinci postajali perjanice seniorskog šaha, a rijetko se koji od njih povukao sa šahovske scene. Seriju uspjeha nastavili su “novi klinci”, prije svih četvorostruki prvaci Nikola Đukić i Stefan Mijović.

Sreten Jeknić

(1932–1953)

Sreten – Pile Jeknić

Nema ga pola vijeka, a stalno je u priči i sjećanju šahista.

Sreten Pile Jeknić je prvi veliki talenat Nikšića i, sigurno, najznačajnije šahovsko ime do pojave Milana Bajovića i Nikole Mijuškovića.

Pročuo se pobjedom na I omladinskom prvenstvu Crne Gore 1949. godine u Herceg Novom. To prvenstvo je organizovala omladinska organizacija, jer još nije postojao Šahovski savez. Međutim, mladi Jeknić je u svakom dodiru sa šahom pokazivao neslućeni talenat. Tako je, kao vojnik u Novom Sadu, jedini pobijedio na simultanci jakog intermajstora Boru Milića. Prije toga, u susretu gimnazijalaca Titograda i Nikšića, dobio je na prvoj tabli obije partije protiv, takođe, velike nade crnogorskog šaha Moma Ćetkovića. Na seniorskom prvenstvu Crne Gore 1952. bio je u samom vrhu.

Sreten Pile Jeknić je imao više talenata: za šah, fudbal, odbojku, slikarstvo i poeziju. Želja mu je bila da studira književnost, ali ga je smrt, 1953. godine, u vojsci, u 21. godini pretekla i prekinula sve njegove planove i snove.

Tako je njegove roditelje Vladimira i Mijoljku, rođenu Cerović, zavio u crno, jer im je nekoliko godina ranije preminula jedina kći u 13. godini. Iz njihovog tegobnog života i skromnog doma nestala je svjetlost, zalud je bila muka da se odgaje djeca, zalud sve… Ipak je majka našla snage da Sretenovu biblioteku pokloni gimnaziji „Stojan Cerović“ da se i ona sjeća svog đaka i nesuđenog studenta.

Na dan Sretenove sahrane tugovao je cijeli Nikšić. Od njega se, u ime udruženja studenata oprostio njegov najbolji drug Mihailo-Mimo Pešut.

Šahovski savez Crne Gore mu je 1982. posmrtno dodijelio priznanje za doprinos u razvoju šaha, a Nikšić organizovao memorijalni turnir u njegovu čast.

U pamćenje je ušao kroz pjesmu Radovana Bećirovića-Trebješkog i Sava Jeknića. Može se reći da je bio Džems Din našeg šaha, jer je ostao vječno mlad i drag.

(Nastaviće se)

Maksim Lutovac – Šahovski vijenac (prvi nastavak) -NJEGOŠ


Maksim Lutovac – Šahovski vijenac -treće, izmijenjeno i dopunjeno, izdanje

Na početku ljeta 2021. godine pojavio se „Šahovski vijenac“ Maksima Lutovca u izdanju Šahovskog Saveza Crne Gore i štampi „Obodsko slovo“, Podgorica.

„Šahovski vijenac“ je, između ostalog, poseban što doživljava treće izdanje, poslije 1999. i 2001. godine, što je u ovo izdanje integrisao razvoj našeg šaha od 2001. do 2021. godine i što je, kao i u ranijim izdanjima, ocijenjen kao kapitalno dijelo i značajan doprinos crnogorskoj kulturi i šahu. Čitaoce i ljubitelje šaha podsjećamo da je legendarni šampion Svetozar Gligorić „Vijenac“ nazvao „Biblijom šaha na našim prostorima“, a Bora Ivkov, prvi omladinski šampion svijeta: „Najboljom knjigom, sa „Igrati svoj život“ Božidara Ivanovića, za koju zna!“

„Šahovski vijenac“ je komponovan u deset glava, o teorija o njegovom porijeklu i nastanku do desete glave „Ekskluzivno“ u kojoj se nalaze najveći dometi svjetskog šaha.

„Vijenac“ je, istovremeno, istorija i enciklopedija crnogorskog šaha od 1850. do 2020. godine, ali i vrhunski udžbenik drevne igre iz kojeg uče šahisti svih nivoa. „Šahovski vijenac“ je kolažno djelo i priču o šahu prate odabrane anegdote, Lesove i Vitove pjesme, ilustracije, sentence, koje mu daju osobit kolorit.

No, bolje od svakog prikaza je uzeti ovaj šahovski best seller u ruke i uživati u njegovim svijetovima. Nastajaćemo da, povremeno, objavljujemo pojedine inserte iz njega, koji će, ne sumnjamo, zainteresovati naše posjetioce. 


NJEGOŠ

Poznato je da su obrazovani Srbi tog vremena znali (i igrali) šah. Čak je 1815. godine Stefan Živković Telemah (1780–1831.), zet Vuka Karadžića, u obimnoj knjizi o narodnom obrazovanju, napisao poglavlje (prvo na srpskom, odnosno slavjanoserbskom jeziku) o šahu: „Pravila blagorazumija ili naravoučenija iz igre šaha“. To je, u stvari, prevod eseja Bendžamina Franklina (1706–1790.), objavljenog u Americi (Benjamin Franklin: „Morals of Chess“, 1786).

Vladika i pjesnik Petar II sretao se s tim ljudima u Beču, Trstu, Moskvi, na Cetinju i drugim gradovima. Mogla ga je, kako je bio obdaren otvorenim i radoznalim umom, privući neobična igra i vjerovatna je pretpostavka da se, poslije nekog od njegovih povrataka, šahovska garnitura našla u Biljardi. Ova teza se zasniva na Njegoševom poznavanju i igranju šaha, a teško da ga je tome učio spartanski i atletski nastrojeni Sima Milutinović.

U „Pismima iz Italije“ srpskog pripovjedača Ljube Nenadovića, podignut je prvi spomenik crnogorskom vladaru, vladici i pjesniku, klesan s ljubavlju i poštovanjem.

POTONJA URA RADA TOMOVA

Poželje – mrući mlad na rodnoj ploči: sve drugo neka prežaljeno bude, al da je samo da ostanu oči, zagledane u svijet i ljude.

Poslednji treptaj vida ispuni sjeta: svaka smrt po jedna propast svijeta.

Leso

„Pisma“ su pisana u proljeće 1851. godine u Napulju, pola godine prije Njegoševe smrti, a iz njih se osjeća Njegoševa uznemirenost, ne zbog kraja koji je predosjećao, već zbog Crne Gore, „slamke među vihorove“.

„On često po nekoliko sati sjedi u svojoj velikoj stolici i ć u t i. Za to vrijeme ja mu što pričam, novine ili kakvu knjigu čitam. Igramo i šaha, ali on nema strpljenja.“

Lj. Nenadović kroz „Pisma“ ukazuje na Njegoševu veličinu.

Đuzepe Kaza: „Ovaj suveren je veći republikanac nego prezident Francuske“ (aluzija na revolucije i republikansko uređenje Francuske). Ove riječi nedvosmisleno ukazuju na Njegošev otvoreni, univerzalni, demokratski duh.

„Jednom pre podne sedeo sam i igrao šah s njim, a jedan lord prijavi se i pođe sa rečima: „Nisam mogao poći iz Neapolja a da se ne oprostim s Vama; i budite uvereni da mi je milije što sam video i upoznao Vas, nego Neapolj.“ „Englezi retko laskaju; bogati lordovi nigda!“

Razumljivo je njegovo nestrpljenje i brzina u igri prilikom više šahovskih duela sa mladim Nenadovićem. Za istoriju šaha je bitniji podatak da je crnogorski genije bio i naš prvi šahista. Ko zna da li je otvarao onu (zamišljenu) garnituru u Biljardi i da li je s kim mogao dijeliti megdan. Istine radi, pretragom njegove prepiske, naročito s Jeremijom Gagićem, ruskim konzulom u Dubrovniku, nije se mogao naći pomen šaha. Njegošev partner, književnik Ljuba Nenadović (1826–1895.), pod stare dane, poznat kao čika Ljuba, igrao je s najboljim srpskim igračem, Vladislavom Vulićevićem, ali nije mogao da mu se odupre. Ovaj detalj govori da je Ljuba bio dobar igrač, što, prirodno navodi na sud i o vrijednosti Njegoševe igre, jer je poznato da se igrači, s velikom razlikom u snazi, ne druže za šahovskim stolom.

Zgodna je prilika da se Njegoš osvijetli iz dva, malo poznata, ugla.

Njegoš je imao urođeni čulo za lijepo, za estetske uzlete i savršenstvo, ali neraskidivo vezano sa bolnom mišlju, Nije slučajno, poput orla, s Lovćena gledao Crnu Goru, uživao u sjaju Napulja, čudio se protivrječnom skladu Boke, čitao klasike, slušao gusle i pio sa Vukovog izvora narodne epike. Nije, otvoren i iskren kakav je bio, zaobilazio ni u priči ni u poeziji tabu temu za njega: ljubav i ženu. Risto Dragićević navodi ove neobične Njegoševe riječi u vrijeme njegove bolesti: „Neki su me savjetovali da ništa ne mislim – kako će čovjek živjeti a ne misliti? Neki su me savjetovali da oči na ženski pol ne okrećem, a čovjek ne može sa samrtnog odra da oči ne baci na krasno stvorenije.“

Poznata je Njegoševa briga i opsesija Crnom Gorom, znana žudnja da otkrije smisao postojanja, života, kosmosa, ali su, možda ne slučajno, malo poznate ove njegove proročke riječi, po R. Dragićeviću, o hipotetičkoj sreći čovječanstva: „Čovječanstvo ne može biti spokojno i srećno dokle god je podijeljeno u države koje imaju za osnovni cilj: sebe, vjeru, narodnost i dinastiju“.

Njegoš nije bio ispred svog vremena, već dva vijeka ispred čovječanstva. Kako su sada, na početku 21. vijeka, kristalno jasne ove vizionarske riječi. Za velikog mislioca ne bi utjehe bilo ni sada: čovječanstvo je daleko od spokoja i sreće.

Njegoš – prorok, pjesnik, mislilac i, igrom slučaja, naš prvi šahista!

(Nastaviće se)

Objavljena knjiga o Ianu Nepomniachtchiju (sa 30 najboljih pobjeda)


Izdavačka kuća Elk and Ruby objavila knjigu „Nail It Like Nepo!“: 30 najboljih pobjeda Iana Nepomniachtchija. Autor knjige je paragvajski velemajstor Zenon Franco, a može da se naruči preko Amazona.

Knjiga ima 236 strana i počinje opisom stila igre Nepomniachtchija:

Stil Nepo-a

„Obojica, Gari Kasparov i Magnus Carlsen, smatraju da je stil igre Nepomniachtchija agresivniji od stila bilo kojeg drugog vrhunskog šahiste.

Ipak, posljednjih godina i njegov stil je postao čvršći, a sada je i jači. Kada su ga pitali kako je dostigao svoj najbolji nivo u poslednjih nekoliko godina, Nepo je odgovorio da je to zbog njegovog mnogo efikasnijeg rada.
Teško je pronaći samo jednog sjajnog igrača iz prošlosti čiji me stil podsjeća na njegov. Iako su svi vrhunski igrači nešto uzeli od velikih majstora prošlosti, kod Nepomniachtchiju bismo mogli posebno istaknuti sličnosti sa nekoliko, počevši od Emanuela Laskera, Davida Bronsteina, Benta Larsena i Viktora Korchnoja: on ima njiohov borbeni duh, kao i mješavinu nekih njihovih sposobnosti.

Iz njegovih komentara jasno vidimo važnost koju pridaje praktičnoj strani igre; i, kao što sam rekao, drugi faktor koji sam primijetio bila je njegova vrhunska priprema otvaranja.

Carlsenovo mišljenje

U intervjuu danom na kraju Turnira kandidata, Magnus Carlsen je rekao da je Nepomniachtchi jedan od najtalentovanijih igrača generacije. Carlsen je istakao kako Nepo brzo igra svoje poteze, stvarajući jak pritisak na protivnika. To je dopunjeno njegovom taktičkom snagom čak i u jednostavnim pozicijama.

Ipak, ovo bi mogao biti i nedostatak, kad on igra prebrzo gubi fokus.
Carlsen je rekao da na Nepo-a jako utiče njegovo raspoloženje, “Kad je inspirisan da može igrati izuzetno dobro, ”ali može se dogoditi i suprotno: može igrati na nižem nivou kada emocionalno nije u dobroj formi.
„U šahu je uvijek iznova dokazano da je doslednost i podizanje ‘poda’ jednako važno kao i podizanje ‘plafona’, ”rekao je Carlsen, dodajući da je Nepov ‘pod’ bio nekoliko godina prenizak.

„To je jedini razlog zašto Ian nije bio na najvišem nivou na svakom turniru na kojem je igrao. ” U drugom
u intervjuu, Carlsen je rekao da je u posljednjih nekoliko godina Nepomniachtchi uspio u podizanju ‘poda’ i ‘plafona’.

Mihail Talj, njegov prvi idol

Kada je imao 14 godina, Nepomniachtchi je rekao da mu je idol bio Mihail Talj. Pa, ne možemo reći da je njegov stil toliko blizak, ni Talju iz 1950 -ih ni onom iz 1960 -ih, ali je naravno odigrao mnoge napadačke partije, a mi ćemo
neke od njih predstaviti u ovoj knjizi. Pogledajmo ukratko nedavni primjer iz rapid partije koja bi nas mogla podsjetiti na mladog Mišu Talja.

Link: https://amazon.com/dp/5604560731

Odlomak: https://dropbox.com/s/ymr108bcafji857/Nepomniachtchi-sample.pdf?dl=0

Bora Tot: Naši majstori-Ostali savezni majstori


OSTALI SAVEZNI MAJSTORI

          Dr. Aladar Erdelji, iz Sombora, pobedio je na Prvom nacionalnom amaterskom turniru u Celju 1921 g., ispred sadašnjih internacionalaca Keniga i Vukovića. Kasnije se otselio u Madjarsku, gde je katkad igrao u izabranom timu Budimpešte.

*

          Subotički advokat dr. Mirko Djerdj bio je prvi na saveznom amaterskom turniru u Subotici 1925 g., ispred inž. Fajera i dr. Singera. Igrao je u našem timu, na četvrtoj tabli, na medjudržavnim utakmicama u Budimpešti 1926 g. Poslednjih godina više ne igra šah.

*

          Varaždinski šahista dr. Sadi Kalabar postao je majstor u Ljubljani 1926 g. Zauzeo je prvo mesto u A-grupi nac. amaterskog turnira, a zatim pobedio prvaka B-grupe Kostu Rožića sa 2:0. Na šahovskoj olimpijadi u Londonu 1927 g. igrao je u našem timu. Prošle godine na nac. majstorskom turniru u Beogradu, nije dobio nijednu partiju i zaostao na poslednjem mestu.

*

Adolf Vogelnik, talentovani mladi igrač iz Ljubljane, već se istakao na saveznom turniru u Ljubljani 1926 g. Kada je na zagrebačkom turniru 1929 g. Nedeljković zbog bolesti istupio, izbio je Vogelnik na čelo i sa lepim rezultatom postao majstor. U prvenstvu Ljubljane 1930 g. zauzeo je tek peto mesto. Otad ga više nismo videli na javnim utakmicama.

