Intervju sa IM Dejanom Nestorovićem (2)


Kako je mnogo pitanja tek dotaknuto u prvom intervjuu, napravljen je  drugi dio intervjua sa IM Dejanom Nestorovićem. Ovom intervjuu je prisustvovala i supruga IM Dejana Nestorovića, WFM Irena Nestorović, tako da je napravljeno i nekoliko zajedničkih slika na terasi sa pogledom na Lušticu i Porto Novi, od kojih evo jedne.

Goran Tomić: Sada, posle nekoliko dana nastavljamo razgovor sa IM Dejanom Nestorovićem. Jedna od tema koju smo dotakli u prvom dijelu intervjua je bila poziciona žrtva. IM Dejan Nestorović je zajedno sa sinom Nikolom, velemajstorom napisao izuzetnu knjigu pod naslovom Tajne pozicione žrtve. Možete li nešto da kažete kako ste došli na ideju da napišete tu knjigu i kako se je realizovali?

IM Dejan Nestorović: Pa, ja sam napravio davno program po kome rade svi moji učenici i suština priče je da se krene od jednog nivoa na primer od 1600 ili 1700 i tako do 2450. Znači svi učenici koji su prošli taj program oni su dosegli do tog rejtinga. Stvarajući taj program napravio sam materijal koji se stvarao dugo godina, dodaje se, i pre izvesnog vremena krenuli smo u priču da napišemo prvu knjigu. Tema je bila odbrana i kontranapad. Druga knjiga o kojoj gospodin Tomić sada priča je priča o pozicionoj žrtvi i smatrali smo Nikola i ja da to može biti zanimljivo za širi krug kako ljubitelja šaha, tako i za mlade ljude, zato što ta tema nije baš često obrađivana. Mogu se naći pojedinačne partije, ali ne tako struktuirane, podeljene, ima i više zanimljivih delova. U prvoj knjizi, u takozvanom nižem nivou delovi su poziciona žrtva pešaka koja je jako retko obrađivana, nakon toga žrtva kvaliteta, pa figure, dame i za kraj – mi smo to nazvali Evergeen – znači priče iz klasike. U sledećoj knjizi za koju se nadam da će izaći do kraja ove godine, trebalo bi da se sve to podigne na viši nivo i praktično će biti komplikovaniji primeri. Znači, malo neobičniji odnosi žrtvi na primer kada damu date za dve lake figure, za neke pešake, u krajnjem slučaju jako, jako neobični odnosi. I u principu ja se nadam da ću napisati malo veći broj knjiga s obzirom kakav sam program napravio- u ovom momentu lično mislim da imam materijala najmanje za petnaestak knjiga i radim na tome da se to u nekom narednom period objavi.

G.T: Stvarno moram da primjetim da je sadržaj knjige izuzetan, ima ogroman broj ilustracija, i tehnički je izuzetno sređena. Ko je vršio tehničku obradu?

IM Dejan Nestorović: Obradu je vršio jedan kompletan tim. Pored porodice Nestorović, tu se nalazi jedan jako talentovan momak, Aleksa Mitrović, njegove ideje se vide u naslovnici i u samoj knjizi. Momak je iz našeg ugla pretalentovan i nadamo se da će se to u svakoj narednoj knjizi videti. Što se tiče štampanja probali smo da uradimo na visokom nivou, da bude uvek tvrdo ukoričeno izdanje na najfinijem mogućem papiru, da prosto pošto sam ja veliki ljubitelj knjiga i ne mogu a da ne kupim bilo koje izdanje knjige. Kuća nam je prepuna knjiga iz svake oblasti života i onda smo smatrali da tako to treba da izgleda, kako se nama dopada.

Irena Nestorović: Ima još nešto za knjigu što je vrlo važno. Izdavač je Šahovski informator. Tu nam je jako pomogao velemajstor Branko Tadić, on nam je dosta pomogao u svemu tome, a za prevođenje Ivan Marinković tako da je to vrlo bitno. Ivan je vrlo stručan, a kako sada stvari stoje i ostale će knjige ići preko Šahovskog informatora.

G.T: Usput da Vas obavjestim i da je kod nas objavljena jedna nova odlična knjiga koju je objavio gospodin Maksim Lutovac i imao već promociju knjige.

IM Dejan Nestorović: Znam za ranije knjige, a ovu još nisam video.

G.T: Da se vratimo na Vašu i Nikolinu knjigu Tajne pozicione žrtve. Zanimljivo da u knjizi ima partija iz ove, 2021 godine. Kada je knjiga objavljena?

IM Dejan Nestorović: Pre mesec dana.

G.T: Veliki je izbor partija koje povezuje ta poziciona žrtva. Knjiga je fantastična, stvarno za preporuku svima. Da se sada malo vratimo na ovu trenutnu situaciju u svjetskom šahu. Evo danas je Carlsen izgubio od Dude meč u rapidu i nije se kvalifikovao za finale Svjetskog kupa. Šta mislite o tome. Meni je to bilo prilično iznenađenje, iako ste prije par dana Vi sugerisali da je tako nešto moguće.

IM Dejan Nestorović: Ja sam Vam to i nagovestio, i tada sam rekao da kratki mečevi ne odgovaraju jakim igračima. Kada je došlo do produžetaka i dve ubrazane partije, ja smatram da je naravno favorit Carlsen, ali da on može da izgubi od mnogih igrača sličnih Dudi. Ne mislim samo na njega, jer taj momak je prosto sjajan. On je jedan od najboljih blic igrača sveta, drugo momak koji napreduje iz dana u dan. Prvi put sam ga video na turniru u Indiji i bio sam aspolutno oduševljen njegovom igrom. On je tad imao petnaestak godina, petnaest-šesnaest godina i rejting oko 2500. On je igrao savršen šah i tada sam već rekao da on mora da uđe u top 5. Nije prošlo mnogo, a on se tu pojavio, bio u top 10. Iskreno mislim da njegovi najbolji trenuci tek predstoje.

G.T: Sada se već plasirao na turnir kandidata i sve je moguće.

IM Dejan Nestorović: On ima savršene uslove i sad ćemo se opet vratiti na onu prethodnu priču o Savezima i šta se treba uraditi za podmladak. Ja smatram da bi šah mogao da napreduje na našim prostorima, Savez mora da uradi svašta. Pre svega da se brine o reprezentaciji i ljudima koji predstavljaju zemlju, mislim na najbolje moguće igrače, posle toga o ljudima koji dolaze, klincima koji dolaze. Bez toga prosto nema ničega. Ja kad se setim kad sam bio klinac, to je davno bilo, Boba Živojinović je za ove mlađe ljude potpuno nepoznato ime

G.T: Stariji ipak znaju da je bio poznat teniser, a i kasnije suprug Lepe Brene.

IM Dejan Nestorović: Mi smo se slatko smejali kada ga je društvo iz kraja gledalo i pričali smo – Bobo šta će tebi to, zašto ti lupaš po ceo dan lopticom u zid. On je govorio – Nemate vi pojma, pored tenisa tu ima i para i mnogo lepih devojaka. Nedugo zatim pojavila se ta sjajna generacija. U tom momentu ja mislim da 90 posto ljudi iz stare Jugoslavije nije znalo pravila tenisa, a šah se igrao na svakom ćošku. Znači vi ste mogli u Beogradu da vidite ljude koji igraju šah bukvalno na bilo kom delu Beograda- da li je to ulica, pijaca, šah klubovi, kafane. Danas je sve obrnuto. A to se sve desilo pojavom Novaka Đokovića, i te generacije …

G.T: Da li bi se mogao porediti poraz Đokovića na Olimpijadi u Japanu u kratkom meču na dva dobijena seta sa ovim poraznom Carlsena u meču od dvije partije? Novak obično pokazuje snagu u dužim mečevima i pri kraju tih mečeva je sve bolji kadda lomi protivnike.

IM Dejan Nestorović: Pa naravno. Ja mnogo svojim klincima pričam šta znači imati energije za šah, i mnogi ljudi se smeju kada se priča – u šahu treba energija. Oni nisu dovoljno upoznati sa tim. Lično mislim da u tenisu, ovo što se desilo Đokoviću je klasičan slučaj nedostatka energije, odnosno preteranog rasipanja. Razgovarao sam sa Veljom Ivićem, to jest njegovim tatom sad za vreme dok je bio na turniru. Zvonko mi je pričao da Velja prosto u trenucima kada je izlazio na dopunske partije nije imao snage ni da sedi više. Jer momak je u tom trenutku radio sam, bez ikakve pomoći, i drugih sa strane. Igrati šah ceo dan, spremati se ceo dan, igrati sa igračima tog formata i to radite prvi put u životu – to je apsolutno nemoguće, a da ne potrošite svu energiju koju imate. Mi smo ćaskali na tu temu pre neki dan kada smo govorili i o meču između Nepomniachtchija i Carlsena; još jedna izjava Karpova je bila da Nepomniachtchi ima energije da igra samo 6 do 7 partija sa njim…

G.T: Meni se čini da Nepomniachtchiju nedostaje fizička kondicija i da su ostali ruski igrači daleko bolje fizički pripremljeni, da pomenem Dubova koji može da hoda na rukama, ili Karjakina koji je dobro fizički pripremljen, kao i Esipenko. Nepomniachtchi će morati da poboljša fizičku pripremu za meč.

IM Dejan Nestorović: Mali Duda je i u tom pogledu savršen. Neopomniachtchi nije sportski tip

G.T: Valentina Gunina je takođe imala određenih problema sa fizičkom pripremom i nekim povredama što je uticalo poslednjih godina na njene šahovske rezultate.
Evo sada smo još neke teme malo više obradili i nadam se sledeće godine nastavku razgovora. Zahvaljujem mnogo na ovom drugom dijelu intervju, za kojeg sam siguran da će biti čitaocima jednako zanimljiv kao i prvi. Do sledećeg intervjua biće još knjiga I tema.

IM Dejan Nestorović: Pa Bože zdravlja, ako sve bude normalno, mi ćemo se viđati već na ovim turnirima Treća subota u Đenoviću u februaru.

Goran Tomić: Zahvaljujem još jednom i srdačan pozdrav za čitavu vrijednu i talentovanu familiju Nestorović

Intervju napravljen u Đenoviću, apartmanu 5, Citrus, 3 avgusta u poslepodnevnim časovima

Intervju sa IM Dejanom Nestorovićem (1)


Goran Tomić: Imam sada zadovoljstvo da razgovaram sa IM Dejanom Nestorovićem. U familiji Nestorović je pet šahista sa titulama, sin Nikola je velemajstor, mlađi sin Lazar je internacionalni majstor, supruga Irena je ženski FIDE majstor kao i ćerka Katarina. Prvo pitanje je zašto Vi Dejane niste postali velemajstor kada ste očigledno imali veliki talenat, šta je nedostajalo?

IM Dejan Nestorović: Ja mislim da je to ustvari moja želja da se bavim sa mnogo stvari i onda sam na kraju došao u cajtnot. Ja sam kao klinac bio jedan od učenika generacije, bio sam u reprezentaciji države u fudbalu, završio sam muzičku školu, bio sam jako dobar i u šahu i praktično nisam znao na koju stranu da se okrenem, čime da se bavim. I onda sam par puta otišao u gips na fudbalskim utakmicama i to je bio ustvari znak da prestanem da se bavim fudbalom. Nakon toga sledi vojska, a onda sam posle vojske rešio da se ozbiljnije bavim šahom i vrlo brzo sam došao do rejtinga; ustvari šta sam uradio –samo u roku od par meseci od majstorskog kandidata bez rejtinga sam došao do rejtinga -početni 2325 i već je išao brzo preko 2400. Za samo godinu dana rada prešao sam taj rejting od 2400. Međutim kada sam bio na pragu da postanem internacionalni majstor otišao sam na turnir u Divčibare upoznao sam Irenu i oženio se. Vrlo brzo se rodio Nikola i tu počinje životna priča. U tom periodu sam postao i zvanično internacionalni majstor i dogurao do rejtinga 2460 i nešto. Više puta mi se dešavalo da mi je trebao 1 iz 1 ili 1 iz 2 i propuštao sam te norme za pola poena ili poen. Došao je period kada se rodio Lazar. U jednom trenutku je bilo na meni da se odlučim čime da se bavim-da li da se bavim ozbiljnije trenerskim radom ili da se bavim profesionalno šahom. U tim godinama ratnim kada sam taj rejting postigao shvatio sam da je potrebna još neka godina da više ulažem i radim na sebi. Nisam bio siguran da imam dovoljno vremena i energije. Klinci su počeli da rastu, pokazali su ubrzo talenat. Trebalo je da se odlučim u koga da ulažem u sebe ili njih. Izbor je bio jednostavan. Tako da sam ja u suštini zakasnio za tu celu priču zbog bavljenja drugim stvarima. Verovatno sad kad bih mogao da se vratim ponovo bih uradio isto zato što je meni bilo sve strahovito zanimljivo, tako da nisam nikada imao tu žal. Prosto sam shvatio da ako neko želi da postane velemajstor mora da se bavi šahom profesionalno. Ne može kao ja. Da sam se kasnije oženio možda bi se kockice sklopile. Međutim dešavanja su bila takva da ne možeš drugačije da odlučiš.

G.T: Vi ste podučavali Nikolu, Lazara, Katarinu i zahvaljujući Vama su postigli te šahovske titule?

IM Dejan Nestorović: Pa ja sam napravio neki program spontano, čak pre nego što sam radio sa Nikolom i Lazarom. Uvek sam imao solo učenike, čak pre nego što smo osnovali našu šahovsku školu. Škola je nastala kao neka vrsta želje Nikole da se u okviru osnovne škole pojavi šahovska sekcija i to je spontano preraslo u šahovsku školu. Mi smo u to vreme pokušali da pomognemo deci da pobegnu sa ulice. Bila su to zla ratna vremena i onda je to trebalo raditi. Da se vratim na prethodno – ja sam stalno imao učenike.

G.T: Koji su to učenici? Da li je neki postao poznat?

IM Dejan Nestorović: U tom periodu sam radio dosta -prvi ozbiljniji učenik mi je bio Prelević koji je u to vreme imao rejting oko 2400 i bio jedan od vodećih mladih igrača države, radio sam kasnije sa Veljom Jeremićem, koji je tada postao najmlađi velemajstor u Srbiji. Bilo je tu puno klinaca. U tom periodu oko 2000-te sam radio kao selektor reprezentacije države pa sam radio sa Perunovićem, kao sekundant, pomagao sam njemu i Sedlaku, išli smo na velemajstorske turniru u Ukrajinu. Pomagao sam im oko teorije i oko direktnih priprema. To je bila fenomenalna reprezentacija u kojoj su igrali Perunović, Sedlak, Jeremić, Nikola Đukić (sada najbolji igrač Crne Gore) i oni su bili treći na turniru Ekipnom prvenstvu Evrope u Mađarskoj na Balantonu. To je bio po mojim kriterijima vrlo kvalitetan rezultat jer je reprezentacija Ukrajine u to vreme imala prosečan rejting skoro 2500. Za to vreme bio je to skoro neverovatana rezultat.

G.T: Koji su vam sada noviji učenici koji su postali poznati?

IM Dejan Nestorović: Kasnije sam radio sa mnogima. Pre par godina sam kao selektor pomagao reprezentaciji na prvenstvu Evrope – to su poslednje medalje osvojene za Srbiju. Na prvenstvu Evrope sam pomagao reprezentaciji – prva tabla je bio Zajić, druga Đorđević iz Niša, pa Velja Ilić i Mihajlo Radovanović. I u tom sastavu su podelili prvo mesto zajedno sa Nemačkom. Po dodatnom kriterijumu smo bili drugi, ali smo ih u direktnom meču porazili. To je bila reprezentacija za koju se moglo očekivati da u budućnosti predstavlja Srbiju. U principu bilo je mnogo učenika. Nemam čak ni evidenciju koliko je od njih postalo prvak države.

G.T: Da li ste radili sve direktno ili preko interneta, preko Skypa?

IM Dejan Nestorović: To je bio direktan rad sa njima, vrlo konkretna pomoć na delu. To je bio sekundantski posao. Znači u principu,radio sam sa mnogim vodećim mladim igračima da sada ne nabrajam da nekog slučajno ne zaboravim.

G.T: Da li radite sa stranim igračima, npr Indijcima?

IM Dejan Nestorović: Ne, to radi Nikola. On radi isključivo sa strancima, sa engleskog govornog područja. Ja bih mogao da držim predavanja na ruskom, ali ne na engleskom. Ali radim sa mladim ljudima sa prostora Balkana.

G.T: Preko Zoom aplikacije?

IM Dejan Nestorović: Zoom, Skype, kako kome odgovara, smatram da je sasvim Ok.

G.T: I dalje ste vrlo aktivni u šahu, igrate turnire, lige…

IM Dejan Nestorović: Pa jesam, meni je to zanimljivo i uvek ću ga igrati. Volim da igram šah čak i po svaku cenu, pa i kada nemam prave uslove. Obično preko leta odigram više tih open turnira. Rekao bih da spadam u red pristojnih igrača, znači za ekipni šah. Rado sam viđen gost po mnogim klubovima u kojma sam igrao. Dobre sam rezultate postizao. Sebe sad doživljavam kao dobrog amatera jer se ne bavim profesionalno. Samo pre par godina poslednje kolo u Paraćinu mi je trebalo da dobijem partiju za velemajstorsku normu. Ali više ne gledam na te svoje rezultate na taj način. Prosto uživam da odigram neku dobru partiju, nemam tenziju i pritisak rezultata. Prošle godine u Senti sam bio drugi ili treći. Na ligi sam prošle godine napravio 8,5 iz 11. Tako da u principu se još ne žalim, mogu da odigram dobru partiju i da budem prilično neprijatan protivnik i ovim boljim igračima. Sve dok je tako baviću se šahom i igraću, kad ne budem mogao da igram dovoljno kvalitetno, onda ne.

G.T: Ovdje u Đenovićima ste igrali u Fiammantiju i nadam se da ćete opet učestvovati na nekom od ovih zatvorenih turnira u hotelu ili Fiammanti ili Sun Village…

IM Dejan Nestorović: Bože zdravlja i da se malo sredi ova situacija oko pandemije. Tu u Đenoviću imam vrlo lepe utiske. Katarina je osvojila svoju prvu normu za internacionalnog majstora tako da su utisci i uslovi za igru stvarno sjajni. Čak vam ni neprijatelj ne može naći neku zamerku, sve je organizovano jako dobro.

G.T: Hvala, računam od oktobra da opet krenu ti turnir, imam dosta zainteresovanih. Ove godine krećem i sa tim Mix turnirom (GM-IM), 14-20 igrača od kojih 4-5 velemajstora.

IM Dejan Nestorović: Ja takve turnire nisam nikada u životu igrao. Nemam iskustva igranja na tim turnirima. Primećujem da je to u našem okruženju u poslednje vreme vrlo popularno.

G.T: Da se vratimo na Vaše šahovske rezultate. Koje ste igrače od poznatijih pobijedili?

IM Dejan Nestorović: Imao sam prilike da pobedim manje više sve vodeće igrače sa naših prostora. Oni svi vode protiv mene, ali sam imao priliku da ih dobijem. Ne bih ih sada nabrajao

G.T: Koji su Vam bili rivali u omladinskoj konkurenciji, pa i kasnije?

IM Dejan Nestorović: Ta generacija je bila dosta talentovana i bilo je mnogo dobrih igrača. Tada je bilo neko drugo vreme pa se delilo ono do 14-15 godina, do tad si pionir, a posle toga postaješ omladinac do osamnaeste. Tu imaš priliku da postaneš jednom šampion Beograda i Srbije kada si pri izlazu iz tih perioda, ako ih propustiš, onda te nema. Ja sam stalno bio među prvima, ali s obzirom da u to vreme ja nisam ni pomišljao da se bavim šahom, prosto nisam imao te profesionalne navike, za razliku od drugih. Daću jedan simpatičan podatak. Miloš Pavlović koji je postao velemajstor iz naše generacije, verovatno nije bio ni među prvih deset. Ali svojim profesionalnim odnosom, radom, pripremama, se odvojio. On je iz iste osnovne škole odakle sam i ja, Ivan Goran Kovačić. Miša je naučio da igra šah u četvrtom razredu, možda je ranije znao da pomera figure, ali nije mogao da igra čak ni za reprezentaciju osnovne škole. Ali dečko je apsolutno zasluženo postao sve to što jeste. Kod nas je bio dominantan Vratonjić u generaciji, po talentu on je morao da postigne nešto više. Ali kasnije čovek shvati da bi neko postao dobar igrač i postigao svoje maksimume nije samo talenat u pitanju. Danas je sve gore i gore za te talente, mislim pod navodnicima, jer se sve pretvorilo u rat. Mislim da taj talenat odlučuje samo za vrhunske igrače sveta da li će biti prvi, drugi ili peti, a za sve ostale manje utiče.

G.T: Da pređemo na temu varanja. Da li ima varanja na šahovskim turnirima? Da li ste imali nekada iskustvo sa prevarantom?

IM Dejan Nestorović: Da bilo je neprijatnih situacija na turniru u Senti. Lazar je u tom momentu imao vrlo visok rejting od 2430. To je bilo pre petnaestak godina. Prvo ili drugo kolo je igrao protiv onog Bugarina Borislava Ivanova koga su kasnije osudili zbog varanja.

G.T: Da, u cipeli je držao uređaj za varanje preko kojeg je dobijao poteze kompjutera.

IM Dejan Nestorović: Da, da. I meni Lazar pokaže tu partiju i nije mi palo na pamet da je nešto namešteno. Ispostavilo se kasnije da je to prvi turnir na kom je Ivanov demonstrirao, pokušao i uvježbavao varanje. Znači on je dobio Lazara igrajući prvu kompjutersku liniju, a nije imao rejting ni 2000. Znači varanje postoji, nema sumnje da ne postoji.

G.T: Da posebno na turnirima koji se igraju preko interneta. Usput kakvo je Vaše mišljenje o onlajn olimpijadi i ovim takmičenjima preko interneta preko vodećih platformi na kojim učestvuju i vodeći šahisti?

IM Dejan Nestorović: Ja to gledam ovako. Meni je taj šah vrlo zanimljiv, ako se gleda amaterski, ali smatram da nijedan takav ozbiljan događaj, olimpijada, evropska, svetska prvenstva apsolutno u ovom trenutku nemaju težinu, niti verujem da je sve to regularno. Smatram da kada bi se FIDE ozbiljnije time bavila, iako mislim da je to nemoguće iskoreniti, ali sam apsolutno ubeđen da bi mogla varanje da svede na minimum.

Igrali smo mi davno turnir, to je bilo u Hyatt, i tu sam video da je moguće da se obezbedi prostor i izvrši elektronsku blokadu da nijedan elektronski uređaj ne deluje. Znači suština cele priče je da FIDE donese zakon da organizator mora tako nešto da poseduje. Preko interneta to ne funkcioniše, ali za normalan šah tu nema nikakvih problema. Tada nema varanja.

G.T: Da porazgovaramo malo o vrhunskom šahu. Šta mislite o Carlsenu i drugim vrhunskim šahistima? Šta očekujete da se dogodi u meču Carlsen –Nepomniachtchi?

IM Dejan Nestorović: Lično mislim da je Carlsen već duži niz godina apsolutni favorit protiv bilo koga. On je sigurno postao i najbolji igrač svih vremena, tu nema dvojbe. Meni on nije omiljeni igrač, ali je definitivno najjači. Smatram da ako je motivisan i dovoljno pripremljen, niko nema šanse protiv njega. Ja ću naravno navijati za Nepomnijachtchija. Ali smatram da je Carlsen toliko bolji od drugih, da je jako teško njegovim protivnicima. Čitao sam izjave Karpova kako on tumači taj meč i nekolicine trenera koji se bave skautingom, šta treba da se uradi da bi Nepomniachtchi došao u šansu. U suštini oni smatraju da Nepomniachtchi ima neku šansu u pozicijama koje su originalnog karaktera i gde treba da se pronalaze duhovita, neobična rešenja, gde mora biti stalno pod tenzijom, takve partije Carlsen gubi. To se može pronaći, to nije čak ni neka preterana tajna. Pitanje je kako da se to sistematski reši, kako da se dođe do takvih pozicija.

G.T: Da, tako ga je dobio velemajstor Ivan Šarić.

IM Dejan Nestorović: On ga je dobio u Wijk aan Zee-u, onu prelepu Španku, međutim gubio je Carlsen partije i u Norveškoj. Tamo je izgubio čak četiri partije na jednom turniru. To mu se dešava kada igra preambiciozno i kad igra neke oštre pozicije, onda se mu se to može desiti.

Razlika između Carlsena koji igra turnir i Carlsena koji igra meč je ogromna jer on nekada sebi dozvoli na turniru da igra opuštenije, da pusti mašti na volju. U krajnjem slučaju kada on igra sa igračima koji nisu njegova kategorija nije dovoljno motivisan.

G.T: U mečevima sa Caruanom i Karjakinom Carlsen je procjenio da je bolji u kraćem tempu od njih pa je meč doveo do doigravanja u rapidu i brzopoteznom šahu.

IM Dejan Nestorović: Sada ne bi smeo tako zato što je Nepomniachtchi vrhunski u blicu i on ga je već pobeđivao takve mečeve. Druga stvar je to što Nepomniachtchi, ne znam koliko to ljubitelji šaha znaju, on je bio dominantan u tim kategorijama kao klinac. Znači Nepomniachtchi nema respekt prema njemu. Carlsen je imao strahovite probleme u kadetskoj konkurenciji, on je više puta ispuštao prva mesta. Carlsen je startovao sa 6,5 iz 7 i izgubi zadnje dve partije za medalju. On je gubio i evropska i svetska prvenstva. Svima se to dešava. To je period sazrevanja i neko sazri nešto kasnije. Bez obzira što je on brzo postigao tu titulu velemajstora. Kad kažem da je sazreo malo kasnije mislim i to što je on bio na korak od ostavljanja šaha. Hvala Bogu što je ostao u šahu i pokazuje jedan poseban nivo.

G.T: Da se vratimo opet na Vas. Koji šahista ima stil koji Vam najviše odgovara? Čiji stil najviše volite?

IM Dejan Nestorović: Volim igru u stilu Kramnika i on mi je omiljeni igrač.

G.T: Da li je to zbog njegovih pozicioni žrtvi?

IM Dejan Nestorović: Kod Carlsena ćete to teško naći, naći ćete nekad pozicionu žrtvu pešaka, savršeno raspoređivanje figura, međutim ne previše pozicionih žrtvi. Našao sam u njegovom opusu partije u ubrzanom tempu sa pozicionim žrtvama kvaliteta. Nema previše pozicionih žrtvi, a kod Kramnika to je nešto svakodnevno. Kramnik, iako je sada ostavio šahi i pošao u takozvanu šahovsku penziju, sigurno od igrača 21 veka nema nikakve konkurencije u tom segmentu. To su naprosto savršene partije. Nekada se govorilo da je zaštitni znak Petrosjana poziciona žrtva kvaliteta. Takvih se partija u njegovom stvaralaštvu može da pronađe veliki broj. Mislim da je to Kramnik podigao na izuzetno visok nivo.

G.T: Ko Vam je bio uzor kada ste počinjali da igrate šah?

IM Dejan Nestorović: Ja sam odrastao u onom periodu kada je Fischer bio najzanimljivija ličnost i definitivno omiljeni lik. Kasnije kad sam počeo malo više da učim šah i da se bavim ozbiljnije dugo godina nije bilo konkurencije – Rubinštajn, pa onda svi ostali. Rubinštajn mi se dopao zato što je imao izuzetano kreativan način igre, mnogo zanimljivih ideja, fenomenalno je igrao završnice, i drugo njegova životna priča je jako interesantna.

G.T: Kako bi opisali Vaš stil igre?

IM Dejan Nestorović: Evoluirao je. Kada sam bio klinac insistirao sam samo na dinamici, kasnije sam prerastao to i počeo da igram strateški šah u kojem se ne bojim komplikacija, čak ih i volim. Znači pre svega strategija i to mi je onako najinteresantnije –taj intelektualni deo u šahu. Ja bih ga podelio ovako-neko voli računske pozicije –to je matematički pristup i ovaj drugi koji je intelektualno nadigravanje. Meni se to dopada, što ne znači da je to bolje, nego meni se sviđa taj deo.

G.T: Koliko se sada pripremate za partiju kada igrate na ozbiljnim takmičenjima?

IM Dejan Nestorović: Pa ja sam uvek spadao u igrače koji vole da se pripremaju. Ranije zato što sam smatrao da ne znam dovoljno da treba uvek raditi, a kasnije mi je to prešlo u naviku. Praktično cele godine se bavim decom, radim za njih bukvalno 100 posto, i nemam nula minuta za mene, i kada dođu letnji turniri onda se pripremam. Pa kako za koga, ali uvek se spremam.

G.T: Koja Vam je najjača faza –otvaranje, središnjica ili završnica?

IM Dejan Nestorović: Uvijek sam spadao u red igrača koji su odlično pripremljeni. S vremenom mi je to preraslo da obožavam završnice. Volim strateške središnjice i završnice, a za otvaranja sam uvek govorio da je to najlakši deo. Za mlade ljude je obično otvaranje ključno, jer tu traže sve. Za nas koji smo sredovečna gospoda mi gledamo na teoriju drugačije, mislim da je to lako pripremiti jer znamo šta tražimo. Mladi kada uđu u tu ’šumu’, kad im date bazu od 7-8 miliona partija oni ne znaju šta da traže. Gledaju procente, gledaju ovo, gledaju ono, a ne znaju šta traže. Tako da bih rekao da više volim kasnije središnjice i završnice, a da li to najbolje igram…

G.T: Da li neki mladi šahista može danas da napreduje do velemajstora ako nema trenera?

IM Dejan Nestorović: Pa Peruanci su to uspeli, brat i sestra Cori. Oni su to kao uspeli, ali pitanje da li su sve to postigli sami. Jer danas internet pomaže puno. Kada sam bio na prvenstvu sveta relativno skoro u Khanty Mansiysku, tamo sam video u grupi do 18 godina igrače iz država za koje se misli da tamo niko ne igra šah. Ustvari internet pomaže svima. Kada sam pre dvadeset ili dvadeset i pet godina čuo da Iranci dobro igraju šah, meni je to bilo strahovito čudno. Kada sam otišao na svetska prvenstva i gledao njihovu igru, postalo mi je sve jasno. Svi ti klinci imaju danas mogućnost da se spremaju sa trenerom. Znači, generalno gledano odgovor na to pitanje – bez trenera je to vrlo, vrlo teško, neću reći nemoguće, ali je vrlo teško jer treneri prvo skraćuju vreme za napredovanje. Pružaju priliku da klinci dobiju tačnu informaciju i budu na pravom putu. S druge strane mislim da dobar trener može da utiče na stvaranje jednog kvalitetnog karaktera. Klinci u gomili slučajeva kada probaju sami, zalutaju. Prosto lutaju, gube vreme i vrlo često dođu do falš informacija, pođu negde na stranu.  Pa pogledajte vrhunske igrače, svi oni imaju trenere. Kad njima treba trener, šta dalje reći za ostale. Mi smo odrastali tako da treneri nisu postojali već se radilo u šahovskom klubu.

G.T: Da se malo okrenemo šahovskoj politici. Krenimo od FIDE. Šta mislite o ovom rukovodstvu FIDE?

IM Dejan Nestorović: Pa nisam dovoljno informisan, ali meni se čini da je ovo bolja postavka u FIDI i da su uspeli, bez obzira na neke greške, jer svi ljudi koji rade imaju pravo i da pogreše, tu mislim da se nisu najbolje snašli kod ovog turnira kandidata, ali uvek je postojala dobra namera. Ja lično mislim da ova garnitura sa Dvorkovičem dobra, ali to ja vidim ovako sa strane. Uneli su dovoljno novca, podižu status turnira, zatim seniora. Mislim da je to ispravan put. Kod nas ne dolaze baš kompletne informacije, ali mislim da je potrebno to posmatrati po onome što je vidljivo. Vidljivo je da oni ulažu više, da daju više. Status šaha je daleko bolji.

G.T: Kako Vam se sviđa ovaj sistem izbora kandidata za izazivača svjetskog šampiona?

IM Dejan Nestorović: Da, mislim da je odličan. Praktično ja ako želim da postanem svetski šampion imam apsolutno sva prava. Znači niko mi ne može zabraniti, ako dobro igram. da postanem izazivač.

G.T: Da, evo sada naš Velimir Ilić da je uspio da se plasira do finala igrao bi meč kandidata.

IM Dejan Nestorović: Da, smatram da je to sve u redu, da je to ispravan put. Može malo da se priča o tom modusu kako doći do tih osam igrača turnira kandidata. Da li da domaćin ima pravo da da igrača ili ne na taj turnir, tu može da se malo popriča o finesama, ali, definitivno je dosta dobro. Pored toga podignut je status ženskog šaha. Nikada u istoriji ženskog šaha žene nisu imale bolje uslove nego danas. Znači imaju mogućnost da se ozbiljno bave šahom, da napreduju. U svakom slučaju da se osjećaju dostojanstveno. Nagrade su izjednačene, čak su negde zbog same popularnosti dali za nagrade jedan dolar više ženama u odnosu na muškarce, da bi se reklo da je makar malo bolja nagrada.

G.T: Da se vratimo na Šahovski savez Srbije. Izgleda da je bolje krenulo i u Šahovskom savezu Srbije od kada je došlo do promjena!

IM Dejan Nestorović: Pa jeste. Nadam se da će gospodin Lazić ostati tu dugo, dugo vremena. Evo kako je moje mišljenje. Ljudi u savezima greše kada misle da političari treba da odlučuju o stručnim stvarima. Ako se neko odluči da bude predsednik Šahovskog saveza Srbije ili Beograda ili Centralne Srbije to ne trebaju da budu ljudi koji će kreirati politiku. Oni treba da rade neke normalne stvari, ako se priča o novcu, ako se priča o strukturi Saveza onda OK, ali o stručnim nikako. Smatram da prethodni predsednik Šahovskog saveza Srbije, Cogoljević, pokazao kako se to nikako ne sme rešavati. Smatram da je to nešto najgore što je šahovski svet doživeo kod nas. Koliko mi je poznato i u vezi njegovih uloženih sredstava, sadašnji predsednik vraća njegove dugove. To su bila samo njegova predizborna obećanja, znamo na kakvim prostorima živimo, od tih obećanja uglavnom nema ništa ili skoro ništa. Za sada ovaj predsednik ispunjava obećanja i radi na tome i ja se samo bojim da se ne uvuku ljudi koji prosto ne znaju da rade, a etiketiraju se kao veliki znalci. Toga se bojim. Ipak, čini mi se da posle dužeg vremena postoji dovoljno novca. Da bi šah imao svoj status, morate da imate rezultate na nivou reprezentacije. Vi morate da brinete o svom podmlatku. I morate da isključite svaku mogućnost da osoba koja se ne bavi šahom dobija novac. Kod nas je uvreženo pravilo da ljudi koji se nalaze blizu Saveza ili okolo Saveza zarađuju novac. To je meni nepojmljivo. Apsolutno nepojmljivo. Smatram da takve osobe mogu da pomognu šahu, ali nikako da uzmu od šaha. Ali to je tako dugi niz godina. Znači ljudi koji su bezimeni u šahovskom svetu oni dolaze, postavljaju neka pravila i odlučuju.

G.T: Srbija sada ima dosta  talentovanih mladih šahista…

IM Dejan Nestorović: Pa uvek ih je imala. Srbija definitivno ima veliki broj mladih ljudi koji dobro igraju šah, samo što se oni slabo odlučuju da se bave šahom. Kada dođe trenutak da se odluče da li će biti šahovski profesionalci ili studirati fakultet, velika većina njih, prosto odluči se za nešto, nazovi sigurnije. Ja smatram da je prosto nemoguće biti dobar šahovski profesionalac, ako si fakultetski obrazovan. Imate izuzetak Vachier Lagrave koji je završio fakultet, imate još nekolicinu njih, ostali naravno da ne. Svi ti ljudi treba da razmišljaju o svom obrazovanju na neki drugi način, ne kroz regularno školovanje. Evo pogledajte sada ovaj mali što je sa 12 i nešto godina osvojio titulu velemajstora, Abhimanyu Mishra, momčić je uzeo sve čisto kao suza kako treba, ali on nije mogao nikako da to postigne, da se od svoje pete godine nije posvetio šahu. Pogledao sam njegove partije. Momčić igra odlično. Kod nas je nepojmljiva priča da se neko bavi profesionalno šahom i ostavi školu. Međutim, ljudi možda nisu svesni toga, ni Perunović, ni Sedlak, ni mnogo drugih nisu redovno išli u školu, ni Igor Miladinović, sada Velja Ilić. Nemoguće je da igrate dobro i naučite sve u školi. Dakle mi ako hoćemo da imamo klince koji hoće da se bave profesionalno šahom i koji će postići vrhunske rezultate ne možemo očekivati da studiraju i posle licemerno tvrditi – eh pa nisi završio fakultet i tako dalje. 

