Magični svet dečjeg šaha (7. nastavak)


ШАХОВСКИ РЕКВИЗИТИ ЗА РАД

Уобичајени шаховски реквизити који се користе приликом учења шаха су: шаховска гарнитура, демонстрациона табла, компјутер, кружићи (жетони), траке у боји… Добро би било користити и шаховске бојанке и бојице, иако то углавном није пракса.

Много би помогло у учењу ако би се набавила или направила велика шаховска табла по којој би деца могла да ходају(могла би да се крећупо њој као нека фигура). Довољно је да му дамо малу шаховску фигуру и да му кажемо да се крећу као та фигура (на пример, дамо му топа и кажемо да се креће као топ).

Траке у боји.Исећи траке у боји, дужине линија, редова и дијагонала и за време предавања, када причате о «а» линији, ставите плаву траку на «а» линију; када причате о првом реду ставите белу траку на први ред и тако даље… На крају часа кажете ученику, кроз игру да стави зелену траку на «д» линију, или на ту и ту дијагоналу, нпр… Помогнете свакоме,  коме је то потребно, док не научи.   

КАКО КОРИСТИТИ КОМПЈУТЕР

 Говорили смо да  компјутер  може да буде веома важно наставно помоћно средство.

Да би деца боље научила како се топ, ловац, дама и остале фигуре крећу и како узимају, требало би користити неки од компјутерских програма у коме је показано и објашњено како се фигуре крећу и узимају.

ПрограмиLEGOChess и MauriceAshleyTeachesChess то веома сликовито приказају. Док се објашњава, на пример, како се топ креће и узима или се стављју тачке на свако поље на које топ може да стане, или аутомобил вози линијама којима топ може да се креће, из те позиције, после чега следи објашњење ( визуелни доживљај је јако упечатљив, иако је говор на енглеском, корист је велика пошто дете учи и енглески, а инструктор види слику, ако и не разуме енглески, и објасни је деци ).

Свака фигура има свој специфични дизајн и деца заиста воле да гледају те програме и тако врло брзо и лако науче као се фигуре крећу и узимају. Видео о топу,као и о другим фигурама може да се погледа неколико пута (до год је деци то интересантно).

После предавања о топу било би добро да се поприча са децом о томе како се топ креће и како узима, а и да се на том часу инсистира на гледању и разговору о топу. Када се учи ловац онда се треба фокусирати највише на ловца, а погледати и о топу, а и упознати се са неком другом фигуром, ако то деца желе.

После тога се учи дама па краљ,коњ и пешак и процедура се углавном понавља – понови се претходно, фокусира се на оном што се тренутно учи и ако деца нешто специјално воле омогући им се да гледају. Значи, инсистира се на гледању и разговору онога што се тог часа учило, али поред тога треба обавезно погледати и попричати о предходно ученом.

Поред тога наведени компјутерски програми садрже и веома интересантне вежбе, који продубљују дечје знање и поступно их воде у више сфере размишљања и разумевања игре.

Ако постоји неки други компјутерски програм да је сликовит и интересантан деци,а да је  доступан молим вас користите га у свом раду.

КОРИСНА ВЕЖБА

УЗИМАЊЕ КРУЖИЋА СА ТАБЛЕ И СТАВЉАЊЕ  У „КУЋИЦУ“

Ова вежба је корисна за децу и са когнитивног, и са социјалног и са емоционалног аспекта.

Узмите топом све кружиће.Правила су следећа: деца се раздвоје у парове. Ставите два топа на демонстрациону таблу. Белог топа поставите на а1, црног на х8  (можете их поставити и на нека друга поља ) и кажете деци да и они то ураде. Кружиће, које топови треба да узимају  ставите на а3 и а5 и на х6 и х4 ( број, правац и удаљеност кружића једног  од  другог повећавати са нивоом знања детета, по принципу од лакшег ка тежем ).Деца играју  по један потез наизменично и циљ је да се узме  кружић  ( по правилима како се топ креће и узима ). Ако дете не може да узме ниједан кружић у првом потезу треба да постави топа тако да нападне неки кружић, тако да може да га узме у следећем потезу. Ставите картон, или папир поред шаховске табле на којој је нацртан топ, а на цртежу топа су нацртани квадрати или кругови на које се стављају кружићи ( то можемо назвати «кућица»).  Када дете узме топом кружић са шаховске табле ставља га на празно место на картон или папир где је круг или квадрат. Квадрати или кругови нацртани на картону треба да буду отприлике исте величине, или нешто већи од кружића које дете узима са табле. Циљ игре је да оба детета узму кружиће и попуне сва поља на цртежу топа. Када попуне сва поља на цртежу топа испунили су задатак игре и победили. Картон или папир са нацртаним круговима или квадратима на цртежу топу ( «кућицу») треба припремити код куће, као и кружиће које сте изрезали од картона и који су такве величине да могу да стану на шаховско поље.  Ова игра помаже деци да на брз и занимљив начин утврде како се топ креће и узима, да се кроз заједничи задатак зближе и граде тимски дух ( а не ривалитет који се ствара када деца играју један против другог, прерано, а тај ривалитет их, уместо позитивне енергије која им помаже да уче,уствари зауставља у њиховом развоју ), а и да добију прво искуство о игрању шаховске партије.

Узмите ловцем све кружиће.
Ставите белог ловца на ц1, а црног на ц8 и кружиће на е3 и ц6 а и на е6 и г8. Бели игра први, узме кружић на е3, црни узме на е6, бели узме на ц6 и црни узме на г8. Сваки узети кружић се ставља на један круг или квадрат слике ловца нацртаном на  картону или обичном папиру који стоји поред шаховске табле. Када деца узму прва два кружића инструктор им ставља на таблу 3 или више кружића, ако су деца у стању да их узму без помоћи инструктора, а касније повећава број кружића које поставља на таблу.

Узмите дамом све кружиће.
Поставите деци позиције где треба да дамом узму све кружиће и да их поставе на сва поља (квадрата или кружића слике даме у “кућици”). Слика даме је направљена од картона или папира на којој су нацртани квадрати или кружићи. Када су сва поља попуњена кружићима задатак је испуњен. Не заборавите најважније правило да прво постављате лакше задатке са мањим бројем кружића и да полако додајете више кружића,  и да постављате теже позиције.

Узмите краљем све кружиће.
Поставите кружиће на сва поља између б2, б7,г7 и г2, а краљеве на почетне положаје. Задатак је да се узму сви кружићи и поставе у «кућицу», али да два краља никад не стану један поред другог. Ако краљ не може да узме кружић у следећем потезу, треба да се направи план да се одигра потез који ће му омогућити узимање. Сада «кућицу» представља краљ нацртан на картону или папиру на коме су нацртани квадрати или кругови. Када оба детета попуне све квадрате или кругове кружићима испунила су задатак.

Узмите коњем све кружиће.
На слику коња са квадратима или круговима ( такозвану «кућицу» ) поставите све кружиће које сте узелискакачима. Почетна поља скакача су: бели на б1, а црни на г8. Поставите кружиће на ц3 и б5, и на ф6 и г4, па кад узму њих нове ставите на д6, ц4, д2 и х2, ф3 и е5 и тако даље. Помозите деци кад им је помоћ потребна. Оба детета теже истом задатку да узму што више кружића и да попуне «кућицу».


Zainteresovani da naruče ovu knjigu, ili za njeno ponovno štampanje (prvo izdanje je bilo u 500 primjeraka) ili korišćenje u obrazovnim institucijama mogu da se obrate Branislavu Francuskom +381 65 436 5521 ili na mail Branislav Francuski bfrancuski@gmail.com

(Kraj serijala)

U serijalu je prenesen samo dio teksta iz knjige. Nadam se da ste svi uživali u tekstu i uvjerili se koliko je koristan za upućivanje djece u šah kojeg bi trebali da zavole i ostanu trajno vezani za šah i u odraslom dobu. Zahvaljujem gospodinu Branislavu Francuskom na divnom tekstu.
Goran Tomić, urednik Šah-mat liste

Magični svet dečjeg šaha (6. nastavak)


Sada preskačemo dio teksta i prelazimo na Metodiku nastave nove teme

МЕТОДИКА НАСТАВЕ НОВЕ ТЕМЕ

МЕТОДИКА КОРИШЋЕНА У ОВОЈ КЊИЗИ

Свака нова тема даје се кроз неколико лекција, да би деца могла поновити, утврдити и запамтити материјал.

Свака нова тема се састоји из:

– упознавања са новом темом

– наставка теме

– утврђивања  материјала са варијацијама различитих игара.

Упознавања са новом темом.У то улази детаљно објашњење теме, разговор са децом са водећим питањима, разноликим задацима деци са циљем  да се олакша усвајање материјала, индивидуални задаци за утврђивање градива и обавезно – стваралачки задатак.

Ево описаћу један мој час: Дођем у учионицу пре деце и поставим демонстрациону таблу и столице тако да свако дете може јасно да види таблу, а наравно припремим и компјутер да могу да га користим. Пошто ћу тог часа учити децу о карактеристикама топа, ставим топа на центално поље табле и поређам кружиће на свако поље где топ може да стане.  Када деца уђу у учионицу ја им, са осмехом, кажем да могу да изаберу столицу где хоће да седнуи прозовем их. Нашалим се мало – значи господин Марко је овде, а Ацко; и он је дошао… тако да се деца опусте и спреме за рад. У уводном делу их питам о каракреристикама шаховске табле и о називима поља, пошто смо то учили претходног часа и објасним да ћемо данас учити о топу,а да се топ креће и узимана њој. Тада покажем руком и кажем да је то топ, а онда сви заједно углас кажемо топ, топ. топ…

Деца уживају да понављају заједно наглас и тако брзо науче назив фигуре. Покажем им на табли да топ може да стане на свако од поља где се налази кружић и да може да се креће и да узима противничке фигуре у правим линијама – напред, назад, лево, десно, а то демонстрирам и рукама.  После тога им изрецитујем песмицу о топу и онда је сви понављамо, колико год пута то деца хоће. После тога склоним кружиће са табле и прво, одиграм неколико потеза топом, а потом поставим црну фигуру – ловца коју топ може да поједе и покажем како топ узима ловца.

Онда постављам црне фигуре – једну по једну и кажем сваком детету да дође и да узме ту фигуру. Веома је важно да размак између те фигуре и топа не буде више од два, три поља. Тада укључим компјутер и деца виде видео како се топ креће и како узима. Видео је толико занимљив да деца хоће да га погледају више пута. Ако имамо времена погледамо и како се остале фигуре крећу, да би деца почела да добијају уопштену представу да се различите фигуре крећу различито. На крају им поделим стикере и похвалим за диван рад и дисципплину, ако је час био успешан.

Следећи час поновимо како се топ креће и узима, изводим их пред таблу и постављам им теже задатке, ако су спремни за то, пустим им да погледају видео о топу и понудим им да обоје фигуру топа, која је нацртана на папиру(понудим им да ураде, такозвани, стваралачки задатак). 

На следећем часу после решавања тежих задатака ( фигуре које топ треба да једе су све удаљеније једна од друге и има их све више ), ко је спреман за то, децу поделим у парове и дам да играју игру – узми све кружиће и стави их у „кућицу“, где деци постављам кружиће које топ може да поједе и да их ређају на картон или папир где је нацртана фигура топ, док не попуне све квадрате или кругове. Почнем да стављам на таблу мањи број кружића и онда полако повећавам број и дајем теже задатке, наравно само у случају да су деца у стању да их са лакоћом решавају. На крају сваког часа је коментар о раду и дисциплини и подела стикера.

Стваралачки задаци су задаци који појачавају интересовања малишана за шах. Такви задаци чине део часа, на коме се деца баве стваралачком делатношћу, која је јако омиљена код предшколаца и млађих – они добијају задатак да обоје, нацртају или залепе неку од шаховских фигура, онако како је она доживљавају. Такви задаци код деце формирају стваралачку фантазију и машту.

Наставак теме.
Утом процесу нова тема се понавља и утврђује помоћу различитих дидактичких игара –задатака. Неки задаци су и компликованији – то су игре-задаци који су сложеније конструкције, а намењени су деци која су, брже од других, решавала претходне задатке.

Утврђивање  материјала са варијацијама различитих игара.

Утврђивање  материјала са варијацијама различитих игара помаже у усвајању новог градива.  То подразумева надаље и практичну игру (не мисли се на играње партије већ на вежбање елемената кретања и узимања фигорум која се учи) или практичне лекције, за време којих се деца раздвајају на парове и већ за шаховском таблом – и као у  практичној игри – учвршћују пређени материјал.

Сигурно да се при предавањуградива може варирати: нема општих и чврстих правила – колико часова и шта треба да буде посвећено одређеној теми. То зависи од нивоа обучености деце и њихових индивидуалних карактеристика и, наравно, од педагога који ради са децом.

Практична упутства за рад која би требало имати у виду

При раду би требало имати у виду следеће:

– односити се према деци са поштовањем, користећи добродушни тон;

озбиљно припремити час;

– не предавати ново градиво док деца у потпуности не усвоје претходно

– предавати градиво по редоследу датом у овој књизи;

– имати приступ који развија жељу деце да самостално решавају задатке;

– развити блиску сарадњу са породицом.

Исто тако је јако важно да су столице и столови у учионици прилагођени узрасту детета, као и да су сва позиционирана да јасно виде  демонстрациону таблу и да без проблема могу да дођу до ње кад им се постави неко питање. Демо табла мора да буде на висини на којој деца могу лако да померају фигуре.

Обука може да буде индивидуална (са једним или два детета) или у групи (не више од 10-12 деце). Руски  шаховски педагози наводе да је оптималан број од 6-8 деце.

———————————————————-
Nastaviće se

Magični svet dečjeg šaha (5. nastavak)


УТИЦАЈ СРЕДИНЕ И НАСЛЕЂА НА РАЗВОЈ ДЕТЕТА

«Због истакнутих разлика у схватању улоге сазревања и учења у развоју јављају се и различити приступи проблему деловања на развој интелигенције и стратегија којима се оно може постићи на најефикаснији и најтрајнији начин. У мноштву ових приступа могу се диференцирати три генералне групације, односно „школе“: женевска, московска и кембриџска, са својим зачетницима Пијажеом, Виготским и Брунером.

ПИЈАЖЕОВО СХВАТАЊЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

            Пијаже у својој интеракционистичкој теорији не искључује из тумачења интелигенције, коју одређује као својеврсну адаптацију, ни факторе генетичког наслеђа, ни физичко и друштвено искуство. Он сматра да је учење подређено развоју, подразумевајући под њиме специфична учења ограничена на поједине проблеме и сруктуре, које се обављају под утицајем других људи и околности, а под развојем сазнања и когнитивне структуре до којих дете долази само, сопственом активношћу и током времена. С обзиром на ово схватање, он је врло скептичан у односу на покушаје да се на развој делује учењем, што, изоловано посматрано и доведено до крајњих консеквенци, чини узалудном васпитну интервенцију у домену способности.

            У односу на едукативне стратегије то значи да се не може очекивати развојни учинак од парцијалног деловања на поједине способности, већ од акције усмерене на изазивање дубљих структуралних промена, које ће захватити личност детета у целини, њену афективну, колико и рационалну димензију. Основни задатак васпитања био би деловање на развој опште интелигенције, а не усвајање специфичних вештина и понашања.

ПСИХОЛОЗИ МОСКОВСКЕ ШКОЛЕ О ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ

            Према ауторима који припадају московској школи основни покретач развоја је механизам „социјалног наслеђа“, а не сазревање организма. Учење има доминантну улогу у психичком развоју, тако да су све више психичке функције интериоризовани друштвени односи. За развој је важније формирање уопштених поступака умне делатности од садржаја знања.

            У складу са наведеним поставкама, разрађују се стратегије за деловање на психички развој, од којих је најпознатија „етапно формирање умних радњи“, којима се оповргавају Пијажеови докази о зависности развоја од сазревања. Око ових стратегија и међу совјетским психолозима има доста неслагања, а занемаривање биолошке основе развоја понекад доводи до третирања човека само као функције срединских услова.

            Значајна је идеја „развојног обучавања“, чији је првенствени задатак развој умних способности и интереса путем овладавања методама практичне и теоријске делатности и њиховом применом у непознатим ситуацијама. Њен главни постулат је да „обука иде испред развоја.“

            Совјетски аутори наглашавају потребу да се знања и начини деловања преносе на децу у одређеном систему и поступности, као и значај предшколског детињства у том погледу.

БРУНЕР О РАЗВОЈУ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

            Приликом конституисања своје теорије развоја, Брунер је водио рачуна о могућности да се на њој заснује програм васпитне интервенције у домену способности. У тумачењу развоја он стварно узима у обзир културне и наследне чиниоце, као и њихову интеракцију, не проглашавајући ни један од њих за „водећи“.«[1]

У развоју детета, образовање и окружење играју значајну улогу уз наслеђе које је темељ. „Питање је какво образовање и каква врста окружења најбоље развија потенцијалне способности детета.У току прве три године живота, дете има највећи потенцијал за учење и развој.“[2]Најмаркантнији пример је прича о „вучјим дјевојчицама“, Амали и Камали, које су мисионар и његова жена пронашли 1920-их година у пећини југозападно од Калкуте (Индија). Они су уложили максимални напор да деци коју су одгајали вукови врате људско понашање, али сви напори су били узалудни. „Уобичајено је да се узме здраво за готово да се дете рођено од човекапонаша као човек, а да је вук вук. Међутим, код ових девојчице и у људским условима живота наставиле су да се испољавају очигледне навике вука. Испоставило се да васпитање и окружење у којем живи беба одмах након рођења највероватније и одређује шта ће она постати ‒ човек или вук!“[3] (Масару Ибука – “После три већ је касно”, 2011).

По нашем мишљењу,овде бисмо прецизирали додатно овај цитат, у смислу да девојчице не могу постати вукови јер суоне људска бића. Овде је фокус на понашањима, да оно што су девојчице усвојиле од рођења у вучијем окружењу у смислу понашања, навика и емотивног приступа није могуће лако изменити јер су се управо тада формирале мождане структуре.

Лав С. Виготски, у књизи „Дечија машта и стваралаштво“, ( Београд, 2005) говорио је о машти и рекао да стваралачка делатност маште директно зависи од богатства и разноврности ранијег искуства човека зато што то искуство представља материјал из којег се стварају производи фантазије. Што је искуство човека богатије то је више материјала којим располаже његова машта.

„Педогашки закључак који се из овога може извући говори да је неопходно богаћење искуства детета ако хоћемо да створимо довољно чврсту основу за његов стваралачки рад. Што је дете више видело, чуло и преживело, што је више сазнало и усвојило, што са више елемената стварности располаже у свом искуству, то ће значајнија и продуктивнија, ако су други услови једнаки, бити његова машта.“[4]


[1]Проф.др. Александар С.Јовановић „ Интегралност дечјег развоја кроз игру“, Београд 2007.

[2]Масару Ибука – После три већ је касно, 2011

[3]Исто

[4]Виготски Лав С., „Дечија машта и стваралаштво“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.


Zainteresovani da naruče ovu knjigu, ili za njeno ponovno štampanje (prvo izdanje je bilo u 500 primjeraka) ili korišćenje u obrazovnim institucijama mogu da se obrate Branislavu Francuskom +381 65 436 5521 ili na mail Branislav Francuski bfrancuski@gmail.com

(nastaviće se)

Magični svet dečjeg šaha (3. nastavak)


ИНТЕГРАЛНОСТ ДЕЧЈЕГ РАЗВОЈА КРОЗ ИГРУ

Поруке

У књизи „Корак по корак 2“, васпитање деце од три до седам година, [1] дате су следеће поруке:

* Предшколско дете има потребу и право да буде оно што јесте, да расте и да се развија.

* Дете је вредност само по себи, носи позитивне развојне потенцијале и само је чинилац сопственог развоја, социјализације и васпитања.

* Дете је активно, интерактивно и креативно биће.

* Пресудну улогу у развоју детета има социјална интеракција која се испољава у сарадњи, кроз заједничке активности, комплементарно деловање, опозицију, конфликте и партнерство.

* Активна природа детета се испољава у његовој иницијативи, у спонтаним истраживачким понашањима и, изнад свега, у дечјој игри.

* Игра је прва манифестација способности детета да сопствено искуство претвори у нешто замишљено и да своју свест употреби на нов, јединствен, стваралачки начин.

* Игра се односи на оне делове стварности који су од највећег интереса за дете; игра има сопствену мотивацију, омогућава слободан избор и одлуку, а истовремено захтева од детета да се повинује правилима играња.

* За спонтану и слободну игру дете треба да има довољно: доживљаја, искуства, знања, добрих индиректних узора, времена, простора, материјале и прилику да нађе партнера за игру.

* Игра је посебан облик учења. Дете има потребу да разуме свет који га окружује и да овлада њиме. Оно у игри прерађује и присваја стечена искуства и постаје свесно тих искустава.

* Знања, моделе понашања и вредности које постоје у његовој средини дете активно открива и конструише.

* Учење је процес изграђивања знања путем активних метода: посматрања, истраживања, експериментисања, манипулисања, играња улога, упоређивања, решавања проблема и слично.

* Дете ће бити спремно да реагује на изазове нових учења и сазнања ако има могућности да дела, мисли и изражава се у складу са својим тренутним моћима, ако је прихваћено и уважено.

* Сфере развоја, васпитања и учења предшколског детета јесу: откривање и упознавање самог себе, развијање односа, стицање искуства и сазнања о другим људима и сазнавање света развијањем начина деловања на њега.

* Суштина васпитног деловања јесте однос – људска релација, која подразумева време испуњено заједничким живљењем, усмераваним поступцима, богатством односа и садржаја.

* Васпитање полази од поштовања дечје личности, пружа прилику сваком детету да буде „своје“, помаже му да постане свесно својих особености и да се развија сопственим темпом.

* Васпитач поседује спремност и способност да упозна и разуме дете.

* Васпитач највише васпитава оним што јесте, као личност, и оним што уме да ради.

* Улога васпитача је да: ствара услове за квалитетан живот, учење и развој деце и да директно подстиче развој и учење.


[1]Шаин Мара, Марковић Мирјана, Ковачевић Илеана, Коруга Драгана, Ивановић Рада, Бељански Ристић Љубица, Крсмановић Милена, Гајић Златко, Пековић Добринка, Корак по корак 2, васпитање деце од три до седам година, Креативни центар, Београд, 2016.

РАНИ РАЗВОЈ И ПРИЛАГОЂЕНЕ ИЗВЕДЕНЕ ШАХОВСКЕ ИГРЕ

Када се ради о шаху, највећи број деце у узрасту до три године може кроз креативну усмерену игру да прихвати и научи нека основна шаховска правила. У томе им помажу вежбе које ћете наћи у овом одељку. Редовним (свакодневним) практиковањем ових игара нека деца ће развити умне капацитете тако да раније научеи усвоје сва основна правила.

Познато је да се дете развија кроз систем покушаја, учења нових ствари и поновних покушаја. Шах томе јако помаже јер се усвајање шаховских правила управо базира на овом принципу.

Игре за децу најмлађег и млађег предшколског узраста

За овај узраст могуће је спровести увођење појма шаха и фигура, код напредније деце око прве године могуће је већ играти се поставке фигуре на таблу. У складу с тим следе и игре које је могуће спроводити са малишанима.

Слика у кревецу

Познато је да је за бебе по рођењу стимулативно да имају контрастне боје у које ће гледати. Шаховска табла је сама по себи управо стимулативна као почетна слика у кревецу или као комбинација подних плочица у кухињи или купатилу.

.

Фигуре „глодалице“

Бебе у овом периду имају природну потребу за „глодањем“ разних предмета или глодалица. Уколико желите да их упознате са шаховским фигурама од најранијег узраста, можете набавити глодалице у облику шаховских фигура и већ од тада им именовати фигуре и помињати шах као игру.

.

Музичке вртешке

Поред постељине могуће је користити и музичке вртешке за бебе до годину дана. На тим фигурама је нацртан и правац њиховог кретања. Касније те фигуре из вртешке могуће је одвезати и користити као глодалице или фигуре које ређамо на таблу.

Кретање по шаблонима

Када деца уче да ходају, а и касније, можемо користити прилику и облачити их у одећу шаховских фигура или направити шаховски маскенбал. Тада дете има задатак да хода по исцртаном шаблону, а у правцима у којима се заиста фигура у коју је обучено креће (топ – напред, назад, лево, десно). Скакачи могу скакутати два поља напред и једно лево или десно итд. За шаблоне могу се користити теписи, гумене подлоге, спортски подови осликани као шаховска табла, исцртане струњаче или неки други материјал који вама највише одговара. У овој игри стимулишемо децу да самостално савладају правац кретања фигура и сви они који умеју самостално да покажу како се фигура креће за следећу игру могу да бирају у коју фигуру желе да се маскирају.

Дан-ноћ

Одштампају се цртежи шаховских фигура и поделе деци. Наизменично се говоре имена фигура, а они који имају ту фигуру устају. Детету које пропусти да устане или устане на погрешну фигуру, са смешком му се помогне да реши задатак правилно.

Пронађи пут

Одреди се неко поље које представља крајњи циљ. Да би било занимљивије, на то поље се постави нека играчка. Деца треба са одређеном фигуром да пронађу један или више путева до те играчке.

Шаховске бојанке

Слике које деца боје треба испод да имају имена фигура и правце у којима се фигура креће. Тиме се подстиче дечија меморија, интелектуални развој и усавршавање читања. У наставку ове књиге/приручника, у делу  Увод у учење шаха, можете пронаћи слике које можете давати деци као бојанке.

—————————–

Zainteresovani da naruče ovu knjigu, ili za njeno ponovno štampanje (prvo izdanje je bilo u 500 primjeraka) ili korišćenje u obrazovnim institucijama mogu da se obrate Branislavu Francuskom +381 65 436 5521 ili na mail Branislav Francuski bfrancuski@gmail.com

(nastaviće se)

Magični svet dečjeg šaha (2. nastavak)


СТРУЧНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ НА КОЈИМА СЕ ЗАСНИВА ПРИСТУП ДЕТЕТУ И УЧЕЊУ

РАНИ РАЗВОЈ ДЕЦЕ (РРД) И ШТА ДОПРИНОСИ РАНОМ РАЗВОЈУ ДЕЦЕ?

У Конвенцији о правима детета јасно је истакнута важност раног развоја деце, конкретно,  дете има право да се развије у „највећој могућој мери”.

УНИЦЕФ је развио концепт раног развоја деце (РРД), који је свеобухватни приступ политикама и програмима за децу и њихове родитеље, старатеље и окружење,  односи се на период од зачећа детeта па до његовог поласка у школу. Циљ програма је да подржи право деце да развију своје когнитивне, емоционалне, конативне, друштвене и физичке потенцијале.

Овај шаховски приручник управо подржава приступ раном развоју деце и даје могућност да се деца, уз правилан рад и подршку од стране окружења, развијају у „највећој могућој мери“.

Научна истраживања указују да развој људског мозга зависи од окружења у ком дете расте и искустава које стиче, као што зависи и од генетике. Управо су програми раног развоја деце прилика да деца у раном узрасту добију могућност адекватних подстицаја и сигурност,штоим је потребно за развој мозга и остваривање пуних потенцијала, а шаховска игра је управо један од најбољих алата, што су такође научна истраживања показала.

Кључ успеха лежи у односу између деце и одраслих. Да би деца остварила свој пуни потенцијал, потребно је да имају топлу и подстицајну везу са родитељима, квалитетну исхрану, заштиту од болести и токсичног стреса, прилике за рано учење и безбедно и стимулативно окружење за раст и развој. Потребна им је подршка и подстицајна нега од стране породица и пружалаца услуга раног развоја (старатељи, васпитачи, учитељи, тренери, рођаци, пријатељи, комшије итд.).

Сигурно и стабилно окружење и брижни и негујући односи у најранијим годинама дају дугорочне позитивне ефекте на учење, понашање и здравље детета. Позитиван однос између детета и одраслог развија способност детета да учи и савладава свакодневне животне изазове. Деца која расту у топлом и подржавајућемокружењу су често способнија да самостално истражују, самосталнија су, постижу боље резултате у школи и имају успешније односе са вршњацима.

Успешне стратегије за рани развој деце шире фокус са уског приступа који се односи само на добробит детета на шири приступ који се односи на добробит целе породице и целокупног друштва. ,,Дете које је сигурно у своју породицу неће упасти у лоше друштво.“[1]У том смислу шах служи као чврсто средство спајања свих генерација и оснаживања међуљудских односа.

Ајнштајн: – Игра је највиши облик истрживања.

РАЗВОЈ МОЗГА – ДОСАДАШЊА САЗНАЊА

„Људи би требали знати да из мозга, и само из мозга, произлазе наша задовољства, радости, смејања и гађања, као и наше туге, боли, патње и страхови. Кроз мозак, посебно, мислимо, видимо, чујемо и разликујемо ружно од лепог, лоше од доброг, пријатно од непријатног.“[2]Мозак је један од најневероватнијих делова нашег тела. Свакодневно нам омогућава да радимо активности које контролишемо и многе које не користимо. Наш мозак:

  • регулише дисање,
  • чита речи,
  • памти боје,
  • управља ритмом нашег срца,
  • контролише телесну температур,
  • контролише трептање,
  • се присећа како играти игру, возити бицикл,
  • утврђује како изгледа меко крзно на леђима пса,
  • иобавља много, много других ствари.

Људски мозак се након зачећа па све до узраста до 3 године развија брже него у било ком другом периоду живота. До треће године мозак добије око 90% мождане масе. Током првих година живота, неурони у људском мозгу формирају везе невероватном брзином 700–1.000 у секунди, што је брзина која се касније више не достиже. С три године живота, мозак детета двоструко је активнији од одраслог мозга и око 50–75% потрошње енергије током првих неколико година живота посвећује се развоју мозга. Све што дете види, додирне, окуси, помирише или чује током првих година помаже да се мозак обликује за размишљање, осећања и учење.[3] Бројни региони мозга повезани су са око 160.000 километара влакана званих бела маса, што је довољно да се Земља опаше четири пута.За оптималан развој мозга потребно је стимулативно окружење, адекватна исхрана и подстицајни односи са другима – родитељима, члановима шире породице, здравственим радницима, васпитачима, социјалним радницима и другим.[4]Небезбедно окружење, негативне интеракције и мањак могућности за образовање у најранијим годинама могу да доведу до трајних последица, које угрожавају остварење дечијих потенцијала за читав живот.

Мозак је снажнији и бржи од било којег рачунара. Мозак је најважнији део бића и веома је сложен, а сада је често и интензивно у фокусу бројних и све бројнијих истраживања.

У књизи Поглед изнутра у главу, аутор Њуквист Х.П.каже: „Разумевање мозга је један од највећих изазова са којим се суочавају научници. Управо почињемо да схватамо како функционишу сви делови мозга, али пред нама је дуг пут. Још увек не знамо како ствара мисли или како чува слике у вашој глави. То није албум с фотографијама или компакт-диск  плејер који само снима ваше омиљене слике и песме. То је компликован орган који ради милијарде ствари сваке секунде када сте живи. То га чини најмоћнијим органом на земљи.“[5]

Како мозак памти и развија се кроз слике, овде напомињемо да је за шаховски напредак деце веома важан  рад на дијаграмима који одговарају нивоу знања детета.  Мозак ће тада добити знање на себи разумљив начин и дете ће успети на основу добро утемељеног знања да касније успешно игра партије.

Из свих наведених информација важно је да у раду са децом имамо на уму да применимо сва досадашња сазнања о раду мозга, као и да редовно пратимо истраживања и рад и употпуњујемо га новим приступима.Потребно је да и ми сами наш мозак утренирамо тако да максимално примени вештине радозналости и  флексибилности.

У овом приручнику пронаћићете доста од онога што смо ми до сада сазнали и применили у нашем раду.


[1]( Михаил Лабковски: Брига и васпитање нису исто! Ево како да створите психички јако и добро дете! https://stll.kurir,rs/porodica/vase-dete-vi/).

[2]Хипократ – 5. Век пре нове ере

[3]Ранко Рајовић, ntcucenje.com

[4]Исто

[5]Newquist H.P. „The Great Brain Book: An Inside Look At The Inside Of Your Head“, 2005

————————-

Zainteresovani da naruče ovu knjigu, ili za njeno ponovno štampanje (prvo izdanje je bilo u 500 primjeraka) ili korišćenje u obrazovnim institucijama mogu da se obrate Branislavu Francuskom +381 65 436 5521 ili na mail Branislav Francuski bfrancuski@gmail.com

(nastaviće se)

Magični svet dečjeg šaha (1. nastavak)


Danas možete da pratite serijal tekstova iz knjige Magični svet dečjeg šaha čiji su autori Branislav Francuski, Milutin Matijašević i Irena Dubak. Prvo možete da pročitate kratku informaciju o autorima, a zatim prvi nastavak.

О ауторима

Бранислав Француски рођен је у Београду ( Србија), где је и завршио  Филозофски факултет, Отсек школска и предшколска педагогија. Педагошки рад у шаху започео је у Београду, да би га наставио у Њујорку скоро 30 година. Тамо је 2008. године објавио књигу „BacktoBasics: Fundamentals“. У Њујорку је освојио титул МК, а има и звање Фиде инструктора.

Милутин Матијашевић, мајстор Фиде и Фиде инструктор, завршио је Економски факултет у Београду. Обуком деце у шаху бави се преко 20 година.

Дубак Ирена, Дипл инг информациони системи – ФОН, је и Међународни бизнис коуч и сертификовани тренер асертивне комуникације. Објавила је књигу „Браво мајсторе“.

МАГИЧНИ СВЕТ ДЕЧИЈЕГ ШАХА

Приручник за све који желе да представе деци шах

ПОМОЗИ МИ ДА УРАДИМ САМ – МАРИЈА МОНТЕСОРИ

СУШТИНА ЈЕ ОДНОС СА ДЕЦОМ И  ИГРА

ПОСТАВИТЕ ДЕЦИ ГРАНИЦЕ И ПУСТИТЕ ИХ ДА СЕ СЛОБОДНО КРЕЋУ У ОКВИРУ ЊИХ

УВОД

Поштовани инструктори, родитељи, васпитачи и сви они који желите да учите децу шах,  ово је књига која вам може помоћи.

За разлику од књига за почетнике које су код нас до сада објављене, а које су се односиле, пре свега, на децу школског узраста, ова књига је намењена и за учење деце у вртићима, као и за индивидуални рад са млађим категоријама и почетницима.

У овој књизи наћићете јасна и једноставна упутства, начине на које да их представљате деци, тако дадеца могу да разумеју и усвоје знања и вештинесходносвом развојном нивоу,интелектуалном, емоционалном и конативном (морално-вољном) капацитету.

Књига има фокус на вежбама и начину учења који доводе до потпуног природног примењивања усвојених правила.

Области покривене овом књигом су:

  • Увод и историјат
  • Предавачке технике
  • Рани развој деце
  • Подршка ‒ правилна изградња самопоуздања од стране родитеља, тренера и остале деце
  • Развој стрпљења и умерености
  • Шаховска табла и њене карактеристике
  • Како се шаховске фигуре зову, крећу и узимају
  • Правила шаховске игре
  • Како се партија игра.

ЗАШТО ОВАЈ ПРИРУЧНИК И ЗАШТО ОВАКАВ ПРИСТУП УЧЕЊУ?

Овај приручник писали смо због неколико главних разлога.

Први је тај што желимо да истакнемо да је учење путем задовољства то што би требало да буде  најважније, а не побеђивање у партијама по сваку цену. Победе дођу као награда за добар рад.