__________

Komentar Vojina Vujoševića :

          Dok su majstori navedeni ranije ostavili veći trag za sobom ova zadnja grupa je to učinila u mnogo manjoj mjeri i uglavnom je ostala nepoznata široj publici.

          Ipak svi šahisti spomenuti u ovoj knjizi i mnogi drugi koji su ostali anonimni su udarili temelj budućoj šahovskoj velesili Jugoslaviji. Moje je lično mišljenje da su ti dani prošli te da ni zajedno ni odvojeno šah na prostorima bivše Jugoslavije neće više nikad, a u svakom slučaju za još vrlo dugo, doći na onaj stari nivo i ugled koji je jednom uživao.

Vojin Vujošević.

JAKI AMATERI

          Ima amatera koji su po snazi vrlo blizu nacionalnim majstorima. Često su ih samo neke sporedne okolnosti sprečile da dodju do izražaja. Tako, doajeni svih jugoslovenskih šahista: Nikola Konjović iz Sombora i Jakov Ovadija, advokat iz Beograda, nisu imali prilike da igraju baš u doba njihove najbolje snage.

          Zanimljivo je nabrojati one kojima je majstorstvo izmaklo u poslednjem trenutku: Kramer i Furlani bili su u Novom Sadu 1923 g. zajedno sa Ćirićem prvi, ali imali slabiji uspeh prema pobednicima; Rožić je pobedio u B-grupi Ljubljanskog turnira 1926 g. ali izgubio odlučni meč sa Kalabarom; Inž. Fajer i dr. Singer imali su, dvaputa, samo pola manje od prvaka.

          Danas imamo mnogo odličnih šahista, od kojih će budući savezni amaterski turniri izabrati novog majstora. Svaki naš centar ima ponekog “majstorskog igrača” (od nemačkog izraza “majsteršpiler”). Da nabrojimo samo neke: u Beogradu su Izvekov, Petrović, Savić i Jurišić; u Zemunu Matvejev i dr. Živanović; u Skoplju inž. Poljakov; u Novom Sadu Kulžinski i Rajković; u Zagrebu inž. Tekavčić, Filipčić, dr. Dumić i dr. Braun; u Ljubljani Gabrovšek, Prajnfalk i Sikošek; u Mariboru Poljanec i prof. Stupan; u Doboju dr. Pravdić; u Splitu Popović; u Banja Luci Pavlić; u Bačkoj Palanci Reseli, i još mnogi drugi.

          Svi zajedno stvaraju snagu jugoslovenskog šaha!

Komentar Vojina Vujoševića:

          Za knjigu objavljenu 1936 je interesantno da uopšte ne spominje niz igrača koji su već bili poznati par godina kasnije a pogotovo poslije drugog svjetskog rata kao na primjer dr. Djordje Berner, Braslav Rabar, i naravno kasniji šampion Svetozar Gligorić i mnogi drugi.

Vojin Vujošević.

SADRŽAJ:

SADRŽAJ:

                                                                                      strana

Predgovor   –        –        –        –        –          5                        

 Uvod –        –        –        –        –        –          7

Internacionalni majstori    –        –        –       9

Dr. Milan Vidmar   –        –        –        –        11

Dr. Vidmar – Dr. Tartakover     –        –        14

Bora Kostić –        –        –        –        –        17

Kostić – Ilja –        –        –        –        –        23

Dr. Ljudevit Astaloš         –        –        –        27

Mizes – dr. Astaloš         –        –        –        30

Vladimir Vuković   –        –        –        –        34

Vuković – dr. Vajda         –        –        –        36

Mirko Kenig          –        –        –        –        40

Kenig – Idn Raud  –        –        –        –        42

Vasja Pirc    –        –        –        –        –        47

Pirc – Špilman       –        –        –        –        51

Dr. Petar Trifunović       –        –        –        54

Solin – dr. Trifunović      –        –        –        57

Dr. Tihomil Drezga –        –        –        –        60

Dr. Drezga – Hensid i Fic Patrik   –     –        63

Nacionalni majstori      –        –        –        67

Stevan Ćirić –        –        –        –        –        70

V. Vuković – S. Ćirić       –        –        –        74

Ozren Nedeljković –        –        –        –        77

Filipović – Nedeljković    –        –        –        80

Vasilije Tomović    –        –        –        –        84

Tomović – dr. Astaloš    –        –        –        86

Bora Tot      –        –        –        –        –        91

Tot – dr. Trifunović           –        –        –        91

 Mirko Šrajber        –        –        –        –        96

  Avirović – Šrajber –        –        –        –        98

 Mirko Breder       –        –        –        –        102

Kostić – Breder     –        –        –        –        103

Sava Vuković        –        –        –        –        107

 N. Sokolov – S. Vuković –        –        –        108

Milan Vidmar, mladji       –        –        –        112

 M. Vidmar, ml. – inž. Vajs        –        –        113

Ostali savezni majstori     –        –        –       116

Dr. Aladar Erdelji   –        –        –        –        116

Dr. Mirko Djerdj    –        –        –        –        116

Dr. Sadi Kalabar    –        –        –        –        116

Adolf Vogelnik      –        –        –        –        117

Jaki Amateri –        –        –        –        –        118

_________________________

CENA 20 dinara

Komentar Vojina Vujoševića:

          Sadržaj je tu za slučaj da neko ko želi da ima kompletnu originalnu knjigu ima i taj dio.

Vojin Vujošević

(Kraj serijala)

Bora Tot: Naši majstori-Milan Vidmar, mlađi


MILAN VIDMAR, MLADJI

          Cela porodica Vidmar igra šah. Braća velikog majstora dr. Milana Vidmara: Ciril i Jože su vrlo jaki igrači, dok je sin Milan ml. krenuo očevim stopama.

          Igrao je dvaputa u Hestingsu (Engleska), na rezervnom turniru, a u Pragu 1931 g. na glavnom amaterskom turniru (prilikom šahovske olimpijade) delio je prvu nagradu, ali izgubio meč za naziv majstora. U borbi sa jugoslovenskim šahistima, u Somboru 1933 g. bio je treći i četvrti, a na jubilarnom turniru Mariborskog kluba 1934 g. sedmi.

          Osvojio je prvenstvo ljubljanskih akademičara i tamošnjeg šah-kluba. Na saveznom amaterskom turniru u Ljubljani pr. g. postao je majstor.

*

          Po načinu igre potseća na svog oca, samo je manje energičan i više oprezan. Kao svi Vidmari dobro igra damin gambit. Precizno i fino vodi završnice.

*

                   Igrano na nacionalnom amaterskom turniru u Somboru 1933 g.

                                      DAMIN GAMBIT

Beli: M. Vidmar, mladji  –  Crni: inž. Vajs

 1. d2-d4              Sg8-f6

2. c2-c4               e7-e6

3. Sg1-f3             d7-d5

4. Lc1-g5            c7-c6

5. e2-e3               h7-h6

Dovodi damu u nezgodan položaj. Moglo se nastaviti sa Sbd7 6. Sc3, Da5 Kembridž-Springs varijanta, ili Le7 6. Sc3, Se4 i f5 gradeći “Stoneval” (na engleskom: kameni zid).

6. Lg5 : f6          Dd8 : f6

7. Dd1-b3!

Sada crni ne može, kao obično, da oponira sa Db6. Vrši pritisak na protivničko damino krilo i otežava oslobadjavajuće poteze e5 ili c5.

7. …                    Sb8-d7

8. Sb1-c3            Lf8-e7

Isključuje damu i pokazuje teškoće crne pozicije. Nije išlo d:c4 9. L:c4, e5 10. S:e5, S:e5 11. d:e5, D:e5 zbog L:f7+.

9. e3-e4

                   Beli, sa tempom, napreduje u centru, sve usled slabog položaja crne dame.

9. …                    d5 : e4

10. Sc3 : e4        Df6-f4

                   Dama mora da luta i crni gubi vremena.

11. Lf1-d3             O-O

12. O-O               Tf8-d8

13. Tf1-e1           b7-b6

Razvijanje Lc8 prestavlja uvek važan problem u ortodoksnom daminom gambitu. U ovom slučaju videćemo, crni ne uspeva da ga dobro reši.

14. Ta1-d1             Lc8-b7

15. c4-c5!

                   Sprečava oslobodjenje crnog sa c6-c5.

15. …                  Df4-c7

16. Db3-c4

                   Pretilo je b:c5, a da omogući event. b4.

16. …                  a7-a5

Upereno protiv b4. Imalo bi veću snagu da je crni pričekao da beli povuče b4. Trebalo je igrati Sf6 i Sd5, zauzimajući prepušteno polje d5. Beli bi tada igrao Se5, što je ipak manje opasno od partiskog nastavka.

17. Ld3-b1           Lb7-a6

                   Sve je uzalud ovaj lovac ne može da dodje do izražaja.

18. Dc4-c2            Sd7-f8

                   Da odbrani h7. Nešto bolje je bilo g6.

19. Sf3-e5             Ta8-c8

20. a2-a3!

Dok crni La6 bije u prazninu, beli Lc1 ima snažno dejstvo na protivničko kraljevo krilo. Sada mu je otvorena i druga dijagonala a2-g8.

20. …                  La6-b5

21. Lb1-a2           b6 : c5

22. Se4 : c5        Dc7-a7

U stisnutom položaju crni se kreće u mestu, a beli je dotle spremio odlučni napad.

23. Se6 : f7!

                   Opet jednom odlučuje “klasična slabost” tačke f7.

23. …                  Kg8 : f7

                   Nema ništa drugo. Na T:d4 dolazi opet 24. S:e6.

24. Sc5 : e6        Td8-d6

                   Ako S:e6 25. L:e6+, Kf8 26. Dh7!

25. Se6-c7+        Kf7-f6

26. Sc7 : b5        c6 : b5

27. Dc2 : c8  Crni predaje.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Za Vidmara mladjeg sam naravno znao ali nisam imao prilike da ga vidim uživo. Interesantno je kako se talenat ponavlja u nekim porodicama što pokazuje da je nasljedni faktor ipak važan.

          IM i inženjer Milan Vidmar, mladji se rodio 16. decembra 1909 a umro je 1980 godine. Online www.chessgames.com ima 23 njegove partije. Chessbase naravno više. Dobio je IM titulu 1950 i iste godine igrao za tim Jugoslavije koji je u Dubrovniku uzeo zlatnu medalju na Šahovskoj Olimpijadi. Pet godina kasnije je prestao da igra na ozbiljnim takmičenjima.

          Može se reći da je ostao u sjenci svoga velikog oca i u profesiji i u šahu.

Evo još jedne njegove partije:

Bijeli: Juraj Nikolac  –  Crni: Milan Vidmar, mladji – Opatija 1953

1. Sf3 Sf6 2. g3 d5 3. Lg2 c6 4. b3 Lg4 5. Lb2 Sbd7 6. c4 e6 7. d3 Ld6 8. Sbd2 Dc7 9. O-O O-O 10. Tc1 Lh5 11. Tc2 Lxf3 12. Sxf3 dxc4 13. bxc4 Se5 14. Sd4 Sfd7 15. Lh3 Sc5 16. f4 Sed7 17. Sf3 Tfd8 18. d4 Se4 19. Dd3 Sef6 20. e3 Da5 21. Te2 Lf8 22. e4 Sc5 23. Dc2 Scxe4 24. Txe4 Sxe4 25. Dxe4 Dxa2 26. Dc2 La3 27. Tb1 h6 28. Dc1 Lxb2 29. Txb2 Da3 30. Lg2 c5 31. Dd2 cxd4 32. Txb7 Tab8 33. Se5 Txb7 34. Lxb7 Dc3 35. De2 d3 36. Dh5 Da1+ 0-1

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Bora Tot: Naši majstori-Sava Vuković


SAVA VUKOVIĆ

Rodio se u Beogradu 1912 g. Student prava.

Upisao se  u Beogradski šah-klub 1929 g. i krajem te godine igrao na kvalifikacionom turniru. U klupskom prvenstvu takmičio se 1930 (postigao 50%) i 1933 g. (zauzeo četvrto mesto). U redove najboljih igrača kluba ušao je pobedom u trening meču protiv Bore Tota sa 4,5 : 1,5. Na saveznom amaterskom turniru u Somboru delio je sedmu nagradu.

          Najlepše rezultate je postigao u 1934 g., i bio u to vreme najuspešniji prestonički šahista. Posle nadmoćne pobede u prvenstvu kluba (izuzev jedne remi partije sve ostale je dobio), odneo je u vrlo jakoj utakmici šampionat Beograda, ispred majstora Nedeljkovića i Tomovića, i odličnog Bečlije dr. Brauna. Na III Levinovom turniru u Zemunu bio je drugi iza Rajkovića, pretekavšI opet sve ostale beogradske igrače. Četvrti turnir te godine bio mu je nac. amaterski u Beogradu, na kome je dobio treću nagradu.

          Prošle godine već nije bio u tako dobroj formi. Na nac. majstorskom turniru u Beogradu je prema uslovima takmičenja postao majstor, sa časnim desetim mestom. Ali je na IV Levinovom turniru delio tek sedmu nagradu, dozvolivši da ga i neki amateri preteknu.

*

          Naš najmladji nacionalni majstor Sava Vuković je talentovan i oduševljen šahista. Ima dosta izradjen stil u otvaranju partija. Voli momenat kada može da predje u navalu, i tada lepo kombinira. Odbrana mu je nešto slabija strana. Inače je još u razvitku i njegovo vreme ima tek da dodje.

*

                   Igrano u prvenstvu Beogradskog šah-kluba 1930 g.

                                      DAMIN GAMBIT

Beli: N. Sokolov  –  Crni: S. Vuković

1. Sg1-f3             d7-d5

2. d2-d4              Sg8-f6

3. c2-c4               e7-e6

4. Sb1-c3            Lf8-b4

                   Ne igra se na ovom mestu, već posle Sbd7 i tada nastaje Manhetn-varijanta.

5. a2-a3

Valjda da dobije lovački par. Moglo se pokušati i obaranje sa 5. Da4+, Sc6 6. Se5. Miran nastavak je bio 5. Ld2.

5. …                    Lb4 : c3+

6. b2 : c3             O-O

7. Lc1-g5

                   Možda je bolje bilo upotrebiti lovca na dijagonali a3-f8.

7. …                    Sb8-d7

8. e2-e3               c7-c6

9. c4 : d5             Dd8-a5!

Koristiti se slabošću tačke c3 da predje u napad. Vidi se da je beli sa 7. Lg5 oslabio svoje damino krilo.

10. Dd1-b3

                   Na 10. d:e6, D:c3+ 11. Sd2, f:e6 i crni dobija jaku navalu.

10. …                  Sf6 : d5

11. Ta1-c1

11. …                  e6-e5!

Ideja jugoslovenske varijante (naziv je dobila zaslugom Vladimira Vukovića i dr. Astaloša, koji su je predložili i analitički razradili. Potraži u “Šahovskom glasniku” 1926 g.)

12. d4 : e5?

                   Pogrešno. Bolje je 12. S:e5, S:e5 13. d:e5, Le6 ali i tada crni stoji bolje.

12. …                  Sd7-c5

Sada sledi udar za udarom i beli je brzo “grogi”. Ovo je bila jedna od prvih turnirskih partija Savice Vukovića, i već tada je pokazao svoju darovitost.

