Bora Tot: Naši majstori-Ostali savezni majstori


OSTALI SAVEZNI MAJSTORI

          Dr. Aladar Erdelji, iz Sombora, pobedio je na Prvom nacionalnom amaterskom turniru u Celju 1921 g., ispred sadašnjih internacionalaca Keniga i Vukovića. Kasnije se otselio u Madjarsku, gde je katkad igrao u izabranom timu Budimpešte.

*

          Subotički advokat dr. Mirko Djerdj bio je prvi na saveznom amaterskom turniru u Subotici 1925 g., ispred inž. Fajera i dr. Singera. Igrao je u našem timu, na četvrtoj tabli, na medjudržavnim utakmicama u Budimpešti 1926 g. Poslednjih godina više ne igra šah.

*

          Varaždinski šahista dr. Sadi Kalabar postao je majstor u Ljubljani 1926 g. Zauzeo je prvo mesto u A-grupi nac. amaterskog turnira, a zatim pobedio prvaka B-grupe Kostu Rožića sa 2:0. Na šahovskoj olimpijadi u Londonu 1927 g. igrao je u našem timu. Prošle godine na nac. majstorskom turniru u Beogradu, nije dobio nijednu partiju i zaostao na poslednjem mestu.

*

Adolf Vogelnik, talentovani mladi igrač iz Ljubljane, već se istakao na saveznom turniru u Ljubljani 1926 g. Kada je na zagrebačkom turniru 1929 g. Nedeljković zbog bolesti istupio, izbio je Vogelnik na čelo i sa lepim rezultatom postao majstor. U prvenstvu Ljubljane 1930 g. zauzeo je tek peto mesto. Otad ga više nismo videli na javnim utakmicama.

__________

Komentar Vojina Vujoševića :

          Dok su majstori navedeni ranije ostavili veći trag za sobom ova zadnja grupa je to učinila u mnogo manjoj mjeri i uglavnom je ostala nepoznata široj publici.

          Ipak svi šahisti spomenuti u ovoj knjizi i mnogi drugi koji su ostali anonimni su udarili temelj budućoj šahovskoj velesili Jugoslaviji. Moje je lično mišljenje da su ti dani prošli te da ni zajedno ni odvojeno šah na prostorima bivše Jugoslavije neće više nikad, a u svakom slučaju za još vrlo dugo, doći na onaj stari nivo i ugled koji je jednom uživao.

Vojin Vujošević.

JAKI AMATERI

          Ima amatera koji su po snazi vrlo blizu nacionalnim majstorima. Često su ih samo neke sporedne okolnosti sprečile da dodju do izražaja. Tako, doajeni svih jugoslovenskih šahista: Nikola Konjović iz Sombora i Jakov Ovadija, advokat iz Beograda, nisu imali prilike da igraju baš u doba njihove najbolje snage.

          Zanimljivo je nabrojati one kojima je majstorstvo izmaklo u poslednjem trenutku: Kramer i Furlani bili su u Novom Sadu 1923 g. zajedno sa Ćirićem prvi, ali imali slabiji uspeh prema pobednicima; Rožić je pobedio u B-grupi Ljubljanskog turnira 1926 g. ali izgubio odlučni meč sa Kalabarom; Inž. Fajer i dr. Singer imali su, dvaputa, samo pola manje od prvaka.

          Danas imamo mnogo odličnih šahista, od kojih će budući savezni amaterski turniri izabrati novog majstora. Svaki naš centar ima ponekog “majstorskog igrača” (od nemačkog izraza “majsteršpiler”). Da nabrojimo samo neke: u Beogradu su Izvekov, Petrović, Savić i Jurišić; u Zemunu Matvejev i dr. Živanović; u Skoplju inž. Poljakov; u Novom Sadu Kulžinski i Rajković; u Zagrebu inž. Tekavčić, Filipčić, dr. Dumić i dr. Braun; u Ljubljani Gabrovšek, Prajnfalk i Sikošek; u Mariboru Poljanec i prof. Stupan; u Doboju dr. Pravdić; u Splitu Popović; u Banja Luci Pavlić; u Bačkoj Palanci Reseli, i još mnogi drugi.

          Svi zajedno stvaraju snagu jugoslovenskog šaha!

Komentar Vojina Vujoševića:

          Za knjigu objavljenu 1936 je interesantno da uopšte ne spominje niz igrača koji su već bili poznati par godina kasnije a pogotovo poslije drugog svjetskog rata kao na primjer dr. Djordje Berner, Braslav Rabar, i naravno kasniji šampion Svetozar Gligorić i mnogi drugi.

Vojin Vujošević.

SADRŽAJ:

SADRŽAJ:

                                                                                      strana

Predgovor   –        –        –        –        –          5                        

 Uvod –        –        –        –        –        –          7

Internacionalni majstori    –        –        –       9

Dr. Milan Vidmar   –        –        –        –        11

Dr. Vidmar – Dr. Tartakover     –        –        14

Bora Kostić –        –        –        –        –        17

Kostić – Ilja –        –        –        –        –        23

Dr. Ljudevit Astaloš         –        –        –        27

Mizes – dr. Astaloš         –        –        –        30

Vladimir Vuković   –        –        –        –        34

Vuković – dr. Vajda         –        –        –        36

Mirko Kenig          –        –        –        –        40

Kenig – Idn Raud  –        –        –        –        42

Vasja Pirc    –        –        –        –        –        47

Pirc – Špilman       –        –        –        –        51

Dr. Petar Trifunović       –        –        –        54

Solin – dr. Trifunović      –        –        –        57

Dr. Tihomil Drezga –        –        –        –        60

Dr. Drezga – Hensid i Fic Patrik   –     –        63

Nacionalni majstori      –        –        –        67

Stevan Ćirić –        –        –        –        –        70

V. Vuković – S. Ćirić       –        –        –        74

Ozren Nedeljković –        –        –        –        77

Filipović – Nedeljković    –        –        –        80

Vasilije Tomović    –        –        –        –        84

Tomović – dr. Astaloš    –        –        –        86

Bora Tot      –        –        –        –        –        91

Tot – dr. Trifunović           –        –        –        91

 Mirko Šrajber        –        –        –        –        96

  Avirović – Šrajber –        –        –        –        98

 Mirko Breder       –        –        –        –        102

Kostić – Breder     –        –        –        –        103

Sava Vuković        –        –        –        –        107

 N. Sokolov – S. Vuković –        –        –        108

Milan Vidmar, mladji       –        –        –        112

 M. Vidmar, ml. – inž. Vajs        –        –        113

Ostali savezni majstori     –        –        –       116

Dr. Aladar Erdelji   –        –        –        –        116

Dr. Mirko Djerdj    –        –        –        –        116

Dr. Sadi Kalabar    –        –        –        –        116

Adolf Vogelnik      –        –        –        –        117

Jaki Amateri –        –        –        –        –        118

_________________________

CENA 20 dinara

Komentar Vojina Vujoševića:

          Sadržaj je tu za slučaj da neko ko želi da ima kompletnu originalnu knjigu ima i taj dio.

Vojin Vujošević

(Kraj serijala)

Bora Tot: Naši majstori-Milan Vidmar, mlađi


MILAN VIDMAR, MLADJI

          Cela porodica Vidmar igra šah. Braća velikog majstora dr. Milana Vidmara: Ciril i Jože su vrlo jaki igrači, dok je sin Milan ml. krenuo očevim stopama.

          Igrao je dvaputa u Hestingsu (Engleska), na rezervnom turniru, a u Pragu 1931 g. na glavnom amaterskom turniru (prilikom šahovske olimpijade) delio je prvu nagradu, ali izgubio meč za naziv majstora. U borbi sa jugoslovenskim šahistima, u Somboru 1933 g. bio je treći i četvrti, a na jubilarnom turniru Mariborskog kluba 1934 g. sedmi.

          Osvojio je prvenstvo ljubljanskih akademičara i tamošnjeg šah-kluba. Na saveznom amaterskom turniru u Ljubljani pr. g. postao je majstor.

*

          Po načinu igre potseća na svog oca, samo je manje energičan i više oprezan. Kao svi Vidmari dobro igra damin gambit. Precizno i fino vodi završnice.

*

                   Igrano na nacionalnom amaterskom turniru u Somboru 1933 g.

                                      DAMIN GAMBIT

Beli: M. Vidmar, mladji  –  Crni: inž. Vajs

 1. d2-d4              Sg8-f6

2. c2-c4               e7-e6

3. Sg1-f3             d7-d5

4. Lc1-g5            c7-c6

5. e2-e3               h7-h6

Dovodi damu u nezgodan položaj. Moglo se nastaviti sa Sbd7 6. Sc3, Da5 Kembridž-Springs varijanta, ili Le7 6. Sc3, Se4 i f5 gradeći “Stoneval” (na engleskom: kameni zid).

6. Lg5 : f6          Dd8 : f6

7. Dd1-b3!

Sada crni ne može, kao obično, da oponira sa Db6. Vrši pritisak na protivničko damino krilo i otežava oslobadjavajuće poteze e5 ili c5.

7. …                    Sb8-d7

8. Sb1-c3            Lf8-e7

Isključuje damu i pokazuje teškoće crne pozicije. Nije išlo d:c4 9. L:c4, e5 10. S:e5, S:e5 11. d:e5, D:e5 zbog L:f7+.

9. e3-e4

                   Beli, sa tempom, napreduje u centru, sve usled slabog položaja crne dame.

9. …                    d5 : e4

10. Sc3 : e4        Df6-f4

                   Dama mora da luta i crni gubi vremena.

11. Lf1-d3             O-O

12. O-O               Tf8-d8

13. Tf1-e1           b7-b6

Razvijanje Lc8 prestavlja uvek važan problem u ortodoksnom daminom gambitu. U ovom slučaju videćemo, crni ne uspeva da ga dobro reši.

14. Ta1-d1             Lc8-b7

15. c4-c5!

                   Sprečava oslobodjenje crnog sa c6-c5.

15. …                  Df4-c7

16. Db3-c4

                   Pretilo je b:c5, a da omogući event. b4.

16. …                  a7-a5

Upereno protiv b4. Imalo bi veću snagu da je crni pričekao da beli povuče b4. Trebalo je igrati Sf6 i Sd5, zauzimajući prepušteno polje d5. Beli bi tada igrao Se5, što je ipak manje opasno od partiskog nastavka.

17. Ld3-b1           Lb7-a6

                   Sve je uzalud ovaj lovac ne može da dodje do izražaja.

18. Dc4-c2            Sd7-f8

                   Da odbrani h7. Nešto bolje je bilo g6.

19. Sf3-e5             Ta8-c8

20. a2-a3!

Dok crni La6 bije u prazninu, beli Lc1 ima snažno dejstvo na protivničko kraljevo krilo. Sada mu je otvorena i druga dijagonala a2-g8.

20. …                  La6-b5

21. Lb1-a2           b6 : c5

22. Se4 : c5        Dc7-a7

U stisnutom položaju crni se kreće u mestu, a beli je dotle spremio odlučni napad.

23. Se6 : f7!

                   Opet jednom odlučuje “klasična slabost” tačke f7.

23. …                  Kg8 : f7

                   Nema ništa drugo. Na T:d4 dolazi opet 24. S:e6.

24. Sc5 : e6        Td8-d6

                   Ako S:e6 25. L:e6+, Kf8 26. Dh7!

25. Se6-c7+        Kf7-f6

26. Sc7 : b5        c6 : b5

27. Dc2 : c8  Crni predaje.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Za Vidmara mladjeg sam naravno znao ali nisam imao prilike da ga vidim uživo. Interesantno je kako se talenat ponavlja u nekim porodicama što pokazuje da je nasljedni faktor ipak važan.

          IM i inženjer Milan Vidmar, mladji se rodio 16. decembra 1909 a umro je 1980 godine. Online www.chessgames.com ima 23 njegove partije. Chessbase naravno više. Dobio je IM titulu 1950 i iste godine igrao za tim Jugoslavije koji je u Dubrovniku uzeo zlatnu medalju na Šahovskoj Olimpijadi. Pet godina kasnije je prestao da igra na ozbiljnim takmičenjima.

          Može se reći da je ostao u sjenci svoga velikog oca i u profesiji i u šahu.

Evo još jedne njegove partije:

Bijeli: Juraj Nikolac  –  Crni: Milan Vidmar, mladji – Opatija 1953

1. Sf3 Sf6 2. g3 d5 3. Lg2 c6 4. b3 Lg4 5. Lb2 Sbd7 6. c4 e6 7. d3 Ld6 8. Sbd2 Dc7 9. O-O O-O 10. Tc1 Lh5 11. Tc2 Lxf3 12. Sxf3 dxc4 13. bxc4 Se5 14. Sd4 Sfd7 15. Lh3 Sc5 16. f4 Sed7 17. Sf3 Tfd8 18. d4 Se4 19. Dd3 Sef6 20. e3 Da5 21. Te2 Lf8 22. e4 Sc5 23. Dc2 Scxe4 24. Txe4 Sxe4 25. Dxe4 Dxa2 26. Dc2 La3 27. Tb1 h6 28. Dc1 Lxb2 29. Txb2 Da3 30. Lg2 c5 31. Dd2 cxd4 32. Txb7 Tab8 33. Se5 Txb7 34. Lxb7 Dc3 35. De2 d3 36. Dh5 Da1+ 0-1

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Bora Tot: Naši majstori-Sava Vuković


SAVA VUKOVIĆ

Rodio se u Beogradu 1912 g. Student prava.

Upisao se  u Beogradski šah-klub 1929 g. i krajem te godine igrao na kvalifikacionom turniru. U klupskom prvenstvu takmičio se 1930 (postigao 50%) i 1933 g. (zauzeo četvrto mesto). U redove najboljih igrača kluba ušao je pobedom u trening meču protiv Bore Tota sa 4,5 : 1,5. Na saveznom amaterskom turniru u Somboru delio je sedmu nagradu.

          Najlepše rezultate je postigao u 1934 g., i bio u to vreme najuspešniji prestonički šahista. Posle nadmoćne pobede u prvenstvu kluba (izuzev jedne remi partije sve ostale je dobio), odneo je u vrlo jakoj utakmici šampionat Beograda, ispred majstora Nedeljkovića i Tomovića, i odličnog Bečlije dr. Brauna. Na III Levinovom turniru u Zemunu bio je drugi iza Rajkovića, pretekavšI opet sve ostale beogradske igrače. Četvrti turnir te godine bio mu je nac. amaterski u Beogradu, na kome je dobio treću nagradu.

          Prošle godine već nije bio u tako dobroj formi. Na nac. majstorskom turniru u Beogradu je prema uslovima takmičenja postao majstor, sa časnim desetim mestom. Ali je na IV Levinovom turniru delio tek sedmu nagradu, dozvolivši da ga i neki amateri preteknu.

*

          Naš najmladji nacionalni majstor Sava Vuković je talentovan i oduševljen šahista. Ima dosta izradjen stil u otvaranju partija. Voli momenat kada može da predje u navalu, i tada lepo kombinira. Odbrana mu je nešto slabija strana. Inače je još u razvitku i njegovo vreme ima tek da dodje.

*

                   Igrano u prvenstvu Beogradskog šah-kluba 1930 g.

                                      DAMIN GAMBIT

Beli: N. Sokolov  –  Crni: S. Vuković

1. Sg1-f3             d7-d5

2. d2-d4              Sg8-f6

3. c2-c4               e7-e6

4. Sb1-c3            Lf8-b4

                   Ne igra se na ovom mestu, već posle Sbd7 i tada nastaje Manhetn-varijanta.

5. a2-a3

Valjda da dobije lovački par. Moglo se pokušati i obaranje sa 5. Da4+, Sc6 6. Se5. Miran nastavak je bio 5. Ld2.

5. …                    Lb4 : c3+

6. b2 : c3             O-O

7. Lc1-g5

                   Možda je bolje bilo upotrebiti lovca na dijagonali a3-f8.

7. …                    Sb8-d7

8. e2-e3               c7-c6

9. c4 : d5             Dd8-a5!

Koristiti se slabošću tačke c3 da predje u napad. Vidi se da je beli sa 7. Lg5 oslabio svoje damino krilo.

10. Dd1-b3

                   Na 10. d:e6, D:c3+ 11. Sd2, f:e6 i crni dobija jaku navalu.

10. …                  Sf6 : d5

11. Ta1-c1

11. …                  e6-e5!

Ideja jugoslovenske varijante (naziv je dobila zaslugom Vladimira Vukovića i dr. Astaloša, koji su je predložili i analitički razradili. Potraži u “Šahovskom glasniku” 1926 g.)

12. d4 : e5?

                   Pogrešno. Bolje je 12. S:e5, S:e5 13. d:e5, Le6 ali i tada crni stoji bolje.

12. …                  Sd7-c5

Sada sledi udar za udarom i beli je brzo “grogi”. Ovo je bila jedna od prvih turnirskih partija Savice Vukovića, i već tada je pokazao svoju darovitost.

13. Db3-c2

                   Na 13. Db2 dolazi Sa4.

13. …                  Da5 : a3

14. Lf1-c4            Lc8-f5!

                   Bokseri bi ovo nazvali “direkt u bradu”.

15. e3-e4

                   Jedino. Na 15. Dd2 dobija Sb6 figuru.

15. …                  Lf5 : e4

                   Ne S:e4 zbog 16. Sh4.

16. Dc2-d2         Sd5-b6

17. O-O

                   Ponajbolje. Ne može da izbegne gubitak, jer preti Sb3 kao i Sd3+.

17. …                  Sb6 : c4

18. Dd2-d4         Le4-d5

                   Ne bi valjalo L:f3 19. g:f3, Sb6 20. Le7 i beli dobija figuru natrag.

19. Lg5-e7

                   Ovu kontra-paradu je beli smislio, ali ne pomaže.

19. …                  Sc5-e6?

                   Mnogo jače bilo je Sb3.

20. Dd4-h4!        Da3-a5

21. Le7 : f8        Ta8 : f8

22. Dh4-e7         Da5-c7

23. De7 : c7        Se6 : c7

I crni je lako dobio. Usled materijalne nadmoćnosti.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Majstora Savu Vukovića nisam lično znao ali sam ga mnogo puta vidio na šahovskim turnirima a ponekad i na teniskim terenima. Jednom prilikom sam ga posmatrao na Kalemegdanu, na terenima TK “Partizan” kako uspješno igra sa Gligorićem. Ja sam i sam bio član toga kluba mada ne dugo. Gliga naravno igra dobar tenis, kao uostalom sve drugo što radi, on dobro radi. Neki mangupi koji su takodje posmatrali taj prijateljski teniski meč izmedju dvojice poznatih šahista na kraju seta povikaše: “Gligo, sad ga odvuci na šah i matiraj ga u šest poteza!”

          Vjerujem da je Sava umro od tumora na mozgu ali nisam siguran kad. Vidjao sam ga često na turnirima ali nisam nikad s njim razgovarao. On je, kao i mnogi drugi iz ove knjige, sigurno bio dosta ozlijedjen drugim svjetskim ratom što se tiče šahovske karijere. Igrao je dosta i na mnogim takmičenjima. Online baza www.chessgames.com ima nekih 40 partija Save Vukovića medjutim prve 4 su očigledno nekakve greške ili nečija podvala. Siguran sam da Sava nije igrao 1922 sa Tarašom, Špilmanom, Grinfeldom i Semišem. Kao i sa ostalim manje poznatim našim majstorima internet ima vrlo malo podataka o Savi Vukoviću.

ChessBase u svom Mega Base 2004 ima čak 213 partija Save Vukovića. Prva partija, u ovoj bazi, mu je remi na simultanci sa prvakom svijeta Aljehinom u Beogradu 1931 godine. Ispada da je posljednja u Barceloni 1980 sa još jednim svjetskim šampionom Tigranom Petrosianom ali nije jasno da li je to isti Sava Vuković ili je čak i to neka greška. Prema ovoj bazi Sava Vuković je igrao za Jugoslaviju na olimpijadi u Štokholmu 1937 godine. Sava je takodje koautor knjige “Šahovski Bukvar” sa dr. Petrom Trifunovićem koja je inače objavljena i na slovenačkom jeziku pod imenom “Šahovska Začetnica”.

Iz bogatog opusa majstora Save Vukovića dajem četiri dosta nasumce izabrane partije:

Trifunović je bio prvi na ovom šampionatu Jugoslavije. Interesantan je zadnji trik crnoga nalik na partije ovih dana na internetu.

Bijeli: Sava Vuković  –  Crni: dr. Petar Trifunović

Šampionat Jugoslavije, Ljubljana 1947

1.c4 c5 2.Sc3 Sf6 3.Sf3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.e3 Sxc3 6.bxc3 e6 7.d4 Le7 8.Ld3 O-O 9.O-O Sc6 10.De2 Ld6 11.c4 De7 12.Lb2 b6 13.Se5 Lb7 14.f4 f5 15.Tad1 Tad8 16.Lc2 Lxe5 17.fxe5 cxd4 18.exd4 Db4 19.Tb1 La6 20.Ld3 Da4 21.d5 Se7 22.dxe6 Lc8 23.Lc3 Lxe6 24.Lb4 Tf7

25.Tfd1 Sc8 26.Lxf5 Te8 27.Lxe6 Txe6 28.Td8+ Te8 29.e6 Txd8 30.exf7 Kxf7 31.Tf1+ Kg8 32.De6+ Kh8 33.Dd5 Te8 34.Lc3 h6 35.Df7 Tg8 36.Dg6 Dc2 37.Dxc2  1-0

IM Stojan Puc je bio talentovan napadač koji bi sigurno bio GM da igra u današnje vrijeme. Kotirao je bolje od S. Vukovića.

Bijeli: Stojan Puc  –  Crni: Sava Vuković

Šampionat Jugoslavije, Beograd 1948

1. d4 Sf6 2. c4 e6 3. Sf3 d5 4. e3 c6 5. Sc3 Sbd7 6. Le2 Ld6 7. Dc2 O-O 8. b3 e5 9. cxd5 cxd5 10. Lb2 e4 11. Sd2 a6 12. Sa4 De7 13. Tc1 Se8 14. Sb1 f5 15. g3 Sef6 16. a3 Kh8 17. h4 Sg4 18. Lxg4 fxg4 19. Sac3 Sf6 20. b4 Le6 21. Se2 Sh5 22. Sf4 Lxf4 23. exf4 e3 24. Dc7 Ld7 25. De5 Df7 26. Tc7 Tae8 27. Dd6 exf2+ 28. Kxf2 Df5 29. Dxd7 Dd3 30. Dxg4 Te2+ 0-1

Slijedi pobjeda Save Vukovića protiv slavnog velemajstora Pirca sa još jednog šampionata Jugoslavije.

Bijeli: Sava Vuković  –  Crni: Vasja Pirc

Šampionat Jugoslavije, Beograd 1952

1. e4 d6 2. d4 Sf6 3. Sc3 g6 4. Lg5 Sbd7 5. f4 c6 6. e5 Sd5 7. Sxd5 cxd5 8. De2 Da5+ 9. c3 dxe5 10. fxe5 a6 11. Sf3 Lg7 12. De3 Db6 13. O-O-O h6 14. Lf4 Sf8 15. Ld3 Se6 16. Kb1 Ld7 17. g4 Tc8 18. Ka1 Sc7 19. h3 h5 20. Sg5 Se6 21. Tdf1 Sxg5 22. Lxg5 hxg4 23. hxg4 Txh1 24. Txh1 Lxg4 25. Th7 Lf8 26. Df4 De6 27. Th8 Kd7 28. Lxg6 Dxg6 29. Dxg4+ e6 30. Dh5 Df5 31. Lc1 Dc2 32. Dxf7+ Le7 33. Th1 Tf8 34. Dh7 Tf5 35. a3 a5 36. Lg5 Tf1+ 37. Ka2 Txh1 38. Dxe7+ 1-0

Potonji velemajstor Mijo Udovčić, koji je sebe zvao “tata mnogih kandidata” ovdje strada od majstora Vukovića.

Bijeli: Sava Vuković  –  Crni: Udovčić Mijo

Šampionat Jugoslavije, Beograd 1952

1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lb5 a6 4. La4 d6 5. O-O Ld7 6. c3 Be7 7. d4 Bf6 8. Le3 Sge7 9. d5 Sb8 10. Lc2 Sg6 11. c4 Lg4 12. h3 Lc8 13. Sbd2 c5 14. Se1 O-O 15. Sd3 Sd7 16. a3 Lg5 17. De2 Te8 18. b4 b6 19. La4 Tf8 20. Tab1 Ta7 21. bxc5 Sxc5 22. Lc2 Lf4 23. Sxf4 exf4 24. Lxc5 bxc5 25. Sf3 Te7 26. Dd2 Tee8 27. Dc3 Se5 28. Sxe5 Txe5 29. Tb8 Df6 30. Tfb1 g5 31. Ta8 Dg6 32. Tbb8 Tee8 33. La4 Td8 34. Ld7 Lb7 35. Txd8 Bxa8 36. Txf8+ Kxf8 37. Dh8+ Dg8 38. Dxg8+ Kxg8 39. Lc6 Kg7 40. Lxa8 Kf6 41. Lb7 a5 42. f3 1-0

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Bora Tot: Naši majstori-Mirko Breder


MIRKO BREDER

          Rodjen je u Budimpešti 1911 g., ali još kao dete preselio se u Novi Sad. Studira prava.

          U novosadskom lokalnom prvenstvu je 1930 g. drugi, 1931 g. četvrti, a 1933 g. opet drugi. Na saveznom amaterskom turniru u Somboru 1933 g. postiže 50%.

          Tek sledeće godine počinje sa uspesima. Osvaja prvenstvo Novog Sada od dugogodišnjeg šampiona Nikolaja Kulžinskog. U Beogradu, na savez. amaterskom turniru je drugi iza Šrajbera, ne izgubivši, kao i ovaj, nijednu partiju. Odlično je prošao i na nac. majstorskom turniru u Beogradu pr. g. dobivši šestu nagradu i majstorsku titulu. Sada je jedan od naših najboljih mladih majstora.

*

          On šah proučava veoma marljivo i ambiciozno. Zato stalno napreduje. Igra lako i fino, a teži za kombinacijama. Stvara zanimljive partije.

          Trebalo bi da je još više staložen i da savlada nervozu, koja uvek pomalo utiče na njegovu igru.

*

                   Igrano na nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu 1935 g.

  IGRA DAMINA PEŠAKA

(Rihterov način)

Beli: Kostić  –  Crni: Breder

1. d2-d4              Sg8-f6

2. Sb1-c3            d7-d5

3. Lc1-g5            Lc8-f5

4. f2-f3                Lf5-g6

                   Obično se igra c6 i Da5.

5. e2-e3               e7-e6

6. Lf1-d3

Da je beli vukao 6. e4 crni bi sa Le7 dobio povoljnu varijantu francuske igre sa lovcem na g6.

6. …                    Lf8-e7

7. Sg1-e2

                   Drugi način bio je 7. f4 i Sf3. Crni bi odgovorio sa c5.

7. …                    O-O

8. Lg5 : f6

                   Na 8. Dd2 ili 8. 0-0 dolazi c5.

8. …                    Le7 : f6

9. e3-e4               d5 : e4

10. Ld3 : e4        Sb8-c6!

11. Le4 : c6

                        Iznudjeno zbog slabosti pešaka d4. Ne ide 11. d5, jer bi otvorilo crnome

e-liniju.