Други је тај што смо сматрали да је важно да представимо различите савремене технике приступа раду са децом и отворимо простор за примену нових и креативних идеја и активности онима који децу уче шаховској игри. 

Трећи разлог је да смо желели да представимо методологију учења из наше праксе, која нам је помогла да нам одлазност деце из наших група буде минимална, уз истицање важности обраћања пажње на употребу не само шаховског знања већ и комуникационо-психолошких вештина.

Свесни смо и ситуације да ће можда они који имају мање искуства у раду са малом децом и почетницима имати примедбе у вези са редоследом учења кретања фигура и правилаили са начином рада који представљамо у овом приручнику. Желимо да вам кажемо да је и нама некад требало да прође одређено време и да стекнемо практична искуства која су нам помогла да разумемо, схватимо у потпуности, а затим прихватимо и применимо туђа искуства. Наравно, нисмо у међувремену пропуштали да будемо велики критичари тог, после се испоставило, правилног начина рада, тако да и вас у потпуности разумемо.

ЗАШТО ШАХ?

Основни циљ подучавања шаха је добробит детета, која се не види само у томе што ће оно постати одличан играч и побеђивати другу децу. Штавише, та корист од подучавања се ставља у сасвим други план. Дете учи шах да би обогатило свој унутрашњи живот, развило интелектуалне способности, повезало га са другом децом, развило његову слику о самом себи, помогло му да боље упозна себе итд.

Савремена цивилизација све више схвата огромну корист шаховске игре и многе земље су увеле шах у наставни програм, као на пример: Русија, Јерменија, Шпанија.[1]

Научна истраживања у свету су доказала да деца која су била укључена у шаховске програме у школи имају боља постигнућа и успехе у школи (посебно утиче на развој математичких вештина, као и на језичке вештине).

ПРВИ ШАХОВСКИ КОРАЦИ

У књизи су примери који почетницима помажу да лако и брзо усвоје основне појмове шаховске игре: како се фигуре крећу и једу, шта је шах, а шта мат, као и остала основна правила која ће им током времена омогућити да играју партију самостално. Наравно, као у било ком раду, почетак је најтежи и веома је важно радити тако да се деца заинтересују за шах и да одрже то интересовање. То је прва фаза која ће им отворити врата да, вредним радом, ако то желе, подигну знање на виши ниво и да путем упознавање са основним шаховским принципима буду успешни у шаху, учењу и у другим делатностима којима изаберу да се баве у животу.

Улажите у децу  и она ће бити успешна! Потребно је разумети шта им није јасно,затим им то објаснити и дати им довољно времена да кроз понављање, разумеју и прихвате. Деца су по природи радознала и воле да науче ново. Она се, такође, труде да задовоље жеље својих родитеља и одраслих. Ако почнeте да вичете на њих или показујете велико незадовољство, када она улажу велики напор да нешто схвате, уместо помоћи да разумеју то што им није јасно, уствари их спречавте да то науче. Последично, већа штета је што се шаљу поруке деци које деца могу доживети деградирајуће на подсвесном нивоу и на основу тог доживља могу  даизграде лошу и потпуно погрешну и нереалну слику о себи:

•нисам довољно паметна/паметан да нешто научим,

  • нисам довољно добар/а да би ме неко волео,
  • не желим да постојим јер нисам вредан/вредна,
  • сви мисле да самлош/лоша,
  • нико ме не прихвата.

Та слика може бити тренутна, а често и трајна.

Акценат желимо да, уместо кажњавања, ставимо на стрпљиво објашњавање, потребно понављање и помагање када је то потребно. У овако стимулативном окружењу деца ће изградити афирмативну слику о себи кроз осећај да су уважена и прихваћена. Тада се њихова слика о себи огледа кроз:

  • могу лако да научим,
  • паметан/паметна сам,
  • добра/добар сами воле ме,
  • једва чекам следећи дан,
  • сви мисле да сам супер,
  • прихваћена/прихваћен сам.

Деца се труде да поштују правила, али из незнања, одсуства пажње,  умора или зато што су предуго била у свом свету  дешавају се грешке. 

Једном приликом када смо ишли на један од турнира са групом деце, једна девојчица од седам година се издвојила из групе и отишла значајно испред нас. Убрзали смо сви кораке како бисмо је стигли. Пришли смо и уместо грдње и казне применили смо комуникциону технику распитивања.

  • Да ли си приметила да си отишла много испред нас?
  • Не.
  • Знаш ли да имамо договор да сви будемо једни уз друге, а ти га ниси испоштовала?
  • Извините, неће се поновити.
  • А што си ти отишла баш тако напред?
  • Знате, ја сам се играла моје замишљене игре и била у свом свету и нисам ни приметила да сам далеко.

Важно је нагласити потребу сарадње између тренера и родитеља – смисао је да тренер и родитељи размењују информације од значаја за рад са дететом, а тренер је тај који помаже родитељу давањем идеја и инструкција, шта би било пожељно да се понови и додатно уради и код куће. Идеја је да тренер својим стручним шаховским знањима,  а родитељ и тренер заједно својим знањима о емотивном, конативном и интелектуалном животу детета, заједничким, узајамно разумљивим језиком, помогну детету да оптимизује усвајање знања и своје капацитете максимизује.

Ми смо се потрудили да узмемо све у обзир и да створимо концепт предавања који одговара физиолошким, когнитивним, психолошким, емоционалним и морално-вољним карактеристикама деце предшколског и раног школског узраста.

Људи у целом свету са одушевљењем играју шах. Шах није само игра која доноси радост деци, већ је и практично, ефикасно средство њиховог менталног образовања, васпитања и позитивног развоја битних животних вештина.

*

Сви живимо по логосу, а свако мисли да има своју сопствену памет.  

Хераклит

Сви ми имамо унутрашње доживљаје о слободи и слободном животу. По нашем мишљењу истина о слободи и слободном животу је сасвим супротна од наших унутрашњих доживљаја. У свим сегментима живота људи су ограничени друштвеним, пословним или моралним нормама или  природним законима. Шта је онда важно? Важно је какве су то норме, хумане или не, као и наша способност да им се прилагодимо и да их прихватимо. То исто важи и за природне законе. Ако успемо да нађемо своје место у оквиру објективне реалности и притом развијемо своје пуне потенцијале, велика је вероватноћа да ћемо бити остварени и срећни људи.

У шаху су границе табла, фигуре и правила игре. Децу треба вешто водити тако да, на њима разумљив и занимљив начин, упознају правила кретања шаховских фигура и основна правила игре и тако заволе шах.

Што се учења шаха тиче најважнији су:

  1. радна атмосфера,
  2. однос са децом,
  3. адекватан избор материјала (градива које се обрађује).

1.Радна атмосфера би требало да буде пуна узајамног поштовања и љубави.

2.Близак однос са децом, стрпљење да се нови појмови прихвате и разумеју, утицаће на њих и мотивисати их да вежбом достигну више нивое  разумевања шаховске игре. Те дубоко уцртане бразде у мозгу ће им помоћи да лакше решавају проблеме и да касније буду успешна у свим сегментима живота – школи, спорту, послу, породичном и друштвеном животу. Kao пример навешћу своје искуство из Њујорка[2], где је велика већина полазника моје шаховске школе из предшколских установа имала перфектан или скоро перфектан резултат на тестовима приликом уписа у престижне основне школе.

3.Треба  одабрати адекватан материјал, градиво које одговара нивоу знања  и типу учења деце и представити гана занимљив, деци близак начинуз, на пример, употребу играчке (може, на пример, бити нека плишана животиња ) која заједно са њима седи за столом, или је предавач држи у руци и објашњава.(Пример: плишана куца говори деци да ће им данас говорити о шаховској фигури која се зове топ. Предавач узима топа у другу руку и показује га деци. После тога замоли децу да сви заједно понављају име те фигуре у један глас. Када заврше понављање назива топ предавач им каже да се топ креће и узима право итд. ).„Материјал мора да буде веома пажљиво одабран и поступно дат, са што више понављањадок се потпуно усаврши, са увођењем једног или два нова елемента. Задаци не смеју да буду претешки јер демотивишуи дете почиње да сумња у своје могућности. Ти мораш оно што радиш да учиниш занмљивим и да објасниш важност тога, од појединачног ка општем и од завршница и тактичких мотива до отварања, и то у првим фазама дати само опште принципе развоја фигура. Наравно, неопходно је имати припремљену серију питања и дијаграма који деци помажу да потпуно усвоје градиво„.[3]

Кад год се ради нешто за шта дете није спремно код детета се развија несигурност.

Све ове ставке заједно, у ствари, представљају начин рада који желимо да буде препознат, признат, усвојен и примењен у свакодневном раду.

Како то све сам радиш, на том си нивоу успешности шаховске игре.

Као и у школама, при спортским тренинзима и образовним центрима, увек постоји неколице које помаже да особа достигне одређени ниво знања и способности.

Први пример:

„Из личног искуства знам да шах може да помогне у решавању многих емоционалних проблема. Дечакса којим сам радио дуги низ година уЊујорку био је дислексичан, није могао да чита и пише. На почетку нисамверовао да са 7-8 година напамет знасве своје партије са турнира. Постаоје и првак државе Њујорк у свом узрасту, са 9 година. Шах му је помогао дапревазиђе свој проблем, научио је дачита и пише. Изазов подучавања уопште, па и шаху, јесте да се нађе балансизмеђу интелектуалног и емоционалног развоја. По мом мишљењу, ништа нисмо постиглиако направимо јако успешног играча са великим емоционалним или психолошким оштећењима, или несрећног и неоствареног човека.“[4]Други пример је пример дечака од 4,5 године из Њујорка, са којим сам радио, а који није могао да одржи концентрацију ни десетак минута, а  друга деца тог узраста  у  групи су то могла, и то знатно дуже (наравно, уз промену активности). Разговарао сам са његовом мајкомsи разговор ми је помогао да схватим да је проблем у томе што детету није дата шанса, а ни довољно времена, да ради ствари самостално. Родитељи су схватили да могу другачије и корисније за дете да се понашају и почели су детету да дају шансу и време да сам обује ципеле, да се сам обуче, да сам стави на место своје играчке, итд. У исто време почео сам да радим са њим индивидуално. У року од шест месеци, где смо и родитељи и ја дали дечаку простора да ствари ради сам, његова свест се тако лепо развила као и друге вештине, тако да је он сам хтео да му час траје два, а понекад и три сата, уз врло квалитатан и посвећен рад. Једном је рад трајао и читавих четири сата. Иако сам био јако уморан и хтео да завршим час, није желео да ме пусти јер се сетио да има још неких задатака које нисмо урадили. Толико је развио своје вештине да је почео самостално да решава дијаграме и пише одговоре. То је јединствен случај тако брзог преображаја за мојих 30 година тренерског рада и заиста сам јако захвалан родитељима на дивној сарадњи и подршци. Пре три године, као предшколац, заузео је 20. место на државном првенству Америке. У децембру 2019. нa државном првенству Америке је поделио прво место.[5]

Најважније што сам научио јесте да слушам дете. Да га не форсирамкада је јако уморно, да се не љутимкада прави грешке, него да покушамда разумем зашто их прави и да стрпљиво понављам ту врсту позиције док је потпуно не схвати. Да муне дајем много нових информацијаодједном, ни тешко градиво пре негошто може да га прихвати или схвати“.[6]


[1]Игорь Сухин:” Шахматы в начальной школе: первый год обучения”, Москва, 2018

[2]Бранислав Француски

[3] Марјан Ковачевић „Много се греши у раду са децом“ Политика, 11.07. 2016 – интервију са Браниславом Француским

[4]Исто

[5]Бранислав Француски

[6] Марјан Ковачевић „Много се греши у раду са децом“ Политика, 11.07. 2016 – интервију са Браниславом Француским

—————————————————–

Zainteresovani da naruče ovu knjigu, ili za njeno ponovno štampanje (prvo izdanje je bilo u 500 primjeraka) ili korišćenje u obrazovnim institucijama mogu da se obrate Branislavu Francuskom +381 65 436 5521 ili na mail Branislav Francuski bfrancuski@gmail.com

(nastaviće se)

Asa Hoffmann, njujorški šahovski maher


autor Frederic Friedel

2.5.2022 – Možete li zamisliti šahovsku knjigu koju je napisao majstor, koja sadrži samo jedan šahovski dijagram i poteze jedne partije od 17 poteza? I da je ne biste mogli spustiti dok je ne pročitate? To je ono što se dešava sa ovim jedinstvenim djelom, koje je napisao majstor šaha Asa Hoffmann, sa svojom suprugom Ginny. Asa je proveo čitav život u raznim igrama po klubovima, parkovima i ulicama New Yorka, a njegov prikaz dana koje je proveo tamo je apsolutno uvjerljiv.

Šahovski lanac rukovanja

Prije dvije godine predložio sam takmičenje u rukovanju u šahu: Koliko ste rukovanja daleko od poznatih igrača? Ako se rukujete sa poznatim igračem, rezultat vašeg rukovanja je nula, ako ste se rukovali sa nekim ko se rukovao sa poznatim igračem, vaš broj rukovanja je jedan.

Lično sam upoznao dosta jakih igrača: Kasparova, Karpova, Korčnoja, Spaskog, Euvea, Botvinika i Reševskog. Tako da je bilo kome bilo teško da me pobjedi. U tadašnjim povratnim informacijama čitaoci su pokušavali da me prate – nije bilo lako, jer sam bio na jedan stisak ruke od Janovskog, Drake-a, Fine-a, Kapablanke, Aljehina i mnogih drugih. Nekima i bliže. Osim jednog:
—————-

Asa Hoffmann je napisao: Dragi Frederic, upoznao sam svakog svjetskog prvaka od Euwea do Carlsena. Upoznao sam i Bronštajna, Gelera, Korčnoja i Averbaha. U SAD sam igrao sa Fišerom (stotine blic partija), Reševskim, Fajnom, Lombardijem, Bisguierom, Evansom, Benkom, Larsenom i Anandom. Igrao sam i sa Rossolimom, Kupčikom, Horowitzom, Kevicom i Kmochom. Igrao sam sa mnogim igračima koji su rođeni u 19. vijeku, među kojima su Edward Lasker, Harold M. Phillips, I.S. Turover i Herman Helms. Mislim da bi svako ko može da obori moj rekord imao 100 godina! Zauzet sam pisanjem svojih memoara.
——————–

U odvojenom izazovu matematike profesor Christian Hesse je predložio izazov „pobjednički lanac“: postoji li igrač kojeg ste pobijedili, koji je pobijedio nekoga, ko je pobijedio nekoga, koji je pobijedio svjetskog prvaka? Zapanjujuće je koliko se možete približiti – kao 2144 igrač, Fabian Brinkmann, koji je samo tri koraka udaljen od Magnusa Carlsena. Fabian je napisao zgodnu malu ChessBase aplikaciju koja će vam pomoći da tražite svoje winchains.

Još jednom nas je sve pobijedio Asa Hoffmann. Poznajem ga decenijama, upoznao sam ga u Njujorku, prvo u šahovskom klubu Manhattan, 1990-ih. Nakratko se pojavio (glumi ga Austin Pendleton) u filmu „Searching for Bobby Fischer“.

Asa igra u Bryant Parku 1990-ih

Sada je konačno objavljena Asina knjiga. To je priča o legendarnom njujorškom šahisti i majstoru backgammona, pokera, skrabla, bridža i ‘horse handicapping’.

Rođen u privilegovanoj porodici od dvoje advokata, Asa je bio poslat u najbolje škole, uključujući Horace Manna i Kolumbija univerzitet, ali je nakon godinu dana provedenih na Kolumbiji napustio školu i svoju porodičnu kuću na Park Aveniji kako bi zarađivao za život igranjem šaha i drugih igara u ulicama, parkovima i klubovima New Yorka. Njegov lik je prikazan u knjizi i filmu ‘U potrazi za Bobbyjem Fischerom’.

The Last Gamesman: My Sixty Years of Hustling Games in the Clubs, Parks and Streets of New York, Asa Hoffmann i Virginia Hoffmann, koju je objavio Gatekeeper Press (3. marta 2022.), može se kupiti preko Amazona kao meki povez (24,95 USD) ili Kindle (12,99 USD).

Asa mi je direktno poslao kopiju, a ja sam je pročitao, od korice do korice, za dva dana. Bio je to fantastičan izlet u svijet njujorškog šaha, koji je trajao šezdeset godina. Osvježio je uspomene na atmosferu koju sam doživio kasnih 1980-ih i 1990-ih.

Želio bih da vam dam neke uzorke iz knjige i to ću učiniti u bliskoj budućnosti. Međutim, za danas bih jednostavno citirao odličnu recenziju Franka Bradyja.

Uvod dr. Frank Brady-ja

Kroz istoriju je objavljeno više knjiga o šahu nego bilo kojoj drugoj igri. Knjige o otvaranjima, zbirke partija, biografije, knjige šahovskih problema, knjige turnira, rasprave o završnicama i središnjicama, pa čak i analize specifičnih pozicija, nastavljaju da se objavljuju iz godine u godinu.

Memoari šahovskog majstora Ase Hoffmanna – napisani sa njegovom suprugom šahistkinjom Virginiom D’Amico Hoffmann – su, međutim, jedinstveni u čitavoj šahovskoj literaturi. U ovoj knjizi nema partija (osim one sa Fischerom), nema analiza, nema dijagrama. Ovo je prodorna i iskrena priča o mladiću koji pokušava sam da se snađe u životu kroz šezdeset i četiri polja, a puna je anegdota o njemu i o samom šahu do sada ni objavljenim niti poznatim.

Potomak advokata iz Park Avenije, Hofman je odlučio da izbjegne planove svojih roditelja da on krene njihovim stopama kako bi postao uspješan advokat. Poslali su ga u neke od najboljih škola u Njujorku (Hunter, Horace Mann i Univerzitet Kolumbija), ali je šahovska igra postala njegov učitelj, njegova Alma Mater, kao i njegovo zadovoljstvo i njegova opsesija. I na kraju, njegova profesija.

Na svom životnom putu, finansijski se izdržavajući isključivo kroz igranje ​​šaha, zaradio je milion dolara. I priča, sa velikim detaljima, kako je to uradio: na teži način. Igrao je bezbroj brzih partija za dvadeset pet centi i više. I igrao je iz dana u dan, podučavajući igrače sa flash lekcijama po dolar po minutu i držao predavanja u šahovskim klubovima bez obzira na to kako je bilo. Između svoje neprekidne rutine uspio je napisati tri knjige, od kojih su sve bile dobro prihvaćene. Hoffmann vodi čitaoca kroz svoj komplikovan i uzbudljiv život, ispunjen anegdotama i zanimljivim pričama, vrteći priče poput Marka Twaina o šahu u New Yorku. On je potpuno nesputan.

Ali možda najfascinantniji aspekt njegovih memoara je njegovo sjećanje dok je živio šahovski život u ‘Velikoj jabuci’. Plete uspomene na igrače kao što bi to činio romanopisac. Ovdje ga vidimo kako igra sa nekim od velikih igrača svog vremena, od Reševskog do Fišera, od Evansa do Kamskog. Kao mladić, on i brojni nadobudni šahisti su noću šetali ulicama, tražeći kafić ili pab kako bi mogli igrati čitavu noć. I to je činio, često do zore. Usavršavajući svoju tehniku ​​igranja sa tako darovitim igračima, Hoffmann je postao jedan od najboljih igrača u zemlji.

On sa jasnoćom i žarkom opisuje atmosferu i unutrašnje aktivnosti u Manhattanu i Marshallu, dva vodeća šahovska kluba u Sjedinjenim Državama. Kada je bio mlad, izabran je za člana odbora tih klubova, a njegova zapažanja i komentari kao insajdera nesumnjivo će postati važan dio šahovske istorije. Njegovo sjećanje na to kako su igrači reagovali jedni na druge je gotovo eidetično, a on ima sluh pisca za dijalog dok sjedi za tablom i razmjenjuje slobodne komentare dok igra petominutne partije. Njegovi opisi i sećanja na igranje u takozvanoj „Flea House“, 24-satnom šahovskom emporijumu koji se nikada ne zatvara i koji je imao dovoljno runjonskih likova da popuni predstavu Moss Harta, su urnebesni.

Kroz knjigu se može naslutiti dašak sjete, ali ne i žaljenje što nije pohađao pravni fakultet i što je svoj život, kao i sada, živio igrajući šah. Čitalac će otkriti da je to bio uzbudljiv život pun poštovanja, i potpuno jedinstven, život kakav niko drugi osim Ase Hofmana nije mogao da živi.

Iako je postojao veliki broj memoara i autobiografija poput onih koje su napisali velemajstori Mark Tajmanov, Viktor Korčnoj, Mihail Talj i drugi, knjiga Ase Hofmana je knjiga koja se čita lako i sa uživanjem i koja se neće lako zaboraviti.

Iz prologa Ase Hoffmanna

Slušao sam priče velikih pripovjedača šezdeset ili više godina. Poznavanje igrača kao što su svjetski prvak, velemajstor (GM) Bobby Fischer, GM Bill Lombardy, GM Yasser Seirawan, GM Nicholas Rossolimo, GM Walter Browne, poznati umjetnik i šahista Marcel Duchamp i mnogi drugi, dalo mi je ideju da zabilježim vlastita sjećanja. Činilo mi se da pored mojih partija, moja zaostavština može uključivati ​​priče o eri u istoriji šaha Njujorka koja je bila posebno vrijeme, koje se nikada neće ponoviti, i o jedinstvenim likovima koji su bili u tom periodu. Takođe sam imao sreću da poznajem širok spektar šampiona i živopisnih likova koji su se istakli u svijetu konjskih trka, Scrabble-a, pokera, bridža i backgammona. To su bili igrači koji su živjeli u svijetu u kojem sam uspio živjeti 60 godina, boreći se i prodajući svoje znanje po klubovima, ulicama i parkovima New Yorka.

Iako sam majstor mnogih igara, šah mi je uvijek bio najbliži srcu. U proteklih 60 godina odigrao sam preko 10.000 turnirskih partija i pobjedio na stotine turnira. Nosim titule US Senior Master, US Life Master i FIDE Master, treću najvišu titulu koju dodjeljuje Međunarodna šahovska federacija (FIDE), iza velemajstora (GM) i međunarodnog majstora (IM). Ali za mene je najveći trijumf biti uključen u samu igru, uvijek igrati, boriti se, boriti se protiv svih kvota i protivnika. Međutim, primijetio sam da je sama igra i prisiljavaje da se napravi šahovska karijera uključena se u sado-mazohističku vježbu – gdje pobjeda izaziva euforiju, ali poraz izaziva očaj, iako privremen.

Pravio sam bilješke godinama za memoare, ali sam samo dobio poticaj da ih napišem uz ohrabrenje moje supruge i šahistkinje, Ginny Hoffmann. Pomogla mi je organizujući moje bilješke i obavljajući zahtjevan posao istraživanja, zajedničkog pisanja i uređivanja knjige. Takođe je poznavala mnoge likove i mjesta u knjizi i dopunila moja sjećanja na njih. Željeli bismo da se zahvalimo našem prijatelju i kolegi strastvenom šahisti Andrewu Haleu na njegovoj pomoći i ohrabrenju u pomaganju u uređivanju prvog nacrta rukopisa. Željeli bismo zahvaliti našoj prijateljici i književnom agentu Faith Hampton Childs za čitanje i uređivanje knjige. Njen doprinos je bio neprocjenjiv i veoma cijenjen. I na kraju, želimo da se zahvalimo dr. Franku Bradyju, našem prijatelju i šahovskom piscu, što je bio recezent knjige i napisao uvod.

Asa Hoffmann, New York chess hustler | ChessBase

O šahu, Korčnoju i Kasparovu. Odlomak iz knjige velemajstora Anatolija Karpova


U januaru je izdavačka kuća “Eksmo” objavila autobiografiju velemajstora Anatolija Karpova “Život i šah”. U njoj svjetski prvak po prvi put detaljno govori o rivalstvu sa izuzetnim šahistima – Viktorom Korčnojem i Garijem Kasparovom. „Snob“ objavljuje odlomak iz knjige

25.01.2022. 17:21

Izdavač: “Eksmo”

Sport je, prije svega, borba sa samim sobom. Posebno kada ste već stigli do vrha. Pogrešno je vjerovati da ljudi napuštaju sport jer se boje konkurencije. Vjeruje se da svi razmišljaju samo o tome kako otići neporaženi, da ne padnu s trona i da ne razočaraju gledaoce. Sve su to gluposti. Vremenom će uvijek postojati neko ko je brži, viši, jači. Posebno u onim sportovima koji zahtijevaju veliku fizičku aktivnost. Nemoguće je pokazati iste rezultate sa dvadeset i četrdeset godina. Ali ne odlaze iz tog razloga, već samo zato što su se svi već dokazali, savladali sebe, izborili sami sa sobom, a ne s nizom rivala.

Šta je trebalo da dobijem u rivalstvu sa Kasparovom? Kakva nova znanja? U šta treba da se uvjerim? Kakve konfrontacije još nisu bile u mom životu prije nego što sam ga sreo? Činilo se da su me mečevi sa Korčnojem i potpuno uništili, a istovremeno i ispunili do vrha: šahovskom snagom, i sposobnošću da se udari, i shvatanjem da je gužva iza kulisa moćna i efektno oružje koje privlači publiku ništa manje, ako ne i više od situacije na tabli. Korčnoj je bolje od bilo koga drugog pokazao meni i čitavom svijetu da se za postizanje cilja mogu koristiti sva sredstva. Pa kako bi me Kasparov mogao iznenaditi? Možda samo zato što je, za razliku od Korčnoja, dobio moćnu podršku vlasti i istovremeno uvijek i svuda govorio o tome da je potlačen, usporen i da mu nije dozvoljeno da se razvija. Javnost je sklona da vjeruje riječima. Posebno kada se izgovaraju glasno, emotivno i uvjerljivo. Ali šta se krije iza ovih riječi? Ništa. Prazno šištanje. Prazan zvuk.

Sve priče o uznemiravanju i zanemarivanju mogu biti opravdane sada kada je Garry Kimovich prešao u političku opoziciju i zaista ne može računati na simpatije aktuelne vlasti. Ali ako se prisjetimo prošlosti, onda će se Kasparovljeve pritužbe svakom zdravom razumu činiti apsurdnim i potpuno neodrživim. U mom sjećanju nije postojao ni jedan velemajstor na svijetu kojem je vlast pružila tako moćnu, bezuslovnu i sveobuhvatnu podršku kao Kasparovu. Čim se pokazao, njegova ekskluzivnost je odmah prepoznata i hvaljena. Ni na koji način ne želim da potcijenim Garryjev talenat i šahovske sposobnosti. Nijedan šahista se neće tako visoko uzdići, ma koliku pomoć dobio, osim ako nije majstor visoke klase. Pretpostavljam da je Garry trenutno drugi iza mene u pobjedama na turnirima. Neko vreme sam igrao ne samo mnogo, već beskonačno mnogo. Od sedamdeset pete do osamdeset četvrte godine nisam doživio nijedan neuspjeh ni na jednom turniru. Novinari su se jednog dana zainteresovali za broj mojih pobjeda, jer prije nego što sam se pojavio u svijetu šaha, rekord je pripadao Aljehinu, koji se mogao pohvaliti sa sedamdeset i šest pobjeda. Izračunavši, ustanovili su da je broj mojih pobjeda na majstorskim takmičenjima već prešao sto. Sada imam sto osamdeset i pet pobjeda na turnirima ovog nivoa. Ali zanimljiva priča vezana za ove brojeve  dogodila se u Groningenu. Odigrao sam prijateljski meč sa mojim istorijskim rivalom – Holanđaninom Janom Timmanom. On je jedini šahista na svijetu koji me prije 1985. godine uspio pobijediti, aktuelnog svjetskog prvaka, u tri partije. Čak i ako je bilo na različitim turnirima, to ni najmanje ne umanjuje Timmanovu šahovsku snagu.

Holanđani, koji su organizovali meč u Groningenu, imali su sve razloge da veruju da Jan ima dobre šanse za pobedu. Do tada sam imao malo prakse u igri, nisam učio novu teoriju, koristio sam stare šeme i tehnike. Sve više mjesta u mom životu počeli su da zauzimaju Mirovni fond i parlamentarne aktivnosti. Timman je, s druge strane, nastavio da vodi aktivan šahovski život i imao je puno pravo da računa na pobjedu. Međutim, nisam opravdao njegova očekivanja i opet sam pobijedio. Na konferenciji za novinare nakon zatvaranja meča organizator je neočekivano objavio da sam ovom pobjedom podigao svoj rekord u pobjedama na izuzetan broj od sto sedamdeset i pet. Novinare, međutim, ovaj broj nije impresionirao. Neko je nejasno upitao:

– Ko je sledeći iza vas?

– Mislim da Kasparov i Anand već imaju više od stotinu pobjeda, iako nisam brojao.

– Jasno.

Nije bilo entuzijazma u glasu. U sali nisu razumjeli šta znače ove brojke. Odlučio sam da to razjasnim.

-Pokušajte-, kažem, -računajte drugačije. Da li mislite da je osvajanje pet turnira godišnje puno ili malo?

-To je-, kažu, -skoro nemoguće. Pet turnira godišnje je lud broj.

-Odlično-, slažem se. – A sad razmislite da ovih pet turnira mora biti osvajano trideset pet godina zaredom da bi došao do broja sto sedamdeset pet.

Šokirana sala je zašutjela nekoliko trenutaka, a onda mi uputila zadivljeni aplauz.

Dakle, šahista koji je osvojio veliki broj turnira ne može a da ne bude majstor najviše klase. Niko ne omalovažava Kasparovljev talenat, ali, vidite, mnogo je lakše pokazati majstorstvo kada se za vas stvore uslovi i pruži ono ošto vam je potrebno. Možda je upravo taj stav natjerao Garija da povjeruje u svoju izuzetnost. A takav pristrasan odnos prema sebi ne može a da ne utiče na karakter.

Već u uzrastu od jedanaest godina, Kasparov je počeo da prima državnu stipendiju iz Azerbejdžana. Prije toga se to dogodilo samo Spaskom, ali to su bile poslijeratne godine, kada je bez podrške zemlje jednostavno bilo nemoguće opstati, a kamoli postati svjetski šampion. Poređenja radi, napominjem da sam sa šesnaest godina dobio šahovsku stipendiju, kada sam se dokazao na svjetskom nivou. Osim toga, to nije bila državna subvencija, već plata instruktora drugog reda, koju sam dobio kada sam došao u CSKA. Kasparov je dobio ne samo stipendiju, već i dva lična trenera koji su bili isključivo angažovani na njegovoj pripremi. Nakon kratkog vremena, i Kasparovljeva majka, Klara Shagenovna, počela je primati trenersku platu. Situacija je po zapadnim standardima jednostavno nečuvena. Kako se može nazvati trenerom osoba koja ima vrlo indirektan odnos prema šahu, čije se znanje (bar u to vrijeme) o igri uklapa u razumijevanje rasporeda figura i njihovih poteza? Kako je u ovim okolnostima Garry Kimovich vidio ugnjetavanje vlasti? Naprotiv, Sportski komitet Azerbejdžana je na svaki mogući način doprineo promociji talentovanog dječaka. Prvom prilikom poslat je na Svjetsko prvenstvo za mlade, koje je osvojio. A onda su ga počeli stalno slati na međunarodne turnire, koje je mladima obično jako teško daju, moraju dugo čekati na red i pravu priliku. Kasparov, s druge strane, nije bio ograničen u putovanju i dobio je priliku da putuje gdje god želi. Naravno, u ovakvim okolnostima postao je velemajstor sa sedamnaest godina i, usprkos mladosti, najprirodnije završio u reprezentaciji Sovjetskog Saveza.

Kasparova sam prvi put vidio u Lenjingradu. Odlukom Sekretarijata Centralnog komiteta Svesaveznog lenjinističkog saveza mladih komunista imenovan sam za predsjednika kluba “Bijel top”, koji je održavao i održava šahovska takmičenja među školarcima, a dobio sam instrukcije da razvijam šah među mladima. Osmislio sam posebno takmičenje „Velemajstori i pioniri“, u kojem je učestvovalo šest do osam ekipa. Ovi turniri su ispali zaista teški. Školarci su igrali na prilično visokom nivou, a morali smo da održavamo simultanke po šest do sedam sati tokom sedmice, što je bilo ozbiljno iscrpljujuće. Spašavalo je to što su se ti turniri održavali jednom godišnje. Jednog od njih posjetila je ekipa Bakuanske palate pionira, u kojoj je bio i Kasparov. Reprezentaciju Azerbejdžana predvodio je velemajstor Bagirov. Igrao je protiv mojih čeljabinskih dječaka, ja sam dao simultanku onima iz Bakua. Tada sam pobedio Garija, ali da kažem da nije bilo problema, bio bih nepošten. Ponavljam: ne omalovažavam Kasparovljev talenat i priznajem ga bezuslovno.

Međutim, prilikom našeg prvog susreta još nije uspio da promjeni prezime i igrao je pod očevim prezimenom Weinstein, što mu nije nimalo smetalo. S njim je stekao sve svoje privilegije. Ali njegov otac je preminuo, a Garijevo okruženje je smatralo da će se lakše probiti u Sovjetskon Savezu sa prezimenom njegove majke. Možda je za to postojao razlog. Ali s druge strane, Talj, Spaski, Botvinik su se probili sa svojim prezimenom. Znam da je na jednom od sastanaka sa gledaocima neko pitao Botvinika da li je Kasparov zaista ranije imao drugačije prezime i kako se sam Mihail Mojsejevič odnosi prema takvim promjenama. Botvinik je uvijek odgovarao na sva pitanja. Nije bilo slučaja da ga je, pročitavši zabilježeno pitanje, ostavio na stranu, ostavljajući je bez odgovora. Iako je ponekad bilo previše oštro, čak uvredljivo i neprijatno, čak i bolno, Botvinik je vjerovao da gledalac ima pravo da zna. Reagovao je i na ovu dokonu radoznalost, koja, u suštini, nije imala nikakve veze sa njegovom osobom.

-Normalno se odnosim- mirno je rekao Mihail Mojsejevič. -Svaka osoba ima pravo na to. Priznajem da sam odrastao bez oca i ponekad razmišljao da uzmem majčino prezime. – Napravio je značajnu pauzu, a neko iz publike je osjetio njegov tihi poziv i upitao:

– Kako se prezivala vaša majka?

-Rabinovič- objavio je velemajstor ne trepnuvši, što je izazvalo buran smijeh i dugotrajne ovacije.

Što se tiče Kasparova, usudio bih se reći da je ime njegove majke, Jermenke iz Nagorno-Karabaha, zvučalo nešto drugačije u originalnoj verziji, ali mislim da biti Kasparyan u Azerbejdžanu nikako nije lakše nego biti Weinstein u SSSR-u.  Kako bi bilo da izostavi ime svog oca? Ne mogu suditi Garryju jer ne znam ništa o njegovom odnosu prema ocu. Možda bi sve bilo drugačije da nije preminuo. Ali vrlo je teško ne projektovati neke životne situacije na sebe i ne procjenjivati ​​postupke ljudi bez obzira na vlastita osjećanja i emocije. Uvijek mi se činilo da ako ti je otac preminuo, ostala su ti samo sjećanja i prezime koje moraš nositi časno. Ali očigledno ne misle svi tako. Za nekoga je prezime prašina, sitnica, prljavština. Obrisao je i krenuo dalje. Ali zar to ne pokazuje moralni karakter osobe?