13. Db3-c2

                   Na 13. Db2 dolazi Sa4.

13. …                  Da5 : a3

14. Lf1-c4            Lc8-f5!

                   Bokseri bi ovo nazvali “direkt u bradu”.

15. e3-e4

                   Jedino. Na 15. Dd2 dobija Sb6 figuru.

15. …                  Lf5 : e4

                   Ne S:e4 zbog 16. Sh4.

16. Dc2-d2         Sd5-b6

17. O-O

                   Ponajbolje. Ne može da izbegne gubitak, jer preti Sb3 kao i Sd3+.

17. …                  Sb6 : c4

18. Dd2-d4         Le4-d5

                   Ne bi valjalo L:f3 19. g:f3, Sb6 20. Le7 i beli dobija figuru natrag.

19. Lg5-e7

                   Ovu kontra-paradu je beli smislio, ali ne pomaže.

19. …                  Sc5-e6?

                   Mnogo jače bilo je Sb3.

20. Dd4-h4!        Da3-a5

21. Le7 : f8        Ta8 : f8

22. Dh4-e7         Da5-c7

23. De7 : c7        Se6 : c7

I crni je lako dobio. Usled materijalne nadmoćnosti.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Majstora Savu Vukovića nisam lično znao ali sam ga mnogo puta vidio na šahovskim turnirima a ponekad i na teniskim terenima. Jednom prilikom sam ga posmatrao na Kalemegdanu, na terenima TK “Partizan” kako uspješno igra sa Gligorićem. Ja sam i sam bio član toga kluba mada ne dugo. Gliga naravno igra dobar tenis, kao uostalom sve drugo što radi, on dobro radi. Neki mangupi koji su takodje posmatrali taj prijateljski teniski meč izmedju dvojice poznatih šahista na kraju seta povikaše: “Gligo, sad ga odvuci na šah i matiraj ga u šest poteza!”

          Vjerujem da je Sava umro od tumora na mozgu ali nisam siguran kad. Vidjao sam ga često na turnirima ali nisam nikad s njim razgovarao. On je, kao i mnogi drugi iz ove knjige, sigurno bio dosta ozlijedjen drugim svjetskim ratom što se tiče šahovske karijere. Igrao je dosta i na mnogim takmičenjima. Online baza www.chessgames.com ima nekih 40 partija Save Vukovića medjutim prve 4 su očigledno nekakve greške ili nečija podvala. Siguran sam da Sava nije igrao 1922 sa Tarašom, Špilmanom, Grinfeldom i Semišem. Kao i sa ostalim manje poznatim našim majstorima internet ima vrlo malo podataka o Savi Vukoviću.

ChessBase u svom Mega Base 2004 ima čak 213 partija Save Vukovića. Prva partija, u ovoj bazi, mu je remi na simultanci sa prvakom svijeta Aljehinom u Beogradu 1931 godine. Ispada da je posljednja u Barceloni 1980 sa još jednim svjetskim šampionom Tigranom Petrosianom ali nije jasno da li je to isti Sava Vuković ili je čak i to neka greška. Prema ovoj bazi Sava Vuković je igrao za Jugoslaviju na olimpijadi u Štokholmu 1937 godine. Sava je takodje koautor knjige “Šahovski Bukvar” sa dr. Petrom Trifunovićem koja je inače objavljena i na slovenačkom jeziku pod imenom “Šahovska Začetnica”.

Iz bogatog opusa majstora Save Vukovića dajem četiri dosta nasumce izabrane partije:

Trifunović je bio prvi na ovom šampionatu Jugoslavije. Interesantan je zadnji trik crnoga nalik na partije ovih dana na internetu.

Bijeli: Sava Vuković  –  Crni: dr. Petar Trifunović

Šampionat Jugoslavije, Ljubljana 1947

1.c4 c5 2.Sc3 Sf6 3.Sf3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.e3 Sxc3 6.bxc3 e6 7.d4 Le7 8.Ld3 O-O 9.O-O Sc6 10.De2 Ld6 11.c4 De7 12.Lb2 b6 13.Se5 Lb7 14.f4 f5 15.Tad1 Tad8 16.Lc2 Lxe5 17.fxe5 cxd4 18.exd4 Db4 19.Tb1 La6 20.Ld3 Da4 21.d5 Se7 22.dxe6 Lc8 23.Lc3 Lxe6 24.Lb4 Tf7

25.Tfd1 Sc8 26.Lxf5 Te8 27.Lxe6 Txe6 28.Td8+ Te8 29.e6 Txd8 30.exf7 Kxf7 31.Tf1+ Kg8 32.De6+ Kh8 33.Dd5 Te8 34.Lc3 h6 35.Df7 Tg8 36.Dg6 Dc2 37.Dxc2  1-0

IM Stojan Puc je bio talentovan napadač koji bi sigurno bio GM da igra u današnje vrijeme. Kotirao je bolje od S. Vukovića.

Bijeli: Stojan Puc  –  Crni: Sava Vuković

Šampionat Jugoslavije, Beograd 1948

1. d4 Sf6 2. c4 e6 3. Sf3 d5 4. e3 c6 5. Sc3 Sbd7 6. Le2 Ld6 7. Dc2 O-O 8. b3 e5 9. cxd5 cxd5 10. Lb2 e4 11. Sd2 a6 12. Sa4 De7 13. Tc1 Se8 14. Sb1 f5 15. g3 Sef6 16. a3 Kh8 17. h4 Sg4 18. Lxg4 fxg4 19. Sac3 Sf6 20. b4 Le6 21. Se2 Sh5 22. Sf4 Lxf4 23. exf4 e3 24. Dc7 Ld7 25. De5 Df7 26. Tc7 Tae8 27. Dd6 exf2+ 28. Kxf2 Df5 29. Dxd7 Dd3 30. Dxg4 Te2+ 0-1

Slijedi pobjeda Save Vukovića protiv slavnog velemajstora Pirca sa još jednog šampionata Jugoslavije.

Bijeli: Sava Vuković  –  Crni: Vasja Pirc

Šampionat Jugoslavije, Beograd 1952

1. e4 d6 2. d4 Sf6 3. Sc3 g6 4. Lg5 Sbd7 5. f4 c6 6. e5 Sd5 7. Sxd5 cxd5 8. De2 Da5+ 9. c3 dxe5 10. fxe5 a6 11. Sf3 Lg7 12. De3 Db6 13. O-O-O h6 14. Lf4 Sf8 15. Ld3 Se6 16. Kb1 Ld7 17. g4 Tc8 18. Ka1 Sc7 19. h3 h5 20. Sg5 Se6 21. Tdf1 Sxg5 22. Lxg5 hxg4 23. hxg4 Txh1 24. Txh1 Lxg4 25. Th7 Lf8 26. Df4 De6 27. Th8 Kd7 28. Lxg6 Dxg6 29. Dxg4+ e6 30. Dh5 Df5 31. Lc1 Dc2 32. Dxf7+ Le7 33. Th1 Tf8 34. Dh7 Tf5 35. a3 a5 36. Lg5 Tf1+ 37. Ka2 Txh1 38. Dxe7+ 1-0

Potonji velemajstor Mijo Udovčić, koji je sebe zvao “tata mnogih kandidata” ovdje strada od majstora Vukovića.

Bijeli: Sava Vuković  –  Crni: Udovčić Mijo

Šampionat Jugoslavije, Beograd 1952

1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lb5 a6 4. La4 d6 5. O-O Ld7 6. c3 Be7 7. d4 Bf6 8. Le3 Sge7 9. d5 Sb8 10. Lc2 Sg6 11. c4 Lg4 12. h3 Lc8 13. Sbd2 c5 14. Se1 O-O 15. Sd3 Sd7 16. a3 Lg5 17. De2 Te8 18. b4 b6 19. La4 Tf8 20. Tab1 Ta7 21. bxc5 Sxc5 22. Lc2 Lf4 23. Sxf4 exf4 24. Lxc5 bxc5 25. Sf3 Te7 26. Dd2 Tee8 27. Dc3 Se5 28. Sxe5 Txe5 29. Tb8 Df6 30. Tfb1 g5 31. Ta8 Dg6 32. Tbb8 Tee8 33. La4 Td8 34. Ld7 Lb7 35. Txd8 Bxa8 36. Txf8+ Kxf8 37. Dh8+ Dg8 38. Dxg8+ Kxg8 39. Lc6 Kg7 40. Lxa8 Kf6 41. Lb7 a5 42. f3 1-0

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Bora Tot: Naši majstori-Mirko Breder


MIRKO BREDER

          Rodjen je u Budimpešti 1911 g., ali još kao dete preselio se u Novi Sad. Studira prava.

          U novosadskom lokalnom prvenstvu je 1930 g. drugi, 1931 g. četvrti, a 1933 g. opet drugi. Na saveznom amaterskom turniru u Somboru 1933 g. postiže 50%.

          Tek sledeće godine počinje sa uspesima. Osvaja prvenstvo Novog Sada od dugogodišnjeg šampiona Nikolaja Kulžinskog. U Beogradu, na savez. amaterskom turniru je drugi iza Šrajbera, ne izgubivši, kao i ovaj, nijednu partiju. Odlično je prošao i na nac. majstorskom turniru u Beogradu pr. g. dobivši šestu nagradu i majstorsku titulu. Sada je jedan od naših najboljih mladih majstora.

*

          On šah proučava veoma marljivo i ambiciozno. Zato stalno napreduje. Igra lako i fino, a teži za kombinacijama. Stvara zanimljive partije.

          Trebalo bi da je još više staložen i da savlada nervozu, koja uvek pomalo utiče na njegovu igru.

*

                   Igrano na nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu 1935 g.

  IGRA DAMINA PEŠAKA

(Rihterov način)

Beli: Kostić  –  Crni: Breder

1. d2-d4              Sg8-f6

2. Sb1-c3            d7-d5

3. Lc1-g5            Lc8-f5

4. f2-f3                Lf5-g6

                   Obično se igra c6 i Da5.

5. e2-e3               e7-e6

6. Lf1-d3

Da je beli vukao 6. e4 crni bi sa Le7 dobio povoljnu varijantu francuske igre sa lovcem na g6.

6. …                    Lf8-e7

7. Sg1-e2

                   Drugi način bio je 7. f4 i Sf3. Crni bi odgovorio sa c5.

7. …                    O-O

8. Lg5 : f6

                   Na 8. Dd2 ili 8. 0-0 dolazi c5.

8. …                    Le7 : f6

9. e3-e4               d5 : e4

10. Ld3 : e4        Sb8-c6!

11. Le4 : c6

                        Iznudjeno zbog slabosti pešaka d4. Ne ide 11. d5, jer bi otvorilo crnome

e-liniju.

11. …                  b7 : c6

12. Sc3-e4

                        Greška. Valjalo je igrati 11. Dd2, ali crni zbog lovačkog para uvek stoji bolje.

12. …                  Lg6 : e4

13. f3 : e4           c6-c5

14. e4-e5             Lf6-h4+

                        Da oslabi kraljevo krilo.

15. g2-g3            Lh4-e7

                        Tačnije odmah Dd5.

16. Dd1-d3

                        Na 16. d:c5, Tb8!, pa zatim L:c5.

16. …                  Dd8-d5

17. Th1-f1

                        Ne ide mala rohada zbog c:d4, a ni velika zbog D:a2.

17. …                  c5 : d4

18. Dd3 : d4       Dd5-a5+

19. c2-c3             Ta8-d8

20. Dd4-f4          Da5-b5

                        Da iznudi slabljenje pešaka na daminom krilu.

21. b2-b4            h7-h6

                        Sa pretnjom Lg5 postizava slabljenje i drugog protivničkog krila.

22. a2-a4            Db5-d5

23. h2-h4

23. …                  f7-f6

                        Odlučujuće otvaranje f-linije.

24. e5 : f6           Tf8 : f6

25. Df4-e3         Tf6 : f1+

26. Ke1 : f1        Dd5-h1+

27. De3-g1

                        Ne ide 27. Sg1 zbog Tf8+ 28. Ke1, Dg2 i dobija pretnjom Tf1 mat.

27. …               Dh1-e4!

28. Kf1-e1

Na 29. D:a7 dobija Tf8+ 29. Ke1, L:b4 30. Tc1 (ne valja c:b4 zbog D:b4+ i Tf1+) Ld6.

28. …               Td8-d3!

                   Crni ne može da brani oba pešaka.

29. Ta1-c1            Td3 : g3

30. Dg1 : g3       Le7 : h4

31. Dg3 : h4       De4 : h4+

   i crni dobija.

                                                (Primedbe Bredera).

Komentar Vojina Vujoševića:

          Za majstora Bredera smo obično čuli kao i za majstora Šrajbera t.j. da su bili veliki talenti i nade jugoslovenskog Šaha ali je drugi svjetski rat prekinuo njihove karijere. Oba su bili žrtve okupatora ili njihovih kvislinga. Teško je reći šta bi oni postigli u poslijeratnom uspješnom talasu jugoslovenskog šaha ali je sigurno da bi dali značajan doprinos.

          Na internetu je lakše naći informaciju o imenjacima našeg majstora nego o njemu. Tako na primjer u Njemačkoj ima Mirko Breder koji je muzičar ili rock star. Majstor Mirko Breder je samo uzgred spomenut na vršačkom sajtu na strani posvećenoj 80.-godišnjici NŠK-a. Njegovo ime je spomenuto na jednom mjestu kao jednog od igrača koji su nekad igrali u NŠK.  Online baza na www.chessgames.com nema ništa o Mirku Brederu.

Medjutim ChessBase u svojoj Mega Bazi za 2004 ima 19 partija sve iz 1936 i 1938 godine. Dajem pobjedu Bredera nad dr. Vidmarom iz 1938 godine.

Bijeli: Mirko Breder  –  Crni: Milan Vidmar stariji

Ljubljana 1938.

1. d4 d5 2. c4 e6 3. Sc3 Sf6 4. Lg5 Le7 5. e3 O-O 6. Sf3 Sbd7 7. Tc1 c6 8. Ld3 dxc4 9. Lxc4 Sd5 10. Lxe7 Dxe7 11. O-O Sxc3 12. Txc3 e5 13. Dc2 exd4 14. exd4 Sb6 15. Te1 Df6 16. Lb3 Lf5 17. De2 Tad8 18. De7 Dxe7 19. Txe7 Lc8 20. Tc5 h6 21. h3 Sd7 22. Tf5 Sf6 23. Tfe5 Td6 24. Tc7 Sd5 25. Lxd5 Txd5 26. Txd5 cxd5 27. Se5 g6 28. Kf1 Kg7 29. Ke2 Kf6 30. Sd7+ Lxd7 31. Txd7 Te8+ 32. Kd3 Te7 33. Txd5 Tc7 34. Tc5 Te7 35. Tc2 Td7 36. Te2 Tc7 37. Tc2 Td7 38. Te2 Tc7 39. a4 Tc1 40. a5 Ta1 41. b4 Tb1 42. Kc4 Tc1+ 43. Kd5 Tb1 44. Kc5 Tc1+ 45. Kd6 Tc4 46. d5 Txb4 47. Kc7 Tc4+ 48. Kxb7 Td4 49. Kc6 Tc4+ 50. Kd7 Tc5 51. d6 a6 52. Kd8 Tc2 53. Txc2 1-0

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Bora Tot: Naši majstori-Mirko Šrajber


MIRKO ŠRAJBER

          Rodio se u Subotici 1908 g. gde i sada živi. Po zanimanju je kožarski pomoćnik.