G.T: Mislim da je teže postati velemajstor nego završiti fakultet.

IM Dejan Nestorović: I ja mislim isto tako. Prosto treba podržati one koji se time bave. Evo pogledajmo Velju, radio sam nekada sa njim prosto je momčić koji je Bogom dan. Nema šanse da bi imao ove rezultate da je bio u regularnoj školi. Isto tako ni Teodora Injac. Ona je završila srednju školu reda radi, ali bilo je jasno da se bavi šahom. To je jedini ispravan način da se nešto postigne. Jer ona je sad uspela da postigne neke rekorde, da dođe tu gde jeste. To je savršeno. Tu se razlikujem u mišljenju od moje supruge. Žene uvek pričaju kako treba da bude nešto sigurno. Ne razumem koji je posao danas siguran, a koji nesiguran.

G.T: Malo su sigurniji ovi državni poslovi. Prosvjeta, zdravstvo, policija.

IM Dejan Nestorović: I tu se završava. Koliko ljudi znate koji su u šahu, a nalaze se u tim institucijama? Znam vrlo malo takvih.

G.T: U prošlosti je bilo šahista doktora i profesora, od Laskera, Eve-a, Aljehina, dr Vidmara. Ne znam sigurno za Boru Kostića. Naš najpoznatiji šahista svjetski putnik je studirao i intenzivno igrao šah, pa  nisam siguran da je završio fakultet.

IM Dejan Nestorović: Mislim da ne. Evo, imate poražavajuće podatke. Uzmite koliko je klinaca završilo fakultet i postalo velemajstor. Malo ćete ih pronaći. Nisam siguran da je Šolak završio fakultet, znam da Vučković jeste. Koliko je ljudi u Beogradu postalo velemajstor i završilo fakultet? Toga nema. Nikola je postao i velemajstor i završio fakultet.

G.T: Izgleda da je to u Rusiji bolje riješeno, postoje šahovski fakulteti.

IM Dejan Nestorović: To su neke olakšavajuće mogućnosti. Mislim ako imate ambicije da postanete vrhunski profesionalac…Pre Teodore, da li se možete setiti koja je cura postala velemajstor u Beogradu. Nećete je naći. Kad jedna Marija Rakić nije postala velemajstor. Fali joj završna norma. To vam govori da je to i teško i zahtevno.

G.T: U društvu se ipak šahisti cijene, i kada se kaže za nekog ovaj je šahista, obični ljudi ga gledaju sa divljenejem i sigurni su da ne mogu da pogode šta šahista misli. Jer šahisti računaju unapred, gledaju ’potez dalje’.

IM Dejan Nestorović: Pa da, vidite, kada bi mnogi političari uspeli da razmišljaju kao šahisti mislim da bi na ovim prostorima bilo mnogo bolje. Jer kod nas šahista imate jedan specifičan način razmišljanja, uvek morate da razmišljate šta onaj preko puta misli. A političari danas govore samo iz ugla nacionalnosti iz koje potiču i apsolutno su nezainteresovani za ’priču’ preko puta. Guraj samo svoju ’priču’.

G.T: Da, nema tu dovoljno dubokog računanja i predviđanja poeza protivnika koje može šahista da uradi.

IM Dejan Nestorović: Nije slučajno da velike nacije uzimaju šah i ubacuju ga u škole. Na primer pročitao sam jedan program zbog čega je to Turska uvela. To je genijalna priča. Priča o samostalnosti, moraš da učiš, moraš da u svakom trenutku odlučuješ, da budeš osoba koja snosi odgovornost za sebe. I oni su rekli da su to osobine malog yapija i da su to osnovne osobine zbog kojih je uveden šah. I jedna frapantna činjenica koju stalno pričam, a to je da 99,99 posto ljudi koji su ušli u šah, nisu ušli u zonu kriminala. To je neverovatan podatak, to treba da bude nacionalni projekat svih država.

G.T: Da li se u Srbiji još izučava šah u osnovnoj školi kao izborni predmet?

IM Dejan Nestorović: Ne, izašao je pre više godina.

G.T: Zanimljivo, bila je preporuka Evropske unije za uvođenje šaha. Šah je bio uveden u škole u Crnoj Gori, ali je takođe već nekoliko godina skinut sa liste izbornih predmeta, sada se samo podučava na nivou sekcije, tj slobodnih aktivnosti. Nije redovan ni izborni predmet.

IM Dejan Nestorović: Šah nije uveden na pravi način. To je sve bila priča na velika zvona, kako je to sve sjajno, divno, bajno, međutim priča je bila od starta na klimavim nogama. Ideja je neosporno savršena. Međutim ne mogu držati šahovska predavanja osobe koje se ne bave šahom. Prva i osnovna politika je bila da mogu da drže profesori u osnovnim školama koji znaju šah, dopunjavaju normu.

G.T: To je bio i ovdje slučaj, časovi šaha su davani profesorima fizičkog ili muzičkog koji ne znaju da igraju šah, a onda su kontrole pokazale da od tih časova nema mnogo efekta. Ipak, bilo je propisano da nastavnik koji drži šah mora da bude bar igrač prve kategorije, ali se to nije poštovalo.

IM Dejan Nestorović: To je bilo samo na papiru. I na kraju dođe profesor fizičkog, uz dužno poštovanje, on samo da deci da igraju šah i on ih ne može ništa da nauči. Znači nisu krivi oni već način kako se to uvelo.

G.T: Pa ja sam ovdje u startu predlagao da treba da se uvede i inspektor za šah kao i za druge predmete, ali to niko nije uzeo ozbiljno u razmatranje. Taj inspektor ili nadzornik bi ustvari obilazio škole i pomagao nastavnicima da što bolje organizuju nastavu šaha. Mi smo imali u Šahovskom savezu Crne Gore više seminara za nastavnike šaha i na nivou Saveza je dosta urađeno. Ipak, nismo imali podršku u Ministarstvu prosvjete. Zato se sve to ugasilo.

IM Dejan Nestorović: Nije to prva ideja koja je fenomenalna, a koja nije prošla. Evo jedan simpatičan podatak. Irena je u školi „Gavrilo Princip“ koja je nama najbliža, gde su išla naša deca, ona je u jednom trenutku imala 290 učenika šaha. Znači interes postoji. Irena je dugi niz godina radila kao profesor u školi i kada je ona izašla šah se tu ugasio. Postoje sad nešto malo šahovskih sekcija, ali to je zanemarljivo. Lično mislim da više nema šanse da se šah uvede u škole. Onog trenutka kada je šah izašao iz škole neće se više vratiti. To mi je pričao Mika Todorčević da se u Španiji to desilo. On je dobronamerno 2-3 godine pre nego što se to nama desilo došao i održao predavanje na tu temu. Rekao je – Nemojte slučajno da pogrešite, da vam se desi to-to i to. I šah je ispao iz školskog programa. Sve što je Mika pričao to se desilo.

G.T: Da se malo vratimo još vrhunskom šahu. Koji su po vama 10 najboljih šahista svih vremena?

IM Dejan Nestorović: To je teška priča, zato što te uvek ponesu emocije. Meni sada kada bi po emocijama birao, to su neka druga imena zato što ja obožavam klasiku, međutim mi smo svi obavezni da pričamo da je obavezno pregledati sve to nasleđe. Veliko je pitanje koliko će ta priča da potraje. Zato što nove ideje dolaze sa svih strana, još uvek naravno treba pratiti to nasleđe velikih igrača, ali gledajte igrači tog vremena ne mogu biti uvršteni među deset najboljih. Kad pogledate njihove partije, tu nema ni odbrane. Na kraju će se ispostaviti kada se postavi takvo pitanje, da su najbolji igrači ovi moderni. Jedno je sigurno da bi bilo koji sadašnji igrač iz top 50 pobedio sve igrače iz prve polovine dvadesetog veka. I to bez nekih većih problema. E sad druga je stvar što onako emotivno kad se kaže Aljehin ili Kapablanka, to je sve sjajno, ali oni ne bi imali nikakvu šansu da izađu iz otvaranja.

G.T: Kasparov je bio dugo godina najbolji stručnjak za otvaranja i dominirao je šahom.

IM Dejan Nestorović: Da, ali vidite, sada mu se to vratilo kao bumerang. On dođe u otvaranjima dokle je znao, ali ovi mladi znaju 2-3 ili 5 poteza više. Pogledajte u Najdorfovoj je nekada on sve pobeđivao, a danas dođe da igra Najdorfa sa ovim klincima – i ne može. On, da je bolje pripremljen bi sigurno mogao da igra. Ovo što se desilo, sigurno nije prijalo njegovom egu. Tako bih kao odgovor na ono pitanje o najboljim šahistima rekao da su to ovi moderni.

G.T: Šta mislite o ’nokaut šampionima’, kao što su Kasimdžanov, Ponomariov …. Topalov takođe nije u meču osvojio titulu već na turniru.

IM Dejan Nestorović: Pa pričao mi je skoro Ivan Marinković, nisam ni znao, kada se uči koji su bili svetski šampioni oni na ovim kursevima doguraju do Kasparova koji je trinaesti, dodaju još nekoliko, Anand, Kramnik, ali se isključuju Khalifman, Kasimdzhanov, Ponomariov. Topalov još prolazi, ali tu se završava. I sad posle toga naravno Carlsen. To se uči da je to normalno. Iz mog ugla oni su postali svetski šampioni po pravilima FIDE.

G.T: Da, samo sada bi recimo ispalo kao da pobjednik Svjetskog kupa postaje svjetski šampion. A on ima još i turnir kandidata i meč sa aktuelnim šampionom. Doduše, na ovom igra i Carlsen pa je situacija zanimljivija.

IM Dejan Nestorović: To je jedini turnir na kojem on nije pobedio. Zato ga on i igra. Ne igra zbog novca.

G.T: Sad ima velike šanse.

IM Dejan Nestorović: Da, ali kratki su to mečevi. To je kao priča sa Đokovićem. Kratki mečevi pružaju priliku da dođe do neočekivanih rezultata. Dakle, nije sporno da je on apsolutni favorit, ali kratak meč je kratak meč. Jer on je bio na pragu eliminacije i protiv Esipenka. Ako gledate te partije on nije trebao to da dobije.

G.T: Esipenko je strašno jak.

IM Dejan Nestorović: To je klinac koji ima velike šanse. Mislim čak veće od Firouzje. Svi pričaju o Firouzji kao osobi koja bi trebala da bude svetski šampion. Njegov potencijal nije sporan. Međutim, ako gledamo karakter i kako izgleda momak. Potrebna je neophodna energija. Ako bih morao da tipujem rekao bih da će Esipenko biti svetski šampion. Jedno sam siguran. On će igrati meč za prvaka sveta. On ima seriju savršenih rezultata, ne samo Wijk aan Zee sa Carlsenom, već i turnire u Rusiji. Njegov rejting stalno raste, a pogledajte mu i partije – izuzetno visok nivo.

G.T: Pokojni Dokhojan mu je bio trener, ne znam ko će sada da ga trenira i da li će to uticati na njegov šahovski razvoj.

IM Dejan Nestorović: Naći će se. Kod Rusa to nije problem. Oni imaju ljude koji vode o tome računa. Oni čuvaju svoje sportiste, vode računa o njima i apsolutno sam ubeđen da će pronaći dobro rešenje za njega. Jer njima to nedostaje – oni žele da se titula vrati u Rusiju po svaku cenu.

Kada sam išao sa Perunovićem i Sedlakom osetio sam taj veliki rivalitet Ukrajine i Rusije. Ovde to ljudi ne mogu ni da osete. Kada sam došao u Ukrajinu sa Evropskog prvenstva, tada nije postojala komunikacija kao danas, ljudi nisu mogli da vide ko je i gde igrao i prvo nam je pitanje bilo

– A da li su Rusi igrali na tom šampionatu.

–Nisu

–Onda vaša titula prvaka Evrope ne vredi ništa!

To je bio komentar na samoj stanici kad smo izlazili iz voza. Za mene je to bio šok. Ja sam prethodno išao u Rusiju, ali nisam znao kakav  je odnos. Za njih je to neka vrsta rivaliteta. Njihove škole su savršene. Onaj ko nije išao na prostor Sovjetskog Saveza to ne može ni da shvati. Gde god da idete u njihov Dvorac pionira videćete ovako kako sam video u Ukrajini. Na prvom nivou se igra turnir koji nikada nećete videti u javnosti. Na tom turniru sam video dve slatke curice- ispostavilo se da su to sestre Muzičuk, u tom trenutku njih dve su imale po devet ili deset godina.

G.T: Gdje je bio taj Dvorac pionira, u Kijevu?

IM Dejan Nestorović: Ne, već u Lvovu. Na sledećem nivou se igra velemajstorski turnir za seniore. Na trećem nivou je biblioteka koja ima par stotina kvadrata. Na četvrtom nivou je mesto gde smeju samo da dođu treneri koji analiziraju pozicije i to je to. Odete u bilo koji drugi grad, ista je priča. Znači to je posebna priča. A drugo, Rusija je uzela nekoliko jakih igrača ili igračica iz Ukrajine koje su oni stvorili i uložili.

G.T: Katerina Lagno…

IM Dejan Nestorović: Katerina Lagno je igrala na evropskom  šampionatu i ona je bila u tom vozu i ja sam sa njenim tatom pričao celu noć. Ne bih da ulazim u politiku.

G.T: Dobro i SAD uzima igrače iz čitavog svijeta i mnogo je ojačala njihova olimpijska ekipa strancima. Ipak, oni možda nemaju toliko široku bazu.

IM Dejan Nestorović: Ono što je uradio Kasparov, to je osveta Rusiji. On je napravio takvu bazu i lanac kakav je postojao bez kompjutera samo u Sovjetskom Savezu. On je sve to podigao na vrlo visok nivo i sve je to kompjuterizovano. Znači u Americi imate, ako ne najbolji, ali vrhunski odnos prema mladim igračima.  

G.T: Velemajstor Susan Polgar je veliki propagator šaha u Americi.

IM Dejan Nestorović: Da, stvorili su vrlo visok nivo.

G.T: Da, ali to je uglavnom mreža preko interneta, a u Dvorcima pionira je uživo ipak je neka razlika.

IM Dejan Nestorović: Sve se slažem, međutim Amerika danas ima uspeha u svim kategorijama mladih. Kod njih se samo malo teže mladi ljudi odlučuju da se bave šahom jer je takav standard.

G.T: Zahvaljujem mnogo na intervjuu. Evo uzeo sam Vam pun sat od Vašeg ljetnog odmora u Đenoviću, ali biće sigurno korisno za sve šahiste i zanimljivo čitaocima. Hvala još jednom.

IM Dejan Nestorović: Dobro, ovo sam shvatio više kao ćaskanje.

Goran Tomić: Pa tako je i zamišljen ovaj ljetnji intervju kojim smo se dotakli velikog broja tema. Dobro, na kraju ću prikazati nekoliko Vaših partija, da ih predstavimo čitaocima  Šah mat liste

Damljanovic,B (2566) – Nestorovic,De (2422) [D90]

8th ch-SRB 2014 Subotica SRB (11.3), 17.04.2014

 1.d4 Nf6 2.c4 g6 3.Nf3 Bg7 4.Nc3 d5 5.h4 c6 6.e3 0–0 7.Bd2 Bg4 8.Qb3 Qb6 9.Qa3 Bxf3 10.gxf3 Nbd7 11.cxd5 cxd5 12.f4 Rfc8 13.h5 e6 14.hxg6 hxg6 15.Bd3 a6 16.Ke2 Bf8 17.Qb3 Rc6 18.Rag1 Qxb3 19.axb3 Bb4 20.f5 exf5 21.Bxf5 Nf8 22.Bd3 Re8 23.Kd1 Bxc3 24.Bxc3 Ne4 25.Be1 Nd7 26.f3 Nef6 27.Ke2 Rb6 28.b4 Nb8 29.f4 Nc6 30.f5 Nxb4 31.Bb1 Nc6 32.Bc3 Ne7 33.Rg5 Kg7 34.fxg6 fxg6 35.Rhg1 Nfg8 36.Re5 Kf7 37.Ba2 Nf6 38.Rf1 Rd8 39.e4 Rd7 40.Kd1 Kg7 41.Kc1 Nxe4 42.Rxe4 dxe4 43.d5+ Kh6 44.Rh1+ Kg5 45.Rg1+ Kf5 46.Rf1+ Kg4 47.Rf7 Rbd6 48.Be5

48…Nxd5 49.Bxd6 Rxd6 50.Rxb7 Nf4 0–1

Nestorovic,Dejan (2408) – Lajthajm,Borko (2526) [D36]

Paracin A 2014 Paracin (6), 2014

1.d4 d5 2.c4 e6 3.Nc3 Nf6 4.Bg5 Be7 5.e3 c6 6.cxd5 exd5 7.Bd3 Nbd7 8.Qc2 Nf8 9.Nge2 Ne6 10.Bh4 g6 11.0–0 0–0 12.Bxf6 Bxf6 13.b4 a6 14.a4 b6 15.Qb3 Bb7 16.Bb1 Qd6 17.Ba2 Rfd8 18.Rfd1 Qe7 19.Rac1 Rd7 20.b5 axb5 21.axb5 c5 22.dxc5 Nxc5 23.Qb1 Qe5 24.Nd4 Qh5 25.h3 Ne4 26.Bb3 Ra5 27.Nxe4 dxe4 28.Bc4 Bxd4 29.Rxd4 Rxd4 30.exd4 Bd5 31.Bxd5 Qxd5 32.Rc8+ Kg7

33.Qb4 Rxb5 34.Qf8+ Kf6 35.Rd8 Qf5 36.Rd6+ Kg5 37.Qe7+ Kh6 38.Qf8+ Kg5 39.Qe7+ Kh6 40.Rf6 Qg5 41.Qf8+ Kh5 42.Qxf7 h6 43.Rxg6 Qxg6 44.g4+ Kg5 45.h4+ Kxh4 46.Qxg6 Rg5 47.Qxh6+ Kxg4 48.Qxb6 e3 49.Kf1 exf2 50.Kxf2 Kf4 51.Qe6 Rh5 52.Ke2 Rf5 53.Kd3 Kg5 54.d5 Rf6 55.Qe7

1–0

Nestorovic,Dejan (2417) – Abramovic,Bosko (2499) [E21]

Belgrade Winter op Belgrade, 2008

[Nestorovic]

Susreti sa GM Abramovicem su uvek zanimljivi i proticali su obicno u strateskom nadmudrivanju.Zeleo sam da  stvorim sto zahtevniju poziciju sa akcentom na dinamici. 1.d4 Nf6 2.c4 e6 3.Nf3 b6 4.Nc3 Bb4 5.Qb3!? Interesantan nastavak koji od crnog trazi izjasnjavanje, da li izmeniti lovca ili ga podrzati nekim od pesaka.Sve mogucnosti vode ka sadrzajnim pozicijama sa obostranim sansama. 5…a5 6.Bg5 h6 7.Bh4 d6 Tipski potez koji je u ovom trenutku teoretska novost. [7…Bb7 Najcesce igran nastavak 8.e3 g5!? Ideja je osvojiti polje e4 za skakaca i nakon toga ga ucvrstiti sa f5. 9.Bg3 Ne4 10.Nd2!? Originalna, neizvesna pozicija.] 8.a3 Bxc3+ 9.Qxc3 Nbd7 10.Nd2! Ideja je kontrolisati tacku e4 i sacuvati crnopoljnog lovca. [10.e3 g5 11.Bg3 Ne4! 12.Qc2 f5 Crni ostvaruje odlicnu kontra igru.] 10…Bb7 [10…g5 Drugi  pokusaj da se promeni crnopoljac takodje nije ostvariv zbog zanimljivog taktickog motiva. 11.Bg3 Nh5? 12.Bxd6!! Diagram

12…cxd6 13.Qf3! Dvojni udar donosi materijal i pozicionu prednost.] 11.f3 c5 12.Bg3 [12.e4! Pravilan redosled poteza u ostvarivanju ideje. 12…cxd4 13.Qxd4ƒ] 12…Qe7 13.e4 cxd4 14.Qxd4 e5 15.Qe3 0–0 16.Bf2 a4 17.0–0–0!? Diagram  Zapocetim planom se  traze komplikacije. Abramovic ima odlicnu poziciju sa stanovista strategije, ali sada se trazi i konkretan pristup zbog heterogenih rokada. 17…Ba6 [17…Rfc8! 18.Kb1 Nh5 Crni ima odlicnu kontra igru.] 18.Kb1 Rfb8 Logican nastavak kojim se zeli otvoriti B linija i doci do konkretnih pretnji ka belom kralju. 19.Qc3! Diagram  Odlicno prebacivanje dame u cilju sprecavanja ambicioznih nastavaka protivnika. 19…Nc5! Ispravan plan razigravanja skakaca. [19…b5? Pokusaj otvaranja B linije Abramovicu bi doneo problem. 20.cxb5 Bxb5 21.Bxb5 Rxb5 22.Qc6! Tek sada postaje jasno zasto je neophodan potez Dc3! Dolazi do napada na topa na a8 i nakon toga  posle Sc4 osvaja materijal. 22…Rab8 23.Nc4 Ne8 24.Rd2± Uspostavljena je sjajna koordinacija belih figura sto mi garantuje cistu prednost.] 20.Be2!? Biram razvoj belopoljca da bi se oslobodilo polje F1 preko kojeg bi konj mogao doci do nekog uporista, na d5 ili f5. [20.g4!? Nfd7 21.h4 Nf8 22.g5 h5³ Crni ima odredjenu inicijativu zahvaljujuci tome sto uspeva spreciti stvaranje pretnji na kraljevom krilu i moze lakse doci do otvaranja igre na daminom krilu.] 20…Qe6?! Pocetak plana koji ce crnome doneti glavobolju. [20…Ne6! 21.Rhe1 Nf4 22.Bf1 Nd7! Crni ima bogatu igru.] 21.Nf1 Nb3 Ocigledna je zelja da se skakac pojavi na d4 kada odigram Se3! 22.Qb4! Odlicno! Dama stoji idealno i brani i napada. 22…Ne8? Dozvoljava povoljnu pregrupaciju belih figura. [22…d5!! Diagram

 Jedinstven plan koji bi crnome doneo apsolutno neizvesnu poziciju.23.cxd5 Nxd5! 24.Rxd5 Bxe2 25.Ng3 Bc4! 26.Rd6 Qc8 27.Nf5 Troznak! Sve je moguce.] 23.Ne3 Skakac se usmerio ka polju d5 i sve drugo nije bitno. 23…Nd4!? Logican nastavak koji mi dozvoljava da ostvarim zapocetu ideju. [23…b5!! Diagram

Interesantna mogucnost za  stvaranje kontra igre. 24.cxb5 Qd7 25.Qxa4 Nd4 26.Rxd4!! Diagram

Ovaj motiv redovno „prolazi“ I u svim verzijama pruza belome prednost. 26…exd4 27.Nd5 Bxb5 28.Bxb5 Qxb5 29.Qxb5 Rxb5 30.Ka2 I nakon uzimanja pesaka na d4 beli ima cistu prednost.] 24.Rxd4!!±

Diagram

Cisto poziciona zrtva kvaliteta! Ideja je „unistiti“ crnog skakaca za „minimalnu cenu“ Za topa dobijam skakaca i pesaka i savrseno jasan plan centralizacije figura sto mora doneti cistu prednost.24…exd4 25.Nf5 Qd7 Jedini nacin da se „opravda“ polozaj crnih topova je da se otvori B linija. 26.Nxd4! Treba spreciti pojavu kontra igre. [26.Bxd4?! b5! 27.c5 dxc5 28.Bxc5 Qe6 29.Rc1² I u ovoj verziji beli ima odredjenu prednost ali otvaranjem linija i pruzanjem sansi da se crni topovi aktiviraju ona se smanjuje.] 26…Nc7 27.Nf5?! Nije najbolje. [27.Bg3! Konkretna pretnja. 27…Ne8 28.Rd1 Qc8 29.Nf5± Pravilan plan kojim se prednost povecava.Kombinuje se pritisak na d6 pesaka i pokusaj da se stvore pretnje ka crnoj rokadi.] 27…b5!

Diagram

Koristi ukazanu sansu.28.Qc3 Sve postaje neizvesno zbog predhodne nepreciznosti.Pokusavam da uspostavim koordinaciju figura i stvorim igru u smeru crnog kralja. [28.c5! Ispravan plan! Sprecava otvaranje linije i prenosi igru ka centru. 28…dxc5 29.Bxc5 Ne8 30.h4!± Cim se ukaze prilika treba stvoriti pretnje ka crnom kralju.; 28.Rd1!? bxc4 29.Rxd6 Qb5 30.Qc3 Ne8 31.Rc6!ƒ Kombinovanje pritiska na c4 pesaka i stvaranja pretnji ka crnom kralju pruzaju vise od kompenzacije.] 28…Ne6?! [28…f6! 29.Rd1 d5! Diagram

30.Bc5 bxc4 31.Ne7+ Kh8 32.exd5 Pozicija postaje opasna za obe strane, pojavljuje se pretnje po B liniji.Moja sansa je u pretnjama po belim poljima.Objektivno sve je apsolutno neizvesno.] 29.Rd1 bxc4 30.Rxd6 Qc7 31.Bd1! I dalje treba razmisljati preventivno i spreciti aktivnost protivnika. 31…Rd8 32.Bg3?! [32.e5! Logican potez koji nisam dobro procenio zbog velikog cajtnota. 32…Bb5 33.Bc2 U sadrzajnoj poziciji mogu racunati na odredjenu prednost.] 32…Rxd6 33.Bxd6 Qd7? [33…Qb6! Kontra igra po crnoj dijagonali uz top d8 i sve pocinje da biva neizvesno.] 34.Bc2 Bb5? 35.e5 [35.Be5! Propustena sansa. 35…f6 36.Bxf6!!

Diagram

36…gxf6 37.Qxf6 Rf8 (37…Ng7 38.Ne7+ Kh8 39.Qxh6#; 37…c3 38.Ne7+) 38.Nxh6+ Kh7 39.e5+ Vrlo sadrzajna partija u kojoj je bilo propusta  zbog „tezine sadrzaja“ i obostranog cajtnota.] 35…Bc6? Poslednja greska u cajtnotu i sada je sve lako. 36.Qxc4 Bb5 37.Qe4 Ng5 38.Qxa8+ Kh7 39.Ne7+ Vrlo sadrzajna partija sa obostranim propustima.Prvi bitan trenutak u partiji je manevar damom na c3-b4 u cilju odbrane kralja. Beli je sprecio otvaranje B linije i sacekao pravi trenutak da dodje do kontra igre u centru.Sledeci vazan momenat je zrtva kvaliteta kojom beli dolazi do inicijative u centru i sansama da napadne crnog kralja. I na kraju deo partije sa najvise propusta kojem je kumovao veliki cajtnot.Kao sto sam vec napomenuo veliki broj teskih zadataka dovodi do gresaka. 1–0

Bogosavljevic,Boban (2520) – Nestorovic,Dejan (2404) [D02]

SRB Central-ch op-A 5th Paracin, 2012

[Nestorovic]

Partije poslednjeg kola na openima imaju posebnu tezinu i donose veliki pritisak.U partijama se cesto vidja igra na rezultat, a samim tim one gube na zanimljivosti i lepoti.U kriticnom trenutku partije pronasao sam ideju zasnovanu na  pozicionoj zrtvi kvaliteta kao odgovor na aktivan nastup belih pesaka. 1.Nf3 GM Bogosavljevic ima vrlo uzak repertoar zasnovan na obaveznom fijanketiranju belopoljnog lovca.Igrac raskosnog strateskog potencijala. 1…Nc6!? 2.d4 d5 3.g3 Bg4 4.Bg2 Qd7 5.c4 Bxf3!? Jedna od osnovnih karakteristika Cigirinovog  otvaranja je brzo „odricanje“ od lovackog para!? [5…dxc4!? Igraniji nastavak u kojem crni moze postici zadovoljavajucu kontra igru. 6.d5 Bxf3 7.Bxf3 Ne5 8.Bg2 e6 9.Qd4 Nc6 10.Qxc4 exd5 11.Qxd5 Qxd5 12.Bxd5 Nge7 13.Bg2 0–0–0 Crni ima odlican razvoj figura, centralizaciju, beli perpektivan lovacki par.Obe strane imaju razlog za zadovoljstvo.] 6.Bxf3 dxc4 7.Nc3 Vrlo ambiciozan nacin igre kojim se „predlaze“ zrtva pesaka da bi lovci imali sto veci radijus kretanja. 7…e5! Diagram

8.d5 [8.dxe5! Potrebno je stvoriti „ambijent“ za lovacki par! Samo otvorene dijagonale mogu prijati lovcima.Nakon d5 se stvara okruzenje koje odgovara skakacima. 8…Qxd1+ 9.Nxd1 Bb4+ 10.Kf1 Nge7 11.Bf4 0–0–0 Nastaje vrlo zanimljiva strateska borba sa priblizno jednakim sansama.] 8…Nd4 Polako se stvaraju konture pesacke strukture i pojavljuje se polje d6 kao uporiste za skakaca. 9.Bg2 Bb4! „Tipicno Cigorinovski“ tezim izmeni drugog lovca za skakaca. 10.e3 Nb5 11.0–0!? Predlog zrtve jos jednog pesaka!? 11…Bxc3 12.bxc3 Nf6 [12…Nxc3!? Moguce je igrati na ovaj nacin i prihvatiti da se igra pod stalnim pritiskom.Sve je stvar ukusa, 13.Qc2 Nxd5 14.Qxc4 c6 15.a4 Sledi razvoj lovca na a3, topovi dolaze na B1 i D1.Beli ostvaruje prepunu kompenzaciju za zrtvovane pesake.] 13.Qe2 Nd6 14.e4 0–0 15.f4? Vrlo rizicna koncepcija, sa idejom da se izvrsi pritisak na tacku e5 i dobija mogucnost stvaranja pokretnog centra. [15.a4 b6 16.a5! Jednostavnijim potezima je trebalo teziti otvaranju pozicije da bi se osetila vrednost lovackog para.] 15…Rfe8 Pocetak sjajno osmisljenog plana.Neophodno je ostvariti apsolutnu kontrolu nad tackom e5 cak i po cenu nekog materijalnog ustupka! 16.fxe5 Rxe5 17.Bf4 Rae8!! Diagram  Fenomenalna poziciona zrtva kvaliteta!! 18.Bxe5 Rxe5 Skakac i pesak za topa!? Vise nego dovoljna kompenzacija uz savrsenu kontrolu centralnih polja pruza mi cistu prednost. 19.Qf2 b6 20.Qd4 Qe7 21.Rf4 h5! Diagram  Zelja mi je da u perspektivi odrzim konja na e4 i odigram  f5. Potez u partiji je uperen protiv udara g4. 22.h4 Nfxe4!? [22…Nd7!? 23.Re1 Nc5 24.Re3 g6µ Ravnopravan plan u kojem se takodje vrsi pritisak na e4 pesaka. Pojavljuje se motiv f5 ili Sf5.Ocigledno da crni i na ovaj nacin ima cistu prednost.] 23.Re1 Beli mora sto pre uvesti topove u igru. [23.Bxe4? Diagram

23…Rxe4 24.Rxe4 Qxe4 25.Qxe4 Nxe4 Zavrsnica koja nastaje donosi belome velike probleme.Pesaci  na c3 i d5 su vrlo slabi, crni ima vrlo logican plan pojacavanja pozicije, prvo f5, zatim ulazak kralja i postupno pomeranje majoriteta na daminom krilu donosi odlucujucu prednost.] 23…f5 24.Bf1 b5! 25.Re3 [25.Qxa7? Los pokusaj stvaranja kontra igre. 25…Nxc3 (25…Nxg3!? Nesto komplikovanija linija.I u ovoj verziji mogu doci do osvajanja materijala bez ikakvog ustupka. 26.Rxe5 Qxe5 27.Qd4 Qe1 28.Qf2 Ne2+!! Diagram

29.Kh2 Qxf2+ 30.Rxf2 Nxc3–+ Aktiviranjem kralja i pomeranjem pesaka daminog krila crni lagano realizuje ogromnu prednost.) 26.Rxe5 Qxe5 27.Qxc7 Nce4–+] 25…a5? Pocetak pogresnog plana kojim se dozvoljava razbijanje majoriteta na daminom krilu. [25…Kh7! Osigurava polozaj kralja. 26.a4 (26.Qxa7 Rxd5 27.a4 Nc8!–+ Diagram

 Vrlo lep potez unazad kojim se izbacuje dama sa dijagonale a7-g1,pojavljuje se pretnja Dc5 sa osvajanjem materijala.) 26…bxa4! 27.Bxc4 Nxc4 28.Qxc4 Qd6 29.Qxa4!? Nxg3!! Diagram

30.Rxg3 Re4!–+ Lep takticki udar vraca kvalitet i forsira prelaz u zavrsnicu sa nekoliko pesaka viska.] 26.a4! Diagram

26…bxa4 27.Bxc4 a3!? Vrlo sadrzajan nastavak kojim se odrzava napetost na tabli.Plan koji sam zapoceo sa a5 je izgubio prednost i sada sve treba krenuti ispocetka. [27…Nxc4!? Zanimljiva linija u koju nisam zeleo uci zato sto sam verovao u potencijalnu takticku moc skakaca u  nadolazecem cajtnotu. 28.Qxc4 Qd6 29.Qxa4 Qxd5 30.Qd4 Qb5ƒ] 28.Ba2 Kh7 Trebam se pripremiti za nastup C pesaka i eventualno otvaranje dijagonale a2-g8. 29.c4 g6 30.Rf1 Zapocinje plan prebacivanja topa na B liniju sa ambicijom da dodje do napada na kralja nakon „silaska“ na osmi red. 30…Nf7 Priprema za vrlo lepu taktiku na ocekivani potez Tb1!? 31.Rb1? Vrlo cest slucaj da se logicni potezi pojavljuju kao kljucni „krivci“ za gubitak partije.Razlog je jednostavan, konkretno su vrlo losi! [31.Rfe1!? g5! Nastaju komplikacije koje nije tako lako proceniti.] 31…Nd2!! Diagram  Zapocinje „ples skakaca“ 32.d6!? Vrlo zanimljiva prakticna sansa u trenutku kada sam pomislio da beli „nema potez“ [32.Rxe5 Nxe5!–+ Beli ne moze spreciti dalji gubitak materijala.] 32…cxd6 33.Rxe5 Nxe5 34.Qd5!? Pokusaj stvaranja pretnji nakon otvaranja dijagonale. 34…Nxb1 35.c5!? dxc5!? [35…Nc3 Najjednostavniji nacin odbijanja svih pretnji. 36.Qg8+ Kh6 37.Qh8+ (37.cxd6 Nf3+ 38.Kf2 Qe2#) 37…Qh7 38.Qd8 Qg7–+] 36.Qg8+ [36.Bxb1 Ng4–+ Kontra napad!] 36…Kh6 37.Qh8+ Qh7 38.Qxe5 Qg7!! Diagram

Daleko komplikovaniji racun u odnosu na liniju 35…Sc3!39.Qxc5 [39.Qxg7+ U slucaju izmena dama dobijam za tempo! 39…Kxg7 40.Bxb1 c4 41.Kf2 c3 42.Ke3 c2!–+; 39.Qf4+ Kh7 40.Bxb1 a2!–+] 39…Nc3 40.Bb3 Qd4+! Jos jedan lep takticki udar kojim se menjaju dame i prevodi u elementarno dobijenu zavrsnicu. 0–1

(Poslednje dvije partije su iz knjige Tajne pozicione žrtve)

Intervju je obavljen u Đenoviću, u apartmanu, Citrus, 31. jula 2021.