Inače, trubiti o partijskom maltretiranju, po mom mišljenju, od strane Kasparova je takođe prilično nemoralno. Koliko se njih 1981. godine moglo pohvaliti da ih je KPSS – sedamnaestogodišnjake – primila u svoje redove? I to tako lako i jednostavno, iako je jedva prešao starosnu granicu, bez staža kandidata? Minimalan uzrast za ulazak u partiju, osamnaest godina, obično je počinjao sa godinu dana kandidatskog staža. Odnosno, prema normama i povelji, samo devetnaestogodišnjak je mogao postati punopravni član KPSS-a, a Garry je to uspio sa manje od osamnaest godina. Da, članstvo u stranci bilo je moćno oruđe za postizanje visina, preduslov za napredovanje na ljestvici karijere, a Kasparov se pokazao upravo karijeristom koji je iskoristio taj korak, pri tom prezirući ideologiju. Po mom mišljenju, uvijek je poštenije ostati čist pred samim sobom. Ako ne prihvatate ono što se dešava u državi, ako kasnije kažete kako je bilo teško razvijati se u eri stagnacije, zašto ste onda ušli u partiju koja je bila oličenje te stagnacije? I to u tako mladom uzrastu, kada mu jednostavno nisu mogli ni nagovijestiti, ni ponuditi, a kamoli prisiliti da uđe u KPSS. Ako vam se ne sviđa politika stranke, sklonite se. Svi shvataju da se manifestacija neposlušnosti može završiti, u najboljem slučaju, protjerivanjem iz zemlje, a u najgorem psihijatrijskom bolnicom ili zatvorom. Ali zašto bi osoba koja sanja da postane svjetski prvak preuzimala takve rizike? Zašto da uništi svoje snove, uništi svoje planove? Ovo niko nije očekivao, svi su koegzistirali sa sistemom i prihvatali njegove zakone, jer su htjeli da žive normalno. Ali malo je ljudi trčalo ‘skačući iza crvenog automobila’, nagovarajući ga da ga što prije pokupi. I Gari je to uradio. Karijera bez članske karte nije karijera, a Kasparov nije želio da je gradi promišljeno, polako, ciglu po ciglu. Trebao mu je oštro uzletanje bez gubitaka i opasnih zaokreta. Samo, okrećući se punom snagom, često riskirate da spalite sve oko sebe. A priča da je bez članstva u stranci nemoguće postati svjetski prvak nije ništa drugo do još jedna i ničim potkrijepljena fantazija Garija Kimoviča. Istorija upravo dokazuje suprotno. I Talj, i Petrosjan, i Smislov, i Spaski i ja postali smo prvaci svijeta bez partijske knjižice u džepu, a njeno odsustvo nas nije sprečilo da dostignemo visine.

Da li sam Kasparova smatrao opasnim protivnikom? Mislim da ne. Bio je premlad, emotivan i nestabilan da bi me ozbiljno zabrinuo. Možda bi neko ovde želeo da povuče analogiju sa Korčnojem, koji, dok mi je pomagao i olakšavao prelazak u Lenjingrad, takođe nije video nikakvu buduću opasnost. Da, postoji određena sličnost, ali vjerovatno samo u tome što sam u poređenju sa Korčnojem bio čak i mlađi nego što je Garry bio od mene. A Kasparov je uvijek imao dovoljno pomoćnika i bez mene. I uporedio bih njega, a ne sebe, sa Korčnojem. Sve svađe, svi tračevi, sve intrige koje su okruživale moje mečeve sa Kasparovom – sve sam to već iskusio u svojoj borbi sa Korčnojem. Šta sam znao o ljudima s druge strane table? Da je njihova glavna karakteristika beskrupuloznost. Možete lagati, okrivljavati, klevetati, izmišljati, promijeniti svoje stavove, samo da se pokažete ispravnim. Možda bi osjećaj antipatije prema protivniku trebao pomoći u borbi protiv njega. Više intenziteta strasti, više želje za pobjedom. Ali ako sam sa Korčnojem tokom glavnih mečeva predstavljao različite političke grupacije, onda sam sa Kasparovom nastavio da igramo za tim jedne zemlje. A igrati sa osobom koja u svakom trenutku može odstupiti od onog što je rekao, promijeniti sve zbog okolnosti i svoje koristi, vrlo je teško.

Da li sam se bojao našeg meča? Naravno da ne! Kasparov je volio da zadivljuje javnost izjavama o tome kako su ga na sve načine sprečavali da dođe do mene, kako su ga odvraćali od igranja sa Korčnojem i stavljali druge ogromne klipove u točkove. Garry Kimovich je vjerovatno zaboravio da sam ja taj koji je pomagao da se vrati u meč kandidata, što ga je na kraju dovelo u meč protiv mene. Sve dok je sudbina njegovog susreta sa Korčnojem bila pod sumnjom, Gari je smatrao da je moguće da se posavjetuje sa mnom, potraži podršku, dođe u moju kuću. Činilo mu se normalnim da iskoristi moje prijateljstvo sa Campomanesom da vrati svoj meč. Ali kada je cilj postignut, Kasparov se promijenio.

U cilju naknadnog susreta sa mnom, započeo je psihološki rat, koji je smatrao nezaobilaznim pomoćnikom u osvajanju titule svjetskog šampiona. Očigledno, to radi onaj ko očekuje poraz u poštenom meču.

Prvi signali za uzbunu su se pojavili već u Londonu, gdje sam uspio da prebacim meč Kasparov-Korčnoj iz Pasadene. Organizatori turnira su me pozvali da dođem i budem počasni gost u klubovima privrednika i parlamentaraca. Ali čim sam stigao, ambasada mi je odmah snažno savjetovala da se vratim nazad kući. Naravno, nisam mogao da ne poslušam prikrivenu naredbu. Sad nije bitno ko ti i šta kaže. Mada ako ste blizu vlasti, ne možete se ni u jednom političkom trenutku osjećati potpuno slobodnim. Ali tada je bilo nemoguće i razmišljati o neposlušnosti, čak i pored titule svjetskog šampiona. Osim toga, nisam htio iznevjeriti sovjetskog ambasadora u Velikoj Britaniji i pokvariti dobre odnose sa njim. Koristeći njegovu dobru volju, naknadno sam se raspitao o razlogu mog ‘protjerivanja’ iz Londona. I priznao je da je Kasparov, nakon što je saznao za moj dolazak, nazvao Alijeva i tražio da me udalje. Navodno se plašio da će Korčnoj, videći me, početi da prenosi svoju nesklonost prema meni na Kasparova. Apsolutno smješna pretpostavka, s obzirom da se do 1985. godine moj odnos sa Korčnojem ponovo normalizovao, a Kasparov je toga bio dobro svjestan. A da i nije tako, zašto bi onda Korčnoj osjećao neprijateljstvo prema mom mogućem rivalu? Uglavnom, potpuno apsurdna pretpostavka, koja ima samo jednu svrhu: da mi pokaže svoju psihološku superiornost. Ko zna kako bi se razvijala istorija šaha da nisam nagovorio Campomanesa da Kasparovu da drugu šansu. Da li bih to uradio da toliko želim da izbjegnem meč sa Garijem? Naravno da ne. Naprotiv, želio sam da se ovaj meč odigra što prije.

Siguran sam da bih, da se naš meč dogodio nešto ranije, lako i jednostavno savladao Kasparova. Prepotentno mišljenje? Uopšte ne. Tok našeg prvog meča je dokaz tome. Što se tiče izjava da je bio proganjan, sputan, da mu nije dozvoljen ulazak i da je rađeno sve da ja zadržim krunu, reći ću da je sovjetska mašina htjela spriječiti nekoga da negdje ode, upravo bi to i uradila. Imali su sve resurse, sve mogućnosti za to.

Da nije došlo do susreta sa Korčnojem, verujem da Kasparov, zbog svog emotivnog psihotipa, više nikada ne bi mogao da dođe do svjetskog šampiona. Najvjerovatnije bi takav razvoj događaja uvelike potkopao njegove neizmjerne ambicije i uobraženost. Šok bi mogao biti toliko jak za njegov nestabilni nervni sistem da bi Gariju bilo izuzetno teško da se oporavi od njega.

Isto bi se sigurno dogodilo da me Kasparov na kraju nije uspio pobijediti. Siguran sam da bi ga to slomilo i da mu ne bi dozvolilo da ponovo ustane. Da, možda griješim. Ali ovo je moje mišljenje.

https://snob.ru/entry/240180/

„Dječak nema pojma o šahu.“ Velemajstor Karpov – o školi, prvom novcu i poznanstvu sa Botvinikom


Ime šahiste Anatolija Karpova poznato je u Rusiji, čini se, čak i onima koje šahovske bitke ne zanimaju. Ali malo ljudi zna nešto o djetinjstvu dječaka iz Zlatousta. Da li je volio školu? Da li je učestvovao na olimpijadama? Koji su bili njegovi prvi turniri? O svemu tome i sam govori u svojoj autobiografiji „Život i šah“, koju je objavila izdavačka kuća Eksmo.

Škola je odigrala posebnu ulogu u mom životu. Opet, postoji mišljenje da sportisti nikada nemaju dovoljno vremena za učenje. Da, daju im se dobre ocjene, ali sve to zbog posebnih uspjeha u sportu. I tu se takođe ne slažem. Sportisti su, po pravilu, veoma organizovani ljudi koji više vole da obavljaju bilo koji posao za koji se obavežu da obavljaju na najvišem nivou. Oni dobro uče zato što ne mogu drugačije. Učionica je isto tako ring, teren, trka u kojoj moraš da završiš kao pobjednik, da daš sve od sebe i tu ne postoji ne želim i ne mogu.

Međutim, ja sam mogao da učim i želio sam. Sve mi je bilo zanimljivo. Učestvovao sam na svim olimpijadama zaredom (školskim, gradskim, regionalnim, republičkim) i većinu njih sam osvojio. Završio sam svaki razred sa pohvalnom diplomom, ali ne zato što sam se trudio da budem prvi u svemu ili toliko volio da učim, već više zato što sam shvatio: ako roditeljima ne zadajem muke sa svojim učenjem, onda će mi oni dozvoliti da upravljam svojim vremenom na bilo koji način. Ta želja za slobodom i nezavisnošću završila se činjenicom da sam na kraju sedmogodišnjeg perioda – škole N3 u gradu Zlatoustu – dobio potvrdu da je moje ime upisano u školsku hroniku.

Marljivost u učenju omogućila je mojim roditeljima da se uvjere da mi šah ne samo da nije štetio, već je čak pomogao mom razvoju. Niko drugi nije mogao ni da pomisli da mi zabrani da igram na turnirima, čak i ako se održavaju u drugom gradu i u školskim satima. Moja prva stalna šahovska ruta van Zlatousta bila su putovanja u Čeljabinsk, gde sam redovno odlazio sa svojim starijim drugovima, kako na pojedinačne turnire, tako i na ekipna takmičenjima sa ekipom Čeljabinskog traktorskog kombinata.

U regionalnom centru upoznao sam divnog učitelja šaha – Leonida Aronoviča Gratvola, zahvaljujući čijem su trudu u Čeljabinsku odrasli odlični šahisti, koji su kasnije postali prilično poznati: Evgenij Svešnjikov, Genadij Timoščenko, Aleksandar Pančenko. Gratvol je odigrao određenu ulogu u mom razvoju, iako sam već 1963 godine uspio da pobijedim svog mentora na prvenstvu Čeljabinske oblasti, gdje sam sa jedanaest godina ispunio normu kandidata za majstora sporta i tako stekao pravo da idem na treninge u novoorganizovanoj školi Botvinika.

Anatolij sa 16 godina. Fotografija: Jack de Nijs / CC0 1.0

Da se zamisli koliko sam tada bio naivan, dovoljna je jedna činjenica: tek od svojih novih školskih drugova sam saznao da je Botvinik pravo ime šampiona. Bio sam siguran da su Talj, Korčnoj i Botvinik pseudonimi, mislio sam da je uobičajeno da šahisti, koji su se uzdigli u sam vrh, kriju svoja prava imena. Da tako kažem, neka vrsta rituala. Razlog za ovu maštariju, najvjerovatnije, bila je egzotična priroda samih prezimena, te činjenica da se ona nisu susrela u Zlatoustu.

Sjećam se svog prvog susreta sa Botvinikom, naravno. Ne mislim da se Mihail Mojsejevič posebno spremao da ostavi poseban utisak na nas, ali svaka njegova riječ je bila značajna, svaki njegov pogled i gest, čitavo držanje isticalo je njegov ’olimpizam’, njegovu nepristupačnost. Propovjednik naučnog pristupa šahu, majstor, koji je najavio da se oprašta od arene borbe za svjetsko prvenstvo (upravo je izgubio meč od Petrosjana), ali još nije odbio da učestvuje na šahovskim turnirima, izrazio je spremnost da njeguje talentovanu mladost, da prenese svoje ogromno i zaista neprocjenjivo iskustvo uživo, direktno, kako bi se minimalizovao neizbježni gubitak informacija.

Botvinik nije bio samo majstor koji je regrutovao najbolje učenike iz drugih radionica – on je za nas bio šahovski bog

Tih je godina i sam sebe shvatao previše ozbiljno: bio je previše profesor, previše svjetski šampion, previše poznata ličnost. Već na prvoj lekciji, kao usput, rekao nam je da je počeo da radi na šahovskom programu za kompjuter, koji će za nekoliko godina početi da pobjeđuje ne samo majstore, već i velemajstore, a vremenom će prevazići i svjetskog šampiona. Govorio je mirno, sa uvjerenjem i argumentovano. Mi, djeca, shvatili smo samo jedno: ’gospodar’ je ispao iz trke, ali umjesto sebe priprema bezdušnog šahovskog kiborga koji će se obračunati sa svima i još jednom uzvisiti ime svog tvorca. Šokirani, ućutali smo nekoliko sekundi, a majstor nas je, primjetivši utisak koji je ostavio, snažno, hladno i samouvereno pogledao i rekao:

– Ne brinite momci! Moja mašina neće raditi sama. Moraće joj se udahnuti život, uložiti dušu, a to mogu samo talentovani šahisti – programeri. Vi ćete tu biti prvi.

Foto: Rudolf Kucherov / RIA Novosti

Nisam tada ostavio neki poseban utisak na Botvinika. Činjenica je da su svi učenici na prvu sesiju došli sa zapisima svojih partija, kako bi majstor shvatio i procijenio s kim zapravo ima posla. Slučajno, kako mislim, proučivši moju svesku, Botvinik je svom pomoćniku Jurkovu izrekao presudu:

– Dječak nema pojma o šahu, a nema ni budućnosti na ovom polju.

Pretpostavljam da se Mihail Mojsejevič nije potrudio da detaljno prouči moje bilješke. Mislim da nije gledao dalje od dvadesetog poteza, a ja – onaj pravi – počinjao sam mnogo kasnije. Jednostavno nije stigao do mjesta gdje su se mogle vidjeti moje najbolje osobine.

Šta sam osjetio kada su mi prenijeli njegove reči? Iskreno, nisu me duboko povrijedile. Neprijatno je, naravno, bilo, ali sam ih preživio. Jedina budućnost u šahu koja se Botviniku činila dostojnom bila je titula svjetskog prvaka. Smatrao je da njegova škola treba da postane odskočna daska za budućeg prvaka, a mi đaci sa ove odskočne daske kotrljamo se ka jedinom cilju – da postanemo najjači na svijetu. Ali tada nisam baš sanjao o tome, nisam ni razmišljao o tome, pa sam bez mnogo emocija prihvatio presudu učitelja.

Svjetski šampion u šahu Anatolij Karpov sa nagradom šahovskog Oscara.

Foto: Dmitry Donskoy / RIA Novosti

Bio sam nepovjerljiv i prema Botvinikovim rečima, koje je ponavljao na svakom sastanku, da je šah posao. Ignorisao sam sva njegova uputstva. Stalno je pričao o najvišim dostignućima, što me tada nije privlačilo. Apsolutno nisam ni sumnjao da će mi šah zauvijek ostati samo hobi, zanimljiva igra i ništa više.

Desilo se da Botvinikovu školu najviše pamtim ne po novim saznanjima, već po prijateljstvu koje se rađalo u njenim zidovima između nas – đaka i naravno po šahu, šahu od jutra do večeri, do zanosa, do iscrpljenosti. Igrali smo stalno, skoro danonoćno, osim u jutarnjim satima kada je bila nastava. Bilo mi je jako zanimljivo. Prvi put sam se našao u društvu gdje su skoro svi bili ispred mene po nivou, ali misteriozno se u meni otvorio poseban žar u igri bliže noći, postao sam nezaustavljiv u igri, i ništa i niko nije mogao da zaustavi moje pobjede.

Mihail Botvinik (lijevo), Vasilij Smislov (desno) i bivši svjetski šampion Anatolij Karpov, učesnik turnira.

Foto: Alexander Yakovlev / TA Newsreel

Učenje kod Botvinika postalo je ono neprocjenjivo iskustvo koje mi je omogućilo da se razvijam i idem dalje, a da nisam ni shvatio šahovske lekcije koje sam dobio. Teško je reći šta mi je tačno najviše pomoglo: komunikacija sa majstorom ili naš beskrajni blic sa kolegama iz razreda. U svakom slučaju, nakon sesija u Moskvi, osjećao sam se još samopouzdanije, još jači na turnirima. Godine 1966. ispunio sam normu majstora sporta i dobio priliku da zarađujem igrajući šah. Plata je, naravno, bila mikroskopska: primao sam deset rubalja po simultanci. Ali nije mi palo na pamet da igram radi veće zarade, kako bih uvijek imao slobodan novac u džepu. Imao sam dovoljno zaradu za svoj najveći hobi posle šaha – skupljanje maraka, a to je bilo dovoljno da sam prestao da napadam moje roditelje sa zahtjevima da dopunim kolekciju maraka još nekim remek-djelom.

https://mel.fm/zhizn/knigi/4218760-malchik-ponyatiya-ne-imeyet-o-shakhmatakh-grossmeyster-karpov–o-shkole-pervykh-dengakh-i-znakomstve

Recenzija velemajstora Milana Draška za knjigu tivatskog šahiste i pjesnika Dragana Popadića „Kad figure ožive“


Recenziju za knjigu tivatskog šahiste i pjesnika Dragana Popadića „Kad figure ožive“ napisao je velemajstor Milan Draško.

VM Milan Draško: Posreći se samo rijetkim autorima

Zaljubljenici u literaturu maštaju da u naletu nadahnuća napišu originalnu knjigu. Djeluje kao utopija u savremenoj kompjuterskoj eri. Posreći se samo rijetkim autorima!

Draganova knjiga obasjava jarkom svjetlošću šahovske figure. Miluje ih riječima, oživljava na čudesan način! Kada pročitate toplu, izuzetnu knjigu, imaćete sasvim drugačiji pogled na svoju šahovsku armadu. Osjetićete dotad nepoznatu bliskost sa pješacima i figurama. Bićete opčinjeni bajkom o postanku šaha, koju je Dragan osmislio zapanjujuće brzo, sa njemu svojstvenom lakoćom. Bajka dočarava nevjerovatnu širinu ljudskog uma koji je izmislio čudesnu igru da zaustavi rat, ali i ljudsku glupost jer će se vremenom rat nastaviti. Autor je oživotvorio figure riječima, a njegov brat blizanac Ljuban, akademski slikar, briljantnim crtežima. Crteži su divan ukras knjige! Dragan obožava velikog Šekspira. Neobično lijepo, skladno uklapa citate iz „Hamleta“ sa karakteristikama svake figure. Dok zaneseno čitam knjigu, pitam se zar je moguće pronaći toliko citata kompatibilnih sa plesom šahovskih figura?! Hamlet izaziva raznovrsne asocijacije, zamišljam Vladimira Visockog u crnom džemperu, kako pjeva uz gitaru čuvenu Pasternakovu pjesmu „Hamlet“. Visocki je napisao muziku  i  pjeva sugestivno, lijepo. Tako je u moskovskom „Teatru na Taganki“, ispunjenom do posljednjeg mjesta, počinjao „Hamlet“. Visocki je igrajući glavnu ulogu gubio tri kilograma tokom predstave.

 „Žagor stade

Već sam nasred bine.

O dovratak naslonjen:

ja lovim u odjeku nekom

              iz dubine

Što će biti sa životom ovim.

Na mene je uperen mrak noći

kroz hiljadu dvogleda na osi.

Ave, oče, ako si u moći,

mimo mene ovu čašu nosi.

No redosljed ima svako dejstvo

I kraj puta ne može se izbjeći.

       Sam sam, tone sve

            u farisejstvo.

   Proći život – nije

               polje preći.“

Asocijativnost daje Draganovoj knjizi dodatnu draž, dodaje joj dimenziju univerzalnosti.

Knjiga sadrži 64 partije, što je lijepa simbolika (64 polja na šahovskoj tabli).

Vjerujem da ste znatiželjni kako je pjesnik, pisac, novinar, fide majstor ostvario podvig, udahnuvši život figurama koje uljepšavaju zemaljske dane šahistima širom svijeta.

„Konj je najčudnija figura. Čudan je i samom sebi, a kamoli drugima. Ne može da stoji u mjestu, stalno bi negdje skakutao. Poštuje druge, ali živi u svom svijetu. Preskače druge figure, ali nije nadmen. Jednostavno krv mu je vrela. Kralj ga je jednom pitao: „Zašto ste uvek u tim oblacima?“. Odgovorio je: „Ne, kralju, ja sam odviše na suncu“.

Kapablankin konj je tog 18. juna 1918. u Njujorku bio posebno raspložen. Završavao se Prvi svjetski rat, u cijelom svijetu osjećao se optimizam. Čovječanstvo je čekalo bolje dane. I bilo naivno, kao i obično. A Kapablankin konj se razdžilitao. Svojoj kraljici obećao je blistavu kombinaciju. Ona je od njega zahtjevala ljepotu a ne vještinu. Odgovorio je: “Kunem se, gospo, da se ne služim Baš nikada veštinom”.

I tako dama i skakač su stvorili kombinaciju  koja će se vječno pamtiti“.

Dragan je iznad svega dobar čovjek, čiste duše, koji s radošću pomaže drugima. „Vera u radost, gotovo je ista kao i sama radost“, pisao je Šekspir. Takav je bio i kao selektor muške reprezentacije Crne Gore, kao kapiten i predsjednik trofejnog  Šahovskog kluba Mimoza i kao dugogodišnji direktor Radio Tivta. Čovjek sa neiscrpnim zalihama pozitivne energije. S njim je uvijek lijepo, bez trunke tenzije. I kada obilazite Rimski teatar u plovdivskom starom gradu,  šetate sibirskim šumama, ili krstarite Bosforom. Kako smo se radovali pobjedama u finišu Olimpijade u Drezdenu! Zavjesa je spuštena, naša reprezentacija ostvarila podvig, osvojivši 26. mjesto u konkurenciji 147 svjetskih selekcija. Velemajstor Dragiša Blagojević osvaja zlatnu medalju za izuzetan rezultat na četvrtoj tabli (8 iz 9) Sjajan debi selektora, koga smo voljeli!

Prirodno je da takav čovjek piše knjige s puno ljubavi. Izrazito nadaren pisac dospio je u fazu  stvaralačke zrelosti i velike produktivnosti. Pored knjige koju predstavljam, uskoro će se pojaviti sjajno djelo „Poetika završnica“. Riječ je o svestranom autoru, koji je do sada objavio pet knjiga. Napisao je brojne priče, pjesme i aforizme koje objavljuje u časopisima u regionu. Posebno je uspješan u pisanju fantastičnih priča. Veliki as za pisanje recenzija. Izdvajam osvrte na knjige novinara i pisca, Dušana Miklje, koje je objavila ugledna izdavačka kuća „Laguna“.

Postoji li u knjizi „Kad figure ožive“ segment koji je mogao biti bolji? Odavno smo izgubili iluziju da je moguće napisati savršenu knjigu. Možda je izbor dijagrama trebao biti za nijansu brižljiviji. Dragan ima svoju literarnu, umjetničku viziju, od koje ne odstupa. Takav stav i samopouzdanje zaslužuju respekt. Sa druge strane, knjiga obiluje upečatljivim dijagramima svevremenskih velikana. Utisak je da Dragan beskrajno vjeruje u lijepu riječ. Neosjetno plovimo prema kraju knjige sa vještim kormilarom, meštrom pisane riječi. Autor ispisuje efektnu zavšnu poentu.

I kad sve prođe, kad sve propadne i nestane, ostaće priča. I ostaće šah!

Velemajstor i putopisac Milan Draško

Čudesna knjiga – čudesni crteži


FM Dragan Popadić

Pjesnik i šahista iz Tivta Dragan Popadić završio je svoju novu knjigu „Kad figure progovore“. Crteže u knjizi uradio je njegov brat akademski slikar Ljuban Popadić.

Evo dijela iz knjige posvećenog topu sa Ljubanovim ilustracijama.

Praunuk ovog Štajnicovog topa bio je ponosan na svog prađeda. Ali, već mu je dosadilo da mu svi u porodici, a i drugi, stalno govore o podvigu njegovog pretka i obavezi koju imaju nasljednici da i oni nešto slično urade. I praunuk se povukao u sebe, čak je i pao i u depresiju. Govorio je sebi: “Bože! Bože! Što jadan, prazan, bljutav, beskoristan, Izgleda meni sav rad ovog sveta“. I tako je to trajalo neko vrijeme. Kraljica se baš bila zabrinula. Pozvala je njegove prijatelje oficira i pješaka i rekla im: “I zato molim vas obojicu, Od detinjstva ranog što ste rasli sa njim, I što mu znate i mladost i ćud, Da ostanete na našem dvoru tu, za neko vreme; da ga društvom svojim razonodite“. Oni uglas odgovoriše: „Nek’ nebo da da naše prisustvo I rad koriste i dragi mu budu!“. I top se promjenio. Popravilo mu se rasploloženje, počeo je čak i da se smije. I odlučio je da i on napravi kombinaciju na koju bi i prađed bio ponosan. Njegov brat, drugi top, mu je obećao bratsku pomoć. Tog hladnog januarskog dana u Vajk an Zeu 1999.  igrala se partija Kasparov – Topalov. U oba tabora moglo se čuti: „Vazduh ljuto grize. Hladno je veoma. Oštar mraz, sve seče“. Uprkos hladnoći stvorena je šahovska ljepotica sa čudesnom žrtvom topa. Kada je bijeli žrtovao topa za pješaka, crni monarh je zabrinuto vrtio glavom: „Dana mi i noći, Ovo je tako čudno, neobično“.

1.   Kasparov Garry – Topalov Veselin

Vajk an Ze 1999.

24. Td4!! cd4 25. Te7+!! Kb6 26. Dd4+ Ka5 27. b4+ Ka4 28. Dc3 Dd5 29. Ta7 Lb7 30. Tb7 Dc4 31. Df6 Ka3 32. Da6 Kb4 33. c3+! Kc3 34. Da1+ Kd2 35. Db2+ Kd1 36. Lf1! Td2 37. Td7! Td7 38. Lc4 i bijeli je dobio u 44. potezu.

FM Dragan Popadić: „Kad figure ožive“


Tivatski FIDE majstor Dragan Popadić završava svoju knjigu „Poetika završnica“ koju je posvetio završnicama crnogorskih velemajstora i intermajstora, a već je počeo da piše novu šahovsku knjigu „Kad figure ožive“. Riječ je o neobičnom poetskom ostvarenju koje će vas oduševiti.


KRALJ

Nije lako biti kralj. Nije lako komandovati vojskom. Brinuti o svim tim dušama. Starati se o njima. Voditi računa o njihovim potrepštinama I zahtjevima. Uskladiti ih sa zahtjevima drugih figura. Plakati za njima kad odu u “vječna lovišta” jer su njega štitili. On poštuje svoju vojsku. I zahvalan im je što revnosno obavljaju svoju dužnost. Ali, kralj k’o kralj. Često je isuviše sujetan. I zbog toga gine i on i njegova vojska. Kada prevlada svoje slabosti, kao mudar vladar zna kad treba ući u bitku. Kidaju se okovi rokade i monarh hrabro i ponosito stupa na bojno polje. Kao da želi pokazati svojim podanicima da još nije za staro gvožđe. I da prestanu sa ogovaranjem. Čuo je on za to.

 Šortov kralj, u partiji protiv Timana 1991. prelazi pola table, da pomogne svojoj kraljici u matiranju protivničkog kralja, koji, sa svojom vojskom panično i bespomoćno gleda sopstvenu propast.

Short Nigel D – Timman Jan H

Tilburg 1991.

31. Kh2 Tc8 32.Kg3 Tce8 33. Kf4! Lc8 34. Kg5! 1:0

Malo se ulienjio u rokadi. I ovo kretanje cik cak po serpentinama nije baš dobro za njegove zglobove. Ali, za ljepotu treba malo prodrmati tijelo.

Kraljica

Kraljica je najhirovitija figura. Teško se može obuzdati. Voli ona svog kralja, štiti ga i pazi, spremna je i život dati za njega. Ali, najviše voli da se rastrči po tabli i da plaši protivničkog kralja. Dama se hrani strahom tuđeg kralja. Nekad se dama žrtvuje zbog mata.

Lijepa je, iako ne i neočekivana, žrtva dame koju je velemajstor Milan Draško sproveo u partiji sa Ross Michaeles-om u Italiji 2000. Draško, koji je očito tog dana bio posebno inspirisan, prvo je žrtvovao topa, a onda i vladarku. Bogata trpeza protivničkih teških figura očito se nije svidjela francuskom internacionalnom majstoru, koji je momentalno predao partiju. Ne čekajući da drugi bijeli top, u sadejstvu sa skakačem i  pješakom zada konačni udarac.

Milan Drasko – Ross Michaeles

Arko 2000.

39. Dh6+! 1:0 (na 39… Kh6 40. Th5#)

I kao što kaže Šekspir “Usamljen nikad kraljev uzdah nije, vazda se s njim opšti jauk slije”.

 (Inače, danas je Milanu Drašku rođendan. Srećan rođendan velemajstore!)

KONJ

Konj je najčudnija figura. Čudan je i samom sebi, a kamoli drugima. Ne može da stoji u mjestu, stalno bi negdje skakutao. Poštuje druge, ali živi u svom svijetu. Preskače druge figure, ali nije nadmen. Jednostavno krv mu je vrela. Kad uspije da obuzda svoj temperament, njegova uloga u trijumfu je još značajnija. Kao u partiji Šort – Timan u Amsterdamu 1988. godine. Sedam poteza bijeli konj je bio nepomičan na polju g5. A tako mu se skakalo. Međutim, vidio je da njegovi drugari, predvođeni razigranom kraljicom, pletu mrežu oko protivničkog kralja koji je ostao na početnom polju. Njegov drugar top se čak i žrtvovao da bi eliminisao jakog skakača na polju c4. I konačno je došao njegov čas. Počeo je da skače, na polje e4, pa na d6 i na b7. Tu je dao šah koji je označio i kraj partije.

Short Nigel D – Timman Jan H

Amsterdam 1988.

23. Se4 ef5 24. Sd6+ Dd8 25. Lg5 f6 26. Sb7+ 1:0

FM Dragan Popadić

Dragan Popadić: O knjizi Nenada Neša Stankovića “Najveća tajna Bobija Fišera”


KAD SE ANĐELI RADUJU A LJUDI PROSVJETLJUJU

Za 60. rođendan, ovog 26. avgusta, dobio sam na poklon knjigu Nenada Neša Stankovića “Najveća tajna Bobija Fišera”. Pričitao i uživao. Ne samo zato što Fišera smatram najvećim šahistom svih vremena, ne samo zato što me ova knjiga podsjetila na meč Fišer Spaski na Svetom Stefanu, gdje sam bio specijalni izvještač Radio Titograda, ne samo zato što sam se prisjetio mlađih dana, već i zato što je Stanković napisao zanimljivu knjigu sa mnogo poznatih i nepoznatih detalja o ovom meču, koje je mogao znati kao Fišerov personalni asistent. I nije ovdje pravo pitanje da li je nešto izmislio, dotjerao, preradio, ili da li je sebi dao prevelik značaj? Pravo pitanje je da li je ispričao zanimljivu priču o genijalcu, usamljeniku, čudaku, čovjeku nježne duše u surovom svijetu koji traži uniformnost i poslušnost. Odgovor je pozitivan. Stanković je, začudo za jednog menadžera, iskazao poetsku tananost, široko obrazovanje i interesantan stil pisanja. Način na koji je riješavao Fišerove neobične zahtjeve pokazuje visprenost i snalažljivost menadžera, kakvih je dosta po svijetu, pa i kod nas, ali način na koji je pisao o nepobjeđenom prvaku svijeta, pokazuje da je među rijetkima koji mogu da osjete titraje tuđe duše. Da li je sve u knjizi istinito i da li je sve bilo onako kako autor piše, ostavljam čitaocima da prosude, a Stankoviću da se suoči sa samim sobom. Tu naročito mislim na scenu kada Spaski od Stankovića traži 300 hiljada dolara da ne pobjedi Fišera, koji je u Beogradu, u nastavku meča, u padu forme. Da li bi to uradio jedan džentlmen kakav je Spaski? Ja čisto sumnjam. “A šta će zaustaviti sumnju kad se javi?” . Ali, i ostavljam prostor da je možda i moglo biti tako. Jer čudan je čovjek, a u ovom svijetu mnogo je mjesta “gdje je neko ošamario dijete ili ubio lastu”. Čudan je čovjek i samom sebi, a kamoli drugima. Neki naši postupci su neobjašnjivi. Ali, kaže Šekspir, “budi iskren prema sebi, pa ćeš biti i prema drugima”,

U svakom slučajuu, Stanković je i osjetio taj ponor između Fišera kao genijalnog šahiste i Fišera kao pacera u političkim stavovima, i mržnji prema Jevrejima. Prije jedno 15-ak godina u “Šah mat listi” Gorana Tomića napisao sam tekst u Bobijevu odbranu, nakon što ga je jedan šahista optužio za neke izrečene političke stavove. I tad sam ga uporedio sa Bodlerovim Albatrosom. Na palubi, čitaj u politici, Fišer je nezgrapan i služi za porugu mornarima, čitaj svima nama. Ali, kad se vine u visine, čitaj u magični crno bijeli svijet sa 64 polja, on je je veličanstven i ostavlja bez daha. Uostalom zašto bi izvanredni šahista, čitaj doktor, inžinjer, glumac… bio izvanredan politički analitičar? Još kad je opterećen kao Bobi, stavovi su mu uglavnom pogrešni. Ali, i tu treba zastati i razmisliti. Fišer je bio strastveni zagovornik teorija zavjera. Sedamdesetih godina to je izgledalo čudno. Danas mnogi tako razmišljaju. Ili pitanje vremena u šahovskoj partiji. Genijalni šahista izmislio je novi sat. Sa dodavanjem vremena poslije svakog poteza. Na ovom satu igrao se meč Fišer-Spaski na Svetom Stefanu i Beogradu. Danas svi igramo na Fišerovom satu. Fišer je izmislio i novi šah, predlažući drugačiji početni raspored figura. Takmičenja se danas organizuju po tzv. Fišerovom šahu, gdje teorije otvaranja možete baciti u vodu . To i jeste jedna od vrijednih poruka Stankovićeve knjige. Budite oprezni u izricanju stavova. Ne budite tvrdoglavi. Razmislite o vašim i tuđim argumentima sa kojima se ne slažete. To nam toliko fali u ovom svijetu površnosti, jednobraznosti i odsustvu dilema. Reći ćete, pa Fišer prvi nije bio takav. Pa šta? Ne mora da znači da je bio u pravu. Ali, takav je bio za šahovskom tablom. Imao je dileme, učio je, analizirao, pratio teoriju, i na kraju donosio odluku koje se čvrsto držao. Svi dobri šahisti to rade. Za tablom nisu isključivi i tvrdoglavi. Jer će izgubiti partiju. Zato je, po meni, šah veći od života. U šahu dunster ne može biti šampion, jer mu “striko radi u Vladu”. U životu može. Ne samo u Crnoj Gori, nego širom svijeta.