          Prvo je osvojio prvenstvo Subotice, pa posle počeo sigurno penjanje na saveznim amaterskim turnirima. U Zagrebu 1929 g. je peti, u Bečkereku 1930 g. treći, u Kikindi 1932 g. drugi i treći, u Somboru 1933 g. prvi i drugi, dok u Beogradu 1934 g. odnosi pobedu i postaje majstor. Na nac. majstorskom turniru u Beogradu pr. g. nadmašio je i taj uspeh, jer je delio visoku četvrtu nagradu. Samo na IV Levinovom spomen-turniru u Zemunu pr. g. prošao je slabije.

          Važniji su mu još rezultati prve nagrade na jubilarnom turniru u Novom Sadu 1932 g. i na božićnjem turniru u Bečkereku iste godine.

          U Novom Sadu 1933 g. podlegao je meču Bori Totu sa 1:2 i 3 remi.

*

          Kao što uravnoteženost njegovih rezultata kazuje, Mirko Šrajber igra solidno i sigurno. Glavna briga mu je da mu protivnik nikakvo zlo ne nanese, a tek zatim smišlja šta bi on njemu mogao učiniti. Zato ga je vrlo teško tući, ali lakše napraviti remi. Nasuprot njemu, većina naših majstora je temperamentna i borbena i hoće da dobije tako, da Šrajber u njima ima dobre mušterije. To se lepo ispoljilo prošle godine u Beogradu.

          Iako oprezan, Šrajber ne igra sasvim defanzivno, već shodno poziciji, koju dobro razume. Ume i lepo da kombinira. Dok se mudro kloni svih eksperimenata i riskantnih poduhvata.

*

                   Igrano na nac. materskom turniru u Velikoj Kikindi 1932 g.

DAMIN GAMBIT

Beli: Avirović  –  Crni: Šrajber

1. d2-d4              d7-d5

2. Sg1-f3             c7-c6

3. c2-c4               Sg8-f6

4. Sb1-c3            e7-e6

5. e2-e3               Sf6-e4

                   Potiče od Maršala i daje dobre izglede za izjednačenje.

6. Sc3 : e4

Bolje je bilo sa 6. Ld3, f5 ući u Stoneval, dok bi sa S:c3 7. b:c3 beli imao bolji razvitak.

6. …                    d5 : e4

7. Sf3-d2             f7-f5

8. f2-f3?

                   Hoće nasilno da obori sistem crnoga. Solidno je bilo 8. Le2.

8. …                    Lf8-d6

                   U obzir je dolazilo i Lb4.

9. Dd1-e2

                   Sve sa namerom da “obori”. Na 9. f4, Dh4+ 10. g3, Dh6 i g5 sa napadom.

9. …                    e4 : f3

10. Sd2 : f3         O-O

11. Lc1-d2           Sb8-d7

12. Ld2-c3        Sd7-f6

13. Sf3-d2?

Trebalo je da beli uvidi nevolju i promeni plan. Valjalo je nastaviti razvijanje bez velikih pretenzija: 13. 0-0-0, Se4 14. Le1, pa Dc2 i Ld3.

13. …                  Dd8-e8?

Propušta jači potez Sg4! Napr. 14. 0-0-0, Dg5 15. Te1, S:h2 ili 14. Sf3, e5 15. d:e5, Lc5 16. Td1, Db6 17. Ld4, Da5+ 18. Lc3 Lb4 19. L:b4, Db4+ 20. D:d2, S:e3 i crni stoji bolje. Ako 15. h3, e:d4 16. h:g4, Lg3 17. Kd1, d:c3+ i dobija.

14. g2-g3

Bolje 14. Sf3, Se4 15. Dc2 i 0-0-0 s pokušajem da se uravnoteži pozicija. Na 14. Sf3 ne ide Sg4 15. 0-0-0, e5 16. h3, e:d4 17. h:g4 d:c3 18. T:d6.

14. …                  e6-e5

15. O-O-O         b7-b6

                   Tačnije odmah e4.

16. Td1-e1

Kao priprema za e4, ali je išlo i bez toga 16. e4, e:d4 17. L:d4, S:e4 18. S:e4, f:e4 19. L:g7 sa izgledima za izjednačenje.

16. …               e5-e4

                   Utvrdjuje nadmoćnost crnoga.

17. De2-g2

                   U stisnutoj poziciji bele figure smetaju jedna drugoj.

17. …              a7-a5

                   Crni je zavladao centrom i sada može da krene u rohadni napad.

18. Sd2-b1          Lc8-e6

19. Dg2-c2         b6-b5

20. d4-d5            c6 : d5

21. c4 : b5          a5-a4

22. a2-a3

                   Stvara rupu na b3.

22. …                  Sf6-d7

                   Prema b3.

23. Lc3-d4          Sd7-c5

24. Ld4 : c5        Ld6 : c5

25. Sb1-c3         Lc5 : e3+!

                   Završne kombinacije crnoga su vrlo lepe.

26. Te1 : e3        d5-d4

27. Te3-e1        d4 : c3

28. b2 : c3          Le6-b3

29. Dc2-f2        Ta8-c8

30. Kc1-b2

30. …                  Tc8 : c3!

                   Korektna žrtva topa.

31. Kb2 : c3       De8-e5+

32. Kc3-b4         Tf8-c8

33. Kb4-a5         De5-c7+

34. b7-b6            Dc7-c3+

35. Ka5-a6          Tc8-a8+

36. Ka6-b7         Lb3-d5 mat.

                                Ovoj partiji dodeljena je prva nagrada za lepotu.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Za majstora Šrajbera sam čuo ali malo šta znam o njemu osim da je bio žrtva fašističkog terora i bio ubijen za vrijeme drugog svjetskog rata. Očigledno je bio talentovan. Interesantno je da ostali igrači u ovoj knjizi su često intelektualci, doktori, profesori, advokati, ministri itd. Šrajber je bio običan prosječan čovjek, zanatlija.

To me potsjetilo na priču jednog splitskog šahiste koji se zvao Brakus. On je jednom učestvovao na nekom republičkom takmičenju u nekom slavonskom gradiću. Strah i trepet učesnika je bio dan kada su morali igrati sa jednim lokalnim igračem. Ratar je dolazio sav prljav od zemlje, pravo sa svojih zemljoradničkih poslova, pa ih onako umoran uglavnom rasturao po cijeloj tabli. Mnogima titule, obrazovanje i teorija nisu mnogo pomagali protiv ovog agresivnog naturspielera čijeg se imena nažalost ne sjećam.

Na svoju nesreću Šrajber je privukao pažnju jer je bio Jevrej pa mu je to došlo glave. Istina Jevreji nisu jedine žrtve toga nesretnog rata, sada već uveliko zaboravljenog.

Inače u Subotici se redovno igraju godišnji turniri pod imenom Memorijal Mirka Šrajbera. Na internetu nema mnogo informacije o Mirku Šrajberu. Osim informacije o subotičkim memorijalima našao sam samo ovu noticu iz novosadskog “Dnevnika” za 2 februar 2004:

“Olimpijac Mirko Šrajber i njegov jevrejski život”

U prostorijama kluba Jevrejske opštine, Jevrejska 11, u 18 sati će Ivan Ujhazi održati predavanje “Olimpijac Mirko Šrajber i njegov jevrejski život”. Pojavio se, bljesnuo, nestao i ostavio trag.

I to je sve što se može naći o njemu na internetu.

U Chessbase, Mega Database 2004, ima samo 8 partija Mirka Šrajbera, sve iz 1936 godine. Oni medjutim pišu njegovo ime Mirko Schreiber. Evo i jedne od tih partija sa olimpijade u Minhenu 1936. Protivnik je švajcarski majstor Henry Grob poznat po Grobovom Otvaranju 1. g4 a ima i odbrana sa crnima 1. e4 g5 ali ne znam da li je Grob i to propagirao. Znam da su oba otvaranja dosta popularna na internetu.

Bijeli: Henry Grob  – Crni: Mirko Šrajber, Minhen Olimpijada 1936

1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lc4 d6 4. c3 Le6 5. Lxe6 fxe6 6. Db3 Dc8 7. d3 Le7 8. O-O Sf6 9. Sg5 d5 10. f4 h6 11. exd5 exd5 12. Sh3 O-O 13. fxe5 Sxe5 14. Sf4 c6 15. d4 Sc4 16. Sg6 Te8 17. Dd1 Ld6 18. Dd3 Dg4 19. b3 Te2 20. g3 Tae8 21. Df3 Se3 22. Lxe3 T8xe3 23. Dxg4 Sxg4 24. Sd2 Txd2 25. Tae1 Lxg3 26. Txe3 Lxh2+ 27. Kh1 Sxe3 0-1

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Bora Tot: Naši majstori –Bora Tot


BORA TOT

          U nacionalne majstore spada i pisac ove knjižice. Učestvovao je na mnogim saveznim turnirima i na priredbama u Beogradu i Zemunu. Dobio je prvu nagradu na II Levinovom spomen-turniru u Zemunu 1933 g. i na nac. amat. Turniru u Somboru, iste godine. U pojedinačnim mečevima tukao je Bredera (5:1 i 1 remi) i Šrajbera (2:1 i 3 remi).

          Na nac. majstorskom turniru u Beogradu, pr. g. pripala mu je sedma nagrada.

*

                   Igrano na nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu 1935 g.

                                      SICILIJANSKA PARTIJA

Beli: Tot  –  Crni: dr. Trifunović

1. Sg1-f3             c7-c5

2. e2-e4

Od Retievog otvaranja postala je sicilijanka.

2. …                    g7-g6

3. d2-d4              c5 : d4

4. Sf3 : d4           Sg8-f6

5. Sb1-c3            Lf8-g7

6. Lf1-e2             O-O

7. O-O                d7-d5

Trifunović ne voli pritisnutu poziciju, u kojoj se treba oprezno braniti. Hoće slobode i živ razvoj igre. Da to ipak ne ide tako lako dokazuje ova partija. Poslednjim potezom crni dobija željeno rasterećenje, ali protivnik ostaje u maloj prednosti.

8. e4 : d5

Najsolidnije. Sa 8. e5, Se4 ne bi beli mnogo postigao.

8. …                    Sf6 : d5

9. Sc3 : d5          Dd8 : d5

10. Sd4-b5

Opaža se da je beli ipak nešto bolje razvijen (Sb5) i da ima nadmoćnost pešaka na daminom krilu (3:2). Partija je baš zanimljiva zbog realizacije te male prednosti.

10. …                  Dd5 : d1

                   Izlazi ususret težnjama protivnika. Logičnije bilo je Dc6.

11. Tf1 : d1        Sb8-c6

12. c2-c3

                   Sužava delokrug neprijateljskog konja i lovca.

12. …                  Lf5

                                                (vidi diagram na strani 93)

(Stanje posle 12 poteza crnih)

13. g2-g4!

Ne ide tako jednostavno razviti lovca (kao što je crni svakako očekivao posle d7-d5). Vidimo da beli polako steže protivnika.

13. …                  Lf5-c8

                   Nije išlo Lc2 zbog 14. Td7, a Le6 zbog 14. Sc7 i S:e6.

14. Lc1-e3          Lg7-e5

 Lovac traži drugu, korisniju dijagonalu.

15. Le2-f3

Preti pešaku a7 sa event. 16. L:c6, b:c6 17. S:a7.

15. …                  Le5-b8

16. Lf3-e2

Očekuje Se5.

16. …                  a7-a6

17. Sb5-d4          Sc6-e5

18. h2-h3            Lb8-a7

19. f2-f4              Se5-c6

20. Kg1-f2

Približavanje belog kralja sredini biće korisno za završnicu.

20. …                  Sc6 : d4

21. Le3 : d4        Lc8-e6

Taj se lovac namučio.

22. Le2-f3           La7 : d4+

23. Td1 : d4        Ta8-b8

Bela prednost se povećala: smanjen je broj figura, a vlada d-linijom. Pored toga crno damino krilo nešto je slabo.

24. a2-a4

Konačno počinje napredovanje na premoćnoj strani, koje obećava (na osnovu stanja pešaka 3:2) stvaranje jednog slobodnjaka.

24. …                  b7-b6

Pretilo je 25. a5 i Tb4.

25. Ta1-d1           Tf8-c8

26. Kf2-e3           Kg8-g7

27. Lf3-d5          Le6 : d5

Na Ld7 ne ide 28. L:f7 zbog L:g4. Ali bi beli nastavio sa 28. Lb7!

28. Td4 : d5        Tc8-c6

29. Td1-d4!

Da propusti iza sebe kralja na damino krilo.

29. …                  Tb8-b7

30. Ke3-d3         h7-h6

Nije dobro Kf6 zbog 31. g5+, Ke6? 32. Te5 mat.

31. b2-b4            Tb7-c7

32. c3-c4             e7-e6

33. Td5-d6

 Tu se beli mogao prevariti: 33. Td7?, T:c4 i crni osvaja pešaka.

33. …                  Kg7-f6

34. b4-b5            a6 : b5

35. a4 : b5          Tc6 : d6

36. Td4 : d6        Tc7-b7

  Beli je ostvario svoju nameru. Sada dolazi odlučujući prodor pešaka.

37. c4-c5!           b6 : c5

38. Kd3-c4         Kf6-e7

39. Td6-c6          g6-g5

Akcija na protivnoj strani dolazi kasno.

40. f4-f5              Tb7-d7

41. f5 : e6           f7 : e6

42. b5-b6!          Td7-d1

 Na e5 sledi T:c5.

43. Kc4 : c5       Td1-d5+!

44. Kc5-b4         Td5-d1

45. Tc6-c3          Ke7-d7

46. Kb4-b5         e6-e5

Samo što je beli pešak bliži cilju.

47. Tc3-c4           Td1-b1+

48. Kb5-a6         Tb1-a1+

49. Ka6-b7         Ta1-a3

50. Kb7-b8         Ta3 : h3

To više ne pomaže.

51. b6-b7            Th3-a3

52. Tc4-c7+        Kd7-d8

53. Tc7-c5            e5-e4

54. Tc5-d5+       Kd8-e7

55. Kb8-c7  Crni predaje.

Ovim jedinim porazom, u poslednjem kolu, izgubio je Trifunović prvo mesto.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Majstora Tota sam vidio tu i tamo na nekim šahovskim skupovima. Jednom prilikom u Šahovskom Savezu Srbije, gdje sam bio nekim poslom, naletio sam na tada već starog majstora Tota. Iz nekog razloga sam mu se dopao pa smo pričali o raznim stvarima a najviše o šahu.

          On mi je rekao da je po nacionalnosti Srbin. Meni to nije bilo bitno jer ja mislim da svaku osobu treba cijeniti pojedinačno bez obzira na nacionalnost, školu, finansijski status itd. Ipak u ovom slučaju to me malo čudilo jer sam zbog njegovog prezimena mislio da je valjda Madjar. Uostalom on mi je kada je razgovor bio o filozofiji i književnosti preporučio da čitam Djerdja Lukača, što je inače bilo štivo potrebno za moje studije. Ali Bora je insistirao da ga treba čitati na originalu t.j. na madjarskom! To je već bilo nešto vrlo nerealno u mom slučaju.