Intervju sa WFM Irenom Nestorović



Intervju sa WFM Irenom Nestorović

Goran Tomić: Imam zadovoljstvo da napravim jedan interevju sa najpoznatijom srpskom šahovskom familijom – Nestorović. Tu je čak pet igrača sa titulama FIDE od velemajstora do ženskog FIDE majstora. Kako je na ženi kuća i familija mislim prvo napravim intervju sa Irenom, a zatim sa Dejanom. Pa da iznesem prvo svoj utisak da nije gospođa Irena toliko predana familiji pitanje je da li bi bilo toliko uspješnih šahista u familiji. Možete li da kažete kako teče vaš život, koliko se posvećujete vremena šahu, a koliko familiji?

WFM Irena Nestorović: Naš se život sveo na to- živimo za šahi od šaha tako da svi na neki način razmišljamo na taj šahovski način.

G.T: Koliko ste se navikli na odsustvovanja sinova, supruga i ćerke zbog učešća na šahovskim takmičenjima?  

WFM Irena Nestorović: To je jedna normalna situacija, deca putuju da igraju. To je sastavni deo igranja šaha. U poslednje vreme smo se suprug i ja više bazirali na rad sa decom pa smo više vremena kod kuće.

G.T: Vaš šahovski klub „Nestor“ je vrlo uspješan.

WFM Irena Nestorović: Pa da, to je omladinski šahovski klub i tu su uglavnom kadeti, omladinci i tu radimo suprug i ja. Malo se time bavi i stariji sin Nikola, ali mi smo sve više u Beogradu, sve manje na turnirima. Ponekad priuštimo sebi zadovoljstvo da odigramo neki turnir, a kažem, najviše putuje Nikola, on je velemajstor.

G.T: Da, ali i ćerka Katarina je bila vrlo aktivna, ustvari do sada, jer je počela da studira…

WFM Irena Nestorović: Jeste, ona je bila više aktivna, sad je malo manje jer tu je fakultet i upisala je jak fakultet…

G.T: Da li će napraviti prekid u šahovskim aktivnostima?

WFM Irena Nestorović:  Pa još ne znamo šta će se desiti, ali mislim da će s obzirom na težinu fakulteta koji je izabrala napraviti pauzu. Nikola je uspio da uporedo studira i da dobro igra šah. Nije napravio neku veću stagnaciju gledano šahovski i uspeo je da završi fakultet u roku, sve kako treba. E sad videćemo kako će se tu Katarina pokazati. Lazar je opet priča za sebe.

G.T: On isto studira?

WFM Irena Nestorović: On je završio fakultet, ali on je posebna priča. Njegov život je prvo bio samo šah, onda se nešto desilo 2011 godine kada je bio na vrhuncu svoje karijere. Desio se niz nekih vrlo nezgodnih situacija, vezano i za šahovski savez i odnos prema mladima. To je bio kritičan trenutak kada ga je trebalo podržati, bilo je nekoliko situacija kojima su kumovali ljudi koji ne znaju ništa o šahu, a o politici verovatno znaju puno. Tako da se tog trenutka nešto u njegovoj glavi promenilo, više nije verovao u sve to, nije verovao da samo radom i predanošću može nešto da postigne.

G.T: Dobro, da se vratimo na Vašu šahovsku karijeru. Kada ste naučili da igrate šah i kako je tekla Vaša šahovska karijera?

WFM Irena Nestorović: Ja sam relativno kasno počela da igram šah, možda u petom ili šestom razredu osnovne škole, to je dosta kasno prema današnjim pojmovima. Ta igra me je prosto tako privukla. Ja sam rođena u Nišu i tu sam napravila prve šahovske korake. Ipak nije Niš isto kao Beograd i ako želite da napravite karijeru morate da pređete u Beograd. Ali ja sam uvek razmišljala da moram da imam fakultet. Nisam protiv šaha kao profesije, ali mislim da se mora imati alternativa. Tako ja razmišljam, možda moj suprug ima malo drugačije mišljenje o tome, ali ja sam vrlo zadovoljna što moja deca imaju fakultete.

G.T: Da li ste se sa suprugom upoznali na šahovskom turniru?

WFM Irena Nestorović: Da, upravo tako. Upoznali smo se na Divčibarima na prvenstvu Srbije 1988. Mi smo se tada upoznali, krajem decembra i relativno brzo se odlučili za brak, za tri dana.

G.T: Kako ste odlučili da se bavite šahom kao profesijom?

WFM Irena Nestorović: Desilo se par događaja koje su dovele do toga. Verila sam se za Dejana 5. februara i prešla u Beograd. Vrlo brzo je došao Nikola. U početku ja sam radila, završila sam pravni fakultet i radila sam u firmi Jugometar, jako dobra, ali kratko je to trajalo. Dejan je bio profesionalac, ali je tu i tamo nešto radio sa strane. Onda se ta moja firma raspala i mi smo na neki način se okrenuli ovom radu na inicijativu našeg tadašnjeg i sadašnjeg prijatelja iz Batajnice Miloša Pejovića koji nas je prosto malo usmerio da pokušamo nešto u Zemunu. U Zemunu tada nije bilo ni šahovskih škola, ničega za decu i mi smo tako počeli Dejan i ja u osnovnoj školi „Gavrilo Princip“, prvo, gde su naša deca završila, pa smo tu imali šahovsku sekciju, onda je to krenulo po drugim školama u Zemunu, a onda se pojavila potreba za nekim prostorijama. Na žalost u tim pregovorima sa zemuskom opštinom nismo naišli na neko razumevanje. Bilo je nekih mogućnosti, ali je to nekako propalo, onda se u jednom trenutku ukazalo moje nasledstvo ili kako se kaže miraz. Prostorije šahovskog kluba „Nestor“ su u našoj porodičnoj kući. Novcem kojeg smo dobili, podigli smo sprat. To je prostor od 90 kvadrata i tu organizujemo turnire, ali samo sa decom

G.T: Da li ste Vi podučavali Katarinu, Lazara i Nikolu šah u početku ili je sve radio suprug Dejan?

WFM Irena Nestorović: Ne, ja nisam uopšte. U početku sam bila na neki način možda i protivnica cele ove priče. Nisam ustvari želela da naša deca pod pritiskom počnu da igraju šah. Tako smo Nikoli napravili problem i on je okasnio, mogao je mnogo ranije da krene. Nema veze, on je pokazao svoju želju i upornost da igra šah i onda smo se sa tim složili.

G.T: Da li igrate šah sada na internetu?

WFM Irena Nestorović: Ne, slabo igram na igram na internetu, ali ja obožavam šah i igram koliko mogu. Ne spadam u one žene koje smatraju da treba da se penzionišu. Igraću ga dokle god mogu. Da se vratim na onu prethodnu priču. Ja sam prosto ostala bez posla i onda smo nekako tu počeli time da sebavimo. Ja sam Dejana daleko ranije nagovarala da se bavi trenerskim poslom.

G.T: Koji su bili Vaši rivali kada ste bili najaktivniji u šahu?

WFM Irena Nestorović: Sa mnom je bilo jako teško raditi. Govorili su da sam bila talentovana. Nisam ja bila u mojoj generaciji kao što je bila u to vreme Sanja Vuksanović, ali ja još imam te partije pa možete da ih vidite. Ali u Nišu niste imali veće šanse.

G.T: Da li imate još nešto da kažete što bi bilo zanimljivo i korisno za čitaoce Šah-mat liste posebno za roditelje čija se djeca bave šahom?

WFM Irena Nestorović: Želim da podržim roditelje koji žele da se njihova deca bave šahom – da je šah jako dobra stvar i da roditelji trebaju da budu uporni. Ne pričam ja to sada zbog svoje promocije, već zato što je šah za decu jako dobra stvar, da nuče da misle. Prosto šah daje nešto što drugi sportovi ne mogu. Ono što je tako dobro u šahu to je ta samostalnost, to razmišljanje unapred, analiza i predškolci, oni u prvom razredu, već počinju da stiču jako dobre osobine. Ne govorim da će oni postati prvaci sveta, samo pričam o tome da decu nauči da razmišljaju logički, šahovski i da će to u životu jako da im koristi. Lakše će i da uče i pamte.

G.T: Da, to je intelektualna aktivnost koja se i mnogo cijeni, bez obzira na finansijske efekte.

WFM Irena Nestorović: Kad se kaže da neko igra šah, šta se prvo pomisli? Svi pomisle da taj ima nešto u glavi. Ne može svako da igra dobro šah.

G.T: Zahvaljujem i koju bi partiju izabrali za čitaoce Šah-mat liste?

WFM Irena Nestorović: Pa može protiv IM Milana Andrijevića ili protiv IM Milosa Lapčevića.

Nestorovic,Irena (1995) – Andrijevic,Milan (2238) [D41]

23. OPEN Sencanska bitka 1697 A Grupa Senta (6.8), 23.07.2019

[Nestorovic]

1.d4 d5 2.Nf3 Nf6 3.c4 e6 4.Nc3 c5 5.cxd5 Nxd5 6.e4 Nxc3 7.bxc3 cxd4 8.cxd4 Bb4+ 9.Bd2 Bxd2+ 10.Qxd2 0–0 11.Rc1 b6 12.Bd3 Bb7 13.0–0 Nc6 14.d5 exd5 15.exd5 Na5 [15…Qxd5 16.Bxh7+] 16.d6 Bxf3 17.gxf3 f5 18.Ba6 Qd7 19.Rc7 Qe6 20.Rfc1 Rad8 21.d7 f4 22.Bd3 g6 23.Be4 Kg7 24.Rxa7 Kh6 25.Qd5 Qh3 26.Qd6 Rb8

27.Qe7 [27.d8Q Rbxd8 28.Qe7 Rh8 29.Qg7+ Kh5 (29…Kg5 30.Rxa5+ bxa5 31.Rc5+ Kh4 32.Qh6#) 30.Qxh7+ Rxh7 31.Rxh7+ Kg5 32.Rxh3] 27…Rfd8 28.Bd5 Qh5 29.Qf7 Rf8

30.d8Q Rbxd8 31.Qxh7+ Kg5 32.Qe7+ Kh6 33.Qg7+ Kg5 34.Bf7 Kh4 35.Bxg6 Qh8 36.Qxh8+ Rxh8 37.Rg7 Rdg8 38.Rcc7 Rxg7 39.Rxg7 Rf8 40.Bf7 Rd8 41.Kg2 1–0


Nestorovic,Irena (2038) – Lapcevic,Milos (2390) [E38]

2nd International Chess Festiv Paracin (1.14), 19.08.2009

 1.d4 Nf6 2.c4 e6 3.Nc3 Bb4 4.Qc2 c5 5.e3 0–0 6.Bd3 d5 7.Nf3 cxd4 8.exd4 dxc4 9.Bxc4 Nc6 10.Be3 b6 11.0–0 Bb7 12.Rad1 Ne7 13.Ne5 Rc8 14.Qe2 Nf5 15.Nb5 Nxe3 16.fxe3 Ra8 17.a3 Be7 18.Bd3 a6 19.Nc3 b5 20.Rf4 h6 21.Bb1 Nd5 22.Nxd5 Bxd5 23.e4 Bb7 24.Qf2 Qe8 25.Rg4 h5 26.Rg3 Bh4

27.Rxg7+ Kxg7 28.Qxh4 f6 29.Nd3 Kh6 30.Nc5 Ra7 31.Rf1 Bc8 32.Rxf6+ Kh7 33.e5+ Kg8 34.Bg6 Qd8 35.Bxh5 Rg7 36.Bf3 Rh7 37.Rg6+ Kh8 38.Qe4 Bd7

39.Nxe6 Bxe6 40.Rxe6 Qg5 41.Rc6 Rh4 42.Qd3 Rhf4 43.Rf6 1–0

G.T: Zahvaljujem na razgovoru i sve najbolje Vama kao i čitavoj Vašoj familiji u šahu i životu.

Intervju je obavljen u Đenoviću, u apartmanu 5, Citrus, 31. jula 2021.

INTERVJU SAH MAT LISTE – PAUL TRUONG


                                       

Mr. Truong je bio veoma ljubazan i odgovorio mi na pitanja koja sam mu poslao e-mailom.

Goran Tomic: Procitao sam intervju koji je sa Vama obavila GM Susan Polgar na Chess Cafe. Intervju je veoma interesantan, ali neke cinjenice nisu dovoljno razjasnjene. 

 Citiram:„Paul Truong: Odrastajuci u Sajgonu (Vijetnam) postao sam sahovski idol dok sam bio veoma mlad. Neocekivano sam pobijedio na svom prvom juniorskom nacionalnom sampionatu ( ispod 21 god.) kad sam imao svega 5 godina. Iznenada sam postao senzacija, sahovsko cudo od djeteta. Sljedece tri godine zaredom sam uspio da odbranim ovu titulu.

Citava zemlja je bila zaprepastena kad sam sa samo 8 godina uspio da pobijedim na svom prvom nacionalnom prvenstu I odbranim titulu cetiri godine zaredom.“

Na web sajtu http://www.uschess.org/news/bio/truong.html moze se procitati::

„Majstor FIDE Paul Truong rodjen je 2. juna 1965 u Sajgonu, Vijetnam. Naucio je da igra sah sa 5 godina od svog oca.“
 
Mozete li mi reci nesto vise o svojim ranim sahovskim danima. Da li ste stvarno postali omladinski sampion zemlje (za mladje od 21. godinu) kada ste bili stari samo pet godina?

Paul Truong: Da, pobjedio sam prvi put na nacionalnom omladinskom sampionatu kada sam imao 5. godina. Ne sjecam se tacno koliko sam imao jos mjeseci. Branio sam uspjesno osvojenu titulu slijedece tri godine. Tada sam pobjedio na sveukupnom nacionalnom sampionatu (imao sam 8 ili 8.5 godina). Titulu sam zadrzao sledece 4 godine dok moj otac i ja nismo pobjegli od komunistickog rezima. Takodje sam igrao u finalu u Kineskom sahu isto tako dobro, kada sam imao izmedju 8 i 9 godina. To je bio mnogo veci uspjeh nego pobjeda na nacionalnom sahovskom sampionatu. Vjetnam je bio (i sada je) druga zemlja po snazi u Kineskom sahu (odmah iza Kine). To je bila senzacija u Aziji. Nazalost, Vjetnam je u osnovi  smatran zemljom treceg svijeta. Zato, nije dato mnogo publiciteta i nisam imao pomoc u treniranju nijedne od igara (saha ili kineskog saha). Bilo je dosta pregovora da me daju izvan Vjetnama da treniram u drugoj zemlji. Nazalost, to se nije desilo i ostatak je istorija. Ne zalim. U zivotu postoji i drugo, ne samo sah, i ja sam sretan da sam sada u situaciji da pomognem sahovske promjene na bolje. Ali ja ne zelim ili nemam potrebe da budem poznat. Vise volim da stojim u pozadini i tako pomognem u sahovskom radu.


G.T: Citiram:

Paul Truong: Tog dana, (30. aprila, 1979 – G.T.)  sam zajedno sa svojim ocem pobjegao brodom koristeci tajne kanale pokreta otpora i ostavljajuci za sobom majku i mladjega brata.
 
…Poslije toga smo konacno stigli u New Jersey 1. decembra 1979. Nisam govorio engleski, bio sam krhkog zdravlja i u sahu sam potpuno „zardjao“. Potpuna katastrofa.

 
Citava prica o Vasem bjekstvu iz Vijetnama je bila veoma traumaticna za sve izbjeglice. Bilo je napada pirata, ajkula, zavrsili ste na pustom ostvru i mnogi ljudi su umrli. Da li ste po Vasem dolasku u New Jersey imali neku pomoc od humanitarnih organiacija, sahovskih organizacija ili bilo koga drugog? Postigli ste veliki uspjeh u relativno kratko vrijeme. Kako ste to postigli?

Paul Truong: Vise od jedan milion Vjetnamaca je izgubio zivot pokusavajuci da pobjegne od komunizma. Mi smo izgubili vise od 300 ljudi kada se nas prvi brod potopili tajlandski pirati. Niko nema tacan broj jer je sve bilo tako ludo i divlje. Neke humanitarne grupe na ostrvu su nam donijele nesto rize i lijekova. Ali to je nije bilo dovoljno.
Kada sam stigao u NJujork u decembru 1979, nisam govorio engleski. Isao sam u srednju skolu dok sam istvovremeno 7 casova radio honorarno tokom noci i tokom vikenda da bih zaradio pare i pomogao ostatku familije u Vijetnamu. Zato je moj sah bio zapostavljen. Imao sam rejting oko 2400 poena pa je to bilo veliko razocaranje za mene. Znajuci da ne mogu raditi obe stvari, odlucio sam napustiti sah, otici na koledz i poslije toga baviti se biznisom. Uspjeh nije dosao brzo. Bio sam sam. Radio sam i dalje 7 sati honorarno dok sam prisustvovao svim skolskim predavanjima na koledzu. Posle koledza, radio sam izmedju 15 i 18 casova dnevno, sedam dana u nedjelji, 365 dana godisnje, tokom petnaest godina. Bilo je mnogo teskog rada i zrtvovanja. Nije bilo neke precice, samo tezak rad i tome sam se posvetio.

G.T: Vodite poseban trening za mlade sahiste i skolsku omladinu. Da li postoji veliki interes za sah u skolama medju djecom?

Paul Truong: Moji glavni interesi su zenski sah i skolski/omladinski sah. Zasto zenski sah? Zato sto a) je moj nabolji prijatelj Susan Polgar. Vjerujem u njen razlog promocije zenskog saha, da zenama pruzi ravnopravnost. b) zelim da pomognem razvoju samopostovanja i samopouzdanja kod zena jer imam kcerku. Ovo mi ima licni znacaj.  
Zasto skolski/omladinski sah? Zato sto vjerujem da sah moze pomoci mladima da razviju mnoge vjestine kao npr. logicko razmisljanje, koncentraciju, strpljenje, posvecenost, prepoznavanje sablona, itd, i ove vjestine ce pomoci mladima u njihovom zivotu. Sah mi je pomogao u skoli i poslu. Zelim da druga djeca koriste cak i ako ne izaberu da igraju profesionalno sah.  

G.T:
 Sa 17. godina ste odlucili da napustite sah i odete na koledz i imate „normalnu karijeru“. Da li mislite da mladi ljudi treba da izaberu put sahovskog profesionalca? 

Paul Truong: To je do svake osobe. Ali svako treba da bude realan. Ako sa 17-18 godina nemate bar izmedju  2400-2500 rejting poena, tesko cete postati profesionalni sahista. Ali sah ce im pomoci na ovaj ili onaj nacin. Neko moze da vidi koliko moze daleko stici u sahu. Ali uvijek treba imati dobar plan u slucaju povlacenja iz saha.

G.T:Vasa zelja da osvojite zlatnu medalju na olimpijadi je realna. Citiracu iz Suzanine rubrike na Chess Cafe („Susan Polgar on Chess“) pod naslovom Dva svjetska sampiona na istoj zajednickoj misiji: Postaviti sah na novi nivo popularnosti! na http://www.chesscafe.com

„Paul Truong: Prema listi FIDE, nas tim je sada rangiran na drugo mjesto u svijetu, odmah iza Kine. To je najvaznije sto smo postigli jer zenski tim USA nije nikada osvojio nijednu medalju. Imamo realne sanse za zlatnu medalju 2004 i svi radimo vrlo naporno da ostvrimo taj cilj.“

U drugom tekstu ste napisali: Racunamo na 5 sahistkinja.  1 je porijeklom iz Madjarske (Susan), 2 su iz Ukrajine (Irina i Anna), 1 iz Gruzije (Rusa), i 1 iz USA (Jennifer).  2 djevojke imamo u planu za slijedecu grupu: Tatev je iz Jermenije a Laura je mislim rodjena  u Americi. Ja sam iz Juznog Vijetnama a Michael Khodarkovsky je iz Ukrajine“. Ako vas zenski Olimpijski tim pobjedi na Olimpijskim igrama 2004 da li ce to imati uticaj na sahovski razvoj medju omladinom u USA? Da li taj zenski tim sastavljen uglavnom od internacionalnih sahistkinja moze biti pokretac sahovskog zivota u USA? Sta mislite o informaciji sa jednog vrlo popularnog web sajta:.. „Ona je najjaca sahistkinja u istoriji rodjena u Americi. Postala je zenski IM sa 15. godina i zenski velemajstor sa 18. Bila je medju deset najjacih sahistkinja u svijetu u sest uzastopnih svjetskih sampionata za zene, i dva puta trece rangirana sahistkinja u svjetskoj listi za zene. Ovaj rekord nije postigla nijedna druga sahistkinja rodjena u Americi.“ Ona je Alisa Maric, koja je rodjena u New Yorku, ali sada zivi u Beogradu. Njen ELO rejting je 2433. Da li ste imali kontakata sa njom da ucestvuje u vasem olimpijskom timu?

Paul Truong: Volio bih da je Alisa sa nasim timom. Nazalost, ona ne ispunjava uslove o boravku da bi ucestvovala u USA timu za 2004 godinu. Ona je sjajna sahistkinja i veoma prijatna osoba. O njoj sam cuo mnogo lijepih stvari. Ovdje se ne radi samo o osvajanju zlatne medalje. Mi osjecamo da bi ta zlatna medalja pomogla naglom razvoju saha u Americi i uopste pomogla sahu. To dakle nije licna stvar.  

Goran Tomic: Zahvaljujem Vam na odgovorima.

Intervju sa Mr Paulom Truongom vodio Goran Tomic, urednik Sah – mat liste

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

INTERVJU SA VELEMAJSTOROM STEFANOM ĐURIĆEM 


 

Proslo je godinu dana od poslednjeg intervjua sa velemajstorom Stefanom Djuricem. U zivotu sahiste godina dana je mnogo. Posebno kod velemajstora Stefana Djurica.

Goran Tomic: Od proslog intervjua proslo je skoro godina dana. Da li je u medjuvremenu bilo zanimljivih sahovskih putovanja?


GM Stefan Djuric: Mozda je najzanimljivije ono putovanje koje nije ostvareno. Ceo januar je bio u planu boravak u Indiji u Delhiju i Madrasu a u maju je bilo planirano ucesce na turniru u zapadnom Bengalu u gradu Bubaneshwaru. Zbog privatnih razloga nisam otisao na te turnire ali to je mozda i sudbina. Radi se o tome da su u Bubaneshwaru nalazi unikalni centar u kojem su na bambusu zapisane ljudske sudbine. Nadam se da ce sudbina da me sledeci put u pravi cas dovede na tu destinaciju.

G.T: Na kojim turnirima i u kojim zemljama ste bili u proteklih godinu dana?

GM Stefan Djuric: Sve se dogadjalo na evropskom tlu, uglavnom Spanija, Francuska, Italija i Nemacka.

G.T: Da li je tu bilo nekih zanimljivosti?

GM Stefan Djuric: Zanimljivost je da sam ucestvovao krajem marta na turniru u San Remu koji je po svom sastavu bio relativno skroman ali je interesantno to da je to bilo obelezavanje 80 godina od cuvenog turnira na kojem je pobedio Aljehin sa 5,5 poena prednosti. Ja sam bio prvi ali posto je bilo pet kola nadmoc nije bila previse izrazena (smile). Igrao sam u Rimu na brzopoteznom turniru – turnir je bio u 15.30 a imao sam let za Beograd u 22.50. Nagradu sam dobio pre zvanicne ceremonije da bih stigao na aerodrom. Inace u Rimu su velike infrastrukturne rekonstrukcije tako da ce periferna stanica Roma Tiburtina koja se nalazi u neposrednoj blizini kluba gde sam igrao postati glavna stanica dok sadasnja Roma Termini u centru grada ce imati vise lokalni karakter. Jedan dobar prijatelj mi je predlozio da me eventualno poveze ali je jasno da je voz najbrze prevozno sredstvo u toj situaciji tako da sam se uspesno prebacio vozom.

Semilampo 9 Luglio
Pos    Pts       T            NAME                                       Rtg     PRtg
1        7.5        GM        DJURIC Stefan                          2616    2590
2        6.5        A           TOMESCU Vlad                       2507    2469
3        6.5        FM        Sibilio Mario                              2364    2466
4        5.5        —           Quimi Marco                             2188    2266
5        5.0        WGM    Maisuradze Nino                       2329    2264
6        4.5        M           De Vita Igor                              2140    2067
7        4.5        B            LANTINI Marco                       2134    2114
8        4.5        C           TOSI Francesco                          2115    2074
9        4.5        —           Sacco Davide                            1641    2016
10      4.5        E            PARDO Paolo                           1653    1944
11      4.5        GM        D’AMORE Emanuele                 1793    1795
itd.


Na turniru pored Barselone koji je nedavno zavrsen i gde sam osvojio prvo mesto http://www.ajedreznd.com/  http://www.casinoprado.cat/open.html  http://chess-results.com/tnr49530.aspx?lan=9 

Sedeo sam na pocetku turnira pred partijom u jednom vrlo lepom ambijentu, u basti i tu se okupljaju ljudi pred pocetak partija. Sedeci tu u manjem drustvu mene jedan od prisutnih pita koliko ima na turniru velemajstora. Ja sam rekao da mislim 8 ili 9 velemajstora. Na to je sledilo vrlo neukusno pitanje koji sam ja broj. Ja sam rekao da sam broj 15. i momentalno sam shvatio na sta je taj covek ciljao – hteo je reci kakav si ti velemajstor kada si po rejtingu iza nekog fide majstora. Ja sam se uzdrzao od daljih prica i razjasnjavanja – pomislio sam da bi taj doticni mogao da izracuna lako da se ti ljudi nisu ni rodili kada sam ja vec bio velemajstor i to od znacaja. To me dodatno motivisalo da delima a ne recima dokazujem stvari i ovom prilikom mu se zahvaljujem. 

Konacno stanje posle 9. kola

Ordre              Nom                                        FED      Elo FIDE     Equip/Ciutat       Pts.

1           GM    Djuric Stefan                            SRB      2445           Serbia                7.0

2           IM     Munoz Pantoja Miguel             PER      2482           Terrassa             7.0

3           GM    Barsov Alexei                          UZB     2534           Uzbequistan        7.0

4           IM     Asis Gargatagli Hipolit              ESP      2431           Barcelona           7.0

5           FM    Delgado Ramos Hector            CUB     2488           Cuba                  7.0

6           IM     Bacallao Alonso Yusnel            CUB     2532           Cuba                  6.5

7           GM    Karlsson Lars                          SWE     2482           Sitges                 6.5

8           IM     Cruz Filemon                           PER      2406           Tres Peons         6.5

9           GM    Oratovsky Michael                   ISR       2521           Tarragona           6.5

10         FM    Getz Nicolai                             NOR    2385           Noruega             6.0

11         IM     Cruz Cristhian                          PER      2470           E.E.B.                6.0

12         IM     Pulvett Daniel                           VEN     2303           Venezuela           6.0

13         IM     Fernandez Aguado Enrique      ESP      2355           Sitges                 6.0

14                   Phadke Sohan                          IND      2252           Índia                   6.0

15                   Thakur Akash                          IND      2327           Índia                   6.0

16         GM    Cabrera Alexis                         ESP      2530           Valencia             5.5

17         GM    Gonzalez Garcia Jose               MEX    2522           U.G.d’E.             5.5

18         IM     Lacasa Diaz Jose Antonio        ESP      2392           Sitges                 5.5

19         GM    Moskalenko Viktor                  UKR     2591           E.E.B.                5.5

20         IM     Perez Mitjans Orelvis               ESP      2452           SCC Sabadell    5.5

21         FM    Alarcon Casellas Rolando        CUB     2453           Cuba                  5.

22         IM     Cruz Jonathan                          PER      2406           E.E.B.                5.5

23         GM    Movsziszian Karen                   ARM    2493           Sant Andreu       5.5

24         IM     Alexandrova Olga                    ESP      2393           U.G.d’E.             5.5

25         IM     Rojas Keim Luis                      CHI      2438           Mollet                5.5

itd.

Zanimljivo da je na zvanicnom sajtu turnira http://neurobyte.wordpress.com/ bila ankete u kojoj je 46 ljudi intervjuisano sa pitanjem ko ce biti pobednik turnira. Nijedan nije predvideo da cu ja da pobedim.

Ovo je taj ishod glasanja

  GM Barsov 4.35%  (2 glasa)  

  GM Karlsson 19.57%  (9 glasova)  

  GM Cabrera 10.87%  (5 glasova)  

  GM Djuric 0%  (0 glasova)  

  GM Jose Gonzalez 6.52%  (3 glasa)  

  MI Bacallao 6.52%  (3 glasa)  

  GM Oratovsky 2.17%  (1 glas)  

  MI Muñoz Pantoja 8.7%  (4 glasa)  

  MC Ávila ( Aún aspira a todo y merece entrar en la encuesta…) 30.43%  (14 glasova)  

  Drugi: 10.87%  (5 glasova)  

A ja sa svoje strane nisam ocekivao da cu u pedeset i sestoj godini zivota da se dokazujem na ovakvim turnirima. Katalonski majstor Avila je dobio najvise glasova jer je u prvom ili drugom kolu dobio jednog od velemajstora kompletno na analizu pa se sepurio i nije mogao niko da zivi od njega medjutim tokom turnira je dosao k sebi, pribrao se i na kraju shvatio da je najbolje da napusti turnir pre kraja sa lovorikama od tog prvog „skalpa“.

Moderan nacin putovanja se sastoji u tome da vas uvek neko vreba u zasedi. To sam ranije vec definisao, pre dvadesetak i vise godina, kao troclana banda koja se sastoji od – avion- hotel- renta car. Ako uspete sa prvom dvojicom treci ce Vas da dokusuri. A ako se i desi da sve prepreke predjete to je zato sto vas ta banda ostavi u iluziji da je sve u zivotu glatko pa vas sledeci put saceka u zasedi. Ni uz Internet koji je svemoguc nikada nemate toliko vremena da nadjete perfektnu soluciju. Neke moje kolege su vrlo razborite i nikada ne traze perfekciju nego traze prakticno resenje, dakle ne najbolji potez vec solidan potez dok ja kao maksimalista trazim savrsenstvo.

Evo na primer koferi za putovanja. Sve teze savladavam teskoce prilikom prebacivanja sa mesta na mesto da ne govorim o tome da sam uvek u strahu da nesto sto podleze konfiskaciji slucajno unesem s obzirom da najcesce putujem samo sa rucnim prtljagom. Naveo bih savrsena resenja. To su koferi nazvani po famoznom autoru Louisu Vuittonu.

Sira publika ga zna uglavnom po malim zenskim torbicama (falsifikovanim ili ne). Medjutim prava poenta je u tome da vi zaista u koferu nosite sve sto vam treba i da ne morate da raspakujete vec npr iz kofera izvadite orman i postavite ga u sobu.

Ili izvadite krevet i legnete na palubu broda. Da ne pominjem da se u tim koferima nalazi i amfibija (ili avion).

A evo u kofer u takav kofer moze da stane i konj (verovatno ima otvore za disanje, dole a mozda ga i hrane ispod kroz te rupe):

Planiram da personalizujem jedan takav kofer sa sahovskim stolom, kompjuterom, sahovskim satom itd.

G.T: Da li je bilo neobicnih situacija na turnirima?

GM Stefan Djuric: Ima jedan kurizitet koji koliko znam se praktikuje mahom u Kataloniji. Po okoncanju turnira se zrebom utvrdjuje koji ce kriterijum da odluci pobednika (da bi se izbegle razlicite zloupotrebe) tako da je mene obavestio da sam pobednik turnira kolega iz Uzbekistana, velemajstor Barsov. Moglo bi da se kaze da mi je zreb bio naklonjen tom prilikom dok sutradan nastupajuci na rapid turniru podelio sam od prvog do cetvrtog mesta medjutim zavrsio sam kao cetvrti. Neka pouka je da covek ne moze iz svoje koze i da neka ravnoteza se uspostavi na kraju. Ako niste Fischer, a niste, ili Aljehin, onda morate da ste spremni na razlicite kompromise.

Mladi Peruanac Munjoz koji zivi u Kataloniji i koga je velemajstor Granda Zuniga naucio da nikada ne treba predavati partiju dosao je u sledecu poziciju posle 32. poteza:

GM Stefan Djuric – Munoz [B01]
Estadillas, 05.2011
[GM Stefan Djuric]

255MB 1.e4 d5 2.exd5 Qxd5 3.Nc3 Qa5 4.Nf3 Bg4 5.Be2 Nf6 6.h3 Bh5 7.b4 Qb6 8.0-0 e6 9.Ne5 Bxe2 10.Qxe2 Nc6 11.Nc4 Qd4 12.b5 Nb4 13.Bb2 Be7 14.d3 Qf4 15.Ne4 Nbd5 16.Na5 0-0-0 17.c4 Nxe4 18.cxd5 Nf6 19.dxe6 Bd6 20.g3 Qh6 21.exf7 Qxh3 22.Qf3 Ng4 23.Qxb7+ Kd7 24.Qc6+ Kc8 25.Qg2 Qxg2+ 26.Kxg2 Rhf8 27.Nc6 Rd7 28.Bxg7 Rdxf7 29.Bd4 Ba3 30.Rae1 Rd7 31.Re4 h5 32.Rfe1

U ovoj poziciji mladi Munoz je pomislio da preda partiju ali je verovatno sebi ponovio ono sto ga je ucio slavni Zuniga (treba reci da je ovo partija na 25 minuta po igracu i da za predaju nikada nije kasno) i povukao Td4. Naravno da je partija dobijena na razlicite nacine. 32…Rxd4[] U ovoj poziciji ne uzima topa sto se nametalo vec igram necekivano Te8+ 33.Re8+ Tu je interesantna psiholoska situacija u kojoj opet jedini potez crnog Td8. 33…Rd8 34.Nxd8 Interesantno da se taj konj ubrzo vraca na c6 ali ne uspevam da vizualizujem jednostavnu matnu sliku jer je konj odlutao i nisam ga u mislima uspeo da vratim na c6. Posle sledecih poteza forsiranih… 34…Rxf2+ 35.Kg1 Kd7 36.Nc6 Kd6 ovde propustam vrlo jednostavan forsirani dobitak. T1e6+ ne videvsi da posle Kd7 je mat na Sb8. 37.d4 [37.R1e6+ Kc5 38.Re5+ Nxe5 (38…Kb6 39.Rb8#; 38…Kd6 39.Rd8#) 39.Rxe5+ Kd6 40.Kxf2] 37…Kd5 partija je dalje dobijena ali ja sam je zasluzeno izgubio zbog toga sto nisam iskoristio sve prednosti svoje pozicije i u tom trenutku pustio crnog kralja i otezao dobitak, i kako to obicno biva kad ne das gol primis gol. 0-1

G.T: Da li je bilo balansa da ste i izgubljene partije dobijali?

GM Stefan Djuric: Podsetili ste me na prvenstvo drzave 1985. godine u Novom Sadu, jedno od jubilarnih prvenstava gde su moje kolege (maliciozno) komentarisale jednu moju pobedu – Napokon je Djura zasluzeno i lepo dobio partiju! Evo te partije:

Djuric,Stefan (2470) – Nikolic,Zivoslav (2470) [D74]
YUG-ch Novi Sad, 1985

1.c4 Nf6 2.d4 g6 3.g3 Bg7 4.Bg2 d5 5.cxd5 Nxd5 6.Nf3 0-0 7.0-0 Nc6 8.e4 Nb6 9.d5 Nb8 10.Nc3 c6 11.Nd4 Na6 12.Nc2 cxd5 13.exd5 Nc7 14.Re1 e6 15.dxe6 Nxe6 16.Qe2 Rb8 17.Be3 Bd7 18.Rad1 Qe8 19.Nb4 Na4 20.Ne4 Kh8 21.Nd6 Qe7 22.Bxa7 Nxb2 23.Rd2 Ra8 24.Bd4 Bxd4 25.Rxd4 Qf6 26.Rd2 Na4 27.Ne4 Qe7 28.Nd5 Qa3

29.Qd1! „Vrlo lijep potez kojim bijeli lovi istovremeno i kralja i damu“ – pisao je Vlado Kovacevic u Sahovskom glasniku. 29…Rfd8 30.Qa1+ Ng7 31.Nc7 Rab8 32.Nd6 Kg8 33.Nxf7 1-0

Kao odgovor na pitanje koje su partije bile izgubljene a dobio sam ih navodim partije sa Barlovom i Ivanovicem.  Posle otvaranja pozicija mi je bila jako losa u partiji sa Barlovom. Sa Ivanovicem sam takodje jednu fazu igre odigrao lose medjutim u cajtnotu sam uspeo da preokrenem situaciju, doduse neocekivanim potezima.