11. …                  b7 : c6

12. Sc3-e4

                        Greška. Valjalo je igrati 11. Dd2, ali crni zbog lovačkog para uvek stoji bolje.

12. …                  Lg6 : e4

13. f3 : e4           c6-c5

14. e4-e5             Lf6-h4+

                        Da oslabi kraljevo krilo.

15. g2-g3            Lh4-e7

                        Tačnije odmah Dd5.

16. Dd1-d3

                        Na 16. d:c5, Tb8!, pa zatim L:c5.

16. …                  Dd8-d5

17. Th1-f1

                        Ne ide mala rohada zbog c:d4, a ni velika zbog D:a2.

17. …                  c5 : d4

18. Dd3 : d4       Dd5-a5+

19. c2-c3             Ta8-d8

20. Dd4-f4          Da5-b5

                        Da iznudi slabljenje pešaka na daminom krilu.

21. b2-b4            h7-h6

                        Sa pretnjom Lg5 postizava slabljenje i drugog protivničkog krila.

22. a2-a4            Db5-d5

23. h2-h4

23. …                  f7-f6

                        Odlučujuće otvaranje f-linije.

24. e5 : f6           Tf8 : f6

25. Df4-e3         Tf6 : f1+

26. Ke1 : f1        Dd5-h1+

27. De3-g1

                        Ne ide 27. Sg1 zbog Tf8+ 28. Ke1, Dg2 i dobija pretnjom Tf1 mat.

27. …               Dh1-e4!

28. Kf1-e1

Na 29. D:a7 dobija Tf8+ 29. Ke1, L:b4 30. Tc1 (ne valja c:b4 zbog D:b4+ i Tf1+) Ld6.

28. …               Td8-d3!

                   Crni ne može da brani oba pešaka.

29. Ta1-c1            Td3 : g3

30. Dg1 : g3       Le7 : h4

31. Dg3 : h4       De4 : h4+

   i crni dobija.

                                                (Primedbe Bredera).

Komentar Vojina Vujoševića:

          Za majstora Bredera smo obično čuli kao i za majstora Šrajbera t.j. da su bili veliki talenti i nade jugoslovenskog Šaha ali je drugi svjetski rat prekinuo njihove karijere. Oba su bili žrtve okupatora ili njihovih kvislinga. Teško je reći šta bi oni postigli u poslijeratnom uspješnom talasu jugoslovenskog šaha ali je sigurno da bi dali značajan doprinos.

          Na internetu je lakše naći informaciju o imenjacima našeg majstora nego o njemu. Tako na primjer u Njemačkoj ima Mirko Breder koji je muzičar ili rock star. Majstor Mirko Breder je samo uzgred spomenut na vršačkom sajtu na strani posvećenoj 80.-godišnjici NŠK-a. Njegovo ime je spomenuto na jednom mjestu kao jednog od igrača koji su nekad igrali u NŠK.  Online baza na www.chessgames.com nema ništa o Mirku Brederu.

Medjutim ChessBase u svojoj Mega Bazi za 2004 ima 19 partija sve iz 1936 i 1938 godine. Dajem pobjedu Bredera nad dr. Vidmarom iz 1938 godine.

Bijeli: Mirko Breder  –  Crni: Milan Vidmar stariji

Ljubljana 1938.

1. d4 d5 2. c4 e6 3. Sc3 Sf6 4. Lg5 Le7 5. e3 O-O 6. Sf3 Sbd7 7. Tc1 c6 8. Ld3 dxc4 9. Lxc4 Sd5 10. Lxe7 Dxe7 11. O-O Sxc3 12. Txc3 e5 13. Dc2 exd4 14. exd4 Sb6 15. Te1 Df6 16. Lb3 Lf5 17. De2 Tad8 18. De7 Dxe7 19. Txe7 Lc8 20. Tc5 h6 21. h3 Sd7 22. Tf5 Sf6 23. Tfe5 Td6 24. Tc7 Sd5 25. Lxd5 Txd5 26. Txd5 cxd5 27. Se5 g6 28. Kf1 Kg7 29. Ke2 Kf6 30. Sd7+ Lxd7 31. Txd7 Te8+ 32. Kd3 Te7 33. Txd5 Tc7 34. Tc5 Te7 35. Tc2 Td7 36. Te2 Tc7 37. Tc2 Td7 38. Te2 Tc7 39. a4 Tc1 40. a5 Ta1 41. b4 Tb1 42. Kc4 Tc1+ 43. Kd5 Tb1 44. Kc5 Tc1+ 45. Kd6 Tc4 46. d5 Txb4 47. Kc7 Tc4+ 48. Kxb7 Td4 49. Kc6 Tc4+ 50. Kd7 Tc5 51. d6 a6 52. Kd8 Tc2 53. Txc2 1-0

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Bora Tot: Naši majstori-Mirko Šrajber


MIRKO ŠRAJBER

          Rodio se u Subotici 1908 g. gde i sada živi. Po zanimanju je kožarski pomoćnik.

          Prvo je osvojio prvenstvo Subotice, pa posle počeo sigurno penjanje na saveznim amaterskim turnirima. U Zagrebu 1929 g. je peti, u Bečkereku 1930 g. treći, u Kikindi 1932 g. drugi i treći, u Somboru 1933 g. prvi i drugi, dok u Beogradu 1934 g. odnosi pobedu i postaje majstor. Na nac. majstorskom turniru u Beogradu pr. g. nadmašio je i taj uspeh, jer je delio visoku četvrtu nagradu. Samo na IV Levinovom spomen-turniru u Zemunu pr. g. prošao je slabije.

          Važniji su mu još rezultati prve nagrade na jubilarnom turniru u Novom Sadu 1932 g. i na božićnjem turniru u Bečkereku iste godine.

          U Novom Sadu 1933 g. podlegao je meču Bori Totu sa 1:2 i 3 remi.

*

          Kao što uravnoteženost njegovih rezultata kazuje, Mirko Šrajber igra solidno i sigurno. Glavna briga mu je da mu protivnik nikakvo zlo ne nanese, a tek zatim smišlja šta bi on njemu mogao učiniti. Zato ga je vrlo teško tući, ali lakše napraviti remi. Nasuprot njemu, većina naših majstora je temperamentna i borbena i hoće da dobije tako, da Šrajber u njima ima dobre mušterije. To se lepo ispoljilo prošle godine u Beogradu.

          Iako oprezan, Šrajber ne igra sasvim defanzivno, već shodno poziciji, koju dobro razume. Ume i lepo da kombinira. Dok se mudro kloni svih eksperimenata i riskantnih poduhvata.

*

                   Igrano na nac. materskom turniru u Velikoj Kikindi 1932 g.

DAMIN GAMBIT

Beli: Avirović  –  Crni: Šrajber

1. d2-d4              d7-d5

2. Sg1-f3             c7-c6

3. c2-c4               Sg8-f6

4. Sb1-c3            e7-e6

5. e2-e3               Sf6-e4

                   Potiče od Maršala i daje dobre izglede za izjednačenje.

6. Sc3 : e4

Bolje je bilo sa 6. Ld3, f5 ući u Stoneval, dok bi sa S:c3 7. b:c3 beli imao bolji razvitak.

6. …                    d5 : e4

7. Sf3-d2             f7-f5

8. f2-f3?

                   Hoće nasilno da obori sistem crnoga. Solidno je bilo 8. Le2.

8. …                    Lf8-d6

                   U obzir je dolazilo i Lb4.

9. Dd1-e2

                   Sve sa namerom da “obori”. Na 9. f4, Dh4+ 10. g3, Dh6 i g5 sa napadom.

9. …                    e4 : f3

10. Sd2 : f3         O-O

11. Lc1-d2           Sb8-d7

12. Ld2-c3        Sd7-f6

13. Sf3-d2?

Trebalo je da beli uvidi nevolju i promeni plan. Valjalo je nastaviti razvijanje bez velikih pretenzija: 13. 0-0-0, Se4 14. Le1, pa Dc2 i Ld3.

13. …                  Dd8-e8?

Propušta jači potez Sg4! Napr. 14. 0-0-0, Dg5 15. Te1, S:h2 ili 14. Sf3, e5 15. d:e5, Lc5 16. Td1, Db6 17. Ld4, Da5+ 18. Lc3 Lb4 19. L:b4, Db4+ 20. D:d2, S:e3 i crni stoji bolje. Ako 15. h3, e:d4 16. h:g4, Lg3 17. Kd1, d:c3+ i dobija.

14. g2-g3

Bolje 14. Sf3, Se4 15. Dc2 i 0-0-0 s pokušajem da se uravnoteži pozicija. Na 14. Sf3 ne ide Sg4 15. 0-0-0, e5 16. h3, e:d4 17. h:g4 d:c3 18. T:d6.

14. …                  e6-e5

15. O-O-O         b7-b6

                   Tačnije odmah e4.

16. Td1-e1

Kao priprema za e4, ali je išlo i bez toga 16. e4, e:d4 17. L:d4, S:e4 18. S:e4, f:e4 19. L:g7 sa izgledima za izjednačenje.

16. …               e5-e4

                   Utvrdjuje nadmoćnost crnoga.

17. De2-g2

                   U stisnutoj poziciji bele figure smetaju jedna drugoj.

17. …              a7-a5

                   Crni je zavladao centrom i sada može da krene u rohadni napad.

18. Sd2-b1          Lc8-e6

19. Dg2-c2         b6-b5

20. d4-d5            c6 : d5

21. c4 : b5          a5-a4

22. a2-a3

                   Stvara rupu na b3.

22. …                  Sf6-d7

                   Prema b3.

23. Lc3-d4          Sd7-c5

24. Ld4 : c5        Ld6 : c5

25. Sb1-c3         Lc5 : e3+!

                   Završne kombinacije crnoga su vrlo lepe.

26. Te1 : e3        d5-d4

27. Te3-e1        d4 : c3

28. b2 : c3          Le6-b3

29. Dc2-f2        Ta8-c8

30. Kc1-b2

30. …                  Tc8 : c3!

                   Korektna žrtva topa.

31. Kb2 : c3       De8-e5+

32. Kc3-b4         Tf8-c8

33. Kb4-a5         De5-c7+

34. b7-b6            Dc7-c3+

35. Ka5-a6          Tc8-a8+

36. Ka6-b7         Lb3-d5 mat.

                                Ovoj partiji dodeljena je prva nagrada za lepotu.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Za majstora Šrajbera sam čuo ali malo šta znam o njemu osim da je bio žrtva fašističkog terora i bio ubijen za vrijeme drugog svjetskog rata. Očigledno je bio talentovan. Interesantno je da ostali igrači u ovoj knjizi su često intelektualci, doktori, profesori, advokati, ministri itd. Šrajber je bio običan prosječan čovjek, zanatlija.

To me potsjetilo na priču jednog splitskog šahiste koji se zvao Brakus. On je jednom učestvovao na nekom republičkom takmičenju u nekom slavonskom gradiću. Strah i trepet učesnika je bio dan kada su morali igrati sa jednim lokalnim igračem. Ratar je dolazio sav prljav od zemlje, pravo sa svojih zemljoradničkih poslova, pa ih onako umoran uglavnom rasturao po cijeloj tabli. Mnogima titule, obrazovanje i teorija nisu mnogo pomagali protiv ovog agresivnog naturspielera čijeg se imena nažalost ne sjećam.

Na svoju nesreću Šrajber je privukao pažnju jer je bio Jevrej pa mu je to došlo glave. Istina Jevreji nisu jedine žrtve toga nesretnog rata, sada već uveliko zaboravljenog.

Inače u Subotici se redovno igraju godišnji turniri pod imenom Memorijal Mirka Šrajbera. Na internetu nema mnogo informacije o Mirku Šrajberu. Osim informacije o subotičkim memorijalima našao sam samo ovu noticu iz novosadskog “Dnevnika” za 2 februar 2004:

“Olimpijac Mirko Šrajber i njegov jevrejski život”

U prostorijama kluba Jevrejske opštine, Jevrejska 11, u 18 sati će Ivan Ujhazi održati predavanje “Olimpijac Mirko Šrajber i njegov jevrejski život”. Pojavio se, bljesnuo, nestao i ostavio trag.

I to je sve što se može naći o njemu na internetu.

U Chessbase, Mega Database 2004, ima samo 8 partija Mirka Šrajbera, sve iz 1936 godine. Oni medjutim pišu njegovo ime Mirko Schreiber. Evo i jedne od tih partija sa olimpijade u Minhenu 1936. Protivnik je švajcarski majstor Henry Grob poznat po Grobovom Otvaranju 1. g4 a ima i odbrana sa crnima 1. e4 g5 ali ne znam da li je Grob i to propagirao. Znam da su oba otvaranja dosta popularna na internetu.

Bijeli: Henry Grob  – Crni: Mirko Šrajber, Minhen Olimpijada 1936

1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lc4 d6 4. c3 Le6 5. Lxe6 fxe6 6. Db3 Dc8 7. d3 Le7 8. O-O Sf6 9. Sg5 d5 10. f4 h6 11. exd5 exd5 12. Sh3 O-O 13. fxe5 Sxe5 14. Sf4 c6 15. d4 Sc4 16. Sg6 Te8 17. Dd1 Ld6 18. Dd3 Dg4 19. b3 Te2 20. g3 Tae8 21. Df3 Se3 22. Lxe3 T8xe3 23. Dxg4 Sxg4 24. Sd2 Txd2 25. Tae1 Lxg3 26. Txe3 Lxh2+ 27. Kh1 Sxe3 0-1

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Bora Tot: Naši majstori –Bora Tot


BORA TOT

          U nacionalne majstore spada i pisac ove knjižice. Učestvovao je na mnogim saveznim turnirima i na priredbama u Beogradu i Zemunu. Dobio je prvu nagradu na II Levinovom spomen-turniru u Zemunu 1933 g. i na nac. amat. Turniru u Somboru, iste godine. U pojedinačnim mečevima tukao je Bredera (5:1 i 1 remi) i Šrajbera (2:1 i 3 remi).

          Na nac. majstorskom turniru u Beogradu, pr. g. pripala mu je sedma nagrada.

*

                   Igrano na nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu 1935 g.

                                      SICILIJANSKA PARTIJA

Beli: Tot  –  Crni: dr. Trifunović

1. Sg1-f3             c7-c5

2. e2-e4

Od Retievog otvaranja postala je sicilijanka.

2. …                    g7-g6

3. d2-d4              c5 : d4

4. Sf3 : d4           Sg8-f6

5. Sb1-c3            Lf8-g7

6. Lf1-e2             O-O

7. O-O                d7-d5

Trifunović ne voli pritisnutu poziciju, u kojoj se treba oprezno braniti. Hoće slobode i živ razvoj igre. Da to ipak ne ide tako lako dokazuje ova partija. Poslednjim potezom crni dobija željeno rasterećenje, ali protivnik ostaje u maloj prednosti.

8. e4 : d5

Najsolidnije. Sa 8. e5, Se4 ne bi beli mnogo postigao.

8. …                    Sf6 : d5

9. Sc3 : d5          Dd8 : d5

10. Sd4-b5

Opaža se da je beli ipak nešto bolje razvijen (Sb5) i da ima nadmoćnost pešaka na daminom krilu (3:2). Partija je baš zanimljiva zbog realizacije te male prednosti.

10. …                  Dd5 : d1

                   Izlazi ususret težnjama protivnika. Logičnije bilo je Dc6.

11. Tf1 : d1        Sb8-c6

12. c2-c3

                   Sužava delokrug neprijateljskog konja i lovca.

12. …                  Lf5

                                                (vidi diagram na strani 93)

(Stanje posle 12 poteza crnih)

13. g2-g4!

Ne ide tako jednostavno razviti lovca (kao što je crni svakako očekivao posle d7-d5). Vidimo da beli polako steže protivnika.

13. …                  Lf5-c8

                   Nije išlo Lc2 zbog 14. Td7, a Le6 zbog 14. Sc7 i S:e6.

14. Lc1-e3          Lg7-e5

 Lovac traži drugu, korisniju dijagonalu.

15. Le2-f3

Preti pešaku a7 sa event. 16. L:c6, b:c6 17. S:a7.

15. …                  Le5-b8

16. Lf3-e2

Očekuje Se5.

16. …                  a7-a6

17. Sb5-d4          Sc6-e5

18. h2-h3            Lb8-a7

19. f2-f4              Se5-c6

20. Kg1-f2

Približavanje belog kralja sredini biće korisno za završnicu.

20. …                  Sc6 : d4

21. Le3 : d4        Lc8-e6

Taj se lovac namučio.

22. Le2-f3           La7 : d4+

23. Td1 : d4        Ta8-b8

Bela prednost se povećala: smanjen je broj figura, a vlada d-linijom. Pored toga crno damino krilo nešto je slabo.

24. a2-a4

Konačno počinje napredovanje na premoćnoj strani, koje obećava (na osnovu stanja pešaka 3:2) stvaranje jednog slobodnjaka.

24. …                  b7-b6

Pretilo je 25. a5 i Tb4.

25. Ta1-d1           Tf8-c8

26. Kf2-e3           Kg8-g7

27. Lf3-d5          Le6 : d5

Na Ld7 ne ide 28. L:f7 zbog L:g4. Ali bi beli nastavio sa 28. Lb7!

28. Td4 : d5        Tc8-c6

29. Td1-d4!

Da propusti iza sebe kralja na damino krilo.

29. …                  Tb8-b7

30. Ke3-d3         h7-h6

Nije dobro Kf6 zbog 31. g5+, Ke6? 32. Te5 mat.

31. b2-b4            Tb7-c7

32. c3-c4             e7-e6

33. Td5-d6

 Tu se beli mogao prevariti: 33. Td7?, T:c4 i crni osvaja pešaka.

33. …                  Kg7-f6

34. b4-b5            a6 : b5

35. a4 : b5          Tc6 : d6

36. Td4 : d6        Tc7-b7

  Beli je ostvario svoju nameru. Sada dolazi odlučujući prodor pešaka.

37. c4-c5!           b6 : c5

38. Kd3-c4         Kf6-e7

39. Td6-c6          g6-g5

Akcija na protivnoj strani dolazi kasno.

40. f4-f5              Tb7-d7

41. f5 : e6           f7 : e6

42. b5-b6!          Td7-d1

 Na e5 sledi T:c5.

43. Kc4 : c5       Td1-d5+!

44. Kc5-b4         Td5-d1

45. Tc6-c3          Ke7-d7

46. Kb4-b5         e6-e5

Samo što je beli pešak bliži cilju.

47. Tc3-c4           Td1-b1+

48. Kb5-a6         Tb1-a1+

49. Ka6-b7         Ta1-a3

50. Kb7-b8         Ta3 : h3

To više ne pomaže.

51. b6-b7            Th3-a3

52. Tc4-c7+        Kd7-d8

53. Tc7-c5            e5-e4

54. Tc5-d5+       Kd8-e7

55. Kb8-c7  Crni predaje.

Ovim jedinim porazom, u poslednjem kolu, izgubio je Trifunović prvo mesto.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Majstora Tota sam vidio tu i tamo na nekim šahovskim skupovima. Jednom prilikom u Šahovskom Savezu Srbije, gdje sam bio nekim poslom, naletio sam na tada već starog majstora Tota. Iz nekog razloga sam mu se dopao pa smo pričali o raznim stvarima a najviše o šahu.

          On mi je rekao da je po nacionalnosti Srbin. Meni to nije bilo bitno jer ja mislim da svaku osobu treba cijeniti pojedinačno bez obzira na nacionalnost, školu, finansijski status itd. Ipak u ovom slučaju to me malo čudilo jer sam zbog njegovog prezimena mislio da je valjda Madjar. Uostalom on mi je kada je razgovor bio o filozofiji i književnosti preporučio da čitam Djerdja Lukača, što je inače bilo štivo potrebno za moje studije. Ali Bora je insistirao da ga treba čitati na originalu t.j. na madjarskom! To je već bilo nešto vrlo nerealno u mom slučaju.

          Ja sam negdje čitao da je Bora Tot decenijama imao bijele figure sa dr. Trifunovićem. Poslije izvlačenja turnirskih brojeva on bi otišao dr. Peri da mu prijavi da je i ovoga puta dobio sa njim bijele figure. Što zbog toga što zbog svoje dobre igre Tot je imao vrlo pozitivan rezultat sa Trifunovićem. Po tom članku, u jednom momentu to je bilo, 4 pobjede za Tota i 4 remija. Ovo spominjem zato što će Totova priča koju navodim malo niže dobiti na snazi.

Bora Tot mi ispričao slijedeće: Negdje u toku drugog svjetskog rata došao je Tot u Beograd nekim poslom. On je napravio veliku grešku pa se našao na ulici poslije policijskog sata te ga je pokupila neka patrola i odvukla u neku njemačku komandu. Stvari nisu izgledale dobro. To je bio ozbiljan prekršaj za koji je mogao zaglaviti u neki logor ili gore ako bi oni mislili da je u pitanju neko ko je član pokreta otpora itd.

Slijedećeg jutra se iznenada pojavio dr. Trifunović, ja ne znam kako ni zašto. Ne bi me čudilo da je Pera imao kontakte sa Njemcima, a po direktivi pokreta otpora jer inače po oslobodjenju Beograda bio bi najvjerovatnije strijeljan. U svakom slučaju Pera nije bio neko ko bi ostavio kolegu šahistu na cjedilu čak iako mu je ovaj bio trn u oku na šahovskim takmičenjima. Dr. Trifunović je intervenisao za druga i on je pušten na slobodu.

Moja supruga Smilja Vujošević, rodjena Radošević, je počela svoju šahovsku karijeru u Vojvodini. Bila je član subotičkog “Spartak”-a a kasnije i Novosadskog ŠK u isto vrijeme kao i Bora Tot.

Tada je još bila u školi a stanovala je u jednoj zgradi koja još postoji na rubu parka pored novosadskog SPENS-a gdje je 1990 igrana Šahovska Olimpijada na kojoj je IWM Smilja Vujošević predvodila kanadski ženski tim. U tom istom internatu je stanovala Ljubica Živković, rodjena Jocić, kasnije prvakinja Jugoslavije u šahu i kao i Smilja Internacionalni Ženski Majstor ili IWM. Za vrijeme raspusta Ljubica i neke druge djevojke su išle kući kod roditelja, a Smilja kao siroče, bez oba roditelja, nije imala kud. Nevolja je bila što kuhinja u internatu nije radila za vrijeme ferija pa Smilja nije imala gdje ni šta da jede. U medjuvremenu njenu stipendiju je primao internat.

Smilja ode u NŠK i zatraži pozajmicu od kluba od 500 dinara što bi za nju bio spas. Bora Tot, blagajnik kluba je bio protiv i pitao je zašto? Medjutim drugi poznati vojvodjanski šahovski radnik čika Žarko Popović je shvatio situaciju i rekao: “Za goli život!” i ubijedio Tota. Smilja je otišla a slijedeći put kada je došla u klub čika Bora Tot joj je dao tih 500 dinara. Ona je te pare, iako krajnje siromašna, kasnije vratila klubu.

Gornja partija iz 1935 se ne nalazi u šahovskim bazama. Po ChessBase 9 Trifunović ima prednost od 2:1 sa 5 remija ali mi znamo da to nisu sve partije koje su oni medjusobno odigrali. Ipak njihov medjusobni rezultat izgleda nije tako jednostran kao u anegdoti. Online baza na sajtu www.chessgames.com ima 35 Totovih partija. Chess Assistant 6.1 ima samo tri pa i one su mi sumnjive ali su ipak vjerujem Borine partije.

          Kad je već riječ o Totovim partijama smatram da je ovo dobar momenat da se daju neke od njegovih pobjeda. Izgleda Tot je bio neko sa kim je bila greška igrati jednostavne pozicije bez dama.

Prvi protivnik je Braslav Rabar, koji je jednom dijelio prvo mjesto na šampionatu Jugoslavije a  remizirao je sa Aljehinom na nekom turniru ranih 1940-ih godina i nesumnjivo bio igrač koji bi bio velemajstor da je igrao u današnje vrijeme.

Šampionat Jugoslavije, Novi Sad 1945.

Bijeli: Bora Tot  –  Crni: Braslav Rabar

1. e4 e5 2. f4 exf4 3. Sf3 d5 4. exd5 Sf6 5. Sc3 Ld6 6. Le2 O-O 7. O-O a6 8. d4 Sbd7 9. Sg5 Sb6 10. Ld3 h6 11. Sge4 Sbxd5 12. Sxf6+ Sxf6 13. Lxf4 Lxf4 14. Txf4 Le6 15. Df3 Sd5 16. Sxd5 Dxd5 17. Dxd5 Lxd5 18. c4 Le6 19. d5 Ld7 20. Te1 Tae8 21. Txe8 Txe8 22. Te4 Kf8 23. Kf2 Txe4 24. Lxe4 f5 25. Lc2 Ke7 26. Ke3 Kd6 27. Kd4 c5+ 28. dxc6 Lxc6 29. c5+ Ke6 30. Lb3+ Kf6 31. Ld5 f4 32. b4 g5 33. a4 Kf5 34. b5 axb5 35. axb5 Lxb5 36. Lxb7 g4 37. c6 f3 38. c7 Ld7 39. c8=D Lxc8 40. Lxc8+ Kg5 41. g3 h5 42. La6 h4 43. Ke5 Kg6 44. Kf4 Kh5 45. Lc8 f2 46. Lxg4+ Kg6 47. Le2 1-0

Drugi protivnik je Andrija Fuderer, takodje dijelio prvo mjesto na šampionatu Jugoslavije. Za njega su eksperti rekli da je bio “čisti talent”, a moja supruga Smilja, kao i drugi Subotičani, kaže za njega “naš Fucika”. On bi sigurno bio velemajstor da nije rano prekinuo šahovsku karijeru zbog posla.

Šampionat Jugoslavije, Zagreb 1949.

Bijeli: Andrija Fuderer  –  Crni: Bora Tot

1. e4 c6 2. c4 d5 3. exd5 cxd5 4. d4 Sf6 5. Sc3 e6 6. Lg5 Le7 7. Sf3 O-O 8. Tc1 Sc6 9. c5 Se4 10. Lxe7 Dxe7 11. Le2 f6 12. O-O Td8 13. Te1 a6 14. Ld3 f5 15. a3 Df6 16. Lc2 Sg5 17. Sxg5 Dxg5 18. La4 Se7 19. b4 Sg6 20. Dd3 Dxg2+ 21. Kxg2 Sf4+ 22. Kf1 Sxd3 23. Tcd1 Sxe1 24. Txe1 b5 25. Lc2 Kf7 26. h4 Ld7 27. Ke2 a5 28. a4 Tdb8 29. Ld3 axb4 30. Lxb5 Lxb5+ 0-1

Moj treći izbor je velemajstor Aleksandar Matanović jedan od pravih velikana jugoslovenskog šaha. Ipak u ovoj partiji Tot pokazuje da nije za potcjenjivanje.

Šampionat Jugoslavije, Zagreb 1949.