Neki lirski momenti u ovoj knjizi su za pamćenje. Recimo, prvi susret Fišera i Spaskog u Beogradu, uoči meča. Autor s pravom konstatuje da “u životu svakog čoveka postoje momenti kada on celim svojim bićem postane svestan da prisustvuje nečem sasvim posebnom i izuzetnom”. Takav je bio taj susret svjetskih šampiona u romantičnoj Skadarliji. Ili pasaži o kontroli, jer autor sjajno primjećuje da u “Fišerovom shvatanju svijeta sve i svako je morao biti pod nečijom kontrolom”. Za tablom Fišer je bio taj koji kontroliše, “veliki kreator, vlasnik, veleposednik, ultimativni kralj koji ima moć bez ograničenja ili granica”. Mnogi šahisti imaju taj osjećaj. Ne možete platiti sve račune, administracija vas maltretira, recepcionar ne razumije što će vam bolje osvjetljenje u sobi, automehaničar se podsmjeva vašem znanju o motoru. I onda sjednete za šahovsku tablu i sve zaboravite. Uronite u svijet mašte i postajete dirigent čudesne vojske u čudesnoj simfoniji. I ako izgubite to nije zato što vaš protivnik ima para, što je ljepši od vas, što ima uticajne rođake, već zato što bolje igra šah od vas. Barem u toj partiji. Ili konstatacija da je zavolio Fišera kao što se “voli čudni stric kojeg se cela familija stidi i koji se iznenada vrati u rodni grad posle višedecenijskog lutanja po svetu, bez ušteđevine, ali sa pričama i pridikama za sve njih”.

Zanimljiva je i priča iz Budimpešte kada je Stanković pitao Bobija da li bi mogao nekog da ubije samo zato što je Jevrejin. I njegov odgovor: “Ja nisam ubica. Ja samo pričam, objašnjavam. Nikada! Nikada! Ne! Nikako!” I lucidna autorova konstatacija: ”Ako ne ubija i prejaka riječ”.

Ova knjiga može poslužiti i kao priručnik za organizovanje spektakla. Takav je bio meč na Svetom Stefanu. Koštao je mnogo. Ali, šta su novčanice sem parče papira kome je neko dao vrijednost. Ostao je istorijski događaj, ostala je priča, ostao je mit. Izgnani kralj se vratio u svoje kraljevstvo. I to na ovim našim prostorima. A da smo u Crnoj Gori bili malo pametniji i poslušali predlog Bonje Ivanovića da se Fišeru da azil, sada bi Crna Gora bila mitsko mjesto. Vjerovatno bi ovdje Fišer bio sahranjen, i rijeke hodočasnika bi se slivale da vide grob genijalnog šahiste. Lijepe bi novce od toga mi zaradili. I ne bi bili prvi koji su se okoristili od Fišera.

Autor nas u knjizi podsjeća na press konferenciju na Svetom Stefanu, dan uoči početka meča. Prisustvovao sam toj konferenciji i sjećam se da nismo bili sigurni da li će se Fišer uopšte pojaviti. Kada je ušao u salu nastalo je komješanje. Sa zaprepašćenjem sam posmatrao scenu kad je Fišer pljunuo na papir, faks poruku američke Vlade da mu se zabranjuje da igra meč jer je tadašnja Jugoslavija bila pod sankcijama UN. Tada mi je to djelovalo pomalo nepristojno. Danas shvatam da je to bio genijalni potez, doduše, saznajem iz knjige, vjerovatno unapred planiran. Bobi je jednostavno poručio – pljujem ja na vas i vaše političke dogovore. Ja jednostavno hoću da igram šah. Igra je najvažnija a ne politika. I zar nije to tačno? Zar nije svijet kasnije nastavio da sarađuje sa Slobodanom Miloševićem “garantom dejtonskog sporazuma”, kako su ga nazivali. Oni mogu da sarađuju a Fišer ne može da igra šah. Ali, da ne bude zabune, podsjeća nas autor, Fišer je uvijek pravio razliku između oligarhije i naroda. Kako u SAD tako i u svim drugim državama svijeta. Bez obzira na staru floskulu da “narod ima vlast kakvu zaslužuje”.

Propovjednik kaže: ”Sve ima svoje vrijeme. Svaka stvar ima svoje vrijeme pod nebom”. Tako je i došlo vrijeme spektakularnog Fišerovog povratka. Postojala je Fišerova želja, postojala je želja Spaskog, postojala je Zita Rajčanji, Fišerova djevojka, postojao je glavni mecena- kontraverzni biznismen Jezdimir Vasiljević, postojao je sposobni direktor meča Janoš Kubat, postojao je i Neš Stanković. Ali, sve to ne bi bilo dovoljno da se zvijezde nisu namjestile kako treba. Možda se sve događa slučajno, a možda ima nešto, što bi rekao Šekspir, ”što smjerove naše uobličava”. I o tome govori ova knjiga, što nas tjera na razmišljanje. Koliko pojedinac tvori istoriju, Koliko istorija stvara pojedinca? Koliko ima predodređenosti na ovoj čudnoj plavoj Planeti? Da li je sve zapisano ili se naše sudbine mogu promjeniti? I gdje smo mi u svemu tome? Ovu knjigu možete čitati i kao priču o trijumfu, sreći i utjehi. “Ako sve to uopšte postoji, ili ako mi to razumeti možemo”.

Stanković nije šahista i u knjizi se nije mnogo bavio šahovskim pitanjima. Ipak, ostavio je dilemu čitaocima, sa kojom snagom je Fišer igrao meč protiv Spaskog na Svetom Stefanu i Beogradu? Za mene nema dileme. Fišer je igrao izvanredno. To je pokazao već u prvoj partiji kada je u Španskoj partiji potpuno nadigrao protivnika. I sjajan manevar bijelog skakča koji će, nakon izmjene teških figura po A liniji, doći na polje a3 i napasti nebranjenog pješaka na b5. Spaski je, uvidjevši plan bijelog, žrtvovao figuru, nedovoljno za spas. Fišer je igrao precizno do samog kraja. A šta tek reći za 11. partiju meča. Sjećam se da sam se javljao uživo u program Radio Titograda kada se igrala ta partija. I tada sam rekao da prisustvujem rađanju jednog genijalnog umjetničkog djela. Ta partija i jeste to. Silna energija bijelih figura koje je vodio genijalni vojskovođa. Spaski je nemoćno gledao kako neprijateljska konjica pleše oko njegovog kralja. Sve što je mogao da uradi je bilo samo da uđe u izgubljenu završnicu koju je njegov protivnik odigrao precizno do bola. Ovakve partije ostaju da svjedoče da je šah i umjetnost, a ne samo sport i nauka. I u pravu je Stanković: Ovome se” anđeli raduju a ljudi prosvetljuju”.

Fišerov povratak šahu bio je jedna velika bajka. Imali smo i princa i princezu, i zlog vuka. Imali smo i hepiend. To što je kratko trajao, govori o nesavršenosti života, a ne bajke. Za trenutak sve je stalo. Utihnulo. I rat, i meci, i jugoslovenska tragedija. I nesavršenost svijeta. Ostala je samo igra. Čudesna, tajanstvena, neobjašnjiva. Ostaja je pouka da postoji druga šansa. Ne daje je život uvijek. Zato je treba iskoristiti. Nenad Neš Stanković nas je podsjetio na to. Dovoljno da sa pažnjom pročitamo njegovu knjigu “Najveća tajna Bobija Fišera”. A njegova najveća tajna bio je on sam. Glavom i sjedom bradom. Što se tiče Stankovića, u svojoj 27. godini on je imao tri zadatka. Da Fišera štiti od drugih, od Fišera samog i od  sebe. Četvrti zadatak, pisanje knjige, došao je kasnije. Čini se da je sva četiri zadatka Neš uspješno obavio. Posljednjom zadaćom pridružio se onima koji znaju da smo mi “građa od koje se prave snovi”.

Dragan Popadić, FIDE majstor iz Tivta

Maksim Lutovac – Šahovski vijenac (osmi nastavak)-Brže i jače; Previd Sofije Polgar


BRŽE I JAČE

                Pravila o “cugu” su se decenijama “usavršavala” na štetu igre i glavna rola je data zastavici na časovniku. Poznato je da su veliki šampioni bili sjajni “revolveraši”, ali i protivnici brzopoteznog šaha, kao npr. Svetozar Gligorić.

                Kada je zastavica postala presuditelj, bez obzira na poziciju ili materijal na tabli, M. Ćetković svoje negodovanje je izrazio originalnom mišlju: “Najbolje je da se skinu figure sa table i da partneri lupaju po satu. Ko bude udarao jače i brže – dobiće partiju”.

(Radojica Dabetić)

PREVID SOFIJE POLGAR

U Njujorku je 1985. odigran veliki open-turnir (veliki i po snazi igrača i po nagradama!). U grupi igrača bez rejtinga igrao je mk Božidar Ćetković i susreo se sa 10-godišnjom Sofijom Polgar. Božu, bratu čuvenijeg Moma, smiješila se nagrada od 1000 dolara, ali je, sa malecnom Sofijom, došao u izgubljenu poziciju. Njegovo sjećanje: „Ona je za vrijeme igre stalno trčka-rala po sali i igrala se sa nekim djevojčicama, preskačući konopac. Među¬tim, za tablom, vukla je odlične poteze. Na sreću, u dobijenoj poziciji, gru¬bo je pogriješila. Primijetio sam da i drugi igrači, nekoliko puta stariji od nje, nijesu sijali od sreće kad bi dobili nju za partnera. Poslije partije, njena majka je rekla: „Drugi put se nećete tako izvući!“ Drugog puta nije ni bilo, a Sofija je ubrzo potom pobjeđivala velemajstore. Kao i njene sestre: starija Žuža, svjetska šampionka i mlađa Judit, možda najbolja u tom triju sestara.“   Da vidimo tu partiju koje se Božidar, kako kaže ne stidi, jer je u Sofiji osjetio buduću šampionku.

Maksim Lutovac – Šahovski vijenac (sedmi nastavak)-Superemen šaha


SUPERMEN ŠAHA

Šahovska, ali i šira javnost, odavno želi da sazna koji je šampion svijeta najbolji u istoriji šaha. Teško da će to ikada saznati, jer pravog odgovora na to pitanje i želju, naprosto, nema, i ne može biti. Ko će reći, ko ima argumenata ili smijelosti da kaže: ko se više približio nebu – Ikar ili Gagarin?

Sve do Fišerovog dramatičnog osvajanja šahovskog prijestole 1972. godine u Rejkjaviku, za šampiona šampiona smatrani su Aleksandar Aljehin, Emanuel Lasker i Hose Raul Kapablanka, najčešće tim redom i s malom razlikom u anketama i istraživanjima, zavisno od države ili mega – turnira.

Fišerovo svrgnuće sovjetske dinastije, jedinstveni put do titule i sukob sa FIDE, uzdigli su ga, u viđenju njegovih fanova, do neslućenih visina, tako da se smatralo da je potisnuo stare šampione i postao naj-naj u novoj eri šaha. To mišljenje zastupa, a može mu se vjerovati, Fišerov prijatelj i poštovalac, velemajstor Božidar Ivanović, višestruki šampion Crne Gore i Jugoslavije.

Meteorski uspon, sličan Fišerovom, imao je i Gari Kasparov, trijumfima na svim turnirima i pobjedom u meču sa A. Karpovom. U prvom, koji je trajao 46 partija, sačuvao je rusu glavu, a u drugom je, pobjedom u poslednjem kolu sa 13:11, na nju stavio lovorov vijenac prvaka svijeta. U šahovskom svijetu, promjenljive ćudi, stvorila se dilema: Fišer ili Kasparov, posebno zbog toga što je Fišer već pripadao istoriji šaha. Međutim, njihovu popularnost i prestiž nijesu pokolebali prvaci “blijedog lika” poslije Kasparova, ni u verziji FIDE ni iz GMA, Kasparovljevog oduženja profesionalaca, ali jeste novi junak iz naroda – viking Magnus Karlsen, šampion novog senzibiliteta i predvodnik kompjuterske generacije asova. I vrhunski šahisti, sa rejtingom blizu 2800 poena, i poklonici šaha smatraju da je Karlsen već nadmašio svoje velike prethodnike. Toj procjeni sklon  je i moj prijatelj, internacionalni majstor dr. Ljubo Živković, koji neće da zaigra za klub ili na nekom turniru, ali sistematski analizira Karlsenove i partije njegovih rivala.

Naš izbor za supermena šaha glasi:

Aleksandar Aljehin (1892, Moskva – 1946, Lisabon)

Šampion svijeta od 1927. do 1946. godine, kada ga je napustio kao jedini neporaženi šampion. Umro je u lisabonskom hotelu “Park” i nađen za šahovskom tablom. Svjetski prvak je postao 1927. godine, pobjedom u meču sa do tada nepobjedivim Kapablankom, koji je u karijeri izgubio svega 35 partija. Za razliku od njega, Aljehin je živio i disao sa šahom, odigrao najviše turnirskih partija. Od 1909. do 1939. godine odigrao je 984 partije: dobio 562, remizirao 323, i izgubio 99, sa procentom uspješnosti 73%.

(Nastaviće se)

Maksim Lutovac – Šahovski vijenac (šesti nastavak)-Za sve je on kriv; Taljev autogram


ZA SVE JE ON KRIV

U Tuheljskim Toplicama, zaista prekrasnom mjestu za odmor i rekreaciju, sredinom oktobra 1982. odigrana je Ekonomijada. Sastav šahovske ekipe: Ćetković, Lukšić, Stanovnik i Marković.

Slobodnog popodneva Momo i ja odemo u Kumrovec, udaljen devet kilometara, da posjetimo Titovu rodnu kuću, čuvenu marksističku školu i još po nešto. Ostvarimo namjeru, sjednemo u birtiju da predahnemo, popijemo po čašu graševine da se osvježimo, pa na stanicu. Kad, posljednji autobus otišao u 18:00 časova, dakle, prije 15 minuta.

Nema varijante – krenemo pješice. Sumrak se spušta na proplanke Zagorja, hodamo i gunđamo.

“Ipak je On bio nenadmašeni maher, i mrtav iskoristi priliku da nas pređe”, komentariše u jednom trenutku Momo.

“Momo, nikada nijesmo bili čanovi Partije, morao je kad-tad da nas, za tu “nevjeru”, kazni”, nevoljno dodajem.

TALJEV AUTOGRAM

“Skadarlija” je bila omiljeno sastajalište boema, umjetnika, ali i šahov- skih asova. Jedno veče u njoj su se našli Gliga (Svetozar Gligorić), Miša (Mihailo Talj), Bonja (Božidar Ivanović), Velimirko (Draško Velimirović), okruženi vjernim fanovima, i uživali u muzici, pesmama a la Divna Kostić i razgovoru, kad primjetiše da neki čovjek fiksira Talja. Svi ga pogledaše   i opazie kako sjedi za susjednim stolom, drži blokče u ruci i nešto skicira. “Pustimo čudaka” prećutno se saglasiše, i nastaviše da uživaju u skadarlijskoj noći. Poslije izvjesnog vremena onaj čova priđe Talju i dade mu list  iz bloka. Svi se nagnuše oko njega i vidješe sjajan Taljev portret. “Nu, čto eta?”, upita Miša slikara. Ovaj, malo zbunjen, reče: “100 DM!” Talj ga, sa onim njegovim crnim očima i hitrim osmjehom, pogleda: “Padaždi”, reče mu, pa se brzo potpisa ispod portreta i reče: “Sada vrijedi 500DM!”.

Zbunjeni autor portreta nije znao šta će sa crtežom, a ni sa sobom.

Talj je morao da igra, a igrao je do poslednjeg daha, pobjedivši, pred odla- zak sa ovog svijeta, na blic turniru i aktuelnog svjetskog prvaka Kasparova!

Taljeva labudova pjesma i pobjeda.

Maksim Lutovac – Šahovski vijenac (peti nastavak) – Radeva poenta; Pravila, pravila;


RADEVA POENTA

ŠK “Mornar” iz Bara je, prihvatajući modu “kićenja tuđim perjem”, davno angažovao Rada Miovčića, igrača majstorske snage iz Sarajeva. Bio je tvrd orah i velemajstorima i, vjerovatno, najuspješniji u barskoj ekipi. U periodu 1990-1995. prošao je “scilu i haribdu”, ali je sačuvao glavu i rijetku dobrotu. Nazvao ga je Lutovac u šeher Sarajevo da pošalje nešto za knjigu, a Rade se nećka. “Skiciraj događaj, samo da se vidi poenta”, kaže mu Lutovac. “Imam poentu!”, uskliknu Rade, “Dobio sam unuka!”, “Neka ti je živ i zdrav” odgovori Maksim, ni bolje vijesti ni ljepše poente od te”.

PRAVILA, PRAVILA…

Šahovska pravila, naročito u oblicima ubrzanog šaha “usavršena” su do besmisla. Ali moja partija sa Slavkom Dedeićem na Memorijalu “Ra- donja Bojović”, početkom vijeka, pokazuje nove mogućnosti razvoja pra- vila.

Dediću je, umjesto pobjede nada mnom, upisana nula i sastavljen parovi za sljedeće kolo. Dedić se pobunio, ali i vodeći igrači, jer su se na- vodno pripremili za svoje protivnike.

Sudija M. Pješivac prihvata njihov stav, ali Dedić, kao frešak pravnik, dobija priliku da demonstrira svoje znanje i podnosi iscrpnu žalbu Turnirskom odboru, ali je neoprezno (kako se pokazalo) napomenuo da je su- diji prijavio svoju pobjedu s razdaljine od nekih 5-6 metara. Iako je sve bilo kristalno jasno, Odbor se našao u nebranom grožđu i njegov predsjednik, navodeći kao argument da sporna partija bitno ne utiče na opšti plasman, donosi solomonsku odluku:

Odbija se žalba Slavka Dedića, jer rastojanje između sudije i igrača, pri prijavljivanju rezultata, ne može biti veće od 3 (i slovima) tri metra!!

Slavko je ostao bez poena i bez takse na žalbu. Baš se uspavao dobri Ginis.

Maksim Lutovac – Šahovski vijenac (četvrti nastavak) -Profesorov revanš; Danguba; Svejedno


PROFESOROV REVANŠ

Na mom prvom izletu u ivangradskoj gmnaziji, kod manastira Đurđevi stupovi, a poslije prelaska iz Kotora, đaci me prosto odvukoše kod profesorskog tabora.

“Ti si dakle, taj. Sjedi da te Žika presliša”, reče mi Veljko Živković, moj profesor matematike, inače dasa i džentlmen i pokaza na postavljenu tablu. Meni je matematika “išla” kao Lim uzvodno i nijesam znao šta da radim. Ipak, nadvlada zov šaha i profesor brzo, i na oko ravnodušno, reče da je dosta za taj dan. Revanširao mi se na neobičan način. Nekim povo- dom se u zbornici velike gimnazije i po broju i po dometima đaka, povela rasprava o vezi između matematike i šaha. Kada je bila na vrhuncu, prekide je profesor Veljko: “Ma, šah i matematika nemaju blage veze. Živi dokaz za to je onaj Lutovac iz VIII-2”!

(M.L.)

DANGUBA

Na jednom polufinalnom turniru za prvenstvo Crne Gore u šahu zauzeo sam prvo mjesto i hvalio se svojim efektnim pobjedama nad nekim majstorima. Jedino o tome nijesam smio govoriti u svojoj kući, jer mi je to zabranio otac. Odvra- ćao me od šaha, smatrajući da je to gubljenje vremena.

Tako je o šahu govorio i mitropolit crnogorski, gospo- din Danilo (Dajković). Jednom su Vladici predstavili Ljuba Živkovića: „Gospodine Vladiko, ovaj mladi čovjek je doktor Ljubo Živković, predsjednik Društva ljekara Crne Gore, ali ga više znaju kao šahistu – on je internacionalni majstor.

Vladika nježno grli šahistu i kaže: „Što ćeš, dijete moje, svaki čovjek mora imati neku manu“.

Ljubo mu skrušeno replicira: „Neće biti, valjda, gospo- dine Vladiko, da je to što igram šah neka mana“?

A Vladika sasvim smireno: „Boga mi, sine moj, jeste. Ja sam vavijek svaku dangubu smatrao manom“.

Milenko Ratković


SVEJEDNO

Šahisti još pamte mamutski šampionat Jugoslavije u Sutomoru 1973. (260 učesnika!). Bilo je na njemu mnogo zgoda, a o ovoj se još prede priča.

Baranin Novica Vučković (poznato ime rukometa) u partiji protiv mlađanog protivnika krenu oštro kraljevim pješakom (1. f4). Partner prihvati izazov i sa 1…e5 uđe u oštru poziciju, vrlo osjetljivu za bijelog. Poslije par poteza Novica reče: „Ova tabla je okrenuta naopako. Smeta mi da pišem poteze…“ Srušiše figure, okrenuše tablu, poređaše armije i sada Novica zaigra daminim pješakom: 1. c4!!

Njegov protivnik gleda, ćuti, nešto se muči, a onda će:„Izvinite, ali ste prije igrali 1. f4…“

„Ajde, jadan, šta pričaš„, odgovori Novica. „Svejedno je s ove ili one strane…“

Partner se ne usudi da nastavi dijalog i glatko izgubi u dvadesetak poteza!

Maksim Lutovac – Šahovski vijenac (treći nastavak) – Čuvar meda; Klub bez žena; Svjetski prvak


ČUVAR MEDA

Velemajstor Milan Draško, i sam šahovski pisac, koji je nekoliko sezona proveo među Zemuncima, ovako evocira sudbonosni meč u hotelu “Jugoslavija” (tada je Jugoslavija još bila ujedno):” Sjećam se tog finala KEP. Imali smo najbolju ekipu u Evropi, ali nije nam se dalo. Izgubi Geljfand bijelim protiv Gdanskog. Mada ne možemo sve svaliti na Borisa, jer je u Beogradu Kramnik izgubio na prvoj tabli protiv Širova. Godinu ranije u Bugojnu i tada u Beogradu propuštene su istorijske šanse.

Ja sam tada bio neupotrebljiva rezerva (u “atomskom timu”), ali sam dobio na značaju kao čuvar meda. Sjećam se, dolazili su Kramnik i Anand, pozdravili klimoglavom i bez riječi odlazili sa teglom meda u ruci. Nekom od njih je med bio gorak. Mislim da je Anand pobijedio Lembida Olja. Izgubili smo 3,5:2,5”.

Radomir Mićunović

KLUB BEZ ŽENA

Prvi šahovski klub u Baru osnovali smo 1952. Učlanjeno je osam- deset šahista, bez ijedne žene. Kao predsjednik kluba, nastojao sam da na- đem neku šahistkinju. Čuo sam da dobro igra šah Borka Radunović, tada još djevojčica. Da bih se u to lično uvjerio i nagovorio je da se učlani u klub, pošao sam u kuću njenog oca, popa Pavla. Odigrao sam s njom dvije partije i obije izgubio. Željan revanša, riješio sam da više razmišljam u svakoj narednoj partiji, ali – na moju veliku žalost – ona nije htjela više da igra. Nikad više nijesam s njom igrao šaha i kad god je sretnem podsjetim je da mi još duguje revanš.

Ne samo barski, nego ni drugi crnogorski šahovski klubovi nijesu imali šahistkinja. Čak je i reprezentacija Crne Gore učestvovala na save- znim ekipnim šampionatima bez šahistkinja i zbog toga u svakom meću gubila po dva poena par-forfe. Kada je neka Slovenka pitala našeg kapitena Sredanovića zašto nemamo šahistkinja, rekao je: „Mi nemamo žena ni za druge potrebe, a kamoli za šah“!

(Milenko Ratković)

Svjetski prvak

Na slobodnom danu, jednog davnog prvenstva, ćaskali učesnici o crnogorskom šahu. Uglavnom, bez uslova nema napretka i uspjeha, ne može se rvati sa jačima. Neočekivano, razgovor prekide Momčilo Vuković, inače skeptik po prirodi: „Ipak, Crnogorac može biti prvak svijeta!“

Svi ga u čudu i upitno pogledaše. „Ne šalim se. Kad bi spojili najbolje osobine naših igrača, bio bi to svjetski prvak. Od Minića uzmemo znanje teorije, od Ivanovića invenciju i napad, od Đoka (Đurovića) lovački par, od Ljuba (Živkovića) i Bajovića odbranu, od Lutovca topovske završnice, od…“, a pošto se nabrajanje oduži, višestruki prvak Momčilo Ćetković nestrpljivo upade: „Od mene, a šta bi od mene uzeo?“ „Ime!“, opali Vuković iz cuga. „Zamisli kako bi to lijepo zvučalo: Momčilo Ćetković – prvak svijeta.“

(Momčilo Vuković)

(Nastaviće se)

Maksim Lutovac – Šahovski vijenac (drugi nastavak) -DAME I JUNOŠE


U Crnoj Gori dugo je vladao običaj da za trpezu prvo sjedne domaćin kuće, i to na njeno čelo, a potom ostali, po činovima, nepisanim ali svima znanim. Ostala je priča da se, u vezi s pozicijom za stolom, knjaz Nikola poigrao sa serdarom Piletićem, pozvavši ga da sjedne pored njega, u pročelje, na šta mu je prkosni serdar odgovorio: “Čelo stola je ondje gdje sjedi serdar Jole!”. Zavrzlame oko čela, pročelja i začelja još traju ali je sasvim izvjesno da su za šahovski sto prvi sjeli seniori, (1951.), kasnije omladinci (1961.), ali tek pri kraju prošlog vijeka dame, 1980. godine. Od 1950. do 1960. godine za omladinskog prvaka proglašavan je najbolje plasirani mladić na seniorskom prvenstvu. Međutim, od 1965. godine, pod uticajem seniorskog prvenstva Jugoslavije, održanog prvi put u Crnoj Gori, i uspjeha Božidara Ivanovića, trostrukog omladinskog, a ubrzo i seniorskog šampiona. Dolazi do brzog razvoja šaha tako da je prva generacija darovitih omladinaca: D. Šešlija, D. Perović, B. Vujačić, S. Dragašević… postala je konkurentna seniorima i predstavljala kompletnu jugoslovensku omladinsku reprezentaciju. Kako je počeo, tako je omladinski šah rastao do danas, ali se period od 1965. do 1990. godine smatra zlatnim dobom njegovog šaha. Te, 1990. godine, omladinci su ostali bez najboljeg – Vladimira Kontića, ali je zablistala nova zvijezda – Nikola Đukić.

U tradicionalnoj zemlji dame su, koliko stidljivo toliko i oprezno, s rezervom prihvatale šah, tako da u jugoslovenskom kontekstu skoro da nije postojao. Tek pojavom darovitih omladinki: Angeline Mijatović – Vuković, Nataše Sarić i Lidije Blagojević ženski šah se, oko 1980. godine približio jugoslovenskom po kvalitetu, ali ne i po masovnosti. Njegov razvoj pratile su dvije neobične pojave: osipanje brojnih pionirki i kadetkinja iz klubova i škola šaha, kasnije, u uzrastu omladinki, već poslije 20. godine. Zbog toga ženski šah nikad nije stvorio široku bazu, posebno za izbor reprezentacije.

Druga neobičnost priozilazi iz utiska da je ženski šah stvorio sam šah, jer najpoznatije šampionke potiču iz šahovskih porodica. Taj proces traje i danas, mada se, srećom, javljaju šampionke, nastale na osnovu svog talenta i rada.

Ženski šah je najbolje rezultate ostvario na razmeđu dva vijeka, povremeno na nivou jugoslovenskog i evropskog šaha, ali, zbog stalnih oscilacija, još nije dostigao njihov kvalitet.

OMLADINSKI ŠAH

S druge strane, mladi su stvorili i razvili šah kod nas. Međutim do 1960. godine nijesu održavana omladinska prvenstva, već su najbolje plasirani omladinci sa seniorskih prvenstava, proglašavani za prvake.

Najbolji su bili Momčilo Ćetković (1949), Božidar Ćetković (1950, 1951), Miodrag Tmušić (1953), Dragoljub Minić (1954), Svetozar Durutović (1955), Velimir Kuzmanović (1956), Ljubo Živković (1957), Slobodan Radonjić (1958. i 1959).

Zanimljiv je detalj da je 1949. god., u okviru Omladinske organizacije Crne Gore (a ne Šahovskog saveza) održano omladinsko prvenstvo i na njemu je pobijedio Sreten Jeknić, nesumnjiv talenat, koji je, na žalost, prerano preminuo. Međutim, nije igrao na omladinskom prvenstvu Jugoslavije. Na startu omladinskih prvenstava dominirali su Šerif Koristović (1960 – 1962.) i Božidar Ivanović (1963 – 1965.), sa po 3 titule.

Ipak, najveći talas darovite mladeži javio se sredinom sedamdesetih, mada su se koju godinu kasnije, visoko vinuli B. Miljanić i V. Kontić – jugoslovenski šampioni, izrasli iz konkurencije darovitih omladinaca, naročito nikšićkog šaha. Praksa je potvrdila da su najbolji omladinci postajali perjanice seniorskog šaha, a rijetko se koji od njih povukao sa šahovske scene. Seriju uspjeha nastavili su “novi klinci”, prije svih četvorostruki prvaci Nikola Đukić i Stefan Mijović.

Sreten Jeknić

(1932–1953)

Sreten – Pile Jeknić

Nema ga pola vijeka, a stalno je u priči i sjećanju šahista.

Sreten Pile Jeknić je prvi veliki talenat Nikšića i, sigurno, najznačajnije šahovsko ime do pojave Milana Bajovića i Nikole Mijuškovića.

Pročuo se pobjedom na I omladinskom prvenstvu Crne Gore 1949. godine u Herceg Novom. To prvenstvo je organizovala omladinska organizacija, jer još nije postojao Šahovski savez. Međutim, mladi Jeknić je u svakom dodiru sa šahom pokazivao neslućeni talenat. Tako je, kao vojnik u Novom Sadu, jedini pobijedio na simultanci jakog intermajstora Boru Milića. Prije toga, u susretu gimnazijalaca Titograda i Nikšića, dobio je na prvoj tabli obije partije protiv, takođe, velike nade crnogorskog šaha Moma Ćetkovića. Na seniorskom prvenstvu Crne Gore 1952. bio je u samom vrhu.

Sreten Pile Jeknić je imao više talenata: za šah, fudbal, odbojku, slikarstvo i poeziju. Želja mu je bila da studira književnost, ali ga je smrt, 1953. godine, u vojsci, u 21. godini pretekla i prekinula sve njegove planove i snove.

Tako je njegove roditelje Vladimira i Mijoljku, rođenu Cerović, zavio u crno, jer im je nekoliko godina ranije preminula jedina kći u 13. godini. Iz njihovog tegobnog života i skromnog doma nestala je svjetlost, zalud je bila muka da se odgaje djeca, zalud sve… Ipak je majka našla snage da Sretenovu biblioteku pokloni gimnaziji „Stojan Cerović“ da se i ona sjeća svog đaka i nesuđenog studenta.

Na dan Sretenove sahrane tugovao je cijeli Nikšić. Od njega se, u ime udruženja studenata oprostio njegov najbolji drug Mihailo-Mimo Pešut.

Šahovski savez Crne Gore mu je 1982. posmrtno dodijelio priznanje za doprinos u razvoju šaha, a Nikšić organizovao memorijalni turnir u njegovu čast.

U pamćenje je ušao kroz pjesmu Radovana Bećirovića-Trebješkog i Sava Jeknića. Može se reći da je bio Džems Din našeg šaha, jer je ostao vječno mlad i drag.

(Nastaviće se)

Maksim Lutovac – Šahovski vijenac (prvi nastavak) -NJEGOŠ


Maksim Lutovac – Šahovski vijenac -treće, izmijenjeno i dopunjeno, izdanje

Na početku ljeta 2021. godine pojavio se „Šahovski vijenac“ Maksima Lutovca u izdanju Šahovskog Saveza Crne Gore i štampi „Obodsko slovo“, Podgorica.

„Šahovski vijenac“ je, između ostalog, poseban što doživljava treće izdanje, poslije 1999. i 2001. godine, što je u ovo izdanje integrisao razvoj našeg šaha od 2001. do 2021. godine i što je, kao i u ranijim izdanjima, ocijenjen kao kapitalno dijelo i značajan doprinos crnogorskoj kulturi i šahu. Čitaoce i ljubitelje šaha podsjećamo da je legendarni šampion Svetozar Gligorić „Vijenac“ nazvao „Biblijom šaha na našim prostorima“, a Bora Ivkov, prvi omladinski šampion svijeta: „Najboljom knjigom, sa „Igrati svoj život“ Božidara Ivanovića, za koju zna!“

„Šahovski vijenac“ je komponovan u deset glava, o teorija o njegovom porijeklu i nastanku do desete glave „Ekskluzivno“ u kojoj se nalaze najveći dometi svjetskog šaha.

„Vijenac“ je, istovremeno, istorija i enciklopedija crnogorskog šaha od 1850. do 2020. godine, ali i vrhunski udžbenik drevne igre iz kojeg uče šahisti svih nivoa. „Šahovski vijenac“ je kolažno djelo i priču o šahu prate odabrane anegdote, Lesove i Vitove pjesme, ilustracije, sentence, koje mu daju osobit kolorit.

No, bolje od svakog prikaza je uzeti ovaj šahovski best seller u ruke i uživati u njegovim svijetovima. Nastajaćemo da, povremeno, objavljujemo pojedine inserte iz njega, koji će, ne sumnjamo, zainteresovati naše posjetioce. 


NJEGOŠ

Poznato je da su obrazovani Srbi tog vremena znali (i igrali) šah. Čak je 1815. godine Stefan Živković Telemah (1780–1831.), zet Vuka Karadžića, u obimnoj knjizi o narodnom obrazovanju, napisao poglavlje (prvo na srpskom, odnosno slavjanoserbskom jeziku) o šahu: „Pravila blagorazumija ili naravoučenija iz igre šaha“. To je, u stvari, prevod eseja Bendžamina Franklina (1706–1790.), objavljenog u Americi (Benjamin Franklin: „Morals of Chess“, 1786).

Vladika i pjesnik Petar II sretao se s tim ljudima u Beču, Trstu, Moskvi, na Cetinju i drugim gradovima. Mogla ga je, kako je bio obdaren otvorenim i radoznalim umom, privući neobična igra i vjerovatna je pretpostavka da se, poslije nekog od njegovih povrataka, šahovska garnitura našla u Biljardi. Ova teza se zasniva na Njegoševom poznavanju i igranju šaha, a teško da ga je tome učio spartanski i atletski nastrojeni Sima Milutinović.

U „Pismima iz Italije“ srpskog pripovjedača Ljube Nenadovića, podignut je prvi spomenik crnogorskom vladaru, vladici i pjesniku, klesan s ljubavlju i poštovanjem.

POTONJA URA RADA TOMOVA

Poželje – mrući mlad na rodnoj ploči: sve drugo neka prežaljeno bude, al da je samo da ostanu oči, zagledane u svijet i ljude.

Poslednji treptaj vida ispuni sjeta: svaka smrt po jedna propast svijeta.

Leso

„Pisma“ su pisana u proljeće 1851. godine u Napulju, pola godine prije Njegoševe smrti, a iz njih se osjeća Njegoševa uznemirenost, ne zbog kraja koji je predosjećao, već zbog Crne Gore, „slamke među vihorove“.