Barlov,Dragan (2430) – Djuric,Stefan (2470) [A46]
YUG-ch Novi Sad, 1985

1.d4 Nf6 2.Nf3 e6 3.Bg5 Be7 4.Nbd2 b6 5.e4 Bb7 6.Bd3 0-0 7.Qe2 a5 8.e5 Ne8 9.h4

Posle nepazljivo odigranog otvaranja crni je dosao u teskoce.

9…f5 10.exf6 Nxf6 11.Bxf6 gxf6 12.Be4 Bxe4 13.Nxe4 a4 14.a3 Nc6 15.0-0-0 Ra5 16.d5 Rxd5 17.Rxd5 exd5 18.Nc3 Bc5 19.Nxd5 Ne7 20.Nc3 Qa8 21.Rd1 Qc6 22.Qc4+ d5 23.Nxd5 Nxd5 24.Qxd5+ Qxd5 25.Rxd5 Bxf2 26.h5 Kg7 27.Kd2 Kh6 28.Ke2 Bc5 29.Rf5 Re8+ 30.Kd3 Re3+ 31.Kd2 Re6 32.g4 Be3+ 33.Kd3 Bc1 34.Nd4 Rd6 35.Kc4 Bxb2 36.c3 c5 37.Nb5 Re6 38.Kd3 Bc1 39.Rf1 Bg5 40.Rf3 Re1 41.c4 Rg1 42.Nc3 Rxg4 43.Nxa4 Rd4+ 44.Kc3 Rd6 45.Kc2 Kxh5 46.Rh3+ Kg6 47.Rb3 h5 48.Nxb6 Rd2+ 49.Kb1 Re2 50.a4 Bd2 51.Nd5 h4 52.Rf3 Kg5 53.Kc2 Kg4 54.Rf1 Bg5+ 55.Kd3 Re6 56.Nc3 Re3+ 57.Kc2 h3 58.a5 0-1

Djuric,Stefan (2470) – Ivanovic,Bozidar (2515) [E11]
YUG-ch Novi Sad, 1985

1.d4 Nf6 2.c4 e6 3.Nf3 Bb4+ 4.Bd2 Qe7 5.g3 Nc6 6.Bg2 Bxd2+ 7.Nbxd2 d6 8.0-0 0-0 9.e4 e5 10.d5 Nb8 11.Qc2 a5 12.Ne1 c6 13.Rc1 Na6 14.Nd3 Bd7 15.c5 cxd5 16.cxd6 Qxd6 17.exd5 b5 18.Qc3 Rfe8 19.Ne4 Nxe4 20.Bxe4 b4 21.Qd2 Rac8 22.Qe3 g6 23.h4 h5 24.Rfe1 Bb5 25.Qh6 Rc4 26.Bg2 Rxc1 27.Nxc1 Nc5 28.Nb3 Nd3 29.Re3 Nxb2 30.Nxa5 Nc4 31.Nxc4 Bxc4

32.g4 hxg4 33.h5 f5 34.Re1 g3 35.fxg3 e4 36.Kh2 e3 37.hxg6 Re7 38.Rb1 e2 39.Rc1 Bb5 40.Re1 Be8

41.Rxe2 1-0

Ipak partija sa Cvitanom koju sam izgubio me kostala sampionata. Steta, jer sam taj turnir igrao sa velikom energijom i uoci poslednjeg kola je bio slobodan dan kada sam morao da igram simultanku (bio sam obavezan); medjutim ja sam posle odigrane simultanke nastavio druzenje sa ucesnicima simultanke ne shvatajuci da je moj karakter potpuno drugaciji od nekih sahista koji mogu da se druze i do kasno u noc. Sutradan ujutru sam igrao partiju ispod svakog nivoa i to je bio razlog poraza. 

G.T: Koje turnire planirate da igrate uskoro?

GM Stefan Djuric: Turnir Imperia je turnir sa dugom tradicijom i ja preferiram da igram takve turnire pre onih „novih“ turnira koji se prvi put igraju a ne zna se ni organizator ni uslovi. To je blizu granice sa Francuskom, blizu Nice i Kana. Turnir pocinje 4. septembra i traje do 11 septembra.

Goran Tomic: Zahvaljujem na razgovoru i ocekujem nove zanimljivosti uskoro!

Intervju je obavljen u Zelenici 25. avgusta 2011

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Intervju – Pavel Ponkratov


14. JULA 2021

Pavel Ponkratov: Nije bi bilo sreće, da nesreća nije pomogla!

Pobjednik Više lige ruskog prvenstva odgovarao je na pitanja Dmitrija Kryakvina

DK– Čestitam na pobjedi u Višoj ligi! Koje su partije bile presudne? Već duži niz godina prijavljujete se za Superfinale, a sada se to i dogodilo. Što je nedostajalo prije, a što se sada desilo?

Pavel Ponkratov – Hvala na komplimentima! Ne mogu izdvojiti nijednu partiju, jer sam zahvaljujući nekim partijama uspio da uštedim energiju kako bih ostale igrao malo bolje. Naravno, zadnja partija se jasno izdvaja, jer je kvalitet igre i moj i kvalitet igre Sashe Motyleva jednostavno bio veliki. S druge strane, na bilo kojem običnom turniru imam takvih partija više od polovine …

Šta je nedostajalo i šta se promijenilo? Ispostavilo se da sam uigraniji od ostalih, a sreća mi se nasmiješila u skoro svakoj partiji. Takođe „nije bilo sreće, da nesreća nije pomogla“: nakon iscrpljujuće faze Grand Prix Crnog mora, koja se donekle slučajno pojavila u mom turnirskom kalendaru, glavni zadatak bio je nekako se oporaviti. Nije ostalo mnogo vremena ni snage za pripremu. Kao rezultat, žarku želju za kvalifikacijom zamijenila je želja da jednostavno pokažem dobar rezultat i zahvaljujući tome uspio sam sačuvati puno živaca tokom turnira.

DK- Šta očekujete od glavnog početka ruskog kalendara u kojem će biti domaćin Baškortostan?

Pavel Ponkratov – Koje ću zadatke postaviti sebi u Superfinalu? Da ne završavam turnir u minusu i odigram nekoliko „lijepih“ partija!

DK- Kako vam se sviđa gostoprimstvo čuvaških organizatora? Koji ste hotel izabrali od predloženih, kako je bilo s hranom i ostalim organizacijskim pitanjima?

Pavel Ponkratov – Generalno, svidjela mi se organizacija turnira, kao i Memorijal Sergijevskog koji je prethodio Višoj ligi. Ne mogu je nazvati idealnom, ali dobrom, solidnom – sigurno: ni jedan organizacijski aspekt nije kiksao. Prijavio sam se u jedan od službenih hotela, „IBIS“. U principu, hoteli koje su predložili organizatori bili su otprilike na istom nivou. Uz to, usluga u lancima hotela ne pada ispod određenog, sasvim dobrog nivoa.

Hrana u Čeboksariju u pogledu odnosa cijene i kvaliteta na vrlo je dobrom nivou. Pa … išao sam na takva mesta. Mogu vam preporučiti gruzijsku kuhinju ‘Kveli’ ili pab ‘William i Kate’.

DK- Recite nam nešto o svom učešću u hibridnoj selekciji za Svjetski kup. Mislite li da je ovo takmičenje bilo sigurno protiv varanja?

Pavel Ponkratov – Što se tiče „hibrida“, već sam napisao post na društvenoj mreži, pa ću se djelomično citirati. ‘Hibrid’ ima dvije velike prednosti: ekonomičniji je (cijena putovanja na Evropsko prvenstvo na Island je zastrašujuća) i omogućava održavanje turnira u trenutnoj situaciji. Ali većina nedostataka internet  šaha ostaje: problemi sa mišem (proklizavanjem miša), prekid veze, greškama na web sajtu, varanjem. Kontrola u hibridnom takmičenju je očigledno je veća nego na jednostavnom mrežnom turniru. Ali, kao što sam već napisao, igrači sa okaljanom reputacijom plasirali su se na Svjetski kup vrlo lako. Po mom mišljenju, hibridna takmičenja su dozvoljena samo u odsustvu alternative.

DK- Generalno, u poslednje vrijeme, da li ste imali priliku da se sretnete za tablom sa igračima koji su bili osumnjičeni za varanje? Kako bi ocijenili rad FIDE i RŠF (uključujući i naše glavne turnire) u pogledu borbe protiv ovog zla?

Pavel Ponkratov – U Premier ligi ove godine igrao sam partiju sa Arsenom Kuhmazovom. 2014. godine, u Memorijalnom centru Chigorin, uhvaćen je s telefonom, prije toga uspio je odigrati nekoliko impresivnih partija. Jasno je da je postoji zastara za tu epizodu već prošla, ali tokom pripreme pažnju su mi privukle neke neobičnosti i nedoslednosti u njegovim novim partijama, pa sam posumnjao na recidiv, ne bez razloga. Budući da sam igrao za ekipu, morao sam odabrati najforsiraniju i najsigurniju varijantu, u kojoj me prvo nadigrao, a onda mi je, na čudan način, bilo dozvoljeno da remiziram. Koliko znam, sumnje u vezi sa Arsenovim nedavnim nastupima FIDE i Šahovskoj federaciji Rusije iznio je jedan od mojih kolega.

Što se tiče rada FIDE i RŠF na pitanju varanja. Neki se posao radi u FIDE, međutim, rezultati ovog rada su manji nego što bismo željeli. To se jednim dijelom može razumjeti: zapravo se rješava najteže pitanje, sudbina ljudi. Možda je korisno povećati veličinu komisije protiv varanja i podnositi joj prijave, kao komisiji za žalbe. Da, možda će započeti i talas izjava … Ali na taj će način mnogi biti provjereni, a članovi komisije za varanje neće biti nezaposleni.

Što se tiče rada Šahovske federacije Rusije… Na listi komisija na web sajtu nisam pronašao komisiju za borbu protiv varanja i nisam mogao razumjeti u čijoj su nadležnosti ta pitanja. Zaista se nadam da to nije u nadležnosti etičke komisije. Jer, sudeći prema intervjuu njegovog predsjedavajućeg, nema razloga da se nadam radu na ovom području … U svakom slučaju, vrijeme je da RŠF stvori posebnu komisiju koja će se posebno baviti pitanjima varanja. Mora se priznati da su na ruskim turnirima slučajevi čak i sumnje rijetki, ali, takva komisija bi trebala postojati.

Primjedba urednika. Trenutno se Disciplinska  komisija, u koju su posebno uključeni velemajstori Daniil Dubov, Vladimir Potkin i Sergej Grigoriants, bavi pitanjima protiv varanja u Ruskoj šahovskoj federaciji.

DK- Kako vam se sviđa početak crnomorske serije, kakvi su vaši lični utisci i prvo iskustvo?

Pavel Ponkratov – Završio sam na turniru u Anapi donekle slučajno, u zadnjem trenutku sam poslan. Šta reći, u hotel sam ušao u 9.45 ujutro, a u 10 je kolo već počelo. Za mene je turnir bio prošao: prvog dana rapida, jedva sam stajao na nogama. Tako mi je ispalo odmah neuspješno. Organizacija turnira očigledno nije odgovarala statusu faze muškog kupa Rusije, ali za to se ne mogu ozbiljno okriviti organizatori. Koliko sam shvatio, serija je bila organizirana donekle spontano, a organizator je saznao da to neće biti open turnir koji se održava paralelno s fazom Dječjeg kupa Rusije, već službeni ozbiljni turnir, kada je bilo vrlo malo preostalog vremena.

Činjenica da se 10 turnira pojavilo u ruskom kalendaru u tako teškom trenutku je jednostavno sjajna! Nadajmo se da će se niz nastaviti i biti bolji od turnira do turnira. Potpuno je moguće da ću sledeće godine igrati u 2-3 faze koje se neće preklapati u smislu Više lige ili ozbiljnijih faza ruskog kupa.

DK- Da li u poslednje vreme predstavljate Moskvu? Nisu li uvrijeđeni u Čeljabinsku, uključujući predsjednika regionalne federacije Maxima Shusharina?

Pavel Ponkratov – Da, prije nekoliko godina preselio sam se u Moskvu i počeo da je predstavljam. Glavni razlog za potez je taj što ne mogu izdržati ‘ekologiju’ Čeljabinska. Ipak, trudim se da redovno posećujem svoju domovinu, takođe zbog činjenice da Maxim Anatolyevich često organizuje turnire u Čeljabinsku.

Trenutno iznajmljujem kuću u Moskvi i osjećam da sa takvom brzinom rasta cijena (stan u kojem živim poskupio na 3 miliona rubalja manje nego za godinu dana) neću uskoro kupiti stan!

DK- Kako je prošla pandemija za vas? Nastavljate li mnogo da igrate na internetu? Da vas pitam da li ste vakcinisani?

Pavel Ponkratov – Da li je pandemija prošla ?! Ne, to jest, želim da pitanje bude relevantno, ali … Sada rijetko igram  na Internetu – opet puno igram uživo. Viša liga je postala 12. turnir ove godine (ako se hibridni računa kao jedan turnir). Da, i dosadilo mi je igrati na internetu … Isti chess.com ili ne zabranjuje igraču koji otvoreno igra po prvoj kompjuterskoj liniji, ili zabranjuje ljudima jedan dobar rezultat, ili čak činjenicu da osoba nadigra Nakamuru nekoliko puta. Zaista volim da igram šah, ali prvom prilikom sam pobjegao sa online turnira, jer se internet šah dramatično razlikuje od živog šaha.

Još nisam vakcinisan. Prebolio sam koronu krajem prošle godine i još uvijek imam prilično visok titar antitijela. Čekao sam vakcinu iz centra Chumakov i trebao bih se njome vakcinisati čim se titar antitijela smanji, ali, kao i mnogi, praktično sam prisiljen na vakcinaciju ovdje i sada. Generalno, pitanje je izuzetno zanimljivo i aktualno. Nisam „kovid disident“ ili „anti-vakcinaš“. Ali posmatrajući koje metode i u kojem obliku je sve organizirano … Volio bih da se nadam da je razlog svemu tome histerija onih koji su na vlasti i da oni zaista žele najbolje.

Najlakši način da se poveća povjerenje u vakcine i, shodno tome, procenat vakcinisanih, jeste organiziranje javnog okruglog stola za ovo pitanje. Istovremeno, postojaće tačno shvatanje da ljudi na moćnim pozicijama donose odluke svjesni rizika. Volio bih da ljudi koji preuzmu odgovornost ne zaborave jednu od najvažnijih krilatica u medicini: „ne nanosi štetu“!

Istovremeno, više vjerujem ruskim vakcinama nego Pfizeru i Moderni (mada postoje i drugi koji u inostranstvu imaju mnogo više povjerenja od ove dvije – u na primjer, AstraZeneca). Da ne kažem da razumijem ovo pitanje, samo povlačim paralelu sa Boeingom, koji je u potrazi za konkurentom i prihodima razvio i sertifikovao nedovršen avion.

DK- Koji su vaši budući šahovski planovi? S kim igrate na Svjetskom kupu?

Pavel Ponkratov – Puno je planova, ali, da budem iskren, neću napustiti «Вышки». Vjerovatno ste to već shvatili iz mojih zbunjenih odgovora. Za sada definitivno igram Svjetski kup, vjerovatno fazu RAPID Grand Prix-a u Brjansku, zatim prema planu Superfinale, klupski Evrokup, ruski rapid i blic prvenstvo – pojedinačno i ekipno. Nažalost, zbog Superfinala morat ću propustiti Memorijal Igor Kurnosov, što je za mene vrlo važno …

U Svjetskom kupu u prvom kolu igraću sa mladim portugalskim majstorom Souzom Andreom Venturom. Istina, lagani mečevi nisu predviđeni: imam „slatku naviku“ da gubim u nokautima od ljudi koji su mnogo slabiji od mene u klasi, i to je u prvom kolu.

DK- Hvala na intervjuu! Želim vam puno sreće u prvom i narednom kolu!

Pavel Ponkratov – Hvala vam! Fotografije A. Domchenkova

Павел Понкратов: Не было счастья, да несчастье помогло! (ruchess.ru)

INTERVJU SA GM SUSAN POLGAR


INTERVJU SA GM SUSAN POLGAR

Intervju putem e-maila obavio Goran Tomic, urednik Sah – mat liste krajem decembra 2003. godine.

Postovana Susan, volio bih da napravimo kratak intervju o nekoliko tema:


Goran Tomic: Da li mislite da ste Vi i Vase sestre vise dobili ili izgubili zato sto niste imali tipicno djetinjstvo vec je ono bilo podredjeno sahu? 

Susan Polgar: Nismo ni dobili ni izgubili, samo je nase djetinjstvo bilo razlicito. Sah mi je pomogao u zivotu i ne zelim da procjenjujem to iskustvo. To drugima ne moze biti od koristi. Mi smo se radili i mnoge druge stvari, a ne samo igrali sah. Bavili smo se takodje drugim sportovima i shvatili smo nase skolovanje veoma ozbiljno. Nase skolovanje je bilo mnogo naprednije od skolovanja nasih vrsnjaka.


G.T: Vi, ili mozda Vasi roditelji, insistirali ste neko vrijeme da igrate samo u muskoj konkurenciji. Zbog cega ste promijenili misljenje? Sta mislite o odvajanju sahovskih takmicenja na muska i zenska?  

Susan Polgar: Kad sam bila mladja igrala sam protiv starijih djevojcica. Pobjedila sam na sampionatu Budimpeste za djevojcice mladje od 11 godina kada sam imala 4 godine sa savrsenim rezultatom 10-0. Zatim sam se duze vrijeme takmicila samo protiv muskaraca. Iza toga je bila ideja da povecam svoju sahovsku snagu. Isto je tako i u drugim sportovima. Na primjer, teniserke kao npr. sestre Williams, Lindsay Davenport, Jennifer Capriati i mnoge druge vjezbaju protiv muskaraca. Vjerujem da trebaju postojati turniri za zene, muskarce i mijesani turniri.


G.T: U nedavnim intervjuima mnoge su stvari napisane o zenskom US olimpijskom programu. Koji su sponzori zenskog US  olimpijskog programa? Kako ste uspjeli sakupiti sahistkinje iz razlicitih zemalja, od Ukrajine, Madjarske, Gruzije do Armenije? Ako Vas tim osvoji zlatnu medalju za zene na Olimpijadi 2004, da li ce imati veliki uticaj na sahovski razvoj medju mladim ljudima u USA?  
 

Susan Polgar: Taj program sada ima sponzore kao sto su Kasparov Chess Foundation, Susan Polgar Foundation, IBM, ChessBase, US Chess Trust,  USCF, i International Chess Marketing, itd. Takodje imamo pomoc u razlicitim oblicima od pojedinaca. Ali, to nije dovoljno. Neke druge zemlje imaju programe za pomoc svojim sahistima. Nasi clanovi moraju da rade puno radno vrijeme za svoje izdrzavanje. To je velika otezavajuca okolnost. 

G. T: Da li bi mogli prokomentarisati Vase izjave iz nekih clanaka preuzetih sa interneta: 

 ————
„Imam veoma dobar rezultat protiv Bobby-ja. Ali krajnji rezultat je nesto sto ne bih otkrila nikad bez njegovog pristanka. Za njega je povjerenje veoma vazno.“
GM Susan Polgar, 05. mart, 2003

Ona ima znatno drugacije misljenje o Fischeru od njene mladje sestre Sofije. Sofija je pozeljela da nikada nije srela Fischera. Susan, sa druge strane ima veoma lijepe uspomene na Fischera: „On je bio veoma prijatan za mene i moju familiju“.


Fischer je bio dobro dosao gost u kuci Polgarovih. „Sjecam se zabavnih trenutaka u kuhinji kada smo sjeckali gljive,“ kaze Susan. „On je bio veoma prirodan i veoma ugodan“. Iako je Fischer odbio da igra klasican sah, ljubazno je pomogao sestrama Polgar u vezi analize njihovih partija. Kada nije htio podijeliti svoje analize sa njima, igrao je FRC partije protiv njih. Bio je zapanjen kako su sestre usavrsile igru. Videci kako je impresioniran igrom Polgarovih, Fischerov prijatelj je predlozio da objave match zbog promocije FRC. Fischer se slozio.


„Prvi put sam srela Bobby-ja dok je bio sa mojom familijom,“ sjeca se Susan. „Rekla sam mu da umjesto da provodi ostatak zivota sakrivajuci se…trebao bi se preseliti u Budimpestu gdje ima mnogo sahista.“


————-


Kakvo je Vase misljenje o Bobby Fischeru? Zasto Fischer nije ostao u Budimpesti? Bobby Fischer je izjavio da su neki od glavnih matcheva za titulu svjetskog sampiona u muskoj konkurenciji namjesteni. Sta mislite o tome? 

Susan Polgar: Bobby je jedan od najboljih sahista svih vremena. Njega svrstavam uz Kasparova i Kapablanku. Nisam sigurna zasto je napustio Budimpestu. To sto sam cula je mozda tacno, a mozda nije. Nemam saznanje iz prve ruke o tome. Dok mi neko ne da stvarne dokaze, to cu smatrati glasinama.


G.T: Procitao sam Vase misljenje o znacaju interneta u razvoju sahista, kao Radjabova, Nakamure itd. Da li vi igrate preko interneta? Ako igrate, na kojem sajtu?

Susan Polgar: Internet je jedan od najvecih dobitaka za sve sahiste. Obicno smo dolazili do partija vrlo sporo. Sada, se partije prenose uzivo. To je zbilja zapanjujuce. Serveri za internet sah su takodje fantasticno orudje za sahiste i igru i olaksava ima da ocuvaju ostrinu. Zbog toga, vidjecete sve mladje i mladje velemajstore i sampione. To moze pomoci veoma mnogo igracima u napredovanju. Igrala sam na PlayChess.com, ICC, WCN i USCL. Svaki od ovih servera ima svoje prednosti i nedostatke. Ali to je sasvim razlicita tema. 


G.T: Sta mislite o turnirima preko interneta? Nedavno je Emil Sutovsky postao Evropski internet sampion. Mnogi velemajstori su ucestvovali u tom takmicenju, kao Michael Adams, Teimour Radjabov, Viorel Bologan, Loek van Wely, John Nunn, Etienne Bacrot. Da li ovi turniri mogu zamijeniti klasicne turnire? Sta mislite o tzv. Matchevima na daljinu („Distance matches“) kao onaj odigran izmedju Pariza i St. Petersburga?

Susan Polgar: Mislim da ce internet turniri postati vrlo popularni. Uskoro cete vidjeti zvanicne lige/matcheve izmedju gradova, drzava, kontinenata. Ipak, za to treba napraviti bolji marketing.

G.T: Sta mislite o matchevima covjek-masina. Mnogi su predvidjeli da ce posljednji match Kasparov-X3D Fritz zavrsiti nerjeseno, kao i svi drugi nedavno igrani matchevi Kramnik-masina ili Kasparov-masina. Da li stvarno postoji interes za match covjek-masina koji zavrsava uvijek nerjeseno?

Susan Polgar: Mislim da su oni veoma vazni. Bice mnogo interesa i u buducnosti. Imala sam privatne ragovore u vezi matcha „zena-protiv masine“ jos od matcha IBM Deep Blue protiv Garry Kasparova, 1997. Posto sam osvojila svoj 4. svjetski sampionat 1996, izazvala sam Deep Blue. Nadam se da ce se to ostvariti u skoroj buducnosti.


G.T:  Sta mislite o FIDE i njenom predsjedniku, Kirsanu IIyumzhinovu? Da li postoji neka alternativa za FIDE? Sta mislite o Udruzenju sahovskih profesionalaca (Association of Chess Professionals ( http://www.chess-players.org  ))?

Susan Polgar: FIDE i USCF su u istoj situaciji. Nijedno alternativno udruzenje nece funkcionisati ako ne eliminisete politicare i ne pokrenete ljude iz pravog biznisa / marketinga da pomognu ovoj igri. Imam mnogo vise povjerenja u svog biznis menadzera i moj tim za menadzment nego u bilo kojeg sahovskog politicara. Oni su se dokazali uspjesni u biznisu i nemaju politicki program rada. Sa radoscu ocekujem veoma znacajnu 2004. godinu. Bice mnogo azuriranja na mom sajtu www.SusanPolgar.com i www.USScholasticChess.org.

Svima zelim srecne praznike uz najbolje zelje!


Goran Tomic: Zahvaljujem Vam na odgovorima. Sve najbolje i sretna Nova godina! 

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

INTERVJU ŠAH MAT LISTE – IM NIKOLA KARAKLAJIĆ




IM Nikola Karaklajic je jedna od najsvestranijih sahovskih licnosti. U sahovskoj teoriji je izmedju ostalog poznat i po izucavanju i uspjesnoj igri „Beogradskog gambita“. IM Nikola Karaklajic je kolekcionar i veliki poznavalac sahovskih maraka. Tecno govori sest jezika…

Goran Tomic: Osvojili ste titulu sampiona Jugoslavije, i predvodili nasu reprezentaciju na tri Olimpijade. Da li mozete da uporedite stanje u nasem sahu u to vrijeme sa ovim danasnjim?

Nikola Karaklajic: Sigurno je da sam ponosan sto sam bio sampion Jugoslavije 1955 u Novom Sadu.
Ali isto tako sam ponosan sto sam bio clan tima koji je osvojio srebrnu medalju na Olimpijadi u Moskvi 1956. (Gligoric, Matanovic, Ivkov, Karaklajic). Kapiten Srecko Nedeljkovic. Kasnije sam i sam bio kapiten jugoslovenske reprezentacije
na Olimpijadi u Bugarskoj (Zlatni pjasci) 1962. kada smo opet osvojili srebrnu medalju.
(O tome sam sa vise detalja pisao u knjizi „Caskanja o sahu“), a onda selektor reprezentacije u periodu od 1978/84, te kapiten zenske B-reprezentacije na Olimpijadi u Novom Sadu 1990.
Bila su to „zlatna vremena“ za nas sah koja se ne mogu uporediti sa danasnjom situacijom.

G.T: Predvodili ste timove Singapura i Malte na nekoliko Olimpijada. Kako se gleda na sah u tim zemljama? Da li  te „male“ drzave ulazu dovoljno u sah?

Nikola Karaklajic: Vise nego jugoslovenski bio sam singapurski kapiten! Nekada su organizatori olimpijada snosili troskove za 6 igraca i 1 kapitena pa je Sahovska federacija Singapura uvek mene prijavljivala kao kapitena. To se dogodilo u Lugano (1968), Siegen (1970), Skopje (1972), Nica (1974).
Nekoliko puta sam isao na Omladinska prvenstva sveta prateci njihove igrace kao sekundant.
Ostali su mi u lepom secanju – kao i ja njima! Izgleda neverovatno, ali posle vise od tri decenije jos uvek su me se secali pa su mi platili ucesce na prvenstvu sveta za veterane u Nemackoj 1996 kao i putne troskove za Kinu 1997.Bio je to vrlo jak GM turnir I -II  Tivjakov i Alterman 8 poena iz 11 kola, III Pigusov 7,5 IV-VII  Liang Jinrong, Van Wely, Atalik, Yakovich 7 te VIII-IX Karaklajic i Speelman po 6,5 ispred Oll Lambet, Peng Xiaomin, Zhang Zhong, Zhu Chen, Landa, Simonovic, Durao itd.
Jedan od pobednika turnira Alterman izgubio je protiv mene u prvom kolu. Sa Maltezanima sam bio kao kapiten na dve olimpijade Manila 1992 i Moskva l994.
Te godine sam oko tri meseca drzao nastavu saha u nekoliko skola i na univerzitetu, a takodje bio kapiten njihove omladinske reprezentacije na Decjoj olimpijadi.

G.T: Bili ste sudija na revans matchu Fischer-Spaski 1992. godine. Kakav je utisak na Vas ostavio Fischer?

Nikola Karaklajic: Bio sam sudija u cuvenom mecu Fiser – Spaski. Lotar Smit je od svog ministarstva spoljnih poslova dobio odobrenje da moze da ostane samo prvih pet kola. Tako sam ja produzio da sudim ostatak meca na Svetom Stefanu i Beogradu. Bila je to za mene velika cast. Sa Fiserom sam cesto pricao o muzici jer je on znao da sam bio urednik Radio Beograda. Recitovao mi je stihove Nila Janga koje je znao napamet, pa sam mu ja snimio jednu traku sa muzikom tog tipa (pretezno balade iz akusticnu gitaru) koju je on slusao u casovima odmora.
Fiser me je uveliko podsecao na Don Kihota (o cemu sam i pisao u pomenutoj knjizi „Caskanja o sahu“.


G.T: Kada biste pravili rang listu najjacih igraca u sahovskoj istoriji kakav bi bio poredak prvih deset?

Nikola Karaklajic: Mislim da je nemoguce praviti rang listu igraca iz razlicitih epoha. Pre se moze govoriti o „naj“utisku koji su ostavljali na mene pojedini velikani: Aljehin i Talj po svojim kombinacijama, Lasker po borbenosti, Nimcovic po svom sistemu, Reti po svojim studijama, Botvinik po naucnom prilazu sahu, Kapablanka po igranju zavrsnica, Kasparov po rezultatima, ali je najvecu strast za sahom ipak pokazao Fiser!

G.T:  Poznati ste i kao sahovski pisac i novinar. Vasa nedavno objavljena knjiga „Caskanja o sahu“ uz ostale sadrzaje ima i putopis-sa opisima Vasih sahovskih putovanja po raznim zemljama. Knjiga je prava „poslastica“ za sve sahiste. Vasu knjigu „Da te pitam? – sahovski testovi“ koriste mnogi sahovski treneri. Koju Vasu knjigu smatrate najboljom?

Nikola Karaklajic: Knjiga „Da te pitam“ bila je namenjena nastavnicima koji su predavali sah skolama. U jeku je bila akcija „Sah u skole“ gde su se angazovali nastavnici koji su predavali duge predmete (jezik, matematiku, biologiju, fizicko itd). Ti entuzijasti nisu imali pogodan materijal za svoja predavanja pa sam ja smislio 52 testa za celu godinu. Sistem izlaganja je bio originalan podsecajuci na kod u otvaranjima Sahovskog Informatora. Knjiga je dobila godisnju nagradu l986. godine kao najbolja sahovska knjiga, ali nazalost nije dozivela drugo izdanje iz neobjasnjivih razloga.

Po ovoj knjizi rade nekoliko trenera u arapskim zemljama, delimicno je prevedena na engleski jezik na Malti, a potpuno prevedena na francuski jezik (Mme.Merlini) ali ceka francuskog izdavaca da je stampa. VM Dragan Barlov je imao ideju da je prevede na spanski jer se u toj zemlji sah odomacio u skolama, a veoma je cenjena i u Rusiji gde je upotrebljavaju kao udzbenik.
Predsednik Sahovske federacije Turske koji je nedavno bio u Budvi namerava da ovu knjigu iskoristi u nastavi u njihovim skolama u kojima sah dozivljava renesansu uz obilatu pomoc drzave.
A kod nas?
Ohrabrujuce deluje najava „Sahovskog zurnala“ i tandema Bokan / Sakotic da bi ovu knjigu ponovo izdali, prvo na engleskom, a zatin i na srpskom uz eventualnu podelu na nekoliko delova.
(Tanke knjige se lakse citaju nego debele!)
Moja poslednja knjiga „Caskanja o sahu“ rezultat je mog dugogodisnjeg pisanja po raznim listovima i casopisima. Necete verovati, ali moji prvi napisi o sahu su izasli pre vise od pola veka (Narodna Armija, Sport, Politika, Borba) da bi se kasnije nastavili u Politikinom zabavniku, Novosadskom Dnevniku, Mozaiku, Dugi, Razonodi, Novoj Razonodi, Huperu,a danas vec sestu godinu objavljujem svake subote svoje sahovske priloge u „Vikendu“ lista „Danas“.
Izabrao sam najzanimljivije pricice, pa uz neku anegdotu i dijagram, napravio sam knjigu
namenjenu pravim ljubiteljima saha. Onima koji vole da caskaju i kojima sah sluzi kao rekreacija.
A takvih je daleko vise nego oni koji se takmice. Delovi ove knjige upotrebljeni su i u TV seriji „Caskanja o sahu“ u sest epizoda novosadske televizije.


G.T: Odrzavate sahovske seminare i vodite sahovske kampove. Koliki je danas interes mladih za rad na sahu?


Nikola Karaklajic:Fudbaler koji prestane sa aktivnom igrom obicno postaje trener. Nikakvo cudo da sam i sam zeleo da neka svoja iskustva prenesem na mladje. Ali ne da ih ucim potezima, jer za to postoje knjige i kompjuterski programi, vec da ih naucim da zavole sah i uzivaju u njemu. Ja sah delim na takmicarski i rekreativni. Onaj prvi zahteva mnogo znoja, odricanja i napora da se uspe. Hleb profesionalnog sahiste je gorak. Ne mozete cele godine biti u savrsenoj formi. Sahovski turniri su kao arena za
gladijatore!


Ali zato, onaj drugi sah koji sluzi za razonodu uvek vam moze doneti neko zadovoljstvo, bilo da uzivate u nekoj partiji, ili kakvoj kombinaciji, ili da odigrate neku prijateljsku partiju u klubu, kod kuce, u parku ili na plazi!

Ucestvovao sam kao predavac i promoter saha na raznim seminarima, kursevima, sahovskim skolama u zemlji i inostranstvu. Zahvaljujuci tome sto govorim nekoliko jezika drzao sam predavanja i seminare u Italiji, Francuskoj, Tunisu, Alziru, Sri Lanki, Singapuru, Maleziji i na Malti. Bio sam profesionalno angazovan pod ugovorom na godinu dana u Dubaju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali kao najegzoticniji izlet smatram svoju jednomesecnu turneju po Bocvani. Padali su mi na pamet misionari koji su u proslom veku sirili hriscanstvo po Africi, a ja sam u ovom veku bio sahovski misionar koji je iz mesta u mesto sirio sahovsku kulturu po Bocvani.
Sa tako bogatim iskustvom nije ni cudo sto sam sest meseci bio angazovan u organizacionom odboru sahovske olimpijade u Dubaju 1986. da bih duznost zavrsio kao sef protokola. Bio sam i u organizacionom odboru novosadske Olimpijade
1990.
Poslednjih godina niko me nista ne pita, pa sam zahvalan sahovskim savezima sto su me ostavili na miru.Svaki novi predsednik koji dodje podvlaci crtu … „od sada cemo da radimo ovako“…pa onda upadne u istu gresku kao i prethodnici.

Za ozdravljenje nase sahovske organizacije zaista bi trebalo organizovati ozbiljno savetovanje gde bi pored sahista ucestvovali i naucni radnici, psiholozi, ekonomisti, menadzeri itd.


7. Goran Tomic:  Da li mozete da date neki savjet za mladje clanove Sah mat liste?


Nikola Karaklajic: Savete je nepopularno deliti! Ipak onim mladjim bih rekao: „Uzivajte u sahu, radujte se pobedama, nastojte da budete sve bolji, ako budete kriticni prema sebi to ce vas voditi napretku!“
A za one starije:
„Nadji vremena za sah – imaces prijatelje celog zivota!“


8. G.T: Zahvaljujem Vam na odgovorima i zamolio bih Vas da predstavimo clanovima liste jednu Vasu partiju po Vasem izboru.


Nikola Karaklajic:


Karaklajic,N – Nedeljkovic,S
JUG-ch Sombor (3), 1957

1.e4 c5 2.Nf3 d6 3.d4 cxd4 4.Nxd4 Nf6 5.Nc3 g6 6.Be3 Bg7 7.f3 0-0 8.Qd2 d5 9.e5 Nfd7 10.f4 Nb6 11.0-0-0 Nc6 12.Nf3 e6 13.h4 h5 14.Bc5 Ne7 15.Nb5 a6 16.Nbd4 Nd7 17.Bd6 Re8 18.Ng5 Nf8 19.Be2 Nc6 20.Nxc6 bxc6 21.g4 hxg4 22.h5 gxh5 23.Rxh5 f6 24.exf6 Bxf6 25.Be5 Ng6 26.Qd3 Nxe5 27.Rh8+Bxh8 28.Qh7+ Kf8 29.Qxh8+ Ke7 30.Qg7+ Nf7 31.Qxf7+ Kd6 32.Ne4#  1-0G.T: Uz veliku zahvalnost IM Nikoli Karaklajicu na datom intervju podsjetio bih clanove liste da smo iz knjige IM Nikole Karaklajica“Caskanja o sahu“ (izdavac „Gutembergova galaksija“ tel /fax -: 011 639 430  (ul. Panciceva 8, Bgd)) i knjige „Sahovski testovi-Da te pitam?“ prenosili vise puta tekstove na ovoj listi, a zbog velikog interesa citalaca to cemo i nastaviti. 