Bijeli: Matanović Aleksandar  –  Crni: Bora Tot

1. e4 c6 2. Sc3 d5 3. Sf3 dxe4 4. Sxe4 Sf6 5. Sxf6+ exf6 6. Lc4 Le7 7. O-O O-O 8. h3 Sd7 9. d4 b5 10. Ld3 Sb6 11. b3 Le6 12. De2 Dd5 13. a4 bxa4 14. c4 Dh5 15. bxa4 Tfe8 16. a5 Sc8 17. Te1 Lb4 18. d5 Lxe1 19. Dxe1 cxd5 20. cxd5 Ld7 21. Dd1 Sd6 22. Lf4 Se4 23. Lf1 Df5 24. Lh2 Sc3 25. Dd4 Sxd5 26. Td1 Lc6 27. Tc1 Se7 28. Tc5 Db1 29. Sd2 Dd1 30. Db2 Tad8 31. Sc4 La8 32. Db5 Sd5 33. Sb2 Da1 34. Tc2 Te1 35. Td2 Tde8 36. g4 Txf1+ 37. Dxf1 Te1 38. Sd1 Txf1+ 39. Kxf1 Dxa5 40. Tc2 Da6+ 0-1

Moj zadnji izbor je neko ko je takodje živa legenda našeg šaha. Osim Svetozara Gligorića teško se može spomenuti nekoga ko je bio tako uspješan kao velemajstor Bora Ivkov. Njegov imenjak Tot, barem u ovoj partiji, dokazuje da je i on pravi majstor ove igre.

Šampionat Jugoslavije, Sarajevo 1951.

Bijeli: Borislav Ivkov  –  Crni: Bora Tot

1. d4 Sf6 2. c4 d5 3. Sf3 c5 4. cxd5 cxd4 5. Da4+ Dd7 6. Dxd4 Dxd5 7. Sc3 Dxd4 8. Sxd4 a6 9. g3 Ld7 10. Lg2 e5 11. Sf3 Lc6 12. O-O Sbd7 13. b3 Tc8 14. Lb2 Lb4 15. Tac1 O-O 16. a3 Ld6 17. Tfd1 Lb8 18. Lh3 Tcd8 19. a4 La7 20. La3 Tfe8 21. Ld6 h5 22. Lc7 Ta8 23. Sg5 Sc5 24. Tb1 Sg4 25. Tf1 e4 26. Lg2 f5 27. h3 Sf6 28. Tfd1 Tac8 29. La5 Se6 30. Sxe6 Txe6 31. e3 Le8 32. Se2 Tec6 33. Sd4 Lxd4 34. exd4 Lf7 35. Lf1 Tc2 36. Ld2 Ta2 37. Le1 Tcc2 38. a5 Sd5 39. Lc4 e3 40. Lxd5 exf2+ 41. Lxf2 Lxd5 42. Tf1 h4 43. gxh4 Tc3 44. Kh2 Tf3 0-1

Za mene je bilo iznenadjenje da pronadjem da je Bora Tot kao i Bora Kostić iz Vršca. Ipak informacija na internetu o njemu je vrlo oskudna.

U arhivi novosadskog “Dnevnika” od 24. aprila 2004 našao sam slijedeće:

“Da je Aleksandar Aljehin kao šampion sveta prvi put gostovao u Beogradu 4. januara 1931. godine kada je u hotelu „Palas“ odigrao simultanku u prisustvu 700 gledalaca! Radio Beograd je svakih pola sata izveštavao o njenom toku. Protiv Aljehina se borilo 34 igrača od kojih je protiv dvojice igrao na slepo. Bora Tot je takodje igrao na slepo i ta se partija završila remijem, a drugu partiju je Aljehin dobio protiv dr Ormaja (koji je imao tablu pred sobom). Ukupni rezultat je bio +23 =12 –1.”

Na vršačkom sajtu sah.vrsac.com spomenut je Bora u slijedećem pasusu:

“Vršački šah klub je zasnovan 1924.godine. Prvi predsednik kluba bio je Milorad Cvejić, gradski senator za finansije. Jedan od osnivača je bio i tadašnji gimnazijalac Bora Tot, koji ce kasnije postati i šahovski majstor i reprezentativac Jugoslavije.”

Traženje informacije na internetu je otežano raznim faktorima a jedan od njih je da iako kriterijum izgleda jedinstven kao na primjer “B. Tot” ili “Bora Tot” stvari se ipak iskomplikuju. Tako na primjer tražeći “Bora Tot” nadje se “Bora Bora Tot” što ima veze sa turističkim centrom na Tahitiju ili “Tora Bora Tot” što ima veze sa planinskim masivom izmedju Afganistana i Pakistana gdje su Amerikanci propustili da ulove Osamu Bin Ladena prije par godina.

Najgore od svega je što izgleda nikome nije stalo do prošlosti ove igre te se vrlo malo informacije iz istorije našeg šaha, što uključuje i partije, stavlja na internet.

Vojin Vujošević.

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Bora Tot: Naši majstori – Vasilije Tomović


VASILIJE TOMOVIĆ

Crnogorac iz Vasojevića. Rodio se u selu Mataševu 1908 g. Studirao je matematiku u Grenoblu i Beogradu. Činovnik je Narodne skupštine.

Stupio je u Beogradski šah-klub 1929 g. Igrao je na kvalifikacionom turniru za 1930 g., ali prošao slabo. Posle duže vremena nije hteo da sudeluje na utakmicama, iako se mnogo bavio šahom i igrao slobodne kafanske partije sa najjačim beogradskim igračima i stalno napredovao. Odazvao se tek pozivu na Prvi Levinov turnir, kojeg je u julu 1932 g. organizovao Zemunski šahovski klub. Dobro je startovao ali usled nedostatka rutine kasnije zaostao na četvrtom i petom mestu.

Sledećeg meseca otišao je na nac. amaterski turnir u Veliku Kikindu. Napravio je veliko iznenadjenje, jer je kao novajlija izbio na čelo i postao majstor. Pretekao je bio mnoge poznate jake igrače: Šrajbera, Gabrovšeka, Bošana i druge.

Krajem septembra gostuje u Novom Sadu, gde na jubilarnom turniru tamošnjeg kluba dobija drugu nagradu, iza Šrajbera.

Onda godinu dana posvećuje završavanju studija, a u borbi ga vidimo opet na turniru za šampionat Beograda 1934 g., gde zauzima četvrto i peto mesto.

Prošle godine je bio u odličnoj formi. Ne toliko na nac. majstorskom turniru u Beogradu, koliko dva meseca kasnije na IV Levinovom turniru u Zemunu. Dok je na prvom zadovoljio više kvalitetom no numerički (delio je osmu nagradu, sa 50%), dotle je na drugom u sigurnom stilu bio prvi, bez ijednog poraza.

Momentalno je verovatno najjači igrač Beograda.

*

Mladog ambicioznog igrača boli poraz. Hteo bi da napreduje, da ima uspeha. Uzeće knjigu, spremiće iz otvaranja neke varijante, pregledaće nešto iz središnjice, donekle će proučiti završnicu i pohitaće opet praktičnoj igri. Posle toga možda će imati uspeha i biće zadovoljan. Ali šah se ne proučava tako.

Vasa Tomović je bez neposredne veze sa praktičnom igrom uzeo da prostudira stil i način pojedinih velikih majstora. Pa su njegovu pažnju, i pored blistavog stila Morfija i visoke pozicione igre današnjih majstora, najviše privukli duboki navalni sistemi Pilsberija i borbena fantazija Janovskog. Zato njegova igra pomalo potseća na njih. Ona je kompaktna i puna dinamike, a sva sredjena za navalu. Ali kada dodje u položaj da se mora braniti razvija veliku žilavost, kao na pr. sa Kostićem. Ta je partija trajala 100 poteza. Pa je, iako materijalno slabiji (top i lovac protiv dame i pešaka), samo omaškom izgubio.

*

                        Igrano na nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu 1935 g.

ŠKOTSKA IGRA

Beli: Tomović  –  Crni: dr. Astaloš

1. e2-e4               e7-e5

2. Sg1-f3             Sb8-c6

3. d2-d4              e5 : d4

4. Sf3 : d4           Lf8-c5

Štajnic je ovde predložio ispad Dh4, koji se ali posle 5. Sf3!, D:e4+ 6. Le2, d5 7. 0-0, Le6 8. Sc3, Df5 9. Lb5, Sge7 10. Lg5!, f6 11. Sd4 smatra oborenim.

Dobar i danas mnogo igran nastavak je Sf6 5. Sc3, Lb4 6. S:c6, b:c6 7. Ld3, d5 8. e:d5, De7+ 9. De2, D:e2 10. K:e2, c:d5 kao u partiji Špilman – Lasker, Moskva 1935 g.

5. Lc1-e3

Na 5. S:c6, Df6! 6. Df3, D:f3 7. g:f3, b:c6 sa izjednačenjem.

5. …                Dd8-f6

Dr. Lasker je u Petrogradu 1909 g. igrao ovde Lb6. Partija Špilman – dr. Taraš u Breslavi 1912 g. tekla je ovako: 6. Sc3!, d6 7. Le2! Sf6 8. Dd2, Sg4 9. L:g4, L:g4 10. f3, Ld7 11. Sd5, 0-0 12. 0-0-0 sa nadmoćnom igrom za bele.

6. c2-c3

Moskovski majstor Blumenfeld je ovde zaigrao 6. Sb5 ali posle: L:e3 7. f:e3, Dh4+ 8. g3, D:e4 9. S:c7+, Kd8 10. S:a8, Sf6! 11. Dd6, D:h1 12. Sd2, Se8 crni je u prednosti.

6. …                    d7-d6

Suviše skromno. Obično se igra Sge7 sa namerom da se sprovede d5. U partiji Kostić – Aljehin, Bled 1931 g. nastavljeno je sa Sge7 7. Sc2 d6 8. Sbd2, 0-0 9. .:c5 itd.

7. Lf1-b5

Želi da iskoristi poslednji potez crnog i zadrži figuru na centralnom položaju d4.

7. …                    Sg8-e7

8. O-O                 O-O

9. f2-f4                Lc8-d7

Beli je stvorio jak centar i crni je trebao da pokuša da to parira sa event. Dh6 i f5.

10. Dd1-d3         Lc5-b6

11. Sb1-d2           Sc6 : d4

Plan belog je: razvitak figura i napad pešacima na kraljevo krilo. Zato crni, koji ima manje terena, želi da izmenama uprosti situaciju.

12. Lb5 : d7       Sd4-c6

13. Ta1-e1           Ta8-d8

14. Ld7-h3        Lb6 : e3+

15. Dd3 : e3       Se7-g6

16. Kg1-h1

                   Priprema za juriš pešaka.

16. …                  Kg8-h8

                   Sprema odbranu.

17. g2-g4!

Navala je počela. Sada preti 18. g5, De7 19. f5, Sge5 20. f6, g:f6 21. g:f6 De8 22. Dh6, Tg8 23. Lf5, Sg6 24. Sf3, Df8 25. Sg5 i dobija.

17. …                  Df6 : e7

18. Sd2-f3          f7-f6

19. Sf3-d4

Sa pretnjom 20. Sf5 iznudjuje pojačanje središta. Postojala je i mogućnost da se sa 19. Lg2 i h4 nastavi napad.

19. …                  Sc6 : d4

20. c3 : d4          Tf8-e8

21. f4-f5              Sg6-f8

                   Naravno da nije valjalo Sh4 22. Df2, g5 23. f:g6, S:g6 24. D:f6+.

22. Lh3-g2        

Beli je potisnuo protivnika i raspolaže lepim pešačkim središtem. Sada ima dva nastavka: ili h4 i g5, ili pritisak po c-liniji. Poslednjim potezom oslobodjeni su topovi za akciju, jer je lovac preuzeo odbranu tačke e4.

22. …                  c7-c5

Crni neće pasivno da posmatra spremanje neprijatelja, stoga pokušava da razbije protivnikov centar i dodje do protivigre.

23. Te1-c1             b7-b6

                   Logičnije izgleda Tc8 i c:d4.

24. b2-b4!

                   Žrtvuje pešaka za c-liniju, i konačno utvrdjivanje središta.

24. …               c5 : b4

Crni neće samo da se brani, već traži šanse u pešačkoj nadmoćnosti na daminom krilu. Nama se čini bolje Tc8 i c:d4 sa event. Sd7 i Se5, ili odmah Sd7.

25. Dc3-b3         a7-a5

26. Tc1-c6           d6-d5!

Da otvori e-liniju i navali na protivničkog kralja. Medjutim, prodor belih u sredini ima veću snagu.

27. e4 : d5          De7-e2

28. d5-d6            Sf8-d7

                   Na D:g4 dolazi 9.Dd5.

29. h2-h3            Te8-e3

30. Db3-f7

                   Jače 30. Dd5, da je Tf1 slobodan.

30. …                  Te3-g3

31. Tf1-g1?           Td8-e8?

Beli je morao vući 31. Dd5, jer sada je crni imao remi sa: T:g2! 32. T:g2, Df1+ 33. Kh2, Df4+ 34. Kh1, a ne valja 34. Kg1, D:d4+ 35. Tf2 zbog Se5. Nije davalo remi: De3 32. Kh2, Df4 33. D:d7! T:h3+ 34. K:h3, Dh6+ 35. Kg3, De3+ 36. Lf3, D:g1+ 37. Kh3, Df1+ 38. Lg2, Dd3+ 39. Kh2 i dobija.

32. Df7-e6!!

Lepa žrtva dame koja odlučuje. Nije valjalo: 32. D:d7, T:g2 33. T:g2, D:f1+ sa skorim matom.

 32. …                 Te8 : e6

Na h6 33. D:e2, T:e2 34. Tc7, Sf8 35. d7 i  dobija. Ako T:g2 33. T:g2, Df1+ 34. Kh2 Df4+ 35. Kg1, D:d4+ 36. Tf2, Da1+ 37. Kg2 itd.

33. fxe6               h5

                   Slabo je i D:e6 34. Tc8+, Dg8 35. T:g8+, K:g8 36. Ld5+ i T:g3.

34. e6 : d7          Tg3 : g2

35. d7-d8D+       Kg8-h7

36. Tg1 : g2        De2-f1+

37. Kh1-h2         Df1-f4+

38. Kh2-g1         Df4-e3+

39. Kg1-f1         De3-f3+

40. Kf1-g1          Df3-e3+

41. Rg2-f2          De3-e1+

42. Kg1-g2         De1-e4+

43. Kg2-h2         Crni predaje.

                   Ova partija dobila je prvu nagradu lista “Politike”, kao najlepša na turniru.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Majstora Tomovića nisam lično poznavao ali sam siguran da sam ga vidio na nekom beogradskom turniru. Tada je on već bio stariji gospodin a njegovi najbolji šahovski dani su već bili u prošlosti.

          Sjećam se da sam čitao nečiju analizu u nekom šahovskom časopisu gdje je autor tvrdio da je majstor Tomović igrač duboke strategije pa ga je u tom pogledu čak uporedjivao sa Botvinnikom!

Internet sajt Šahovskog Saveza Srbije i Crne Gore ima slijedeći pasus o Tomoviću:

“Prije drugog svjetskog rata, majstor Vasilije Tomović je bio rival Bore Kostića i prvi značajni šahista Crne Gore. Takodje je bio matematičar i filozof.”

Vjerujem da su knjige poput “Rat Bogova i Titana” koje neki izdavači reklamiraju na internetu njegove. www.chessgames.com ima 41 partiju Tomovića. Medju njima je i pobjeda protiv Aljehina iz 1931 godine u kojoj je Tomović vodio crne figure. Ja vjerujem da to nije bila turnirska partija ali nisam siguran.

Vidim imao je Tomović dosta lijepih pobjeda medju njima sa velemajstorima Pircom, Bobocovom, Pahmanom. Navodim dvije njegove partije tu sa Pahmanom i drugu sa Kulžinskim.

Igrano u Ljubljani 1945 godine.

Bijeli: Vasilije Tomović – Crni: Ludek Pahman

1. d4 Sf6 2. Sf3 e6 3. c4 b6 4. g3 La6 5. Da4 Le7 6. Lg2 Lb7 7. Sc3 O-O 8. O-O Se4 9. d5 Sxc3 10. bxc3 d6 11. Sd4 e5 12. Sf5 Lc8 13. e4 Lxf5 14. exf5 Sd7 15. Le3 Lf6 16. Tae1 Te8 17. g4 h6 18. Le4 Lg5 19. Lxg5 hxg5 20. Kg2 Sc5 21. Dc2 Df6 22. f3 Kh7 23. Dd2 Dh6 24. h4 gxh4 25. g5 Dh5 26. Kh3 f6 27. Te2 Dxg5 28. Dxg5 fxg5 29. Tg2 Sd7 30. f6+ Kg8 31. Txg5 Sxf6 32. Tfg1 Te7 33. Lf5 Sh7 34. Le6+ Kh8 35. Th5 Txe6 36. dxe6 g5 37. Tgxg5 1-0

Igrano u Ljubljani 1947 godine.

Bijeli: Nikolaj Kulžinski – Crni: Vasilije Tomović

1. d4 f5 2. e4 fxe4 3. Sc3 Sf6 4. Lg5 Sc6 5. Sge2 d5 6. Lxf6 exf6 7. Sf4 Lf5 8. Sfxd5 Dd7 9. Dd2 O-O-O 10. O-O-O Df7 11. Df4 Txd5 12. Lc4 Ld6 13. De3 Se7 14. Sxe4 Dg6 15. Lxd5 Sxd5 16. Sxd6+ cxd6 17. Db3 Sb6 18. The1 Kb8 19. g3 Lxc2  0-1

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori – Ozren Nedeljković


OZREN NEDELJKOVIĆ

Rodio se  u Sremskim Karlovcima 1903 g. i tamo je svršio gimnaziju. Živi u Beogradu kao saradnik lista “Politike”.

          Igrajući često sa svojim zemljakom Ćirićem mnogo je naučio i u Beograd je došao kao već prilično jak igrač.

          Kada se posle osnivanja sadašnjeg Beogradskog šah-kluba 1925 g. počelo redovnim priredjivanjem utakmica istakli su se, od mladjih, petorica kao najjači: Aćimović, Nedeljković, Poljakov, Izvekov i Tot. Medju njima se vodila borba za prvenstvo u klubu. Prve dve godine Aćimović je važio kao najbolji, ali posle je prevlast polako prešla u ruke Nedeljkovića. Pobedama na prvenstvenim turnirima 1927 i 1929 g. i kao najboljem plasiranom beogradskom igraču na nac. amaterskom turniru u Karlovcu 1927 g. (zauzeo je četvrto i peto mesto).

          U odličnoj formi bio je na nac. amaterskom turniru u Zagrebu 1929 g. i vodio posle sedmog kola sa 6 1/2 bodova. Kako je tukao glavne konkurente: Vogelnika, Trifunovića i Dumića očekivali su beogradski šahisti da će se kao majstor vratiti u klub. Nažalost dobio je zapaljenje slepog creva i morao se podvrći operaciji i odustati od daljeg takmičenja.

          Ono što je zbog bolesti tada propustio, nadoknadio je sledeće godine u Bečkereku. Tamo je podelio prvo mesto sa Gabrovšekom, a zatim ga pobedio u meču (sa 2.5:1.5) i postao prvi šahovski majstor Beograda.

          Bio je tada nesumnjivo vodeći prestonički šahista i to je potvrdio lepom pobedom na Prvom Levinovom turniru 1932 g., gde je pretekao jakog bečkog igrača dr. Brauna.

          Ali posle toga počinje polako da popušta. Tako je na II Levin-turniru 1933 g. drugi sa Gabrovšekom iza Tota, a u šampionatu Beograda 1934 g. drugi sa Braunom iza Save Vukovića.

          Na III Levinovom turniry 1934 g. je tek četvrti do šesti, a na nac. majstorskom turniru u Beogradu pr. g. zaostaje u donjoj kući. (Ovaj poslednji neočekivano slab rezultat u mnogom je posledica preopterećenosti privatnim poslovima za vreme turnira i nesreće u igri).

          Iako danas Ozren Nedeljković nije više prvi u Beogradu, on je još uvek medju prvima.

*

U periodu svoje najbolje snage odlikovala se njegova igra “olimpiskim mirom”. Otvarao je partije polako i oprezno, a u središnjici ostavljao protivniku da započne bitku. A kada je ovaj pogrešio, uhvatio je najmanju prednost i iskoristio preciznom igrom u završnici.

          Danas nema više tako zdrave živce (možda od mnogih operacija), što je promenilo način njegove igre. Postao je nestrpljiv i oštar. Partije su mu sada življe i zanimljivije, ali porazi češći.

*

          Za popularisanje šaha ima Nedeljković velikih zasluga. Kao sekretar Beogradskog šah-kluba pomagao je pokojnom vrednom prof. Kondiću da se klub postavi na čvrstu osnovu.

          Uredjujući šahovsku rubriku u “Politici” i poduzimajući često turneje probudio je šahovski život u unutrašnjosti. Svojom umešnošću i uspelim simultankama dao je inicijativu za osnivanje mnogih klubova u istočnom delu države, naročito u Srbiji.

          Organizovao je, preko “Politike”, mnoge dopisne turnire, pod okriljem Sveslovenskog dopisnog šahovskog saveza.

*

                                Igrano na II Levinovom spomen turniru u Zemunu 1933 g.

Grinfeldova Odbrana

Beli: Filipović  – Crni: Nedeljković

1. Sg1-f3             Sg8-f6

2. c2-c4               g7-g6

3. Sb1-c3            Lf8-g7

4. d2-d4              d7-d5

5. c4 : d5             Sf6 : d5

6. g2-g3              0-0

                   U partiji Pirc – Bogoljubov, Sliač 1932 g igrano je S:c3 i onda c5.

8. O-O                 Sb8-c6

9. Sc3 : d5

                   Hteo bi odmah da iskoristi delovanje Lg2, ali ova izmena ide u korist crnog.

9. …                    Dd8 : d5

10. Sf3-e5?

                   Bolje je d:c5, D:c5 sa jednakom igrom.

10. …                  Dd5 : d4

11. Se5 : c6        b7 : c6

12. Lg2 : c6        Ta8-b8

13. Dd1-c2

Valjda je beli računao na usamljenost c-pešaka. Medjutim, crni je dobio pritisak na b2 i aktivnije figure.

13. …                  Lc8-f5!

Iznudjuje e4, posle čega je Lc6 otsečen i crni gospodari belim poljima u položaju protivničkog kralja.

14. e4                  Lf5-h3

                   Ovaj lovac je klin u beloj poziciji.

15. Tf1-d1          Dd4-f6

                   Dopadljivo delovanje crnih figura, koje vrše na obe strane pritisak.

16. Lc6-d7          e7-e6

17. Lc1-f4

                   Pretilo je Df3. Možda je bolje bilo 17. De2 i Tb1.

17. …                  Tb8 : b2

18. Dc2 : c5

18. …                  Tb2-d2!!

19. e4-e5

Ovo je crni hteo da provocira. Naravno da se Td2 nije mogao uzeti, a pretilo je T : d7. Ako 19. Lb5, Tfd8 20. L:d2, Df3 21. Lf1, L :f1 22. K : f1, L : a1 i dobija.

19. …                  Td2 : d1+

20. Ta1 : d1        Df6-f5

21. Td1-e1

Braneći pešaka e5 beli vezuje svoje figure. Mnogo bolje bilo je 21. Lc6 (da parira delovanje Lh3) Tc8 22. D:a7, g5 23. Le3, L:e5 sa podjednakim šansama.

21. …                  f7-f6!

22. Ld7-a4           f6 : e5

23. La4-c2         e5-e4

24. Dc5-c7

Potrebno je bilo 24. D : a7 iako crni zadržava napad: Td8 25. De3, Da5

26. Lb3, Lf5 itd.

24. …                  Df5-d5

25. Lc2 : e4        Dd5 : a2

Beli je otklonio opasnost na kralj. krilu ali izgubio na daminom, gde crni slobodan pešak odlučuje.

26. Lf4-e3           a7-a5

27. Te1-b1       a5-a4

28. Tb1-b7        Da2-a1+

29. Le4-b1

Poslednji pokušaj beloga ne može uspeti. Na 29. Lc1, Dd4 sa pretnjama na f2 i d1.

29. …               Da1-c3

                   Iznudjuje izmenu dama usled pretnje De1 mat. Završetak igra crni precizno.

30. De7 : c3        Lg7 : c3

31. Tb7-a7          Tf8-b8

32. Lb1-a2          Tb8-d8

33. f2-f4              Lc3-d4

34. Le3 : d4        Td8 : d4

35. g3-g4            Lh3 : g4

36. Kg1-g2         Lg4-f5

37. Kg2-g3         Td4-d3+

38. Kg3-f2           Td3-d2+

39. Kf2-e3          Td2 : a2

40. Ke3-d4         Ta2-e2

Beli predaje.

Komentar Vojina Vujoševića:

Red poteza u otvaranju u gore navedenoj partiji je različit u postojećim bazama od onoga koji je dao Bora Tot u svojoj knjizi. Ovo je redovna pojava jer oni koji ubacuju partije u baze ne vode računa o redu poteza nego samo o pozicijama koje su postignute.

U vrijeme kada sam ja počeo da se pomalo bavim šahom kao i u toku mog borvaka u Beogradu Ozren Nedljković je bio šahovski novinar i autor šahovskih knjiga, ali već dugo nije bio aktivan kao igrač.

Ustvari moja prva šahovska knjiga je bila početnica “Znate li Šah?”. Mada nije bila tako dobra i interesantna knjiga kao Andrićeva “Igra Miliona” ipak je bila korisna.

Kasnije sam od knjiga Ozrena Nedljkovića nabavio još: “Teorija Otvaranja Zatvorenih Igara”, “Šahovski Almanah”, “Završnice”, i “Udzbenik Šaha”. Almanah je bilo teško nabaviti jer ga nije bilo u prodaji. Jedini primjerak te knjige, za koji sam ja znao, je bio u vlasništvu MK Svete Andjelkovića službenika Šahovskog Saveza Srbije i super igrača bridža.

Ja sam znao Svetu jer sam često zalazio u prostorije ŠSS u ulici 7. jula, sada opet ulica Kralja Petra ako se ne varam, gdje je šef i sekretar saveza, bio poznati majstor Dragutin Djaja. A vidjao sam ga i po šahovskim klubovima kao i u beogradskoj legendarnoj kafani “Zora” gdje je, u šahovskom smislu, centralna ličnost bila poznati šahovski problemista i kasniji urednik šahovske rubrike “Politike” Branko Atanacković.

Svetu smo iza njegovih ledja zvali “Arabeska”. To je bila aluzija na njegov impresivan nos i činjenicu da je u fudbalu navijao za BSK. Pa onda Ara kao kljun kod papagaja a ostalo je jasno. U toj knjizi je bila neka detaljna analiza Meranske Odbrane koju je Sveta igrao pa mu je bilo teško da se rastane sa njom. Začudo poslije nekoliko razgovora o tome pristao je da mi tu knjigu proda.

Jednom sam imao priliku da posjetim starog majstora Ozrena Nedeljkovića u njegovom stanu na Zelenom Vencu u centru Beograda. Poklonio mi je neku staru rijetku knjižicu o šahu. Malo smo pričali o raznim aspektima šaha, a on je, izmedju ostalog, dao mišljenje da svi osnovni principi šaha još nisu otkriveni. Kao dokaz naveo je da ponekad igrač igra sve najbolje poteze po svim poznatim principima a onda bez neke očigledne greške se nadje u potpuno izgubljenom položaju.