„On često po nekoliko sati sjedi u svojoj velikoj stolici i ć u t i. Za to vrijeme ja mu što pričam, novine ili kakvu knjigu čitam. Igramo i šaha, ali on nema strpljenja.“

Lj. Nenadović kroz „Pisma“ ukazuje na Njegoševu veličinu.

Đuzepe Kaza: „Ovaj suveren je veći republikanac nego prezident Francuske“ (aluzija na revolucije i republikansko uređenje Francuske). Ove riječi nedvosmisleno ukazuju na Njegošev otvoreni, univerzalni, demokratski duh.

„Jednom pre podne sedeo sam i igrao šah s njim, a jedan lord prijavi se i pođe sa rečima: „Nisam mogao poći iz Neapolja a da se ne oprostim s Vama; i budite uvereni da mi je milije što sam video i upoznao Vas, nego Neapolj.“ „Englezi retko laskaju; bogati lordovi nigda!“

Razumljivo je njegovo nestrpljenje i brzina u igri prilikom više šahovskih duela sa mladim Nenadovićem. Za istoriju šaha je bitniji podatak da je crnogorski genije bio i naš prvi šahista. Ko zna da li je otvarao onu (zamišljenu) garnituru u Biljardi i da li je s kim mogao dijeliti megdan. Istine radi, pretragom njegove prepiske, naročito s Jeremijom Gagićem, ruskim konzulom u Dubrovniku, nije se mogao naći pomen šaha. Njegošev partner, književnik Ljuba Nenadović (1826–1895.), pod stare dane, poznat kao čika Ljuba, igrao je s najboljim srpskim igračem, Vladislavom Vulićevićem, ali nije mogao da mu se odupre. Ovaj detalj govori da je Ljuba bio dobar igrač, što, prirodno navodi na sud i o vrijednosti Njegoševe igre, jer je poznato da se igrači, s velikom razlikom u snazi, ne druže za šahovskim stolom.

Zgodna je prilika da se Njegoš osvijetli iz dva, malo poznata, ugla.

Njegoš je imao urođeni čulo za lijepo, za estetske uzlete i savršenstvo, ali neraskidivo vezano sa bolnom mišlju, Nije slučajno, poput orla, s Lovćena gledao Crnu Goru, uživao u sjaju Napulja, čudio se protivrječnom skladu Boke, čitao klasike, slušao gusle i pio sa Vukovog izvora narodne epike. Nije, otvoren i iskren kakav je bio, zaobilazio ni u priči ni u poeziji tabu temu za njega: ljubav i ženu. Risto Dragićević navodi ove neobične Njegoševe riječi u vrijeme njegove bolesti: „Neki su me savjetovali da ništa ne mislim – kako će čovjek živjeti a ne misliti? Neki su me savjetovali da oči na ženski pol ne okrećem, a čovjek ne može sa samrtnog odra da oči ne baci na krasno stvorenije.“

Poznata je Njegoševa briga i opsesija Crnom Gorom, znana žudnja da otkrije smisao postojanja, života, kosmosa, ali su, možda ne slučajno, malo poznate ove njegove proročke riječi, po R. Dragićeviću, o hipotetičkoj sreći čovječanstva: „Čovječanstvo ne može biti spokojno i srećno dokle god je podijeljeno u države koje imaju za osnovni cilj: sebe, vjeru, narodnost i dinastiju“.

Njegoš nije bio ispred svog vremena, već dva vijeka ispred čovječanstva. Kako su sada, na početku 21. vijeka, kristalno jasne ove vizionarske riječi. Za velikog mislioca ne bi utjehe bilo ni sada: čovječanstvo je daleko od spokoja i sreće.

Njegoš – prorok, pjesnik, mislilac i, igrom slučaja, naš prvi šahista!

(Nastaviće se)

Objavljena knjiga o Ianu Nepomniachtchiju (sa 30 najboljih pobjeda)


Izdavačka kuća Elk and Ruby objavila knjigu „Nail It Like Nepo!“: 30 najboljih pobjeda Iana Nepomniachtchija. Autor knjige je paragvajski velemajstor Zenon Franco, a može da se naruči preko Amazona.

Knjiga ima 236 strana i počinje opisom stila igre Nepomniachtchija:

Stil Nepo-a

„Obojica, Gari Kasparov i Magnus Carlsen, smatraju da je stil igre Nepomniachtchija agresivniji od stila bilo kojeg drugog vrhunskog šahiste.

Ipak, posljednjih godina i njegov stil je postao čvršći, a sada je i jači. Kada su ga pitali kako je dostigao svoj najbolji nivo u poslednjih nekoliko godina, Nepo je odgovorio da je to zbog njegovog mnogo efikasnijeg rada.
Teško je pronaći samo jednog sjajnog igrača iz prošlosti čiji me stil podsjeća na njegov. Iako su svi vrhunski igrači nešto uzeli od velikih majstora prošlosti, kod Nepomniachtchiju bismo mogli posebno istaknuti sličnosti sa nekoliko, počevši od Emanuela Laskera, Davida Bronsteina, Benta Larsena i Viktora Korchnoja: on ima njiohov borbeni duh, kao i mješavinu nekih njihovih sposobnosti.

Iz njegovih komentara jasno vidimo važnost koju pridaje praktičnoj strani igre; i, kao što sam rekao, drugi faktor koji sam primijetio bila je njegova vrhunska priprema otvaranja.

Carlsenovo mišljenje

U intervjuu danom na kraju Turnira kandidata, Magnus Carlsen je rekao da je Nepomniachtchi jedan od najtalentovanijih igrača generacije. Carlsen je istakao kako Nepo brzo igra svoje poteze, stvarajući jak pritisak na protivnika. To je dopunjeno njegovom taktičkom snagom čak i u jednostavnim pozicijama.

Ipak, ovo bi mogao biti i nedostatak, kad on igra prebrzo gubi fokus.
Carlsen je rekao da na Nepo-a jako utiče njegovo raspoloženje, “Kad je inspirisan da može igrati izuzetno dobro, ”ali može se dogoditi i suprotno: može igrati na nižem nivou kada emocionalno nije u dobroj formi.
„U šahu je uvijek iznova dokazano da je doslednost i podizanje ‘poda’ jednako važno kao i podizanje ‘plafona’, ”rekao je Carlsen, dodajući da je Nepov ‘pod’ bio nekoliko godina prenizak.

„To je jedini razlog zašto Ian nije bio na najvišem nivou na svakom turniru na kojem je igrao. ” U drugom
u intervjuu, Carlsen je rekao da je u posljednjih nekoliko godina Nepomniachtchi uspio u podizanju ‘poda’ i ‘plafona’.

Mihail Talj, njegov prvi idol

Kada je imao 14 godina, Nepomniachtchi je rekao da mu je idol bio Mihail Talj. Pa, ne možemo reći da je njegov stil toliko blizak, ni Talju iz 1950 -ih ni onom iz 1960 -ih, ali je naravno odigrao mnoge napadačke partije, a mi ćemo
neke od njih predstaviti u ovoj knjizi. Pogledajmo ukratko nedavni primjer iz rapid partije koja bi nas mogla podsjetiti na mladog Mišu Talja.

Link: https://amazon.com/dp/5604560731

Odlomak: https://dropbox.com/s/ymr108bcafji857/Nepomniachtchi-sample.pdf?dl=0

Bora Tot: Naši majstori-Ostali savezni majstori


OSTALI SAVEZNI MAJSTORI

          Dr. Aladar Erdelji, iz Sombora, pobedio je na Prvom nacionalnom amaterskom turniru u Celju 1921 g., ispred sadašnjih internacionalaca Keniga i Vukovića. Kasnije se otselio u Madjarsku, gde je katkad igrao u izabranom timu Budimpešte.

*

          Subotički advokat dr. Mirko Djerdj bio je prvi na saveznom amaterskom turniru u Subotici 1925 g., ispred inž. Fajera i dr. Singera. Igrao je u našem timu, na četvrtoj tabli, na medjudržavnim utakmicama u Budimpešti 1926 g. Poslednjih godina više ne igra šah.

*

          Varaždinski šahista dr. Sadi Kalabar postao je majstor u Ljubljani 1926 g. Zauzeo je prvo mesto u A-grupi nac. amaterskog turnira, a zatim pobedio prvaka B-grupe Kostu Rožića sa 2:0. Na šahovskoj olimpijadi u Londonu 1927 g. igrao je u našem timu. Prošle godine na nac. majstorskom turniru u Beogradu, nije dobio nijednu partiju i zaostao na poslednjem mestu.

*

Adolf Vogelnik, talentovani mladi igrač iz Ljubljane, već se istakao na saveznom turniru u Ljubljani 1926 g. Kada je na zagrebačkom turniru 1929 g. Nedeljković zbog bolesti istupio, izbio je Vogelnik na čelo i sa lepim rezultatom postao majstor. U prvenstvu Ljubljane 1930 g. zauzeo je tek peto mesto. Otad ga više nismo videli na javnim utakmicama.

__________

Komentar Vojina Vujoševića :

          Dok su majstori navedeni ranije ostavili veći trag za sobom ova zadnja grupa je to učinila u mnogo manjoj mjeri i uglavnom je ostala nepoznata široj publici.

          Ipak svi šahisti spomenuti u ovoj knjizi i mnogi drugi koji su ostali anonimni su udarili temelj budućoj šahovskoj velesili Jugoslaviji. Moje je lično mišljenje da su ti dani prošli te da ni zajedno ni odvojeno šah na prostorima bivše Jugoslavije neće više nikad, a u svakom slučaju za još vrlo dugo, doći na onaj stari nivo i ugled koji je jednom uživao.

Vojin Vujošević.

JAKI AMATERI

          Ima amatera koji su po snazi vrlo blizu nacionalnim majstorima. Često su ih samo neke sporedne okolnosti sprečile da dodju do izražaja. Tako, doajeni svih jugoslovenskih šahista: Nikola Konjović iz Sombora i Jakov Ovadija, advokat iz Beograda, nisu imali prilike da igraju baš u doba njihove najbolje snage.

          Zanimljivo je nabrojati one kojima je majstorstvo izmaklo u poslednjem trenutku: Kramer i Furlani bili su u Novom Sadu 1923 g. zajedno sa Ćirićem prvi, ali imali slabiji uspeh prema pobednicima; Rožić je pobedio u B-grupi Ljubljanskog turnira 1926 g. ali izgubio odlučni meč sa Kalabarom; Inž. Fajer i dr. Singer imali su, dvaputa, samo pola manje od prvaka.

          Danas imamo mnogo odličnih šahista, od kojih će budući savezni amaterski turniri izabrati novog majstora. Svaki naš centar ima ponekog “majstorskog igrača” (od nemačkog izraza “majsteršpiler”). Da nabrojimo samo neke: u Beogradu su Izvekov, Petrović, Savić i Jurišić; u Zemunu Matvejev i dr. Živanović; u Skoplju inž. Poljakov; u Novom Sadu Kulžinski i Rajković; u Zagrebu inž. Tekavčić, Filipčić, dr. Dumić i dr. Braun; u Ljubljani Gabrovšek, Prajnfalk i Sikošek; u Mariboru Poljanec i prof. Stupan; u Doboju dr. Pravdić; u Splitu Popović; u Banja Luci Pavlić; u Bačkoj Palanci Reseli, i još mnogi drugi.

          Svi zajedno stvaraju snagu jugoslovenskog šaha!

Komentar Vojina Vujoševića:

          Za knjigu objavljenu 1936 je interesantno da uopšte ne spominje niz igrača koji su već bili poznati par godina kasnije a pogotovo poslije drugog svjetskog rata kao na primjer dr. Djordje Berner, Braslav Rabar, i naravno kasniji šampion Svetozar Gligorić i mnogi drugi.

Vojin Vujošević.

SADRŽAJ:

SADRŽAJ:

                                                                                      strana

Predgovor   –        –        –        –        –          5                        

 Uvod –        –        –        –        –        –          7

Internacionalni majstori    –        –        –       9

Dr. Milan Vidmar   –        –        –        –        11

Dr. Vidmar – Dr. Tartakover     –        –        14

Bora Kostić –        –        –        –        –        17

Kostić – Ilja –        –        –        –        –        23

Dr. Ljudevit Astaloš         –        –        –        27

Mizes – dr. Astaloš         –        –        –        30

Vladimir Vuković   –        –        –        –        34

Vuković – dr. Vajda         –        –        –        36

Mirko Kenig          –        –        –        –        40

Kenig – Idn Raud  –        –        –        –        42

Vasja Pirc    –        –        –        –        –        47

Pirc – Špilman       –        –        –        –        51

Dr. Petar Trifunović       –        –        –        54

Solin – dr. Trifunović      –        –        –        57

Dr. Tihomil Drezga –        –        –        –        60

Dr. Drezga – Hensid i Fic Patrik   –     –        63

Nacionalni majstori      –        –        –        67

Stevan Ćirić –        –        –        –        –        70

V. Vuković – S. Ćirić       –        –        –        74

Ozren Nedeljković –        –        –        –        77

Filipović – Nedeljković    –        –        –        80

Vasilije Tomović    –        –        –        –        84

Tomović – dr. Astaloš    –        –        –        86

Bora Tot      –        –        –        –        –        91

Tot – dr. Trifunović           –        –        –        91

 Mirko Šrajber        –        –        –        –        96

  Avirović – Šrajber –        –        –        –        98

 Mirko Breder       –        –        –        –        102

Kostić – Breder     –        –        –        –        103

Sava Vuković        –        –        –        –        107

 N. Sokolov – S. Vuković –        –        –        108

Milan Vidmar, mladji       –        –        –        112

 M. Vidmar, ml. – inž. Vajs        –        –        113

Ostali savezni majstori     –        –        –       116

Dr. Aladar Erdelji   –        –        –        –        116

Dr. Mirko Djerdj    –        –        –        –        116

Dr. Sadi Kalabar    –        –        –        –        116

Adolf Vogelnik      –        –        –        –        117

Jaki Amateri –        –        –        –        –        118

_________________________

CENA 20 dinara

Komentar Vojina Vujoševića:

          Sadržaj je tu za slučaj da neko ko želi da ima kompletnu originalnu knjigu ima i taj dio.

Vojin Vujošević

(Kraj serijala)

Bora Tot: Naši majstori-Milan Vidmar, mlađi


MILAN VIDMAR, MLADJI

          Cela porodica Vidmar igra šah. Braća velikog majstora dr. Milana Vidmara: Ciril i Jože su vrlo jaki igrači, dok je sin Milan ml. krenuo očevim stopama.

          Igrao je dvaputa u Hestingsu (Engleska), na rezervnom turniru, a u Pragu 1931 g. na glavnom amaterskom turniru (prilikom šahovske olimpijade) delio je prvu nagradu, ali izgubio meč za naziv majstora. U borbi sa jugoslovenskim šahistima, u Somboru 1933 g. bio je treći i četvrti, a na jubilarnom turniru Mariborskog kluba 1934 g. sedmi.

          Osvojio je prvenstvo ljubljanskih akademičara i tamošnjeg šah-kluba. Na saveznom amaterskom turniru u Ljubljani pr. g. postao je majstor.

*

          Po načinu igre potseća na svog oca, samo je manje energičan i više oprezan. Kao svi Vidmari dobro igra damin gambit. Precizno i fino vodi završnice.

*

                   Igrano na nacionalnom amaterskom turniru u Somboru 1933 g.

                                      DAMIN GAMBIT

Beli: M. Vidmar, mladji  –  Crni: inž. Vajs

 1. d2-d4              Sg8-f6

2. c2-c4               e7-e6

3. Sg1-f3             d7-d5

4. Lc1-g5            c7-c6

5. e2-e3               h7-h6

Dovodi damu u nezgodan položaj. Moglo se nastaviti sa Sbd7 6. Sc3, Da5 Kembridž-Springs varijanta, ili Le7 6. Sc3, Se4 i f5 gradeći “Stoneval” (na engleskom: kameni zid).

6. Lg5 : f6          Dd8 : f6

7. Dd1-b3!

Sada crni ne može, kao obično, da oponira sa Db6. Vrši pritisak na protivničko damino krilo i otežava oslobadjavajuće poteze e5 ili c5.

7. …                    Sb8-d7

8. Sb1-c3            Lf8-e7

Isključuje damu i pokazuje teškoće crne pozicije. Nije išlo d:c4 9. L:c4, e5 10. S:e5, S:e5 11. d:e5, D:e5 zbog L:f7+.

9. e3-e4

                   Beli, sa tempom, napreduje u centru, sve usled slabog položaja crne dame.

9. …                    d5 : e4

10. Sc3 : e4        Df6-f4

                   Dama mora da luta i crni gubi vremena.

11. Lf1-d3             O-O

12. O-O               Tf8-d8

13. Tf1-e1           b7-b6

Razvijanje Lc8 prestavlja uvek važan problem u ortodoksnom daminom gambitu. U ovom slučaju videćemo, crni ne uspeva da ga dobro reši.

14. Ta1-d1             Lc8-b7

15. c4-c5!

                   Sprečava oslobodjenje crnog sa c6-c5.

15. …                  Df4-c7

16. Db3-c4

                   Pretilo je b:c5, a da omogući event. b4.

16. …                  a7-a5

Upereno protiv b4. Imalo bi veću snagu da je crni pričekao da beli povuče b4. Trebalo je igrati Sf6 i Sd5, zauzimajući prepušteno polje d5. Beli bi tada igrao Se5, što je ipak manje opasno od partiskog nastavka.

17. Ld3-b1           Lb7-a6

                   Sve je uzalud ovaj lovac ne može da dodje do izražaja.

18. Dc4-c2            Sd7-f8

                   Da odbrani h7. Nešto bolje je bilo g6.

19. Sf3-e5             Ta8-c8

20. a2-a3!

Dok crni La6 bije u prazninu, beli Lc1 ima snažno dejstvo na protivničko kraljevo krilo. Sada mu je otvorena i druga dijagonala a2-g8.

20. …                  La6-b5

21. Lb1-a2           b6 : c5

22. Se4 : c5        Dc7-a7

U stisnutom položaju crni se kreće u mestu, a beli je dotle spremio odlučni napad.

23. Se6 : f7!

                   Opet jednom odlučuje “klasična slabost” tačke f7.

23. …                  Kg8 : f7

                   Nema ništa drugo. Na T:d4 dolazi opet 24. S:e6.

24. Sc5 : e6        Td8-d6

                   Ako S:e6 25. L:e6+, Kf8 26. Dh7!

25. Se6-c7+        Kf7-f6

26. Sc7 : b5        c6 : b5

27. Dc2 : c8  Crni predaje.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Za Vidmara mladjeg sam naravno znao ali nisam imao prilike da ga vidim uživo. Interesantno je kako se talenat ponavlja u nekim porodicama što pokazuje da je nasljedni faktor ipak važan.

          IM i inženjer Milan Vidmar, mladji se rodio 16. decembra 1909 a umro je 1980 godine. Online www.chessgames.com ima 23 njegove partije. Chessbase naravno više. Dobio je IM titulu 1950 i iste godine igrao za tim Jugoslavije koji je u Dubrovniku uzeo zlatnu medalju na Šahovskoj Olimpijadi. Pet godina kasnije je prestao da igra na ozbiljnim takmičenjima.

          Može se reći da je ostao u sjenci svoga velikog oca i u profesiji i u šahu.

Evo još jedne njegove partije:

Bijeli: Juraj Nikolac  –  Crni: Milan Vidmar, mladji – Opatija 1953

1. Sf3 Sf6 2. g3 d5 3. Lg2 c6 4. b3 Lg4 5. Lb2 Sbd7 6. c4 e6 7. d3 Ld6 8. Sbd2 Dc7 9. O-O O-O 10. Tc1 Lh5 11. Tc2 Lxf3 12. Sxf3 dxc4 13. bxc4 Se5 14. Sd4 Sfd7 15. Lh3 Sc5 16. f4 Sed7 17. Sf3 Tfd8 18. d4 Se4 19. Dd3 Sef6 20. e3 Da5 21. Te2 Lf8 22. e4 Sc5 23. Dc2 Scxe4 24. Txe4 Sxe4 25. Dxe4 Dxa2 26. Dc2 La3 27. Tb1 h6 28. Dc1 Lxb2 29. Txb2 Da3 30. Lg2 c5 31. Dd2 cxd4 32. Txb7 Tab8 33. Se5 Txb7 34. Lxb7 Dc3 35. De2 d3 36. Dh5 Da1+ 0-1

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Bora Tot: Naši majstori-Sava Vuković


SAVA VUKOVIĆ

Rodio se u Beogradu 1912 g. Student prava.

Upisao se  u Beogradski šah-klub 1929 g. i krajem te godine igrao na kvalifikacionom turniru. U klupskom prvenstvu takmičio se 1930 (postigao 50%) i 1933 g. (zauzeo četvrto mesto). U redove najboljih igrača kluba ušao je pobedom u trening meču protiv Bore Tota sa 4,5 : 1,5. Na saveznom amaterskom turniru u Somboru delio je sedmu nagradu.

          Najlepše rezultate je postigao u 1934 g., i bio u to vreme najuspešniji prestonički šahista. Posle nadmoćne pobede u prvenstvu kluba (izuzev jedne remi partije sve ostale je dobio), odneo je u vrlo jakoj utakmici šampionat Beograda, ispred majstora Nedeljkovića i Tomovića, i odličnog Bečlije dr. Brauna. Na III Levinovom turniru u Zemunu bio je drugi iza Rajkovića, pretekavšI opet sve ostale beogradske igrače. Četvrti turnir te godine bio mu je nac. amaterski u Beogradu, na kome je dobio treću nagradu.

          Prošle godine već nije bio u tako dobroj formi. Na nac. majstorskom turniru u Beogradu je prema uslovima takmičenja postao majstor, sa časnim desetim mestom. Ali je na IV Levinovom turniru delio tek sedmu nagradu, dozvolivši da ga i neki amateri preteknu.

*

          Naš najmladji nacionalni majstor Sava Vuković je talentovan i oduševljen šahista. Ima dosta izradjen stil u otvaranju partija. Voli momenat kada može da predje u navalu, i tada lepo kombinira. Odbrana mu je nešto slabija strana. Inače je još u razvitku i njegovo vreme ima tek da dodje.

*

                   Igrano u prvenstvu Beogradskog šah-kluba 1930 g.

                                      DAMIN GAMBIT

Beli: N. Sokolov  –  Crni: S. Vuković

1. Sg1-f3             d7-d5

2. d2-d4              Sg8-f6

3. c2-c4               e7-e6

4. Sb1-c3            Lf8-b4

                   Ne igra se na ovom mestu, već posle Sbd7 i tada nastaje Manhetn-varijanta.

5. a2-a3

Valjda da dobije lovački par. Moglo se pokušati i obaranje sa 5. Da4+, Sc6 6. Se5. Miran nastavak je bio 5. Ld2.

5. …                    Lb4 : c3+

6. b2 : c3             O-O

7. Lc1-g5

                   Možda je bolje bilo upotrebiti lovca na dijagonali a3-f8.

7. …                    Sb8-d7

8. e2-e3               c7-c6

9. c4 : d5             Dd8-a5!

Koristiti se slabošću tačke c3 da predje u napad. Vidi se da je beli sa 7. Lg5 oslabio svoje damino krilo.

10. Dd1-b3

                   Na 10. d:e6, D:c3+ 11. Sd2, f:e6 i crni dobija jaku navalu.

10. …                  Sf6 : d5

11. Ta1-c1

11. …                  e6-e5!

Ideja jugoslovenske varijante (naziv je dobila zaslugom Vladimira Vukovića i dr. Astaloša, koji su je predložili i analitički razradili. Potraži u “Šahovskom glasniku” 1926 g.)

12. d4 : e5?

                   Pogrešno. Bolje je 12. S:e5, S:e5 13. d:e5, Le6 ali i tada crni stoji bolje.

12. …                  Sd7-c5

Sada sledi udar za udarom i beli je brzo “grogi”. Ovo je bila jedna od prvih turnirskih partija Savice Vukovića, i već tada je pokazao svoju darovitost.

13. Db3-c2

                   Na 13. Db2 dolazi Sa4.

13. …                  Da5 : a3

14. Lf1-c4            Lc8-f5!

                   Bokseri bi ovo nazvali “direkt u bradu”.

15. e3-e4

                   Jedino. Na 15. Dd2 dobija Sb6 figuru.

15. …                  Lf5 : e4

                   Ne S:e4 zbog 16. Sh4.

16. Dc2-d2         Sd5-b6

17. O-O

                   Ponajbolje. Ne može da izbegne gubitak, jer preti Sb3 kao i Sd3+.

17. …                  Sb6 : c4

18. Dd2-d4         Le4-d5

                   Ne bi valjalo L:f3 19. g:f3, Sb6 20. Le7 i beli dobija figuru natrag.

19. Lg5-e7

                   Ovu kontra-paradu je beli smislio, ali ne pomaže.

19. …                  Sc5-e6?

                   Mnogo jače bilo je Sb3.

20. Dd4-h4!        Da3-a5

21. Le7 : f8        Ta8 : f8

22. Dh4-e7         Da5-c7

23. De7 : c7        Se6 : c7

I crni je lako dobio. Usled materijalne nadmoćnosti.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Majstora Savu Vukovića nisam lično znao ali sam ga mnogo puta vidio na šahovskim turnirima a ponekad i na teniskim terenima. Jednom prilikom sam ga posmatrao na Kalemegdanu, na terenima TK “Partizan” kako uspješno igra sa Gligorićem. Ja sam i sam bio član toga kluba mada ne dugo. Gliga naravno igra dobar tenis, kao uostalom sve drugo što radi, on dobro radi. Neki mangupi koji su takodje posmatrali taj prijateljski teniski meč izmedju dvojice poznatih šahista na kraju seta povikaše: “Gligo, sad ga odvuci na šah i matiraj ga u šest poteza!”

          Vjerujem da je Sava umro od tumora na mozgu ali nisam siguran kad. Vidjao sam ga često na turnirima ali nisam nikad s njim razgovarao. On je, kao i mnogi drugi iz ove knjige, sigurno bio dosta ozlijedjen drugim svjetskim ratom što se tiče šahovske karijere. Igrao je dosta i na mnogim takmičenjima. Online baza www.chessgames.com ima nekih 40 partija Save Vukovića medjutim prve 4 su očigledno nekakve greške ili nečija podvala. Siguran sam da Sava nije igrao 1922 sa Tarašom, Špilmanom, Grinfeldom i Semišem. Kao i sa ostalim manje poznatim našim majstorima internet ima vrlo malo podataka o Savi Vukoviću.

ChessBase u svom Mega Base 2004 ima čak 213 partija Save Vukovića. Prva partija, u ovoj bazi, mu je remi na simultanci sa prvakom svijeta Aljehinom u Beogradu 1931 godine. Ispada da je posljednja u Barceloni 1980 sa još jednim svjetskim šampionom Tigranom Petrosianom ali nije jasno da li je to isti Sava Vuković ili je čak i to neka greška. Prema ovoj bazi Sava Vuković je igrao za Jugoslaviju na olimpijadi u Štokholmu 1937 godine. Sava je takodje koautor knjige “Šahovski Bukvar” sa dr. Petrom Trifunovićem koja je inače objavljena i na slovenačkom jeziku pod imenom “Šahovska Začetnica”.

Iz bogatog opusa majstora Save Vukovića dajem četiri dosta nasumce izabrane partije:

Trifunović je bio prvi na ovom šampionatu Jugoslavije. Interesantan je zadnji trik crnoga nalik na partije ovih dana na internetu.

Bijeli: Sava Vuković  –  Crni: dr. Petar Trifunović

Šampionat Jugoslavije, Ljubljana 1947

1.c4 c5 2.Sc3 Sf6 3.Sf3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.e3 Sxc3 6.bxc3 e6 7.d4 Le7 8.Ld3 O-O 9.O-O Sc6 10.De2 Ld6 11.c4 De7 12.Lb2 b6 13.Se5 Lb7 14.f4 f5 15.Tad1 Tad8 16.Lc2 Lxe5 17.fxe5 cxd4 18.exd4 Db4 19.Tb1 La6 20.Ld3 Da4 21.d5 Se7 22.dxe6 Lc8 23.Lc3 Lxe6 24.Lb4 Tf7

25.Tfd1 Sc8 26.Lxf5 Te8 27.Lxe6 Txe6 28.Td8+ Te8 29.e6 Txd8 30.exf7 Kxf7 31.Tf1+ Kg8 32.De6+ Kh8 33.Dd5 Te8 34.Lc3 h6 35.Df7 Tg8 36.Dg6 Dc2 37.Dxc2  1-0

IM Stojan Puc je bio talentovan napadač koji bi sigurno bio GM da igra u današnje vrijeme. Kotirao je bolje od S. Vukovića.

Bijeli: Stojan Puc  –  Crni: Sava Vuković

Šampionat Jugoslavije, Beograd 1948

1. d4 Sf6 2. c4 e6 3. Sf3 d5 4. e3 c6 5. Sc3 Sbd7 6. Le2 Ld6 7. Dc2 O-O 8. b3 e5 9. cxd5 cxd5 10. Lb2 e4 11. Sd2 a6 12. Sa4 De7 13. Tc1 Se8 14. Sb1 f5 15. g3 Sef6 16. a3 Kh8 17. h4 Sg4 18. Lxg4 fxg4 19. Sac3 Sf6 20. b4 Le6 21. Se2 Sh5 22. Sf4 Lxf4 23. exf4 e3 24. Dc7 Ld7 25. De5 Df7 26. Tc7 Tae8 27. Dd6 exf2+ 28. Kxf2 Df5 29. Dxd7 Dd3 30. Dxg4 Te2+ 0-1

Slijedi pobjeda Save Vukovića protiv slavnog velemajstora Pirca sa još jednog šampionata Jugoslavije.

Bijeli: Sava Vuković  –  Crni: Vasja Pirc

Šampionat Jugoslavije, Beograd 1952

1. e4 d6 2. d4 Sf6 3. Sc3 g6 4. Lg5 Sbd7 5. f4 c6 6. e5 Sd5 7. Sxd5 cxd5 8. De2 Da5+ 9. c3 dxe5 10. fxe5 a6 11. Sf3 Lg7 12. De3 Db6 13. O-O-O h6 14. Lf4 Sf8 15. Ld3 Se6 16. Kb1 Ld7 17. g4 Tc8 18. Ka1 Sc7 19. h3 h5 20. Sg5 Se6 21. Tdf1 Sxg5 22. Lxg5 hxg4 23. hxg4 Txh1 24. Txh1 Lxg4 25. Th7 Lf8 26. Df4 De6 27. Th8 Kd7 28. Lxg6 Dxg6 29. Dxg4+ e6 30. Dh5 Df5 31. Lc1 Dc2 32. Dxf7+ Le7 33. Th1 Tf8 34. Dh7 Tf5 35. a3 a5 36. Lg5 Tf1+ 37. Ka2 Txh1 38. Dxe7+ 1-0

Potonji velemajstor Mijo Udovčić, koji je sebe zvao “tata mnogih kandidata” ovdje strada od majstora Vukovića.

Bijeli: Sava Vuković  –  Crni: Udovčić Mijo

Šampionat Jugoslavije, Beograd 1952

1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lb5 a6 4. La4 d6 5. O-O Ld7 6. c3 Be7 7. d4 Bf6 8. Le3 Sge7 9. d5 Sb8 10. Lc2 Sg6 11. c4 Lg4 12. h3 Lc8 13. Sbd2 c5 14. Se1 O-O 15. Sd3 Sd7 16. a3 Lg5 17. De2 Te8 18. b4 b6 19. La4 Tf8 20. Tab1 Ta7 21. bxc5 Sxc5 22. Lc2 Lf4 23. Sxf4 exf4 24. Lxc5 bxc5 25. Sf3 Te7 26. Dd2 Tee8 27. Dc3 Se5 28. Sxe5 Txe5 29. Tb8 Df6 30. Tfb1 g5 31. Ta8 Dg6 32. Tbb8 Tee8 33. La4 Td8 34. Ld7 Lb7 35. Txd8 Bxa8 36. Txf8+ Kxf8 37. Dh8+ Dg8 38. Dxg8+ Kxg8 39. Lc6 Kg7 40. Lxa8 Kf6 41. Lb7 a5 42. f3 1-0

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Bora Tot: Naši majstori-Mirko Breder


MIRKO BREDER

          Rodjen je u Budimpešti 1911 g., ali još kao dete preselio se u Novi Sad. Studira prava.

          U novosadskom lokalnom prvenstvu je 1930 g. drugi, 1931 g. četvrti, a 1933 g. opet drugi. Na saveznom amaterskom turniru u Somboru 1933 g. postiže 50%.

          Tek sledeće godine počinje sa uspesima. Osvaja prvenstvo Novog Sada od dugogodišnjeg šampiona Nikolaja Kulžinskog. U Beogradu, na savez. amaterskom turniru je drugi iza Šrajbera, ne izgubivši, kao i ovaj, nijednu partiju. Odlično je prošao i na nac. majstorskom turniru u Beogradu pr. g. dobivši šestu nagradu i majstorsku titulu. Sada je jedan od naših najboljih mladih majstora.

*

          On šah proučava veoma marljivo i ambiciozno. Zato stalno napreduje. Igra lako i fino, a teži za kombinacijama. Stvara zanimljive partije.

          Trebalo bi da je još više staložen i da savlada nervozu, koja uvek pomalo utiče na njegovu igru.

*

                   Igrano na nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu 1935 g.

  IGRA DAMINA PEŠAKA

(Rihterov način)

Beli: Kostić  –  Crni: Breder

1. d2-d4              Sg8-f6

2. Sb1-c3            d7-d5

3. Lc1-g5            Lc8-f5

4. f2-f3                Lf5-g6

                   Obično se igra c6 i Da5.

5. e2-e3               e7-e6

6. Lf1-d3

Da je beli vukao 6. e4 crni bi sa Le7 dobio povoljnu varijantu francuske igre sa lovcem na g6.

6. …                    Lf8-e7

7. Sg1-e2

                   Drugi način bio je 7. f4 i Sf3. Crni bi odgovorio sa c5.

7. …                    O-O

8. Lg5 : f6

                   Na 8. Dd2 ili 8. 0-0 dolazi c5.

8. …                    Le7 : f6

9. e3-e4               d5 : e4

10. Ld3 : e4        Sb8-c6!

11. Le4 : c6

                        Iznudjeno zbog slabosti pešaka d4. Ne ide 11. d5, jer bi otvorilo crnome

e-liniju.

11. …                  b7 : c6

12. Sc3-e4

                        Greška. Valjalo je igrati 11. Dd2, ali crni zbog lovačkog para uvek stoji bolje.

12. …                  Lg6 : e4

13. f3 : e4           c6-c5

14. e4-e5             Lf6-h4+

                        Da oslabi kraljevo krilo.

15. g2-g3            Lh4-e7

                        Tačnije odmah Dd5.

16. Dd1-d3

                        Na 16. d:c5, Tb8!, pa zatim L:c5.

16. …                  Dd8-d5

17. Th1-f1

                        Ne ide mala rohada zbog c:d4, a ni velika zbog D:a2.

17. …                  c5 : d4

18. Dd3 : d4       Dd5-a5+

19. c2-c3             Ta8-d8

20. Dd4-f4          Da5-b5

                        Da iznudi slabljenje pešaka na daminom krilu.

21. b2-b4            h7-h6

                        Sa pretnjom Lg5 postizava slabljenje i drugog protivničkog krila.