Intervju sa IM Nikolom Karaklajicem vodio Goran Tomic, urednik Sah – mat liste

(Preneseno iz stare Šah -mat liste)

Maxime Vachier Lagrave: Cilj mi je da se vrlo brzo vratim u prvih 10


Piše: Dhananjai Khadilkar

3. 7. 2021

Maksime Vachier-Lagrave je imao nestabilnu formu 2021.

Slab start nakon nastavka  Turnira kandidata značio je da Maksime neće moći da stigne konačnog pobednika Iana Nepomniachtchija. Razočarenje sa turnira kandidata komplikovao je i gubitak rejting poena. U ekskluzivnom intervjuu, francuski velemajstor se dotakao ovih tema i još mnogo toga.

Foto: Nađa Vitman

„Stvari mi se nisu poklopile”

Maksime Vachier-Lagrave imao je slabu 2021. godinu. Dolazeći na drugu polovinu turnira Candidates održanog ovog aprila, bio je jedan od favorita za pobjedu na turniru koji je u martu 2020. bio prekinut zbog Covid-19 pandemija. Međutim, slab početak nakon nastavka značio je da Maksime neće moći da stigne konačnog pobjednika Iana Nepomniachtchija. Razočaranje rezultatom turnira kandidata komplikovao je i pad rejting poena. Od februara 2021. izgubio je 36 ELO poena (sa 2784 pao na 2749) zbog čega je prvi put ispao iz prvih 10 na svetu od januara 2016. U ekskluzivnom intervjuu, francuski velemajstor, koji trenutno igra u „Top 12 ‘’ turniru u Chalons-en-Champagne, dotaknuo se ovih tema i još mnogo toga.

Maksime Vachier-Lagrave (lijevo) predstavlja Le Grand Echiquier Asnieres u partiji protiv Laurenta Fressinet-a iz Cercle d’Echecs Bischwiller na turniru „Top 12“ u Chalons-en Champagne, Francuska

-Svaku godinu igrate na turniru „Top 12“. Šta za vas znači ovaj klupski šampionat Francuske?

-Igranje u ‘Top 12’ mi puno znači. Budući da igram puno međunarodnih turnira, prija mi da budem ovdje, jer mi daje priliku da vidim puno prijatelja koje danas ne viđam često. Pored toga, uvijek uživam u takmičenju i timskom duhu koji ovaj turnir ima. Ova godina je bila posebna, jer nije bilo lako organizovati turnir zbog pandemije Covid-19. S obzirom na to koliko su sanitarni protokoli povezani sa Covid-19 u Francuskoj, bio je veliki napor kluba Chalons-en-Champagne da se ovaj događaj i ostvari.

-Čini se da su turniri za tablom ponovo pokrenuti. S obzirom na to da ste od izbijanja pandemije igrali puno vrhunskih onlajn turnira, koji format više volite?

-Iako je igranje preko interneta bilo zabavno iskustvo, ne osjećam isti nivo odgovornosti i pritiska kao igranje na tabli. Kada igram preko interneta, obično igram mnogo brže i zato pravim greške. Pored toga, ta igra mi ne dozvoljava da vidim svoje protivnike, što je važan aspekt za mene.

-Kako vidite svoj nastup u drugoj polovini turnira kandidata?

-Nije bilo dovoljno dobro. Napravio sam mnogo kritičnih grešaka u kritičnim trenucima, posebno u prve četiri partije koje su me koštale mnogo gubitaka polovina poena koji su mi nedostajali na kraju. Iako sam posle igrao bolje, već je bilo kasno da stignem Iana Neopmniachtchija. Ian je igrao bolje od svih i zato je zaslužio pobedu.

-Na kraju prve polovine turnira kandidata u martu 2020. godine imali ste jaku igru, posebno je impresivna pobjeda nad Nepomniachtchi u sedmom kolu. Da li mislite da vam je razmak od godinu dana između dvije polovine turnira uticao negativno?

-Teško je reći da li je ta pauza napravila veliku razliku. Ustvari nije važno. Bio sam spreman da igram na turniru u okolnostima u kojima je trebalo da se održi. Naravno, na osnovu dobre igre na kraju prvog  poluvremena, možda mi pauza nije dobro došla. Ali nikad se ne zna kako je to moglo ispasti. Ne volim da se upuštam u prošlost i razmišljam o onome što je moglo biti.

-Izgubili ste značajan broj ELO poena od početka godine, pa ste prvi put posle više od pet godina ispali sa svjetske liste ‘Top 10’. Čemu to pripisujete?

-Tačno je, stvari mi se nisu poklopile početkom godine. Ne mogu da kažem koliko je to doprinelo padu, ali misleći stalno o turniru kandidata, bilo mi je teško da igram na drugim turnirima. Dobro je što smo ovo izdanje turnira kandidata završili jednom zauvijek i prešli na drugi ciklus turnira.
Prvi od mojih ciljeva je vrlo brzo povratak u prvih 10. Drugi je kvalifikacija za sledeći turnir kandidata, što neće biti lako. Ali to će biti uzbudljiv izazov.

MVL: I aim to get back into the top 10 very soon | ChessBase

Intervju sa Andrejom Esipenkom (2. nastavak)


PRIČA O USPJEHU VELEMAJSTORA ANDREJA ESIPENKA

– Da li ste rizikovali?

Andrej Esipenko- Ovdje je teško rizikovati, jer se sve zasniva na proračunu. Sve sam izračunao i bio siguran da ću uspjeti.

– Da li je ovo bila najsjajnija  partija u vašoj karijeri? Kojih se još partija sjećaš?

Andrej Esipenko- Što se tiče emocija, partija sa Magnusom je definitivno najsjajnija. Utakmica sa Sergejem Karjakinom na Svjetskom prvenstvu u brzom i blitz turniru 2017. je na drugom mjestu; upamtio sam je po lijepoj pobjedi. Ne znam ni kako se to dogodilo, ali bio je to nevjerojatan meč. Činilo mi se da nisam baš siguran u plasman, pa sam odlučio preuzeti inicijativu i napasti. I u mom slučaju, na istoj talasnoj dužini, sve su figure poletjele na kralja, a zatim je usledila još jedna žrtva kraljice, odnosno sve je ispalo slikovito. Kad sam vidio svoj pobjednički potez, vrlo lijep, u početku nisam vjerovao, počeo sam ponovno računati kako bih se uvjerio da nema greške. A kad sam odigrao i shvatio da sam pobjedio, to je bio najbolji trenutak.

– Da li se vaš život na bilo koji način promijenio nakon pobjede nad Carlsenom? Da li se osjećat slavnim?

Andrej Esipenko- Ne, prepoznali su me nekoliko puta na ulici. Baš smo juče otišao u kafić, tamo su me prepoznali i počastili sladoledom. Bilo je fino. Inače je sve ostalo po starom. Sada studiram na Rostovskom državnom ekonomskom univerzitetu. Živim u Novočerkasku, uskoro planiram da se preselim u Rostov. Nakon pobjede nad Carlsenom, tamo su mi dali stan.

– Sa kojim još šahistima biste voljeli da igrate?

Andrej Esipenko- Zanimljivo bi bilo da se sretnem sa herojima iz prošlog vremena, sa svjetskim prvacima kao što su Garry Kasparov, Anatolij Karpov, Vladimir Kramnik, Viswanathan Anand. Svaka od njih je sjajan na svoj način. Od ostalih u eliti igrao sam skoro sa svima.

– Imaš li idola?

Andrej Esipenko- Magnus Carlsen je moj idol iz djetinjstva. Za mene je neverovatan jer sada, kada mnogo toga zavisi od kompjutera, uspjeva da bude korak ispred ostalih. Čini se da svaki šahist može kod kuće analizirati partiju na kompjuteru, proučiti otvaranje i biti približno na istom nivou sa svojim protivnicima. Ali Magnus igra toliko žestoko da neprestano pronalazi slabosti svojih protivnika. Čak i nakon pojave kompjutera, on je broj jedan.

– Kako ocenjujete nivo ruskih šahista na međunarodnoj sceni?

Andrej Esipenko- Danas ima mnogo naših šahista u svjetskom vrhu. Ian Nepomniachtchi se kvalifikovao za meč sa Magnusom Carlsenom za titulu svjetskog šampiona. Sergej Karjakin se i dalje može dokazati na najvišem nivou. Daniil Dubov, Vladislav Artemiev, Alexey Sarana – svi su vrlo talentovani momci. Zaista imamo puno odličnih šahista.

– Šah je bio nekada vrlo popularan u SSSR-u. Šta sada treba učiniti da bi se stvorio isti interes?

Andrej Esipenko- Čini mi se da je prije prikazivanja filma “Damin gambit” bilo mnogo manje interesa za šah. Svi su sada počeli pričati o njemu, gledaju turnire, pokušavaju da shvate komplikovanost šaha. TV emisije i filmovi zaista pomažu u popularizaciji. Iako je možda najpouzdaniji način za podizanje interesa da jedan od Rusa postane svjetski šampion.

– Andrey, pobijedio si na internet olimpijadi, pobijedio si Carlsena, dostigao super rejting od 2.700 bodova. Koji su ti ciljevi još preostali? Postoji li još nešto za čim težiš?

Andrej Esipenko- Naravno. Prvo, postati svjetski prvak je globalna želja. Drugo, sada je kratkoročni cilj povećati još više rejting, oko 2750. Tada ću imati šanse za ulazak na turnir kandidata (pobjednik turnira sreće se sa aktuelnim svjetskim prvakom u borbi za titulu – napomena autora), i krenem dalje.

– Šta biste savjetovali mladim šahistima da dostignu cilj?

Andrej Esipenko- Jednostavno morate voljeti šah, voljeti igrati, i što je najvažnije, puno trenirati. Tada ćete sve uspjeti.

(Kraj)

Про любовь к шахматам, «Ход королевы» и мороженое: история успеха гроссмейстера Андрея Есипенко (sochisirius.ru)

Intervju sa Andrejom Esipenkom


PRIČA O USPJEHU VELEMAJSTORA ANDREJA ESIPENKA

Ruski šahista Andrey Esipenko ima samo 19 godina i već je poznat u čitavom svijetu. U januaru ove godine pobijedio je aktuelnog svjetskog prvaka Magnusa Carlsena na Tata Steel Mastersu u Holandiji. Esipenko je postao drugi šahista koji je pobijedio Carlsena od 2018. godine. Prvi je bio Poljak Jan-Krzysztof Duda, od koga je Norvežanin izgubio u oktobru prošle godine.

U ljeto 2020. ruska reprezentacija uzela je zlato i pretekla  163 zemlje učesnice u prvoj internetskoj šahovskoj FIDE olimpijadi. Među juniorima je bio i Andrey Esipenko. U aprilu ove godine, predsjednik Vladimir Putin izrazio je zahvalnost sportistima na pobjedi na turniru. Juniori su nagrađeni u obrazovnom centru Sirius, gdje su svi oni prethodno pohađali specijalizovane programe.

Andrey nam je u intervjuu rekao o najsjajnijim pobjedama, talentu i seriji „Damin gambit“.

– Andrej, dobar dan. Čestitam vam na nagradi. Otkrijte nam kako je tekla internet olimpijada.

Andrej Esipenko- Ovo je bilo prvi put da igram za rusku reprezentaciju za odrasle i mogu reći da je ovo za mene veoma dragocjeno iskustvo, ne samo u igri, već i u komunikaciji. Internet olimpijada mnogo se razlikuje od igre uživo, jer se protivnici ne vide, ne vide emocije, psihologija odlazi u drugi plan. Upravo zbog ovih faktora više volim uživo  turnire. Generalno, na olimpijadi je bilo sve dobro. Pobijedili smo, šta može biti bolje?

– Koje mečeve ste najviše upamtili?

Andrej Esipenko- Najzanimljiviji je bio susret sa indijskim timom u finalu. Bio je to vrlo težak meč, osjetio se intenzitet emocija, finalni meč, dramatičan  zbog činjenice da moramo pobijediti. Pa, bar nismo imali problema s tehnologijom, Internet je bio pouzdan, nije zakazao. Drago mi je što smo uspjeli.

– Kako je započelo vase bavljenje šahom?

Andrej Esipenko- Kad sam imao pet godina, moj otac je igrao šah sa svojim prijateljima. Tražio sam da me nauči da igram. I tako je počelo. Tada, naravno, nisam mislio da će sve biti tako ozbiljno. Jednostavno mi se svidjelo što su figure skakale po tabli. Moja starija sestra i ja smo takođe istovremeno naučili da igramo šah i bili smo stalno konkurencija. To me privuklo. Kasnije sam počeo da igram na turnirima, nekoliko godina kasnije postigao sam ozbiljne uspjehe, prve značajne pobjede na Evropskom prvenstvu za dječake mlađe od 10 godina. Od tog trenutka započela je moja karijera. I sad je lijepo kad pobjeđujem partije, želim da nastavim.

– Kada ste bili dijete, da li  vas je bilo ljutilo da sve svoje slobodno vrijeme provodite na treninzima, trening kampovima, takmičenjima?

Andrej Esipenko- Neću reći da sam kao dijete bio neprestano posvećen šahu, da od njega nisam podizao glavu. Vozio sam biciklo, igrao se u dvorištu sa prijateljima i igrao na kompjuteru. Svega je toga bilo, zato me nije smetalo. Djetinjstvo mi je bilo jako zauzeto raznim aktivnostima.

– Kako teku vaši časove šaha?

Andrej Esipenko- Sad to može biti trening kamp, ​​kada trener i ja razrađujemo neku poziciju. Ako nema kampova, onda radim sam. Otvorim svoj kompjuter i treniram, bilo kad, danju ili noću.

– Osam puta ste dolazili na programe Siriusa. Recite nam kako je ovo iskustvo pomoglo i kako vam se učinilo korisnim?

Andrej Esipenko- Svaka moja posjeta Siriusu je praznik, jer ovdje možete vidjeti svoje prijatelje, raditi sa trenerima i sticati nova znanja koja niste mogli da dobijete na drugom mjestu. S tim u vezi, Sirius je vrlo koristan. Uvijek mi je bilo zadovoljstvo da dođem ovdje.

– Šah uključuje neaktivan životni stil. Ali u isto vrijeme šahisti trebaju da imaju dobru fizičku formu, jer ponekad partija može trajati i nekoliko sati. Kako se održavate u formi?

Andrej Esipenko- Zaista volim da igram fudbal, stoni tenis, idem na bazen. Na trening kampu pokušavam da trčim, idem u teretanu.

– Da li je i mozgu potreban stalni trening?

Andrej Esipenko- Svi nekako treniraju mozak, ali nisam o tome razmišljao. On sam stalno radi za mene. Nije bilo nijednom da sam došao na turnir, a da nisam bio koncentrisan. Uvijek kad dođem na turnir osjećam da je sve u redu.

– 2020. godinu obilježila je pandemija. Kako ste prošli ovaj period?

Andrej Esipenko- Za mene je prošla godina dobro počela, igrao sam turnir na Gibraltaru, kasnije sam dobro nastupio na nekim drugim takmičenjima. Moj rejting se povećao. U martu sam na turniru kandidata pomogao Kirilu Alekseenku. Zbog pandemije, turnir je prekinut na sredini, postalo je jasno da će biti duga pauza i da nemam šta da radim. U početku nije bilo jasno šta da radim. Ali brzo sam pronašao nešto za zabavu. Pored šaha, gledao sam TV emisije na engleskom, pripremao engleski jezik. Dakle, vrijeme je korisno prošlo.

– Kad smo kod TV emisija. Nedavno je postojala serija o šahovskom vunderkind-u „Damin gambit“. Jeste li ga već gledali? Šta mislite?

Andrej Esipenko- Da, pogledao sam ga odmah. Znam da su mnogi ostali  ludo oduševljeni. Nije na mene ostavio tako jak utisak. Svidjelo mi se kako je sniman šahovski dio, jasno je da je to radio profesionalac, sve je sasvim realno. U drugim serijama to nije bilo.

– Koliko je realna priča o takvom talentu?

Andrej Esipenko- Mislim da je to sasvim moguće. Na primjer, mađarska šahistkinja i velemajstor Judit Polgar puno je trenirala od djetinjstva, njen otac i njene dvije sestre učili su šah, htjeli su da stvore šampione od njih. To je i uspio.

-I vas često nazivaju talentom. Smatrate li sebe takvim?

Andrej Esipenko- Ako uopšte neko nema talenta, onda vjerovatno, ne može postići sjajne rezultate. Mislim da imam talenta, ali puno sam radio. Odnosno, pola, 50 posto talenata i 50 posto rada.

– Kako se nosite sa neuspjesima, porazima?

Andrej Esipenko- Zavisi od partije. Možete da izgubite neku partiju sramotno, a onda je stvarno teško, treba vremena da se opustite. Takva dekoncentracija obično nestaje sutradan. I dogodi se nekada da izgubim partiju, ali jasno je da sam u tom slučaju nadigran. Ovo je lakše podnijeti, samo trebate analizirati partiju ​i donijeti zaključke za budućnost. U osnovi to ide samo od sebe: šetam, razgovaram s prijateljima, slušam muziku, gledam film. Najčešće mi nije potrebna podrška, mogu se pripremiti za mečeve.

– Recite nam nešto o pobjedi nad Magnusom Carlsenom. Ovo je zaista bio grandiozan događaj.

Andrej Esipenko- Imao sam malo sreće. Nisam želio odigrati brzi remi ili nešto slično. Važno je bilo da igram sa njim, da osjetim  njegovu snagu. Čak i da izgubim, ali bar da sam osjetio njegov nivo igre. Ne igra se protiv svjetskog prvaka svaki dan. Imao sam sreće što je on odlučio da me iznenadi svojim otvaranjem kako bi kako bi testirao moju snagu. Ali dogodilo se da sam se nekoliko dana prije toga pripremao za partiju sa švedskim velemajstorom Nilsom Grandeliusom i ponavljao sve varijante. Magnus nije razmišljao o tome i pošao je na tu varijantu koju sam dobro zapamtio. Odabrao sam varijantu Najdorfa u sicilijanskoj odbrani. Nakon otvaranja, pokušao sam se skoncentrirati što više kako ne bih ispustio prednost. Nisam bio potpuno siguran u svoje poteze, provjeravao sam svaki nekoliko puta. Ali sve je uspjelo.

(Nastaviće se)

Про любовь к шахматам, «Ход королевы» и мороженое: история успеха гроссмейстера Андрея Есипенко (sochisirius.ru)

Intervju sa Nepomniachtchijem (5. nastavak)


– Na nedavnim mečevima svjetskog prvenstva viđeno je previše remija i odlučeni su u doigravanju. Pa, šta očekujete od svog meča? Da li će biti ’krvavije’?

Ian Nepomniachtchi: Još jednom, podsjetio bih vas da nisam samo komentarisao turnir kandidata, već i poslednji meč između Fabiana i Magnusa. U jednom sam trenutku gledaocima rekao: „U redu, momci, ali danas nema šanse da će ovo biti remi, pogledajte, pozicija je toliko složena, čak i teoretski da se neće dogoditi – sedmi remi u nizu, deveti remi zaredom … ” U zadnjem kolu Magnus je imao vrlo lijepu poziciju, ali odlučio je otići na doigravanje, remizirao je u poziciji za koju sam mislio da je blizu dobijene. Dakle, nikad ne reci nikad. Ne znam šta da očekujem. Prije svega, očekujem da se dobro pripremim i igram dobro, a mislim da ne bih trebao puno mariti za ostalo.

– Ostavimo malo šah. Čemu vas je naučila ova teška godina pandemije?

Ian Nepomniachtchi: Ne mislim da me je ustvari nešto naučila. Možda, strpljenju? Nekada sam bio jako zauzet šahom u dvije prethodne godine, 2018. i 2019. 2019. posebno je bilo ludilo: odlučio sam kombinovati Grand Chess Tour, Grand Prix seriju, Svjetski kup, Fischerov šampionat i još ponešto drugo. Počelo je u maju i trajalo je do samog kraja godine. Nisam imao priliku da se odmorim. Bila je to noćna mora, bio sam potpuno iscrpljen do kraja godine, i pretpostavljam da je bilo čudo što sam se kvalifikovao za turnir kandidata kroz Grand Prix jer je bilo jako dugo.

Moji najdraži periodi, naravno, bili su između turnira, kada sam se vraćao kući, a nisam ni raspakovao prtljag. Upravo sam legao na sofu gledajući filmove, igrajući neke partije i jednostavno se odmarajući. A onda sam odjednom dobio skoro čitavu godinu takvog života. Jasno je, prvih par mjeseci jednostavno sam uživao u tome, igrao sve vrste kompjuterskih igara, hranio se osjećajem nostalgije i tako dalje, ali u nekom trenutku sam shvatio da mi je prilično dosadno. Nisam mogao da sretnem svoje prijatelje, da idem na turnire … Bio sam manje-više zauzet tim internet događajima, ali oni su prilično različiti, pa mi je trebalo neko vrijeme da se fokusiram na njih. Vjerovatno je najteži dio bio ostati strpljiv i polako se pripremiti za sledeću fazu turnira kandidata. Nisam siguran da li me to zapravo bilo čemu naučilo, ali prethodna godina bila je zaista izazovna.

Pretpostavljam da sam puno poboljšao šah jer sam imao mnogo treninga, analizirao mnogo pozicija, naučio puno novih stvari, i to je bilo jako važno. Pa ako me danas uporedite sa onim, recimo, prije godinu dana, pretpostavljam da sam napravio velik korak naprijed, u šahu. Nisam siguran je li to zaista vidljivo u mojoj igri ali u mom je, recimo, unutarnjem osjećaju.

– Govoreći o internet šahu. Hoćete li sada, kada ćete igrati meč za svjetskog šampiona, smanjiti broj internet događaja na kojima učestvujete?

Ian Nepomniachtchi: To je dobro pitanje. Nisam toliko siguran utiče li na mene jer bih trebao reći da to nikada nisam shvatao previše ozbiljno. Na primjer, Fabiano je u jednom trenutku jednostavno prestao da igra na internetu i mislim da nije učestvovao u narednoj seriji Champions Tour-a ili slično. Jednostavno je potpuno zaustavio bilo kakvu aktivnost na internetu. Možda je odigrao nekoliko Titled Tuesdays, ali nisam siguran u ovo. I nekako mi je to bilo glavno pitanje hoću li igrati u ovom završnom događaju serije, ali samo sam provjerio kalendar i pomislio: „U redu, pa, to je jedan mjesec, i svejedno, treba mi malo vežbe ”.

Tako sam, na primjer, mogao da igram trening meč protiv Nikite, ali to ne bi bilo tako konkurentno kao borba protiv najboljih igrača. Na kraju sam mislio da je vjerojatno jedan mjesec dovoljan da se odmorim, pa sam planirao da igram tri-pet dana, da se ne bih previše umorio.

Međutim, prošlo je po drugom najgorem scenariju. Najgori scenario je igrati meč za treće mjesto i izgubiti, a drugi najgori scenario je igrati finale i izgubiti. Na kraju nisam pobijedio na turniru i jako sam se umorio. Imao sam svoj poslednji i vrlo važan trening odmah nakon ovog turnira, a prvih par dana nisam ništa uradio. Gledao sam momke koji su proučavali šah, analizirali pozicije i rekao sam: „U redu, momci, jako lijepo, ali ja idem u šetnju, nastavite tako dobar rad.“

Problem je što je trenutni format vjerovatno pretežak za igrače. Pretpostavljam da svi želimo malo drame i uzbuđenja, puno partija, preokreta i tako dalje, ali igranje devet dana, bez pauze u trenutnom formatu, je previše. Zato ću dvaput razmisliti da li ću tu igrati više.

Petpostavljam da imam neke šanse da se kvalifikujem za finale ove internet turneje, koja će se održati u SAD-u, ali trenutno nisam siguran da li mi je ovo zaista potrebno. Pretpostavljam da je u životu vitalno usmjeriti se na stvari koje su zaista bitne, i uz dužno poštovanje prema ovom ogromnom šahovskom bumu koji imamo na mreži, takođe zahvaljujući ovim turnirima, ne mogu reći da mi je to ni približno važno kao klasičan šah i posebno ciklus svjetskog prvenstva.

– Kako ćete proslaviti pobjedu na turniru kandidata?

Ian Nepomniachtchi: Sigurno ću se prvo dobro odmoriti. Noć prije posljednjeg kola bila je prva noć u poslednje dvije ili tri sedmice kada sam spavao zaista dobro, bez ikakvih dodatnih razmišljanja, poput „Da li ću…“. Mentalno je bilo vrlo teško jer ste shvatili da ako, ne pobijedite na turniru kandidata, ovaj ogroman rad je izgubljen. Mislim, svoje teoretske novosti možete iskoristiti na sledećem turniru, možete zaraditi nekoliko rejting poena, možete odigrati nekoliko dobrih partija, ali sve je to vrlo, vrlo različito kad jednom postignete cilj, a kada ga propustite, vrlo tužna priča. Dakle, kad sam osigurao pobjedu, bilo je to prvi put da sam dobro spavao noću – možda je to nekako povezano s mojom lošom igrom u prošlom kolu (smijeh)?

Kad dođem u Moskvu, vjerovatno ću prirediti malu zabavu sa svojim bliskim prijateljima, ali mislim da nemam dovoljno vremena za slavlje. Nemam čitavu godinu prije sledećeg događaja; samo je pola godine. Pretpostavljam kad kažete „pola godine“, pomislite „Wow, prilično je to vremena“, ima dovoljno vremena za trening. Međutim, iskreno govoreći, imali smo godinu dana priprema za sedam partija i završili sa „U redu, ali nismo vidjeli ovo, ovo, ovo i ovo“ i „Hajde, kako smo mogli ovako igrati, kako smo se mogli tako loše pripremiti? „Svejedno, imate takav osjećaj, a to znači da nikad nema dovoljno vremena za pripremu. Sada je pola godine vremena da se spremim za meč za svjetskog šampiona, a imaću dvije godine priprema za sledeći (smijeh). Što se tiče ovog, mislim da sam već u problemima. Tako da pretpostavljam da zaista nemam dovoljno vremena za slavlje i odmor. Mislim da će to biti vrlo kratko, a onda ću početi ponovo da se pripremam, pripremam i pripremam.

– Ian, hvala i sretno!

Ian Nepomniachtchi: Hvala Vama.

Ian Nepomniachtchi: “The strategy was not to lose” (fide.com)

(Kraj)

Intervju sa Nepomniachtchijem (4. nastavak)


– Da li ste tokom turnira čitali neke vijesti ili šahovske analize o sebi?

Ian Nepomniachtchi: Pa, naravno, pokušavao sam minimalizirati svoje društvene mreže, ali, znate, mi ne postojimo u vakuumu, barem ne ja. Pa, naravno, čitao sam neke tvitove, komentare i tako dalje, ali trudio sam se da na to ne trošim 24 sata dnevno.

Mislim da sam o tome jednom razgovarao sa Levonom Aronianom, a on je rekao da mu je to, na primjer, od vitalne važnosti. Sebe doživljava kao glumca koji se popne na scenu, i vrlo je važno šta publika kaže o njemu. To takođe utiče na mene na neki način, to je vrlo važno. Možda je ponekad još poučnije čitati komentare mržnje, poput „Ovaj momak predaje bez borbe, šta je ovo, ovi Rusi podržavaju nekoga protiv nekoga“, i tako dalje, i tako dalje. I takođe, veliko hvala ljudima koji su mi poslali poruke podrške tokom turnira. Zaista je važno shvatiti da ne igrate samo za sebe, da igrate za neke ljude, a takođe pokušavate da ih ne iznevjerite. Da, ne radi se samo o igranju za sebe, već i o nečem drugom: igrate za svoju zemlju, za ljubitelje šaha … Ovo može zvučati previše patetično, ali, znate, i meni je važno da igram za svoje sunarodnike iz patriotskih osećanja.

– Ovdje je bilo mnogo razgovora o dodatnim kriterijima. Da li mislite da su pravedni? Zar ne smatrate da bi trebalo da postoji meč doigravanja između onih koji dijele prvo mjesto?

Ian Nepomniachtchi: Pa, ovo je sigurno za raspravu, veliko hvala Kirillu, koji je pobijedio u poslednjem kolu, tako da sam na ovom turniru kandidata FIDE osvojio jasno prvo mjesto uprkos porazu u zadnjem kolu. Međutim, generalno, čini mi se da je to najpoštenija stvar. Igrao sam više kružnih turnira, a bilo je i doigravanja kako bi se odredilo prvo mjesto. Na primjer, troje ili četvero ljudi mogu podijeliti prvo mjesto na otvorenom turniru. Negdje, poput Gibraltara, igrate doigravanje. Negdje, kao na Grand Swissu, samo izračunate rejting performanse, ili Buchholz, ili direktni susret.

Dakle, tehnički … Pretpostavljam da je FIDE također razmotrio – nisam siguran je li tako, ali mislim da je bilo moguće završiti turnir nakon samo jednog poluvremena. Svi su igrali protiv svih, pa bi se tako Maxime kvalifikovao jer je dobio direktan susret protiv mene. Jednom kad započnemo, nakon što potpišemo ugovor, svi se, tehnički, mentalno možda i ne, ali tehnički se svi slažemo sa onim što se događa, s pravilima. Situacija je jednaka za sve.

Kad smo kod Anisha i mene – znate, mislim da je Kasparov rekao da je zbog pobjede prije godinu dana sada neprihvatljivo da Anish dijeli prvo mjesto sa mnom jer bi izgubio po dodatnim kriterijima. Ali mislim da je i nakon toga rekao: „Razmotrimo suprotnu situaciju kada, ako Ian podijeli prvo mjesto s MVL-om, tada Maxime pobijeđuje zbog dodatnih kriterija“. Dakle, ovo se odnosi jednako na sve. Ne vidim ništa loše u dodatnom meču, na primjer, u slučaju završetka na jednakim brojem poena, ili možda, ne znam, možemo razgovarati o nekim drugim opcijama, ali ovaj sistem … Mislim da je dosledan već sedam ili osam godina.

London 2013 je bio prilično zanimljiv jer je Kramnik imao crne figure protiv Ivanchuka u poslednjem kolu. Igrao je Pirčevu odbranu jer je želio pobjedu i bio je siguran da Carlsen nikada neće izgubiti bijelim figurama protiv Petera Svidlera. I obojica su na kraju izgubili: Carlsen od Svidlera, a Kramnik od Chuckyja. A onda, zbog dodatnih kriterijja, mislim da je to bio Berger, Carlsen se kvalifikovao za meč, a zatim postao svjetski prvak. Dakle, znate, trebali smo započeti te razgovore u to vrijeme. Mislim da je tada bilo i puno rasprava, pa pretpostavljam da je ovo više pitanje rukovodstvu FIDE. Još jednom, kad svi započnemo, svi smo u ravnopravnoj situaciji, a igra šaha je ta koja odlučuje ko se kvalifikuje, a ko čeka sljedeću priliku.

– A sada ste se kvalifikovali za meč protiv Magnusa Carlsena, pa vas molimo da nam kažete o svojim odnosima s njim, i izvan table.

Ian Nepomniachtchi: Mislim da smo prvi put igrali na evropskom U12 prvenstvu u Španiji 2002. godine, a tada je to bila samo još jedna partija za mene – znate, neki momak iz Norveške, koja nije bila takva šahovska zemlja. Nisam puno razmišljao o partiji – OK, igrao je dobro, ali onda je jednostavno pogriješio i ja sam pobijedio.

Tada sam iznenada ponovo igrao protiv njega na Svjetskom prvenstvu za mlade iste godine, i mislim da smo na kraju podijelili prvo mjesto, a turnir sam osvojio zbog dodatnih kriterija. Par puta smo se sreli i na omladinskim prvenstvima, ali ubrzo nakon toga je prestao da igra na njima. Vjerovatno je to bila njegova najbolja odluka (smijeh) da prestane igrati na omladinskim prvenstvima. Znate, obično kada mladi igrač pokazuje dobre rezultate u svojoj uzrasnoj skupini, iskusni treneri uvijek kažu da treba da prestane da igra sa protivnicima svog uzrasta i da počne da igra protiv odraslih, protiv jakih protivnika. Da, neko može da počne da gubi, ali u svakom slučaju, to je mnogo korisnije za nečiju šahovsku karijeru, za poboljšanje nečije igre.

Dakle, pretpostavljam da se znamo gotovo dvadeset godina. U nekom trenutku, mislim da smo 2010. ili 2012. radili malo zajedno; bilo je nekoliko treninga. Jednom, mislim, čak sam bio sekundant Magnusa na nekom Londonskom turniru 2012. godine (možda se varam). On je sjajna osoba, jako je fin čovjek. Ne mogu reći da smo bliski prijatelji, ali mislim da imamo prilično lijep odnos. Ipak, kao što znate, ne možete imati prijatelje preko table i mislim da nikada nismo bili prijateljski raspoloženi dok smo igrali šah, a posebno sada, kad razmišljate o meču, vjerojatno bi trebali …

– Zaboravili ste prošlost?

Ian Nepomniachtchi: Ne radi se čak ni o zaboravljanju prošlosti ili razmišljanju o budućnosti. To je rivalstvo, neobjavljeni rat (smijeh), pa se situacija malo promijenila

Ian i Magnus u 2013. Foto: Misha Friedman

Ian Nepomniachtchi: “The strategy was not to lose” (fide.com)

(nastaviće se)

Intervju sa Nepomniachtchijem (3. nastavak)


Ian Nepomniachtchi: Zatim je bila partija protiv Kirilla, za koju sam smatrao da mi je jedna od šansi, jer sam generalno imao prilično vremena za pripreme, prije svega. Kirill tokom prošle godine nije imao priliku bilo gdje da igra, a takođe, za razliku od ostalih učesnika, sigurno mu nedostaje određeno iskustvo. Možda njegovo znanje nije toliko široko, pa ga možete malo zbuniti u otvaranju, što se ustvari i dogodilo u našoj partiji. Mislim da je iznenada upao u probleme nakon 8 ili 9 poteza u ne tako dobro poznatoj varijanti. Naravno, dobro je poznato za šahiste koji ga igraju, ali uglavnom, ovaj polukatalonski bez d4-poteza može biti nezgodan ako se suočite prvi put, i to se dogodilo. Pretpostavljam da je ovo bio vrlo sretan trenutak za mene – manje-više sam dobio ovu partiju bez velike borbe jer se Kirill pokazao kao vrlo žestok borac: pobijedio je Grischuka, pobijedio je Anisha u prošlom kolu i pretpostavljam da je takođe mogao pobijediti Dinga u pretposljednjem kolu. Imao je vrlo perspektivnu poziciju, a onda je u jednom trenutku jednostavno previdio i izgubio partiju.

Dakle, nakon ovoga, postigao sam +3 i osjetio sam da ide u dobrom smjeru. Nisam to htio pokvariti, pa sam se jednostavno držao svoje strategije. Možda je vrlo dosadno; Ne volim igrati takav šah, znate, kad vas zapravo nije briga što se događa u partiji. Samo se trudiš da igraš čvrsto i ne griješiš. Ovo nisu baš uobičajene stvari kod mene. Više volim uzbuđenje, malo …

– Aktivnu igru?

Ian Nepomniachtchi: Da, recimo, aktivnu igru, kreativnu igru … U poslednjem kolu sam bio nekako kreativan i svi znamo kamo me je to odvelo (smijeh).

Pretpostavljam da je ovo bila prva prekretnica, partija protiv Wang Hao-a. U tom je trenutku izgubio samo protiv Anisha, pa još nije bilo jasno da li je ovo najgori turnir u njegovom životu, što bismo mogli vidjeti ako provjerimo njegove posljednje dvije partije. To je poput noćne more. Stvarno mi ga je žao.

– Napustiće šah.