Tom prilikom mi je stari majstor ispričao jednu anegdotu o velikom Aljehinu. Negdje u godinama izmedju dva svjetska rata Aljehin je došao na jednu turneju po Jugoslaviji. Jugoslavija, a posebno Beograd i Vojvodina su bili preplavljeni ruskim emigrantima, nešto kao sada Zapadna Evropa i Sjeverna Amerika. Naravno tu je bilo dosta šahista. Jedna grupa ruskih, i drugih šahista, je bila na nekom izletu brodom po Dunavu u blizini Zemuna i Beograda. Ruski emigranti su oslovljavali velikog šampiona sa “Aljohin” izgovor uopšte prihvaćen medju Rusima. Aljehin je planuo i izgrdio ih rekavši da je pravilan izgovor njegovog prezimena Aljehin a nikako Aljohin.

Pokušaj da se na internetu nadju neke Ozrenove partije je dao interesantan rezultat. Uz poznatu partiju protiv Filipovića navedene u Totovoj knjizi imaju još tri, na primjer na www.chessgames.com. Ostale tri su dva poraza sa velemajstorima Vidmarom i Szabom i fina pobjeda protiv gosta iz Beča, Brauna, igrana 1932 godine u Beogradu.

Bijeli: Braun  –  Crni: Ozren Nedeljković

1. d4 c5 2. d5 d6 3. c4 g6 4. Ld2 Lg7 5. Lc3 Sf6 6. Sd2 O-O 7. e4 e6 8. Sgf3 exd5 9. exd5 Te8+ 10. Le2 De7 11. Sf1 Ld7 12. Sg3 Se4 13. Sxe4 Dxe4 14. Lxg7 Kxg7 15. Tc1 b5 16. b3 bxc4 17. bxc4 Sa6 18. Tc3 La4 19. Dd3 Dxd3 20. Txd3 Tab8 21. Sd2 Sb4 22. Tc3 Sxa2 23. Ta3 Sc1 24. Txa4 Sxe2 25. Ta3 Sg3+ 0-1

Sudeći po ovoj partiji Ozren Nedeljković je bio prilično dobar igrač.

Na internetu u arhivi novosadskog “Dnevnik”-a, za datum 28 februar 2003 povodom stogodišnjice rodjenja Ozrena Nedeljkovića, našao sam slijedeće:

Život posvećen šahu

Ceo život Ozren Nedeljković, rođen 28. februara 1903. u Sremskim Karlovcima, bio je posvećen šahu. Na Beogradskom univerzitetu je stekao diplomu srednjoškolskog profesora, ali nikada nije stao za katedru, već se privoleo novinarstvu. Pisao je za “Politiku”, “Glas”, “Dugu”, “Borbu” i Radio-Beograd… i to uvek o šahu. U Novom Sadu su mnogi mladi ljudi, kao i u celoj zemlji, ozbiljnije upoznali “kraljevsku umetnost”, baš zahvaljujući njegovim knjigama. Napisao je prvi šahovski udžbenik i još pet studija o raznim vidovima šaha, od šaha kao matematičke igre do filozofije života. Ozren Nedeljković je bio uspešan takmičar: pre rata je bio prvak Jugoslavije, dva puta prvak Balkana, najbolji jugoslovenski igrač na nezvaničnoj šahovskoj olimpijadi u Minhenu 1936. Ali, prestao je da učestvuje na turnirima da bi imao vremena za pisanje o šahu. Preminuo je u Beogradu 1984.

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Bora Tot: Naši majstori – Stevan Ćirić


NACIONALNI MAJSTORI

STEVAN ĆIRIĆ

Rodjen je 30 maja 1886 g. u Sremskim Karlovcima. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, a prava studirao u Debrecinu i Budimpešti. Zbog bolesti morao je prekinuti studije. Kasnije je svršio filozofiju u Beču i postavljen za profesora na Sremsko-Karlovačkoj gimnaziji.

Ušavši u politički život, napravio je veliku karijeru. Izabran je za narodnog poslanika, zatim je postao ministar prosvete, a sada je pretsednik Narodne Skupštine.

Još kao gimnazista naučio je igrati šah od svoga brata Ivana, sadašnjeg bačkog episkopa Irineja. Nije se nikada mnogo bavio teorijom, ali je ipak brzo napredovao. Javno je prviput igrao u Debrecinu na jednom jakom amaterskom turniru. Ispočetka je vodio, ali je istupom nekolicine igrača utakmica nepravilno završena.

Kada je 1923 g. u Novom Sadu održan savezni amaterski turnir, nagovorili su ga prijatelji da i on sudeluje. Ušavši u borbu bez treninga nije imao velike nade. Medjutim, dao je vrlo dobru igru i sigurno zauzeo prvo mesto, u društvu sa mariborskim sudijom Kramerom i mladim ljubljanskim šahistom Furlanijem. Na osnovu boljeg rezultata prema pobednicima proglašen je Ćirić nacionalnim majstorom. Ovako lep uspeh bio je i za njega samog iznenadjenje.

Sledeće godine prilikom gostovanja internacionalnog majstora Vladimira Vukovića u Novom Sadu odigrao je Ćirić s njim dve ozbiljne partije sa satom, od kojih je prvu dobio, a drugu izgubio.

Na kongresu Svetskog šahovskog saveza, koji je održan u Budimpešti 1926 g. priredjene su medjudržavne utkamice izmedju Jugoslavije, Nemačke, Madjarske i Rumunije. U našoj reprezentaciji, koja je zauzela drugo mesto, igrao je Ćirić na trećoj tabli, sa uspehom: +1, =2.

Iz Budimpešte je otputovao u Bardiov (Čehoslovačka) gde je pozvan na internacionalni majstorski turnir. Na veliku žalost svojih jugoslovenskih simpatizera Ćirić nije učestvovao, već se ograničio na posmatranje. Otada se više nije pojavio u turnirskoj areni.

Osim toga, još je dvaputa nastupio za Novosadski šah-klub na medjuklupskim utakmicama protiv Subotice i održao jednu uspelu produkciju u igri napamet, sa osam igrača, u Beogradskom šah-klubu.

*

Majstor Stevan Ćirić se isuviše malo bavio šahom a da bi mogao potpuno razviti svoj prirodni talenat. Uvek se osećalo da mu nedostaje teoriskog znanja i da ga otvaranje partije staje najviše truda. U sredini igre već se vešto snalazi, ali glavna snaga leži mu završnici.

Pored sve komplikovanosti njegova igra je prirodna i nema one izveštačenosti, koju možemo naći kod onih koji su više trudom no darom postali majstori.

*

Naš šahovski pokret je mlad. Imamo dosta velik broj šahovskih društava, imamo mnogo jakih igrača, ali sve je to novo i još nije uhvatilo dubokog korena. Naročito slabo bi ispalo uporedjenje sa inostranstvom. Na primer, u Čehoslovačkoj postoje dva šahovska saveza: Češki i Nemački. Oba su vrlo dobro uredjena. Svaki od njih drži godišnje, pored ostalih utakmica, kongres u vezi sa majstorskim turnirom. Svaki ima svoje izdavačko preduzeće za šahovsku literaturu.

Jaki su šahovski savezi i u ostalim naprednim zemljama. Medjutim, sve daleko nadmašuju grandiozne organizacije šahista u Nemačkoj i Sovjetskoj Rusiji, gde su državne ustanove, koje broje na stotine hiljada članova.

Sve do nedavno naša javnost nije pokazala interesovanje, ni shvatila kulturno-vaspitnu vrednost šaha. Ono malo što je ipak učinjeno bilo je plod pojedinačne inicijative. Tek izborom Stevana Ćirića za pretsednika Saveza stvar je počela da dobija ozbiljni zvanični oblik (stavio je šah pod otsek za narodno prosvećivanje ministarstva prosvete) i da se stvara solidna osnova za budući razvitak.

Ali najveće delo mu je uvodjenje nacionalnih majstorskih turnira. Svojim autoritetom, moralnom i materjalnom pomoći ostvario je ono, što nisu uspeli toliki raniji pokušaji. Od sada se, njegovom zaslugom, svake godine sastaju naši najbolji šahisti, da u borbi za prvenstvo države pruže poznavaocu mnoge lepe i zanimljive sportske i umetničke momente. Time je naš šah dobio nov polet i zamah, što obećava da će ga razviti do najvećih mogućnosti koje kod nas postoje.

Prva partija meča u Novom Sadu, jula 1924 g.

RETIEVO OTVARANJE

Beli: V. Vuković – Crni: S. Ćirić

1. Sg1-f3             Sg8-f6

2. c2-c4               d7-d5

3. b2-b3              e7-e6

4. Lc1-b2            c7-c5

                   Ovo je vrlo dobar nastavak.

5. c4 : d5

                   Potrebno, jer bi d5-d4 neprijatno zatvorilo lovca i skučilo belog.

5. …                    e6 : d5

                   Ovde se obično igra S:d5.

6. g2-g3

                   Trebalo je pokušati da se sa 6. d4 stvori crnom usamljeni pešak d5.

6. …                    Lf8-e7

7. Lf1-g2            d5-d4!

Dobro shvatanje pozicije. Zatvara dijagonalu b2-f6 i osvaja teren. Za prepušteno polje c4 dobija polje d5, a oprezno će otkloniti sada nešto pojačano dejstvo Lg2. Ujedno je sprečio d2-d4.

8. d2-d3

Kako je beli nešto bolje razvijen mogao je pokušati da razbije crni centar sa b4.

8. …                    Sb8-c6

9. Sb1-d2            Ta8-b8

10. O-O               O-O

11. a2-a3            b7-b6

12. Dd1-c2         Lc8-b7

Dok je beli nekako šablonski izvukao figure, crni se solidno učvrstio i raspolaže jakim središtem.

13. Sd2-c4        Dd8-d5

14. Lc1-b2

Lovac je prisiljen da potraži novo mesto. Nije valjalo 11. Sfe5 zbog D:g2+ 15. K:g2, Sb4+ i crni bi dobio pešaka.

14. …                  Dd5-d7

15. Lc1-f4           Tb8-d8

16. Sc4-e5

Ne vidi se neki dobar nastavak za belog, dok crni sprema Sd5 i f5. Sada pokušava da izmenama uprosti situaciju.

16. …                  Sc6 : e5

17. Sf3 : e5         Dd7-c8

18. Lg2 : b7       Dc8 : b7

Ovim su oslabljena bela polja u kraljevoj poziciji beloga. Vidimo da su izmene ispale u korist crnog.

19. Se5-c4          Sf6-d5

                   Crni konj stoji svakako bolje od svog belog kolege.

20. Lf4-d2          Db7-d7

21. a3-a4            Dd7-h3!

Beli je počeo akciju na daminom krilu, ali crni prelazi u napad na oslabljeno protivničko kraljevo krilo.

22. Sc4-e5             Le7-d6

23. Se5-f3              h7-h6

Da spreči Sg5.

24. Dc2-c4?

Podcenjuje opasnost. Morao je igrati 24. Tfc1 i Dd1 pa Df1. Crni bi i tada sa f5 i f4 došao do jakog napada.

24. …                  Sd5-f6

25. a4-a5            Ld6-b8!

                   Sprema Td6 i Tf6, da udari na Sf3 jedinu odbranu beloga kralja.

26. Kg1-h1         Sf6-g4

27. a5 : b6          a7 : b6

                   Pokret belog na daminom krilu nije doneo ništa.

28. Ta1-e1             Td8-d6

29. Ld2-f4             Td6-f6

30. Dc4-c1            g7-g5

Crni je lepo sproveo napad. Ako ode Lf4 dolazi T:f3 i D:h2 mat. Pošto gubi najmanje figuru beli je predao.

Komentar Vojina Vujoševića:

Majstor Stevan Ćirić je zaboravljena ličnost iz prošlosti našeg šaha. Da li se radi samo o uobičajenom nemaru i nebrizi o prošlosti teško je reći. On je bio član dobro stojeće vojvodjanske porodice kao i uspješan političar što bi ga napravilo negativnom ličnošću u očima “sveznajućih” revolucionarnih snaga, na ovim prostorima, poslije drugog svjetskog rata. Ustvari, nejasno je što se s njim desilo. Da li je stradao za vrijeme drugog svjetskog rata ili čak poslije njega. Vjerujem da nije emigrirao jer bi u tom slučaju ostavio bar neki trag za sobom. Ili je možda završio život u relativnoj anonimnosti i daleko od poslijeratne šahovske aktivnosti?

Nije mnogo igrao ali sudeći po partiji sa Vladimirom Vukovićem iz Totove knjige bio je interesantan i jak igrač. Sve šta sam mogao o njemu naći na internetu je slijedeće:

Na vršačkom sajtu u članku o 80.-godišnjici NŠK-a Stevan Ćirić se spominje kao nekadašnji jaki igrač toga kluba. Takodje na internetu sam našao da je Stevan Ćirić bio urednik Letopisa Matice Srpske za 1929 g. ali nije jasno da li se radi o ovom istom Stevanu Ćiriću.

Takodje na jednom mjestu se spominje njegovo ime kao autora predgovora za knjigu Čedomila Mitrinovića i Miloša N. Brasića “Jugoslovenske narodne skupštine i sabori”. I to je sve.

A ipak je bio majstor šaha, predsjednik Narodne Skupštine Jugoslavije, predsjednik Šahovskog Saveza Jugoslavije.

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Nastaviće se

Bora Tot: Naši majstori-Dr Tihomil Drezga


DR. TIHOMIL DREZGA

          Drugi majstor iz Šibenika, rodio se 1903 g. Gimnaziju je učio u Splitu, a pravo slušo na Sorboni u Parizu. Sada je sudski pripravnik u Zagrebu.

          Još kao gimnazista igrao je na nekom turniru u Splitu, a u Šibeniku je važio kao drugi najbolji posle Storova, duhovitog kafanskog igrača.

          Za vreme studija u Parizu upisao se za člana kluba “Lites”. U zimu 1926-27 g. sudeluje na turniru treće kategorije i tuče sve igrače. U proleće pobedjuje u drugoj kategoriji, koja je bila tada dosta jaka. U toj su igrali i poznati poljski igrači Rajcman (kasniji šampion Francuske) i Tucević, kao i talentovani francuski šahista Tilman (kasnije otišao u Kolonije).

          Te godine stigao je u Pariz odlični poljski šahista Cukerman, koji je nekada bio prvak Moskve. U zimu 1927-28 g. na turniru prve kategorije kluba “Lites” igrali su pored Cukermana, koji je bio glavni favorti, još mnogi poznati igrači kao Rusi Halberštat i Kan, od Francuza Bertran i Dišan. Neočekivano odneo je prvenstvo naš Drezga i ušao u red najboljih pariskih igrača.

          Kao takav stavljen je u francuski tim na šahovskoj olimpijadi u Hagu 1928 g. Medjutim, igrao je svega dve partije, jer su Talijani protestvovali što Drezga, koji nije francuski državljanin, igra za Francuze i Turnirski odbor mu je zabranio dalji nastup.

          Krajem te godine igra prvi put u gradskom prvenstvu Pariza i plasira se kao šesti.

          Svoj najveći uspeh je polučio sledeće godine, kada je po drugiput igrao u šampionatu Pariza (na kojem sudeluju samo prvaci klubova i poznati strani majstori). U vrlo jakom internacionalnom društvu odneo je naš zemljak palmu pobede i postao “šampion de Pari” za 1929 g. Drugi je bio poznati ruski majstor Snosko-Borovski.

          Uleto te godine primio je poziv na medjunarodni turnir u Nici, ali je nažalost bio zauzet i nije mogao učestvovati. Tako se zaustavilo njegovo napredovanje.

          Po završetku studija vratio se u domovinu ali se duže vremena nije pojavljivao u turnirskoj areni. Tek 1934 g. igra na prvenstvenom turniru u Zagrebačkom šahovskom klubu i biva drugi. Onda na jubilarnom turniru u Mariboru poslednji.

          Prošle godine vidimo ga kao drugog, iza svog zemljaka Trifunovića, u prvenstvu “Amaterskog” u Zagrebu. Na majstorskom turniru u Beogradu u borbi sa našim majstorima nema sreće i završava kao jedanaesti.

*

          Dr. Tihomil Drezga je šahovski romantičar. Hteo bi da na tablu stalno dočarava lepe kombinacije, koje bi nekako prkosile suvim i opreznim protivnicima. Vatreni Primorac sa bujnom maštom neće dovoljno da poštuje principe strategije i kao da se uvek trudi da dokaže njihovu relativnost.

          Ovakav način igre je suviše naporan i zahteva mnogo vremena za razmišljanje. Zbog toga voli slobodne partije, koje igra veoma sporo, ali sadržajno i sa uživanjem. Turnir mu ne godi. Šahovski sat mu smeta da dodje do punog izražaja. Otuda slabiji uspeh sa našim majstorima, koji većinom igraju praktično na poziciju, pružajući retko priliku za blistavu mat-kombinaciju.

                             Igrano u Engleskom klubu u Parizu decembra 1927 g.

TALIJANSKA PARTIJA

                                                (Melerov napad)

                             Beli: dr. Drezga  – Crni: Hensid i Fic Patrik

                                      1. e2-e4               e7-e5

                                      2. Sg1-f3             Sb8-c6

                                      3. Lf1-c4             Lf8-c5

                                      4. c2-c3               Sg8-f6

Drugi sistem De7 zbog gambita 5. d4 e:d4 6. 0-0! smatran je opasnim, dok ga nije Aljehin jednom lepom pobedom (Taraš-Alejhin, Baden-Baden 1925 g.) rehabilitirao zaigravšI Lb6! Pa tek na 5. d4, De7.

                                      5. d2-d4              e5 : d4

                                      6. c3 : d4             Lc5-b4+

                                      7. Sb1-c3

Uveo Greko. Normalni nastavak, bez gambita, sa 7. Ld2, L:d2+ 8. Sb:d2, d5 9. e:d5, S:d5 10. Db3 nije toliko živahan. Ipak mora crni biti oprezan da mu se ne dogodi kao Harmonistu, protiv kojeg je Šifers, u Frankfurtu 1887 g. napravio kombinaciju od dvanaest poteza.

                                      7. …                    Sf6 : e4

Nije jače d5, a niti ublažuje napetost. Dokaz je poznata partija Štajnic-Bardeleben, Hestings 1895 g., u kojoj crni prima četrnaest šahova, dame su pod uzajamnim udarom kroz šest poteza, a beli je za sve to vreme izložen matu.

                                      8. 0-0                  Lb4 : c3

Da izbegne Grekovim udarcima koji dolaze posle S:c3, 9. b:c3, L:c3 10. Db3! (Vidi oradu Vl. Vukovića u “Razvoj Šahovskih ideja”, str. 29).

Drugi način izbegavanja Grekovih navala zamislio je dr. Bernštajn. Pokušao je spojiti uzimanjem konja na c3 sa brzim sprovodjenjem d5 (što je glavni zadatak crnih u toj varijanti). Zato on na 10. Db3 ne igra crnoga lovca već odmah d5. Tim potezom imao je dr. Bernštajn, a i drugi, dobre rezultate. Da to nije definitivno pokazuje minijaturna partija dr. Eve – van den Kar: 11. L:d5, 0-0 12. L:f7+. Kh8 13. D:c3,  T:f7 14. Db3! Tf5 15. Te1, Ld7 16. d5, Se7 17. Lg5 predaje. Novi prvak sveta igra rado talijansku partiju. U jednom članku (“Lešekije”, novembar 1927 g.) izneo je nekoliko krasnih i svežih ogranaka tog otvaranja.

            9. d4-d5!

Melerov potez. Ideja je sprečiti d7-d5. Bogoljubov je, osudjući uopšte 1.e4, dokazivao da je Melerova navala nekorektna, jer ne daje ni remi kojeg bi beli pri ekzaktnoj igri postizao. Na tu tvrdnju reagirali su ljubitelji otvorene igre, pa se kategoričnost Bogoljubova, kao i mnoge druge, pretvorila u relativnost. Posle dugih analiza pokazali su se sledeći potezi kao najbolji: Lf6 10. Te1, Se7 11. T:e4, d6 12. Lg5, L:g5 13. S:g5, 0-0! Sad beli žrtvuje konja za napad 14. S:h7, K:h7, 15. Dh5+, Kg8 16. Th4, f5.

U nastaloj poziciji postoje dva ofansivna sistema 17. Te1 i 17. Dh7+. Na prvi bi, prema Bogoljubovu, dobijao odgovor Sg6. Ali su kritičari, medju njima i dr. Eve, lako pokazali da, obrnuto, beli stoji bolje sa 18. Th3 (f4? 19. Te6! Tf6 20.Dh7, Kf8! 21. Dh8+!! Eve-Oanlon, Hestings 1918 g.) Protiv drugog plana igre 17. Dh7+, Kf7 18. Th6, Tg8! 19. Te1 našao je doista Bogoljubov fini potez Kf8! Ipak se ne može prihvatiti njegovo mišljenje da bi posle 20. Th3, Ld7 21. The3, Sc8! ( sa namerom Sb6) crni dobijao. Vodja belih figura pronašao je i igrao često u pariškim turnirima potez 22. Ld3 sa skoro punim uspehom.

            9. …                  Lc3-f6

          10. Tf1-e1            0-0

Loše! Crni mora svakako sprečiti preteće stezanje d5-d6. To se preuranjenom rohadom ne može sprečiti. Neophodno je bilo Se7 ili d6.

          11. Te1:e4          Sc6-e7

          12. d5-d6!           c7 : d6

          13. Dd1 : d6       Se7-f5

          14. Dd6-d5        Sf5-e7

          15. Dd5-d6

Beli podmeće staru šahovsku lukavost: hoće tobože mir, a u stvari nosi rat.

            15. …                  Dd8-b6

            16. Lc1-f4          Se7-f5

Crni sve više uvidja zlo, i vraća se na remi uveren da ga je beli nudio. Ratna varka je uspela.

            17. Lc4 : f7!       Kg8 : f7

          18. Dd6-d5+       Kf7-g6

          19. g2-g4            d7-d6

          20. g4 : f5+         Lc8 : f5

          21. Kg1-h1            Db6-c5

          (vidi diagram na strani 66)

          Stanje posle 21. poteza crnih:

          22. Sf3-e5+!

Pravi potez u pravi čas! Greška bi bilo odmah 22. Tg1+ jer na Kh5 ne ide projektovano 23. Dd1 radi vezivanja konja sa L:e4. To je nagnalo beloga na ideju da diagonalu d1-h5 očisti sa tempom. Važnost kojim redom idu potezi je ovde maksimalno izražena.

            22. …                  Lf6 : e5

          23. Ta1-g1+       Lf5-g4

Crni je izgubljen pa traži poslednju šansu u naglosti ptotivnika na pr. 24. Tg4+, Kf5 25. Tg5+, Kf6 26. Le5+? Kg5! 27. Lf4+ Kg6! Ali beli kombinira:

            24. Dd5-e6+!      Le5-f6

          25. De6 : g4+      Crni predaje

Na Kf7 sledi 26. De6 mat.

            (Primedbe dr. Drezge)

Komentar Vojina Vujoševića:

Mene je čudilo što nikad nisam ni čuo za šahistu Drezgu. Poslije svega ja sam duže živio i igrao šah u Splitu a poznavao sam mnoge splitske i dalmatinske šahiste ili bar čuo o njima. Jedan od malo poznatih Splićana, je za vrijeme Kraljevine Jugoslavije objavio knjigu o svojoj varijanti šahovske igre. On se zvao Ante Kaliterna a knjiga “Evolucija Šahovske Igre”. To je bilo poznatije kao “Crveni Pješak”. Ante Kaliterna, vjerovatno rodjak čuvenog fudbalera Luke Kaliterne, je vjerovao da je šah zbog teorije potpuno iscrpljen i da nema ničeg novog pa je predložio novu sličnu igru u kojoj jedan ekstra, petnaesti pješak na tabli, inače crvene boje, mijenja strane pa ga oba igrača mogu koristiti. Tu knjigu sam takodje našao i kupio budzašto u nekoj beogradskoj antikvarnici oko 1960 godine.

Ovo navodim zato što bi trebao znati za Drezgu ali ja za njega do čitanja knjige “Naši Majstori” nisam nikad čuo. Gore navedena partija kao i u njenim komentarima dana partija izmedju Evea i nekog van den Kara nisu u ChessBase bazi. Istina Chessbase ima Eveovu partiju iz iste godine sa igračem sa sličnim imenom van der Kar ali je otvaranje različito. Vjerovatno se radi o istom igraču.

Na internetu, u jednom Blogu zvanom “Flegijeva Škrinjica” naišao sam na slijedeću informaciju o dr. Drezgi:

Članak Materijalističko i idealističko shvaćanje povijesti napisao je dr. Tihomil Drezga, pravnik (Šibenik, 1903 – Erie, Pennsylvania, SAD, 1981). Dr. Drezga je studirao pravo i političke znanosti u Parizu, doktorirao na Sorboni. Bio je pročelnik Pravnog odsjeka u Ministarstvu vanjskih poslova NDH i redoviti profesor međunarodnog prava na zagrebačkom Pravnom fakultetu (1943 – 45). Osnovao je i opremio knjižnicu MVP. Nakon rata osuđen je na kaznu, koju je izdržavao u Staroj Gradiški do kraja 1947. godine. Nakon toga ilegalno je emigrirao u Italiju i završio vatikansku knjižničarsku školu, a zatim otišao u SAD. Do umirovljenja predavao je na američkim koledžima. U svojim znanstvenim radovima bavio se pravnom, povijesnom i književnom problematikom.(2)

Sada je sve jasno. Poslije drugog svjetskog rata Drezga je bio na robiji a zatim je emigrirao. Interesantno je da je završio u mjestu zvanom Cambridge Springs, PA kao u šahovskoj varijanti t.j. jedna varijanta daminog gambita je dobila ime po tom mjestu. Šahom se izgleda nije bavio ili ako jeste informacija o tome nije na internetu. Umro je 1981 u Americi.

Vojin Vujošević

Bora Tot: Naši majstori – Dr. Petar Trifunović


DR. PETAR TRIFUNOVIĆ

          Rodjen je u Dubrovniku 1910 g., a kasnije prešao u Šibenik. Doktorat prava stekao je u Zagrebu. Sada je policiski pristav u Bajinoj Bašti.

          Pojavio se na nacion. amat. turniru u Zagrebu 1929 g., gde je odmah pokazao svoj talenat i kao novajlija postigao lep uspeh zauzevši drugo mesto.

          Početkom 1931 g. priredjen je u Zagrebu savezni kvalifikacioni turnir za izbor igrača koji će sudelovati na glavnom amaterskom turniru u Pragu (koji se odigrao istovremeno sa olimpijadom). Trifunović učestvuje i biva drugi, pola boda iza Filipčića, kojem odmah zatim podleže u meču sa 1:2. Ali već u avgustu iste godine, na nac. amat. turniru u Banja Luci, odnosi prvu nagradu i dobija naslov saveznog majstora.

          Prilikom turneje majstora Pirca po Jugoslaviji 1932 g. organizovali su splitski šahisti meč Pirc-Trifunović, koji je Trifunović izgubio vrlo časnim rezultatom od 0:1 i 5 remi.