          Ja sam negdje čitao da je Bora Tot decenijama imao bijele figure sa dr. Trifunovićem. Poslije izvlačenja turnirskih brojeva on bi otišao dr. Peri da mu prijavi da je i ovoga puta dobio sa njim bijele figure. Što zbog toga što zbog svoje dobre igre Tot je imao vrlo pozitivan rezultat sa Trifunovićem. Po tom članku, u jednom momentu to je bilo, 4 pobjede za Tota i 4 remija. Ovo spominjem zato što će Totova priča koju navodim malo niže dobiti na snazi.

Bora Tot mi ispričao slijedeće: Negdje u toku drugog svjetskog rata došao je Tot u Beograd nekim poslom. On je napravio veliku grešku pa se našao na ulici poslije policijskog sata te ga je pokupila neka patrola i odvukla u neku njemačku komandu. Stvari nisu izgledale dobro. To je bio ozbiljan prekršaj za koji je mogao zaglaviti u neki logor ili gore ako bi oni mislili da je u pitanju neko ko je član pokreta otpora itd.

Slijedećeg jutra se iznenada pojavio dr. Trifunović, ja ne znam kako ni zašto. Ne bi me čudilo da je Pera imao kontakte sa Njemcima, a po direktivi pokreta otpora jer inače po oslobodjenju Beograda bio bi najvjerovatnije strijeljan. U svakom slučaju Pera nije bio neko ko bi ostavio kolegu šahistu na cjedilu čak iako mu je ovaj bio trn u oku na šahovskim takmičenjima. Dr. Trifunović je intervenisao za druga i on je pušten na slobodu.

Moja supruga Smilja Vujošević, rodjena Radošević, je počela svoju šahovsku karijeru u Vojvodini. Bila je član subotičkog “Spartak”-a a kasnije i Novosadskog ŠK u isto vrijeme kao i Bora Tot.

Tada je još bila u školi a stanovala je u jednoj zgradi koja još postoji na rubu parka pored novosadskog SPENS-a gdje je 1990 igrana Šahovska Olimpijada na kojoj je IWM Smilja Vujošević predvodila kanadski ženski tim. U tom istom internatu je stanovala Ljubica Živković, rodjena Jocić, kasnije prvakinja Jugoslavije u šahu i kao i Smilja Internacionalni Ženski Majstor ili IWM. Za vrijeme raspusta Ljubica i neke druge djevojke su išle kući kod roditelja, a Smilja kao siroče, bez oba roditelja, nije imala kud. Nevolja je bila što kuhinja u internatu nije radila za vrijeme ferija pa Smilja nije imala gdje ni šta da jede. U medjuvremenu njenu stipendiju je primao internat.

Smilja ode u NŠK i zatraži pozajmicu od kluba od 500 dinara što bi za nju bio spas. Bora Tot, blagajnik kluba je bio protiv i pitao je zašto? Medjutim drugi poznati vojvodjanski šahovski radnik čika Žarko Popović je shvatio situaciju i rekao: “Za goli život!” i ubijedio Tota. Smilja je otišla a slijedeći put kada je došla u klub čika Bora Tot joj je dao tih 500 dinara. Ona je te pare, iako krajnje siromašna, kasnije vratila klubu.

Gornja partija iz 1935 se ne nalazi u šahovskim bazama. Po ChessBase 9 Trifunović ima prednost od 2:1 sa 5 remija ali mi znamo da to nisu sve partije koje su oni medjusobno odigrali. Ipak njihov medjusobni rezultat izgleda nije tako jednostran kao u anegdoti. Online baza na sajtu www.chessgames.com ima 35 Totovih partija. Chess Assistant 6.1 ima samo tri pa i one su mi sumnjive ali su ipak vjerujem Borine partije.

          Kad je već riječ o Totovim partijama smatram da je ovo dobar momenat da se daju neke od njegovih pobjeda. Izgleda Tot je bio neko sa kim je bila greška igrati jednostavne pozicije bez dama.

Prvi protivnik je Braslav Rabar, koji je jednom dijelio prvo mjesto na šampionatu Jugoslavije a  remizirao je sa Aljehinom na nekom turniru ranih 1940-ih godina i nesumnjivo bio igrač koji bi bio velemajstor da je igrao u današnje vrijeme.

Šampionat Jugoslavije, Novi Sad 1945.

Bijeli: Bora Tot  –  Crni: Braslav Rabar

1. e4 e5 2. f4 exf4 3. Sf3 d5 4. exd5 Sf6 5. Sc3 Ld6 6. Le2 O-O 7. O-O a6 8. d4 Sbd7 9. Sg5 Sb6 10. Ld3 h6 11. Sge4 Sbxd5 12. Sxf6+ Sxf6 13. Lxf4 Lxf4 14. Txf4 Le6 15. Df3 Sd5 16. Sxd5 Dxd5 17. Dxd5 Lxd5 18. c4 Le6 19. d5 Ld7 20. Te1 Tae8 21. Txe8 Txe8 22. Te4 Kf8 23. Kf2 Txe4 24. Lxe4 f5 25. Lc2 Ke7 26. Ke3 Kd6 27. Kd4 c5+ 28. dxc6 Lxc6 29. c5+ Ke6 30. Lb3+ Kf6 31. Ld5 f4 32. b4 g5 33. a4 Kf5 34. b5 axb5 35. axb5 Lxb5 36. Lxb7 g4 37. c6 f3 38. c7 Ld7 39. c8=D Lxc8 40. Lxc8+ Kg5 41. g3 h5 42. La6 h4 43. Ke5 Kg6 44. Kf4 Kh5 45. Lc8 f2 46. Lxg4+ Kg6 47. Le2 1-0

Drugi protivnik je Andrija Fuderer, takodje dijelio prvo mjesto na šampionatu Jugoslavije. Za njega su eksperti rekli da je bio “čisti talent”, a moja supruga Smilja, kao i drugi Subotičani, kaže za njega “naš Fucika”. On bi sigurno bio velemajstor da nije rano prekinuo šahovsku karijeru zbog posla.

Šampionat Jugoslavije, Zagreb 1949.

Bijeli: Andrija Fuderer  –  Crni: Bora Tot

1. e4 c6 2. c4 d5 3. exd5 cxd5 4. d4 Sf6 5. Sc3 e6 6. Lg5 Le7 7. Sf3 O-O 8. Tc1 Sc6 9. c5 Se4 10. Lxe7 Dxe7 11. Le2 f6 12. O-O Td8 13. Te1 a6 14. Ld3 f5 15. a3 Df6 16. Lc2 Sg5 17. Sxg5 Dxg5 18. La4 Se7 19. b4 Sg6 20. Dd3 Dxg2+ 21. Kxg2 Sf4+ 22. Kf1 Sxd3 23. Tcd1 Sxe1 24. Txe1 b5 25. Lc2 Kf7 26. h4 Ld7 27. Ke2 a5 28. a4 Tdb8 29. Ld3 axb4 30. Lxb5 Lxb5+ 0-1

Moj treći izbor je velemajstor Aleksandar Matanović jedan od pravih velikana jugoslovenskog šaha. Ipak u ovoj partiji Tot pokazuje da nije za potcjenjivanje.

Šampionat Jugoslavije, Zagreb 1949.

Bijeli: Matanović Aleksandar  –  Crni: Bora Tot

1. e4 c6 2. Sc3 d5 3. Sf3 dxe4 4. Sxe4 Sf6 5. Sxf6+ exf6 6. Lc4 Le7 7. O-O O-O 8. h3 Sd7 9. d4 b5 10. Ld3 Sb6 11. b3 Le6 12. De2 Dd5 13. a4 bxa4 14. c4 Dh5 15. bxa4 Tfe8 16. a5 Sc8 17. Te1 Lb4 18. d5 Lxe1 19. Dxe1 cxd5 20. cxd5 Ld7 21. Dd1 Sd6 22. Lf4 Se4 23. Lf1 Df5 24. Lh2 Sc3 25. Dd4 Sxd5 26. Td1 Lc6 27. Tc1 Se7 28. Tc5 Db1 29. Sd2 Dd1 30. Db2 Tad8 31. Sc4 La8 32. Db5 Sd5 33. Sb2 Da1 34. Tc2 Te1 35. Td2 Tde8 36. g4 Txf1+ 37. Dxf1 Te1 38. Sd1 Txf1+ 39. Kxf1 Dxa5 40. Tc2 Da6+ 0-1

Moj zadnji izbor je neko ko je takodje živa legenda našeg šaha. Osim Svetozara Gligorića teško se može spomenuti nekoga ko je bio tako uspješan kao velemajstor Bora Ivkov. Njegov imenjak Tot, barem u ovoj partiji, dokazuje da je i on pravi majstor ove igre.

Šampionat Jugoslavije, Sarajevo 1951.

Bijeli: Borislav Ivkov  –  Crni: Bora Tot

1. d4 Sf6 2. c4 d5 3. Sf3 c5 4. cxd5 cxd4 5. Da4+ Dd7 6. Dxd4 Dxd5 7. Sc3 Dxd4 8. Sxd4 a6 9. g3 Ld7 10. Lg2 e5 11. Sf3 Lc6 12. O-O Sbd7 13. b3 Tc8 14. Lb2 Lb4 15. Tac1 O-O 16. a3 Ld6 17. Tfd1 Lb8 18. Lh3 Tcd8 19. a4 La7 20. La3 Tfe8 21. Ld6 h5 22. Lc7 Ta8 23. Sg5 Sc5 24. Tb1 Sg4 25. Tf1 e4 26. Lg2 f5 27. h3 Sf6 28. Tfd1 Tac8 29. La5 Se6 30. Sxe6 Txe6 31. e3 Le8 32. Se2 Tec6 33. Sd4 Lxd4 34. exd4 Lf7 35. Lf1 Tc2 36. Ld2 Ta2 37. Le1 Tcc2 38. a5 Sd5 39. Lc4 e3 40. Lxd5 exf2+ 41. Lxf2 Lxd5 42. Tf1 h4 43. gxh4 Tc3 44. Kh2 Tf3 0-1

Za mene je bilo iznenadjenje da pronadjem da je Bora Tot kao i Bora Kostić iz Vršca. Ipak informacija na internetu o njemu je vrlo oskudna.

U arhivi novosadskog “Dnevnika” od 24. aprila 2004 našao sam slijedeće:

“Da je Aleksandar Aljehin kao šampion sveta prvi put gostovao u Beogradu 4. januara 1931. godine kada je u hotelu „Palas“ odigrao simultanku u prisustvu 700 gledalaca! Radio Beograd je svakih pola sata izveštavao o njenom toku. Protiv Aljehina se borilo 34 igrača od kojih je protiv dvojice igrao na slepo. Bora Tot je takodje igrao na slepo i ta se partija završila remijem, a drugu partiju je Aljehin dobio protiv dr Ormaja (koji je imao tablu pred sobom). Ukupni rezultat je bio +23 =12 –1.”

Na vršačkom sajtu sah.vrsac.com spomenut je Bora u slijedećem pasusu:

“Vršački šah klub je zasnovan 1924.godine. Prvi predsednik kluba bio je Milorad Cvejić, gradski senator za finansije. Jedan od osnivača je bio i tadašnji gimnazijalac Bora Tot, koji ce kasnije postati i šahovski majstor i reprezentativac Jugoslavije.”

Traženje informacije na internetu je otežano raznim faktorima a jedan od njih je da iako kriterijum izgleda jedinstven kao na primjer “B. Tot” ili “Bora Tot” stvari se ipak iskomplikuju. Tako na primjer tražeći “Bora Tot” nadje se “Bora Bora Tot” što ima veze sa turističkim centrom na Tahitiju ili “Tora Bora Tot” što ima veze sa planinskim masivom izmedju Afganistana i Pakistana gdje su Amerikanci propustili da ulove Osamu Bin Ladena prije par godina.

Najgore od svega je što izgleda nikome nije stalo do prošlosti ove igre te se vrlo malo informacije iz istorije našeg šaha, što uključuje i partije, stavlja na internet.

Vojin Vujošević.

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Bora Tot: Naši majstori – Vasilije Tomović


VASILIJE TOMOVIĆ

Crnogorac iz Vasojevića. Rodio se u selu Mataševu 1908 g. Studirao je matematiku u Grenoblu i Beogradu. Činovnik je Narodne skupštine.

Stupio je u Beogradski šah-klub 1929 g. Igrao je na kvalifikacionom turniru za 1930 g., ali prošao slabo. Posle duže vremena nije hteo da sudeluje na utakmicama, iako se mnogo bavio šahom i igrao slobodne kafanske partije sa najjačim beogradskim igračima i stalno napredovao. Odazvao se tek pozivu na Prvi Levinov turnir, kojeg je u julu 1932 g. organizovao Zemunski šahovski klub. Dobro je startovao ali usled nedostatka rutine kasnije zaostao na četvrtom i petom mestu.

Sledećeg meseca otišao je na nac. amaterski turnir u Veliku Kikindu. Napravio je veliko iznenadjenje, jer je kao novajlija izbio na čelo i postao majstor. Pretekao je bio mnoge poznate jake igrače: Šrajbera, Gabrovšeka, Bošana i druge.

Krajem septembra gostuje u Novom Sadu, gde na jubilarnom turniru tamošnjeg kluba dobija drugu nagradu, iza Šrajbera.

Onda godinu dana posvećuje završavanju studija, a u borbi ga vidimo opet na turniru za šampionat Beograda 1934 g., gde zauzima četvrto i peto mesto.

Prošle godine je bio u odličnoj formi. Ne toliko na nac. majstorskom turniru u Beogradu, koliko dva meseca kasnije na IV Levinovom turniru u Zemunu. Dok je na prvom zadovoljio više kvalitetom no numerički (delio je osmu nagradu, sa 50%), dotle je na drugom u sigurnom stilu bio prvi, bez ijednog poraza.

Momentalno je verovatno najjači igrač Beograda.

*

Mladog ambicioznog igrača boli poraz. Hteo bi da napreduje, da ima uspeha. Uzeće knjigu, spremiće iz otvaranja neke varijante, pregledaće nešto iz središnjice, donekle će proučiti završnicu i pohitaće opet praktičnoj igri. Posle toga možda će imati uspeha i biće zadovoljan. Ali šah se ne proučava tako.

Vasa Tomović je bez neposredne veze sa praktičnom igrom uzeo da prostudira stil i način pojedinih velikih majstora. Pa su njegovu pažnju, i pored blistavog stila Morfija i visoke pozicione igre današnjih majstora, najviše privukli duboki navalni sistemi Pilsberija i borbena fantazija Janovskog. Zato njegova igra pomalo potseća na njih. Ona je kompaktna i puna dinamike, a sva sredjena za navalu. Ali kada dodje u položaj da se mora braniti razvija veliku žilavost, kao na pr. sa Kostićem. Ta je partija trajala 100 poteza. Pa je, iako materijalno slabiji (top i lovac protiv dame i pešaka), samo omaškom izgubio.

*

                        Igrano na nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu 1935 g.