Ian Nepomniachtchi: Da, koliko znam, rekao je da će napustiti šah. Rekao mi je ovako nešto i posle  naše partije. Nikad se nisam nadao da ću crnim figurama pobijediti protiv njega, posebno s obzirom na moj izbor otvaranja, odbranu Petrova. Bila je to vrlo važna partija, prekretnica.

Ali moram pomenuti i partiju između Fabiana i Anisha. U jednom trenutku, Fabiano, igrač takvog kalibra, počeo je povlačiti poteze poput 21.c3 i 22.Rc1 samo da ne dozvoli remi – ovo mi je vrlo poznato. Nije čak ni to da igrate partiju ​​koju bi trebali pobjediti po svaku cijenu. Međutim, to mi je i ranije bilo poznato jer sam, posebno ranije, kada sam igrao protiv protivnika koji je, po mom mišljenju bio slabiji od mene, nije bio jak GM ili nešto slično, počeo povlačiti poteze koji nisu dozvoljavali protivniku da promijeni figure, tada sam dobio lošu poziciju i na kraju izgubio. Možda to potiče iz djetinjstva, juniorskih turnira. Tako da mi je bilo jako poznato.

Naravno, bio sam jako pod stresom jer je Anish bio na samo pola poena iza mene. Inače, u jednom je trenutku tehnički bio lider turnira dok je moja partija s Wang Haom još bila u toku. I, naravno, zaista sam bio sretan što sam uspio pobjediti jer je pozicija bila nezgodna, a moj protivnik očigledno nije bio raspoložen da se strpljivo brani. Dakle, postizanje skora od +4 zaista je bila neka prekretnica. Ipak, zabavno je to što je Anish zaostajao pola poena i to mi je puno pomoglo u fokusiranju na partiju protiv Vachier-Lagravea, jer bih pod drugim okolnostima vjerovatno išao na neku glupu varijantu pokušavajući da remiziram. Niko ne zna kako će ispasti partija, ali tamo sam ustvari želio da je pobjedim i promijenio sam kurs tek kad sam vidio da je Saša stvarno pritiskao Anisha.

Uglavnom, trebalo mi je šest kola da pobijedim turnir, ali zaista je to bila vrlo, vrlo stresna sedmica za mene.

– Pobijedivši na turniru kolo prije kraja, rekli ste da ste sarađivali sa Vladimirom Potkinom, Nikitom Vitiugovom, Ildarom Khairullinom, a spomenuli ste i Petera Leka. To je bilo prilično iznenađenje za ljubitelje šaha. Šta ste dobili od ove saradnje i šta ste od nje očekivali?

Ian Nepomniachtchi: Mislim da sam dobio čak i više nego što sam očekivao jer je rezultat tako sjajan. Ali nekako, uvijek sam osjećao da je jedan od mojih velikih nedostataka generalni nedostatak šahovske kulture.

Krenimo od Ildara. Rođen je 1990. godine, ista je generacija kao i ja, Magnus, Karjakin, MVL, Andreikin i tako dalje, i pretpostavljam da je jedan od najtalentovanijih igrača naših godina, iako nije napravio briljantnu karijeru, jer, možda, ima problem izdržljivosti ili zdravstvenih problema. Međutim, zaista dobro razumije šah; izvanredan je u analiziranju pozicija.

Nikita mi je uglavnom sparing partner. Istorijski gledano, imam vrlo loš rezultat protiv Nikite i Ildara. Nikad nisam pobijedio Ildara u klasičnoj igri. Nismo igrali puno partijali nakon našeg djetinjstva, ali ako želite razgovarati o „Kriptonitu“, on je za te stvari. A Nikita je tip igrača koji me često pobjeđivao, pa je bilo vrlo poučno igrati protiv njega.

A Peter je samo šahovska legenda. U jednom je trenutku bio vrlo, vrlo blizu da pobijedi Kramnika u njihovom meču u Brissagu. Mislim da je zadnja partija tog meča bila jako dramatična jer je Kramnik uspio uzvratiti udarac i izjednačiti rezultat. Leko se zaista, zaista duboko razumije u šah, od njega možete uzeti nevjerovatnu količinu znanja, a ovo je šansa koju samo velika budala ne bi iskoristila.

Ian sa svojim dugogodišnjim swekundantom Vladimirom Potkinom

Ian Nepomniachtchi: “The strategy was not to lose” (fide.com)

(nastaviće se)

Intervju sa Nepomniachtchijem (2. nastavak)


– Kakva je bila vaša strategija prije drugog dijela turnira?

Ian Nepomniachtchi: Strategija je bila prilično jednostavna: ne izgubiti partiju (smijeh). Jer, dobro, možda zvuči smiješno, ali generalno, imao sam priliku da komentarišem dva poslednja izdanja FIDE turnira kandidata. U Moskvi 2016. Komentarisao sam sa Miroshnichenkom i to samo polovinu turnira. Mislim da sam pomalo pomagao i Svidleru tokom događaja, ali zapravo nisam bio uključen u to. 2018. godine prenosio sam turnir u potpunosti na svom Twitch kanalu. I primijetio sam da su ljudi jednostavno iz nekog razloga poludjeli. Možda su ulozi toliko visoki da se nisu mogli kontrolisati… Manji je problem što nisu mogli da igraju svoj najbolji šah.

Na njih utiče snaga protivnika, dobra priprema protivnika i pritisak. Ali podrazumijeva se da je veći problem taj što ponekad jednostavno ’poludiš’, odigraš neke poteze ili doneseš neke odluke koje nikada ne bi donio u bilo kakvim drugim okolnostima. Bila je to velika lekcija za mene, posebno komentarisanje Kramnikovih partija. Pretpostavljam da je odigrao šest ili sedam odlučenih partija: pobjeda-poraz, pobjeda-poraz, pobjeda-poraz … Pa, u redu, pobjeda i poraz su isti kao dva remija, ali vas ne približavaju prvom mjestu …

U jednom trenutku, ponavljam shvatio sam da sam, koliko sam postigao +2, imao donekle sreće jer partije protiv Wang Hao-a i Dinga Lirena na početku turnira su  prošle jako dobro, odigrao sam nešto za šta sam se pripremio i uspio da realizujem, naravno, ne tako glatko koliko sam želio, ali ipak. I pomislio sam, u redu, u drugom dijelu turnira imam četiri partije bijelim figurama, dok Maxime ima četiri partije crnim figurama. Smatram da je MVL uspješniji bijelim figurama, on želi da igra bijelim figurama, tu pokazuje svoju snagu. S druge strane, njegov repertoar sa crnim figurama pomalo je rizičan za takav turnir. Mislim, ljudi su imali godinu dana za pripremu …

Prošle godine to mu nije bio toliko velik problem jer se niko nije pripremao za Maxima. Svi su se pripremali za Teimoura Radjabova, pa su analizirali, recimo, Berlinsku odbranu ili Damin gambit. Na kraju, Vachier-Lagrave je potpuno drugačiji igrač sa potpuno drugačijim stilom i otvaranjima, došao je kao zamjena, tako da mu niko nije bio spreman da stvara probleme, a pretpostavljam da mu je ovo mnogo pomoglo prošle godine … Obično je svaka zamjena u zadnji čas uvijek poput ’dark horse’ koji može iznenađujuće da pobijedi na turniru. Na ovom turniru kandidata FIDE je skoro bio taj slučaj.

Generalno, osjećao sam da imam neke šanse – imao sam četiri partije bijelim figurama, i, naravno, bolje je igrati bijelim nego crnim. Pripremao sam se mnogo, ali, što je prilično čudno, nisam mogao pokazati ništa od svoje pripreme tokom ovog turnira. Bilo je stvarno frustrirajuće vidjeti druge učesnike kako u nekim rapid turnirima primjenjuju moje ideje. Dvije nedjelje prije turnira, bio je Evropski klupski kup u jednom trenutku, i u jednom sam trenutku samo bacio iPhone u zid jer sam upravo vidio momka kako igra varijantu koju sam se jako dobro pripremio za turnir. U tom sam trenutku bio potpuno lud; Potpuno poludio.On je izgubio partiju, ali, eto, sad to nije bila varijanta kojom bih mogao nekoga da iznenadim.

Ukratko, mislim da je bilo ključno da se ohladim, igram dobar šah i pokušam da me emocije ne pogađaju.

– Pa, molim vas, recite nam nešto o toku turnira u drugom poluvremenu. Šta je bila prekretnica? Koja je partija po vašem mišljenju bila najbolja za vas?

Ian Nepomniachtchi: Pa, počeo sam bijelim figurama protiv Anisha, a znate da se ta stvar zvala Murphyev zakon, „Ono što se može dogoditi, dogodiće se“ (smijeh). Ustvari, dok sam se pripremao za ovu partiju, doslovno sam pomislio, u redu, on bi mogao da igra sicilijanku, mogao bi čak igrati e5, ili nešto drugo. Mislio sam da je poslednje što bi on mogao da izabere varijanta Sveshnikova. Imao sam dobru ideju za Svešnikova, ali nisam je uopšte razradio. A onda sam se suočio sa varijantom Svešnikova. Bio sam jako ljut na sebe, pa sam samo povlačio poteze, dobio pristojnu poziciju i ponavljao poteze, jer sam mislio da to nije pozicija kojoj sam težio.

Takođe, želio bih da dodam da sam generalno nekako imao osjećaj da su mi Fabiano i Anish na neki način ozbiljnija prijetnja od Maxima, budući da je ovaj imao četiri partije crnim figurama, a to bi moglo biti teško za njega usprkos tome što je imao čitavu godinu za pripremu. Bilo bi mu teško da se brani crnim figurama  jer je vrlo aktivan igrač i nije toliko dobar u obrani. Vjerovatno sam zato pokušao da igram solidnije protiv Anisha i Fabiana. Još jednom, kao što sam već spomenuo, suština je bila u tome da ne izgubim partiju. Čak je i pola poena još uvijek mali korak napred, a uzimate pola poena i od potencijalnog protivnika.

U partiji protiv Saše [Grischuka],  sam se branio čitavu partiju, on je pokušao malo da je ’začini’ na kraju, ali odbio sam da prihvatim njegovu žrtvu kvaliteta i umjesto toga samo remizirao. Bio je jako iznerviran mojom odlukom, ali to je u redu.

Ian Nepomniachtchi: “The strategy was not to lose” (fide.com)

(nastaviće se)

Intervju sa Nepomniachtchijem (1. nastavak)


Utorak, 04. maj 2021. 19:41

Ian Nepomniachtchi: „Strategija je bila –ne izgubiti partiju“

Pobjednik FIDE turnira kandidata vrlo je detaljno odgovorio na pitanja Eteri Kublashvili. Objavljujemo ovaj intervju, zahvaljujući službenoj web stranici Šahovskog saveza Rusije, s nekoliko manjih izmjena. Video verzija je dostupna ovdje. https://www.youtube.com/watch?v=u3s5hghddtQ

– Ian, pobijedio si u jednom od najvažnijih događaja u karijeri svakog šahista i plasirao se u meč za svjetskog šampiona. To je veliko dostignuće, čestitam! Pa, kako se sada osjećate?

Ian Nepomniachtchi: Hvala. Osjećam se zaista iscrpljeno jer je to bio nevjerovatan turnir po mnogo čemu. Prije svega, otprilike je trebalo 400 dana od početka do kraja, to je nešto izuzetno. Pa, još kad čitate šahovsku istoriju, igrači su putovali preko mora, od Amerike do Evrope i tako dalje … U naše vrijeme, znate, to uopšte nije romantično zbog globalne pandemije.

Mislim da je najteži dio bilo neigranje šaha, ali ovih 13 mjeseci između prve i druge faze, tokom kojih je nekako trebalo zadržati fokus, trebalo se pripremiti za stalno razmišljanje o drugim učesnicima: šta su radili, kako su se pripremali , šta će igrati, jer u osnovi je jedna godina između turnira, a treba pripremiti samo sedam partija Dakle, trebali bi biti spremni da ćete se suočiti sa potpuno različitim igračima u potpuno drugačijoj situaciji.

Na primjer, Ding je igrao jako loše u prvoj fazi, postigao je -2, a sada je u drugoj postigao +2. I mene je pobjedio poslednjeg dana. To je samo jedan od primjera.

– Da, bilo je to vrlo dugo i nervozno razdoblje očekivanja i pregovora, ali ipak, u jednom od intervjua Anatolij Karpov je rekao da će vam ova jednogodišnja pauza dobro doći, jer ste vjerovatno uštedjeli više energije za drugi dio turnira. Da li se slažete sa ovim?

Ian Nepomniachtchi: Pa, posebno sada kad znam rezultat – da. Stvarno, nisam osoba koja bi trebala da žali zbog ove duge pauze, jer sam na kraju čitavog turnira pobjedio. Međutim, rekao bih da je ovo pomoglo i drugim učesnicima, jer, znate, Turnir kandidata je vrlo teško takmičenje, motivacija je vrlo visoka i postoji samo jedno mjesto, tako da nije važno hoćete li završiti na +1 ili +2 ili zaraditi neki rejting: trebali bi postići maksimalan broj poena, trebali bi osvojiti prvo mjesto. U osnovi, možete zaraditi neki rejting, možete odigrati neke dobre partije, ali sve to vas nikada neće usrećiti ako ne pobijedite na turniru kandidata.

Ako se sjećate prošle godine, svi su se bojali COVID-19. Što se mene tiče, na zadnjem treningu prije turnira, malo sam se prehladio, ali nekako je išlo sve gore i gore i gore, i do kraja turnira osjećao sam se stvarno loše. Koliko se sjećam, u posljednjoj partiji prve faze protiv Maxima, zapravo sam preskočio veći dio priprema jer sam se osjećao toliko loše da sam samo želio uštedjeti što više energije, ali to je dalo suprotan efekat. Samo sam pomiješao poteze u varijanti koja je nastala i brzo došao u  lošiju, skoro izgubljenu poziciju. Nakon te partije situacija više nije bila tako jasna. Imao sam rezultat +3, bio na vodećoj poziciji, ali onda sam na kraju podijelio prvo mjesto sa +2, sa Vachier-Lagraveom, i to su bile vrlo loše vijesti za mene.

U svakom slučaju, bio sam odlučan da pokažem da je ovo samo slučajni pad i marljivo sam se pripremao za svoju sledeću partiju protiv Anisha … Bio sam jako šokiran i razočaran kad sam saznao da je turnir zaustavljen da bi se nastavio „negdje u budućnosti“ … Kada je prošlo neko vrijeme shvatio sam da sam bio jako daleko od svoje najbolje forme, pa  pretpostavljam da me ovo (zaustavljanje turnira i nastavak) učinilo zaista velikim favoritom.

Ian Nepomniachtchi: “The strategy was not to lose” (fide.com)

(uskoro nastavak)

Intervju sa velemajstorom Igorom Miladinovićem


Intervju sa velemajstorom Igorom Miladinovićem

Mislim da svjetskog omladinskog šampiona u šahu, velemajstora Igora Miladinovića, poznaje čitava planeta. Čak je na sajtu Šahovskog saveza Rusije obilježen njegov rođendan 25 januara. To je bila i prilika da zamolim velemajstora Miladinovića za intervju za Šah-mat listu.

Goran Tomić: Prvo da Vas pozdravim, još jednom čestitam rođendan i nešto pitam o aktuelnoj situaciji. Kako ste proveli ovu poslednju godinu od kada je nastala pandemija korona virusa? Da li ste mogli da redovno podučavate učenike u šahovskom klubu Fujairah u Ujedinjenim Arapskim Emiratima ili ste se prebacili na onlajn nastavu?

Velemajstor Igor Miladinović: Pozdrav Gorane vama, i svim čitaocima moje omiljene Šah mat liste. Ovo je svakako bila jedna od najtežih godina ikada za šah, kao i za ljude koji nisu navikli na šah i lekcije preko interneta…Mi smo u Emiratima dosta dugo bili u ‘lockdown-u’ i generalno sve aktivnosti, pa tako i škola i šah su se uglavnom odvijale preko interneta. Što se mene i mojih klinaca tiče, to je bilo u najboljem redu, koliko je moglo da bude u redu i da se nadoknadi nedostatak akcije za tablom i redovan rad u klubu za šahovskom tablom. On line nastava je naime jako specifična i zahteva izuzetnu pažnju i koncentraciju kako trenera tako i mojih učenika,i naravno da nije bilo lako, pogotovo deci koja su navikla da se druže, putuju, koja su se za nas vezala kao za  porodicu, da odjednom više ne mogu da dolaze u klub u koji su inače dolazili 5 do 6 puta nedeljno. Rad preko interneta on line je nešto sasvim drugo, i podrazumeva aktivno učenje non stop komunikaciju, pitanja i podpitanja i generalno mislim da je puno teže nego za šahovskom tablom uživo u klubu. Nema pauza za kafu, sok, sendvič, lekcije idu uživo i deca se puno brže umore. To su neka moja iskustva. Pokušavali smo da se bar vidimo što je više moguće van šahovskog kluba uglavnom izlazak u neki restoran ili na kafu i da bar par partija odigramo uživo na mestima gde je to dozvoljeno…Škole još uvek ne rade pa samim tim i klub ostaje pri odlukama ministarstva za omladinu i prosvetu i nastavljamo sa on line nastavom. Po mom mišljenju ako se sa ovim nastavi još dugo, teško ćemo decu zadržati u šahu i klubovima, ili bar onu decu koja su navikla na šah kao hobi, putovanje, druženje za tablom i van nje. Dobićemo generacije koje šah vide kao video igru, i koje dobro barataju mišem, a šah se svodi na dobru memoriju i pomoć šahovskih engina.

G.T: Već dugo radite u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Kakav je odnos prema šahu u toj zemlji? Da li klub ima državnu podršku?

Velemajstor Igor Miladinović: Zadovoljni smo odnosom  vlasti prema šahu, bar ovde u Fujairi, gde je šah doživeo ekspanziju zahvaljujući titulama koje su deca osvajala, i velikim naporima koje klub ulaže u organizaciju turnira, putovanja, promovisanja šaha itd…Imamo punu podršku kako lokalne vlasti i našeg šeika tako i državnih institucija. Verujem da kao i svuda u svetu, da rezultati donose i drugačiji pristup vlasti, koje ovde znaju da cene dobre rezultate. Jako sam ponosan i srećan sto sam baš u Fujairi, i zaista ne mogu da se požalim da smo naišli na nerazumevanje ljudi koji rade u vlasti. Najbolji dokaz je budžet kluba koji se povećao nekoliko puta, početak izgradnje novog kluba, skoro otvaranje još jednog šahovskog kluba u našem reonu itd itd

G.T: Koje su aktivnosti kluba? Da li se igra Liga ili nešto slično? Da li klub organizuje međunarodne turnire?

Velemajstor Igor Miladinović: Pokušali smo da se kao klub prilagodimo specifičnom životu koji nam je podario korona virus, organizovali smo par on line turnira sa izuzetnim za te prilike nagradnim fondom, pravili smo paralelno i open i kadetske i juniorske turnire, dali šanse našoj deci da se dokažu i da uzmu nagrade i pobeđuju. Naša deca su učestvovala u apsolutno svim aktivnostima šahovskog saveza UAE I podržali smo kao klub svaki nastup državnih reprezentacija, kako na Arapskim šampionatima tako i na on line olimpijadi itd itd. Bilo je mislim i previše turnira on line, jer je svaki klub imao iste ili slične aktivnosti te se igralo praktično non stop. Moram da se pohvalim da su deca imala odlične rezultate mada nisu baš najbolji u partijama po brzom tempu. Najvažniji uspeh je sigurno to da smo od samog početka insistirali na tome da pošteno  igraju, da nikada, ali nikada, ne koriste pomoć engina ili bilo kakvu vrstu pomoći, i to mogu životom da garantujem, moram da kažem da sam ponosan na svoju decu, šta su uradili i kako  su igrali; bilo to što su naučili za tablom ili on line nastavi. I nećemo se stideti kad sve ovo prođe da pogledamo nikog u oči, niti će nas iko ikada optužiti za nečasne radnje kojih je bilo jako puno na internetu, kao što svi jako dobro znamo. Veliki značaj smo kao klub dali tome da bar na našim turnirima, ima što manje varanja, angažovali smo najbolje on line  sudije i profesionalce i oformili komisiju na svakom od naših turnira, koja je proveravala na zoomu da li neko vara ili ne, partije su bile analizirane od strane ljudi iz FIDE i vrhunskih velemajstora npr Konstantin Landa koji je u komisiji za varanje u FIDE. Pokušali  smo, i verujem uspeli u nameri da ograničimo varanje na najmanju moguću meru. Kao i uvek zahvalio bih se klubu i rukovodiocima  na razumevanju i podršci u svemu tome…

G.T: Koliko imate učenika u klubu? Da li su samo dječaci, ili ima i djevojčica koje su zainteresovane za šah? Koji su najtalentovaniji učenici?

Velemajstor Igor Miladinović: U klubu imamo oko 50 do 70 dece, bar smo ih imali pre pandemije korone. Ja lično radim sa najtalentovanijima i imam ukupno 4-5 maksimum učenika godisnje. Njima se posvećuje maksimalna pažnja i na taj način se izbegava nepotrebno gubljenje vremena sa decom koja teško razumeju ili nisu na istom nivou. Samo su dečaci u pitanju, za sada nemamo mogućnosti za ženske sekcije; kada budemo ušli u nove prostorije, sigurno da ćemo imati i devojčice. Naime u Emiratima je malo klubova koji na istom mestu imaju i ženski i muški šah, što zbog specifične kulture i vere, što zbog nedovoljno razvijenog programa za ženski šah. Najtalentovaniji dečaci su mi sigurno Ammar al Sedrani koji je sa 14 godina nastupao na olimpijadi kao član seniorskog olimpijskog tima UAE, više puta šampion UAE u svojim kategorijama, 4 puta uzastopce šampion Arapskih zemalja, osvajač svih turnira on line i uživo u rapidu i blicu  koje je igrao ovde u par godina. Istakao bih i da je odlično igrao i na šampionatu sveta u Indiji do 16 godina, kao i na mnogim izuzetno jakim turnirima gde se dostojno predstavio pravio dobre rezultate i pobeđivao internacionalne majstore i velemajstore. Mohamed Saeed laily i Khalifa Khaled su takođe izuzetno igrali i napredovali i pobednici su šampionata UAE u svojim kategorijama, osvajači medalja pa i zlata na Arapskim šampionatima, na President kupu UAE kao i na svim važnijim takmičenjima za naš klub. Nikada nismo ostajali bez medalja i rezultata. Ponosan sam na njih jer su pre svega izuzetna deca, koja su fino vaspitana, postaju dobri ljudi, moram da napomenem takođe da su i u školi bili fenomenalni i da su bili u top nekoliko učenika u Emiratima u mnogim nastavnim predmetima. Jasno je da u Emiratima bilo koji posao nudi bolju egzistenciju i da će svi oni dati prioritete uskoro školovanju i verujem odlično plaćenim državnim poslovima u budućnosti, ali svakako su ostavili dubok trag i u sahovskom životu Emirata i to je ono što je meni  lično i našem klubu trenutno najvažnije. Mogu slobodno da kažem da smo pomogli u tome da postanu dobri ljudi. To je naš najveći uspeh.

Moji klinci i predsednik kluba

G.T: Da li vodite učenike na neka međunarodna takmičenja?

Velemajstor Igor Miladinović: Naravno da da, od samog  dolaska u klub nekako sam više verovao da jedino učešćem na turnirima u inostranstvu, na jakim međunarodnim takmičenjima, pa čak i po cenu da loše prođu šahovski stiču veliko iskustvo i da će im to svakako obezbediti napredak i neohodno iskustvo u šahu. Usput želim da napomenem da gde god su igrali po Evropi i svetu, da me nikada nisu obrukali, da su pravili čak odlične rezultate i da se nismo krili nikada niti se bojali da odemo na bilo koje jače takmicenje ili svetsko prvenstvo. Na poslednjem održanom u Indiji rezultati su bili fantastični. Ali iskreno verujem da i po cenu neuspeha i loše igre ili forme da i pored toga iskustvo koje se stiče igranjem na jakim turnirima je od neprocenjivog značaja.

Mislim da je naš mali klub u Emiratima postao jedan od najboljih po rezultatima u UAE i da je dobar deo i zasluga ljudi u klubu, što su nam omogućili nesmetano učešće na međunarodnim turnirima u Srbiji u Mađarskoj, na svetskim šampionatima itd itd praktično svuda gde smo želeli i mogli da putujemo s obzirom na obaveze koje deca imaju u školi. Nema kluba na ovim prostorima koji je učestvovao više od nas na međunarodnim turnirima u poslednjih recimo 3 – 4 godine.

G.T: Da li u Ujedinjenim Arapskim Emiratima mladi šahisti planiraju da se profesionalno bave šahom, ili da im bavljenje šahom služi za razvoj nekih intelektualnih vještina potrebnih za druge profesije?

Velemajstor Igor Miladinović: Mislim da sam dobrim delom već odgovorio na to pitanje u gore navedenom prethodnom odgovoru. Nerealno je očekivati da će iko od ove dece biti šahovski profesionalac, a iskreno nisam ni siguran da li bi trebalo. Svaki državni posao ovde je mnogo bolje plaćen i pruža više nego dobru egzistenciju i generalno bolji i sigurniji zivot i bolju budućnost. Svakako da im šah i njihovi šahovski rezultati neizmerno pomažu čak i u odabiru posla i daju im prioritet gde god budu želeli da rade u budućnosti. Da ta deca su bolja i odskočila su od drugih pa i u školi prvenstveno zahvaljujući šahu, koji im je pomogao ne samo realnijem viđenju života, upoznavanju drugih vera, kultura, tradicija, istorije koju nimalo nisu poznavali, ma mogao bih da do sutra navodim u čemu i kako im je šah pomogao i koliko će im pomoći u daljem životu. Ono sto je najvažnije i opet ponavljam je da stojim iza toga, da je najveći uspeh od njih napraviti dobre i nesebične ljude. To je zaista retkost u današnje vreme pogotovo je teško uspeti ovde gde deca imaju sve i gde je teško zainteresovati ih za bilo šta. Ta deca su sa nama odrasla i mogu samo da kažem da sam  ponosan na njih. I naravno početak je bio tako težak da sam mislio da ću napustiti sve i vratiti se za nedelju dana kući kad sam dosao ovde. Hvala ljudima u klubu i dragom Bogu da nisam. A i deci prema kojoj sam možda bio nešto strožiji, ali mislim da je finalni rezultat fenomenalan.

G.T: Koliko je ove godine (a i prethodnih) na onlajn turnirima prisutno varanje. Postoje neki poznati šahisti koji su uhvaćeni u varanju, a neki su uhvaćeni i više puta. Da li ste imali iskustva da igrate protiv igrača koji varaju?

Velemajstor Igor Miladinović: Iskustva sa varanjem imam od neke daleke recimo 2004 godine kad je otprilike i krenuo procvat šahovskih engina, prošao sam mnoge sajtove, igrao sam  sa najboljima, počev od icc-ja do danas do playchess-a i chess.com-a a preko velocity chess-a i lichess-a, ma skoro sve šahovske platforme. Varanja je bilo i biće ga na žalost i od strane nekih danas vrhunskih velemajstora na internetu i u stvarnom životu. Teško je stvarno odgovoriti na ovo pitanje pogotovo danas u vreme pandemije korone i teškoj egzistenciji svih pa i šahovskih velemajstora…Bara je mala krokodila je puno, šahovska elita igra za velike novce, a prosečni velemajstori plaćaju danak tome. Onda pokušavaju mnogi da dođu do željene nagrade koristeći nedozvoljena sredstva, pomoć prijatelja, pomoć engina neki zarad slave. Mnogo je faktora koji utiču na to i o ovome bih mogao da pričam danima naravno. Ko je tu kriv u ovoj priči? Pa krivi su svi, a ponajviše šahovski sajtovi sami. Ogroman je novac ako sednete i izračunate koliko novca kao pretplatu sajtovima donesu ljubitelji šaha, recimo pogotovo danas u vreme korone kad su svi prikovani u kući uz ekran  kompjutera. Šah je postao  na žalost samo dobar biznis za mnoge, ko tu najbolje prolazi- pa naravno sajtovi/nekoliko miliona korisnika po recimo ceni od 25 do 50 USD ili više za godišnju pretplatu…Mi ovde govorimo o ogromnom novcu…Nagrada je naravno malo za sve uzimaju je samo probrani i najbolji po rejtingu jer sajtovima treba reklama a reklamu donose najbolji po rejtingu. Reklamu donosi broj velemajstora koji pokušava da osvoji više nego skromne nagrade, s obzirom na prihode sajtova. Zapitajte se šta je bolje za neki šahovski sajt da pobedi na nekom turniru Nakamura, Karlsen, So, Karuana ili neki tamo prosečni GM ili slabiji IM po njihovom mišljenju. Sami sajtovi štite svoje najbolje igrače i promotere, štite ljude koji igraju pricaju, pevaju, zabavljaju široke narodne mase tvituju ili koriste youtube. Snimaju se dok đuskaju jer uzimaju milione dok se neki prosečni GM bori da uzme neku malu nagradu koji ni ne uzme na kraju  jer je nagrada naravno malo i nedovoljno…i uzimaju ih njihovi igrači koje stite ko bele medvede…Šta cu im ja i Savke, i Mika, Pera, Žika…trebaju im imena, trebaju im tviteraši trebaju im you tuberi, trebaju im lepe šsahistkinje koje veze s vezom nemaju u realnom životu, ali su uživo na youtubu obučene kao gogo igracice i lepo se smeju i zabavljaju bogate, da bi ti isti bogati plaćali za zabavu, da bi iz udobnosti svojih fotelja i uz pomoć komjutera mogli da pametuju i govore kako je eto neki Karlsen igrao ko noj jer zaboga šahovski engine s kojim oni prate misli drugačije. Šta ćete bolju zabavu sedite, komentarišete, vređate koga želite. Komentarišete koga hoćete za neke smešne novce za njih. Da li će mene ili Miku, Peru i Žiku bilo koji sajt zaštititi ako sa mnom igra neko ko vara? Da li će mene ili bilo kog velemajstora neko da zaštiti ako me neki nepoznati tipus od 2000 ili 2100 prebije od batina, a iz zemlje porekla je odakle i šahovski sajt? Naravno da neće, ali zato probajte majci da dobijete nekog šahovskog internet velikana i popicete ban za sva vremena samo ako posumnjaju da varate. Kad se ti isti asovi pojave na nekom normalnom turniru vi imate šanse da ih pobedite; na velikim šahovskim sajtovima vaše šanse su ravne nuli. Naravno da u ovoj ludoj priči najgore prolaze oni koji se stvarno bore i koji pokušavaju da zarade nešto, neku sitnu nagradu. Ima tu još puno razloga zašto ljudi varaju, varaju zbog slave, neki to vide kao dobar biznis pa varaju da bi imali veći rejting, veću reklamu, da bi nekom jadniku s druge strane naplatili čas 100 ili čak 150 USD ili čak i više. Taj neko želi najboljeg i spreman je da to plati naravno. I neće mene, hoće recimo speedy gonzalesa za kojeg niko nikad nije čuo niti će čuti sem na nekom bezveznom sajtu, i koji je nabio rejting recimo 3100 varajući i koristeći engine. Sve je samo dobar biznis, reklama, varanje a narodu hleba i igara. Voleo bih zaista da vidim šta će neko ko uzme 150 USD za sat pa ide i do 500 USD da nauči  nekog više za sat vremena nego što bi ga bilo koji drugi velemajstor koji pokušava u vreme korone da prehrani porodicu i radi recimo za 20 25 € ili manje, naučio?? Ili ne mora čak ni da bude velemajstor? Šta nam je internet šah doneo- moj odgovor je jedno veliko ništa, svi drže lekcije drzeći knjigu na kolenima, gledajući jednim okom šta kaže neki stcokfish, ribica ili frizko i eto nama para. Ovo je strašno i velika katastrofa naravno i početak kraja šaha ako mene pitate. Sve ovo što sam vama napisao, napisao i mnogim sajtovima da ne misle da ne znam…da sam na njihovom mestu ja bi sam sebe banovao za te stvari koje sam im rekao, a zašto nisam banovan, pa verovatno je odgovor taj da sam prokleto u pravu. Usput radio sam na jednom od sajtova pa znam kako funkcionišu i ko i kako dobija nagrade..

G.T: Prema informacijama koje se pojavljuju u šahovskim medijima, žene varaju jednako često kao i muškarci. Čak je i najbolja njemačka šahistkinja optužena za varanje od jednog poznatog šahovskog sajta. Ona je prvo negirala, a zatim izjavila da je neka njoj bliska osoba (nije navela koja) koristila njen nalog, ali bez njenog znanja i odobrenja. Šta mislite o tome?

Velemajstor Igor Miladinović: Ne bih ulazio u tu problematiku muško-ženskog šaha i zašto bi šahistkinje bile imune na varanje? Ako je priznala znači da je verovatno i kriva? Ako ima dima ima verovatno i vatre? Treba štititi svoje naloge na kraju krajeva, zašto uopšte davati nekom svoj nalog? Ali ne mogu reći da nema opravdanja ako jeste, jer da čovek može da se oseti loše ako bilo koja prosečna šahistkinja obučena kao sriptizeta mlati ogromne novce mlateci bullet na jedan minut sa nekim pacerčinama i bude plaćena 100 puta bolje nego super WGM; naravno da super WGM može da dođe u iskušenje da vara..

G.T: Koje bi bile mjere protiv šahovskih varalica? Ili treba izbjegavati igranje onlajn šah? Da li igrate na turnirima onlajn preko glavnih šahovskih sajtova Chess.com, lichess i još neki?

Velemajstor Igor Miladinović: Igrao sam na nekim turnirima samo za rezidente UAE ali evo iskrenog odgovora, prestao sam i to iz dva razloga: prvi je jer su me odučili jer niko i nigde nije imun na varanje, pa tako ni učesnici tih turnira neki sa titulama, jer naravno klub organizator je taj koji odlučuje kome će dati angradu i koliko će zaista istraživati da li neko koristi engine ili ne. I što bi se neko zamlaćivao sa tim kad je jedino bitno da se napiše da je učestvovalo 300 ljudi iz toliko federacija; koga zanima dal je neko varao. Ovako obično razmišljaju organizatori…na poslednjem turniru su me odučili od igranja na turnirima. Ne treba zaboraviti da mnoge ili gotovo sve te igrače znam i od ranije i da sam mnoge od njih mlatio sa nulom i da mi nikada mnogi nisu ni remizirali partiju uživo za tablom. Sad dolaze i postaju najveći asovi. S mišem i enginom i brzim konekcijama i jakim kompjuterima. Smešno naravno. Dok sam igrao uživo blic ELO mi je bio- FIDE blic 2670 recimo, a mnogima od njih recimo 2300 ili 2200. Lol ne treba biti genije, pa shvatiti da nešto tu ne štima. Ali znam da kad se vratimo, ako nam ikada dozvole da se vratimo za tablu, da ćemo se vratiti na ono staro. Moj odgovor je ne igrati turnire pogotovo. Ako imate živce igrajte pomalo da ubijete vreme…i samo sa ljudima koje znate jer vas teško mogu varati.

G.T: Prije par dana FIDE je usvojila pravilnik o “hibridnim takmičenjima” na kojima igrači igraju preko interneta, ali iz zajedničke prostorije pod kontrolom sudije, i takva će se takmičenja računati za ‘normalan’ ELO rejting. Šta mislite o tome?

Velemajstor Igor Miladinović: Najsmešnija i najtužnija odluka ikada donesena, na žalost. Šta je sledeće i gde je tome kraj? Svi će opet profitirati na konto igrača i velmajstora naravno, FIDE će naplaćivati svoje takse, slati svoje esksperte da prate ovo preko zooma, davati dobre dnevnice expertima kojima je kupljena ili poklonjena titula i najvaznija osoba u celoj priči će biti naravno sudija, koji će biti strog ili će biti manje strog prema nekima. Sve se svodi na to?? Šta govore iskustva- pa verovatno da baš i neće biti svi tako strogi? Davaćemo nove titule izmišljati nove takse, ljudi će opet briljirati sa mobilnim u WC-u. Pa treba biti lud pa poverovati da će neko sve to moći i želeti da kontroliše. Zamislite jednog sudiju neke glupe zoom kamere na ekranu i 30 ljudi koji igraju i idu u WC ili na cigaret pauzu ili da uzmu kafu?? Po meni nemoguća misija kontrolisati sve to. Na žalost biznis i opet biznis. Sada je i zvanično dat legitimet onim istim stvarima sa šahovskih sajtova.