          U sledeće dve godine pojavljuje se kao član zagrebačkog “Amaterskog Šahovskog kluba”, za koji nastupa na medjuklupskim utakmicama i u kome osvaja prelazni pehar brzopoteznih turnira.

          Na prvenstvenom turniru, istog kluba, za 1935 g. igra izvan konkurencije i odnosi prvu nagradu pred svojim zemljakom dr. Drezgom.

          Tek nacionalni majstorski turnir u Beogradu daje mu prilike za veliki uspon. Tu se prviput susreće sa našim internacionalnim majstorima i dokazuje da im je dorastao. Od samog početka prestavlja se kao opasan rival favoritima Kostiću i Pircu. Sa njima je do kraja u voćstvu i tek poraz u poslednjem kolu odbacuje ga na treće mesto.

          Na osnovu toga uvršten je u naš reprezentativni tim za olimpijadu u Varšavi (gde je igrao na trećoj i četvrtoj tabli).

          Uspeh koji je tamo postigao nadmašio je sva očekivanja. Sa 79% polučio je jedan od najboljih individualnih rezultata medju svim igračima. Lista njegovih žrtava sadrži jaka imena: Etkins, Lundin, Najdorf ……

          Sada je jedan od kandidata za prvaka države.

*

          Lep vazduh i žarko sunce našeg Primorja dali su mu dobro zdravlje, a nisu preterali u razvitku njegove mašte. Srčan je i oštar ali se ne zanosi romantikom (kao na pr. dr. Drezga). Partije su mu na solidnoj pozicionoj osnovi, a bogate zamršenim zapletima, koje on spretno rešava.

          Poseduje sve odlike velikog turnirskog igrača: izdržljiv je i borben do kraja, a već stečenu prednost ne ispušta i precizno iskorišćuje.

          On je naš prvi majstor koga nije inostranstvo vežbalo i koji se kod nas razvio u veličinu. Imao je uspeha a mlad je, i moglo bi se pomisliti da je kao mnogi drugi uobražen i da sebe precenjuje. Medjutim, dr. Pero Trifunović je simpatičan i skroman mladić, koga od šaha zanima samo borba na tabli.

*

Igrano na šahovskoj olimpijadi u Varšavi 1935 g., u meču Finska – Jugoslavija.

RETIEV POČETAK

Beli: Solin  –  Crni: dr. Trifunović

1. Sg1-f3             c7-c5

2. c2-c4               g7-g6

3. d2-d4              c5 : d4

4. Sf3 : d4         Lf8-g7

5. Sb1-c3

Moglo se igrati odmah 5. e4 da se dobije Marocijeva varijanta sicilijanske partije.

5. …                    Sb8-c6

6. Sd4-c2

Plan beloga je Dd2 i e4. Bolje je bilo 6. Sb3, pa na d6 7. e4! Sf6 8. Le2, 0-0 9. Le3 kao u partiji dr. Tartakover-Roseli, u Baden-Badenu 1925 g.

6. …                    d7-d6

7. Dd1-d2

Na 7. e4 ne bi valjalo L:c3 8. b:c3 kao što se pokazalo u partiji Reti-Valter, Bratis;ava 1925 g.

7. …                    Sg8-f6

8. e2-e4               O-O

9. Lf1-e2             Lc8-e6

Beli sprema b3 i Lb2, što sporo razvija. Protiv toga uzima crni oštar nastup: Sd7 i udar sa f5.

10. Ta1-b1?

                   Trebalo je odustati od nameravanog fianketa i nastaviti 10. 0-0, Sd7 11. Sd5.

10. …                  Sf6-d7

11. b2-b3            Sd7-c5

12. Lc1-b2        f7-f5!

Vidimo da je beli zakasnio sa mobilizacijom, što protivnik iskorišćuje za energičnu akciju.

13. f2-f3?

Manje zlo je bilo 13. e:f5, L:f5 14. Td1 iako crnome ostaje inicijativa. Posle ovoga položaj je neodrživ.

13. …                  f5 : e4

14. Sc3 : e4        Sc5 : e4

15. f3 : e4           Dd8-b6!

                   Od bele rohade nema više ništa i crni prelazi u direktan napad.

16. Le2-f3          Lg7 : b2

17. Tb1 : b2        Sc6-e5

                   Sada preti i S:c4 i S:f3+, a oba zla ne mogu se sprečiti.

18. Sc2-d4

18. …                  Le6 : c4!

                   Poslednji udar, koji ruši truli grad belog.

19. Lf3-e2

                   Naravno da nije Išlo 19. b:c4, D:b2 19. D:b2 zbog Sd3+.

19. …                  Lc4 : e2

Beli predaje.

Na 20. S:e2, Df2+ i D:g2; ako 20. K:e2, Da6+ 21. Kd1, Tf1+ 22. T:f1, D:f1+ 23. Kc2, Tc8+ i dobija.

Komentar Vojina Vujoševića:

Dr. Petar Trifunović se rodio u Dubrovniku 31 avgusta 1910 a umro je u Beogradu 1980 godine. IM je postao 1950 a GM 1953. Jugoslovenski šampion je bio 1945, 1946, 1947 (1. i 2 mjesto), 1952 i 1961. Imao je dosta dobrih rezultata a meč sa “Miguel El Grande” Najdorfom je odigrao 1949 +1 =10 –1, dakle neriješeno.

Interesantno mi je nešto napisati o dr. Trifunoviću koga sam pomalo znao. Ponekad bi ga vidjao na šahovskim takmičenjima a više puta sam naletio na njega u Šahovskom Savezu Jugoslavije u Nušićevoj ulici u Beogradu. Pera je tada bio šef šahovske kartoteke koju su vodili majstori Vladimir Sokolov i IM, sada GM, Dragoljub Ćirić a tu je bio i Miša Petronić. Tako iako nisam Peru znao tako dobro ja sam znao niz osoba koje su ga dobro znale. Osim ovih koje sam već naveo mnogi drugi kao na primjer poznati beogradski stonoteniser Vlada Vuletić. Vlada je bio prijatelj Perinog sina Bobe koji je takodje igrao stoni tenis. Dr. Petar Trifunović i ja smo bili i klupski drugovi iz Š.K. “Partizan”-a ali ga tamo nisam praktično nikad vidio.

U svojim kasnijim godinama dr. Trifunović je postao čuven po svojim remijima. Samo dok je drugim igračima trebalo relativno mnogo poteza za svaki remi Pera je mnoga primirja zaključivao u 5 ili 6 poteza. Na turniru u Havani 1963 dr. Trifunović je pravio dosta remija sa jakim igračima. U liftu hotela “Habana Libre” su se trefili zajedno veliki Mihail Talj i naš Pera. Pred brojnim svjedocima Talj je hipnotično pogledao u Peru i saopštio mu: “Danas u našoj medjusobnoj partiji neće biti remija!” Talj je bio u pravu. On je počastio dr. Trifunovića Kraljevim Gambitom i “s trjeskom proigral”. Inače, prema ChessBase njihov ukupni skor +1 –1 =3. Ne tako loše za jednog skromnog “remizera”. Evo i te kubanske partije:

Bijeli: Talj – Crni: dr. Trifunović

Kapablankin Memorijal, Havana 1963

1. e4 e5 2. f4 d5 3. e:d5 e4 4. d3 Sf6 5. d:e4 S:e4 6. Le3 Dh4+ 7. g3 S:g3 8. h:g3 D:h1 9. De2 Lb4+ 10. c3 Ld6 11. Lg2 Dh6 12. Ld4+ Kd8 13. Sf3 Lg4 14. Df2 Te8+ 15. Kf1 Sd7 16. Sbd2 Dg6 17. Kg1 f6 18. Tc1 b6 19. b4 a5 20. Sh4 Dd3 21. Sdf3 Te2 22. Df1 a:b4 23. Td1 T:g2+ 24. Kxg2 T:a2+ 25. Kg1 D:f1+ 26. K:f1 g5 0-1

Beogradski šahista Bora Žarić je odlično imitirao novinara i šahovskog majstora Ozrena Nedeljkovića kako sav uzbudjen zove telefonom redakciju i kaže: “Alo, alo, Borba! Stavite u naslovu: Krasna igra doktora Trifunovića! a u podnaslovu: Trinaesti remi doktora Trifunovića!”

Ponekad je Perina miroljubivost radila za njega. U Bevervajku 1962 Pera je brzo remizirao u zadnjem kolu i otišao u šetnju po gradu sa IM Karaklajićem. Stvar je bila u tome što su on i holandski velemajstor Donner vodili na turniru. Ako bi Donner dobio on bi bio sam prvi. Kada su se vratili iz šetnje Peri su dodijelili prvu nagradu i pobjednički pehar jer je Donner svoju partiju izgubio. Organizatori su se malo snebivali i izvinjavali Peri zbog toga što je na peharu već bilo urezano ime pobjednika: Jan Hein Donner. Pera je po povratku u Beograd plaketu skinuo sa pehara i poslao je nazad organizatorima sa ironičnom primjedbom da je sačuvaju za slijedeću godinu. Stvar je bila u tome što je slijedeća godina bila jubilarna te su na taj turnir bili pozvani svi dotadašnji pobjednici Bevervajka pa pobjeda domaćeg igrača, a pogotovo Donnera, nije bila nimalo vjerovatna. Na sveopšte iznanedjenje baš se to desilo pa je Donner slavio veliku pobjedu na tom vrlo jakom Bevervajk 1963 turniru!

Pera, doktor prava, je izgleda uvijek imao neke veze sa policijom. Tot u svojoj knjizi kaže za Peru da je (1936) “policiski pristav u Bajinoj Bašti”. Za vrijeme rata Pera je imao neke veze sa vlastima i možda čak Švabama a interesantnu epizodu u vezi sa Borom Totom ću dati u komentarima u poglavlju o Totu.

Negdje sam čitao da se velemajstor Trifunović za šahovske turnire pripremao boksujući. Imao je reputaciju nekoga koga su dame cijenile, a zli jezici su po šahovskom Beogradu, u svoje vrijeme, prepričavali epizodu u kojoj Perina tašta obračunava sa kišobranom sa manje poznatom beogradskom šahistkinjom za koju ju sumnjala … znate već šta.

Jednom prilikom na prvenstvu Srbije, gdje sam bio jedan od sudija desilo se slijedeće. Jedna grupa nas je pratila partiju izmedju tada mladog asa, a sada iskusnog velemajstora, Draška Velimirovića i beogradskog majstora Lukića. Izmedju ostalih tu smo bili ja, dr. Trifunović, i moj prijatelj Vlada Vuletić. U veoma komplikovanoj poziciji odjednom čujemo Peru: “Ja bi to uzeo iz radoznalosti!” Naravno crni je na potezu.

1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lb5 a6 4. La4 Sf6 5. O-O Le7 6. Te1 b5 7. Lb3 d6 8. c3 O-O 9. h3 Sa5 10. Lc2 c5 11. d4 Dc7 12. Sbd2 Le6 13. Sf1 Tac8 14. Lb1 Tfe8 15. b3 Sh5 16. d5 Ld7 17. S:e5 Lf6 18. S:f7 L:c3 19. D:h5

Velimirović – Lukić 1964

Ovo je pozicija u kojoj je dr. Trifunović bio “radoznao”. Par minuta iza toga Drale je briljantno dobio.

19. … Lxe1 20. e5 Lf5 21. Lxf5 D:f7 22. D:h7+ Kf8 23. e6 Df6 24. h4 Lc3 25. Rb1 Dd8 26. Dh8+ Ke7 27. Lg5+ Lf6 28. D:g7 mat.

Netaktični Vuletić, inače dobar Perin poznanik, je počeo da se smijulji i da ponavlja “Ja bi to uzeo iz radoznalosti!” Jedva sam ga ućutkao bojeći se da Pera ne reaguje. On nije bio ničija budala, a ako treba mogao je riješiti probleme i kroz fizički obračun.

Na jednoj svojoj turneji po Južnoj Americi pokupi Pera neku travu koja raste na Andima a čaj od nje je bio nešto kao današnja Vijagra. On je to nekome spomenuo pa se to pričalo po šahovskim klubovima. Dodje Pera u Šahovski Dom Beograda na Terazijama, iznad kafane “Dušanov Grad”, a domar kluba, stariji čovjek, će onako nemarno: “Uh, da mi je malo one južnoameričke trave …” A Pera vrlo strogo i agresivno: “A ko je vama to o travi rekao?” Ovaj se nekako izvukao pa mi je tu sam Vuletić kazao da se sa Perom ne valja tako ponašati jer tu i batine mogu lako da se dobiju!”

Kad bi se riješio da nešto hoće Pera ne bi lako odustao. Pričao mi je montrealski šahista i organizator, Jack Gersho, da je dr. Trifunović bio gost kod njega kada je prije mnogo godina dolazio na Sjevernoameričku turneju. Kada je Pera vidio neku vazdušnu pušku što je Gersho nabavio sinu on je domaćina pritisnuo i nagovorio da mu da tu pušku da odnese svom sinu.

Slijedeću priču sam čuo od profesora Akademije Umjetnosti Počeka u Beogradu negdje šezdesetih godina prošlog vijeka. Za vrijeme drugog svjetskog rata se u Beogradu nije lako živjelo a hrana je bila priličan problem. Tu je bio neki jak amater, nažalost imena se ne sjećam, igrao je po kafanama i galamio kako su šahovski majstori za njega ništa itd. Onda neko organizuje meč izmedju njega i poznatog šahovskog majstora dr. Petra Trifunovića. Bili su smješteni i jeli su kraljevski u hotelu “Mažestik” koji još uvijek postoji u strogom centru Beograda.

Na sveopšte čudjenje amater se pokazao jakim pa se meč odužio par mjeseci a rezultat su bili bezbrojni remiji. U medjuvremenu su dva protagonista ove priče živjeli kao “bubreg u loju”. Na kraju je to sve postalo krajnje sumnjivo, Pera je na brzinu smlavio amatera par partija i meč se završio.

Sajt Chessgames.com daje 329 partija dr. Trifunovića. Njegove slike je teško naći “on-line” pa dajem ono što sam našao sa nekog brazilskog sajta:

Dr. Petar Trifunović je bio i šahovski autor. Imam od njega “Grinfeldova Indiska Odbrana” sa koautorima Gruberom i Božićem kao i “Šahovski Bukvar” sa koautorom Savom Vukovićem. Bio je urednik biltena “Portorož 1958” t.j. medjuzonskog turnira sa kojeg su se za turnir kandidata plasirali Talj, Petrosjan, Gligorić, Olafsson, Benke i Fischer. I naravno Pera je bio član naše čuvene “Olimpijske Četvorke” koja se ravnopravno rvala sa Rusima i drugima t.j. Gligorić-Matanović-Ivkov-Trifunović.

Vojin Vujošević.

(Nastaviće se)

(Tekst iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori-Vasja Pirc


VASJA PIRC

Rodio se u Idriji (danas u Italiji) 19 decembra 1907 g., ali još kao dete preselio se sa roditeljima u Maribor, gde i sada živi.

          Kao prvak Mariborskog šah-Kluba 1925 g. sudeluje na nac. amat. turniru u Subotici i plasira se peti. Drugiput igra na saveznom turniru u Ljubljani 1926 g. i biva peti do sedmi. Sledeće godine osvaja prvenstvo Ljubljane, a na nac. amat. turniru u Karlovcu dobija titulu majstora. Prema tome, on je prvi majstor našeg Saveza koji je postigao internacionalni rang.

          Posle toga živi u Beču skoro dve godine i mnogo napreduje igrajući sa tamošnjim majstorima.

          Kada je u Rogaškoj Slatini 1929 g. prviput kod nas ostvaren internacionalni turnir, Pirc sudeluje sa velikim uspehom. Delio je treću nagradu sa Marocijem i Takačem, iza Rubinštajna i Flora. Otada važi kao jedan od vodećih mladih majstora, od kojih svet očekuje obnovu već stare garde velikih majstora.

          U Štubianskim Toplicama, u Čehoslovačkoj, organizovan je sledeće godine turnir, koji je bio neka vrsta smotre evropskih mladih majstora. Pirc igra uspešno i osvaja drugo mesto, iza Lilientala a ispred danas već čuvenog, Flora. Na turniru u Frankfurtu 1930 g. postizava 50%.

          Prilikom turneje austriskog velikog majstora Špilmana organizuje se u Mariboru i Rog. Slatini meč izmedju njega i Pirca, u kome je Pirc podlegao sa časnim rezultatom 1:3 i 6 remi.

          Godine 1931 osvaja u Pragu drugu nagradu, iza Štolca a ispred Flora. Zatim na Praškoj šahovskoj olimpijadi igra veoma uspešno na poslednjoj tabli našeg tima.

          Bledski turnir velikih majstora počinje za njega srećno, jer je u prvom kolu pobedio Nimcovića. Ali se posle ispostavlja da je društvo suviše jako i on zaostaje na poslednjem mestu.

          Medjutim, već iduće godine u Sliaču se rehabilituje dobivši treću nagradu. Pred njim su Flor i Vidmar, a za njim tri velika majstora Maroci, Špilman i Bogoljubov.

          Preduzima veliku simultanu turneju po Jugoslaviji, a stim u vezi igra u Splitu meč s Trifunovićem i pobedjuje 1:0, pored 5 remija.

          Odlazi u Englesku, na božićni turnir u Hestings, čiji je ishod: prvi Flor pola boda pred Pircem, a onda dolaze Sultan Kan i Štajner. U Moravskoj Ostrovi, u leto 1933 g. doživljuje neuspeh, jer je na turniru srednje jačine jedan od poslednjih.

          Na idućim turnirima on to opet ispravlja. Tako je na malom jubilarnom turniru Mariborskog kluba prvi u društvu sa Štajnerom. Dok u Ujpeštu 1934 g. na velikom medjunarodnom turniru je drugi, za pola boda iza Lilientala, ali ga smatraju za moralnog pobednika. To je do danas njegov najveći uspeh. Pretekao je bio mnoge veličine: od mladjih Flora, Eliskazesa i Štolberga, a od starijih Grinfelda, Vidmara i Tartakovera.

          To mu je donelo poziv na svetski turnir u Moskvi 1935 g. Tamo je društvo vrlo jako, a Pirc koji je nešto bolestan zauzima jedno od poslednjih mesta.

          U borbi sa našim majstorima na nac. majstorskom turniru u Beogradu deli prvenstvo sa Kostićem.

          Kao naš reprezentant na olimpijadi u Varšavi prolazi slabije.

*

Pirc je prišao šahu široko i svestrano. Dok nije igrao na internacionalnim turnirima zanimala ga je samo suština stvari i on je marljivo studirao i napredovao. Došli su uspesi i ušao je u red medjunarodnih majstora. Otada je počeo da precenjuje vrednost rezultata i da svodi svoju igru na sigurnost držeći se poznatih mu puteva. Konzervativno je ograničio svoj repertoar otvaranja, na najnužnije i najpotrebnije.

          To je štetno delovalo na njegovo stvaralaštvo, jer je izgubio polet. Tako su ga kolege iz nove generacije mladih majstora Flor, Keždn, Štolc i Liliental pretekli. Poglavito zato što je njihova igra i pored rutine i mehanizacije (koje se stiču mnogim turnirima) ipak zadržala još uvek dosta svežine.

          Uz to, Pirc je slabunjav i bolešljiv, dok su pomenuti mladi majstori većinom čeličnog zdravlja.

          Danas, jugoslovenski šahisti su malo razočarani, jer su od njega očekivali ono najviše, ali ostaje činjenica da u njemu imamo odličnog internacionalnog majstora, koji će nas dobro zastupati na još mnogim velikim turnirima.

*

Igrano na jubilarnom turniru Mariborskog šahovskog kluba 1934 g.

DAMIN GAMBIT

Beli: Pirc   –   Crni: Špilman

1. d2-d4              Sg8-f6

2. Sg1-f3             d7-d5

3. c2-c4               d5 : c4

4. e2-e3               c7-c5

5. Lf1 : c4              e7-e6

6. O-O                 Sb8-c6

7. Dd1-e2            a7-a6

8. a2-a3

Do sada je išlo sve po teoriji, a ovaj potez je novost. Beli hoće da izbegne 9. Td1 b5 10. Lb3, c4 11. Lc2, Sb4. Sad ima beli lovac utočište na a2, a kasnije preti i b4.

8. …                    b7-b5

9. Lc4-a2            Lc8-b7

                   Bolje je bilo c4, ali baš to je hteo beli izazvati da bi utvrdio svoj centar.

10. d4 : c5          Lf8 : c5

11. b2-b4            Lc5-b6

12. Lc1-b2            O-O

13. Tf1-d1            Dd8-e7

14. Sb1-d2           Rf8-d8

15. Ta1-c1            Td8-d7

16. La2-b1            Ta8-d8

Ova pozicija samo na oko je jednaka. U stvari beli stoji bolje, jer dijagonala njegovog daminog lovca je otvorena, dok crni konj na c6 smeta svom lovcu. Osim toga Sd2 ima bliži put na važno polje c5 nego Sc6 na c4.

17. Sd2-b3         Td7 : d1+

18. Te1 : d1        Td8 : d1+

19. De2 : d1

Ove izmene bile su crnome potrebne, inače nije više mogao da spreči Sc5.

19. …                  e6-e5

20. Dd1-c2         g7-g6

Sa poslednja dva poteza crni je nešto oslabio svoju poziciju, ali je bilo potrebno zbog pretnje Dc2, L:f6, Sh4 i Sf5.

21. Dc2-c3          De7-d6?

Greška koja brzo gubi. Ispravno bilo je Sd7, posle čega bi se crni valjda mogao još braniti.                  

22. Lb1-c2           Sf6-d7

23. Sb3-d2          f7-f6

24. Sd2-e4          Dd6-e7

 Sada se vidi da je crni u 21 potezu izgubio važan tempo.

25. Dc3-d3         Kg8-g7

Pretilo je D:d7+ i Sf6+.

26. Se4-d6

Tačka d6 i dijagonala a2-g8 moraju odlučiti.

26. …                  Lb7-a8

27. Sf3-h4!         Kg7-f8

Pretilo je Sf5+ i S:g6.

28. Lc2-b3          Sc6-a7

                   Očajanje. Posle Sd8 39. Sc8, Dg7 30. Dd6+ crni bi izgubio figuru.

29. Sh4 : g6+!    h7 : g6

30. Dd3 : g6       Crni predaje.

Ne mogu se braniti matovi na f7, g8 i e8.

(Primedbe Pirca, iz “Šah. glasnika”)

Komentar Vojin Vujošević:

Velemajstora Pirca nisam lično poznavao ali sam pratio šahovske novosti uveliko dok je on još bio aktivan u turnirskoj areni. Sjećam se jedne od tih godina, 1953, Pirc je dijelio prvo mjesto na šampionatu Jugoslavije sa Rabarom i Fudererom.

Vasja je bio prvak Jugoslavije 1935 sa Kostićem te još sam 1936, 1937 i ponovo 1948 je dijelio prvo mjesto, vjerujem sa Gligorićem i kao što smo već rekli 1953.

Pirc je bio veliki igrač sa promjenljivom formom. Volio je dobro društvo, gurmanski obrok sa čašom dobrog vina a sam je bio bonvivan, kozer, prijatan. On je bio jedan od vodećih jugoslovenskih igrača odmah iza drugog svjetskog rata.

Rodjen je 19 decembra 1907 u Idriji a umro je u Ljubljani 2 juna 1980. Njegovo mjesto rodjenja je bilo u Italiji kada je rodjen ali se kasnije granica pomjerila pa vjerujem sada je taj grad u Sloveniji. IM je postao 1950 a GM 1953. Imao je dosta turnirskih uspjeha. Godine 1949 je igrao meč sa bivšim prvakom svijeta Eve-om +2 –2 = 6.

Mada je imao negativan skor sa velikim Aljehinom, ni Pirc nije bio “mačji kašalj”. Uspio je jednom da tuče šampiona svijeta i to sa crnim figurama. Chessgames.com sajt daje 306 Pircovih partija a Chessbase 8.0 nekih 967. Njegovu sliku je praktično nemoguće naći na internetu.

Čuo sam razne anegdote o Pircu a spomenuću par koje sam čitao u “Chess Today”. Neću ih dati doslovce ali ukratko u jednoj od njih Pircov protivnik na nekom takmičenju se predao u momentu kada mu je Vasja već dao mat. “Pošto sam vas već matirao vašu kapitulaciju ne mogu prihvatiti”, rekao je Pirc. U drugoj anegdoti Pirc je igrao na nekom jugoslovenskom šampionatu, a pozicija u partiji mu se nije dopala. Kada je bilo tačno pola vremena odredjenog za partiju Pirc se, naizgled sasvim ozbiljno, obratio sudiji i protivniku i zatražio da promjene sjedišta, “poluvrijeme, mijenjaju se strane”.

Moj rodjeni stric, general Bogdan Vujošević, nekadašnji predsjednik fudbalskog kluba “Partizan” je mnogo volio šah. Igrao je snagom drugokategornika. U vrijeme kada je Pirc važio za jednog od dva tri najbolja igrača u Jugoslaviji stric je igrao na jednoj njegovoj simultanci i totalno ga rasturio. Medjutim kako se igra nastavljala ostali igrači su gubili te je na kraju stric ostao sam sa Pircom. Velemajstor je igrao sa velikom upornošću i na kraju poslije nekih grešaka protivnika pobijedio. Tada je Pirc čestitao mom stricu na jakoj igri i objasnio zašto je tako uporno igrao izgubljenu poziciju. To je bila neka varijanta koju je Pirc specijalno pripremio za neko veliko takmičenje pa odlučio da to isproba na simultanci kada se ukazala prilika. “Vi ste totalno uništili moju koncepciju” rekao je velemajstor.

Pirc je takodje dao ime poznatoj odbrani 1. e4 d6 a napisao je niz šahovskih knjiga i publikacija. Od njih posjedujem: “Turnir Osloboditve Ljubljana 1945-46”, “Salčebaden 1948”, “Svjetski Šahovski Turnir Amsterdam 1950”, “Stauntonov Spominski Turnir 1951”, “Novejša Teorija Otvoritev” I, II, III, IV i V, zatim godište časopisa “Šahovski Glasnik 1938”. A takodje imam “Pirc – Euwe 1949” čiji su autori Gabrovšek, Ludajić i O. Nedeljković

Vojin Vujošević

(Nastaviće se)

(Tekst iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori-Mirko Kenig


MIRKO KENIG

Rodio se u Kuli, u Bačkoj 9 februara 1901 g. Kao student Orientalne akademije u Beču nastupio je prviput u amaterskom gradskom šampionatu, 1921 g. U leto iste godine sudeluje na našem Prvom amaterskom turniru u Celju i dobija drugu nagradu. Posle opet odlazi u Beč gde se vežba sa tamošnjim jakim igračima. Tako postaje jedan od vodećih mladjih igrača i uvršćuju ga u učesnike velikog majstorskog turnira, 1922 g., na kome je igrao i naš Vuković. Pokazalo se da za borbu sa velikim majstorima još nije bio dovoljno zreo i uspeh izostaje. Dalje se razvija i uskoro je jedan od najboljih majstora u Beču. Biva stalno postavljan u gradsku reprezentaciju i stalno pozivan na redovite Trebić-spomen turnire. Na ovima je igrao tri puta: 1926 g. deli četvrtu nagradu, 1930 g. dobija sedmu, a 1931 g. osvaja četvrtu nagradu. Osim toga sudeluje na turniru kluba “Bečki prijatelji šaha”, gde je drugi, iza prof. Bekera. Na turniru koji je Savez iz Nemačke priredio u Beču 1926 g. deli treću nagradu.