22. a2-a4            Db5-d5

23. h2-h4

23. …                  f7-f6

                        Odlučujuće otvaranje f-linije.

24. e5 : f6           Tf8 : f6

25. Df4-e3         Tf6 : f1+

26. Ke1 : f1        Dd5-h1+

27. De3-g1

                        Ne ide 27. Sg1 zbog Tf8+ 28. Ke1, Dg2 i dobija pretnjom Tf1 mat.

27. …               Dh1-e4!

28. Kf1-e1

Na 29. D:a7 dobija Tf8+ 29. Ke1, L:b4 30. Tc1 (ne valja c:b4 zbog D:b4+ i Tf1+) Ld6.

28. …               Td8-d3!

                   Crni ne može da brani oba pešaka.

29. Ta1-c1            Td3 : g3

30. Dg1 : g3       Le7 : h4

31. Dg3 : h4       De4 : h4+

   i crni dobija.

                                                (Primedbe Bredera).

Komentar Vojina Vujoševića:

          Za majstora Bredera smo obično čuli kao i za majstora Šrajbera t.j. da su bili veliki talenti i nade jugoslovenskog Šaha ali je drugi svjetski rat prekinuo njihove karijere. Oba su bili žrtve okupatora ili njihovih kvislinga. Teško je reći šta bi oni postigli u poslijeratnom uspješnom talasu jugoslovenskog šaha ali je sigurno da bi dali značajan doprinos.

          Na internetu je lakše naći informaciju o imenjacima našeg majstora nego o njemu. Tako na primjer u Njemačkoj ima Mirko Breder koji je muzičar ili rock star. Majstor Mirko Breder je samo uzgred spomenut na vršačkom sajtu na strani posvećenoj 80.-godišnjici NŠK-a. Njegovo ime je spomenuto na jednom mjestu kao jednog od igrača koji su nekad igrali u NŠK.  Online baza na www.chessgames.com nema ništa o Mirku Brederu.

Medjutim ChessBase u svojoj Mega Bazi za 2004 ima 19 partija sve iz 1936 i 1938 godine. Dajem pobjedu Bredera nad dr. Vidmarom iz 1938 godine.

Bijeli: Mirko Breder  –  Crni: Milan Vidmar stariji

Ljubljana 1938.

1. d4 d5 2. c4 e6 3. Sc3 Sf6 4. Lg5 Le7 5. e3 O-O 6. Sf3 Sbd7 7. Tc1 c6 8. Ld3 dxc4 9. Lxc4 Sd5 10. Lxe7 Dxe7 11. O-O Sxc3 12. Txc3 e5 13. Dc2 exd4 14. exd4 Sb6 15. Te1 Df6 16. Lb3 Lf5 17. De2 Tad8 18. De7 Dxe7 19. Txe7 Lc8 20. Tc5 h6 21. h3 Sd7 22. Tf5 Sf6 23. Tfe5 Td6 24. Tc7 Sd5 25. Lxd5 Txd5 26. Txd5 cxd5 27. Se5 g6 28. Kf1 Kg7 29. Ke2 Kf6 30. Sd7+ Lxd7 31. Txd7 Te8+ 32. Kd3 Te7 33. Txd5 Tc7 34. Tc5 Te7 35. Tc2 Td7 36. Te2 Tc7 37. Tc2 Td7 38. Te2 Tc7 39. a4 Tc1 40. a5 Ta1 41. b4 Tb1 42. Kc4 Tc1+ 43. Kd5 Tb1 44. Kc5 Tc1+ 45. Kd6 Tc4 46. d5 Txb4 47. Kc7 Tc4+ 48. Kxb7 Td4 49. Kc6 Tc4+ 50. Kd7 Tc5 51. d6 a6 52. Kd8 Tc2 53. Txc2 1-0

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Bora Tot: Naši majstori-Mirko Šrajber


MIRKO ŠRAJBER

          Rodio se u Subotici 1908 g. gde i sada živi. Po zanimanju je kožarski pomoćnik.

          Prvo je osvojio prvenstvo Subotice, pa posle počeo sigurno penjanje na saveznim amaterskim turnirima. U Zagrebu 1929 g. je peti, u Bečkereku 1930 g. treći, u Kikindi 1932 g. drugi i treći, u Somboru 1933 g. prvi i drugi, dok u Beogradu 1934 g. odnosi pobedu i postaje majstor. Na nac. majstorskom turniru u Beogradu pr. g. nadmašio je i taj uspeh, jer je delio visoku četvrtu nagradu. Samo na IV Levinovom spomen-turniru u Zemunu pr. g. prošao je slabije.

          Važniji su mu još rezultati prve nagrade na jubilarnom turniru u Novom Sadu 1932 g. i na božićnjem turniru u Bečkereku iste godine.

          U Novom Sadu 1933 g. podlegao je meču Bori Totu sa 1:2 i 3 remi.

*

          Kao što uravnoteženost njegovih rezultata kazuje, Mirko Šrajber igra solidno i sigurno. Glavna briga mu je da mu protivnik nikakvo zlo ne nanese, a tek zatim smišlja šta bi on njemu mogao učiniti. Zato ga je vrlo teško tući, ali lakše napraviti remi. Nasuprot njemu, većina naših majstora je temperamentna i borbena i hoće da dobije tako, da Šrajber u njima ima dobre mušterije. To se lepo ispoljilo prošle godine u Beogradu.

          Iako oprezan, Šrajber ne igra sasvim defanzivno, već shodno poziciji, koju dobro razume. Ume i lepo da kombinira. Dok se mudro kloni svih eksperimenata i riskantnih poduhvata.

*

                   Igrano na nac. materskom turniru u Velikoj Kikindi 1932 g.

DAMIN GAMBIT

Beli: Avirović  –  Crni: Šrajber

1. d2-d4              d7-d5

2. Sg1-f3             c7-c6

3. c2-c4               Sg8-f6

4. Sb1-c3            e7-e6

5. e2-e3               Sf6-e4

                   Potiče od Maršala i daje dobre izglede za izjednačenje.

6. Sc3 : e4

Bolje je bilo sa 6. Ld3, f5 ući u Stoneval, dok bi sa S:c3 7. b:c3 beli imao bolji razvitak.

6. …                    d5 : e4

7. Sf3-d2             f7-f5

8. f2-f3?

                   Hoće nasilno da obori sistem crnoga. Solidno je bilo 8. Le2.

8. …                    Lf8-d6

                   U obzir je dolazilo i Lb4.

9. Dd1-e2

                   Sve sa namerom da “obori”. Na 9. f4, Dh4+ 10. g3, Dh6 i g5 sa napadom.

9. …                    e4 : f3

10. Sd2 : f3         O-O

11. Lc1-d2           Sb8-d7

12. Ld2-c3        Sd7-f6

13. Sf3-d2?

Trebalo je da beli uvidi nevolju i promeni plan. Valjalo je nastaviti razvijanje bez velikih pretenzija: 13. 0-0-0, Se4 14. Le1, pa Dc2 i Ld3.

13. …                  Dd8-e8?

Propušta jači potez Sg4! Napr. 14. 0-0-0, Dg5 15. Te1, S:h2 ili 14. Sf3, e5 15. d:e5, Lc5 16. Td1, Db6 17. Ld4, Da5+ 18. Lc3 Lb4 19. L:b4, Db4+ 20. D:d2, S:e3 i crni stoji bolje. Ako 15. h3, e:d4 16. h:g4, Lg3 17. Kd1, d:c3+ i dobija.

14. g2-g3

Bolje 14. Sf3, Se4 15. Dc2 i 0-0-0 s pokušajem da se uravnoteži pozicija. Na 14. Sf3 ne ide Sg4 15. 0-0-0, e5 16. h3, e:d4 17. h:g4 d:c3 18. T:d6.

14. …                  e6-e5

15. O-O-O         b7-b6

                   Tačnije odmah e4.

16. Td1-e1

Kao priprema za e4, ali je išlo i bez toga 16. e4, e:d4 17. L:d4, S:e4 18. S:e4, f:e4 19. L:g7 sa izgledima za izjednačenje.

16. …               e5-e4

                   Utvrdjuje nadmoćnost crnoga.

17. De2-g2

                   U stisnutoj poziciji bele figure smetaju jedna drugoj.

17. …              a7-a5

                   Crni je zavladao centrom i sada može da krene u rohadni napad.

18. Sd2-b1          Lc8-e6

19. Dg2-c2         b6-b5

20. d4-d5            c6 : d5

21. c4 : b5          a5-a4

22. a2-a3

                   Stvara rupu na b3.

22. …                  Sf6-d7

                   Prema b3.

23. Lc3-d4          Sd7-c5

24. Ld4 : c5        Ld6 : c5

25. Sb1-c3         Lc5 : e3+!

                   Završne kombinacije crnoga su vrlo lepe.

26. Te1 : e3        d5-d4

27. Te3-e1        d4 : c3

28. b2 : c3          Le6-b3

29. Dc2-f2        Ta8-c8

30. Kc1-b2

30. …                  Tc8 : c3!

                   Korektna žrtva topa.

31. Kb2 : c3       De8-e5+

32. Kc3-b4         Tf8-c8

33. Kb4-a5         De5-c7+

34. b7-b6            Dc7-c3+

35. Ka5-a6          Tc8-a8+

36. Ka6-b7         Lb3-d5 mat.

                                Ovoj partiji dodeljena je prva nagrada za lepotu.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Za majstora Šrajbera sam čuo ali malo šta znam o njemu osim da je bio žrtva fašističkog terora i bio ubijen za vrijeme drugog svjetskog rata. Očigledno je bio talentovan. Interesantno je da ostali igrači u ovoj knjizi su često intelektualci, doktori, profesori, advokati, ministri itd. Šrajber je bio običan prosječan čovjek, zanatlija.

To me potsjetilo na priču jednog splitskog šahiste koji se zvao Brakus. On je jednom učestvovao na nekom republičkom takmičenju u nekom slavonskom gradiću. Strah i trepet učesnika je bio dan kada su morali igrati sa jednim lokalnim igračem. Ratar je dolazio sav prljav od zemlje, pravo sa svojih zemljoradničkih poslova, pa ih onako umoran uglavnom rasturao po cijeloj tabli. Mnogima titule, obrazovanje i teorija nisu mnogo pomagali protiv ovog agresivnog naturspielera čijeg se imena nažalost ne sjećam.

Na svoju nesreću Šrajber je privukao pažnju jer je bio Jevrej pa mu je to došlo glave. Istina Jevreji nisu jedine žrtve toga nesretnog rata, sada već uveliko zaboravljenog.

Inače u Subotici se redovno igraju godišnji turniri pod imenom Memorijal Mirka Šrajbera. Na internetu nema mnogo informacije o Mirku Šrajberu. Osim informacije o subotičkim memorijalima našao sam samo ovu noticu iz novosadskog “Dnevnika” za 2 februar 2004:

“Olimpijac Mirko Šrajber i njegov jevrejski život”

U prostorijama kluba Jevrejske opštine, Jevrejska 11, u 18 sati će Ivan Ujhazi održati predavanje “Olimpijac Mirko Šrajber i njegov jevrejski život”. Pojavio se, bljesnuo, nestao i ostavio trag.

I to je sve što se može naći o njemu na internetu.

U Chessbase, Mega Database 2004, ima samo 8 partija Mirka Šrajbera, sve iz 1936 godine. Oni medjutim pišu njegovo ime Mirko Schreiber. Evo i jedne od tih partija sa olimpijade u Minhenu 1936. Protivnik je švajcarski majstor Henry Grob poznat po Grobovom Otvaranju 1. g4 a ima i odbrana sa crnima 1. e4 g5 ali ne znam da li je Grob i to propagirao. Znam da su oba otvaranja dosta popularna na internetu.

Bijeli: Henry Grob  – Crni: Mirko Šrajber, Minhen Olimpijada 1936

1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lc4 d6 4. c3 Le6 5. Lxe6 fxe6 6. Db3 Dc8 7. d3 Le7 8. O-O Sf6 9. Sg5 d5 10. f4 h6 11. exd5 exd5 12. Sh3 O-O 13. fxe5 Sxe5 14. Sf4 c6 15. d4 Sc4 16. Sg6 Te8 17. Dd1 Ld6 18. Dd3 Dg4 19. b3 Te2 20. g3 Tae8 21. Df3 Se3 22. Lxe3 T8xe3 23. Dxg4 Sxg4 24. Sd2 Txd2 25. Tae1 Lxg3 26. Txe3 Lxh2+ 27. Kh1 Sxe3 0-1

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Bora Tot: Naši majstori –Bora Tot


BORA TOT

          U nacionalne majstore spada i pisac ove knjižice. Učestvovao je na mnogim saveznim turnirima i na priredbama u Beogradu i Zemunu. Dobio je prvu nagradu na II Levinovom spomen-turniru u Zemunu 1933 g. i na nac. amat. Turniru u Somboru, iste godine. U pojedinačnim mečevima tukao je Bredera (5:1 i 1 remi) i Šrajbera (2:1 i 3 remi).

          Na nac. majstorskom turniru u Beogradu, pr. g. pripala mu je sedma nagrada.

*

                   Igrano na nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu 1935 g.

                                      SICILIJANSKA PARTIJA

Beli: Tot  –  Crni: dr. Trifunović

1. Sg1-f3             c7-c5

2. e2-e4

Od Retievog otvaranja postala je sicilijanka.

2. …                    g7-g6

3. d2-d4              c5 : d4

4. Sf3 : d4           Sg8-f6

5. Sb1-c3            Lf8-g7

6. Lf1-e2             O-O

7. O-O                d7-d5

Trifunović ne voli pritisnutu poziciju, u kojoj se treba oprezno braniti. Hoće slobode i živ razvoj igre. Da to ipak ne ide tako lako dokazuje ova partija. Poslednjim potezom crni dobija željeno rasterećenje, ali protivnik ostaje u maloj prednosti.

8. e4 : d5

Najsolidnije. Sa 8. e5, Se4 ne bi beli mnogo postigao.

8. …                    Sf6 : d5

9. Sc3 : d5          Dd8 : d5

10. Sd4-b5

Opaža se da je beli ipak nešto bolje razvijen (Sb5) i da ima nadmoćnost pešaka na daminom krilu (3:2). Partija je baš zanimljiva zbog realizacije te male prednosti.

10. …                  Dd5 : d1

                   Izlazi ususret težnjama protivnika. Logičnije bilo je Dc6.

11. Tf1 : d1        Sb8-c6

12. c2-c3

                   Sužava delokrug neprijateljskog konja i lovca.

12. …                  Lf5

                                                (vidi diagram na strani 93)

(Stanje posle 12 poteza crnih)

13. g2-g4!

Ne ide tako jednostavno razviti lovca (kao što je crni svakako očekivao posle d7-d5). Vidimo da beli polako steže protivnika.

13. …                  Lf5-c8

                   Nije išlo Lc2 zbog 14. Td7, a Le6 zbog 14. Sc7 i S:e6.

14. Lc1-e3          Lg7-e5

 Lovac traži drugu, korisniju dijagonalu.

15. Le2-f3

Preti pešaku a7 sa event. 16. L:c6, b:c6 17. S:a7.

15. …                  Le5-b8

16. Lf3-e2

Očekuje Se5.

16. …                  a7-a6

17. Sb5-d4          Sc6-e5

18. h2-h3            Lb8-a7

19. f2-f4              Se5-c6

20. Kg1-f2

Približavanje belog kralja sredini biće korisno za završnicu.

20. …                  Sc6 : d4

21. Le3 : d4        Lc8-e6

Taj se lovac namučio.

22. Le2-f3           La7 : d4+

23. Td1 : d4        Ta8-b8

Bela prednost se povećala: smanjen je broj figura, a vlada d-linijom. Pored toga crno damino krilo nešto je slabo.

24. a2-a4

Konačno počinje napredovanje na premoćnoj strani, koje obećava (na osnovu stanja pešaka 3:2) stvaranje jednog slobodnjaka.

24. …                  b7-b6

Pretilo je 25. a5 i Tb4.

25. Ta1-d1           Tf8-c8

26. Kf2-e3           Kg8-g7

27. Lf3-d5          Le6 : d5

Na Ld7 ne ide 28. L:f7 zbog L:g4. Ali bi beli nastavio sa 28. Lb7!

28. Td4 : d5        Tc8-c6

29. Td1-d4!

Da propusti iza sebe kralja na damino krilo.

29. …                  Tb8-b7

30. Ke3-d3         h7-h6

Nije dobro Kf6 zbog 31. g5+, Ke6? 32. Te5 mat.

31. b2-b4            Tb7-c7

32. c3-c4             e7-e6

33. Td5-d6

 Tu se beli mogao prevariti: 33. Td7?, T:c4 i crni osvaja pešaka.

33. …                  Kg7-f6

34. b4-b5            a6 : b5

35. a4 : b5          Tc6 : d6

36. Td4 : d6        Tc7-b7

  Beli je ostvario svoju nameru. Sada dolazi odlučujući prodor pešaka.

37. c4-c5!           b6 : c5

38. Kd3-c4         Kf6-e7

39. Td6-c6          g6-g5

Akcija na protivnoj strani dolazi kasno.

40. f4-f5              Tb7-d7

41. f5 : e6           f7 : e6

42. b5-b6!          Td7-d1

 Na e5 sledi T:c5.

43. Kc4 : c5       Td1-d5+!

44. Kc5-b4         Td5-d1

45. Tc6-c3          Ke7-d7

46. Kb4-b5         e6-e5

Samo što je beli pešak bliži cilju.

47. Tc3-c4           Td1-b1+

48. Kb5-a6         Tb1-a1+

49. Ka6-b7         Ta1-a3

50. Kb7-b8         Ta3 : h3

To više ne pomaže.

51. b6-b7            Th3-a3

52. Tc4-c7+        Kd7-d8

53. Tc7-c5            e5-e4

54. Tc5-d5+       Kd8-e7

55. Kb8-c7  Crni predaje.

Ovim jedinim porazom, u poslednjem kolu, izgubio je Trifunović prvo mesto.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Majstora Tota sam vidio tu i tamo na nekim šahovskim skupovima. Jednom prilikom u Šahovskom Savezu Srbije, gdje sam bio nekim poslom, naletio sam na tada već starog majstora Tota. Iz nekog razloga sam mu se dopao pa smo pričali o raznim stvarima a najviše o šahu.

          On mi je rekao da je po nacionalnosti Srbin. Meni to nije bilo bitno jer ja mislim da svaku osobu treba cijeniti pojedinačno bez obzira na nacionalnost, školu, finansijski status itd. Ipak u ovom slučaju to me malo čudilo jer sam zbog njegovog prezimena mislio da je valjda Madjar. Uostalom on mi je kada je razgovor bio o filozofiji i književnosti preporučio da čitam Djerdja Lukača, što je inače bilo štivo potrebno za moje studije. Ali Bora je insistirao da ga treba čitati na originalu t.j. na madjarskom! To je već bilo nešto vrlo nerealno u mom slučaju.

          Ja sam negdje čitao da je Bora Tot decenijama imao bijele figure sa dr. Trifunovićem. Poslije izvlačenja turnirskih brojeva on bi otišao dr. Peri da mu prijavi da je i ovoga puta dobio sa njim bijele figure. Što zbog toga što zbog svoje dobre igre Tot je imao vrlo pozitivan rezultat sa Trifunovićem. Po tom članku, u jednom momentu to je bilo, 4 pobjede za Tota i 4 remija. Ovo spominjem zato što će Totova priča koju navodim malo niže dobiti na snazi.

Bora Tot mi ispričao slijedeće: Negdje u toku drugog svjetskog rata došao je Tot u Beograd nekim poslom. On je napravio veliku grešku pa se našao na ulici poslije policijskog sata te ga je pokupila neka patrola i odvukla u neku njemačku komandu. Stvari nisu izgledale dobro. To je bio ozbiljan prekršaj za koji je mogao zaglaviti u neki logor ili gore ako bi oni mislili da je u pitanju neko ko je član pokreta otpora itd.

Slijedećeg jutra se iznenada pojavio dr. Trifunović, ja ne znam kako ni zašto. Ne bi me čudilo da je Pera imao kontakte sa Njemcima, a po direktivi pokreta otpora jer inače po oslobodjenju Beograda bio bi najvjerovatnije strijeljan. U svakom slučaju Pera nije bio neko ko bi ostavio kolegu šahistu na cjedilu čak iako mu je ovaj bio trn u oku na šahovskim takmičenjima. Dr. Trifunović je intervenisao za druga i on je pušten na slobodu.

Moja supruga Smilja Vujošević, rodjena Radošević, je počela svoju šahovsku karijeru u Vojvodini. Bila je član subotičkog “Spartak”-a a kasnije i Novosadskog ŠK u isto vrijeme kao i Bora Tot.

Tada je još bila u školi a stanovala je u jednoj zgradi koja još postoji na rubu parka pored novosadskog SPENS-a gdje je 1990 igrana Šahovska Olimpijada na kojoj je IWM Smilja Vujošević predvodila kanadski ženski tim. U tom istom internatu je stanovala Ljubica Živković, rodjena Jocić, kasnije prvakinja Jugoslavije u šahu i kao i Smilja Internacionalni Ženski Majstor ili IWM. Za vrijeme raspusta Ljubica i neke druge djevojke su išle kući kod roditelja, a Smilja kao siroče, bez oba roditelja, nije imala kud. Nevolja je bila što kuhinja u internatu nije radila za vrijeme ferija pa Smilja nije imala gdje ni šta da jede. U medjuvremenu njenu stipendiju je primao internat.

Smilja ode u NŠK i zatraži pozajmicu od kluba od 500 dinara što bi za nju bio spas. Bora Tot, blagajnik kluba je bio protiv i pitao je zašto? Medjutim drugi poznati vojvodjanski šahovski radnik čika Žarko Popović je shvatio situaciju i rekao: “Za goli život!” i ubijedio Tota. Smilja je otišla a slijedeći put kada je došla u klub čika Bora Tot joj je dao tih 500 dinara. Ona je te pare, iako krajnje siromašna, kasnije vratila klubu.

Gornja partija iz 1935 se ne nalazi u šahovskim bazama. Po ChessBase 9 Trifunović ima prednost od 2:1 sa 5 remija ali mi znamo da to nisu sve partije koje su oni medjusobno odigrali. Ipak njihov medjusobni rezultat izgleda nije tako jednostran kao u anegdoti. Online baza na sajtu www.chessgames.com ima 35 Totovih partija. Chess Assistant 6.1 ima samo tri pa i one su mi sumnjive ali su ipak vjerujem Borine partije.

          Kad je već riječ o Totovim partijama smatram da je ovo dobar momenat da se daju neke od njegovih pobjeda. Izgleda Tot je bio neko sa kim je bila greška igrati jednostavne pozicije bez dama.

Prvi protivnik je Braslav Rabar, koji je jednom dijelio prvo mjesto na šampionatu Jugoslavije a  remizirao je sa Aljehinom na nekom turniru ranih 1940-ih godina i nesumnjivo bio igrač koji bi bio velemajstor da je igrao u današnje vrijeme.

Šampionat Jugoslavije, Novi Sad 1945.

Bijeli: Bora Tot  –  Crni: Braslav Rabar

1. e4 e5 2. f4 exf4 3. Sf3 d5 4. exd5 Sf6 5. Sc3 Ld6 6. Le2 O-O 7. O-O a6 8. d4 Sbd7 9. Sg5 Sb6 10. Ld3 h6 11. Sge4 Sbxd5 12. Sxf6+ Sxf6 13. Lxf4 Lxf4 14. Txf4 Le6 15. Df3 Sd5 16. Sxd5 Dxd5 17. Dxd5 Lxd5 18. c4 Le6 19. d5 Ld7 20. Te1 Tae8 21. Txe8 Txe8 22. Te4 Kf8 23. Kf2 Txe4 24. Lxe4 f5 25. Lc2 Ke7 26. Ke3 Kd6 27. Kd4 c5+ 28. dxc6 Lxc6 29. c5+ Ke6 30. Lb3+ Kf6 31. Ld5 f4 32. b4 g5 33. a4 Kf5 34. b5 axb5 35. axb5 Lxb5 36. Lxb7 g4 37. c6 f3 38. c7 Ld7 39. c8=D Lxc8 40. Lxc8+ Kg5 41. g3 h5 42. La6 h4 43. Ke5 Kg6 44. Kf4 Kh5 45. Lc8 f2 46. Lxg4+ Kg6 47. Le2 1-0

Drugi protivnik je Andrija Fuderer, takodje dijelio prvo mjesto na šampionatu Jugoslavije. Za njega su eksperti rekli da je bio “čisti talent”, a moja supruga Smilja, kao i drugi Subotičani, kaže za njega “naš Fucika”. On bi sigurno bio velemajstor da nije rano prekinuo šahovsku karijeru zbog posla.

Šampionat Jugoslavije, Zagreb 1949.

Bijeli: Andrija Fuderer  –  Crni: Bora Tot

1. e4 c6 2. c4 d5 3. exd5 cxd5 4. d4 Sf6 5. Sc3 e6 6. Lg5 Le7 7. Sf3 O-O 8. Tc1 Sc6 9. c5 Se4 10. Lxe7 Dxe7 11. Le2 f6 12. O-O Td8 13. Te1 a6 14. Ld3 f5 15. a3 Df6 16. Lc2 Sg5 17. Sxg5 Dxg5 18. La4 Se7 19. b4 Sg6 20. Dd3 Dxg2+ 21. Kxg2 Sf4+ 22. Kf1 Sxd3 23. Tcd1 Sxe1 24. Txe1 b5 25. Lc2 Kf7 26. h4 Ld7 27. Ke2 a5 28. a4 Tdb8 29. Ld3 axb4 30. Lxb5 Lxb5+ 0-1

Moj treći izbor je velemajstor Aleksandar Matanović jedan od pravih velikana jugoslovenskog šaha. Ipak u ovoj partiji Tot pokazuje da nije za potcjenjivanje.

Šampionat Jugoslavije, Zagreb 1949.

Bijeli: Matanović Aleksandar  –  Crni: Bora Tot

1. e4 c6 2. Sc3 d5 3. Sf3 dxe4 4. Sxe4 Sf6 5. Sxf6+ exf6 6. Lc4 Le7 7. O-O O-O 8. h3 Sd7 9. d4 b5 10. Ld3 Sb6 11. b3 Le6 12. De2 Dd5 13. a4 bxa4 14. c4 Dh5 15. bxa4 Tfe8 16. a5 Sc8 17. Te1 Lb4 18. d5 Lxe1 19. Dxe1 cxd5 20. cxd5 Ld7 21. Dd1 Sd6 22. Lf4 Se4 23. Lf1 Df5 24. Lh2 Sc3 25. Dd4 Sxd5 26. Td1 Lc6 27. Tc1 Se7 28. Tc5 Db1 29. Sd2 Dd1 30. Db2 Tad8 31. Sc4 La8 32. Db5 Sd5 33. Sb2 Da1 34. Tc2 Te1 35. Td2 Tde8 36. g4 Txf1+ 37. Dxf1 Te1 38. Sd1 Txf1+ 39. Kxf1 Dxa5 40. Tc2 Da6+ 0-1

Moj zadnji izbor je neko ko je takodje živa legenda našeg šaha. Osim Svetozara Gligorića teško se može spomenuti nekoga ko je bio tako uspješan kao velemajstor Bora Ivkov. Njegov imenjak Tot, barem u ovoj partiji, dokazuje da je i on pravi majstor ove igre.

Šampionat Jugoslavije, Sarajevo 1951.

Bijeli: Borislav Ivkov  –  Crni: Bora Tot

1. d4 Sf6 2. c4 d5 3. Sf3 c5 4. cxd5 cxd4 5. Da4+ Dd7 6. Dxd4 Dxd5 7. Sc3 Dxd4 8. Sxd4 a6 9. g3 Ld7 10. Lg2 e5 11. Sf3 Lc6 12. O-O Sbd7 13. b3 Tc8 14. Lb2 Lb4 15. Tac1 O-O 16. a3 Ld6 17. Tfd1 Lb8 18. Lh3 Tcd8 19. a4 La7 20. La3 Tfe8 21. Ld6 h5 22. Lc7 Ta8 23. Sg5 Sc5 24. Tb1 Sg4 25. Tf1 e4 26. Lg2 f5 27. h3 Sf6 28. Tfd1 Tac8 29. La5 Se6 30. Sxe6 Txe6 31. e3 Le8 32. Se2 Tec6 33. Sd4 Lxd4 34. exd4 Lf7 35. Lf1 Tc2 36. Ld2 Ta2 37. Le1 Tcc2 38. a5 Sd5 39. Lc4 e3 40. Lxd5 exf2+ 41. Lxf2 Lxd5 42. Tf1 h4 43. gxh4 Tc3 44. Kh2 Tf3 0-1

Za mene je bilo iznenadjenje da pronadjem da je Bora Tot kao i Bora Kostić iz Vršca. Ipak informacija na internetu o njemu je vrlo oskudna.

U arhivi novosadskog “Dnevnika” od 24. aprila 2004 našao sam slijedeće:

“Da je Aleksandar Aljehin kao šampion sveta prvi put gostovao u Beogradu 4. januara 1931. godine kada je u hotelu „Palas“ odigrao simultanku u prisustvu 700 gledalaca! Radio Beograd je svakih pola sata izveštavao o njenom toku. Protiv Aljehina se borilo 34 igrača od kojih je protiv dvojice igrao na slepo. Bora Tot je takodje igrao na slepo i ta se partija završila remijem, a drugu partiju je Aljehin dobio protiv dr Ormaja (koji je imao tablu pred sobom). Ukupni rezultat je bio +23 =12 –1.”

Na vršačkom sajtu sah.vrsac.com spomenut je Bora u slijedećem pasusu:

“Vršački šah klub je zasnovan 1924.godine. Prvi predsednik kluba bio je Milorad Cvejić, gradski senator za finansije. Jedan od osnivača je bio i tadašnji gimnazijalac Bora Tot, koji ce kasnije postati i šahovski majstor i reprezentativac Jugoslavije.”

Traženje informacije na internetu je otežano raznim faktorima a jedan od njih je da iako kriterijum izgleda jedinstven kao na primjer “B. Tot” ili “Bora Tot” stvari se ipak iskomplikuju. Tako na primjer tražeći “Bora Tot” nadje se “Bora Bora Tot” što ima veze sa turističkim centrom na Tahitiju ili “Tora Bora Tot” što ima veze sa planinskim masivom izmedju Afganistana i Pakistana gdje su Amerikanci propustili da ulove Osamu Bin Ladena prije par godina.

Najgore od svega je što izgleda nikome nije stalo do prošlosti ove igre te se vrlo malo informacije iz istorije našeg šaha, što uključuje i partije, stavlja na internet.

Vojin Vujošević.

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Bora Tot: Naši majstori – Vasilije Tomović


VASILIJE TOMOVIĆ

Crnogorac iz Vasojevića. Rodio se u selu Mataševu 1908 g. Studirao je matematiku u Grenoblu i Beogradu. Činovnik je Narodne skupštine.

Stupio je u Beogradski šah-klub 1929 g. Igrao je na kvalifikacionom turniru za 1930 g., ali prošao slabo. Posle duže vremena nije hteo da sudeluje na utakmicama, iako se mnogo bavio šahom i igrao slobodne kafanske partije sa najjačim beogradskim igračima i stalno napredovao. Odazvao se tek pozivu na Prvi Levinov turnir, kojeg je u julu 1932 g. organizovao Zemunski šahovski klub. Dobro je startovao ali usled nedostatka rutine kasnije zaostao na četvrtom i petom mestu.

Sledećeg meseca otišao je na nac. amaterski turnir u Veliku Kikindu. Napravio je veliko iznenadjenje, jer je kao novajlija izbio na čelo i postao majstor. Pretekao je bio mnoge poznate jake igrače: Šrajbera, Gabrovšeka, Bošana i druge.

Krajem septembra gostuje u Novom Sadu, gde na jubilarnom turniru tamošnjeg kluba dobija drugu nagradu, iza Šrajbera.

Onda godinu dana posvećuje završavanju studija, a u borbi ga vidimo opet na turniru za šampionat Beograda 1934 g., gde zauzima četvrto i peto mesto.

Prošle godine je bio u odličnoj formi. Ne toliko na nac. majstorskom turniru u Beogradu, koliko dva meseca kasnije na IV Levinovom turniru u Zemunu. Dok je na prvom zadovoljio više kvalitetom no numerički (delio je osmu nagradu, sa 50%), dotle je na drugom u sigurnom stilu bio prvi, bez ijednog poraza.

Momentalno je verovatno najjači igrač Beograda.

*

Mladog ambicioznog igrača boli poraz. Hteo bi da napreduje, da ima uspeha. Uzeće knjigu, spremiće iz otvaranja neke varijante, pregledaće nešto iz središnjice, donekle će proučiti završnicu i pohitaće opet praktičnoj igri. Posle toga možda će imati uspeha i biće zadovoljan. Ali šah se ne proučava tako.

Vasa Tomović je bez neposredne veze sa praktičnom igrom uzeo da prostudira stil i način pojedinih velikih majstora. Pa su njegovu pažnju, i pored blistavog stila Morfija i visoke pozicione igre današnjih majstora, najviše privukli duboki navalni sistemi Pilsberija i borbena fantazija Janovskog. Zato njegova igra pomalo potseća na njih. Ona je kompaktna i puna dinamike, a sva sredjena za navalu. Ali kada dodje u položaj da se mora braniti razvija veliku žilavost, kao na pr. sa Kostićem. Ta je partija trajala 100 poteza. Pa je, iako materijalno slabiji (top i lovac protiv dame i pešaka), samo omaškom izgubio.

*

                        Igrano na nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu 1935 g.

ŠKOTSKA IGRA

Beli: Tomović  –  Crni: dr. Astaloš

1. e2-e4               e7-e5

2. Sg1-f3             Sb8-c6

3. d2-d4              e5 : d4

4. Sf3 : d4           Lf8-c5

Štajnic je ovde predložio ispad Dh4, koji se ali posle 5. Sf3!, D:e4+ 6. Le2, d5 7. 0-0, Le6 8. Sc3, Df5 9. Lb5, Sge7 10. Lg5!, f6 11. Sd4 smatra oborenim.

Dobar i danas mnogo igran nastavak je Sf6 5. Sc3, Lb4 6. S:c6, b:c6 7. Ld3, d5 8. e:d5, De7+ 9. De2, D:e2 10. K:e2, c:d5 kao u partiji Špilman – Lasker, Moskva 1935 g.

5. Lc1-e3

Na 5. S:c6, Df6! 6. Df3, D:f3 7. g:f3, b:c6 sa izjednačenjem.

5. …                Dd8-f6

Dr. Lasker je u Petrogradu 1909 g. igrao ovde Lb6. Partija Špilman – dr. Taraš u Breslavi 1912 g. tekla je ovako: 6. Sc3!, d6 7. Le2! Sf6 8. Dd2, Sg4 9. L:g4, L:g4 10. f3, Ld7 11. Sd5, 0-0 12. 0-0-0 sa nadmoćnom igrom za bele.

6. c2-c3

Moskovski majstor Blumenfeld je ovde zaigrao 6. Sb5 ali posle: L:e3 7. f:e3, Dh4+ 8. g3, D:e4 9. S:c7+, Kd8 10. S:a8, Sf6! 11. Dd6, D:h1 12. Sd2, Se8 crni je u prednosti.

6. …                    d7-d6

Suviše skromno. Obično se igra Sge7 sa namerom da se sprovede d5. U partiji Kostić – Aljehin, Bled 1931 g. nastavljeno je sa Sge7 7. Sc2 d6 8. Sbd2, 0-0 9. .:c5 itd.