G.T: Da se malo vratimo na omladinski šampionat svijeta 1993 godine u Indiji, gdje ste u vrlo jakoj konkurenciji osvojili titulu svjetskog šampiona. Kakve su Vam uspomene na taj turnir?

Velemajstor Igor Miladinović: Najbolje naravno, poslednji sampionat gde je bilo prekida, gde su se analizirale partije, gde su se ljudi spremali da igraju protiv ljudi, mnogo besanih noći, mnogo prekida mnogo napora, mnogo priprema. Igras prekid, pa za par sati partiju; nije bilo komjutera, nije bilo ničega. Samo mi globtroteri i poneki trener sa nama.

G.T: Koji su Vam bili glavni konkurenti za šampionsku titulu i šta je presudilo?

Velemajstor Igor Miladinović: Sadler, Rublevsky, Oniscuk, Tkachiev, Ph Nielsen, Istratescu, Babula, Robert Ruck itd. Rekao bih da je presudila moja neizmerna želja za pobedom, pobednička energija koju sam imao, želja za dokazivanjem. Ispravljanje grešaka i nepravdi koje smo proživljavali da bi uopšte otišli, teška situacija u Srbiji tada. Svega je bilo pomalo. Naravno veliko hvala i Orestu Averkinu mom jedinom pravom treneru,ulio mi je neophodnu sigurnost u otvaranjima, mnogo smo analizirali i radili mozda ne toliko tada moderna otvaranja, koliko neke naše pozicije I otvaranja koje često i dan danas igram. Mnogo neprespavanih noći i analiza i druženja. Pročitah skoro negde intervju mog velikog prijatelja Sergeja Rublevskog gde ga pitaju i konstantuju da je skoro sve postigao u životu, domogao se svih mogućih titula,kako igračkih tako I trenerskih- pitaju ga šta je ono što mu fali u šahovskoj karijeri? Odgovor njegov na vaše pitanje bi bio ovakav. Rekao je da mu jedino fali i da žali za titulom omladinskog šampiona sveta i da mu je jedina šansa bio taj famozni šampionat u dalekom Calicutu 1993 godine. Rekao je da je to bio nemoguće učiniti jer sam ja igrao sa takvom energijom i željom da pobedim da je bilo skoro pa nemoguće sedeti sa druge strane table, da sam bukvalno svojom energijom pomerao protivnike sa stola. To bi bila suština; sigurno je naravno da je trebalo uložiti i dosta šahovskih napora da bi se do tog rezultata došlo.

G.T: Sjećam se da ste posle osvojene šampionske titule odigrali seriju simultanki po Jugoslaviji. Evo jedna zanimljivost koju sada prvi put saopštavam – kada ste igrali simultanku u Herceg Novom, jedan moj šahovski učenik, iz šahovske sekcije osnovne škole “Ilija Kišić” u Zelenici, Željko Kišić je uspio da remizira. Čak i danas, posle toliko godina, kada se sretnemo obavezno se podsjetimo toga. Koje ste imali sve aktivnosti neposredno posle osvajanja titule svjetskog šampiona? Šah se tada vratio u medije I mnogi su pisali o Vama. Tada ste bili proglašeni i za sportistu godine u Jugoslaviji. Kakva imate sjećanja na taj period?

Velemajstor Igor Miladinović: Sigurno da su to bila vremena kojih se rado sećam, živeo sam san koji se na žalost ubrzo pretvorio u javu, ali nećemo sada o tome. Da bila je velika turneja po Crnoj Gori i Srbiji najviše zahvaljujući dobroj želji i sposobnostima nekih ljudi, recimo inteligentnih menadžera koji su pronalazili načine da svi ponešto zarade. To je u stvari bilo jedini što je ikada iko učinio za mene. Tada sam bio šampion sveta, sportista godine, ljudi su želeli da me vide, da me ugoste i da se družimo. Bila su velika obećanja. Pričalo  se o stanovima, o trenerima, o tome da mi država pomogne, omogući da samo igram šah, da učestvujem na velikim turnirima. Naravno da je sve ostalo samo na obećanjima! Ta turneja po Crnoj Gori i Srbiji kao i nekoliko mečeva koje sam tada odigrao sa Ivkovom, Popovićem i mojim najdražim Bonjom je bila organizovana privatno od meni dragih ljudi i ponavljam potpuno privatna. Ono što je bilo važno je svakako da je šah bio zastupljen medijski da su ljudi znali i proslavili tu titulu, i makar malo skretali misli sa političkih dešavanja u ta teška vremena u Jugoslaviji.

 G.T: Koliko Vam je pomagao trener, Orest Averkin tokom turnira?

Velemajstor Igor Miladinović: To sam već odgovorio ranije, ali eto da se još jednom zahvalim pokojnom Orestu za sve. Bio i ostao u mom srcu kao najveći prijatelj pre svega, a o šahovskoj pomoći svakako ne treba trošiti reči. Ogromna pomoć naravno, naučio me sta znači raditi šah. Kako ga voleti, koliko treba analizirati, do tada sam samo mislio da znam da igram, a o nekom ozbiljnom radu pre njega sam mogao samo da sanjam.

G.T: Koji su bili Vaši treneri u kasnijem periodu? Koje osobine treba da ima dobar šahovski trener?

Velemajstor Igor Miladinović: Nisam ih nikada imao nakon njega,niti sam želeo; bilo je recimo tako ljudi koji su mi bili dragi i s kojima sam pomalo sarađivao,uglavnom oko nekih otvaranja, ali ne bih rekao da sam ikada nakon njega mogao i želeo da s nekim radim. Bio je jedan od najvecih šahovskih analitičara u tom periodu veliki šahovski radnik, i iskren prijatelj.

G.T: Imate originalan repertoar otvaranja. Kako je došlo do tog izbora i uključivanja pomalo neobičnih otvaranja u Vaš repertoar? Da li je razlog izbjegavanja velikih teoretskih priprema protivnika?

Velemajstor Igor Miladinović: Mislim da sam ih prosto zavoleo, oduvek sam voleo da imam aktivan repertoar da mogu da sačekam u kontri ili da napadnem aktivno zavisno  od raspoloženja. Težio sam tada više napadačkoj igri otud i želja za neobičnim i neistraženim otvaranjima za moje protivnike. Ja sam naravno puno analizirao sam ili sa Orestom nekada danima nedeljama neke neobične pozicije. Ne bih rekao da sam se bojao ili izbegavao pripreme mojih protivnika, prosto sma igrao dinamičan šah i birao dinamična otvaranja, često i dan danas odigram tako. Pa iskreno ni danas uz sve sahovske engine i pripreme, dobrih velemajstora se ne bojim i dan danas volim da odigram moja otvaranja. Kad osetim da je protivnik baš spreman i da je naporno radio, nekada odigram ređi potez. nedovoljno istražen, ali onda igramo iz glave, nekad to ne bude najbolji potez ali igramo šah, a ne pripremu.

G.T: Sa kojim od poznatih šahista imate najbolji skor? Imali ste uspjeha i sa najjačim šahistima. Možete li da navedete neke rezultate?

Velemajstor Igor Miladinović: Pobeda je bilo puno i protiv jakih velemajstora, bilo je meni dragih remija sa Ivanchukom, Gelfandom, Kramnikom, Aronianom, Topalovim, Ljubom, Spaskim, Andersonom pa recimo da sam igrao sa svima sem Kasparova i Ananda. Sa Karpovom sam igrao prijateljski meč u Beogradu za TV i bilo je 2-2. Recimo ovako da sam znao pobeđivati Lautiera, Azmaiparasvilija, Dolmatova, Ivana Sokolova, Psakhisa, Anastasiana, Hansena, Nielsena, Perunovića, M, A Kovaćevića. Imam dobar skor sa Tivjakovim,Rublevskim Iordachescuom, Korneev O …. Ajmo ovako- loše prolazim sa Shortom, Adamsom, Topalovim, Kirilom Georgievim. Lakše je govoriti o porazima, nego se hvaliti pobedama svakako.

G.T: Da se vratimo na Vaše djetinjstvo. Kada ste naučili da igrate šah i kako?

Velemajstor Igor Miladinović: Naučio sam sa 4 i po godine od oca Dušana. Gledao sam često kako igra sa komšijama; igrao je šah i badminton; recimo da badminton nikada nisam naučio… da se malo našalimo. Znao sam već kako idu figure kad sam zamolio da igram sa njim.

G.T: Koju ste šahovsku literaturu koristili?

Velemajstor Igor Miladinović: Sve što mi je tada bilo dostupno, recimo da nije bilo tada puno mogućnosti da se kupuju knjige, nismo baš bili prebogati uglavnom stare ruske knjige koje sam nalazio ili pozajmljivao, šahovske časopise, ruske sahovske biltene, Šahmati v SSSR,64, naš Šahovski glasnik, knjige završnica koje sam voleo -Keresa, Averbakha, Fajna. Prva knjiga koju sam radio i to sa majkom je bila Na potezu Boris Spaski. Proučavao sam je sa majkom- ja pogađao poteze na table, a ona plela i čitala i zaokruživala koliko bi poteza pogodio. Put ka majstorstvu recimo, Moj sistem, neke knjige sa taktikom ako se dobro sećam Šahovski publikum itd itd. Uglavnom sve što bih imao, što bi mi došlo pod ruku. Najviše je bilo ruskih knjiga, majka je pomalo znala ruski, recimo da sam čitao najviše rusku  literaturu

G.T: Koji Vam je bio prvi šahovski trener?

Velemajstor Igor Miladinović: Nezahvalno je pitanje jako – recimo da su mi otac ili majka ili moj dobar prijatelj tada prvokategornik pokojni Dragiša Stojanović… nakon toga pa sigurno da postoje dragi ljudi koji su mi pomagali s vremena na vreme, ne bih rizikovao da nekoga ne spomenem u mom Nišu. Recimo ovako- Dragoljub Mihajlović u tadašnjem pionirskom domu, veliki ljubitelj šaha, vrstan pedagog,veliki šahovski radnik,naučio sam dosta od Slavoljuba Marjanovića, Branimira Maksimovića, Željka Đukića, Aleksandra Davidovića i puno toga od Zorana Petronijevića, tada jake IM i nosioce ondašnjeg jakog prvoligaša Niškog Železničara

G.T: Koji su Vam bili rivali u Jugoslaviji na omladinskim šampionatima? Da li su oni ostali u šahu?

Velemajstor Igor Miladinović: Uh generacija sam sa Acom Kovačevićem, Brankom Tadićem, M Marković, Nedev, Tratar, Ivan Marković, Mladen Milenković… da svi su uglavnom ostali u šahu svi su danas velemajstori ili inter majstori zaista ne bih voleo da nekoga ne pomenem. Bilo je zaista dobrih ljudi i igrača; prerano nas je na žalost napustio Bata Kontić sa kojim sam podelio prvo mesto na šampionatu Jugoslavije u Beloj Crkvi do 16 godina; to je bio moj prvi šampionat ja jedva da sam imao 10 ili 11 godina.

G.T: Koja su Vam šahovska takmičenja ostala u najboljem sjećanju?

Velemajstor Igor Miladinović: Šahovska olimpijada u Moskvi 94 svakako, gde sam igrao sjajno. Omladinski šampionat sveta Calicut 93, Super turnir u Malmeu gde  sam pobedio ispred Lautera i Ivana Sokolova i Hansena, superturnir Invetsbanke, i naravno sve lige koje sam odigrao. Najdraže su mi uspomene iz omladinskih dana i svi šampionati Jugoslavije i Srbije

G.T: Kako se razvijala Vaša šahovska karijera posle osvajanja titule omladinskog šampiona svijeta?

Velemajstor Igor Miladinović: Pa prvih 5 ili 6 turnira nakon osvojene titule velemajstora sam napravio velemajstorske norme pobedio na zatvorenom turniru u Las Palmasu, pobedio u mečevima Bonju, Popovića, ušao u reprezentaciju, osvojio bronzanu medalju na olimpijadi u Moskvi sa 10 iz 13 i neverovatnim performansom.

G.T: Možete li da za čitaoce Šah-mat liste izaberete neku svoju omiljenu partiju (ili nekoliko partija) koja najbolje karakteriše Vaš stil igre?

Velemajstor Igor Miladinovic:  Recimo pobede protiv Azmaiparashvilija, Ivaniševića, Perunovića, Korneeva, Iordachescoua, Damljanovica, Ratkovića, Popova S,  sve belim figurama. Crnima recimo protiv Anagnostopulosa, Tiviakova, Psakhisa, Korneeva, Mihajla Stojanovića

Dimitrios Anagnostopoulos – Igor Miladinovic [B49]
GRE-chT Poros (3), 1998

1.e4 c5 2.Nf3 Nc6 3.d4 cxd4 4.Nxd4 Qc7 5.Nc3 e6 6.Be3 a6 7.Be2 Nf6 8.0–0 Bb4 9.Na4 Be7 10.c4 Nxe4 11.c5 0–0 12.Rc1 Rb8 13.g3 Kh8 14.Bf3 f5 15.Bxe4 fxe4 16.Qc2 e5 17.Nb3 d5 18.cxd6 Qxd6 19.Bc5 Qf6 20.Qe2 Bh3 21.Rfe1 Nd4 22.Nxd4 exd4 23.Bxe7 Qxe7 24.Qxe4 Qf7 25.f4 Qxa2 26.Qxd4 Rbd8 27.Qb4 Qd5 28.Rc2 Rfe8 29.Rce2

29…Re3! 30.Nc3 Qf3 31.Qc4

31…Rd2! 32.Qc5 Qg2+!!

0–1

Miladinovic,I (2518) – Hickl,J (2605) [B06]
Olympiad Bled SLO (12), 07.11.2002

1.d4 d6 2.e4 g6 3.Nc3 Bg7 4.Be3 a6 5.Qd2 b5 6.0–0–0 Bb7 7.f3 Nd7 8.h4 h5 9.Nh3 Rc8 10.Ng5 c5 11.Ne2 Qc7 12.Kb1 Ngf6 13.d5 Ne5 14.Nf4 Qb6 15.Qe1 a5 16.Bc1 b4

17.Nge6! Bh6 18.Ng5 Bg7

19.Nfe6! fxe6 20.Nxe6 Rg8 21.f4 Neg4 22.Bc4 Ba6 23.Bxa6 Qxa6 24.e5 Nd7 25.Qe4 Bh8 26.Rhf1 dxe5 27.d6 exd6 28.fxe5 Bxe5 29.Bg5 Nb6 30.b3 Qa8

31.Rxd6!! 1–0

Miladinovic,I (2526) – Azmaiparashvili,Z (2678) [B07]
11th Aosta Open Saint Vincent ITA (5), 12.02.2003

1.d4 d6 2.e4 Nf6 3.Nc3 g6 4.Be3 c6 5.Qd2 b5 6.f3 Nbd7 7.Nge2 Nb6 8.b3 Bg7 9.Bh6 Bxh6 10.Qxh6 e5 11.a4 b4 12.a5 Nbd7 13.Nd1 d5 14.exd5 Nxd5 15.Ne3 Nxe3 16.Qxe3 Qe7 17.dxe5 Qxe5 18.Qxe5+ Nxe5 19.0–0–0 0–0 20.h3 Be6 21.Nf4 Bf5 22.g4 Bd7 23.Bg2 Rae8 24.Rhe1 Bc8 25.Ne2 Nd7 26.f4 Nb8 27.Ng3 Rxe1 28.Rxe1 Rd8 29.Ne4 f5

30.Nd6! fxg4 31.Nxc8 Rxc8 32.Re7 c5 33.Rxa7 gxh3 34.Bd5+ Kf8 35.Rf7+ Ke8 36.Rxh7 Rd8 37.Bb7 Rd6 38.Rxh3 Kd8 39.Rd3 Rxd3 40.cxd3 Kc7 41.Be4 Nd7 42.Bxg6 Kb7 43.Be8 Nf8 44.Bb5 Ne6 45.f5 Nd4

46.f6! Nxb3+ 47.Kb2 Nd4 48.Bc4 1–0

Miladinovic,I (2611) – Chatalbashev,B (2554) [A45]
47th It Reggio Emilia ITA (8), 05.01.2005

1.d4 Nf6 2.Bg5 Ne4 3.h4 c5 4.dxc5 Na6 5.Qd4 Naxc5 6.Nc3 Nxc3 7.Qxc5 Ne4 8.Qd5 Nxg5 9.hxg5 Qb6 10.0–0–0 Qxf2 11.Rh3 e6 12.Qd2 Be7 13.Nf3 Qc5 14.e4 d6 15.e5 dxe5 16.Rh4 0–0 17.Bd3 h6 18.Rc4 Qd5 19.gxh6 g6 20.Qc3 b5

21.Bxg6! b4 22.Qe1 Qa5 23.Be4 Kh8 24.Bxa8 Ba6

25.Rd5! Qxa2 26.Qxe5+ f6 27.Qg3 Rg8 28.Rg4 Rc8

29.h7! 1–0

Miladinovic,Igor (2556) – Perunovic,Milos (2565) [A45]
Sampionat Srbije 2011 Kragujevac (13), 13.03.2011

1.d4 Nf6 2.Bg5 Ne4 3.Bf4 c5 4.f3 Nf6 5.d5 Nh5 6.Bg5 h6 7.Bh4 g5 8.Bf2 Bg7 9.c3 d6 10.e4 Nd7 11.Nd2 Ne5 12.g3 Bd7 13.a4 Nf6 14.h4 gxh4 15.Rxh4 Qc7 16.Nc4 Nxc4 17.Bxc4 e6 18.Ne2 exd5 19.exd5 h5 20.Qd3 0–0–0 21.b4 Rde8 22.bxc5 dxc5 23.d6 Qa5 24.Kf1 Re5 25.Ra2 Bf5 26.Qd1 Rd8 27.Rb2 Qc7 28.Rd2 Qc6 29.Nf4 Bh6 30.Bb5 Qb6 31.c4 Bf8 32.Nxh5 Nxh5 33.d7+ Kc7 34.g4 Ng7 35.Bg3 f6 36.Rd5 Qe6 37.Rh6 Bd6 38.Bxe5 Bxe5 39.Rxc5+ Kb6 40.Rc8 Rxc8

41.c5+! Kc7 42.gxf5 Nxf5

43.dxc8Q+ Qxc8 44.Rh7+ Kb8 45.Qd7 Qxd7 46.Rxd7 Kc8 47.Rh7 Nd4 48.Kg2 Kb8 49.Bc4 Nf5 50.Be6 Ne3+ 51.Kf2 1–0

Stojanovic,Mih (2493) – Miladinovic,I (2535) [D07]
TCh-SRB Premier 2017 Ruma SRB (8.6), 08.09.2017

1.d4 d5 2.c4 Nc6 3.Nc3 Nf6 4.Nf3 dxc4 5.e4 Bg4 6.Be3 e6 7.Bxc4 Bb4 8.Qd3 Bh5 9.a3 Bxc3+ 10.bxc3 Bg6 11.Nd2 Nxe4 12.Nxe4 Qh4 13.0–0 Qxe4 14.Qe2 0–0 15.Rac1 Ne7 16.Qb2 Nf5 17.Bd2 Nd6 18.Ba2 Qc6 19.Rfe1 Qb6 20.Qa1 Rad8 21.Re5 Qa6 22.h4 h5 23.Qb2 Nf5 24.Qb4 Rd6 25.Bc4 Qc6 26.g3 b6 27.Bf4 a5 28.Qb3 Qf3 29.Bg5 b5 30.Bf1

30…Nxd4! 31.Qb2 f6 32.Re3

32…Be4! 33.Rxf3 Nxf3+ 34.Kh1 fxg5 35.Qe2 Bc6 36.Bg2 gxh4 37.Qe3 h3 38.Bxh3 Rfd8 39.Kg2 e5 40.Qc5 Ne1+ 41.Kh2 Nd3 42.Qe3 Nxc1 43.Qxe5 Bd5 44.Qxh5 Nd3 45.Kg1 Ne1 46.f4 Rh6 47.Qg4 Nf3+ 48.Kf2 Nd2 0–1

Miladinovic,Igor (2532) – Ratkovic,Milovan (2411) [B13]
Prva liga Srbije 2019 Subotica (6), 27.08.2019

1.d4 d5 2.Bf4 c5 3.e3 cxd4 4.exd4 Nc6 5.c3 Nf6 6.Nf3 Bf5 7.Qb3 Na5 8.Qa4+ Bd7 9.Qc2 e6 10.Ne5 Be7 11.Nd2 Rc8 12.Ndf3 0–0 13.Bd3 Be8 14.Ng5 h6 15.h4 Nc4 16.Bxc4 dxc4 17.Ng4 g6 18.Nxh6+ Kg7 19.h5 Nd7 20.Nhxf7 Bxf7 21.Nxf7 Rxf7

22.Bh6+! Kh8 23.hxg6 Rf5 24.Qe4 Nf6

25.Bf8+! 1–0

G.T: Dugo ste živjeli u Grčkoj i igrali za Grčku na nekoliko olimpijada i evropskih prvenstava. Kakav je odnos prema šahistima u Grčkoj? Možete li da uporedite odnos prema šahu u Grčkoj i u Srbiji, odnosno Jugoslaviji?

Velemajstor Igor Miladinović: Verujem da je u Grckoj tih godina bilo puno bolje za šah i da je zahvaljujući pre svega gospodinu Makropulosu koji je dugo godina bio podpredsednik Fide i predsednik Šahovske federacije Grčke, šah doživeo veliki procvat. Generalno Grci su više vodili računa, ali i pomagali svojim najboljim igračima i puno ulagali u šah. Svi reprezentativci su imali  stipendije, svi koji su osvajali medalje su dobijali državni posao, praktično rešavali svoje životno pitanje itd itd. Da li trebam da nabrajam koliko je ljudi iz Grčke ušlo na najvažnija mesta u FIDE, koliko je organizatora, trenera, sudija u šahovskoj federaciji od tada pa do danas. Koliko je svetskih i evropskih prvenstava organizovano u Grčkoj. Mislim da ne bi trebalo upoređivati sa šahovskim savezima na ovim prostorima, vi to bolje znate a i vaši čitaoci. Prijatelj sam sa svim velemajstorima i imam puno prijatelja u Grčkoj i generalno svi današnji reprezentativci Grčke su mi dragi, sa svima sam se borio godinama, dobijao, gubio, pratio ih na turnire, nekima pomagao kao trener bio sekundant, bili su  mi dragi gosti u kući. Odrasli su uz Kotroniasa, Skembrisa, Grivasa i mene i postali sjajni momci i igrači. Sve najbolje imam da kažem u vezi Saveza Grčke i generalno ljudi koji se bave šahom. Žao mi je što nas je život odveo na različite strane i planiram da odem čim budem prestao sa radom u Emiratima, da posetim prijatelje u Grčkoj

G.T: Koji od domaćih šahista, mislim na Srbiju i Crnu Goru, su najperspektivniji?

Velemajstor Igor Miladinović: Izdvojio bih Ivića, Inđića, Budisavljevića i recimo Nenezića i Radovanovića. U Srbiji neka mi oproste oni stariji, ali govorimo o perspektivi i mladosti pre svega. U Crnoj Gori recimo da navijam za sve klince iz mog kluba Crnogorac, a druge nisam baš puno pratio otkad sam u Emiratima,  ali svakako da perspektivu treba tražiti u mladosti pre svega. Zaista je suludo pominjati najbolje crnogorske igrače trenutno, ja glasam za mladost i želju da rade i bore se i pronađu  svoje mesto pod Suncem. Crna Gora kao i Srbija ima odlične igrače i iskreno se nadam da će pomoći mladima da ubrzano napreduju. Po meni druge perspektive nema.

G.T: Godine 2015 ste zajedno sa velemajstorima Draganom Kosićem i Božidarom Ivanovićem držali vrlo uspješan šahovski kamp u hotelu Kapri u Igalu. Neki od tih šahista, učesnika tog kampa, su sada uspješni šahisti u šahovskim klubovima u Crnoj Gori. Šta mislite o šahovskim kampovima i da li planirate po završetku pandemije korone da održite šahovski kamp ponovo?

Velemajstor Igor Miladinović: Sa velikim zadovoljstvom pratim i radujem se svim uspesima klinaca iz mog šahovskog kluba Crnogorac kao i svim ostalim polaznicima kampa. Sa velikim zadovoljstvom bih ponovo posetio prijatelje u Crnoj Gori i naravno da bih se kao i uvek do sada odazvao i radio sa dečicom u Crnoj Gori

G.T: Zašto nema kod nas šahista sa rejtingom 2700+?

Velemajstor Igor Miladinović: Nemamo školu trenera,  nemamo dovoljno finansijske podrške, šah je postao biznis, mi smo jako daleko od svega toga trenutno..Sve se svodi na individualne pokušaje i mogućnosti, a bojim se da je to nedovoljno za iskorak ka 2700. Da bi se došlo do toga naši najperspektivniji igrači ne bi trebalo da brinu o tome šta će sutra jesti i na kom rapidu u Kačarevu će igrati da bi zaradili za život, kada finasije i ekonomija to dozvole i povede se računa o našim najboljim i najperspektivnijim  igračima kao i o drugim dobrim igračima, imaćemo i igrače od 2700. Kao i u svemu ostalom – koliko para toliko muzike; jedino je sigurno da nam talenta ne fali, igrači sami od sebe dolaze i prebacuju 2600 bez ičije pomoći

G.T: Ako dozvolite sada bi prešli na šahovska blic pitanja:

Pet najboljih šahista svih vremena?

Velemajstor Igor Miladinović: Fišer, Kasparov, Spaski, Karpov, i recimo Aljehin. Meni najdraži ne znači da su najbolji.

G.T: Pet najboljih šahista svih vremena sa prostora Jugoslavije?

Velemajstor Igor Miladinović: Recimo Gligorić, Ljubojević, Matulović, Ivkov, Sokolov Ivan, Parma, Hulak, Nikolić, Bonja, Velimirko, Cvitan,  Damljanović, Hulak, možda Kožul.  Malo više od 5, ali meni najdraži neki zbog rezultata neki po razumevanja šaha i ljubavi prema šahu i beskompromisnom stilu ili velikim pobedama neka mi oproste još poneki. Da, usput cenim sve naše najbolje velemajstore i reprezentativce sadašnje

G.T: Onlajn ili šah u živo (“za drvenom tablom”)

Velemajstor Igor Miladinović: Između video igre i drvene daske, a možda i zagrejane drvene stolice biram uvek drvo!

G.T: Najjača svjetska šahistkinja svih vremena?

Velemajstor Igor Miladinović: Judit Polgar

G.T: Najjača šahistkinja svih vremena sa prostora bivše Jugoslavije?

Velemajstor Igor Miladinović: Teško je tu odgovoriti; navešću Veru, Milunku, Alisu i Natašu

G.T: Omiljeni turnir?

Velemajstor Igor Miladinović: Investbanka nekada sa puno energije i relativno malo novca jedan od najboljih svetskih turnira

G.T: Omiljeni film?

Velemajstor Igor Miladinović: Recimo Scent Of The Woman sa Al Paćinom ili Miris žene. Fascinantno mi je da Al Paćino nije trepnuo u toku filma; ne zaboravimo igrao je slepog čoveka. Uloga za Oskara bez sumnje. Od domaćih  Lepa sela lepo gore najbolje oslikavaju  tragediju koja nas je sve zadesila

G.T: Omiljena šahovska knjiga?

Velemajstor Igor Miladinović: Teška odluka, na brzinu recimo Moj sistem, zatim Završnice od Keresa najviše volim i deo su mog života.

G.T: Da li više volite ekipna ili pojedinačna takmičenja?

Velemajstor Igor Miladinović: Sada ekipna jer mi nedostaju prijatelji, a to je prilika da ih sve odjednom vidim.

G.T: Koje ekipno takmičenje smatrate najzanimljivijim?

Velemajstor Igor Miladinović: Najzanimljivije su mi lige jer vidim sve prijatelje. Olimipijade su mi sa pozicije igrača preozbiljne, i najzahtevnije. Najgospodskije je recimo Kup šampiona

G.T: Koji Vam tempo igre najviše odgovara: klasičan, rapid ili blic?

Velemajstor Igor Miladinović: Sada rapid i blic. Dosadni su mi roboti koji se pripremaju po 20 sati i ako uletiš u analizu pukneš bez igre, a ako im slučajno skreneš ili se ne setiš varijante koju si nekada igrao izgube pa ih poremetiš u 20 poteza, jer ne mogu da smisle niti jedan potez sami. U rapidu i cugeru moraju ponešto i da smisle i brzo donesu odluke i može da se eksperimentiše.

G.T: Koji Vam je omiljeni odgovor na 1.e4? A koji na d4?

Velemajstor Igor Miladinović: 1….c5 I 1….d5 na d4

G.T: Koji su vam omiljeni šahovski sajtovi koje redovno pratite?

Velemajstor Igor Miladinović: chess 24 gledam partije uživo samo tamo i playchess na kome igram.

G.T: Da li imate neki hobi? Da li stignete osim šahom da se bavite još nečim?

Velemajstor Igor Miladinović: Čitam knjige, gledam puno filmova i serija na netflix ili amzon prime. Slušam muziku stalno. Imamo nedelje određene vrste muzike, recimo nedelja naše, pa nedelja italijanske muzike,  grčke, španske i tako redom

G.T: Koji su Vam šahovski planovi za ovu godinu?

Velemajstor Igor Miladinović: Samo da odigram ligu ja sam šahovski penzos, ne vidim sebe kao profesionalca više.

G.T: Kada dolazite u Srbiju ili Crnu Goru? Da li imate planiran dolazak ove godine?

Velemajstor Igor Miladinović: Iskreno se nadam što pre, nije do mene već do zakona ovde i potreba posla koji radim. Sve zavisi i od vakcinacije i bezbednosti pre svih moje porodice u Srbiji

G.T: Želja u šahovskom klubu ‘Herceg Novi 1949’ jeste da se organizuje veliki open turnir u Herceg Novom i da to postane tradicija (bilo je sličnih turnira prije petnaestak ili više godina). Da li bi doveli šahovske učenike na neki od turnira u Herceg Novom ili na šahovski kamp? Ili na turnire “Treća subota –Đenovići”, kada se poprave uslovi u vezi pandemije?

Velemajstor Igor Miladinović: U planu mi je bilo više puta do sada da dođemo kod Vas Gorane pre svega, a svakako da obožavam i Herceg Novi i Cetinje i generalno Crnu Goru. Doveo bih dečake sa zadovoljstvom naravno.

Goran Tomić: Zahvaljujem mnogo na vremenu kojeg ste odvojili za ovaj intervju. Želim Vam lično mnogo uspjeha i sreće u privatnom životu i šahu, kao i vašim učenicima u klubu Fujairah.

Velemajstor Igor Miladinović: Hvala Gorane i nije bilo lako sve ovo ispisati. Veliki pozdrav svima u Srbiji Crnoj Gori

Intervju urađen preko interneta 25.01.2021. godine

INTERVJU SA VELIMIROM REMETIĆEM


INTERVJU SA VELIMIROM REMETIĆEM

Gospodin Velimir Remetić je osnivač, vlasnik i trener Šahovskog kluba Trebinje. Od samog početka vidljiva je velika aktivnost, posebno mladih šahista.

Goran Tomić: Juče je održana svečanost u Šahovskom klubu Trebinje. Koji je bo povod?

Velimir Remetić: Proglasili smo pobjednike klupskog prvenstva za 2020, podjelili novogodišnje paketiće svim polaznicima Šahovske akademije Karpov, družili se sa roditeljima i još mnogo toga.

G.T: Kako ste uspostavili kontakt sa svjetskim šampionom Karpovom i kako je došlo do toga da osnuje Šahovsku akademiju u Trebinju?

Velimir Remetić: Uz pomoć velikog šahovskog radnika Miodraga Prijovića stupili smo u kontakt sa Karpovom. Poslije je sve išlo lagano.

Velimir Remetić sa Anatolijem Karpovom u poznatom vinskom podrumu „Petijević“.

G.T: Karpov Vam se juče i javio da bi čestitao pobjednicima?

Velimir Remetić:  Da, preko “skajpa“ nam je poželio uspjeh u radu, na veliko oduševljenje djece!

G.T: Da li je Karpov dao neke savjete mladim šahistima kada ste ga ugostili prošle godine?

Karpov i naše bogatsvo, polaznici Akademije

Velimir Remetić: Da, prije svega o ljubavi prema šahu kao i ulozi rada u šahovskom razvoju svakog pojedinca.

G.T:  Koji su najjači mladi šahisti u ŠK Trebinje i ko ih trenira? Da li imaju redovno treninge uživo ili preko interneta?

Velimir Remetić: Treneri su nacionalni treneri, Jagoda Vuković i moja malenkost. Koji su najači igrači? Na ovogodišnjem kadetskom prvenstvu RS Ivona Grubač je bila prvakinja u kategoriji do 10 godina, Dimitrije Vujević drugiplasirani do 12 godina, a Ateljević Danilo trećeplasirani do 8 godina. Imamo mi još nekoliko sjajnih igrača, koji će već ove godine pikazati koliko znaju.

Jagoda Vuković, nacionalni trener

G.T: Možete li da navedete aktivnosti ŠK Trebinje tokom 2020 godine, kada je većina takmičenja kod nas i u svijetu obustavljena zbog korone?

Velimir Remetić: Pored ove situacije prošla godina je bila ispunjena aktivnostima. Odigrano je Kadetsko prvenstvo RS u Gradu sunca sa preko 100 učesnika, memorijalni turnir ”Mirko Albijanić”, klupsko prvenstvo ŠK “ Trebinje i na šta sam posebno ponosan prvenstvo kadeta “Stara Hercegovina”. Još smo odigrali klupsko prvenstvo RS u banji Dvorovi.

G.T: Koliko znam Vi ste osnivač i vlasnik Šahovskog kluba Trebinje. Kada je klub osnovan? Gdje se nalaze prostorije kluba? Da li je to sada jedini šahovski klub u Trebinju (ako sam dobro informisan došlo je do gašenja ŠK Leotar, ali možda griješim)?

Velimir Remetić:  Oko ŠK “Leotar“ ste na žalost dobro informisani. Prostorije našeg kloba se nalaze u samom centru Trebinja, a osnovani smo 17. novembra 2018. godine.

 

Najbolji predsjednik kluba Radenko Drašković

G.T: Kakvo je stanje u šahu u Republici Srpskoj? Da li imate pomoć od Šahovske federacije za takmičenja? Koliko sarađujete sa drugim šahovskim organizatorima, šahovskim sudijama i funkcionerima?

Velimir Remetić: Koliko znam, prošle godine u ŠS RS su izvršene određene kadrovske promjene pa je barem što se tiče kadeta, stvorena odlična atmosfera za rad. Velike zasluge ima novoizabrani predsjednik Šahovskog saveza RS gospodin Aleksandar Kovač, kao i njegovi bliski saradnici Šipka, Stojanović i drugi

G.T: Koje šahiste u Republici Srpskoj i okruženju, na području bivše Jugoslavije, najviše cijenite? Da li sarađujete sa nekim šahistima iz Crne Gore?

Velimir Remetić: Dalibora Stojanovića i Milana Draška, koji je kum našeg kluba i velika podrška u radu sa djecom. Ova dva velemajstora su i predavači na našem šahovskom kampu, koji se održava u prekrasnom ambijentu na ušću rijeke Sušice u Trebišnjicu. Posebnu zahvalnost imam prema mom dragom drugu Prijović Miodragu. Do sada smo zajedno mnogo uradili, a akobogda uradićemo mnogo više na razvoju šaha u našoj regiji.

Kum ŠK Trebinje velemajstor Draško Milan

Šahovski kamp Trebinje

G.T: Možete li da kažete nešto o Vama, kako ste počeli da igrate šah i kako je tekao Vaš šahovski razvoj?

Velimir Remetić: Nisam nikad bio neki naročit šahista, ali volim šah i ljude koji su opčinjeni ovom predivnom i plemenitom igrom!

G.T: Možete li da navedete svjetske šahiste koje najviše cijenite? Sadašnje i prošle.

Velimir Remetić: Karpov,Fišer, Spaski. Od sadašnjih Danil Dubov!

G.T: Koje nekadašnje šahiste sa prostora bivše Jugoslavije najviše cijenite?