          Prilikom posete Budimpešti 1928 g. igra meč sa madjarskim majstorom Havašijem i tuče ga nadmoćno sa 3 1/2 – 1/2.

          Na internacionalnom turniru u Rogaškoj Slatini, 1929 g. prolazi slabije, zbog nedovoljnog treninga. U Pragu i Varšavi, na šahovskim olimpijadama, uspešno igra za našu reprezentaciju.

          Prošle godine na nacional. majstorskom turniru u Beogradu deli četvrto mesto, sa Šrajberom.

*

          Kenig pripada bečkoj školi, čija je glavna odlika preciznost i savesnost u analizama. Ne igra praktički koristan šah, već se trudi da daje akademske partije. Ovakav način igranja stavlja velike zahteve na živce i izdržljivost, i to je njegova slaba strana.

          Svakako je jedan od najboljih poznavaoca šahovske teorije kod nas. To svoje znanje vrlo je lepo i korisno izložio u nizu predavanja, koje je održao u Beogradskom šah-klubu, tokom 1934 i 1935 g.

*

Igrano na Olimpijadi u Varšavi 1935, na utakmici Jugoslavija – Estonija.

ŠPANSKA IGRA

Beli: Kenig – Crni: Ibn Raud

1. e2-e4               e7-e5

2. Sg1-f3             Sb8-c6

3. Lf1-b5            a7-a6

4. Lb5-a4            d7-d6

5. c2-c3               Sg8-f6

6. d2-d4              Lc8-d7

7. O-O                 Lf8-e7

8. Sb1-d2            O-O

9. d4-d5              Sc6-b8

10. La4-c2             c7-c6

Bolje od Lg4, što je igrao Joner protiv Aljehina, u Cirihu 1934. Beli je tamo sa Sd2-f1-e3 i h3-g4 došao do napada na kraljevo krilo.

11. c3-c4             b7-b5

12. Tf1-e1!

Ne bi valjalo 12. b3 zbog b:c4 13. b:c4, c:d5 14. c:d5 i crni ima mnogo terena na daminom krilu dok su šanse beloga na kraljevom strani još daleko. Svrha partiskog poteza je da je posle b:c4 13. d:c6, L:c6 14. S:c4 pešak e4 branjen.

12. …                  Dd8-c7

13. d5:c6            Sb8:c6

14. b2-b3            Sc6-b4

15. Lc1-b2!

Greška bi bila 15. Lb1 zbog b:c4 16. S:c4, Lb5 17. Sfd2 (ne Scd2 zbog Dc3), d5! 18. e:d5 S:d5 i crni se oslobodio, jer ne ide 19. T:e5 zbog Lf6, a 19. S:e5 zbog Dc3.

15. …                  Tf8-c8

16. Lc2-b1                   a6-a5

17. a2-a3

                   Ovim beli otklanja prvi napad.

17. …                  Sb4-a6

18. c4 : b5          Ld7 : b5

19. a3-a4            Lb5-e8

20. Lb1-d3

Ne 20. Sc4, jer onda je Lb1 mrtav, a pešak b3 slab.

20. …                  Sa6-b4

21. Ld3-c4                   Sf6-d7

22. Ta1-c1                   Sd7-c5

23. Sd2-f1

Beli je osigurao damino krilo i sad počinje da iskorišćuje svoje šanse na kraljevoj strani.

23. …                  Ta8-b8

24. Lb2-a1                   Dc7-b7

25. Sf1-g3                    g7-g6

26. Dd1-d2         Sb4-c6

27. Te1-e3!

Strategiski ne bi zadovoljilo 27. Tb1, jer vezuje topa na b1 i mora stalno da pazi na S:a4. Potez u partiji morao se tačno sračunati, jer stavlja tri teške figure na diagonalu c1-h6, gde crni preti Lh6.

27. …                  Db7-b6

Ne Lf8 zbog 28. Sg5, Lh6 29. h4 i crni nema vremena za f6, jer pešak d6 visi.

28. Sg3-e2         Tb8-b7

29. Dd2-d1         Tc8-b8

30. g2-g3            Le7-f8

31. h2-h4            h7-h5

32. Kg1-g2         Sc6-b4

33. Se2-c3          Kg8-h8

34. Te3-e1

                   Sada je pretilo Lh6 35. Sg5, f6.

34. …                  Lf8-h6

35. Tc1-b1            f7-f6

36. Te1-e2         Le8-f7

37. Lc4-b5!

Zatvara liniju na kojoj je crni jak, a pravi mesta konju na c4, gde ovaj najbolje stoji.

37. …                  Lf7-e6

38. Sf3-d2         Db6-d8

Pretilo je Sc4, a crni neće da prepusti belom lovački par sa jakim  dijagonalama.

39. Sd2-c4         d6-d5

40. e4 : d5          Sb4 : d5

41. Sc4 : e5!!

 Odlučna žrtva.

41. …                  Sd5 : c3

Na f:e5 42. T:e5, Lg7 43. S:d5, L:e5 44. L:e5+, Kg8 45. Sf6+, Kf7 46. Df3 i beli uvek može dobiti kvalitet natrag i još nastaviti napad.

42. Dd1 : d8+

Tačnije nego 42. L:c3, što je takodje dobro.

42. …                  Tb8 : d8

43. La1 : c3        Sc5-e4

Nije išlo f:e5 44. T:e5, Lg7 zbog 45. T:c5. Na Ld5 došlo bi 45. Sf3, sa pretnjom L:f6+ i pešak a5 visi.

44. Lc3 : a5

Moglo je i 44. T:e4, Ld5 45. Lc6, ali je komplikovano.

44. …                  Td8-a8

45. Lb5-c6           Ta8 : a5

46. Lc6 : b7        Se4-c3

47. Se5 : g6+

Osigurava pobedu. Zanimljivo je da cela kombinacija ne bi bila tako jaka da crni kralj stoji na h7.

47. …                  Kh8-g7

48. Te2 : e6        Sc3 : b1

49. Sg6-f4           i beli je dobio.

(Primedbe Keniga)

Komentar Vojina Vujoševića:

Za Mirka Keniga znamo da je rodjen u vojvodjanskom gradu Kuli 1901 godine. Informaciju o njemu nije lako naći. ChessBase 8 ima samo sedam njegovih partija sve sa olimpijade u Varšavi 1935 godine. Oni speluju njegovo ime kao “Koenig”.

Protivnik majstora Keniga u gore navedenoj partiji nije bio Ibn Raud, što zvuči kao neki srednjeistočni majstor, nego Ilmar Raud. Ja sam ipak ostavio ime kao i neke druge manje greške da budem vjeran originalu. Usput da kažem u sadržaju na kraju knjige to ime je opet drukčije to jest Idn Raud.

Na internetu ima vrlo malo informacije o Mirku Kenigu. Potraga za Mirkom Koenigom slično ali je dalje komplikovano činjenicom da ima drugih još poznatijih Mirka Koeniga u svijetu, na primjer u muzici.

Slijedeći citat je skinut sa zvaničnog sajta vojvodjanskog grada Kule:

U najistaknutija imena kulskog šaha spada i poznati velikan medjunarodnog šaha Mirko Kenig, koji je 1935. god. Učestvovao na olimpijadi u Varšavi kao član reprezentacije Jugoslavije, 1939. god. na turniru u Londonu, gde je postigao zavidne rezultate. Posle rata 1948. god. učestvuje za reprezentaciju sveta protiv SSSR-a na turniru u Hejstingsu. Veliki šahovski analitičari kažu za njega da je on predstavnik bečke škole koja se odlikuje komplikovanošću i dubokim razumevanjem igre.

Naravno nije bilo meča “reprezentacije sveta protiv SSSR” 1948 u Hestingsu ali je igran tradicionalni božićni turnir. Tamo je igrao Imre Koenig i uzeo drugo mjesto. Ispostavlja se to je naš Mirko Kenig.

Citiram tekst sa www.chessgames.com koji ima 35 partija Imre Koeniga.

“Imre Koenig rodjen Sep-02-1901.” To je sedam dana ranije nego po Bori Totu i dalje:

“Imre Koenig je rodjen 1901 u mjestu Gyula tada dio Austro-Ugarske Monarhije. Poslije prvog svjetskog rata on je postao jugoslovenski gradjanin pa je igrao za Jugoslaviju na olimpijadama 1931 i 1935 godine. 1938 godine je emigrirao u Englesku gdje je postao naturalizovani gradjanin 1949 g. A 1953 se preselio u USA. Bio je drugi na hestinškom turniru 1948-49.”

Sada sve postaje jasno. Mirko Kenig je Mirko Koenig i takodje Imre Koenig. Takodje Imre Konig sa umlautom iznad o. On je Austrijanac, Madjar, Jugosloven, Englez i Amerikanac. I veliki šahovski majstor. Računam da nije više medju živima ali sajt koji sam naveo ne kaže ništa o tome.

Izgleda Mirko je bio Jevrej, a vidjevši šta se dogadjalo kasnih 30 godina prošlog vijeka on je na vrijeme otišao izvan dohvata onih koji bi ga progonili i vjerovatno ubili. Kenig je autor poznate knjige “From Morphy to Botwinnik, a century of chess evolution”. Takodje u Americi se igraju memorijali Imre Koeniga.

Vojin Vujošević.

(Nastaviće se)

(Tekst iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori-Vladimir Vuković


VLADIMIR VUKOVIĆ

Rodjen je 26 avgusta 1898 g. Sada živi u svom rodnom Zagrebu kao novinar.

          Kada je 1920 g. tamo osnovan Jugoslovenski šahovski savez, priredjen je amaterski turnir na kome je on pobedio. Igra i na Prvom saveznom amaterskom turniru u Celju iste godine i zauzima treće mesto.

          Posle toga boravi oko dve godine u Beču. Tamo prvo pobedjuje na manjem gambit-turniru (pred dr. Braunom i Kenigom), zatim sudeluje na internacionalnom majstorskom turniru, krajem 1921 g., i deli četvrtu nagradu. Na osnovu toga pripušten je na veliki majstorski turnir, koji je iduće godine priredjen prilikom sajma. U borbi sa najvećim majstorima postiže, kao novajlija, zavidan uspeh (10 mesto sa 43%). Pobedjuje dr. Taraša, Grinfelda i Semiša, a remizira sa Aljehinom i Marocijem. Čak je sa Aljehinom imao dobitak, tako da je ovaj jedva iščupao remi. Nesrećno je izgubio sa Rubinštajnom i Špilmanom. Jugoslovenski šahisti su u njega polagali velike nade.

          Medjutim, kako se kod nas ne priredjuju internacionalni turniri, retko zovu naše majstore u inostranstvo, pošto im se ne revanširamo. Zato Vuković igra opet tek 1924 g. u Djeru, i biva četvrti. U Debrecinu, 1925 g. deli četvrtu nagradu i onda opet nema prilike da igra. Godine 1927 sudeluje u Kečkemetu i na olimpijadi u Londonu, ali postiže slabije rezultate. Još ga vidimo 1929 g. na jednom manjem turniru u Engleskoj i otada se sasvim povukao iz turnirske borbe.

*

          Značaj Vukovićev je više na polju šahovske literature. Kao urednik odličnog časopisa “Šahovski glasnik”, (1925-28) i “Šahovske smotre”, u “Jutarnjem listu”, bio je duhovni vodj naše šahovske omladine, kojoj je dao veliki polet.

          Kao sledbenik novoromantičara (“hipermodernista”) i on je više naklonjen istraživanju novih puteva, no njihovom praktičnom iskorišćavanju. Analize su mu uvek duboke i originalne, i na polju šahovske teroije dao je stvari od priznate vrednosti.

          Sada je potpretsednik Saveza i, od prošle godine, opet urednik “Šahovskog glasnika”.

*Igrano na medjunarodnom turniru u Debrecinu, 1925 g.

                                                DAMIN GAMBIT

Beli: Vuković         –        Crni dr. Vajda

1. d2-d4              d7-d5

 2. c2-c4               e7-e6

3. Sb1-c3            Sg8-f6

4. Lc1-g5            Sb8-d7

5. e2-e3               Lf8-e7

6. Sg1-f3             O-O

7. Ta1-c1            c7-c6

8. a2-a3              a7-a6

9. Dd1-c2            d5 : c4

Bolje je Te8 pa tek posle 10. Ld3 igrati d : c4. Onda crni dobija važan tempo i ima polje f8 slobodno za kralja ili konja.

10. L : c4            b7-b5

11. Lc4-a2          c6-c5

12. Tc1-d1

Vukovićeva teoriska novost, koju je na tom turniru uspešno primenjivao. Preti 13. d : c, L : 5 14. L : f6, g : f itd.

12. …                  c5-c4

Nije dobro. Stvara nadmoć na daminom krilu, ali prepušta belom centar i usled toga slobodu akcije na kraljevom krilu.

13. La2-b1            h7-h6

14. h2-h4!            Tf8-e8

I na h:g 15. h:g, g6 16. g:f, S:f6 17 Se5 ili L:f6 17. De4, Ta7 18. Dg4 došao bi beli do odlučujućeg napada.

15. Sf3-e5           Lc8-b7

16. Th1-h3

Široka koncepcija, čiji značaj vidimo u sledećem potezu. Sada preti 17. L:h6, g:h 18. Tg3+ Kf8 19. S:g6+, f:g 20. D:g6 sa matom.

16. …                Sd7-f8

Crni ne može da izbegne pretnji žrtve lovca, na pr. Kf8 17. L:h6! g:h 18. S:f7!, K:f7 19. D:g6+, Kf8 20. Tg3, Sg4 21. T:g4, Lf6 22. Dh7! i odlučuje.

17. Lg5 : h6       Sf6-h5

18. Dc2-e2!       g7-g6

Naravno ne L:g2 zbog 19. Th2.

19. g2-g4            Sh5-g7

20. h4-h5            Le7-f6

Na g5 odlučuje 21. L:g7, K:g7 22. h6+! Kg8 23. h7+,

ako 22. …,Kf6 23. Tf3+ sa matom.

21. h5 : g6          Lf6 : e5

22. g6 : f7+         Kg8 : f7

23. d4 : e5          Dd8-a5

Ako Dc7 24. L:g7, K:g7 25. g5, Tad8 26. Dh5 ili 25. … Df7 26. g6! itd.

24. e3-e4

Jako je bilo i 24. L:g7, K:g7 25. g5, Tad8 26. Dh5, T:d1+ 27. K:d1, Dd8+ 28. Kc1, De7 29. Dh8+, Kf7 30. g6+ itd. Beli igra elegantnije.

24. …              Te8-e7

Gubi vreme, ali ni sa Tad8 ne može ništa pomoći.

25. Lh6-g5           Te7-d7

26. Dc2-f3+        Kf7-g8

27. Lg5-f6                   

 Uvod u manevar Df3-e3-g5.

27. …                  b5-b4

 Poslednji pokušaj koji nema snage.

28. a3 : b4          Da5 : b4

29. Td1 : d7        Sf8 : d7

30. Df3-e3          Db4-f8

Na D:b2 31. Dg5 s matom.

31. De3-g5         Sd7-c5

32. Dg5-g6         Ta8-a7

33. Th3-h7          Lb7-c6

34. Dg6-h6         Crni predaje

(Primedbe po turnirskoj knjizi)

Komentar Vojin Vujošević:

Vladimir Vuković se rodio 26 avgusta 1898 a umro je 18 novembra 1975. Nije mnogo igrao t.j. vrlo rano se povukao iz aktivne igre. Vremenom je postao jedan od vodećih šahovskih autora i teoretičara. FIDE mu je priznala titulu internacionalnog majstora 1951 godine. Tada se titule nisu dobijale kao sada kada je mal te ne svaki ozbiljniji igrač velemajstor.

Vuković je imao fini intelekt i šteta je što nije nastavio sa praktičnom igrom. Sa druge strane dobili smo mnoge fine knjige. Moj prvi veći skok u kvalitetu igre, a to sam primjetio i kod niza drugih igrača u klubu, je bio poslije rada na njegovoj knjizi “Škola kombiniranja”. Kasnije je objavio “Umijeće šahovskog napada”. Ova knjiga pod naslovom “The Art of Attack in Chess” je postala pravi “bestseller” na Zapadu. Sjećam se da Mijo Udovčić kada je postao velemajstor komentarisao jednu svoju napadačku partiju sa žrtvom lovca na h7 i rekao da je igrao sve doslovce po Vukoviću iz te knjige uzgred rekavši da je to “knjiga za velike igrače”. Veliku popularnost uživala je knjiga “The Chess Sacrifice” t.j. “Žrtva u šahu”.

Imao sam prilike da sretnem Vladimira Vukovića na drugoj ženskoj olimpijadi u Splitu 1962 godine. Tu su došle do izražaja i neke njegove negativne strane zbog kojih je imao i poneku nepriliku. O tome sam već pisao na ovoj listi pa neću sada ponavljati. Tada sam objavio i sliku sa svečanog zatvaranja olimpijade gdje veliki čovjek i moja malenkost stoje, u stavu mirno, blizu jugoslovenskog tima kome je dodjeljeno srebro. Na internetu se mogu naći reklame za Vukovićeve knjige ali teško njegova slika ili druga informacija o njemu. Sajt www.chessgames.com daje 50 partija Vladimira Vukovića medju njima njegov remi sa sa velikim Aljehinom igran u Beču 1922 godine. Naravno i ChessBase 8 ima dosta njegovih partija.

Bijeli: Vladimir Vuković – Crni: Aleksandar Aljehin

1. d4 Sf6 2. Sf3 e6 3. c4 Se4 4. Sbd2 f5 5. e3 Lb4 6. Ld3 b6 7. a3 Lxd2+ 8. Sxd2 Lb7 9. Lxe4 fxe4 10. Dg4 O-O 11. Sxe4 h5 12. Dg6 Dh4 13. Sg3 Lxg2 14. Tg1 Dxh2 15. Se2 Txf2 16. Kxf2 Le4+ 17. Tg2 Lxg2 18. Dxg2 Dh4+ 19. Dg3 De4 20. Df3 Dh4+ 21. Sg3 Sc6 22. Dxh5 Tf8+ 23. Kg2 Dxh5 24. Sxh5 Sa5 25. b4 Sxc4 26. Ta2 b5 27. a4 a5 28. axb5 axb4 29. Ta4 Tb8 30. Txb4 Sd6 31. Sg3 Tb6 32. Ld2 Kf7 33. Kf3 Txb5 34. Txb5 Sxb5 35. Se4 Ke7 36. La5 Kd8 37. Sc5 Ke7 38. Sa6 Kd6 39. Ke4 Kc6 40. Sb8+ Kd6 41. Sa6 Kc6 42. Sb8+ Kd6 43. Lb4+ c5 44. Lxc5+ Kc7 45. Sa6+ Kb7 46. Sb4 d6 47. Sd3 Sc3+ 48. Kf3 dxc5 49. Sxc5+ Kc6 50. Sxe6 g6 51. e4 Kd6 52. Sf4 g5 53. Se2 Sb5 54. Ke3 Ke6 55. Sg3 Sc7 56. Sf1 Sa6 57. Kd3 Sb4+ 58. Kc3 Sa2+ 59. Kd2 g4 60. Ke3 Sc3 61. Sg3 Sd1+ 62. Kf4 Sf2 63. Sf5 Kd7 64. e5 Ke6 65. Sg7+ Kf7 66. Sh5 Ke6 67. Sf6 Sd3+ 68. Ke4 g3 69. Sh7 Ke7 70. Sg5 g2 71. Sf3 Sf2+ 72. Kf5 Sh3 73. d5 g1=D 74. d6+ Kd7 75. Sxg1 Sxg1 76. Kf6 remi.

Tokom višedecenijskog teoretskog rada V. Vuković je objavio mnoge fine članke i analize. Jedna od njih, negdje u dvadesetim godinama prošlog vijeka, objavljena u “Šahovskom Glasniku”, je bila o jednoj rijetkoj varijanti francuske odbrane. Mnogo godina kasnije na turniru Rovinj-Zagreb 1970 velemajstori Robert J. Fischer i Vlado Kovačević su ponovili tu varijantu. Vlado je naravno znao za analizu a Robert ne. Mogu reći da je to bila zajednička pobjeda dva Vladimira nad Fischerom. I ja sam mogao odigrati isto takvo otvaranje za crnoga ali način na koji je mladji Vladimir doveo tu partiju do pobjede, protiv genijalnog Amerikanca, je zaista impresivan. Evo te partije.

Bijeli: Robert James Fischer – Crni Vladimir Kovačević

1. e4 e6 2. d4 d5 3. Sc3 Lb4 4. a3 Lxc3+ 5. bxc3 dxe4 6. Dg4 Sf6 7. Dxg7 Tg8 8. Dh6 Sbd7 9. Se2 b6 10. Lg5 De7 11. Dh4 Lb7 12. Sg3 h6 13. Ld2 O-O-O 14. Le2 Sf8 15. O-O Sg6 16. Dxh6 Th8 17. Dg5 Tdg8 18. f3 e3 19. Lxe3 Sf8 20. Db5 Sd5 21. Kf2 a6 22. Dd3 Txh2 23. Th1 Dh4 24. Txh2 Dxh2 25. Sf1 Txg2+ 26. Ke1 Dh4+ 27. Kd2 Sg6 28. Te1 Sgf4 29. Lxf4 Sxf4 30. De3 Tf2 0-1

Ostao mi je u sjećanju opis Vladimira Vukovića kako se osjećao na jednoj od olimpijada na kojoj je igrao za Jugoslaviju. Sa njemu svojstvenim humorom dr. Vidmara je krstio “Ovan predvodnik”. Druga tabla je bio Bora Kostić koji je volio da žrtvuje pješaka u otvaranju, Vuković treća a na četvrtoj tabli je igrao dr. Kalabar poznat po grabljenju pješaka u ranoj fazi igre zašto je često bio kažnjen. Reče o tome Vuković: “Pogledam na jednu stranu – nije dobro. Kostić ima pješaka manje. Pogledam na drugu – još gore Kalabar ima dva pješaka više!

Vojin Vujošević

(Nastaviće se)

(Tekst iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori -Bora Kostić


BORA KOSTIĆ

Naš drugi veliki majstor rodom je iz Vršca, gde je 24 februara 1887 g. ugledao svet. Titulu šahovskog veštaka nosi već 27 godina, još otkako je na amaterskom turniru u Budimpešti 1909 g. pretekao sve najbolje madjarske igrače.

          U San Remu 1911 g. igra prviput na internacionalnom turniru i deli četvrtu nagradu.

          U ono vreme živi dve i po godine u Nemačkoj, sa stalnim boravkom u Kelnu. Tu prvo lako tuče prvaka Rajnske oblasti Viardu sa 5:0 i 3 remi, a zatim šampiona Sjedinjenih Američkih Država Franka Maršala, koji je tamo gostovao, sa 2:0 i 2 remi. Ovaj lep uspeh uzdiže ga u red najjačih mladih majstora onog vremena i on dobija poziv na veliki medjunarodni turnir u Karlsbadu iste godine. Tamo se Kostić drži časno, ali u tako jakom društvu ostaje u donjoj polovini.

          Iduće godine je opet u Kelnu, gde se takmiči sa poznatim nemačkim majstorom Leonhardom, koga pobedjuje sa 3:1.

Početkom 1913 g. igra na jednom turniru u Stokholmu, gde odnosi nadmoćnu pobedu pred nordiskim majstorima. U meču tuče švedskog majstora Niholma, sa 3:1 i 1 remi.

          U aprilu putuje za Južnu Ameriku, gde je angažovan kao nastavnik i trener u klubovima Buenos Ajresa. Tamo se susreće sa sa svim vodećim igračima Južne Amerike i pokazuje se svima nadmoćan (Tom prilikom je odigrao jednu od najzanimljivijih partija svoje karijere, u meču protiv tadašnjeg prvaka Argentine Rolanda Ilje, koju mi donosimo. Kostić je pobedio Ilju sa 2:0 i 1 remi).

          Početak svetskog rata ga je zatekao u Buenos Ajresu, gde je proveo dve i po godine. Marta 1915 g. polazi za Sjedinjene Države, gde ostaje pet godina. Za vreme rata tamo se nalaze mnogi strani majstori, kao Kapablanka sa Kube, kasnije prvak sveta, veliki majstor Janovski iz Pariza, nemački šahista Edvard Lasker i drugi. Kostić sudeluje na spomen turniru milionara Rajsa, 1916 g. i deli četvrtu nagradu. Onda osvaja prvenstvo Progresiv Čes Kluba, jednog od najjačih u Njujorku. U pojedinačnim susretima tuče američke majstore Kupčika 2:0 i 2 remi i Šovaltera 7:0 i 3 remi. Na turniru u Čikagu, 1918 g. zauzima prvo mesto.

          Krajem te godine priredjen je u Njujorku dvokružni turnir sedmorice najboljih majstora, koji tada žive u Americi. Kapablanka postaje prvi, Kostić drugi, obojica bez izgubljene partije. Treći je Maršal dva boda iza Kostića. To je Kostićev najlepši turnirski uspeh.

          Kako su izmedju Kapablanke i njega, do tada, sve turnirske partije završene sa remi, a oni smatrani kao najjači igrači Novog Sveta, to su šahisti u Havani, na Kubi, rešili da im organizuju meč. Početkom 1919 g. Kapablanka je pobedio našeg zemljaka sa 5:0. Medjutim ne smemo zaboraviti da su tropska klima i sveukupne simpatije posmatrača bile na strani Kubanca.

          Posle rata održao se prvi evropski turnir u engleskom kupalištu Hestingsu, 1919 g. Opet je Kapablanka prvi, a Kostić drugi, obojica bez poraza (ali na ovoj utakmici nisu sudelovali majstori sa Kontinenta).

          U Geteburgu, 1920 g. priredjen je prvi veliki turnir svih evropskih majstora, posle rata. Tu Kostić deli četvrtu nagradu. Onda igra u nizu medjunarodnih turnira (Pešti, Hagu, Teplic-Šenau) i uvek dobija lepe nagrade.

          Novembra 1923 g. kreće na put oko sveta, koji traje čak do maja 1926 g. Dobija angažman od šahovskih saveza Južne i Centralne Afrike, Indije, Holandskih kolonija Jave i Sumatre, Filipinskih ostrva, Australije, Nove Zelandije, Kine i Japana. Svuda drži predavanja, simultanke, produkcije napamet i igra mečeve i turnire sa tamošnjim prvacima. Preko Sovjetske Rusije vraća se kući.

          U Evropi opet se bori na internacionalnim utakmicama i stalno je medju nagradnicima. Ističu mu se pobede u Trenčanskim Toplicama, 1926 i 1928 godine.

          Godine 1930 pozvan je u Meksiko, kao nastavnik šaha za račun tamošnjeg min. vojnog. Bavi se deset meseci u Meksiko Sitiju, i pola godine u Sjed. Državama.

          Iduće godine vraća se u Evropu i igra na olimpijadi u Pragu, za naš nacionalni tim, i na turniru na Bledu.