7. Lf1-b5

Želi da iskoristi poslednji potez crnog i zadrži figuru na centralnom položaju d4.

7. …                    Sg8-e7

8. O-O                 O-O

9. f2-f4                Lc8-d7

Beli je stvorio jak centar i crni je trebao da pokuša da to parira sa event. Dh6 i f5.

10. Dd1-d3         Lc5-b6

11. Sb1-d2           Sc6 : d4

Plan belog je: razvitak figura i napad pešacima na kraljevo krilo. Zato crni, koji ima manje terena, želi da izmenama uprosti situaciju.

12. Lb5 : d7       Sd4-c6

13. Ta1-e1           Ta8-d8

14. Ld7-h3        Lb6 : e3+

15. Dd3 : e3       Se7-g6

16. Kg1-h1

                   Priprema za juriš pešaka.

16. …                  Kg8-h8

                   Sprema odbranu.

17. g2-g4!

Navala je počela. Sada preti 18. g5, De7 19. f5, Sge5 20. f6, g:f6 21. g:f6 De8 22. Dh6, Tg8 23. Lf5, Sg6 24. Sf3, Df8 25. Sg5 i dobija.

17. …                  Df6 : e7

18. Sd2-f3          f7-f6

19. Sf3-d4

Sa pretnjom 20. Sf5 iznudjuje pojačanje središta. Postojala je i mogućnost da se sa 19. Lg2 i h4 nastavi napad.

19. …                  Sc6 : d4

20. c3 : d4          Tf8-e8

21. f4-f5              Sg6-f8

                   Naravno da nije valjalo Sh4 22. Df2, g5 23. f:g6, S:g6 24. D:f6+.

22. Lh3-g2        

Beli je potisnuo protivnika i raspolaže lepim pešačkim središtem. Sada ima dva nastavka: ili h4 i g5, ili pritisak po c-liniji. Poslednjim potezom oslobodjeni su topovi za akciju, jer je lovac preuzeo odbranu tačke e4.

22. …                  c7-c5

Crni neće pasivno da posmatra spremanje neprijatelja, stoga pokušava da razbije protivnikov centar i dodje do protivigre.

23. Te1-c1             b7-b6

                   Logičnije izgleda Tc8 i c:d4.

24. b2-b4!

                   Žrtvuje pešaka za c-liniju, i konačno utvrdjivanje središta.

24. …               c5 : b4

Crni neće samo da se brani, već traži šanse u pešačkoj nadmoćnosti na daminom krilu. Nama se čini bolje Tc8 i c:d4 sa event. Sd7 i Se5, ili odmah Sd7.

25. Dc3-b3         a7-a5

26. Tc1-c6           d6-d5!

Da otvori e-liniju i navali na protivničkog kralja. Medjutim, prodor belih u sredini ima veću snagu.

27. e4 : d5          De7-e2

28. d5-d6            Sf8-d7

                   Na D:g4 dolazi 9.Dd5.

29. h2-h3            Te8-e3

30. Db3-f7

                   Jače 30. Dd5, da je Tf1 slobodan.

30. …                  Te3-g3

31. Tf1-g1?           Td8-e8?

Beli je morao vući 31. Dd5, jer sada je crni imao remi sa: T:g2! 32. T:g2, Df1+ 33. Kh2, Df4+ 34. Kh1, a ne valja 34. Kg1, D:d4+ 35. Tf2 zbog Se5. Nije davalo remi: De3 32. Kh2, Df4 33. D:d7! T:h3+ 34. K:h3, Dh6+ 35. Kg3, De3+ 36. Lf3, D:g1+ 37. Kh3, Df1+ 38. Lg2, Dd3+ 39. Kh2 i dobija.

32. Df7-e6!!

Lepa žrtva dame koja odlučuje. Nije valjalo: 32. D:d7, T:g2 33. T:g2, D:f1+ sa skorim matom.

 32. …                 Te8 : e6

Na h6 33. D:e2, T:e2 34. Tc7, Sf8 35. d7 i  dobija. Ako T:g2 33. T:g2, Df1+ 34. Kh2 Df4+ 35. Kg1, D:d4+ 36. Tf2, Da1+ 37. Kg2 itd.

33. fxe6               h5

                   Slabo je i D:e6 34. Tc8+, Dg8 35. T:g8+, K:g8 36. Ld5+ i T:g3.

34. e6 : d7          Tg3 : g2

35. d7-d8D+       Kg8-h7

36. Tg1 : g2        De2-f1+

37. Kh1-h2         Df1-f4+

38. Kh2-g1         Df4-e3+

39. Kg1-f1         De3-f3+

40. Kf1-g1          Df3-e3+

41. Rg2-f2          De3-e1+

42. Kg1-g2         De1-e4+

43. Kg2-h2         Crni predaje.

                   Ova partija dobila je prvu nagradu lista “Politike”, kao najlepša na turniru.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Majstora Tomovića nisam lično poznavao ali sam siguran da sam ga vidio na nekom beogradskom turniru. Tada je on već bio stariji gospodin a njegovi najbolji šahovski dani su već bili u prošlosti.

          Sjećam se da sam čitao nečiju analizu u nekom šahovskom časopisu gdje je autor tvrdio da je majstor Tomović igrač duboke strategije pa ga je u tom pogledu čak uporedjivao sa Botvinnikom!

Internet sajt Šahovskog Saveza Srbije i Crne Gore ima slijedeći pasus o Tomoviću:

“Prije drugog svjetskog rata, majstor Vasilije Tomović je bio rival Bore Kostića i prvi značajni šahista Crne Gore. Takodje je bio matematičar i filozof.”

Vjerujem da su knjige poput “Rat Bogova i Titana” koje neki izdavači reklamiraju na internetu njegove. www.chessgames.com ima 41 partiju Tomovića. Medju njima je i pobjeda protiv Aljehina iz 1931 godine u kojoj je Tomović vodio crne figure. Ja vjerujem da to nije bila turnirska partija ali nisam siguran.

Vidim imao je Tomović dosta lijepih pobjeda medju njima sa velemajstorima Pircom, Bobocovom, Pahmanom. Navodim dvije njegove partije tu sa Pahmanom i drugu sa Kulžinskim.

Igrano u Ljubljani 1945 godine.

Bijeli: Vasilije Tomović – Crni: Ludek Pahman

1. d4 Sf6 2. Sf3 e6 3. c4 b6 4. g3 La6 5. Da4 Le7 6. Lg2 Lb7 7. Sc3 O-O 8. O-O Se4 9. d5 Sxc3 10. bxc3 d6 11. Sd4 e5 12. Sf5 Lc8 13. e4 Lxf5 14. exf5 Sd7 15. Le3 Lf6 16. Tae1 Te8 17. g4 h6 18. Le4 Lg5 19. Lxg5 hxg5 20. Kg2 Sc5 21. Dc2 Df6 22. f3 Kh7 23. Dd2 Dh6 24. h4 gxh4 25. g5 Dh5 26. Kh3 f6 27. Te2 Dxg5 28. Dxg5 fxg5 29. Tg2 Sd7 30. f6+ Kg8 31. Txg5 Sxf6 32. Tfg1 Te7 33. Lf5 Sh7 34. Le6+ Kh8 35. Th5 Txe6 36. dxe6 g5 37. Tgxg5 1-0

Igrano u Ljubljani 1947 godine.

Bijeli: Nikolaj Kulžinski – Crni: Vasilije Tomović

1. d4 f5 2. e4 fxe4 3. Sc3 Sf6 4. Lg5 Sc6 5. Sge2 d5 6. Lxf6 exf6 7. Sf4 Lf5 8. Sfxd5 Dd7 9. Dd2 O-O-O 10. O-O-O Df7 11. Df4 Txd5 12. Lc4 Ld6 13. De3 Se7 14. Sxe4 Dg6 15. Lxd5 Sxd5 16. Sxd6+ cxd6 17. Db3 Sb6 18. The1 Kb8 19. g3 Lxc2  0-1

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori – Ozren Nedeljković


OZREN NEDELJKOVIĆ

Rodio se  u Sremskim Karlovcima 1903 g. i tamo je svršio gimnaziju. Živi u Beogradu kao saradnik lista “Politike”.

          Igrajući često sa svojim zemljakom Ćirićem mnogo je naučio i u Beograd je došao kao već prilično jak igrač.

          Kada se posle osnivanja sadašnjeg Beogradskog šah-kluba 1925 g. počelo redovnim priredjivanjem utakmica istakli su se, od mladjih, petorica kao najjači: Aćimović, Nedeljković, Poljakov, Izvekov i Tot. Medju njima se vodila borba za prvenstvo u klubu. Prve dve godine Aćimović je važio kao najbolji, ali posle je prevlast polako prešla u ruke Nedeljkovića. Pobedama na prvenstvenim turnirima 1927 i 1929 g. i kao najboljem plasiranom beogradskom igraču na nac. amaterskom turniru u Karlovcu 1927 g. (zauzeo je četvrto i peto mesto).

          U odličnoj formi bio je na nac. amaterskom turniru u Zagrebu 1929 g. i vodio posle sedmog kola sa 6 1/2 bodova. Kako je tukao glavne konkurente: Vogelnika, Trifunovića i Dumića očekivali su beogradski šahisti da će se kao majstor vratiti u klub. Nažalost dobio je zapaljenje slepog creva i morao se podvrći operaciji i odustati od daljeg takmičenja.

          Ono što je zbog bolesti tada propustio, nadoknadio je sledeće godine u Bečkereku. Tamo je podelio prvo mesto sa Gabrovšekom, a zatim ga pobedio u meču (sa 2.5:1.5) i postao prvi šahovski majstor Beograda.

          Bio je tada nesumnjivo vodeći prestonički šahista i to je potvrdio lepom pobedom na Prvom Levinovom turniru 1932 g., gde je pretekao jakog bečkog igrača dr. Brauna.

          Ali posle toga počinje polako da popušta. Tako je na II Levin-turniru 1933 g. drugi sa Gabrovšekom iza Tota, a u šampionatu Beograda 1934 g. drugi sa Braunom iza Save Vukovića.

          Na III Levinovom turniry 1934 g. je tek četvrti do šesti, a na nac. majstorskom turniru u Beogradu pr. g. zaostaje u donjoj kući. (Ovaj poslednji neočekivano slab rezultat u mnogom je posledica preopterećenosti privatnim poslovima za vreme turnira i nesreće u igri).

          Iako danas Ozren Nedeljković nije više prvi u Beogradu, on je još uvek medju prvima.

*

U periodu svoje najbolje snage odlikovala se njegova igra “olimpiskim mirom”. Otvarao je partije polako i oprezno, a u središnjici ostavljao protivniku da započne bitku. A kada je ovaj pogrešio, uhvatio je najmanju prednost i iskoristio preciznom igrom u završnici.

          Danas nema više tako zdrave živce (možda od mnogih operacija), što je promenilo način njegove igre. Postao je nestrpljiv i oštar. Partije su mu sada življe i zanimljivije, ali porazi češći.

*

          Za popularisanje šaha ima Nedeljković velikih zasluga. Kao sekretar Beogradskog šah-kluba pomagao je pokojnom vrednom prof. Kondiću da se klub postavi na čvrstu osnovu.

          Uredjujući šahovsku rubriku u “Politici” i poduzimajući često turneje probudio je šahovski život u unutrašnjosti. Svojom umešnošću i uspelim simultankama dao je inicijativu za osnivanje mnogih klubova u istočnom delu države, naročito u Srbiji.

          Organizovao je, preko “Politike”, mnoge dopisne turnire, pod okriljem Sveslovenskog dopisnog šahovskog saveza.

*

                                Igrano na II Levinovom spomen turniru u Zemunu 1933 g.

Grinfeldova Odbrana

Beli: Filipović  – Crni: Nedeljković

1. Sg1-f3             Sg8-f6

2. c2-c4               g7-g6

3. Sb1-c3            Lf8-g7

4. d2-d4              d7-d5

5. c4 : d5             Sf6 : d5

6. g2-g3              0-0

                   U partiji Pirc – Bogoljubov, Sliač 1932 g igrano je S:c3 i onda c5.

8. O-O                 Sb8-c6

9. Sc3 : d5

                   Hteo bi odmah da iskoristi delovanje Lg2, ali ova izmena ide u korist crnog.

9. …                    Dd8 : d5

10. Sf3-e5?

                   Bolje je d:c5, D:c5 sa jednakom igrom.

10. …                  Dd5 : d4

11. Se5 : c6        b7 : c6

12. Lg2 : c6        Ta8-b8

13. Dd1-c2

Valjda je beli računao na usamljenost c-pešaka. Medjutim, crni je dobio pritisak na b2 i aktivnije figure.

13. …                  Lc8-f5!

Iznudjuje e4, posle čega je Lc6 otsečen i crni gospodari belim poljima u položaju protivničkog kralja.

14. e4                  Lf5-h3

                   Ovaj lovac je klin u beloj poziciji.

15. Tf1-d1          Dd4-f6

                   Dopadljivo delovanje crnih figura, koje vrše na obe strane pritisak.

16. Lc6-d7          e7-e6

17. Lc1-f4

                   Pretilo je Df3. Možda je bolje bilo 17. De2 i Tb1.

17. …                  Tb8 : b2

18. Dc2 : c5

18. …                  Tb2-d2!!

19. e4-e5

Ovo je crni hteo da provocira. Naravno da se Td2 nije mogao uzeti, a pretilo je T : d7. Ako 19. Lb5, Tfd8 20. L:d2, Df3 21. Lf1, L :f1 22. K : f1, L : a1 i dobija.

19. …                  Td2 : d1+

20. Ta1 : d1        Df6-f5

21. Td1-e1

Braneći pešaka e5 beli vezuje svoje figure. Mnogo bolje bilo je 21. Lc6 (da parira delovanje Lh3) Tc8 22. D:a7, g5 23. Le3, L:e5 sa podjednakim šansama.

21. …                  f7-f6!

22. Ld7-a4           f6 : e5

23. La4-c2         e5-e4

24. Dc5-c7

Potrebno je bilo 24. D : a7 iako crni zadržava napad: Td8 25. De3, Da5

26. Lb3, Lf5 itd.

24. …                  Df5-d5

25. Lc2 : e4        Dd5 : a2

Beli je otklonio opasnost na kralj. krilu ali izgubio na daminom, gde crni slobodan pešak odlučuje.

26. Lf4-e3           a7-a5

27. Te1-b1       a5-a4

28. Tb1-b7        Da2-a1+

29. Le4-b1

Poslednji pokušaj beloga ne može uspeti. Na 29. Lc1, Dd4 sa pretnjama na f2 i d1.

29. …               Da1-c3

                   Iznudjuje izmenu dama usled pretnje De1 mat. Završetak igra crni precizno.

30. De7 : c3        Lg7 : c3

31. Tb7-a7          Tf8-b8

32. Lb1-a2          Tb8-d8

33. f2-f4              Lc3-d4

34. Le3 : d4        Td8 : d4

35. g3-g4            Lh3 : g4

36. Kg1-g2         Lg4-f5

37. Kg2-g3         Td4-d3+

38. Kg3-f2           Td3-d2+

39. Kf2-e3          Td2 : a2

40. Ke3-d4         Ta2-e2

Beli predaje.

Komentar Vojina Vujoševića:

Red poteza u otvaranju u gore navedenoj partiji je različit u postojećim bazama od onoga koji je dao Bora Tot u svojoj knjizi. Ovo je redovna pojava jer oni koji ubacuju partije u baze ne vode računa o redu poteza nego samo o pozicijama koje su postignute.

U vrijeme kada sam ja počeo da se pomalo bavim šahom kao i u toku mog borvaka u Beogradu Ozren Nedljković je bio šahovski novinar i autor šahovskih knjiga, ali već dugo nije bio aktivan kao igrač.

Ustvari moja prva šahovska knjiga je bila početnica “Znate li Šah?”. Mada nije bila tako dobra i interesantna knjiga kao Andrićeva “Igra Miliona” ipak je bila korisna.

Kasnije sam od knjiga Ozrena Nedljkovića nabavio još: “Teorija Otvaranja Zatvorenih Igara”, “Šahovski Almanah”, “Završnice”, i “Udzbenik Šaha”. Almanah je bilo teško nabaviti jer ga nije bilo u prodaji. Jedini primjerak te knjige, za koji sam ja znao, je bio u vlasništvu MK Svete Andjelkovića službenika Šahovskog Saveza Srbije i super igrača bridža.

Ja sam znao Svetu jer sam često zalazio u prostorije ŠSS u ulici 7. jula, sada opet ulica Kralja Petra ako se ne varam, gdje je šef i sekretar saveza, bio poznati majstor Dragutin Djaja. A vidjao sam ga i po šahovskim klubovima kao i u beogradskoj legendarnoj kafani “Zora” gdje je, u šahovskom smislu, centralna ličnost bila poznati šahovski problemista i kasniji urednik šahovske rubrike “Politike” Branko Atanacković.

Svetu smo iza njegovih ledja zvali “Arabeska”. To je bila aluzija na njegov impresivan nos i činjenicu da je u fudbalu navijao za BSK. Pa onda Ara kao kljun kod papagaja a ostalo je jasno. U toj knjizi je bila neka detaljna analiza Meranske Odbrane koju je Sveta igrao pa mu je bilo teško da se rastane sa njom. Začudo poslije nekoliko razgovora o tome pristao je da mi tu knjigu proda.

Jednom sam imao priliku da posjetim starog majstora Ozrena Nedeljkovića u njegovom stanu na Zelenom Vencu u centru Beograda. Poklonio mi je neku staru rijetku knjižicu o šahu. Malo smo pričali o raznim aspektima šaha, a on je, izmedju ostalog, dao mišljenje da svi osnovni principi šaha još nisu otkriveni. Kao dokaz naveo je da ponekad igrač igra sve najbolje poteze po svim poznatim principima a onda bez neke očigledne greške se nadje u potpuno izgubljenom položaju.

Tom prilikom mi je stari majstor ispričao jednu anegdotu o velikom Aljehinu. Negdje u godinama izmedju dva svjetska rata Aljehin je došao na jednu turneju po Jugoslaviji. Jugoslavija, a posebno Beograd i Vojvodina su bili preplavljeni ruskim emigrantima, nešto kao sada Zapadna Evropa i Sjeverna Amerika. Naravno tu je bilo dosta šahista. Jedna grupa ruskih, i drugih šahista, je bila na nekom izletu brodom po Dunavu u blizini Zemuna i Beograda. Ruski emigranti su oslovljavali velikog šampiona sa “Aljohin” izgovor uopšte prihvaćen medju Rusima. Aljehin je planuo i izgrdio ih rekavši da je pravilan izgovor njegovog prezimena Aljehin a nikako Aljohin.

Pokušaj da se na internetu nadju neke Ozrenove partije je dao interesantan rezultat. Uz poznatu partiju protiv Filipovića navedene u Totovoj knjizi imaju još tri, na primjer na www.chessgames.com. Ostale tri su dva poraza sa velemajstorima Vidmarom i Szabom i fina pobjeda protiv gosta iz Beča, Brauna, igrana 1932 godine u Beogradu.

Bijeli: Braun  –  Crni: Ozren Nedeljković

1. d4 c5 2. d5 d6 3. c4 g6 4. Ld2 Lg7 5. Lc3 Sf6 6. Sd2 O-O 7. e4 e6 8. Sgf3 exd5 9. exd5 Te8+ 10. Le2 De7 11. Sf1 Ld7 12. Sg3 Se4 13. Sxe4 Dxe4 14. Lxg7 Kxg7 15. Tc1 b5 16. b3 bxc4 17. bxc4 Sa6 18. Tc3 La4 19. Dd3 Dxd3 20. Txd3 Tab8 21. Sd2 Sb4 22. Tc3 Sxa2 23. Ta3 Sc1 24. Txa4 Sxe2 25. Ta3 Sg3+ 0-1

Sudeći po ovoj partiji Ozren Nedeljković je bio prilično dobar igrač.

Na internetu u arhivi novosadskog “Dnevnik”-a, za datum 28 februar 2003 povodom stogodišnjice rodjenja Ozrena Nedeljkovića, našao sam slijedeće:

Život posvećen šahu

Ceo život Ozren Nedeljković, rođen 28. februara 1903. u Sremskim Karlovcima, bio je posvećen šahu. Na Beogradskom univerzitetu je stekao diplomu srednjoškolskog profesora, ali nikada nije stao za katedru, već se privoleo novinarstvu. Pisao je za “Politiku”, “Glas”, “Dugu”, “Borbu” i Radio-Beograd… i to uvek o šahu. U Novom Sadu su mnogi mladi ljudi, kao i u celoj zemlji, ozbiljnije upoznali “kraljevsku umetnost”, baš zahvaljujući njegovim knjigama. Napisao je prvi šahovski udžbenik i još pet studija o raznim vidovima šaha, od šaha kao matematičke igre do filozofije života. Ozren Nedeljković je bio uspešan takmičar: pre rata je bio prvak Jugoslavije, dva puta prvak Balkana, najbolji jugoslovenski igrač na nezvaničnoj šahovskoj olimpijadi u Minhenu 1936. Ali, prestao je da učestvuje na turnirima da bi imao vremena za pisanje o šahu. Preminuo je u Beogradu 1984.

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Bora Tot: Naši majstori – Stevan Ćirić


NACIONALNI MAJSTORI

STEVAN ĆIRIĆ

Rodjen je 30 maja 1886 g. u Sremskim Karlovcima. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, a prava studirao u Debrecinu i Budimpešti. Zbog bolesti morao je prekinuti studije. Kasnije je svršio filozofiju u Beču i postavljen za profesora na Sremsko-Karlovačkoj gimnaziji.

Ušavši u politički život, napravio je veliku karijeru. Izabran je za narodnog poslanika, zatim je postao ministar prosvete, a sada je pretsednik Narodne Skupštine.

Još kao gimnazista naučio je igrati šah od svoga brata Ivana, sadašnjeg bačkog episkopa Irineja. Nije se nikada mnogo bavio teorijom, ali je ipak brzo napredovao. Javno je prviput igrao u Debrecinu na jednom jakom amaterskom turniru. Ispočetka je vodio, ali je istupom nekolicine igrača utakmica nepravilno završena.

Kada je 1923 g. u Novom Sadu održan savezni amaterski turnir, nagovorili su ga prijatelji da i on sudeluje. Ušavši u borbu bez treninga nije imao velike nade. Medjutim, dao je vrlo dobru igru i sigurno zauzeo prvo mesto, u društvu sa mariborskim sudijom Kramerom i mladim ljubljanskim šahistom Furlanijem. Na osnovu boljeg rezultata prema pobednicima proglašen je Ćirić nacionalnim majstorom. Ovako lep uspeh bio je i za njega samog iznenadjenje.

Sledeće godine prilikom gostovanja internacionalnog majstora Vladimira Vukovića u Novom Sadu odigrao je Ćirić s njim dve ozbiljne partije sa satom, od kojih je prvu dobio, a drugu izgubio.

Na kongresu Svetskog šahovskog saveza, koji je održan u Budimpešti 1926 g. priredjene su medjudržavne utkamice izmedju Jugoslavije, Nemačke, Madjarske i Rumunije. U našoj reprezentaciji, koja je zauzela drugo mesto, igrao je Ćirić na trećoj tabli, sa uspehom: +1, =2.

Iz Budimpešte je otputovao u Bardiov (Čehoslovačka) gde je pozvan na internacionalni majstorski turnir. Na veliku žalost svojih jugoslovenskih simpatizera Ćirić nije učestvovao, već se ograničio na posmatranje. Otada se više nije pojavio u turnirskoj areni.

Osim toga, još je dvaputa nastupio za Novosadski šah-klub na medjuklupskim utakmicama protiv Subotice i održao jednu uspelu produkciju u igri napamet, sa osam igrača, u Beogradskom šah-klubu.

*

Majstor Stevan Ćirić se isuviše malo bavio šahom a da bi mogao potpuno razviti svoj prirodni talenat. Uvek se osećalo da mu nedostaje teoriskog znanja i da ga otvaranje partije staje najviše truda. U sredini igre već se vešto snalazi, ali glavna snaga leži mu završnici.

Pored sve komplikovanosti njegova igra je prirodna i nema one izveštačenosti, koju možemo naći kod onih koji su više trudom no darom postali majstori.

*

Naš šahovski pokret je mlad. Imamo dosta velik broj šahovskih društava, imamo mnogo jakih igrača, ali sve je to novo i još nije uhvatilo dubokog korena. Naročito slabo bi ispalo uporedjenje sa inostranstvom. Na primer, u Čehoslovačkoj postoje dva šahovska saveza: Češki i Nemački. Oba su vrlo dobro uredjena. Svaki od njih drži godišnje, pored ostalih utakmica, kongres u vezi sa majstorskim turnirom. Svaki ima svoje izdavačko preduzeće za šahovsku literaturu.

Jaki su šahovski savezi i u ostalim naprednim zemljama. Medjutim, sve daleko nadmašuju grandiozne organizacije šahista u Nemačkoj i Sovjetskoj Rusiji, gde su državne ustanove, koje broje na stotine hiljada članova.

Sve do nedavno naša javnost nije pokazala interesovanje, ni shvatila kulturno-vaspitnu vrednost šaha. Ono malo što je ipak učinjeno bilo je plod pojedinačne inicijative. Tek izborom Stevana Ćirića za pretsednika Saveza stvar je počela da dobija ozbiljni zvanični oblik (stavio je šah pod otsek za narodno prosvećivanje ministarstva prosvete) i da se stvara solidna osnova za budući razvitak.

Ali najveće delo mu je uvodjenje nacionalnih majstorskih turnira. Svojim autoritetom, moralnom i materjalnom pomoći ostvario je ono, što nisu uspeli toliki raniji pokušaji. Od sada se, njegovom zaslugom, svake godine sastaju naši najbolji šahisti, da u borbi za prvenstvo države pruže poznavaocu mnoge lepe i zanimljive sportske i umetničke momente. Time je naš šah dobio nov polet i zamah, što obećava da će ga razviti do najvećih mogućnosti koje kod nas postoje.

Prva partija meča u Novom Sadu, jula 1924 g.

RETIEVO OTVARANJE

Beli: V. Vuković – Crni: S. Ćirić

1. Sg1-f3             Sg8-f6

2. c2-c4               d7-d5

3. b2-b3              e7-e6

4. Lc1-b2            c7-c5

                   Ovo je vrlo dobar nastavak.

5. c4 : d5

                   Potrebno, jer bi d5-d4 neprijatno zatvorilo lovca i skučilo belog.

5. …                    e6 : d5

                   Ovde se obično igra S:d5.

6. g2-g3

                   Trebalo je pokušati da se sa 6. d4 stvori crnom usamljeni pešak d5.

6. …                    Lf8-e7

7. Lf1-g2            d5-d4!

Dobro shvatanje pozicije. Zatvara dijagonalu b2-f6 i osvaja teren. Za prepušteno polje c4 dobija polje d5, a oprezno će otkloniti sada nešto pojačano dejstvo Lg2. Ujedno je sprečio d2-d4.

8. d2-d3

Kako je beli nešto bolje razvijen mogao je pokušati da razbije crni centar sa b4.

8. …                    Sb8-c6

9. Sb1-d2            Ta8-b8

10. O-O               O-O

11. a2-a3            b7-b6

12. Dd1-c2         Lc8-b7

Dok je beli nekako šablonski izvukao figure, crni se solidno učvrstio i raspolaže jakim središtem.

13. Sd2-c4        Dd8-d5

14. Lc1-b2

Lovac je prisiljen da potraži novo mesto. Nije valjalo 11. Sfe5 zbog D:g2+ 15. K:g2, Sb4+ i crni bi dobio pešaka.

14. …                  Dd5-d7

15. Lc1-f4           Tb8-d8

16. Sc4-e5

Ne vidi se neki dobar nastavak za belog, dok crni sprema Sd5 i f5. Sada pokušava da izmenama uprosti situaciju.

16. …                  Sc6 : e5

17. Sf3 : e5         Dd7-c8

18. Lg2 : b7       Dc8 : b7

Ovim su oslabljena bela polja u kraljevoj poziciji beloga. Vidimo da su izmene ispale u korist crnog.

19. Se5-c4          Sf6-d5

                   Crni konj stoji svakako bolje od svog belog kolege.

20. Lf4-d2          Db7-d7

21. a3-a4            Dd7-h3!

Beli je počeo akciju na daminom krilu, ali crni prelazi u napad na oslabljeno protivničko kraljevo krilo.

22. Sc4-e5             Le7-d6

23. Se5-f3              h7-h6

Da spreči Sg5.

24. Dc2-c4?

Podcenjuje opasnost. Morao je igrati 24. Tfc1 i Dd1 pa Df1. Crni bi i tada sa f5 i f4 došao do jakog napada.

24. …                  Sd5-f6

25. a4-a5            Ld6-b8!

                   Sprema Td6 i Tf6, da udari na Sf3 jedinu odbranu beloga kralja.

26. Kg1-h1         Sf6-g4

27. a5 : b6          a7 : b6

                   Pokret belog na daminom krilu nije doneo ništa.

28. Ta1-e1             Td8-d6

29. Ld2-f4             Td6-f6

30. Dc4-c1            g7-g5

Crni je lepo sproveo napad. Ako ode Lf4 dolazi T:f3 i D:h2 mat. Pošto gubi najmanje figuru beli je predao.

Komentar Vojina Vujoševića:

Majstor Stevan Ćirić je zaboravljena ličnost iz prošlosti našeg šaha. Da li se radi samo o uobičajenom nemaru i nebrizi o prošlosti teško je reći. On je bio član dobro stojeće vojvodjanske porodice kao i uspješan političar što bi ga napravilo negativnom ličnošću u očima “sveznajućih” revolucionarnih snaga, na ovim prostorima, poslije drugog svjetskog rata. Ustvari, nejasno je što se s njim desilo. Da li je stradao za vrijeme drugog svjetskog rata ili čak poslije njega. Vjerujem da nije emigrirao jer bi u tom slučaju ostavio bar neki trag za sobom. Ili je možda završio život u relativnoj anonimnosti i daleko od poslijeratne šahovske aktivnosti?

Nije mnogo igrao ali sudeći po partiji sa Vladimirom Vukovićem iz Totove knjige bio je interesantan i jak igrač. Sve šta sam mogao o njemu naći na internetu je slijedeće:

Na vršačkom sajtu u članku o 80.-godišnjici NŠK-a Stevan Ćirić se spominje kao nekadašnji jaki igrač toga kluba. Takodje na internetu sam našao da je Stevan Ćirić bio urednik Letopisa Matice Srpske za 1929 g. ali nije jasno da li se radi o ovom istom Stevanu Ćiriću.

Takodje na jednom mjestu se spominje njegovo ime kao autora predgovora za knjigu Čedomila Mitrinovića i Miloša N. Brasića “Jugoslovenske narodne skupštine i sabori”. I to je sve.

A ipak je bio majstor šaha, predsjednik Narodne Skupštine Jugoslavije, predsjednik Šahovskog Saveza Jugoslavije.

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Nastaviće se

Bora Tot: Naši majstori-Dr Tihomil Drezga


DR. TIHOMIL DREZGA

          Drugi majstor iz Šibenika, rodio se 1903 g. Gimnaziju je učio u Splitu, a pravo slušo na Sorboni u Parizu. Sada je sudski pripravnik u Zagrebu.

          Još kao gimnazista igrao je na nekom turniru u Splitu, a u Šibeniku je važio kao drugi najbolji posle Storova, duhovitog kafanskog igrača.

          Za vreme studija u Parizu upisao se za člana kluba “Lites”. U zimu 1926-27 g. sudeluje na turniru treće kategorije i tuče sve igrače. U proleće pobedjuje u drugoj kategoriji, koja je bila tada dosta jaka. U toj su igrali i poznati poljski igrači Rajcman (kasniji šampion Francuske) i Tucević, kao i talentovani francuski šahista Tilman (kasnije otišao u Kolonije).

          Te godine stigao je u Pariz odlični poljski šahista Cukerman, koji je nekada bio prvak Moskve. U zimu 1927-28 g. na turniru prve kategorije kluba “Lites” igrali su pored Cukermana, koji je bio glavni favorti, još mnogi poznati igrači kao Rusi Halberštat i Kan, od Francuza Bertran i Dišan. Neočekivano odneo je prvenstvo naš Drezga i ušao u red najboljih pariskih igrača.

          Kao takav stavljen je u francuski tim na šahovskoj olimpijadi u Hagu 1928 g. Medjutim, igrao je svega dve partije, jer su Talijani protestvovali što Drezga, koji nije francuski državljanin, igra za Francuze i Turnirski odbor mu je zabranio dalji nastup.

          Krajem te godine igra prvi put u gradskom prvenstvu Pariza i plasira se kao šesti.

          Svoj najveći uspeh je polučio sledeće godine, kada je po drugiput igrao u šampionatu Pariza (na kojem sudeluju samo prvaci klubova i poznati strani majstori). U vrlo jakom internacionalnom društvu odneo je naš zemljak palmu pobede i postao “šampion de Pari” za 1929 g. Drugi je bio poznati ruski majstor Snosko-Borovski.

          Uleto te godine primio je poziv na medjunarodni turnir u Nici, ali je nažalost bio zauzet i nije mogao učestvovati. Tako se zaustavilo njegovo napredovanje.

          Po završetku studija vratio se u domovinu ali se duže vremena nije pojavljivao u turnirskoj areni. Tek 1934 g. igra na prvenstvenom turniru u Zagrebačkom šahovskom klubu i biva drugi. Onda na jubilarnom turniru u Mariboru poslednji.

          Prošle godine vidimo ga kao drugog, iza svog zemljaka Trifunovića, u prvenstvu “Amaterskog” u Zagrebu. Na majstorskom turniru u Beogradu u borbi sa našim majstorima nema sreće i završava kao jedanaesti.

*

          Dr. Tihomil Drezga je šahovski romantičar. Hteo bi da na tablu stalno dočarava lepe kombinacije, koje bi nekako prkosile suvim i opreznim protivnicima. Vatreni Primorac sa bujnom maštom neće dovoljno da poštuje principe strategije i kao da se uvek trudi da dokaže njihovu relativnost.

          Ovakav način igre je suviše naporan i zahteva mnogo vremena za razmišljanje. Zbog toga voli slobodne partije, koje igra veoma sporo, ali sadržajno i sa uživanjem. Turnir mu ne godi. Šahovski sat mu smeta da dodje do punog izražaja. Otuda slabiji uspeh sa našim majstorima, koji većinom igraju praktično na poziciju, pružajući retko priliku za blistavu mat-kombinaciju.

                             Igrano u Engleskom klubu u Parizu decembra 1927 g.

TALIJANSKA PARTIJA

                                                (Melerov napad)

                             Beli: dr. Drezga  – Crni: Hensid i Fic Patrik

                                      1. e2-e4               e7-e5

                                      2. Sg1-f3             Sb8-c6

                                      3. Lf1-c4             Lf8-c5

                                      4. c2-c3               Sg8-f6

Drugi sistem De7 zbog gambita 5. d4 e:d4 6. 0-0! smatran je opasnim, dok ga nije Aljehin jednom lepom pobedom (Taraš-Alejhin, Baden-Baden 1925 g.) rehabilitirao zaigravšI Lb6! Pa tek na 5. d4, De7.

                                      5. d2-d4              e5 : d4

                                      6. c3 : d4             Lc5-b4+

                                      7. Sb1-c3

Uveo Greko. Normalni nastavak, bez gambita, sa 7. Ld2, L:d2+ 8. Sb:d2, d5 9. e:d5, S:d5 10. Db3 nije toliko živahan. Ipak mora crni biti oprezan da mu se ne dogodi kao Harmonistu, protiv kojeg je Šifers, u Frankfurtu 1887 g. napravio kombinaciju od dvanaest poteza.