ŠKOTSKA IGRA

Beli: Tomović  –  Crni: dr. Astaloš

1. e2-e4               e7-e5

2. Sg1-f3             Sb8-c6

3. d2-d4              e5 : d4

4. Sf3 : d4           Lf8-c5

Štajnic je ovde predložio ispad Dh4, koji se ali posle 5. Sf3!, D:e4+ 6. Le2, d5 7. 0-0, Le6 8. Sc3, Df5 9. Lb5, Sge7 10. Lg5!, f6 11. Sd4 smatra oborenim.

Dobar i danas mnogo igran nastavak je Sf6 5. Sc3, Lb4 6. S:c6, b:c6 7. Ld3, d5 8. e:d5, De7+ 9. De2, D:e2 10. K:e2, c:d5 kao u partiji Špilman – Lasker, Moskva 1935 g.

5. Lc1-e3

Na 5. S:c6, Df6! 6. Df3, D:f3 7. g:f3, b:c6 sa izjednačenjem.

5. …                Dd8-f6

Dr. Lasker je u Petrogradu 1909 g. igrao ovde Lb6. Partija Špilman – dr. Taraš u Breslavi 1912 g. tekla je ovako: 6. Sc3!, d6 7. Le2! Sf6 8. Dd2, Sg4 9. L:g4, L:g4 10. f3, Ld7 11. Sd5, 0-0 12. 0-0-0 sa nadmoćnom igrom za bele.

6. c2-c3

Moskovski majstor Blumenfeld je ovde zaigrao 6. Sb5 ali posle: L:e3 7. f:e3, Dh4+ 8. g3, D:e4 9. S:c7+, Kd8 10. S:a8, Sf6! 11. Dd6, D:h1 12. Sd2, Se8 crni je u prednosti.

6. …                    d7-d6

Suviše skromno. Obično se igra Sge7 sa namerom da se sprovede d5. U partiji Kostić – Aljehin, Bled 1931 g. nastavljeno je sa Sge7 7. Sc2 d6 8. Sbd2, 0-0 9. .:c5 itd.

7. Lf1-b5

Želi da iskoristi poslednji potez crnog i zadrži figuru na centralnom položaju d4.

7. …                    Sg8-e7

8. O-O                 O-O

9. f2-f4                Lc8-d7

Beli je stvorio jak centar i crni je trebao da pokuša da to parira sa event. Dh6 i f5.

10. Dd1-d3         Lc5-b6

11. Sb1-d2           Sc6 : d4

Plan belog je: razvitak figura i napad pešacima na kraljevo krilo. Zato crni, koji ima manje terena, želi da izmenama uprosti situaciju.

12. Lb5 : d7       Sd4-c6

13. Ta1-e1           Ta8-d8

14. Ld7-h3        Lb6 : e3+

15. Dd3 : e3       Se7-g6

16. Kg1-h1

                   Priprema za juriš pešaka.

16. …                  Kg8-h8

                   Sprema odbranu.

17. g2-g4!

Navala je počela. Sada preti 18. g5, De7 19. f5, Sge5 20. f6, g:f6 21. g:f6 De8 22. Dh6, Tg8 23. Lf5, Sg6 24. Sf3, Df8 25. Sg5 i dobija.

17. …                  Df6 : e7

18. Sd2-f3          f7-f6

19. Sf3-d4

Sa pretnjom 20. Sf5 iznudjuje pojačanje središta. Postojala je i mogućnost da se sa 19. Lg2 i h4 nastavi napad.

19. …                  Sc6 : d4

20. c3 : d4          Tf8-e8

21. f4-f5              Sg6-f8

                   Naravno da nije valjalo Sh4 22. Df2, g5 23. f:g6, S:g6 24. D:f6+.

22. Lh3-g2        

Beli je potisnuo protivnika i raspolaže lepim pešačkim središtem. Sada ima dva nastavka: ili h4 i g5, ili pritisak po c-liniji. Poslednjim potezom oslobodjeni su topovi za akciju, jer je lovac preuzeo odbranu tačke e4.

22. …                  c7-c5

Crni neće pasivno da posmatra spremanje neprijatelja, stoga pokušava da razbije protivnikov centar i dodje do protivigre.

23. Te1-c1             b7-b6

                   Logičnije izgleda Tc8 i c:d4.

24. b2-b4!

                   Žrtvuje pešaka za c-liniju, i konačno utvrdjivanje središta.

24. …               c5 : b4

Crni neće samo da se brani, već traži šanse u pešačkoj nadmoćnosti na daminom krilu. Nama se čini bolje Tc8 i c:d4 sa event. Sd7 i Se5, ili odmah Sd7.

25. Dc3-b3         a7-a5

26. Tc1-c6           d6-d5!

Da otvori e-liniju i navali na protivničkog kralja. Medjutim, prodor belih u sredini ima veću snagu.

27. e4 : d5          De7-e2

28. d5-d6            Sf8-d7

                   Na D:g4 dolazi 9.Dd5.

29. h2-h3            Te8-e3

30. Db3-f7

                   Jače 30. Dd5, da je Tf1 slobodan.

30. …                  Te3-g3

31. Tf1-g1?           Td8-e8?

Beli je morao vući 31. Dd5, jer sada je crni imao remi sa: T:g2! 32. T:g2, Df1+ 33. Kh2, Df4+ 34. Kh1, a ne valja 34. Kg1, D:d4+ 35. Tf2 zbog Se5. Nije davalo remi: De3 32. Kh2, Df4 33. D:d7! T:h3+ 34. K:h3, Dh6+ 35. Kg3, De3+ 36. Lf3, D:g1+ 37. Kh3, Df1+ 38. Lg2, Dd3+ 39. Kh2 i dobija.

32. Df7-e6!!

Lepa žrtva dame koja odlučuje. Nije valjalo: 32. D:d7, T:g2 33. T:g2, D:f1+ sa skorim matom.

 32. …                 Te8 : e6

Na h6 33. D:e2, T:e2 34. Tc7, Sf8 35. d7 i  dobija. Ako T:g2 33. T:g2, Df1+ 34. Kh2 Df4+ 35. Kg1, D:d4+ 36. Tf2, Da1+ 37. Kg2 itd.

33. fxe6               h5

                   Slabo je i D:e6 34. Tc8+, Dg8 35. T:g8+, K:g8 36. Ld5+ i T:g3.

34. e6 : d7          Tg3 : g2

35. d7-d8D+       Kg8-h7

36. Tg1 : g2        De2-f1+

37. Kh1-h2         Df1-f4+

38. Kh2-g1         Df4-e3+

39. Kg1-f1         De3-f3+

40. Kf1-g1          Df3-e3+

41. Rg2-f2          De3-e1+

42. Kg1-g2         De1-e4+

43. Kg2-h2         Crni predaje.

                   Ova partija dobila je prvu nagradu lista “Politike”, kao najlepša na turniru.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Majstora Tomovića nisam lično poznavao ali sam siguran da sam ga vidio na nekom beogradskom turniru. Tada je on već bio stariji gospodin a njegovi najbolji šahovski dani su već bili u prošlosti.

          Sjećam se da sam čitao nečiju analizu u nekom šahovskom časopisu gdje je autor tvrdio da je majstor Tomović igrač duboke strategije pa ga je u tom pogledu čak uporedjivao sa Botvinnikom!

Internet sajt Šahovskog Saveza Srbije i Crne Gore ima slijedeći pasus o Tomoviću:

“Prije drugog svjetskog rata, majstor Vasilije Tomović je bio rival Bore Kostića i prvi značajni šahista Crne Gore. Takodje je bio matematičar i filozof.”

Vjerujem da su knjige poput “Rat Bogova i Titana” koje neki izdavači reklamiraju na internetu njegove. www.chessgames.com ima 41 partiju Tomovića. Medju njima je i pobjeda protiv Aljehina iz 1931 godine u kojoj je Tomović vodio crne figure. Ja vjerujem da to nije bila turnirska partija ali nisam siguran.

Vidim imao je Tomović dosta lijepih pobjeda medju njima sa velemajstorima Pircom, Bobocovom, Pahmanom. Navodim dvije njegove partije tu sa Pahmanom i drugu sa Kulžinskim.

Igrano u Ljubljani 1945 godine.

Bijeli: Vasilije Tomović – Crni: Ludek Pahman

1. d4 Sf6 2. Sf3 e6 3. c4 b6 4. g3 La6 5. Da4 Le7 6. Lg2 Lb7 7. Sc3 O-O 8. O-O Se4 9. d5 Sxc3 10. bxc3 d6 11. Sd4 e5 12. Sf5 Lc8 13. e4 Lxf5 14. exf5 Sd7 15. Le3 Lf6 16. Tae1 Te8 17. g4 h6 18. Le4 Lg5 19. Lxg5 hxg5 20. Kg2 Sc5 21. Dc2 Df6 22. f3 Kh7 23. Dd2 Dh6 24. h4 gxh4 25. g5 Dh5 26. Kh3 f6 27. Te2 Dxg5 28. Dxg5 fxg5 29. Tg2 Sd7 30. f6+ Kg8 31. Txg5 Sxf6 32. Tfg1 Te7 33. Lf5 Sh7 34. Le6+ Kh8 35. Th5 Txe6 36. dxe6 g5 37. Tgxg5 1-0

Igrano u Ljubljani 1947 godine.

Bijeli: Nikolaj Kulžinski – Crni: Vasilije Tomović

1. d4 f5 2. e4 fxe4 3. Sc3 Sf6 4. Lg5 Sc6 5. Sge2 d5 6. Lxf6 exf6 7. Sf4 Lf5 8. Sfxd5 Dd7 9. Dd2 O-O-O 10. O-O-O Df7 11. Df4 Txd5 12. Lc4 Ld6 13. De3 Se7 14. Sxe4 Dg6 15. Lxd5 Sxd5 16. Sxd6+ cxd6 17. Db3 Sb6 18. The1 Kb8 19. g3 Lxc2  0-1

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori – Ozren Nedeljković


OZREN NEDELJKOVIĆ

Rodio se  u Sremskim Karlovcima 1903 g. i tamo je svršio gimnaziju. Živi u Beogradu kao saradnik lista “Politike”.

          Igrajući često sa svojim zemljakom Ćirićem mnogo je naučio i u Beograd je došao kao već prilično jak igrač.

          Kada se posle osnivanja sadašnjeg Beogradskog šah-kluba 1925 g. počelo redovnim priredjivanjem utakmica istakli su se, od mladjih, petorica kao najjači: Aćimović, Nedeljković, Poljakov, Izvekov i Tot. Medju njima se vodila borba za prvenstvo u klubu. Prve dve godine Aćimović je važio kao najbolji, ali posle je prevlast polako prešla u ruke Nedeljkovića. Pobedama na prvenstvenim turnirima 1927 i 1929 g. i kao najboljem plasiranom beogradskom igraču na nac. amaterskom turniru u Karlovcu 1927 g. (zauzeo je četvrto i peto mesto).

          U odličnoj formi bio je na nac. amaterskom turniru u Zagrebu 1929 g. i vodio posle sedmog kola sa 6 1/2 bodova. Kako je tukao glavne konkurente: Vogelnika, Trifunovića i Dumića očekivali su beogradski šahisti da će se kao majstor vratiti u klub. Nažalost dobio je zapaljenje slepog creva i morao se podvrći operaciji i odustati od daljeg takmičenja.

          Ono što je zbog bolesti tada propustio, nadoknadio je sledeće godine u Bečkereku. Tamo je podelio prvo mesto sa Gabrovšekom, a zatim ga pobedio u meču (sa 2.5:1.5) i postao prvi šahovski majstor Beograda.

          Bio je tada nesumnjivo vodeći prestonički šahista i to je potvrdio lepom pobedom na Prvom Levinovom turniru 1932 g., gde je pretekao jakog bečkog igrača dr. Brauna.

          Ali posle toga počinje polako da popušta. Tako je na II Levin-turniru 1933 g. drugi sa Gabrovšekom iza Tota, a u šampionatu Beograda 1934 g. drugi sa Braunom iza Save Vukovića.

          Na III Levinovom turniry 1934 g. je tek četvrti do šesti, a na nac. majstorskom turniru u Beogradu pr. g. zaostaje u donjoj kući. (Ovaj poslednji neočekivano slab rezultat u mnogom je posledica preopterećenosti privatnim poslovima za vreme turnira i nesreće u igri).

          Iako danas Ozren Nedeljković nije više prvi u Beogradu, on je još uvek medju prvima.

*

U periodu svoje najbolje snage odlikovala se njegova igra “olimpiskim mirom”. Otvarao je partije polako i oprezno, a u središnjici ostavljao protivniku da započne bitku. A kada je ovaj pogrešio, uhvatio je najmanju prednost i iskoristio preciznom igrom u završnici.

          Danas nema više tako zdrave živce (možda od mnogih operacija), što je promenilo način njegove igre. Postao je nestrpljiv i oštar. Partije su mu sada življe i zanimljivije, ali porazi češći.

*

          Za popularisanje šaha ima Nedeljković velikih zasluga. Kao sekretar Beogradskog šah-kluba pomagao je pokojnom vrednom prof. Kondiću da se klub postavi na čvrstu osnovu.

          Uredjujući šahovsku rubriku u “Politici” i poduzimajući često turneje probudio je šahovski život u unutrašnjosti. Svojom umešnošću i uspelim simultankama dao je inicijativu za osnivanje mnogih klubova u istočnom delu države, naročito u Srbiji.

          Organizovao je, preko “Politike”, mnoge dopisne turnire, pod okriljem Sveslovenskog dopisnog šahovskog saveza.

*

                                Igrano na II Levinovom spomen turniru u Zemunu 1933 g.

Grinfeldova Odbrana

Beli: Filipović  – Crni: Nedeljković

1. Sg1-f3             Sg8-f6

2. c2-c4               g7-g6

3. Sb1-c3            Lf8-g7

4. d2-d4              d7-d5

5. c4 : d5             Sf6 : d5

6. g2-g3              0-0

                   U partiji Pirc – Bogoljubov, Sliač 1932 g igrano je S:c3 i onda c5.

8. O-O                 Sb8-c6

9. Sc3 : d5

                   Hteo bi odmah da iskoristi delovanje Lg2, ali ova izmena ide u korist crnog.

9. …                    Dd8 : d5

10. Sf3-e5?

                   Bolje je d:c5, D:c5 sa jednakom igrom.

10. …                  Dd5 : d4

11. Se5 : c6        b7 : c6

12. Lg2 : c6        Ta8-b8

13. Dd1-c2

Valjda je beli računao na usamljenost c-pešaka. Medjutim, crni je dobio pritisak na b2 i aktivnije figure.

13. …                  Lc8-f5!

Iznudjuje e4, posle čega je Lc6 otsečen i crni gospodari belim poljima u položaju protivničkog kralja.

14. e4                  Lf5-h3

                   Ovaj lovac je klin u beloj poziciji.

15. Tf1-d1          Dd4-f6

                   Dopadljivo delovanje crnih figura, koje vrše na obe strane pritisak.

16. Lc6-d7          e7-e6

17. Lc1-f4

                   Pretilo je Df3. Možda je bolje bilo 17. De2 i Tb1.

17. …                  Tb8 : b2

18. Dc2 : c5

18. …                  Tb2-d2!!

19. e4-e5

Ovo je crni hteo da provocira. Naravno da se Td2 nije mogao uzeti, a pretilo je T : d7. Ako 19. Lb5, Tfd8 20. L:d2, Df3 21. Lf1, L :f1 22. K : f1, L : a1 i dobija.