Živo se interesuje za pitanje šampionata Jugoslavije i radi na ostvarenju meča sa dr. Vidmarom, ali do kojeg ne dolazi. Odaziva se pozivu našeg Saveza i sudeluje na Prvom nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu, prošle godine, gde sa Pircem deli prvenstvo. Kao što znamo, u Varšavi igra u našoj reprezentaciji.

*

          Kostić igra umetnički šah, koji se oslanja na intuiciju, a čija je osnova vera u sebe. Mnogo se bavi šahom i voli ga kao retko ko. Razgleda na stotinu partija, ali se ne trudi da ih naročito zapamti. Kao da hoće samo da uživa u ideji i estetici koje sadrže. Nove sisteme igre shvata opšte i trudi se da ih prilagodi sebi. Zato kada igra ne napreže memoriju, već služi se svojom dosetljivošću.

          Takav stil je originalan i vanredno zanimljiv, ali je u teškom položaju prema strogo naučnom ili filozofskom shvatanju koje nalazimo kod drugih velikih majstora. On mora da pronadje u toku igre ono što su drugi često dugim prethodnim analizama ispitali. Kako se ipak časno nosio sa svima, vidimo njegovu darovitost.

          Voli gambite i velike komplikacije. Odvažan je i u njima se dobro snalazi. Traži inicijativu i navalu, i tada ne mari za pešaka više ili manje.

          Da priroda igrača odredjuje njegov stil, to se naročito lepo vidi kod Kostića. Ono boemsko u njemu, koje ne muče veliki problemi i traženje opštih zakona, odredilo je i njegov nazor o šahu. On smatra da je šah divna igra, u kojoj su nepotrebna sva filozofska razmatranja. Dok ljudi, koji su im naklonjeni, zaboravljaju često da se radi o veštini, gde je glavno biti duhovit.

          Te duhovitosti Kostić ima u punoj meri.

*

Druga partija meča, igrana u Buenos Ajresu 1913 g.

ŠKOTSKI GAMBIT

Beli Kostić  –  Crni: Ilja

1. e2-e4               e7-e5

2. Sg1-f3             Sb8-c6

3. d2-d4              e5 : d4

4. Lf1-c4             Lf8-c5

5. O-O                 d7-d6

6. c2-c3               Lc8-g4

Stara oštra varijanta, danas već skoro nepoznata. Solidno je bilo Sf6 7. c : d,

Lb6 sa prelazom u talijansku partiju.

7. Dd1-b3

Napada dve slabe tačke b7 i f7, a dozvoljava kidanje svog kraljevskog krila.

7.      …               Lg4 : f3

Kvari položaj protivničkog kralja, na račun rohade. Sasvim dobro izgleda

Dd7, ali i Argentinac igra oštro.

8. Lc4 : f7+        Ke8-f8

9. g2 : f3

U knjigama stoji 9. L : g8, T : g8 10. g :f3, g5 kao povoljnije za crnoga.

Kostić unosi malu ispravku i daje igri novo obeležje.

9.      …               Sc6-e5

Preti na f3 i f7 što izgleda jako.

10. c3 : d4

Izgovor belog, brani f3, a na S : f7 ima 11. d:c5.

10.    …               Lc5 : d4

11. Lf7 : g8        Th8 : g8

12. f3-f4              Se5-g4

13. Db3-g3          Sg4-f6

14. e4-e5

Previše oštro. Bolje 14. Dd3, Lb6 16. Sc3.

14.    …               d6 : e5

Posle g5 15. f : g5, Le5 16. f4, Ld4 + 17. Kh1, De8

18. Df3, Se4 nastaje za obe strane opasna igra.

 15. f4 : e5          Dd8-e7!

Osvaja pešaka, ali beli ostaje u napadu.

16. Sb1-c3!

Naravno, ne valja 16. e : f6 g : f6 i beli gubi damu.

 Kostić sprema lepu kombinaciju.

16.    …               Ld4 : e5

17. Lc1 – f4!!      Sf6 – h5

Na L : f4 18. D : f4 ima crni pešaka više, ali stoji nesigurno.

18. Lf4 : e5

Daje damu za dve lake figure. Otkriven položaj crnoga kralja i velika

aktivnost belih figura dovoljna je da kod Kostića stvori osećanje o

korektnosti žrtve.

18.    …               Sh5 : g3

19. f2 : g3+         Kf8-e8

20. Ta1-e1          Ke8-d7

21. Le5-d4         De7-b4

Sve je to skoro iznudjeno.

22. Tf1-f7+           Kd7-c8

Ako Kc6 dobija 23. Te6+ ali je nešto bolje bilo Kd8.

23. Tf7 : c7+      Kc8-d8

Naravno, ne valja K : c7 zbog 24. Sd5+ i Kb8 zbog 24. Le5, Db6+ 25. Tc5+.

24. Ld4-e3        Db4 : b2

Pretilo je 25. Lg5+, K : c7 26. Sd5+. Na h6, 25. Td1+, Kd8 26. Lc5.

25. Tc1-c5!

Uvod u novu kombinaciju. Slabo bi bilo 25. Ld5 zbog De5. Sada preti

26 Lg5+, Kd7 27. Te7+, Kd6 28. Se4 mat, kao u nekom problemu.

25.    …               Tg8-e8

26. Te1-d1+       Kd8-e7

27. Le3-c1!!

Poenta. Dama je uhvacena.

27.    …               Db2-b4

28. Sc3-d5+        Ke7-d6

29. Sd5 : b4        Kd6 : c5

30. Sb4-d3+       Kc5-c6

Partija je odlučena. Ipak staje još truda da se dobije.

31. Kg1-f2           a7-a5

32. Lc1-f4          Ta8-d8

33. Rd1-c1+       Kc6-b5

34. Tc1-b1+       Kb5-a4

35. Sd3-c5+

Brže je dobijalo 35. Tb3.

35.    …               Ka4-a3

36. Lf4-c1+        Ka3 : a2

37. Tb1-b2+       Ka2-a3

38. Tb2 : b7+     Ka3-a2

39. Tb7-b2+       Ka2-a3

40. Tb2-b5+       Ka3-a2

41. Tb5 : a5+     Ka2-b1

42. Lc1-e3          Td8-c8

43. Ta5-a7         Te8 : e3

44. Kf2 : e3        Tc8 : c5

45. Ta7 : g7        Tc5-h5

46. h2-h4            Kb1-c2

47. Ke3-f4          Kc2-d3

48. Kf4-g4        Th5-h6

49. Kg4-g5

Crni predaje.

Komentar Vojina Vujoševića:

Velemajstor i globtroter Bora Kostić je jedan od najinteresantnijih šahovskih likova sa naših prostora. Bio je u suštini šahovski profesionalac mada ne u modernom smislu te riječi. Rodjen je u Vršcu 1887 a umro je od trovanja krvi 1963 što je bilo posljedica neke ogrebotine!

Nema gdje čika Bora nije bio na svojim šahovskim putešestvijima: Evropa, Afrika, Sjeverna i Južna Amerika, Indija, Filipini, Indonezija, Australija, Novi Zeland …

Neki od njegovih rezultata su apsolutno prvoklasni. A Kostićeva putovanja po čitavom svijetu su legendarna. Treba imati u vidu da je to bio jedan drugi svijet sasvim različit od ovoga koga mi znamo. Putovanja su bila krajnje teška i riskantna. Nije bilo modernih komunikacija, džet aviona, autoputeva itd. Posjeta nekom maharadži u nekom mjestu u centru Indije je bila pravi podvig. Uzgred budi rečeno, takav istočni moćnik i bogataš bi živio u većoj raskoši od mnogih kraljeva, predsjednika i milionera, što bi sve uostalom i on sam bio.

Dva velika rata su svakako negativno uticala na Borinu šahovsku karijeru. A njegov loš rezultat u meču sa Kapablankom lako je objasniti. Prije svega Kapablanka je bio šahovski genije a tropske vrućine u Havani u vrijeme prije nego što je uvedena klima po hotelima je bila saveznik Kapablanke. Na turnirima je Kostić redovno remizirao sa velikim Kubancem što je i bio povod za njihov meč.

O Čika Bori Kostiću postoje mnoge priče i anegdote. Sada kroz maglu vremena je teško reći koje su od njih istinite a koje su plod nečije mašte.

Navešću samo neke. Moja supruga Smilja, takodje šahistkinja, tačnije internacionalni ženski majstor, se srela sa Borom Kostićem. To je bilo na nekom vojvodjanskom ženskom prvenstvu, u Beloj Crkvi, gdje je kao gost igrala poznata madjarska igračica Honfi. Na zatvaranju turnira organizovan je i brzopotezni turnir na kome je učestvovao i Bora Kostić. Došlo je do nekog spora u partiji sa gospodjom Honfi koji je rezultirao velikom svadjom i psovanjem izmedju dva protagonista na madjarskom jeziku. Ovakvi ružni incidenti mogu biti komični kad se gledaju sa strane. Što je bilo jasno je da je Čika Bora perfektno vladao svim nijansama madjarskog jezika uključujući i najsočnije psovke.

Beogradski majstorski kandidat Bata (Miodrag) Vuković je volio da priča o nekom turniru, mislim u Vinkovcima, gdje su bili prisutni svi tadašnji korifeji jugoslovenskog šaha. Čika Bora Kostić je igrao cug sa nekim lokalnim igračem, možda dr. Georgijevićem, u čajeve. Eventualno igranje se završilo a Bora je dobio 25 “čajeva”. Podrazumijevalo se da će biti plaćen odgovarajuću sumu u dinarima kad njegov protivnik reče: “A, ne! Mi smo rekli da igramo u čajeve a ne novac. Konobar! Molim donesite 25 čajeva!” Za tili čas na stolu pred Kostićem su bila 25 vrućih čajeva a oko stola su stajali brojni nasmijani velemajstori i majstori. Odjednom će Bora gledajući u njih: “Gligo, Pero, Boro, Mijo … šta čekate? Što ne kupujete čajeve?”

Dok je gornja priča vjerovatno istinita ova što ću je sada navesti vjerovatno nije ali je uporno ponavljana od strane mnogih naših šahista. Bora je proveo drugi svjetski rat u rodnom Vršcu. Krajem rata skupe se lokalne Švabe u kafani koju je posjećivao i Čika Bora pa diskutuju stanje na frontovima. Treći Rajh je bio već u agoniji a Bora je na karti krenuo da im pokazuje odakle na njihovu stranu nailaze Rusi, pa otud idu Englezi i Amerikanci itd. Postalo je jasno da su lokalni Njemci u velikoj nevolji i opasnosti da budu opkoljeni. Kažu oni: “Pa šta da radimo?” A Bora će: “Idite u P…. M……. odakle ste i došli.” Na to su pokušali da ga ubiju ali se našao dobar poznanik i šahista medju Švabama koji ga je spasio.

Jednom prilikom, mislim pedesetih godina prošlog vijeka, velemajstor dr. Pera Trifunović je gostovao u Južnoj Americi. Na slobodan dan se ukazala prilika da se ode u neko malo mjesto, mislim to je bila Cochabamba, i odigra simultanka. Pera pristane, odigra simultanku, a bio je kraljevski dočekan. Na banketu poslije simultanke držane su zdravice i Pera u svojoj govoranciji kaže izmedju ostalog nešto kao: “A naročito mi je drago da sam imao prilike da gostujem i igram šah u jednom malom uglu globusa gdje nije stigao da gostuje čak ni naš poznati svjetski putnik velemajstor Bora Kostić!” Na to par starijih ljudi graknu: “Ko? Senor Kostič? Kako da ne! Bio je on ovdje još 1913 godine! Mi ga se svi rado sjećamo!”

Doživio je Bora Kostić velike počasti a i korist na tim svojim šahovskim putovanjima. U Indiji je velemajstor Kostić bio izmedju ostalog gost čuvenog šahovskog mecene generala Ser Umar Kajata Kana koji je bio pokrovitelj i sponsor indijskog šaha a naročito velemajstora Sultan Kana. Kada je maršal Tito išao na svoju “turneju mira” tamo su se još uvijek sjećali Bore Kostića pa su tadašnji maharadža od Čandagara i drugi poslali pozdrave starom velemajstoru po predsjedniku Jugoslavije kao i članu njegove svite poznatom novinaru i šahovskom majstoru Miroslavu Radojčiću.

Poznato je da je Bora Kostić bio inspiracija Štefanu Cvajgu za čuveni šahovski roman “Novela o Šahu”. Neko mi je rekao da se kost se na madjarskom kaže čent pa otud ime velemajstora u romanu t.j. Čentović. Nažalost, taj lik je prikazan kao neko ko je suv i neinteresantan a jedino što radi dobro je igranje šaha. Navodno šta se desilo je bilo ovako. Bora je u svom bečkom periodu igrao šah za pare u nekoj kafani. Jedna od njegovih redovnih mušterija je bio i poznati pisac Cvajg. Njemu su porazi teško pali a izgleda Bora mu se malo i potsmjevao pa je Cvajg jednom rekao: “Vidićeš ti kad ti ja napišem!”

U svoje vrijeme znao sam beogradskog majstorskog kandidata Relju Krstića. On je kao i ja bio kolekcionar šahovske literature. Pričao je da ponekad kupuje šahovsku literaturu od starog velemajstora Bore Kostića koji je živio sa (nevjenčanom?) suprugom u nekom manjem mjestu u Vojvodini. Bora bi mu javio na primjer da ima turnir “Keln 1911” na prodaju. Relja bi mu poslao pare i bio teško razočaran kada bi dobio pošiljku. Umjesto knjige to bi bila sveska u kojoj je Bora svojom rukom zabilježio sve partije dok su igrane. Kostić je često ručno bilježio sve partije dok su još u toku, u periodu dok je radio u Njemačkoj rano u dvadesetom vijeku, ponekad čak i kada nije bio učesnik turnira. Ja medjutim smatram da takva sveska ima veću vrijednost od neke osrednje publikacije jer je sve partije i komentare svojom rukom napisao čuveni igrač i svjetski putnik velemajstor Bora Kostić.

Bilo bi interesantno znati šta se desilo sa Kostićevom šahovskom zaostavštinom poslije njegove smrti? Obično u takvim slučajevima dalji rodjaci ili u ovom slučaju žena ne razumiju pravu vrijednost pa daju sve u bescijenje ili još gore bace u smeće.

Ponešto se o velemajstoru Bori Kostiću može naći na internetu ali je pretraga komplikovana izmedju ostalog zbog toga što je Bora Kostić dosta često ime. Naravno svi znamo za čuvenog fudbalera Crvene Zvezde Boru Kostića, tu je i ugledni geolog a ja sam na primjer u beogradskom šahovskom klubu “Slavija” lično poznavao prvokategornika Boru Kostića. Inače što se tiče velemajstora njegovo ime se nekada navodi kao Boris, nekada Bora a ponekad i Borislav.

Detaljnu informaciju o Kostiću nije lako naći ni na internetu. Takodje partije. Istina na www.chessgames.com ima baza sa 207 Kostićevih partija. Mnoge Kostićeve partije se ne nalaze u šahovskim bazama i uopšte ih je teško naći osim u starim publikacijama kojih više nema u prodaji. Gledam u Chessbase 9 i vidim igrao je Bora sa Aljehinom, Kapablankom, E. Konom, Amosom Bernom, Nimcovićem, Maršalom, Rubinštajnom, Vidmarom, Rotlevijem, Tajhmanom, Levenfišem, Šlehterom, Tartakoverom itd. Od svih Kostićevih partija najpoznatija i najviše objavljivana je jedna mala zabavna ali polukorektna minijatura protiv Miloka igrana u Kelnu 1912 godine.

Beli: Milok           Crni Bora Kostić

1. e4 e5 2. Nf3 Nc6 3. Bc4 Nd4 4. Nxe5 Qg5 5. Nxf7 Qxg2 6. Rf1 Qxe4+

7. Be2 Nf3 mat 0-1

Vojin Vujošević.

(Nastaviće se)

(Tekst iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori -Dr. Milan Vidmar


(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot 

Naši Majstori

Izdanje šahovske knjižare Milana E. Brajera

Beograd – Jovana Ristića ul. 24.

Štamparija “Grafika” – Radojka S. Albulova- Beograd,

Kosmajska 51, Telefon 29-7-17

Gospodinu

Stevanu Ćiriću

pretsedniku jugoslovenskog šahovskog saveza

pretsedniku Narodne skupštine

koji je toliko mnogo učinio za naš šah

Predgovor

Kod nas se šah sve više širi. Sve češće čitamo u novinama da se u nekom malom mestu u unutrašnjosti osnovao klub i lepa šahovska igra i tamo stekla nove prijatelje.

S tim u vezi javlja se i potreba šahovske literature. Izuzev nekoliko udžbenika i jednog časopisa kod nas je skoro nema. A šahovska knjiga je ono što stvara celinu u celom šahovskom pokretu, čiju organizacionu stranu ostvaruje Svetska šahovska federacija, a umetničku i sportsku veliki šahovski majstori.

I mi imamo šahovske majstore, ali ih naša javnost malo i nedovoljno poznaje. Zato je zadatak ove knjižice da našim šahistima ukratko pretstavi njihove ličnosti i dela.

Beograd, marta 1936 god.

                                                                   B. Tot

UVOD

          Šahovska igra je svet za sebe. Nema ona veze sa brigama sadašnjice ni budućnosti i onaj ko hoće da se vine u jedno carstvo slobode i pravičnosti taj treba da, s vremena ne vreme, igra šah.

          Igraju ga mnogi, na mnogo raznih načina. Neko sa larmom neko tiho, ali svi za svoje zadovoljstvo. Neko ga zanima manje nekoga više, a neke čak toliko da se zainteresuju za njegovu suštinu.

          Ima mladjih ljudi koji ga prigrliše u tolikoj meri da svestrano proučavaju njegove zakone i sisteme, po kojima treba igrati. Od njih kasnije poneki postaje šahovski majstor.

          Po pravilima naših šahovskih organizacija za majstora priznaje Savez onoga ko pobedi na utakmici naših najboljih amatera. Ovakva takmičenja se obično drže svake ili svake druge godine i daju t.z. saveznog ili nacionalnog majstora.

          Viši rang od ovih su internacionalni majstori, oni koji su već i na medjunarodnim turnirima postigli uspeh.

          Onda dolaze veliki majstori (ili velemajstori), oni koji imaju nekoliko prvih nagrada na internacionalnim turnirima.

          Iznad svih je svetski šampion.

          Poznato je da sada prvenstvo sveta drži holandski profesor dr. Maks Eve, koji je nedavno pobedio u meču dosadašnjeg svetskog prvaka Rusa dr. Aljehina.

Komentar Vojina Vujoševića:

Knjižica majstora Bore Tota je formata 11 x 15,5 santimetara, sa mekim koricama, 120 strana. Na poledjini piše “CENA 20 dinara”. Po pričanju moje majke Kristine u to vrijeme radnik bi kopao čitav dan za 2 dinara. Milan E. Brajer je izdao i druge šahovske knjige kao na primjer: H.R. Kapablanka “Moja Šahovska Karijera”, Ovadia J.M. “Brillante Kombinationen Berumter Schachmeister”, i istu knjigu na srpskom “Briljantne Kombinacije Znamenitih Šahovskih Majstora” itd. To je bilo vrijeme kada šahovske literature na našim prostorima jedva da je i bilo pa su knjige kao “Naši Majstori” i druge koje sam naveo bile od ogromne važnosti za razvoj šaha.

Ovu knjigu sam kupio u nekoj antikvarnici u Beogradu još 9. aprila 1964 g. Računam da su sva autorska prava itd istekla davno a da će štivo biti zanimljivo članovima ŠAH-MAT Liste. Trudim se da u kucanju ne napravim greške a sve ponavljam doslovce čak ponavljam greške koje je autor ili slagar napravio još daleke 1936. godine. Font koji koristim je YuTimes size 14. Moji komentari će biti odvojeni od same knjige tako da je ne kvarim.

Što se tiče majstora Tota o njemu sam već pisao a nešto od toga ću ponoviti kada dodjemo na poglavlje koje je posvetio samom sebi.

Tot je objasnio da se majstorska titula u šahu u Kraljevini Jugoslaviji mogla dobiti jedino pobjedom na turniru najboljih amatera iz čitave zemlje koji se održavao jednom godišnje ili čak svake druge godine. To nije bilo lako postići.

Tako su majstori postali izmedju ostalih Svetozar Gligoric, Vasja Pirc, Petar Trifunović itd. U Torontu je do prije nekoliko godina živio posljednji majstor iz te generacije Beogradjanin dr. Djordje Berner inače ruskog porijekla. On je tu titulu ostvario pred sam početak drugog svjetskog rata.

Medjutim prije prvog svjetskog rata takav turnir se igrao jednom godišnje u Njemačkoj. Igrali su najbolji “amateri” iz čitave Evrope a samo je jedan postajao majstor. Tako su majstori postali Tarrasch, Lasker, Aljehin, Nimcovič itd.

Vojin Vujošević.

INTERNACIONALNI MAJSTORI

Dr. Milan Vidmar

          Rodio se u Ljubljani 1885 g. Profesor je elektrotehnike na ljubljanskom Tehničkom fakultetu. U svojoj struci veliki je naučnik i napisao je niz knjiga koje su štampane u Nemačkoj.

          Za vreme studija u Beču stekao je prvu šahovsku naobrazbu i prviput javno nastupio na amaterskom turniru Bečkog šah-kluba, krajem 1902 g. Otada sudeluje na mnogim priredbama u Beču i, kako stalno napreduje, dobija pozive na velike medjunarodne utakmice. Prvi veći uspeh je treća nagrada u Pragu 1908 g.

Na velikom turniru u San Sebastianu 1911 g., gde igraju sve sami čuveni majstori, biva drugi sa Rubinštajnom, posle mladog Kapablanke, kasnijeg prvaka sveta. Tako ulazi u red velikih majstora. Od rezultata koji zatim slede značajne su mu pobede u Budimpešti 1912 g., gde osvaja prvenstvo Madjarske pred Marocijem i 1918 g. na dva manja turnira, u Berlinu i Beču.

Posle rata, prviput nastupa na svetskom turniru u Londonu 1922 g. i dobija treću nagradu, iza Kapablanke i Aljehina.

Onda opet duže vremena ne igra, do kraja 1925. g., kada u Hestingsu završava mrtvom trkom sa Aljehinom, na manjem božićnjem turniru.

Njegova šahovska karijera dostiže kulminaciju velikim turnirom na Semeringu 1926 g. Opet je treći, iza Špilmana i Aljehina, a ispred serije prvoklasnih majstora. Tako postaje jedan od kandidata za prvenstvo sveta.

Sledeće godine dobija poziv na turnir šestorice velikih majstora u Njujorku, na kome se tadašnji prvak sveta Kapablanka bori sa svojim rivalima. Vidmar, postaje časno četvrti, ali linija njegovih uspeha počinje da se spušta.

U Londonu iste godine dobija četvrtu nagradu, u Karlsbadu 1929 g. deli petu, a u San Remu 1930 g. ostaje bez nagrade.

Sledi manji uspon: na Bledu 1931 g. deli četvrtu nagradu, a na relativno manjem turniru u Sliaču 1932 g. deli prvu, sa Florom. Medjutim u Ujpeštu 1934 g. zaostaje na osmom mestu.

Za nacionalni tim igrao je, na čelnoj tabli, na olimpijadama u Pragu i Varšavi, ali sa skromnim rezultatima.

*

Kada pregledamo uspehe dr. Vidmara vidimo da on nema onoliko prvih nagrada kao drugi veliki majstori. Medjutim, ne smemo zaboraviti da se on nije isključivo bavio šahom, kao većina od njih, i da je igrao mnogo manje turnira. Njega čini velikim i uzdiže ga u prve majstore sveta činjenica da je većinom igrao samo na najvećim utakmicama i skoro uvek dobro prošao. Ako i nije dostigao svetske prvake Aljehina, Kapablanku i Laskera, pokazao se dorastao velikim majstorima Rubinštajnu, Nimcoviću, Bogoljubovu i drugima.

U stilu njegove igre, ima nečeg zdravog i prirodnog. Odaje veliki zamah i energiju, koja krči sigurne puteve. Pretežno je taktičar i jači je u navali, ali ume i lukavo da se brani.

Mi bismo rekli, da njegov protivnik ima utisak kao da se gura sa divom.

*

Igrano na medjunarodnom turniru u Londonu 1922.

HOLANDSKA ODBRANA

Beli: dr. Vidmar – Crni: dr. Tartakover

1. d2-d4              e7-e6

Crni hoće da izbegne Staunton gambit 2. e4.

2. c2-c4               f7-f5

3. e2-e3               Sg8-f6

4. Sb1-c3            Lf8-b4

5. Lc1-d2

  U holandskoj igri ne treba da se dozvoli udvajanje c-pešaka.

5. …                    O-O

6. Sg1-f3             Dd8-e7

Crni uzima Tajhmanov sistem, koji teži da sprovede e5.

7. Lf1-d3

Beli dozvoljava e5 i trudi se da oslabi crno kraljevo krilo, posle čega dijagonala c3-h8 postaje odlučujuća.

7. …                    d7-d6

8. Dd1-c2            g7-g6

9. a2-a3              Lb4:c3

10. Ld2 : c3        Sb8-d7

11. O-O-O          e6-e5

12. d4 : e5          Sd7 : e5

Možda je bolje d:e5.

 13. Sf3 : e5                  d6 : e5

 14. f2-f4!

Izgleda jako riskantno, ali otvara diagonalu c3-h8, na kojoj počinje silan napad.

14.    …               e5-e4

15. Ld3-e2                   Lc8-e6

16. h2-h3            a7-a5

Crni ima slabo kraljevo krilo i teško je naći dobru odbranu. Hoće da brani

tačku g6 daminim topom.

17. g2-g4            Ta8-a6

 Na f : g4 18. h : g4 sa pretnjom g5 i D : e4. Ako S : g4 20. D : e4, Sf2 21. De5.

18. g4-g5            Sf6-d7

19. h3-h4            Le6-f7

20. h4-h5            g6 : h5

21. Le2 : h5        Lf7 : h5

 Na L:c4 odlučilo bi 22. Lf6, De6 23. T:d7.

22. Th1 : h5        Tf8-f7

23. Td1-d5!

Najteži potez u partiji. Beli napušta direktni napad na kraljevo krilo i odlučuje

se za akciju u centru. Hoće da iznudi c5 i osvoji polje d6. Koliko je taj

manevar bio ispravan pokazuje dalji tok igre.

23. …                  a5-a4

24. Dc2-d1!

Pretnjom Dd4 prisiljava crnoga na c5.

24.    …               c7-c5

25. Th5-h6!                  Ta6-g6

26. Th6 : g6        h7 : g6

27. Td5-d6                   Sd6-f8

28. Dd1-d5                   De7-c7

29. Lc3-e5                   Dc7-a5

Poslednji pokušaj. Crni je potpuno vezan i nemoćan. Beli ne mora da se boji

tih nekoliko šahova.

30. Kc1-b1!

Na 30. Kd1, Da8 bilo bi 31. Td8 pogrešno, zbog D : d8 31. D : d8, Td7 i crni dobija natrag damu.

30.    …               Da5-e1+

31. Kb1-a2                  De1 : e3

32. Td6-f6          De3-b3+

33. Ka2-a1                  Sf8-e6

34. Tf6 : e6         Kh8-h7

35. Te6-e8          Tf7-g7

36. Dd5-d7 Crni predaje

(Primedbe po mariborskom “Šahu”).