                                      7. …                    Sf6 : e4

Nije jače d5, a niti ublažuje napetost. Dokaz je poznata partija Štajnic-Bardeleben, Hestings 1895 g., u kojoj crni prima četrnaest šahova, dame su pod uzajamnim udarom kroz šest poteza, a beli je za sve to vreme izložen matu.

                                      8. 0-0                  Lb4 : c3

Da izbegne Grekovim udarcima koji dolaze posle S:c3, 9. b:c3, L:c3 10. Db3! (Vidi oradu Vl. Vukovića u “Razvoj Šahovskih ideja”, str. 29).

Drugi način izbegavanja Grekovih navala zamislio je dr. Bernštajn. Pokušao je spojiti uzimanjem konja na c3 sa brzim sprovodjenjem d5 (što je glavni zadatak crnih u toj varijanti). Zato on na 10. Db3 ne igra crnoga lovca već odmah d5. Tim potezom imao je dr. Bernštajn, a i drugi, dobre rezultate. Da to nije definitivno pokazuje minijaturna partija dr. Eve – van den Kar: 11. L:d5, 0-0 12. L:f7+. Kh8 13. D:c3,  T:f7 14. Db3! Tf5 15. Te1, Ld7 16. d5, Se7 17. Lg5 predaje. Novi prvak sveta igra rado talijansku partiju. U jednom članku (“Lešekije”, novembar 1927 g.) izneo je nekoliko krasnih i svežih ogranaka tog otvaranja.

            9. d4-d5!

Melerov potez. Ideja je sprečiti d7-d5. Bogoljubov je, osudjući uopšte 1.e4, dokazivao da je Melerova navala nekorektna, jer ne daje ni remi kojeg bi beli pri ekzaktnoj igri postizao. Na tu tvrdnju reagirali su ljubitelji otvorene igre, pa se kategoričnost Bogoljubova, kao i mnoge druge, pretvorila u relativnost. Posle dugih analiza pokazali su se sledeći potezi kao najbolji: Lf6 10. Te1, Se7 11. T:e4, d6 12. Lg5, L:g5 13. S:g5, 0-0! Sad beli žrtvuje konja za napad 14. S:h7, K:h7, 15. Dh5+, Kg8 16. Th4, f5.

U nastaloj poziciji postoje dva ofansivna sistema 17. Te1 i 17. Dh7+. Na prvi bi, prema Bogoljubovu, dobijao odgovor Sg6. Ali su kritičari, medju njima i dr. Eve, lako pokazali da, obrnuto, beli stoji bolje sa 18. Th3 (f4? 19. Te6! Tf6 20.Dh7, Kf8! 21. Dh8+!! Eve-Oanlon, Hestings 1918 g.) Protiv drugog plana igre 17. Dh7+, Kf7 18. Th6, Tg8! 19. Te1 našao je doista Bogoljubov fini potez Kf8! Ipak se ne može prihvatiti njegovo mišljenje da bi posle 20. Th3, Ld7 21. The3, Sc8! ( sa namerom Sb6) crni dobijao. Vodja belih figura pronašao je i igrao često u pariškim turnirima potez 22. Ld3 sa skoro punim uspehom.

            9. …                  Lc3-f6

          10. Tf1-e1            0-0

Loše! Crni mora svakako sprečiti preteće stezanje d5-d6. To se preuranjenom rohadom ne može sprečiti. Neophodno je bilo Se7 ili d6.

          11. Te1:e4          Sc6-e7

          12. d5-d6!           c7 : d6

          13. Dd1 : d6       Se7-f5

          14. Dd6-d5        Sf5-e7

          15. Dd5-d6

Beli podmeće staru šahovsku lukavost: hoće tobože mir, a u stvari nosi rat.

            15. …                  Dd8-b6

            16. Lc1-f4          Se7-f5

Crni sve više uvidja zlo, i vraća se na remi uveren da ga je beli nudio. Ratna varka je uspela.

            17. Lc4 : f7!       Kg8 : f7

          18. Dd6-d5+       Kf7-g6

          19. g2-g4            d7-d6

          20. g4 : f5+         Lc8 : f5

          21. Kg1-h1            Db6-c5

          (vidi diagram na strani 66)

          Stanje posle 21. poteza crnih:

          22. Sf3-e5+!

Pravi potez u pravi čas! Greška bi bilo odmah 22. Tg1+ jer na Kh5 ne ide projektovano 23. Dd1 radi vezivanja konja sa L:e4. To je nagnalo beloga na ideju da diagonalu d1-h5 očisti sa tempom. Važnost kojim redom idu potezi je ovde maksimalno izražena.

            22. …                  Lf6 : e5

          23. Ta1-g1+       Lf5-g4

Crni je izgubljen pa traži poslednju šansu u naglosti ptotivnika na pr. 24. Tg4+, Kf5 25. Tg5+, Kf6 26. Le5+? Kg5! 27. Lf4+ Kg6! Ali beli kombinira:

            24. Dd5-e6+!      Le5-f6

          25. De6 : g4+      Crni predaje

Na Kf7 sledi 26. De6 mat.

            (Primedbe dr. Drezge)

Komentar Vojina Vujoševića:

Mene je čudilo što nikad nisam ni čuo za šahistu Drezgu. Poslije svega ja sam duže živio i igrao šah u Splitu a poznavao sam mnoge splitske i dalmatinske šahiste ili bar čuo o njima. Jedan od malo poznatih Splićana, je za vrijeme Kraljevine Jugoslavije objavio knjigu o svojoj varijanti šahovske igre. On se zvao Ante Kaliterna a knjiga “Evolucija Šahovske Igre”. To je bilo poznatije kao “Crveni Pješak”. Ante Kaliterna, vjerovatno rodjak čuvenog fudbalera Luke Kaliterne, je vjerovao da je šah zbog teorije potpuno iscrpljen i da nema ničeg novog pa je predložio novu sličnu igru u kojoj jedan ekstra, petnaesti pješak na tabli, inače crvene boje, mijenja strane pa ga oba igrača mogu koristiti. Tu knjigu sam takodje našao i kupio budzašto u nekoj beogradskoj antikvarnici oko 1960 godine.

Ovo navodim zato što bi trebao znati za Drezgu ali ja za njega do čitanja knjige “Naši Majstori” nisam nikad čuo. Gore navedena partija kao i u njenim komentarima dana partija izmedju Evea i nekog van den Kara nisu u ChessBase bazi. Istina Chessbase ima Eveovu partiju iz iste godine sa igračem sa sličnim imenom van der Kar ali je otvaranje različito. Vjerovatno se radi o istom igraču.

Na internetu, u jednom Blogu zvanom “Flegijeva Škrinjica” naišao sam na slijedeću informaciju o dr. Drezgi:

Članak Materijalističko i idealističko shvaćanje povijesti napisao je dr. Tihomil Drezga, pravnik (Šibenik, 1903 – Erie, Pennsylvania, SAD, 1981). Dr. Drezga je studirao pravo i političke znanosti u Parizu, doktorirao na Sorboni. Bio je pročelnik Pravnog odsjeka u Ministarstvu vanjskih poslova NDH i redoviti profesor međunarodnog prava na zagrebačkom Pravnom fakultetu (1943 – 45). Osnovao je i opremio knjižnicu MVP. Nakon rata osuđen je na kaznu, koju je izdržavao u Staroj Gradiški do kraja 1947. godine. Nakon toga ilegalno je emigrirao u Italiju i završio vatikansku knjižničarsku školu, a zatim otišao u SAD. Do umirovljenja predavao je na američkim koledžima. U svojim znanstvenim radovima bavio se pravnom, povijesnom i književnom problematikom.(2)

Sada je sve jasno. Poslije drugog svjetskog rata Drezga je bio na robiji a zatim je emigrirao. Interesantno je da je završio u mjestu zvanom Cambridge Springs, PA kao u šahovskoj varijanti t.j. jedna varijanta daminog gambita je dobila ime po tom mjestu. Šahom se izgleda nije bavio ili ako jeste informacija o tome nije na internetu. Umro je 1981 u Americi.

Vojin Vujošević

Bora Tot: Naši majstori – Dr. Petar Trifunović


DR. PETAR TRIFUNOVIĆ

          Rodjen je u Dubrovniku 1910 g., a kasnije prešao u Šibenik. Doktorat prava stekao je u Zagrebu. Sada je policiski pristav u Bajinoj Bašti.

          Pojavio se na nacion. amat. turniru u Zagrebu 1929 g., gde je odmah pokazao svoj talenat i kao novajlija postigao lep uspeh zauzevši drugo mesto.

          Početkom 1931 g. priredjen je u Zagrebu savezni kvalifikacioni turnir za izbor igrača koji će sudelovati na glavnom amaterskom turniru u Pragu (koji se odigrao istovremeno sa olimpijadom). Trifunović učestvuje i biva drugi, pola boda iza Filipčića, kojem odmah zatim podleže u meču sa 1:2. Ali već u avgustu iste godine, na nac. amat. turniru u Banja Luci, odnosi prvu nagradu i dobija naslov saveznog majstora.

          Prilikom turneje majstora Pirca po Jugoslaviji 1932 g. organizovali su splitski šahisti meč Pirc-Trifunović, koji je Trifunović izgubio vrlo časnim rezultatom od 0:1 i 5 remi.

          U sledeće dve godine pojavljuje se kao član zagrebačkog “Amaterskog Šahovskog kluba”, za koji nastupa na medjuklupskim utakmicama i u kome osvaja prelazni pehar brzopoteznih turnira.

          Na prvenstvenom turniru, istog kluba, za 1935 g. igra izvan konkurencije i odnosi prvu nagradu pred svojim zemljakom dr. Drezgom.

          Tek nacionalni majstorski turnir u Beogradu daje mu prilike za veliki uspon. Tu se prviput susreće sa našim internacionalnim majstorima i dokazuje da im je dorastao. Od samog početka prestavlja se kao opasan rival favoritima Kostiću i Pircu. Sa njima je do kraja u voćstvu i tek poraz u poslednjem kolu odbacuje ga na treće mesto.

          Na osnovu toga uvršten je u naš reprezentativni tim za olimpijadu u Varšavi (gde je igrao na trećoj i četvrtoj tabli).

          Uspeh koji je tamo postigao nadmašio je sva očekivanja. Sa 79% polučio je jedan od najboljih individualnih rezultata medju svim igračima. Lista njegovih žrtava sadrži jaka imena: Etkins, Lundin, Najdorf ……

          Sada je jedan od kandidata za prvaka države.

*

          Lep vazduh i žarko sunce našeg Primorja dali su mu dobro zdravlje, a nisu preterali u razvitku njegove mašte. Srčan je i oštar ali se ne zanosi romantikom (kao na pr. dr. Drezga). Partije su mu na solidnoj pozicionoj osnovi, a bogate zamršenim zapletima, koje on spretno rešava.

          Poseduje sve odlike velikog turnirskog igrača: izdržljiv je i borben do kraja, a već stečenu prednost ne ispušta i precizno iskorišćuje.

          On je naš prvi majstor koga nije inostranstvo vežbalo i koji se kod nas razvio u veličinu. Imao je uspeha a mlad je, i moglo bi se pomisliti da je kao mnogi drugi uobražen i da sebe precenjuje. Medjutim, dr. Pero Trifunović je simpatičan i skroman mladić, koga od šaha zanima samo borba na tabli.

*

Igrano na šahovskoj olimpijadi u Varšavi 1935 g., u meču Finska – Jugoslavija.

RETIEV POČETAK

Beli: Solin  –  Crni: dr. Trifunović

1. Sg1-f3             c7-c5

2. c2-c4               g7-g6

3. d2-d4              c5 : d4

4. Sf3 : d4         Lf8-g7

5. Sb1-c3

Moglo se igrati odmah 5. e4 da se dobije Marocijeva varijanta sicilijanske partije.

5. …                    Sb8-c6

6. Sd4-c2

Plan beloga je Dd2 i e4. Bolje je bilo 6. Sb3, pa na d6 7. e4! Sf6 8. Le2, 0-0 9. Le3 kao u partiji dr. Tartakover-Roseli, u Baden-Badenu 1925 g.

6. …                    d7-d6

7. Dd1-d2

Na 7. e4 ne bi valjalo L:c3 8. b:c3 kao što se pokazalo u partiji Reti-Valter, Bratis;ava 1925 g.

7. …                    Sg8-f6

8. e2-e4               O-O

9. Lf1-e2             Lc8-e6

Beli sprema b3 i Lb2, što sporo razvija. Protiv toga uzima crni oštar nastup: Sd7 i udar sa f5.

10. Ta1-b1?

                   Trebalo je odustati od nameravanog fianketa i nastaviti 10. 0-0, Sd7 11. Sd5.

10. …                  Sf6-d7

11. b2-b3            Sd7-c5

12. Lc1-b2        f7-f5!

Vidimo da je beli zakasnio sa mobilizacijom, što protivnik iskorišćuje za energičnu akciju.

13. f2-f3?

Manje zlo je bilo 13. e:f5, L:f5 14. Td1 iako crnome ostaje inicijativa. Posle ovoga položaj je neodrživ.

13. …                  f5 : e4

14. Sc3 : e4        Sc5 : e4

15. f3 : e4           Dd8-b6!

                   Od bele rohade nema više ništa i crni prelazi u direktan napad.

16. Le2-f3          Lg7 : b2

17. Tb1 : b2        Sc6-e5

                   Sada preti i S:c4 i S:f3+, a oba zla ne mogu se sprečiti.

18. Sc2-d4

18. …                  Le6 : c4!

                   Poslednji udar, koji ruši truli grad belog.

19. Lf3-e2

                   Naravno da nije Išlo 19. b:c4, D:b2 19. D:b2 zbog Sd3+.

19. …                  Lc4 : e2

Beli predaje.

Na 20. S:e2, Df2+ i D:g2; ako 20. K:e2, Da6+ 21. Kd1, Tf1+ 22. T:f1, D:f1+ 23. Kc2, Tc8+ i dobija.

Komentar Vojina Vujoševića:

Dr. Petar Trifunović se rodio u Dubrovniku 31 avgusta 1910 a umro je u Beogradu 1980 godine. IM je postao 1950 a GM 1953. Jugoslovenski šampion je bio 1945, 1946, 1947 (1. i 2 mjesto), 1952 i 1961. Imao je dosta dobrih rezultata a meč sa “Miguel El Grande” Najdorfom je odigrao 1949 +1 =10 –1, dakle neriješeno.

Interesantno mi je nešto napisati o dr. Trifunoviću koga sam pomalo znao. Ponekad bi ga vidjao na šahovskim takmičenjima a više puta sam naletio na njega u Šahovskom Savezu Jugoslavije u Nušićevoj ulici u Beogradu. Pera je tada bio šef šahovske kartoteke koju su vodili majstori Vladimir Sokolov i IM, sada GM, Dragoljub Ćirić a tu je bio i Miša Petronić. Tako iako nisam Peru znao tako dobro ja sam znao niz osoba koje su ga dobro znale. Osim ovih koje sam već naveo mnogi drugi kao na primjer poznati beogradski stonoteniser Vlada Vuletić. Vlada je bio prijatelj Perinog sina Bobe koji je takodje igrao stoni tenis. Dr. Petar Trifunović i ja smo bili i klupski drugovi iz Š.K. “Partizan”-a ali ga tamo nisam praktično nikad vidio.

U svojim kasnijim godinama dr. Trifunović je postao čuven po svojim remijima. Samo dok je drugim igračima trebalo relativno mnogo poteza za svaki remi Pera je mnoga primirja zaključivao u 5 ili 6 poteza. Na turniru u Havani 1963 dr. Trifunović je pravio dosta remija sa jakim igračima. U liftu hotela “Habana Libre” su se trefili zajedno veliki Mihail Talj i naš Pera. Pred brojnim svjedocima Talj je hipnotično pogledao u Peru i saopštio mu: “Danas u našoj medjusobnoj partiji neće biti remija!” Talj je bio u pravu. On je počastio dr. Trifunovića Kraljevim Gambitom i “s trjeskom proigral”. Inače, prema ChessBase njihov ukupni skor +1 –1 =3. Ne tako loše za jednog skromnog “remizera”. Evo i te kubanske partije:

Bijeli: Talj – Crni: dr. Trifunović

Kapablankin Memorijal, Havana 1963

1. e4 e5 2. f4 d5 3. e:d5 e4 4. d3 Sf6 5. d:e4 S:e4 6. Le3 Dh4+ 7. g3 S:g3 8. h:g3 D:h1 9. De2 Lb4+ 10. c3 Ld6 11. Lg2 Dh6 12. Ld4+ Kd8 13. Sf3 Lg4 14. Df2 Te8+ 15. Kf1 Sd7 16. Sbd2 Dg6 17. Kg1 f6 18. Tc1 b6 19. b4 a5 20. Sh4 Dd3 21. Sdf3 Te2 22. Df1 a:b4 23. Td1 T:g2+ 24. Kxg2 T:a2+ 25. Kg1 D:f1+ 26. K:f1 g5 0-1

Beogradski šahista Bora Žarić je odlično imitirao novinara i šahovskog majstora Ozrena Nedeljkovića kako sav uzbudjen zove telefonom redakciju i kaže: “Alo, alo, Borba! Stavite u naslovu: Krasna igra doktora Trifunovića! a u podnaslovu: Trinaesti remi doktora Trifunovića!”

Ponekad je Perina miroljubivost radila za njega. U Bevervajku 1962 Pera je brzo remizirao u zadnjem kolu i otišao u šetnju po gradu sa IM Karaklajićem. Stvar je bila u tome što su on i holandski velemajstor Donner vodili na turniru. Ako bi Donner dobio on bi bio sam prvi. Kada su se vratili iz šetnje Peri su dodijelili prvu nagradu i pobjednički pehar jer je Donner svoju partiju izgubio. Organizatori su se malo snebivali i izvinjavali Peri zbog toga što je na peharu već bilo urezano ime pobjednika: Jan Hein Donner. Pera je po povratku u Beograd plaketu skinuo sa pehara i poslao je nazad organizatorima sa ironičnom primjedbom da je sačuvaju za slijedeću godinu. Stvar je bila u tome što je slijedeća godina bila jubilarna te su na taj turnir bili pozvani svi dotadašnji pobjednici Bevervajka pa pobjeda domaćeg igrača, a pogotovo Donnera, nije bila nimalo vjerovatna. Na sveopšte iznanedjenje baš se to desilo pa je Donner slavio veliku pobjedu na tom vrlo jakom Bevervajk 1963 turniru!

Pera, doktor prava, je izgleda uvijek imao neke veze sa policijom. Tot u svojoj knjizi kaže za Peru da je (1936) “policiski pristav u Bajinoj Bašti”. Za vrijeme rata Pera je imao neke veze sa vlastima i možda čak Švabama a interesantnu epizodu u vezi sa Borom Totom ću dati u komentarima u poglavlju o Totu.

Negdje sam čitao da se velemajstor Trifunović za šahovske turnire pripremao boksujući. Imao je reputaciju nekoga koga su dame cijenile, a zli jezici su po šahovskom Beogradu, u svoje vrijeme, prepričavali epizodu u kojoj Perina tašta obračunava sa kišobranom sa manje poznatom beogradskom šahistkinjom za koju ju sumnjala … znate već šta.

Jednom prilikom na prvenstvu Srbije, gdje sam bio jedan od sudija desilo se slijedeće. Jedna grupa nas je pratila partiju izmedju tada mladog asa, a sada iskusnog velemajstora, Draška Velimirovića i beogradskog majstora Lukića. Izmedju ostalih tu smo bili ja, dr. Trifunović, i moj prijatelj Vlada Vuletić. U veoma komplikovanoj poziciji odjednom čujemo Peru: “Ja bi to uzeo iz radoznalosti!” Naravno crni je na potezu.

1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lb5 a6 4. La4 Sf6 5. O-O Le7 6. Te1 b5 7. Lb3 d6 8. c3 O-O 9. h3 Sa5 10. Lc2 c5 11. d4 Dc7 12. Sbd2 Le6 13. Sf1 Tac8 14. Lb1 Tfe8 15. b3 Sh5 16. d5 Ld7 17. S:e5 Lf6 18. S:f7 L:c3 19. D:h5

Velimirović – Lukić 1964

Ovo je pozicija u kojoj je dr. Trifunović bio “radoznao”. Par minuta iza toga Drale je briljantno dobio.

19. … Lxe1 20. e5 Lf5 21. Lxf5 D:f7 22. D:h7+ Kf8 23. e6 Df6 24. h4 Lc3 25. Rb1 Dd8 26. Dh8+ Ke7 27. Lg5+ Lf6 28. D:g7 mat.

Netaktični Vuletić, inače dobar Perin poznanik, je počeo da se smijulji i da ponavlja “Ja bi to uzeo iz radoznalosti!” Jedva sam ga ućutkao bojeći se da Pera ne reaguje. On nije bio ničija budala, a ako treba mogao je riješiti probleme i kroz fizički obračun.

Na jednoj svojoj turneji po Južnoj Americi pokupi Pera neku travu koja raste na Andima a čaj od nje je bio nešto kao današnja Vijagra. On je to nekome spomenuo pa se to pričalo po šahovskim klubovima. Dodje Pera u Šahovski Dom Beograda na Terazijama, iznad kafane “Dušanov Grad”, a domar kluba, stariji čovjek, će onako nemarno: “Uh, da mi je malo one južnoameričke trave …” A Pera vrlo strogo i agresivno: “A ko je vama to o travi rekao?” Ovaj se nekako izvukao pa mi je tu sam Vuletić kazao da se sa Perom ne valja tako ponašati jer tu i batine mogu lako da se dobiju!”

Kad bi se riješio da nešto hoće Pera ne bi lako odustao. Pričao mi je montrealski šahista i organizator, Jack Gersho, da je dr. Trifunović bio gost kod njega kada je prije mnogo godina dolazio na Sjevernoameričku turneju. Kada je Pera vidio neku vazdušnu pušku što je Gersho nabavio sinu on je domaćina pritisnuo i nagovorio da mu da tu pušku da odnese svom sinu.

Slijedeću priču sam čuo od profesora Akademije Umjetnosti Počeka u Beogradu negdje šezdesetih godina prošlog vijeka. Za vrijeme drugog svjetskog rata se u Beogradu nije lako živjelo a hrana je bila priličan problem. Tu je bio neki jak amater, nažalost imena se ne sjećam, igrao je po kafanama i galamio kako su šahovski majstori za njega ništa itd. Onda neko organizuje meč izmedju njega i poznatog šahovskog majstora dr. Petra Trifunovića. Bili su smješteni i jeli su kraljevski u hotelu “Mažestik” koji još uvijek postoji u strogom centru Beograda.

Na sveopšte čudjenje amater se pokazao jakim pa se meč odužio par mjeseci a rezultat su bili bezbrojni remiji. U medjuvremenu su dva protagonista ove priče živjeli kao “bubreg u loju”. Na kraju je to sve postalo krajnje sumnjivo, Pera je na brzinu smlavio amatera par partija i meč se završio.

Sajt Chessgames.com daje 329 partija dr. Trifunovića. Njegove slike je teško naći “on-line” pa dajem ono što sam našao sa nekog brazilskog sajta:

Dr. Petar Trifunović je bio i šahovski autor. Imam od njega “Grinfeldova Indiska Odbrana” sa koautorima Gruberom i Božićem kao i “Šahovski Bukvar” sa koautorom Savom Vukovićem. Bio je urednik biltena “Portorož 1958” t.j. medjuzonskog turnira sa kojeg su se za turnir kandidata plasirali Talj, Petrosjan, Gligorić, Olafsson, Benke i Fischer. I naravno Pera je bio član naše čuvene “Olimpijske Četvorke” koja se ravnopravno rvala sa Rusima i drugima t.j. Gligorić-Matanović-Ivkov-Trifunović.

Vojin Vujošević.

(Nastaviće se)

(Tekst iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori-Vasja Pirc


VASJA PIRC

Rodio se u Idriji (danas u Italiji) 19 decembra 1907 g., ali još kao dete preselio se sa roditeljima u Maribor, gde i sada živi.

          Kao prvak Mariborskog šah-Kluba 1925 g. sudeluje na nac. amat. turniru u Subotici i plasira se peti. Drugiput igra na saveznom turniru u Ljubljani 1926 g. i biva peti do sedmi. Sledeće godine osvaja prvenstvo Ljubljane, a na nac. amat. turniru u Karlovcu dobija titulu majstora. Prema tome, on je prvi majstor našeg Saveza koji je postigao internacionalni rang.

          Posle toga živi u Beču skoro dve godine i mnogo napreduje igrajući sa tamošnjim majstorima.

          Kada je u Rogaškoj Slatini 1929 g. prviput kod nas ostvaren internacionalni turnir, Pirc sudeluje sa velikim uspehom. Delio je treću nagradu sa Marocijem i Takačem, iza Rubinštajna i Flora. Otada važi kao jedan od vodećih mladih majstora, od kojih svet očekuje obnovu već stare garde velikih majstora.

          U Štubianskim Toplicama, u Čehoslovačkoj, organizovan je sledeće godine turnir, koji je bio neka vrsta smotre evropskih mladih majstora. Pirc igra uspešno i osvaja drugo mesto, iza Lilientala a ispred danas već čuvenog, Flora. Na turniru u Frankfurtu 1930 g. postizava 50%.

          Prilikom turneje austriskog velikog majstora Špilmana organizuje se u Mariboru i Rog. Slatini meč izmedju njega i Pirca, u kome je Pirc podlegao sa časnim rezultatom 1:3 i 6 remi.

          Godine 1931 osvaja u Pragu drugu nagradu, iza Štolca a ispred Flora. Zatim na Praškoj šahovskoj olimpijadi igra veoma uspešno na poslednjoj tabli našeg tima.

          Bledski turnir velikih majstora počinje za njega srećno, jer je u prvom kolu pobedio Nimcovića. Ali se posle ispostavlja da je društvo suviše jako i on zaostaje na poslednjem mestu.

          Medjutim, već iduće godine u Sliaču se rehabilituje dobivši treću nagradu. Pred njim su Flor i Vidmar, a za njim tri velika majstora Maroci, Špilman i Bogoljubov.

          Preduzima veliku simultanu turneju po Jugoslaviji, a stim u vezi igra u Splitu meč s Trifunovićem i pobedjuje 1:0, pored 5 remija.

          Odlazi u Englesku, na božićni turnir u Hestings, čiji je ishod: prvi Flor pola boda pred Pircem, a onda dolaze Sultan Kan i Štajner. U Moravskoj Ostrovi, u leto 1933 g. doživljuje neuspeh, jer je na turniru srednje jačine jedan od poslednjih.

          Na idućim turnirima on to opet ispravlja. Tako je na malom jubilarnom turniru Mariborskog kluba prvi u društvu sa Štajnerom. Dok u Ujpeštu 1934 g. na velikom medjunarodnom turniru je drugi, za pola boda iza Lilientala, ali ga smatraju za moralnog pobednika. To je do danas njegov najveći uspeh. Pretekao je bio mnoge veličine: od mladjih Flora, Eliskazesa i Štolberga, a od starijih Grinfelda, Vidmara i Tartakovera.

          To mu je donelo poziv na svetski turnir u Moskvi 1935 g. Tamo je društvo vrlo jako, a Pirc koji je nešto bolestan zauzima jedno od poslednjih mesta.

          U borbi sa našim majstorima na nac. majstorskom turniru u Beogradu deli prvenstvo sa Kostićem.

          Kao naš reprezentant na olimpijadi u Varšavi prolazi slabije.

*

Pirc je prišao šahu široko i svestrano. Dok nije igrao na internacionalnim turnirima zanimala ga je samo suština stvari i on je marljivo studirao i napredovao. Došli su uspesi i ušao je u red medjunarodnih majstora. Otada je počeo da precenjuje vrednost rezultata i da svodi svoju igru na sigurnost držeći se poznatih mu puteva. Konzervativno je ograničio svoj repertoar otvaranja, na najnužnije i najpotrebnije.

          To je štetno delovalo na njegovo stvaralaštvo, jer je izgubio polet. Tako su ga kolege iz nove generacije mladih majstora Flor, Keždn, Štolc i Liliental pretekli. Poglavito zato što je njihova igra i pored rutine i mehanizacije (koje se stiču mnogim turnirima) ipak zadržala još uvek dosta svežine.

          Uz to, Pirc je slabunjav i bolešljiv, dok su pomenuti mladi majstori većinom čeličnog zdravlja.

          Danas, jugoslovenski šahisti su malo razočarani, jer su od njega očekivali ono najviše, ali ostaje činjenica da u njemu imamo odličnog internacionalnog majstora, koji će nas dobro zastupati na još mnogim velikim turnirima.

*

Igrano na jubilarnom turniru Mariborskog šahovskog kluba 1934 g.

DAMIN GAMBIT

Beli: Pirc   –   Crni: Špilman

1. d2-d4              Sg8-f6

2. Sg1-f3             d7-d5

3. c2-c4               d5 : c4

4. e2-e3               c7-c5

5. Lf1 : c4              e7-e6

6. O-O                 Sb8-c6

7. Dd1-e2            a7-a6

8. a2-a3

Do sada je išlo sve po teoriji, a ovaj potez je novost. Beli hoće da izbegne 9. Td1 b5 10. Lb3, c4 11. Lc2, Sb4. Sad ima beli lovac utočište na a2, a kasnije preti i b4.

8. …                    b7-b5

9. Lc4-a2            Lc8-b7

                   Bolje je bilo c4, ali baš to je hteo beli izazvati da bi utvrdio svoj centar.

10. d4 : c5          Lf8 : c5

11. b2-b4            Lc5-b6

12. Lc1-b2            O-O

13. Tf1-d1            Dd8-e7

14. Sb1-d2           Rf8-d8

15. Ta1-c1            Td8-d7

16. La2-b1            Ta8-d8

Ova pozicija samo na oko je jednaka. U stvari beli stoji bolje, jer dijagonala njegovog daminog lovca je otvorena, dok crni konj na c6 smeta svom lovcu. Osim toga Sd2 ima bliži put na važno polje c5 nego Sc6 na c4.

17. Sd2-b3         Td7 : d1+

18. Te1 : d1        Td8 : d1+

19. De2 : d1

Ove izmene bile su crnome potrebne, inače nije više mogao da spreči Sc5.

19. …                  e6-e5

20. Dd1-c2         g7-g6

Sa poslednja dva poteza crni je nešto oslabio svoju poziciju, ali je bilo potrebno zbog pretnje Dc2, L:f6, Sh4 i Sf5.

21. Dc2-c3          De7-d6?

Greška koja brzo gubi. Ispravno bilo je Sd7, posle čega bi se crni valjda mogao još braniti.                  

22. Lb1-c2           Sf6-d7

23. Sb3-d2          f7-f6

24. Sd2-e4          Dd6-e7

 Sada se vidi da je crni u 21 potezu izgubio važan tempo.

25. Dc3-d3         Kg8-g7

Pretilo je D:d7+ i Sf6+.

26. Se4-d6

Tačka d6 i dijagonala a2-g8 moraju odlučiti.

26. …                  Lb7-a8

27. Sf3-h4!         Kg7-f8

Pretilo je Sf5+ i S:g6.

28. Lc2-b3          Sc6-a7

                   Očajanje. Posle Sd8 39. Sc8, Dg7 30. Dd6+ crni bi izgubio figuru.

29. Sh4 : g6+!    h7 : g6

30. Dd3 : g6       Crni predaje.

Ne mogu se braniti matovi na f7, g8 i e8.

(Primedbe Pirca, iz “Šah. glasnika”)

Komentar Vojin Vujošević:

Velemajstora Pirca nisam lično poznavao ali sam pratio šahovske novosti uveliko dok je on još bio aktivan u turnirskoj areni. Sjećam se jedne od tih godina, 1953, Pirc je dijelio prvo mjesto na šampionatu Jugoslavije sa Rabarom i Fudererom.

Vasja je bio prvak Jugoslavije 1935 sa Kostićem te još sam 1936, 1937 i ponovo 1948 je dijelio prvo mjesto, vjerujem sa Gligorićem i kao što smo već rekli 1953.

Pirc je bio veliki igrač sa promjenljivom formom. Volio je dobro društvo, gurmanski obrok sa čašom dobrog vina a sam je bio bonvivan, kozer, prijatan. On je bio jedan od vodećih jugoslovenskih igrača odmah iza drugog svjetskog rata.

Rodjen je 19 decembra 1907 u Idriji a umro je u Ljubljani 2 juna 1980. Njegovo mjesto rodjenja je bilo u Italiji kada je rodjen ali se kasnije granica pomjerila pa vjerujem sada je taj grad u Sloveniji. IM je postao 1950 a GM 1953. Imao je dosta turnirskih uspjeha. Godine 1949 je igrao meč sa bivšim prvakom svijeta Eve-om +2 –2 = 6.

Mada je imao negativan skor sa velikim Aljehinom, ni Pirc nije bio “mačji kašalj”. Uspio je jednom da tuče šampiona svijeta i to sa crnim figurama. Chessgames.com sajt daje 306 Pircovih partija a Chessbase 8.0 nekih 967. Njegovu sliku je praktično nemoguće naći na internetu.

Čuo sam razne anegdote o Pircu a spomenuću par koje sam čitao u “Chess Today”. Neću ih dati doslovce ali ukratko u jednoj od njih Pircov protivnik na nekom takmičenju se predao u momentu kada mu je Vasja već dao mat. “Pošto sam vas već matirao vašu kapitulaciju ne mogu prihvatiti”, rekao je Pirc. U drugoj anegdoti Pirc je igrao na nekom jugoslovenskom šampionatu, a pozicija u partiji mu se nije dopala. Kada je bilo tačno pola vremena odredjenog za partiju Pirc se, naizgled sasvim ozbiljno, obratio sudiji i protivniku i zatražio da promjene sjedišta, “poluvrijeme, mijenjaju se strane”.

Moj rodjeni stric, general Bogdan Vujošević, nekadašnji predsjednik fudbalskog kluba “Partizan” je mnogo volio šah. Igrao je snagom drugokategornika. U vrijeme kada je Pirc važio za jednog od dva tri najbolja igrača u Jugoslaviji stric je igrao na jednoj njegovoj simultanci i totalno ga rasturio. Medjutim kako se igra nastavljala ostali igrači su gubili te je na kraju stric ostao sam sa Pircom. Velemajstor je igrao sa velikom upornošću i na kraju poslije nekih grešaka protivnika pobijedio. Tada je Pirc čestitao mom stricu na jakoj igri i objasnio zašto je tako uporno igrao izgubljenu poziciju. To je bila neka varijanta koju je Pirc specijalno pripremio za neko veliko takmičenje pa odlučio da to isproba na simultanci kada se ukazala prilika. “Vi ste totalno uništili moju koncepciju” rekao je velemajstor.

Pirc je takodje dao ime poznatoj odbrani 1. e4 d6 a napisao je niz šahovskih knjiga i publikacija. Od njih posjedujem: “Turnir Osloboditve Ljubljana 1945-46”, “Salčebaden 1948”, “Svjetski Šahovski Turnir Amsterdam 1950”, “Stauntonov Spominski Turnir 1951”, “Novejša Teorija Otvoritev” I, II, III, IV i V, zatim godište časopisa “Šahovski Glasnik 1938”. A takodje imam “Pirc – Euwe 1949” čiji su autori Gabrovšek, Ludajić i O. Nedeljković

Vojin Vujošević

(Nastaviće se)

(Tekst iz stare Šah-mat liste)