19. …                  Td2 : d1+

20. Ta1 : d1        Df6-f5

21. Td1-e1

Braneći pešaka e5 beli vezuje svoje figure. Mnogo bolje bilo je 21. Lc6 (da parira delovanje Lh3) Tc8 22. D:a7, g5 23. Le3, L:e5 sa podjednakim šansama.

21. …                  f7-f6!

22. Ld7-a4           f6 : e5

23. La4-c2         e5-e4

24. Dc5-c7

Potrebno je bilo 24. D : a7 iako crni zadržava napad: Td8 25. De3, Da5

26. Lb3, Lf5 itd.

24. …                  Df5-d5

25. Lc2 : e4        Dd5 : a2

Beli je otklonio opasnost na kralj. krilu ali izgubio na daminom, gde crni slobodan pešak odlučuje.

26. Lf4-e3           a7-a5

27. Te1-b1       a5-a4

28. Tb1-b7        Da2-a1+

29. Le4-b1

Poslednji pokušaj beloga ne može uspeti. Na 29. Lc1, Dd4 sa pretnjama na f2 i d1.

29. …               Da1-c3

                   Iznudjuje izmenu dama usled pretnje De1 mat. Završetak igra crni precizno.

30. De7 : c3        Lg7 : c3

31. Tb7-a7          Tf8-b8

32. Lb1-a2          Tb8-d8

33. f2-f4              Lc3-d4

34. Le3 : d4        Td8 : d4

35. g3-g4            Lh3 : g4

36. Kg1-g2         Lg4-f5

37. Kg2-g3         Td4-d3+

38. Kg3-f2           Td3-d2+

39. Kf2-e3          Td2 : a2

40. Ke3-d4         Ta2-e2

Beli predaje.

Komentar Vojina Vujoševića:

Red poteza u otvaranju u gore navedenoj partiji je različit u postojećim bazama od onoga koji je dao Bora Tot u svojoj knjizi. Ovo je redovna pojava jer oni koji ubacuju partije u baze ne vode računa o redu poteza nego samo o pozicijama koje su postignute.

U vrijeme kada sam ja počeo da se pomalo bavim šahom kao i u toku mog borvaka u Beogradu Ozren Nedljković je bio šahovski novinar i autor šahovskih knjiga, ali već dugo nije bio aktivan kao igrač.

Ustvari moja prva šahovska knjiga je bila početnica “Znate li Šah?”. Mada nije bila tako dobra i interesantna knjiga kao Andrićeva “Igra Miliona” ipak je bila korisna.

Kasnije sam od knjiga Ozrena Nedljkovića nabavio još: “Teorija Otvaranja Zatvorenih Igara”, “Šahovski Almanah”, “Završnice”, i “Udzbenik Šaha”. Almanah je bilo teško nabaviti jer ga nije bilo u prodaji. Jedini primjerak te knjige, za koji sam ja znao, je bio u vlasništvu MK Svete Andjelkovića službenika Šahovskog Saveza Srbije i super igrača bridža.

Ja sam znao Svetu jer sam često zalazio u prostorije ŠSS u ulici 7. jula, sada opet ulica Kralja Petra ako se ne varam, gdje je šef i sekretar saveza, bio poznati majstor Dragutin Djaja. A vidjao sam ga i po šahovskim klubovima kao i u beogradskoj legendarnoj kafani “Zora” gdje je, u šahovskom smislu, centralna ličnost bila poznati šahovski problemista i kasniji urednik šahovske rubrike “Politike” Branko Atanacković.

Svetu smo iza njegovih ledja zvali “Arabeska”. To je bila aluzija na njegov impresivan nos i činjenicu da je u fudbalu navijao za BSK. Pa onda Ara kao kljun kod papagaja a ostalo je jasno. U toj knjizi je bila neka detaljna analiza Meranske Odbrane koju je Sveta igrao pa mu je bilo teško da se rastane sa njom. Začudo poslije nekoliko razgovora o tome pristao je da mi tu knjigu proda.

Jednom sam imao priliku da posjetim starog majstora Ozrena Nedeljkovića u njegovom stanu na Zelenom Vencu u centru Beograda. Poklonio mi je neku staru rijetku knjižicu o šahu. Malo smo pričali o raznim aspektima šaha, a on je, izmedju ostalog, dao mišljenje da svi osnovni principi šaha još nisu otkriveni. Kao dokaz naveo je da ponekad igrač igra sve najbolje poteze po svim poznatim principima a onda bez neke očigledne greške se nadje u potpuno izgubljenom položaju.

Tom prilikom mi je stari majstor ispričao jednu anegdotu o velikom Aljehinu. Negdje u godinama izmedju dva svjetska rata Aljehin je došao na jednu turneju po Jugoslaviji. Jugoslavija, a posebno Beograd i Vojvodina su bili preplavljeni ruskim emigrantima, nešto kao sada Zapadna Evropa i Sjeverna Amerika. Naravno tu je bilo dosta šahista. Jedna grupa ruskih, i drugih šahista, je bila na nekom izletu brodom po Dunavu u blizini Zemuna i Beograda. Ruski emigranti su oslovljavali velikog šampiona sa “Aljohin” izgovor uopšte prihvaćen medju Rusima. Aljehin je planuo i izgrdio ih rekavši da je pravilan izgovor njegovog prezimena Aljehin a nikako Aljohin.

Pokušaj da se na internetu nadju neke Ozrenove partije je dao interesantan rezultat. Uz poznatu partiju protiv Filipovića navedene u Totovoj knjizi imaju još tri, na primjer na www.chessgames.com. Ostale tri su dva poraza sa velemajstorima Vidmarom i Szabom i fina pobjeda protiv gosta iz Beča, Brauna, igrana 1932 godine u Beogradu.

Bijeli: Braun  –  Crni: Ozren Nedeljković

1. d4 c5 2. d5 d6 3. c4 g6 4. Ld2 Lg7 5. Lc3 Sf6 6. Sd2 O-O 7. e4 e6 8. Sgf3 exd5 9. exd5 Te8+ 10. Le2 De7 11. Sf1 Ld7 12. Sg3 Se4 13. Sxe4 Dxe4 14. Lxg7 Kxg7 15. Tc1 b5 16. b3 bxc4 17. bxc4 Sa6 18. Tc3 La4 19. Dd3 Dxd3 20. Txd3 Tab8 21. Sd2 Sb4 22. Tc3 Sxa2 23. Ta3 Sc1 24. Txa4 Sxe2 25. Ta3 Sg3+ 0-1

Sudeći po ovoj partiji Ozren Nedeljković je bio prilično dobar igrač.

Na internetu u arhivi novosadskog “Dnevnik”-a, za datum 28 februar 2003 povodom stogodišnjice rodjenja Ozrena Nedeljkovića, našao sam slijedeće:

Život posvećen šahu

Ceo život Ozren Nedeljković, rođen 28. februara 1903. u Sremskim Karlovcima, bio je posvećen šahu. Na Beogradskom univerzitetu je stekao diplomu srednjoškolskog profesora, ali nikada nije stao za katedru, već se privoleo novinarstvu. Pisao je za “Politiku”, “Glas”, “Dugu”, “Borbu” i Radio-Beograd… i to uvek o šahu. U Novom Sadu su mnogi mladi ljudi, kao i u celoj zemlji, ozbiljnije upoznali “kraljevsku umetnost”, baš zahvaljujući njegovim knjigama. Napisao je prvi šahovski udžbenik i još pet studija o raznim vidovima šaha, od šaha kao matematičke igre do filozofije života. Ozren Nedeljković je bio uspešan takmičar: pre rata je bio prvak Jugoslavije, dva puta prvak Balkana, najbolji jugoslovenski igrač na nezvaničnoj šahovskoj olimpijadi u Minhenu 1936. Ali, prestao je da učestvuje na turnirima da bi imao vremena za pisanje o šahu. Preminuo je u Beogradu 1984.

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Bora Tot: Naši majstori – Stevan Ćirić


NACIONALNI MAJSTORI

STEVAN ĆIRIĆ

Rodjen je 30 maja 1886 g. u Sremskim Karlovcima. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, a prava studirao u Debrecinu i Budimpešti. Zbog bolesti morao je prekinuti studije. Kasnije je svršio filozofiju u Beču i postavljen za profesora na Sremsko-Karlovačkoj gimnaziji.

Ušavši u politički život, napravio je veliku karijeru. Izabran je za narodnog poslanika, zatim je postao ministar prosvete, a sada je pretsednik Narodne Skupštine.

Još kao gimnazista naučio je igrati šah od svoga brata Ivana, sadašnjeg bačkog episkopa Irineja. Nije se nikada mnogo bavio teorijom, ali je ipak brzo napredovao. Javno je prviput igrao u Debrecinu na jednom jakom amaterskom turniru. Ispočetka je vodio, ali je istupom nekolicine igrača utakmica nepravilno završena.

Kada je 1923 g. u Novom Sadu održan savezni amaterski turnir, nagovorili su ga prijatelji da i on sudeluje. Ušavši u borbu bez treninga nije imao velike nade. Medjutim, dao je vrlo dobru igru i sigurno zauzeo prvo mesto, u društvu sa mariborskim sudijom Kramerom i mladim ljubljanskim šahistom Furlanijem. Na osnovu boljeg rezultata prema pobednicima proglašen je Ćirić nacionalnim majstorom. Ovako lep uspeh bio je i za njega samog iznenadjenje.

Sledeće godine prilikom gostovanja internacionalnog majstora Vladimira Vukovića u Novom Sadu odigrao je Ćirić s njim dve ozbiljne partije sa satom, od kojih je prvu dobio, a drugu izgubio.

Na kongresu Svetskog šahovskog saveza, koji je održan u Budimpešti 1926 g. priredjene su medjudržavne utkamice izmedju Jugoslavije, Nemačke, Madjarske i Rumunije. U našoj reprezentaciji, koja je zauzela drugo mesto, igrao je Ćirić na trećoj tabli, sa uspehom: +1, =2.

Iz Budimpešte je otputovao u Bardiov (Čehoslovačka) gde je pozvan na internacionalni majstorski turnir. Na veliku žalost svojih jugoslovenskih simpatizera Ćirić nije učestvovao, već se ograničio na posmatranje. Otada se više nije pojavio u turnirskoj areni.

Osim toga, još je dvaputa nastupio za Novosadski šah-klub na medjuklupskim utakmicama protiv Subotice i održao jednu uspelu produkciju u igri napamet, sa osam igrača, u Beogradskom šah-klubu.

*

Majstor Stevan Ćirić se isuviše malo bavio šahom a da bi mogao potpuno razviti svoj prirodni talenat. Uvek se osećalo da mu nedostaje teoriskog znanja i da ga otvaranje partije staje najviše truda. U sredini igre već se vešto snalazi, ali glavna snaga leži mu završnici.

Pored sve komplikovanosti njegova igra je prirodna i nema one izveštačenosti, koju možemo naći kod onih koji su više trudom no darom postali majstori.

*

Naš šahovski pokret je mlad. Imamo dosta velik broj šahovskih društava, imamo mnogo jakih igrača, ali sve je to novo i još nije uhvatilo dubokog korena. Naročito slabo bi ispalo uporedjenje sa inostranstvom. Na primer, u Čehoslovačkoj postoje dva šahovska saveza: Češki i Nemački. Oba su vrlo dobro uredjena. Svaki od njih drži godišnje, pored ostalih utakmica, kongres u vezi sa majstorskim turnirom. Svaki ima svoje izdavačko preduzeće za šahovsku literaturu.

Jaki su šahovski savezi i u ostalim naprednim zemljama. Medjutim, sve daleko nadmašuju grandiozne organizacije šahista u Nemačkoj i Sovjetskoj Rusiji, gde su državne ustanove, koje broje na stotine hiljada članova.

Sve do nedavno naša javnost nije pokazala interesovanje, ni shvatila kulturno-vaspitnu vrednost šaha. Ono malo što je ipak učinjeno bilo je plod pojedinačne inicijative. Tek izborom Stevana Ćirića za pretsednika Saveza stvar je počela da dobija ozbiljni zvanični oblik (stavio je šah pod otsek za narodno prosvećivanje ministarstva prosvete) i da se stvara solidna osnova za budući razvitak.

Ali najveće delo mu je uvodjenje nacionalnih majstorskih turnira. Svojim autoritetom, moralnom i materjalnom pomoći ostvario je ono, što nisu uspeli toliki raniji pokušaji. Od sada se, njegovom zaslugom, svake godine sastaju naši najbolji šahisti, da u borbi za prvenstvo države pruže poznavaocu mnoge lepe i zanimljive sportske i umetničke momente. Time je naš šah dobio nov polet i zamah, što obećava da će ga razviti do najvećih mogućnosti koje kod nas postoje.

Prva partija meča u Novom Sadu, jula 1924 g.

RETIEVO OTVARANJE

Beli: V. Vuković – Crni: S. Ćirić

1. Sg1-f3             Sg8-f6

2. c2-c4               d7-d5

3. b2-b3              e7-e6

4. Lc1-b2            c7-c5

                   Ovo je vrlo dobar nastavak.

5. c4 : d5

                   Potrebno, jer bi d5-d4 neprijatno zatvorilo lovca i skučilo belog.

5. …                    e6 : d5

                   Ovde se obično igra S:d5.

6. g2-g3

                   Trebalo je pokušati da se sa 6. d4 stvori crnom usamljeni pešak d5.

6. …                    Lf8-e7

7. Lf1-g2            d5-d4!

Dobro shvatanje pozicije. Zatvara dijagonalu b2-f6 i osvaja teren. Za prepušteno polje c4 dobija polje d5, a oprezno će otkloniti sada nešto pojačano dejstvo Lg2. Ujedno je sprečio d2-d4.

8. d2-d3

Kako je beli nešto bolje razvijen mogao je pokušati da razbije crni centar sa b4.

8. …                    Sb8-c6

9. Sb1-d2            Ta8-b8

10. O-O               O-O

11. a2-a3            b7-b6

12. Dd1-c2         Lc8-b7

Dok je beli nekako šablonski izvukao figure, crni se solidno učvrstio i raspolaže jakim središtem.

13. Sd2-c4        Dd8-d5

14. Lc1-b2

Lovac je prisiljen da potraži novo mesto. Nije valjalo 11. Sfe5 zbog D:g2+ 15. K:g2, Sb4+ i crni bi dobio pešaka.

14. …                  Dd5-d7

15. Lc1-f4           Tb8-d8

16. Sc4-e5

Ne vidi se neki dobar nastavak za belog, dok crni sprema Sd5 i f5. Sada pokušava da izmenama uprosti situaciju.

16. …                  Sc6 : e5

17. Sf3 : e5         Dd7-c8

18. Lg2 : b7       Dc8 : b7

Ovim su oslabljena bela polja u kraljevoj poziciji beloga. Vidimo da su izmene ispale u korist crnog.

19. Se5-c4          Sf6-d5

                   Crni konj stoji svakako bolje od svog belog kolege.

20. Lf4-d2          Db7-d7

21. a3-a4            Dd7-h3!

Beli je počeo akciju na daminom krilu, ali crni prelazi u napad na oslabljeno protivničko kraljevo krilo.

22. Sc4-e5             Le7-d6

23. Se5-f3              h7-h6

Da spreči Sg5.