Komentar Vojina Vujoševića:

Velemajstora dr. Vidmara nisam nikad sreo ali sam počeo pratiti šahovska zbivanja u vrijeme dok je on još bio ponešto aktivan.

Očigledno se radilo o velemajstoru velikog formata koji se oformio kao igrač još prije prvog svjetskog rata. Tada su Njemačka i Austrija bile glavni centri šaha. Vidmar je imao prilike da igra ne samo sa Aljehinom, Laskerom i Kapablankom nego i Rubinštajnom, Nimcovičem, Tarašom, Čigorinom, Bogoljubovom, Jejcom, Durasom, Šlehterom, E. Konom, Tajhmanom, Tartakoverom, Marocijem, Kostićem, Bernštajnom, Maršalom, Janovskim, Retijem, Znosko-Borovskim, Brajerom, Mizesom, Levenfišem, Rotlevijem, Freimanom, Markom, Volfom, Perlisom, Albinom, Duz-Hotimirskim, Bernom, Alapinom, A. Rabinovičem, Von Bardelebenom itd. Početak njegove karijere se gubi u magli neke vrste šahovske mitologije.

Šahovski velemajstor, inženjer, doktor nauka, profesor univerziteta Milan Vidmar je rodjen 22. juna 1885 a umro je 9. oktobra 1962.

Sin velemajstora Vidmara, takodje Ing. Milan Vidmar, je bio poznati internacionalni majstor u šahu. U nauci stariji Vidmar je postigao mnogo pa se sjećam da je Botvinik, takodje inženjer elektrotehnike, rekao jednom prilikom da bi on rado mijenjao svoju titulu prvaka svijeta u šahu za ono što je dr. Vidmar postigao u nauci.

Ako sjećanje ne vara Vidmar je bio u kasnijim godinama i sudija nekih mečeva za svjetsko prvenstvo kao i nekih važnih turnira. Mnogo se trudio da utiče na igrače na jednom velikom turniru da ne prave kratke remije. Kada ništa nije pomoglo stari Vidmar je zaustavio satove i sa pozornice se obratio publici kojoj se izvinio zbog svih tih kratkih remija. Jedan od prisutnih novinara ga je potsjetio da je i on dok je bio mladji bio autor priličnog broja salonskih remija, te da nije jasno kakvo on to ima pravo da prigovara drugima za iste takve greške kakve je sam pravio. Na to je Vidmar ne gubeći glavu odgovorio da su mnogi sveci u svojoj mladosti bili grešnici!

Vojin Vujošević.

(Nastaviće se)

S.B.Ristić: Magija šaha: umetnost u obliku igre – O REMIJIMA, NE BAŠ S LJUBAVLJU


O REMIJIMA, NE BAŠ S LJUBAVLJU

Već je ovde u odeljku „Najduhovitiji“ spomenuta opaska V.M. Malpasa da „remi obično nudi igrač koji je u izgubljenom položaju, u nadi da njegov protivnik to još nije shvatio!“ Naravno, protiv ove opaske niko nema ništa protiv, ali dogovoreni remiji nigde nisu omiljeni. Ali, neki remiji su prosto sanjani..

Harizmatični mađarsko-američki velemajstor Pal Benke (1928-2019) nekad je žarko želeo remi u duelima sa Mihailom Taljem na Turniru kandidata 1959. (Bled-Zagreb-Beograd) žaleći se na „urokljive oči“ slavnog gusara iz Rige. U tu svrhu u partijama protiv Talja nosio je naočari sa crnim staklima. Kao što se zna – uzalud: bilo je 4:0. Ali Benke, inače posebno cenjen i kao kompozitor šahovskih problema, smatrao je da su „prijateljski“ remiji dopušteni-posebno u ekipnim takmičenjima. Ali to svakako nije nešto, što se pamti. Već…

Vlastimil Hort (1944-) češki velemajstor u izvanrednom intervjuu sa velemajstorom Mihajlom Stojanovićem za „Politiku“, dao je savet, ili je to bio i apel mladim igračima: „Ne remizirajte bez borbe. Za mene je takav remi kao da kradem od sebe“

A upečatijive su i priče o Korčnoju i remijima.

Kada je na „Memorijalu Talja“ 2005. u Moskvi mladi ruski šampion Petr Svidler remizirao sa Anandom kao beli posle 15 poteza, Korčnoj ga je upitao: „Tako brzo!?“. Svidler je odgovorio: „Pa, Anand.“ Na šta je Korčnoj rekao:

„Šta, ti svaki dan imaš priliku da igraš sa Anandom!“

A na Kubi, gde je šah kao retko gde omiljen, održana je 1966. godine Šahovska olimpijada, pa su na slobodne dane poznati velemajstori igrali simultanke. Na jednoj je igrao i slavni vođa kubanske revolucije i ikona pobunjenika širom planete, Če Gevara. I Korčnoju su rekli: Če mnogo voli šah, remiziraj, to bi mu značilo.

I kad se Korčnoj vratio u hotel, pitali su ga kako je bilo. „Odlično, sve sam ih razbio.“ A sa Čeom? – stiglo je brzo pitanje. „I njega, pojma nema sa kata-lonskim otvaranjem!“

Inače, Če je godinu dana kasnije, 1967, ubijen u Boliviji.

ZLATNA PRAVILA

RETI je rekao: „Zlatno je pravilo da nema zlatnih pravila“. Iako šahisti znaju da je u stvari tako, svi žele neka pravila, pa dajemo neka, koja mogu i da budu korisna.

1. JEDINA greška u šahu je precenjivanje protivnika (Emanuel Lasker, 1868-1941, svetski prvak od 1894 do 1921, i posle gubitka krune od Kapablanke nastavio sa vrhunskim rezultatima do dobi od 67 godina. „Optuživali su ga da koristi hipnozu protiv rivala, baca uroke i služi se psihološkim trikovima. U stvari, bio je fantastični borac“ (Golombekova Šahovska enciklopedija). Rođen u Nemačkoj, umro u Njujorku, ali je mnogo igrao na velikim turnirima u Rusiji, pa se smatra da je jedan od najzaslužnijih za kredo ruske šahovske škole: „Ne plaši se, ne veruj, ne moli (remi).“ (Ovaj kanon već je pomenut u prvom odeljku).

2. „VODITE napad tako da kad je vatra napada ugašena ona ipak nije pogašena“. (H. Pilsberi, I 1872-1906, slavni Amerikanac, kreator mnogih ideja, posebno u daminom gambitu, umro mlad da ostvari predviđeni meč za krunu sa Laskerom). „Pravilo Polsberi“ naročito je na očaj rivala sjajno primjenjivao Mihail Talj, smatra Gena Sosonko u nadahnutoj knjizi sećanja-eseja „Tada“ (Togda).

3. U NEDOSTATKU dobrih poteza treba igrati loše (Zigbert Taraš, 1862-1934, veliki nemački majstor, „čija slava počiva i na reputaciji pisca i na varijanti daminog gambita, koja s pravom nosi njegovo ime“ (Golombek).

4. SVAKA varijanta duža od pet poteza sadrži „rupu“ (grešku) je stav koji je prvi izneo prerano umrli ruski velemajstor Leonid Štajn (1934-1973). Taj stav potvrdio je i Kasparov.

5. LEPOTA je strašna sila (F. Dostojevski). Šahisti to dobro znaju. Lepi, neočekivani potezi šokiraju protivnike, koji kasnije hladne glave ponekad pronalaze rešenje. Ali kasno.

I onda na kraju upozorenje-savet onima koji su u blizini igrača na 64 polja: Kada šahist izgubi partiju, on u tom trenutku smatra da je to najgore što je moglo da mu se desi u životu!

Srećom, to ga brzo prođe.

Ljubomir Ljubojević je u intervjuu za slovenačku štampu, na Olimpijadi na Bledu 2002, kada je poslednji put predvodio reprezentaciju Srbije (kao uvek odlično) rekao:

„Ja na neki način razumem Kasparova. Za njega, koji je bio šampion, poraz je kraj sveta. Za mene – poraz je deo igre“.

A Svetozar Gligorić je napisao knjigu „Igram protiv figura“.

Svuda omiljen: Ljubomir Ljubojević (1950-)

S.B.Ristić: TAMNI VITEZ: KASPAROV – DEMONI I ANĐELI


„BOŽE, ČUVAJ GARIJA“

Mađarski velemajstor Andraš Adorjan (1950-), jedan iz novog talasa, skrenuo je pažnju s originalnim idejama i bio je u timu Kasparova za prvi meč sa Karpovom u Moskvi 1984. 0 tom velikom meču i traumatičnoj borbi napisao je i knjigu „Kvo vadis, Gari“ (Manhajm, 1990). Knjiga je u Rusiji prevedena pod naslovom „Bože, čuvaj Garija“.

Adorjan piše: „I pre 9. partije bilo je mračno raspoloženje, rezultat 0:3, a onda je došla katastrofa. Deveta partija prekinuta je u remi poziciji. Međutim, u nastavku je Karpov šokirao Kasparova paradoksalnim Sg2, i iznikla teška pozicija još se mogla braniti, ali je Kasparov, rastrojen greškom, izgubio bez otpora.* Posle partija smo se okupljali u sobi Garijeve mame, pa išli u restoran gde bi zasedao „vojni savet“. Kada sam došao do sobe, čuo sam Garijev glas kroz zatvorena vrata. Kako možete pogoditi, nije govorio šapatom. I kako je do mene doprlo, jedna reč se često ponavljala: »Idioti«, a ona u ruskom jeziku označava isto kao u većini evropskih jezika. Posle nekoliko trenutaka kolebanja otvorio sam vrata. Garijeva tirada se nastavila i moje poznavanje jezika nije dozvolilo razumevanje svih epiteta, ali po licima prisutnih jasno je bilo da nisu laskavi. Ja sam jedini bio izuzet od primedbi, možda što i nisam bio zvanični sekundant, već pomoćnik »po prijateljstvu«. Gari se malo stišao, ali je atmosfera ipak bila užasna. Sutradan kad smo završili obed sa Dorfmanom i Garijevom mamom, ja sam rekao: Gari, mislim da trebamo porazgovarati o poslednjoj sceni. Ti si bezuslovno bolji šahist od nas, a mi slabiji od tebe. Ali, ti ne možeš sumnjati u nas da činimo sve što možemo. Mi svi snosimo deo odgovornosti, ali u datoj situaciji ti si prvi insistirao na gh gh, za vreme naše analize posle prekida partije. Tako da ne možeš nas kriviti za grešku, koju si ti prvi učinio, posebno ne takvim tonom. Tek posle u narednim mečevima ja više nikad nisam bio u ekipi Kasparova.“

* ŠOK: posle 46…gh, umesto očekivanog 47.gh, šokirajuće 47.Sg2!!

PARADOKS ŽIVOTA

KAO što smo rekli, arhisuparnik Kasparova bugarski trener, guru i sve to zajedno sa svojim učenikom Topalovom, Silvio Danailov, po objavi 13. svetskog prvaka o povlačenja, imao je reči pune hvale, ali i kritike: „Posle njega ostaje velika praznina. Svi su od njega učili. Fantastičan borac sa genijalnim idejama. Njegovo značenje za popularnost šaha u celom svetu može se meriti samo sa delovanjem Fišera. Mi se nadamo da je ovo ipak samo tajm-aut Kasparova i da će se predomisliti.“

„Moram da dodam“ – nastavio je Danailov – „Posle njegovog odlaska svima će biti lakše. Kasparov, čovek sa tipičnom diktatorskim sklopom, o demokratiji – po mom mišljenju – nema ni najmanju predstavu. Ako neko ne deli njegov stav, automatski postaje njegov neprijatelj. I baš taj čovek hoće da se bori za demokratiju u Rusiji protiv predsednika Putina. Paradoks života.“ („64″, broj 4 iz 2005, izveštač iz Linaresa Jurij Vasiljev).

Večiti rival Anatolij Karpov je situaciju sažeo: „Kasparov sada živi u Njujorku, a ja u Rusiji“.

A Aleksandar Halifman (1966-), svetski prvak po kup sistemu u Las Vegasu 1999, tek nešto mlađi od Kasparova, tri godine, nikada nije krio da se u mnogo čemu razilazi sa slavnijim kolegom. Poznata je njihova fotografija iz Linaresa 2000, pred partiju, kada pružaju ruku jedan drugom, uopšte se ne gledajući. Halifman, ne bez ponosa, ističe da je njegov bilans sa Kasparovom 2:2 (četiri remija) i da je njegova tvrda igra sa crnim figurama u poslednjem kolu u Redjo Emiliji 1991. onemogućila ovog da sam trijumfuje. Strogo nevezano, Halifman u jednom intervjuu ističe:

„U vreme haotične tranzicije u Rusiji devedesetih, kada se u nekoliko dana na ulicama Moskve pojavilo dvesta hiljada dece-prosjaka, desetak ruskih velemajstora emigriralo je u Nemačku. Otišao sam i ja. Ali nisam se tamo osećao svoj. I kada mi je moj stari trener Genadij Nesis poslao pismo – Dobro, samo nigde zimi breze ne šume kao na Nevi, u Sankt Peterburgu – ja sam se posle pola godine vratio, i 1999. postao sam svetski prvak”.

DEMONI I ANĐELI

NAVELI smo tek neka protivrečna mišljenja. A odavno je rečeno da šah i ne bi postojao da nema dva suprotstavljena stava, ali stoji pitanje: U šta se pretvorio toliko obožavani junak, dočekan sa tolikim zanosom?

Zaista, zar je morao da izjavi povodom zatočenja Fišera u Tokiju, po poternici SAD zbog igranja meča sa Spaskim u Jugoslaviji 1992. godine, da je hapšenje po zakonu? A istovremeno su šahisti širom sveta nosili majice sa sloganom: „Free Bobby Fischer!“.

Jedan od najtalentovanijih, ruski velemajstor i trener Spaskog Aleksandar Toluš (1910-1969) imao je tajni zavet: „Veliki šampion može postati samo onaj koji je u mladosti bio gladan, siromašan

i zao“. A nemački pesnik Rajner Maria Rilke: „Ne oduzimaj moje demone, jer će i moji anđeli otići“.

Da li je to dovoljna odbrana?

Ne znam, ali znam da je za Morfija* rečeno da je „Ponos i tuga šaha“. Za Kasparova se može reći isto, samo što se za Morfija to kaže sa velikim saosećanjem.

*

Pol Morfi (1837-1884), legendarni američki šampion.

Čudo od deteta, slavan po briljantnim partijama. Uz podršku šah kluba iz Nju Orleansa doputovao je u Evropu 1859, i pobedio u Londonu i Parizu poznate igrače. lste 1859. po povratku trijumfalno dočekan u Njujorku. Vrlo brzo oboleo, više nije igrao šah i umro u dobi od 47 godina, kao usamljen čovek. Međutim, njegov život i partije čudesno žive kao jedna od največih legendi šaha.

(Kraj)

Ovim nastavkom završavamo sa prenošenjem tekstova iz knjige Slobodana B. Ristića, dugogodišnjeg novinara „Večernjih novosti“ šahiste i fudbalera koji je pretočio svoju ljubav prema drevnoj igri u privlačnu knjigu pod nazivom „Magija šaha: umetnost u obliku igre.

S.B.Ristić: TAMNI VITEZ: KASPAROV – NEZAMISLIVO


NEZAMISLIVO

TURNIR u Linaresu 2004. nije obeležilo, nažalost, to da pobednik, drugu godinu zaredom, nije Kasparov, već Kramnik. Senzacija je bio događaj se desio, o njemu je obelodanjeno, a opet je sve nekako stavljeno pod tepih. Velemajstor Jevgenij Barejev napisao kao izveštač najprestižnijeg svetskog šahovskog časopisa, ruskog „64″ (uz holandski „New in chess“) sa „Linaresa 2004″:

„Mene je oneraspoložila epizoda sa 13. svetskim šampionom za vreme partije sa Topalovom. Trener bugarskog asa rekao mi je da je Gari Kimovič za vreme partije odlazio u svoju sobu. A to je, naravno, kategorički zabranjeno! Posebno u našem kompjuterskom veku, kada igrače pred partiju proveravaju metaldetektorom. Kako se kasnije ispostavilo Kasparov je to „po hodu turnira“ činio više puta – sudije su prosto zatvarale oči. On je u krajnjoj meri morao u prisustvu drugog igrača pozvati sudiju, koji bi ga ispratio u sobu. Reč nije o etici, već o pravilniku turnira. Pravila su obavezni da poštuju svi!“ („64″, broj 3 iz 2004).

Događaj je, iz današnjeg ugla, 2020. godine, a i ranije, prosto nezamisliv. Danas se otvoreno govori o varanju – i igrači ne smeju za vreme partije da imaju ni mobilni telefon, ni časovnik, a čak su u toaletima instalirane kamere.

Neki su se podsetili i incidenta sa godinu dana ranijeg Linaresa, 2003. Kasparov je neočekivano u 5. kolu izgubio od mladog zemljaka, petnaestogodišnjeg Tejmura Radžabova. Poraz je Kasparovu teško pao. Verovatno ne samo što je partija bila dvosekla i prednost se selila sa jedne na drugu stranu, već i više što je tako prekinuta njegova nepobedivost u Linaresu od 72 partije. I kada je na svečanom zatvaranju turnira partija Radžabov – Kasparov proglašena za „lepoticu takmičenja“ eksšampion je skočio na binu, oteo mikrofon voditelju i rekao da su „odluku donele neznalice!“

POVLAČENJE

IPAK, verovatno niko nije očekivao da će 2005. godina doneti i odluku o povlačenju nekadašnjeg šampiona iz takmičarskog šaha. Scena je opet bio Linares, mali gradić u Andaluziji, i koji je s pravom nosio epitet Sahovski Vimbldon“. Kasparov je u Linaresu od 1990. do 2005. učestvovao na 14 od 15 turnira. I na 9 bio pobednik! Na poslednjem turniru podelio je prvo mesto sa Topalovom. Organizator je samo iz njima znanih razloga zbog više pobeda crnim figurama proglasio Kasparova za pobednika, iako je Topalov dobio lični duel 1,5:0,5 i imao bolji dodatni kriterijum („Berger“). Kasnije je bugarski as dobio izvinjenje. Međutim, Kasparov je neočekivano na  lično sazvanoj konferenciji za štampu objavio poviačenje iz takmičarskog šaha. Bilo je to 10. marta 2005, i svi su bili iznenađeni, a jedan od mnogih koji je imao prave reči bio je i Silvio Danailov, trener bugarskog asa Topalova, i koji po prirodi posla i zbog istorije njihovih sukoba, nije bio sklon Kasparovu:

„Odlazi gigant šaha. Svima će nedostajati. I koji sti ga voleli, i onim drugima. Njegov stvaralački doprinos, ideje i ostvarenja, kao i uticaj na popularnost šaha, mogu se uporediti samo s Fišerom.“

Kasparov je kao razloge povlačenja naveo želju da se više posveti literaturi i „društvenom angažmanu“. U stvari, povremeno i dalje učestvuje na rapid elitnim turnirima, po ubrzanom tempu, i rezultati nisu ohrabrujući. I nisu u pitanju nagrade na tim turnirima. Kasparov je posle svega politički prezren u Rusiji, ali na Zapadu je druga priča („Jedan od najcenjenijih umova današnjice“). Ugovor za knjigu „Kako život imitira šah“ (Njujork, 2007) vredan je nagradi u mečevima za titulu. Ali, nešto je drugo bolelo. U Sent Luisu (USA) 2017, rapid turniru koji je bio zamišljen i kao „poslednje Garijevo ura“ doživeo je nezapamćeno teške poraze od mladih, Rusa Nepomnjaščija i Čeha Navare. Bio je vidno pogođen. I nije za utehu da je godinu ranije, opet u St. Luisu, bilo još gore.

KAO MORFI S AMATERIMA

KAO što je poznato, mladi su ponekad surovi sa starijima. Mladi Amerikanac (filipinskog porekla) Vesli So, igrao je protiv Kasparova 2016. u St. Luisu briljantno, ali partiju uvršćujemo i kao utehu ljubiteljima, jer pokazuje da i najveći igrači mogu da budu katastrofalno nadigrani:

Vesli So – Gari Kasparov
St. Luis 2016

1.Sf3 g6 2.e4 Lg7 3.d4 d6 4.c4 Lg4 5.Le2 Sc6 6.Sbd2 e5 7.d5 Sce7 8.h3 Ld7 9.c5! dc 10.Sc4 f6 11.d6 Sc8 12.Le3 b6 13.0-0 Lc6 14.dc D:c7 15. b4! cb 16.Tc1 Sge7 17.Db3 h6 18.Tfd1 b5 19. Sc:e5! fe 20.L:b5 Tb8 21.La4 Db7 22.T:c6 S:c6 23.De6+ Se7 24.Lc5 Tc8 25.L:e7 1:0.

Aniš Giri, još jedan od mladih lavova, komentarisao je partiju u „New in chess“ sa surovim naslovomi „Povratak u budućnost“ i rečima: „Izgledalo je kao kad je Morfi igrao sa amaterima“.

Da sve bude tužnije, ili da možda sve bude kako jeste, sledeće godine u Sent Luisu Kasparov je u duelu sa Nakamurom opet vratio potez! Hikaru se samo nasmešio i nije insistirao. Ona tamnija strana kolala je, u krugovima koji znaju, već dugo.

(Nastaviće se)

S.B.Ristić: TAMNI VITEZ: KASPAROV -ZAPREPAŠĆENA JUDIT POLGAR


PARALELA

„KALIGULI je bilo 25 godina kad se zacario. Retko je u svetskoj istoriji ijedan vladar dočekan sa većim zanosom i nikome nije bilo lakše udovoljiti skromnim očekivanjima svog naroda. Toliko je bilo prilika da ga istorija pamti kao »Kaligula Dobri«, ili »Kaligula Mudri« ili »Kaligula Spasilac«. Ali, nije bilo tako. I sećanje na dečaštvo tome je doprinosilo. Njegov otac, omiljeni vojskovođa, vodio ga je u vojne pohode, i vojnici, ti momci tvrdog srca, veoma su zavoleli dečaka, govorili da on svojim prisustvom donosi sreću i da će postati veliki car i zadobiti mnogo velikih pobeda, i to je bilo vrlo loše za dete koje je već bilo ružno razmaženo“. (Robert Grejvs „Ja, Klaudije, car i bog“).

PRVA ŽRTVA

I KASPAROV je ušao u politiku. Prvo izokola kao borac za ljudska prava. Izneverio je prijatelje. Stekao je nove. I prva žrtva je bila Srbija i srpski šah. Angažovanjem Kasparova Srbija je isključena sa evropskog prvenstva 1992. godine u Debrecinu posle prvog kola, iako je organizator, mađarski savez, bio protiv. Zatim zabrana učešća na Olimpijadi u Manili takodje 1992, formalno odlukom filipinskog MIP. I to nije bilo sve. Potpisao je zahtev za bombardovanjem Beograda 1999, iako je to kasnije negirao. Dotle su podršku Beogradu slali velemajstori Boris Spaski, Najdžel Šort, Čeh Smejkal, Slovak Ftačnik, Hans Rej (Holandija), Boris Alterman (Izrael), Judit Polgar je pisala: „Užasnuta sam, upravo vidim – bombardovani su ljudi iz TV Beograd“ …A Kasparov je 2004 osnovao „Komitet 2008″ – za izbore 2008 – i poželeo da postane predsednik Rusije, ali sa antiruskom politikom. Ipak je to bilo previše.*

———-

*Autor ovih redova nema dokaza da je ulazak Kasparova je politiku projekat nekog M5, ali jednostavno ne želi da poveruje da je to njegova autonomna odluka, jer je nekada tvrdio da je „Izrastao iz ruske šahovske kulture, ruske kulture uopšte“.

ZAPREPAŠĆENA JUDIT POLGAR

NA 64 polja uspesi su se i dalje nizali, iako je događaj sa super turnira u Linaresu 1994. opet bacio tamno svetlo. Roman Toran, veliko ime španskog šaha, napisao je u uglednom madridskom listu „ABC“ da je Kasparov vratio potez u partiji sa Judit i da video snimak sve dokazuje. U burnoj partiji u jednom trenutku Kasparov je svog skakača sa d7 (o)stavio na c5, onda ga hitro vratio na d7, i konačno učvrstio na f8. Potezom na polje c5 poraz bi bio neminovan, i na video snimku se vidi zaprepašćeno lice Judit Polgar. Ona, koja je na Olimpijadama predvodila mušku selekciju svoje zemlje, dostojanstveno je nastavila da igra i na kraju čak izgubila.

Judit Polgar (1976-)

Polemika se nastavila, pa je organizator turnira izdao saopštenje „da je stvar prenaduvana i da sve to šteti ugledu takmičenja“. „Stvar“ je komentarisao i Jevgenij Barejev, nekada drug Kasparova iz olimpijske reprezentacije Rusije, danas inače kapiten kanadske selekcije:

„Kasparov je svojevremeno rekao ako se figura tek malo ispusti to se ne računa. To jest, za njega se ne računa. Njegov »etički kod« dozvoljava da se potez vrati. Kamere snimale i video pokazivali. Od tada ja Kasparovu ništa ne verujem“.

Jevgenij Barejev (1966)

Fascinantno je međutim samopouzdanje Kasparova, On ovo mišljenje Barejeva i slična navodi u knjizi „Moj šahovski put“ kao razlog za neuspeh na pomenutom turniru. (Pobedio ubedljivo Karpov sa 11 iz 13, Kasparov i Širov po 8,5 itd). „Igrajući na fonu tih intriga oko partije sa J.P. propustio sam priliku da se uključim u borbu za prvo mesto. Igrajući u 6. kolu s Karpovom ponovo Karo-Kan, varijantu u kojoj sam ga pobedio dvaput u Amsterdamu 1988, i dvaput u Linaresu (1992 i 2001), ovoga puta se »igra nije složila« i bio je samo remi“.

GUBITAK KRUNE


Naravno, na veliku šahovsku scenu pristizali su mladi lavovi. Posebno Vladimir Kramnik, koga je baš Kasparov uspešno uveo kao veoma mladog, sa 16 godina, u olimpijsku reprezentaciju Rusije. Kramnik je jedan od retkih koji nikada nije imao strah pred Kasparovom. Na velikim rapid turnirima (ubrzani tempo) u Moskvi na „Kupu Kremlja“ smatrao je sebe favoritom u odnosu na Kasparova! I Gari je posle trostrukog neuspeha zaključio da „Kup Kremlja“ nije „njegova teritorija“. Ali, tek je dolazilo glavno.

U meču za svetsku krunu 2000. u Londonu Kramnik je pobedio Kasparova 8,5:6,5 (2:0 uz 13 remija). Bilo je surovo i mučno. Veliki šampion je bio potpuno nemoćan. Sam Kasparov je bio razočaran i napisao je da sada počinje „život posle smrti“ („Moj šahovski put“). Ipak, bilo je još velikih rezultata, pobeda 2001. u Vajk an Zeu i Astani takođe 2001, gde je konačno u duelu s Kramnikom pala i „berlinska stena“, koja mu je u Londonu donela besane noći. AIi, onda se dogodilo i nezamislivo.

(Nastaviće se)