24. Dc2-c4?

Podcenjuje opasnost. Morao je igrati 24. Tfc1 i Dd1 pa Df1. Crni bi i tada sa f5 i f4 došao do jakog napada.

24. …                  Sd5-f6

25. a4-a5            Ld6-b8!

                   Sprema Td6 i Tf6, da udari na Sf3 jedinu odbranu beloga kralja.

26. Kg1-h1         Sf6-g4

27. a5 : b6          a7 : b6

                   Pokret belog na daminom krilu nije doneo ništa.

28. Ta1-e1             Td8-d6

29. Ld2-f4             Td6-f6

30. Dc4-c1            g7-g5

Crni je lepo sproveo napad. Ako ode Lf4 dolazi T:f3 i D:h2 mat. Pošto gubi najmanje figuru beli je predao.

Komentar Vojina Vujoševića:

Majstor Stevan Ćirić je zaboravljena ličnost iz prošlosti našeg šaha. Da li se radi samo o uobičajenom nemaru i nebrizi o prošlosti teško je reći. On je bio član dobro stojeće vojvodjanske porodice kao i uspješan političar što bi ga napravilo negativnom ličnošću u očima “sveznajućih” revolucionarnih snaga, na ovim prostorima, poslije drugog svjetskog rata. Ustvari, nejasno je što se s njim desilo. Da li je stradao za vrijeme drugog svjetskog rata ili čak poslije njega. Vjerujem da nije emigrirao jer bi u tom slučaju ostavio bar neki trag za sobom. Ili je možda završio život u relativnoj anonimnosti i daleko od poslijeratne šahovske aktivnosti?

Nije mnogo igrao ali sudeći po partiji sa Vladimirom Vukovićem iz Totove knjige bio je interesantan i jak igrač. Sve šta sam mogao o njemu naći na internetu je slijedeće:

Na vršačkom sajtu u članku o 80.-godišnjici NŠK-a Stevan Ćirić se spominje kao nekadašnji jaki igrač toga kluba. Takodje na internetu sam našao da je Stevan Ćirić bio urednik Letopisa Matice Srpske za 1929 g. ali nije jasno da li se radi o ovom istom Stevanu Ćiriću.

Takodje na jednom mjestu se spominje njegovo ime kao autora predgovora za knjigu Čedomila Mitrinovića i Miloša N. Brasića “Jugoslovenske narodne skupštine i sabori”. I to je sve.

A ipak je bio majstor šaha, predsjednik Narodne Skupštine Jugoslavije, predsjednik Šahovskog Saveza Jugoslavije.

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Nastaviće se

Bora Tot: Naši majstori-Dr Tihomil Drezga


DR. TIHOMIL DREZGA

          Drugi majstor iz Šibenika, rodio se 1903 g. Gimnaziju je učio u Splitu, a pravo slušo na Sorboni u Parizu. Sada je sudski pripravnik u Zagrebu.

          Još kao gimnazista igrao je na nekom turniru u Splitu, a u Šibeniku je važio kao drugi najbolji posle Storova, duhovitog kafanskog igrača.

          Za vreme studija u Parizu upisao se za člana kluba “Lites”. U zimu 1926-27 g. sudeluje na turniru treće kategorije i tuče sve igrače. U proleće pobedjuje u drugoj kategoriji, koja je bila tada dosta jaka. U toj su igrali i poznati poljski igrači Rajcman (kasniji šampion Francuske) i Tucević, kao i talentovani francuski šahista Tilman (kasnije otišao u Kolonije).

          Te godine stigao je u Pariz odlični poljski šahista Cukerman, koji je nekada bio prvak Moskve. U zimu 1927-28 g. na turniru prve kategorije kluba “Lites” igrali su pored Cukermana, koji je bio glavni favorti, još mnogi poznati igrači kao Rusi Halberštat i Kan, od Francuza Bertran i Dišan. Neočekivano odneo je prvenstvo naš Drezga i ušao u red najboljih pariskih igrača.

          Kao takav stavljen je u francuski tim na šahovskoj olimpijadi u Hagu 1928 g. Medjutim, igrao je svega dve partije, jer su Talijani protestvovali što Drezga, koji nije francuski državljanin, igra za Francuze i Turnirski odbor mu je zabranio dalji nastup.

          Krajem te godine igra prvi put u gradskom prvenstvu Pariza i plasira se kao šesti.

          Svoj najveći uspeh je polučio sledeće godine, kada je po drugiput igrao u šampionatu Pariza (na kojem sudeluju samo prvaci klubova i poznati strani majstori). U vrlo jakom internacionalnom društvu odneo je naš zemljak palmu pobede i postao “šampion de Pari” za 1929 g. Drugi je bio poznati ruski majstor Snosko-Borovski.

          Uleto te godine primio je poziv na medjunarodni turnir u Nici, ali je nažalost bio zauzet i nije mogao učestvovati. Tako se zaustavilo njegovo napredovanje.

          Po završetku studija vratio se u domovinu ali se duže vremena nije pojavljivao u turnirskoj areni. Tek 1934 g. igra na prvenstvenom turniru u Zagrebačkom šahovskom klubu i biva drugi. Onda na jubilarnom turniru u Mariboru poslednji.

          Prošle godine vidimo ga kao drugog, iza svog zemljaka Trifunovića, u prvenstvu “Amaterskog” u Zagrebu. Na majstorskom turniru u Beogradu u borbi sa našim majstorima nema sreće i završava kao jedanaesti.

*

          Dr. Tihomil Drezga je šahovski romantičar. Hteo bi da na tablu stalno dočarava lepe kombinacije, koje bi nekako prkosile suvim i opreznim protivnicima. Vatreni Primorac sa bujnom maštom neće dovoljno da poštuje principe strategije i kao da se uvek trudi da dokaže njihovu relativnost.

          Ovakav način igre je suviše naporan i zahteva mnogo vremena za razmišljanje. Zbog toga voli slobodne partije, koje igra veoma sporo, ali sadržajno i sa uživanjem. Turnir mu ne godi. Šahovski sat mu smeta da dodje do punog izražaja. Otuda slabiji uspeh sa našim majstorima, koji većinom igraju praktično na poziciju, pružajući retko priliku za blistavu mat-kombinaciju.

                             Igrano u Engleskom klubu u Parizu decembra 1927 g.

TALIJANSKA PARTIJA

                                                (Melerov napad)

                             Beli: dr. Drezga  – Crni: Hensid i Fic Patrik

                                      1. e2-e4               e7-e5

                                      2. Sg1-f3             Sb8-c6

                                      3. Lf1-c4             Lf8-c5

                                      4. c2-c3               Sg8-f6

Drugi sistem De7 zbog gambita 5. d4 e:d4 6. 0-0! smatran je opasnim, dok ga nije Aljehin jednom lepom pobedom (Taraš-Alejhin, Baden-Baden 1925 g.) rehabilitirao zaigravšI Lb6! Pa tek na 5. d4, De7.

                                      5. d2-d4              e5 : d4

                                      6. c3 : d4             Lc5-b4+

                                      7. Sb1-c3

Uveo Greko. Normalni nastavak, bez gambita, sa 7. Ld2, L:d2+ 8. Sb:d2, d5 9. e:d5, S:d5 10. Db3 nije toliko živahan. Ipak mora crni biti oprezan da mu se ne dogodi kao Harmonistu, protiv kojeg je Šifers, u Frankfurtu 1887 g. napravio kombinaciju od dvanaest poteza.

                                      7. …                    Sf6 : e4

Nije jače d5, a niti ublažuje napetost. Dokaz je poznata partija Štajnic-Bardeleben, Hestings 1895 g., u kojoj crni prima četrnaest šahova, dame su pod uzajamnim udarom kroz šest poteza, a beli je za sve to vreme izložen matu.

                                      8. 0-0                  Lb4 : c3

Da izbegne Grekovim udarcima koji dolaze posle S:c3, 9. b:c3, L:c3 10. Db3! (Vidi oradu Vl. Vukovića u “Razvoj Šahovskih ideja”, str. 29).

Drugi način izbegavanja Grekovih navala zamislio je dr. Bernštajn. Pokušao je spojiti uzimanjem konja na c3 sa brzim sprovodjenjem d5 (što je glavni zadatak crnih u toj varijanti). Zato on na 10. Db3 ne igra crnoga lovca već odmah d5. Tim potezom imao je dr. Bernštajn, a i drugi, dobre rezultate. Da to nije definitivno pokazuje minijaturna partija dr. Eve – van den Kar: 11. L:d5, 0-0 12. L:f7+. Kh8 13. D:c3,  T:f7 14. Db3! Tf5 15. Te1, Ld7 16. d5, Se7 17. Lg5 predaje. Novi prvak sveta igra rado talijansku partiju. U jednom članku (“Lešekije”, novembar 1927 g.) izneo je nekoliko krasnih i svežih ogranaka tog otvaranja.

            9. d4-d5!

Melerov potez. Ideja je sprečiti d7-d5. Bogoljubov je, osudjući uopšte 1.e4, dokazivao da je Melerova navala nekorektna, jer ne daje ni remi kojeg bi beli pri ekzaktnoj igri postizao. Na tu tvrdnju reagirali su ljubitelji otvorene igre, pa se kategoričnost Bogoljubova, kao i mnoge druge, pretvorila u relativnost. Posle dugih analiza pokazali su se sledeći potezi kao najbolji: Lf6 10. Te1, Se7 11. T:e4, d6 12. Lg5, L:g5 13. S:g5, 0-0! Sad beli žrtvuje konja za napad 14. S:h7, K:h7, 15. Dh5+, Kg8 16. Th4, f5.

U nastaloj poziciji postoje dva ofansivna sistema 17. Te1 i 17. Dh7+. Na prvi bi, prema Bogoljubovu, dobijao odgovor Sg6. Ali su kritičari, medju njima i dr. Eve, lako pokazali da, obrnuto, beli stoji bolje sa 18. Th3 (f4? 19. Te6! Tf6 20.Dh7, Kf8! 21. Dh8+!! Eve-Oanlon, Hestings 1918 g.) Protiv drugog plana igre 17. Dh7+, Kf7 18. Th6, Tg8! 19. Te1 našao je doista Bogoljubov fini potez Kf8! Ipak se ne može prihvatiti njegovo mišljenje da bi posle 20. Th3, Ld7 21. The3, Sc8! ( sa namerom Sb6) crni dobijao. Vodja belih figura pronašao je i igrao često u pariškim turnirima potez 22. Ld3 sa skoro punim uspehom.

            9. …                  Lc3-f6

          10. Tf1-e1            0-0

Loše! Crni mora svakako sprečiti preteće stezanje d5-d6. To se preuranjenom rohadom ne može sprečiti. Neophodno je bilo Se7 ili d6.

          11. Te1:e4          Sc6-e7

          12. d5-d6!           c7 : d6

          13. Dd1 : d6       Se7-f5

          14. Dd6-d5        Sf5-e7

          15. Dd5-d6

Beli podmeće staru šahovsku lukavost: hoće tobože mir, a u stvari nosi rat.

            15. …                  Dd8-b6

            16. Lc1-f4          Se7-f5

Crni sve više uvidja zlo, i vraća se na remi uveren da ga je beli nudio. Ratna varka je uspela.

            17. Lc4 : f7!       Kg8 : f7

          18. Dd6-d5+       Kf7-g6

          19. g2-g4            d7-d6

          20. g4 : f5+         Lc8 : f5

          21. Kg1-h1            Db6-c5

          (vidi diagram na strani 66)

          Stanje posle 21. poteza crnih:

          22. Sf3-e5+!

Pravi potez u pravi čas! Greška bi bilo odmah 22. Tg1+ jer na Kh5 ne ide projektovano 23. Dd1 radi vezivanja konja sa L:e4. To je nagnalo beloga na ideju da diagonalu d1-h5 očisti sa tempom. Važnost kojim redom idu potezi je ovde maksimalno izražena.

            22. …                  Lf6 : e5

          23. Ta1-g1+       Lf5-g4

Crni je izgubljen pa traži poslednju šansu u naglosti ptotivnika na pr. 24. Tg4+, Kf5 25. Tg5+, Kf6 26. Le5+? Kg5! 27. Lf4+ Kg6! Ali beli kombinira:

            24. Dd5-e6+!      Le5-f6

          25. De6 : g4+      Crni predaje

Na Kf7 sledi 26. De6 mat.

            (Primedbe dr. Drezge)

Komentar Vojina Vujoševića:

Mene je čudilo što nikad nisam ni čuo za šahistu Drezgu. Poslije svega ja sam duže živio i igrao šah u Splitu a poznavao sam mnoge splitske i dalmatinske šahiste ili bar čuo o njima. Jedan od malo poznatih Splićana, je za vrijeme Kraljevine Jugoslavije objavio knjigu o svojoj varijanti šahovske igre. On se zvao Ante Kaliterna a knjiga “Evolucija Šahovske Igre”. To je bilo poznatije kao “Crveni Pješak”. Ante Kaliterna, vjerovatno rodjak čuvenog fudbalera Luke Kaliterne, je vjerovao da je šah zbog teorije potpuno iscrpljen i da nema ničeg novog pa je predložio novu sličnu igru u kojoj jedan ekstra, petnaesti pješak na tabli, inače crvene boje, mijenja strane pa ga oba igrača mogu koristiti. Tu knjigu sam takodje našao i kupio budzašto u nekoj beogradskoj antikvarnici oko 1960 godine.

Ovo navodim zato što bi trebao znati za Drezgu ali ja za njega do čitanja knjige “Naši Majstori” nisam nikad čuo. Gore navedena partija kao i u njenim komentarima dana partija izmedju Evea i nekog van den Kara nisu u ChessBase bazi. Istina Chessbase ima Eveovu partiju iz iste godine sa igračem sa sličnim imenom van der Kar ali je otvaranje različito. Vjerovatno se radi o istom igraču.

Na internetu, u jednom Blogu zvanom “Flegijeva Škrinjica” naišao sam na slijedeću informaciju o dr. Drezgi:

Članak Materijalističko i idealističko shvaćanje povijesti napisao je dr. Tihomil Drezga, pravnik (Šibenik, 1903 – Erie, Pennsylvania, SAD, 1981). Dr. Drezga je studirao pravo i političke znanosti u Parizu, doktorirao na Sorboni. Bio je pročelnik Pravnog odsjeka u Ministarstvu vanjskih poslova NDH i redoviti profesor međunarodnog prava na zagrebačkom Pravnom fakultetu (1943 – 45). Osnovao je i opremio knjižnicu MVP. Nakon rata osuđen je na kaznu, koju je izdržavao u Staroj Gradiški do kraja 1947. godine. Nakon toga ilegalno je emigrirao u Italiju i završio vatikansku knjižničarsku školu, a zatim otišao u SAD. Do umirovljenja predavao je na američkim koledžima. U svojim znanstvenim radovima bavio se pravnom, povijesnom i književnom problematikom.(2)

Sada je sve jasno. Poslije drugog svjetskog rata Drezga je bio na robiji a zatim je emigrirao. Interesantno je da je završio u mjestu zvanom Cambridge Springs, PA kao u šahovskoj varijanti t.j. jedna varijanta daminog gambita je dobila ime po tom mjestu. Šahom se izgleda nije bavio ili ako jeste informacija o tome nije na internetu. Umro je 1981 u Americi.

Vojin Vujošević