Velimir Remetić: Gligorić, Ljubojević , Planinc

G.T: Da se još kratko vratimo na ŠK Trebinje. Kakvi su Vam planovi takmičenja za 2021 godinu?

Velimir Remetić: Koliko nam budu dozvoli uslovi, planiramo organizovati 4 vekika open turnira u Gradu Sunca kod Trebinja, redovne klupske turnire u prostorijama kluba (nagradni brzopotezni turniri, simultanke sa istaknutim velemajstorima, šahovski kamp za kadete u ljeto ove godine na kome očekujemo goste iz Rusije), redovan rad akademije Anatolij Karpov kao i svakodnevne klupske aktivnosti.

G.T:  Da li planirate neke turnire na kojima bi šahisti ŠK Trebinje sticali dragocjena iskustva sa drugim jakim šahistima iz Bosne i Hercegovine, ali i  Crne Gore i Srbije? Nekada su bili tradicionalni turniri u Trebinju kao što je Božićni turnir, pa turnir za Petrovdan i drugi.

Velimir Remetić: Svakako, jer povezanost među klubovima regije donosi dobre rezultate, što je već potvrđeno kroz kadetska takmičenja “Stara Hercegovina”.

Goran Tomić: Zahvaljujem na odgovorima i želim mnogo uspjeha kako Vama lično, tako i Vašem šahovskom klubu Trebinje i mladim šahistima u narednom periodu.

Velimir Remetić: Hvala i vama !

Intervju je obavljen preko fejsbuka 17.januara 2021.godine.

INTERVJU SA DRAGANOM LAZIĆEM, PREDSJEDNIKOM ŠAHOVSKOG SAVEZA SRBIJE


INTERVJU SA DRAGANOM LAZIĆEM, PREDSJEDNIKOM ŠAHOVSKOG SAVEZA SRBIJE

Gospodin Dragan Lazić je tek nekoliko mjeseci predsjednik Šahovskog saveza Srbijе, a već su vidljive velike promjene u ŠS Srbije. Na zvaničnom sajtu redovno izlaze nova obavještenja. Zamolio sam gospodina Dragana Lazića za intervju za Šah –mat listu.

Goran Tomić: Prvo da Vas pozdravim i iznesem svoju impresiju da se u Šahovskom savezu Srbije ima jako mnogo dešavanja. Planirani turnir su održani, a usvojen je kalendar takmičenja za 2021 i promjene pravilnika o takmičenjima.  Možete li da kažete u kakvom ste stanju zatekli Šahovski savez Srbije kada ste u septembru izabrani za predsjednika?

Dragan Lazić: Od onih sam koji nikad svoj uspeh ne zasnivaju na kritici zatečenog stanja, međutim složenost situacije zahteva da šahovska javnost bude informisana. Ogromna je dubioza u finansijskom smislu a zatim u organizacionom. Može se reći da škripi na sve strane i da je potrebno mnogo vremena da Šahovski savez Srbije postane ugledna organizacija. Veliki problem je u tome što postojeći Statut onemogućava da u rukovodstvo Saveza uđu ljudi koji aktivno pomažu predsedniku u konsolidaciji Saveza. Čak ni jedno mesto u UO nije predviđeno za takve ljude, već su svi članovi delegirani „odozdo“ bez ikakvih obaveza prema krovnom savezu.

G.T: Dosta osoba iz mnogih komisija i odbora Šahovskog saveza Srbije i lično poznajem. Koliko ste zadovoljni radom komisija i odbora u proteklih nekoliko mjeseci? Planiraju li se kakve promjene?

Dragan Lazić: Vrlo sam nezadovoljan aktivnošću najvećeg broja komisija i odbora, uz samo dva ili tri izuzetka. Kada sam zatražio izveštaje o radu u prethodnom periodu, od 15 odbora i komisija dobio sam ukupno 3 odgovora, od čega su dva imala 3 do 5 rečenica a jedan odgovor predsednika odbora je bio da odbija da da izveštaj. Moje ambicije su mnogo veće. Želim oko sebe samo vredne ljude koji nisu u Savezu iz ličnih kalkulacija, i zato pripremam predlog restrukturiranja komisija i odbora, ne samo po personalnom sastavu. Ko ne misli da radi ne može da zauzima mesto onima koji žele da svojom aktivnošću pomognu u pravcu kojim smo krenuli.

G.T: Kakva je saradnja sa Ministarstvom sporta Srbije? Kolika će biti sredstva uplaćena od Ministarstva omladine i sporta Šahovskom savezu Srbije u 2021.godini?

Dragan Lazić: Tek poslednjih nedelja uspeli smo da uspostavimo potpuno međusobno poverenje jer je iskustvo Ministarstva sa ŠSS već nekoliko godina razočaravajuće. Za 2021. očekujemo dotacije u iznosu od 13 miliona dinara što je više nego što je Savez dobijao ranijih godina za nepunih 20%. Ali kada vam kažem da prošle godine Savez nije dobio od Ministarstva ni jedan jedini dinar zbog nenamenski trošenih sredstava u 2018. i 2019. godini kao i da sam morao da u prva tri meseca svog mandata nađem ukupno 6 miliona dinara da vratimo Ministarstvu neopravdana sredstva iz gore pomenutih godina onda vam je jasno da je Savez izgubio 17 miliona samo zbog aljkavosti, dezorganizovanosti, nestručnosti i neposvećenosti. Ali bolje da pređemo na lepše teme.

G.T: Da li ste zadovoljni saradnjom Šahovskog saveza Srbije i FIDE? Koja se međunarodna takmičenja planiraju? Da li imate neke planirane aktivnosti sa Evropskom šahovskom unijom?

Dragan Lazić: Već u prvom mesecu svog mandata uspostavio sam komunikaciju sa obe organizacije. Obavio sam video poziv sa predsednikom FIDE Dvorkovičem, nakon čega smo postigli dogovor oko reprograma postojećih obaveza ŠSS i tako načinili prvi korak ka finansijskoj konsolidaciji. Time smo stekli uslove za konkurisanje za međunarodna takmičenja i aktivnosti u tom pravcu tek predstoje. Sa ECU je takođe uspostavljen odličan odnos, osetio sam i njihovu veliku zainteresovanost da se stanje u ŠSS sanira. Izuzetno sam zadovoljan ovim prvim kontaktima i sa FIDE i sa ECU.

G.T: Da li imate saradnju sa šahovskim federacijama okolnih zemalja, sa područja bivše Jugoslavije?

Dragan Lazić: Za ova tri meseca u kojima sam rešavao gore pomenute probleme nije bilo prostora za ovu temu iako imam u planu da u što kraćem roku uspostavim komunikaciju i, nadam se, saradnju sa federacijama iz regiona, pa i malo šire. Verujem da će u mesecima koji slede doći i do prvih kontakata.

G.T: Kakva iskustva imate na funkciji generalnog sekretara Šahovskog saveza Srbije i Crne Gore, 2003 godine?

Dragan Lazić: Neke negativne stvari kojih se sećam iz tog vremena nažalost prepoznajem i sada u ŠSS. U izvršnim organima premalo je ljudi koji su spremni da rade, već i sada kao i tada imamo takoreći dve skupštine, jednu onu oficijelnu i drugu mini skupštinu u liku Upravnog odbora. Sada sam veći optimista nego u ono vreme jer sam na čelu Saveza i pokušaču da ojačam svoj tim i napravim ozbiljan rezultat. U ono vreme imao sam vrlo limitiran uticaj sa pozicije koju sam obavljao i konstelacije odnosa i personalnog sastava IO ŠSSCG.

G.T: Da se vratimo opet na situaciju u Šahovskom savezu Srbije. Uspješno ste organizovali šampionate Srbije za muškarce i žene u Vrnjačkoj banji. Da li je zadovoljni organizacijom i da li je sve išlo glatko?

Dragan Lazić: I pored mojih visokih standarda koje imam u profesionalnom smislu, celim Šampionatom sam prezadovoljan. Specifično je to što smo se  7 dana pre početka šampionata zarazili koronom prvo ja a posle 2 dana i v.d. generalnog sekretara Andrija Jorgić. Ne samo da smo bili onemogućeni da rukovodimo završnom fazom priprema i samim tokom šampionata već smo zbog ozbiljnosti upale pluća obojica završili u bolnici. Bio sam ne u dnevnom već u satnom kontaktu sa direktorom šampionata Marijanom Stričevićem i glavnim sudijom Nebojšom Baralićem. Kada napravite tim ozbiljnih, sposobnih i dobronamernih ljudi onda možete i iz bolničkog kreveta da organizujete, kako većina šahista tvrdi, najbolje organizovan šampionat Srbije u istoriji, odnosno od 2006.godine. Marijan Stričević i Nebojša Baralić zaslužuju sve čestitke jer su ispunili sve što smo zacrtali a i sami su davali inicijative tako da je krajnji rezultat fantastičan.

G.T: Kako funkcioniše saradnja sa sponzorima Šahovskog saveza Srbije? Koji su sve sponzori ŠS Srbije?

Sa vlasnikom Akademije Dositej Zoranom Jovanovićem

Sa Zoranom Jovanovićem

Dragan Lazić: Rad na sponzorskom pulu mora biti kontinuirana aktivnost. Godinama unazad praktično da sponzora nije bilo. Time se pravila „rupa“ u finansijama Saveza kojom se niko nije bavio. Zašto? Nije mi jasno. Ako se zna da sredstva Ministarstva ne pokrivaju 100% godišnje potrebe Saveza zašto se nije ozbiljno radilo na sponzorskim pulu ja ne razumem. Prvi i najveći doprinos dala nam je Akademija Dositej i njihova pomoć ima relativno još veći značaj jer je došla prvog dana po mom izboru. Zatim su se priključili hotel Fontana Vrnjačka Banja, Generali osiguranje i Resort Stara Planina. Posebno je značajan doprinos medijskog sponzora ALO media system sa izdanjima dnevne novine ALO i portal ALO.rs koji već mesecima ubedljivo najviše od svih medija pišu o šahu. Uz to daju i neograničen prostor za sve sponzore ŠSS. Sada nam se priključuju i RTV Studio B, zatim list Borba i drugi. I sve ovo za samo tri meseca.

G.T: Da li postoje neke stipendije za mlade šahiste?

Dragan Lazić: Zbog zatečene finansijske situacije Savez nije ni blizu sposoban za ovu temu. Naravno da se sa tim ne mirim. Videćemo da li će već u ovoj godini biti prostora da se uspostavi neki mehanizam finansijske podrške Saveza najboljim i najperspektivnijim šahistima.

G.T: Ženski šah u Srbiji izgleda sada u velikom usponu. Koji je razlog za to?

Dragan Lazić: Zadovoljstvo mi je ogromno zbog ove jako uspešne generacije mladih šahistkinja. Nisam siguran da imam odgovor na vaše pitanje ali jeste činjenica da osećam obavezu kao predsednik Saveza da tražim i nađem načine da im damo adekvatniju podršku. Vodim se rezonom da nema mnogo svrhe postojanje Saveza ako se ne bavimo i podrškom uspešnim i perspektivnim šahistima. Jer ne postoji  Savez zbog samog sebe.

G.T: U Šahovskom savezu Srbije je veći broj jako cijenjenih organizatora takmičenja, kao i šahovskih sudija. Poznati šahovski sudija Nebojša Baralić je čak sudio na Turniru kandidata prošle godine. Da li planirate nastavak angažovanja šahovskih sudija na međunarodnim takmičenjima u inostranstvu?

Dragan Lazić: ŠSS će, u meri u kojoj ima uticaj, uvek podržavati kako naše šahiste tako i sudije. Možemo se ponositi kada neki naš sudija dobije priznanje da sudi najprestižnija međunarodna takmičenja.

G.T: Koja su najvažnija takmičenja koja planirate ove godine da održite?

Dragan Lazić: To su svakako kadetski festival koji zbog korone nije prošle godine održan, zatim prva ženska i muška liga, seniorski šampionat, omladinski šampionat.

G.T: U kalendaru takmičenja za 2021, pored ligaških postoje i pojedinačna i ekipna takmičenja osnovnih škola. Koliko se očekuje ekipa i šahista? Da li se planira učešće najboljih školskih ekipa i na međunarodnim takmičenjima kao što je „Bijeli top“ u Rusiji?

Dragan Lazić: Nemam u ovom momentu dovoljno informacija, upravo od nadležne komisije očekujem aktivan odnos u sprovođenju svih aktivnosti iz oblasti šaha u školama. Samo daljim širenjem baze možemo očekivati nove mlade šampione i obezbediti svetlu budućnost srpskog šaha.

G.T: Iduće godine se planira šahovska olimpijada. Da li se planiraju neki kampovi za pripreme reprezentacije?

Dragan Lazić: Mi smo već postigli sponzorski odnos sa resortom Stara planina i to će biti do daljnjeg baza za pripreme reprezentacije kako za Evropsko prvenstvo ove godine tako i za Olimpijadu naredne godine. Postavićemo visok standard tako da pripreme budu kvalitetnije nego mnogo godina unazad.

G.T: Da li se pored ovih takmičenja u kalendaru planiraju i neka onlajn takmičenja?

Dragan Lazić: Neke stvari ćemo planirati i realizovati u hodu. Izašli smo iz teške godine, bavili se mučnim i teškim pitanjima, nadam se da ćemo u mesecima pred nama moći više vremena da posvetimo šahovskim temama. Za sada u kalendaru nemamo onlajn takmičenje.

G.T: U Srbiji su se pojavila nova generacija mladih jakih šahista kojima bi vjerovatno bila korista pomoć jakih stranih trenera. Da li je moguće angažovanje nekog jakog šahovskog trenera za pripremu mladih šahista i reprezentacije?

Dragan Lazić: Tokom godine, u zavisnosti od dalje konsolidacije finansija i reorganizacije administrativnog sektora, nadam se da će se stvoriti dovoljan prostor da najbolji mladi igrači dobiju bolju stručnu podršku nego do sada. Od onih sam koji mere sopstvene reči kada su obećanja u pitanju, želim da pokažem rezultate. Moj angažman biće ogroman, to nema sumnje.

G.T: Kakav je status šaha u školama u Srbiji. Da li je izborni predmet ili sekcija? Postoje li udžbenici? Od kojeg razreda učenici mogu da se bave šahom u školama?

Dragan Lazić: Status šaha u školama je slabiji nego pre par godina, jednostavno kao i sve drugo i u ovoj oblasti napravljeno je par koraka unazad. Ko je kriv ne znam. Gde je uloga resorne komisije nisam stigao da izanaliziram. Zato tražim da na čelu svih odbora i komisija budu ljudi koji su spremni da rade. Šah više nije izborni predmet ali se igraju školska takmičenja od nivoa škola do nivoa republike Srbije. Neke prilike su nažalost propuštene.

G.T: Možete li da kažete kako ste vi počeli da igrate šah? Koji su Vam bili prvi učitelji i prvi šahovski uzori?

Dragan Lazić: Rođen sam i živim u Sremskoj Mitrovici. Šah sam naučio od oca kada sam imao 6 godina. Kao mirnom detetu, koje je volelo matematiku, šah mi se, prirodno, svideo. Moja škola Slobodan Bajić Paja imala je u to vreme izuzetno uspešnu generaciju dece i bila je ekipni prvak Vojvodine. Najveći pojedinačno domet mi je bio pobeda na pionirskom prvenstvu Srema u 6.razredu. Više puta sam se plasirao na pionirsko i omladinsko prvenstvo Vojvodine, dalje od toga ne. Uzor mi je bio Fišer jer je on tih godina bio ubedljivo najuspešniji a i najzanimljiviji svetski šahista.

G.T: U kojim šahovskim klubovima ste igrali? Neke ste šahovske klubove i osnovali i imali su dosta uspjeha na takmičenjima. Možete li da navedete najveće uspehe?

Dragan Lazić: Titulu MK osvojio sam u omladinskim danima, tada sam nastupao za lokalne klubove u Sremskoj Mitrovici, prvo za 27.Septembar a kasnije za Srem, dok su nastupali u 1.Vojvođanskoj ligi. Dao sam prednost školovanju pa sam šah igrao samo kada su mi obaveze dozvoljavale. Najveći seniorski uspeh mi je titula seniorskog prvaka Sremske Mitrovice 1998.godine. Što se tiče klubova koje sam vodio, treba pomenuti pre svega ŠK Srem na čijem čelu sam bio od 2000. do 2009. godine. U tom periodu ženska ekipa je više godina bila redovan prvoligaš sa plasmanima oko sredine tabele, najveći uspeh je 3.mesto na finalnom turniru kupa Srbije i Crne gore. Muška ekipa je nekoliko godina bila učesnik 2.lige Srbije i Crne Gore. Pre tačno dve godine vratio mi se šahovski entuzijazam i osnovao sam šahovski klub Sirmium, takođe u S. Mitrovici. Razvili smo rad sa decom i formirali žensku i mušku ekipu u kojoj i ja sa uspehom nastupam. Ženska ekipa je u prvoj sezoni izborila plasman iz 2.lige u 1.ligu Srbije, u kojoj smo uspešno nastupali prošle godine i osvojili 7.mesto. Ove sezone podići ćemo ambicije.

Muška ekipa ŠK Sirmium, pre jednog od mečeva, u ime kluba pozdravljam goste

ŠK Sirmium, večera na 1. ligi Srbije 2020,
Igračice, uprava i sponzor

G.T: Da li imate vremena da i sami još igrate šah na raznim takmičenjima ili samo preko interneta?

Sa jednog od mnogobrojnih porodičnih putovanja, sa sinom Vladimirom na Kamp Nou

Dragan Lazić: Ne pamtim kada sam odigrao open turnir, sve do novembra prošle godine kada sam igrao na trodnevnom turniru sa 5 kola u Novom Sadu. Pokupio sam još 4 seniora iz mog kluba i otišli smo u Novi sad da malo igramo. Valjda iz velike želje posle ogromne pauze, zablistao sam i ostvario plasman od 5.do 9.mesta među pedesetak učesnika, bez poraza i zaradio preko 50 rejting poena. Ali ko zna kada će biti nova prilika. Zbog brojnih poslovnih obaveza zaista je teško odvojiti vreme za višednevne turnire. A tu je i porodica. U vreme onog prvog talasa korone igrao sam onlajn blic turnire bukvalno svako veče i u toj kategoriji sam realno mnogo napredovao. Inače brzopotezni šah nikad nije bio moja najjača strana.

G.T: Možete li nekoliko svojih partija da predstavite čitaocima Šah-mat liste?

Dragan Lazić:

Andrić,N (mk) – Lazić Dragan (I) [B76]
09.04.1989

1.e4 c5 2.Nc3 Nc6 3.Nf3 d6 4.d4 cxd4 5.Nxd4 g6 6.Be3 Bg7 7.Qd2 Nf6 8.f3 0–0 9.h4 h5 10.0–0–0 a6 11.Nxc6 bxc6 12.e5 Ne8 13.exd6 exd6 14.Bh6 d5 15.Bd3 Qa5 16.Bxg7 Kxg7 17.Qg5 Qb4 18.Rde1 Rb8 19.Nd1 Nf6 20.g4 Rh8 21.a3 Qd6 22.Ne3 c5 23.Nf5+ Bxf5 24.gxf5 c4 25.Rhg1 cxd3 26.fxg6 Rhg8 27.cxd3 Qc5+ 28.Kb1

28…Rxb2+ 0–1

 

Ilve Rubene – Lazić Dragan [A07]
Liga, Novi Bečej, 14.06.1989

1.Nf3 d5 2.g3 e6 3.Bg2 Nf6 4.d3 Be7 5.0–0 b6 6.b3 Bb7 7.Bb2 0–0 8.Nbd2 c5 9.Re1 Nc6 10.e4 dxe4 11.dxe4 Qc7 12.e5 Nd7 13.a3 Rfd8 14.c4 Nf8 15.Qc2 Ng6 16.h4 h5 17.Ne4 Nd4 18.Nxd4 cxd4 19.f4 Bc5 20.Qd1 d3+ 21.Kh2 Rd7 22.Qxh5 Rad8 23.Nd2 Ne7 24.b4 Bf2 25.Rf1 Be3 26.Rad1

26… Bxg2 27.Kxg2 Nf5 ½–½

IM Nikolić Živoslav – Lazić Dragan [C42]
Open, Sremska Mitrovica, 21.09.1990

1.e4 e5 2.Nf3 Nf6 3.Nxe5 d6 4.Nc4 Nxe4 5.Nc3 Nf6 6.d4 d5 7.Ne5 Be7 8.Bd3 0–0 9.0–0 Be6 10.Ne2 c5 11.c3 Nc6 12.Nxc6 bxc6 13.Qa4 c4 14.Bb1 Qc7 15.h3 a5 16.b3 cxb3 17.axb3 c5 18.Bf4 Qd7 19.dxc5 Qxa4 20.bxa4 Bxc5 21.Nd4 Bd7 22.Nb5 Bb6 23.Bd3 Rfc8 24.Rac1 Be6 25.Be5 Nd7 26.Bd4 Nc5 27.Bc2 Rc6 28.Be3 Nd7 29.Nd4 Rcc8 30.Rfe1 Nf8 31.Bd3 Bd7 32.Nb5 Bxe3 33.Rxe3 Ne6 34.Bf5 g6 35.Bxe6 Bxe6 36.Rd3

36…Rc4 37.Rd4 Rac8 38.Rcd1 R4c5 39.Kf1 Bd7 40.Rxd5 Bxb5+ ½–½

Lazić Dragan – IM Panbukchian Valentin (BUL)
Open, Sremska Mitrovica,, 22.09.1990 

1.d4 Nf6 2.Nf3 e6 3.c4 b6 4.Nc3 Bb7 5.a3 d5 6.Bg5 Be7 7.e3 0–0 8.Bxf6 Bxf6 9.cxd5 exd5 10.Be2 Re8 11.0–0 Nd7 12.Rc1 a6 13.b4 Qe7 14.Qb3 Qd6 15.Ne1 Be7 16.Bf3 Nf6 17.Nd3 Bf8 18.Rc2 Rad8 19.Rfc1 Qe6 20.Ne2 Bd6 21.Ne5 g5 22.Ng3 Rc8 23.Nc6 Kg7 24.Qd3 Ne4 25.Bxe4 dxe4 26.Qc4 Qxc4 27.Rxc4 Kg6

28.Ne5+ Bxe5 29.dxe5 Rxe5 30.Rxc7 Rxc7 31.Rxc7 Bd5 32.Ne2 f5 33.Rd7 Bc4 34.Nd4 Rd5 35.Rc7 b5 36.Rc6+ Kh5 37.Rxa6 f4 38.Rf6 Rd8 39.h3 Ra8 40.exf4 Rxa3 41.g4+

1–0

Evo i jedna brzopotezna iz doba korone, onlajn, lichess

miodrags (1975) – Lazić Dragan (Drlazic) (2013) [B23]
Blitz:3’+2, 30.03.2020, lichess

 1.e4 c5 2.Nc3 e6 3.d3 Nc6 4.Be3 a6 5.g3 b5 6.Bg2 Bb7 7.Qd2 d6 8.Nge2 Qc7 9.0–0 Be7 10.h4 Ne5 11.f3 f5 12.Kh2 Nf6 13.Bg5 h6 14.Bxf6 Bxf6 15.d4 Nc4 16.Qf4 g5 17.Qc1 cxd4 18.Nd1 gxh4 19.gxh4 d5+ 20.f4 dxe4 21.c3 d3 22.Ng3 Bxh4 23.Nh5 0–0–0 24.b3 Rhg8 25.bxc4

25… Rxg2+ 26.Kxg2 e3+ 27.Kh3 d2 28.Qc2 e2 29.Ne3 e1Q 30.Rfxe1 dxe1Q 31.Rxe1 Bxe1 32.cxb5 Bf3 33.Ng3 Qxf4 34.Nef1 Rd2 35.Nxd2 Qxg3# 0–1

G.T: Koje svjetske šahiste najviše cijenite?

Dragan Lazić: Karlsen je neprikosnoven, mada mogu reći da sam Anandov fan u poslednje 2 decenije. Zatim tu su sigurno Karuana, Morozevič,Nakamura, pa Nepomnjašnji, Griščuk

G.T: Možete li da navedete deset svjetskih šahista koje smatrate najboljim u istoriji?

Dragan Lazić: Fišer, Kasparov, Aljehin, Karlsen, Talj, Kapablanka, Botvinik, Lasker, Morfi, Karpov

G.T: Kako bi izgledala lista od 5 najboljih šahista iz bivše Jugoslavije?

Sa velemajstorom Matanovićem, sa obeležavanja 80.rođendana, u sali Mašinskog fakulteta u BG

Dragan Lazić: Od kada sam lično imao priliku da pratim to je bila ona sjajna generacija Ljubojević, Kovačević, Velimirović, Hulak, Ivanović, pa posle Nikolić i Sokolov. Gligorić, Matanović i Ivkov su ranije bili u zenitu. Evo to je 10 najboljih, teško bih skratio na 5.

Goran Tomić: Zahvaljujem mnogo na odgovorima. Želim Vam uspješnu ovu godinu, kako privatno, tako i kao predsjednika Šahovskog saveza Srbije.

Intervju obavljen preko e-maila 17. januara 2021. godine

INTERVJU SA IM BLAŽOM KALEZIĆEM


INTERVJU SA IM BLAŽOM KALEZIĆEM

Prošla šahovska godina je bila specifična. Pandemija korone je prilično uticala na mnoga takmičenja, ali srećom, ona glavna su kod nas organizovana i odigrana.

Internacionalni majstor Blažo Kalezić je imao vrlo uspješnu prošlu godinu, kako i u šahu „za drvenom tablom“, tako i na takmičenjima preko interneta. Na šampionatu Crne Gore po drugi put je uspio da osvoji pobjednički pehar.

Goran Tomić: Zašto je nastala ’pauza’ od 21 godinu između ove dvije šampionske titule?

IM Blažo Kalezić: Prvu titulu seniorskog šampiona CG sam osvojio 99-e godine na švajcarcu sa oko 70 takmičara. To mi je bilo tada već treće prvenstvo, jer je debitantski nastup bio 93-e u Podgorici kada je pobijedio FM Mladen Krstić a drugi nastup 98-e u Kolašinu kada je pobijedio IM Zdravko Vuković. Počev od 2000-e godine kada sam na šampionatu Jugoslavije u Subotici pobijedio 5 izuzetno jakih velemajstora i 2001-e kada sam na turniru u Bukureštu osvojio bal za velemajstora, počela su u meni da se javljaju kolebanja da li je ispravno otisnuti se na put šahovskog profesionalca. Jedan od bitnijih razloga je bio što sam za Olimpijadu 2000-e koja se održala u Istanbulu, bio prvo na širem spisku od 12 igrača koji su trebali da predstavljaju Jugoslaviju. Ostao sam i na užem od 8 igrača, a čak je odustao izuzetno jaki VM Miroslav Marković. Tada je trebalo izabrati 6 igrača a ja sam po svim kriterijumima i rezultatima trebao tada predstavljati Jugoslaviju. Proradili su razni lobiji, a mene čak nisu podržali ni naši ljudi u odborima tako da sam ja bio taj sedmi prekobrojni . U periodu od 99-2002-e sam izuzetno uspješno nastupao za italijanski klub Palermo a jednu sezonu slabije za Termoli. Kako sam upisao tada studije prava nijesam želio da radim nešto površno. Tada sam imao izuzetnu saradnju kluba Palermo sa jednim od glavnih ljudi Đulijano D Eredita, dobijao po pola godine dozvolu boravka, čak mi je nuđeno italijansko državljanstvo. Prevagnuli su motivi da završim studije prava i da se dokazujem u Crnoj Gori, pa sam se zahvalio na saradnji, a preporučio velemajstora Milana Draška. Što se tiče šampionata, nekoliko puta sam bio u ozbiljnoj šansi za prvaka, ali bih u zadnjim metrima poklekao. Neki od glavnih razloga što sam nekoliko šampionata žrtvovao da bih imao sigurniji plasman u prvih 5 i bio član reprezentacije CG. Moje mjesto je godinama najkritičnije u reprezentaciji, jer je izuzetno teško kada na listi imate 6 velemajstora i 15-ak intermajstora,  a treba izabrati 5 igrača. Počev od 2007-e kada sam se zaposlio, većinu takmičenja koja su se održala u CG-i sam odigrao putujući sa posla direktno na partiju. Kako sam ograničen godišnjim odmorom i slobodnim danima, tako sam morao da ih čuvam za nastupe po inostranstvu i za reprezentaciju. Ovaj poslednji nastup sam prelomio iako se igralo u Podgorici, uzeo odmor dao sve od sebe i čini mi se zasluženo ga osvojio sa 6 pobjeda i 3 remija i čak poenom prednosti.

G.T: Pratio sam šampionat i činilo mi se da igrate vrlo lako, i moram da priznam da sam uživao gledajući Vaše partije. Koje su pobjede bile ključne koje su odlučile titulu?

IM Blažo Kalezić: U poslednje vrijeme sam počeo da igram direktno na protivnika i biram otvaranja koja bi mogla da mi pruže šansu na pobjedu, tako da sam primijenio riskantiji pristup partijama. Pored standardne francuske, ponekad skandinavske odbrane, igrao sam nekoliko partija Karokan i sicilijanku. Ključne pobjede su bile  u petom kolu protiv višestrukog i dominantnog velemajstora Nikole Đukića, kome je to bio prvi poraz na šampionatima poslije čak 4 godine! Zatim u sedmom kolu protiv FM Jovana Milovića koji je bio u seriji od 4 pobjede, i u osmom kolu protiv VM Nebojše Nikčevića koji je bio u seriji od čak 5 pobjeda, i ta partija je odlučila pobjednika prvenstva.

Goran Tomić: Igrali ste odlično i na Kupu i Premijer ligi. Tu ste osvojili ekipne zlatne medalje. Koji su Vam bili najopasniji protivnici na Kupu, a koji na Premijer ligi? Koji su mečevi odlučili pobjednika?

IM Blažo Kalezić: Na Kupu sam doživjeo jedini poraz u 2020-oj, kada sam odbio remi iskusnom FM-u Momu Raičeviću. Odigrao sam samo jedan neoprezan potez u otvaranju, a on je odigrao je vrlo nadahnuto, nije mi dao nijednu šansu za preokret. U derbi mečevima protiv “Elektroprivrede“ sam u burnoj partiji uspjeo da savladam FM Milovića, a protiv ekipe “’Crnogorac“ sam sa FM  Aleksandrom Tomićem pred kraj meča birao sigurniji nastavak i remizirao da ekipa osvoji pehar. Sa ukupno 3 pobjede, porazom i remijem sam imao solidan nastup. Na Premijer ligi smo voljom žrijeba imali u prva 2 kola derbije sa “Elektroprivredom“ i “Crnogorcem“. Kako smo pobijedili u oba derbija, nekako sam se više usresredio na funkciju vozača u ekipi J i da ne pokvarim nešto, tako da sam ligu završio sa 4 pobjede i 5 remija.

G.T: Kako se pripremate za partiju? Da li imate pripremu za protivnika koristeći bazu partija? Ili imate neki drugi način pripreme?

IM Blažo Kalezić: Kada imam više vremena za Berger turnire, volim da pronađem varijante koje bi bile neugodne za protivnika, naravno, Chesbase je neizostavan. Nekada, kada vidite da protivnik igra sve i svašta kao npr. Ivančuk , najbolji način pripreme je da se dobro naspavate, odmorite i budete spremni za bespoštednu borbu.

G.T: Imali ste još nekoliko zapaženih rezultata prošle godine. Koje smatrate najvažnijim?

IM Blažo Kalezić: Bila su 2 turnira u našem klubu Budućnost, jedan brzopotezni koji se rejtingovao i po prvi put u CG-i u Fišerovom šahu i na oba sam pobijedio. U februaru sam uspjeo da trijumfujem na po mnogima najjačem ikada održanom rapidu u Dubroviku, koji je okupio 112 igrača sa 7 velemajstora. To su sve bili turniri po bržem tempu, jer smo zbog pandemije spriječeni da igramo klasični šah.

Dio pehara u mojem stanu u Siti kvartu

G.T: Imate izuzetne rezultate i u brzom tempu igre. Šta mislite zašto? Da li se tu radi o bržem računanju od Vaših protivnika, ili o nečem drugom?

IM Blažo Kalezić: Valjda, kako sam spriječen zbog zauzetosti sa poslom da igram turnire po dužem tempu, prosto se uželim vikendima šaha na raznim rapidima i cugerima. Tu ima dosta i vježbe sa drugarima kada se daje često vremenska fora pa sam vjerovatno zbog toga spreman da igram i u teškim situacijama sa vrlo malo vremena. Uspjeo sam od 14 Brzopoteznih prvenstava CG-e koje sam igrao, da ih osvojim čak 8 puta. Izuzetno mi je drago što sam igrao Brzopotezno EP u Skoplju 2018-e. Čak sam u pretposlednjem kolu igrao protiv  VM Artemijeva 2812 praktično za titulu, jer sam bio u naletu sa 7 ipo iz poslednjih 8 partija. Porazom od njega pao sam na diobu od 8-13-og, završio kao 12-i.

Sa Vladislavom Artemievim

G.T: Možete li da predstavite nekoliko partija čitaocima Šah-mat liste?

IM Blažo Kalezić: Drage su mi partije sa već pomenutog prvenstva Jugoslavije 2000-e, sa VM Velimirovićem i VM Marjanovićem obije crnim figurama. Sa Velimirovićem po završetku partije se desio jedan od najdražih trenutaka u karijeri. Kada se završila, (a inače sam u njoj žrtvovao damu) publika u sali je ustala i pola minuta aplaudirala…

Velimirovic,Dragoljub (2558) – Kalezic,Blazo (2403) [B01]
Sampionat Jugoslavije 2000 Subotica (8), 25.03.2000

1.e4 d5 2.exd5 Nf6 3.c4 e6 4.dxe6 Bxe6 5.d4 Bb4+ 6.Nc3 Ne4 7.Qc2 Qxd4 8.Nf3 Qf6 9.Bd3 Nxc3 10.0–0 Nc6 11.Bg5 Qxf3!!

12.gxf3 Nd4 13.bxc3 Nxc2 14.Bxc2 Be7 15.Bxe7 Kxe7 16.Be4 Rab8 17.Rfe1 Kf6 18.Bd5 Bf5 19.a4 Rhd8 20.a5 Rd6 21.f4 g6 22.Kg2 h5 23.h4 c6 24.Bf3 a6 25.Re3 Rbd8 26.Rae1 R8d7 27.Re8 Be6 28.c5 Rd3 29.Re3 Rd2 30.Re2 Rxe2 31.Bxe2

31…Rd2 32.Bf3 Rc2 33.Rb8 Rxc3 34.Rxb7 Rxc5 35.Rb6 Rxa5 36.Rxc6 Ra4 37.Kg3 Ra3 38.Kg2 Kf5 39.Be2 Bd5+ 0–1

 

Marjanovic,Slavoljub (2524) – Kalezic,Blazo (2403) [D43]
Sampionat Jugoslavije 2000 Subotica (12), 30.03.2000

1.c4 e6 2.Nc3 d5 3.d4 c6 4.Qb3 dxc4 5.Qxc4 Nf6 6.Nf3 b5 7.Qb3 Nbd7 8.Bg5 Be7 9.Rc1 0–0 10.g3 Ba6 11.Bg2 Rc8 12.a3 c5 13.Rd1 b4 14.Na4 Qa5 15.axb4 cxb4 16.Ra1 Bc4 17.Qd1 Qb5 18.b3 Bd5 19.Bxf6 Nxf6 20.0–0 Rfd8 21.e3 Bd6 22.Nd2 Bxg2 23.Kxg2 e5 24.Nc4 Bb8 25.Ra2 exd4 26.exd4 h5 27.Re1 h4 28.gxh4 Qf5 29.Ne5 Bxe5 30.Rxe5

30…Qxe5! 31.dxe5 Rxd1 32.exf6 gxf6 33.Re2 Rd4 34.Re7 Rc2 35.Rxa7 Rf4 36.Kg3 Rcxf2 37.Nc5

37… f5 38.h5 R4f3+ 39.Kh4 Rg2 40.Ra8+ Kh7 0–1

Kada sam uključio TV, primijetio sam da je gost u studiju VM Marjanović kojega sam par sati ranije savladao. Kada ga je voditelj pitao kako ste igrali danas? Izuzetno korektni Marjanović je rekao da je naletio na raspoloženog majstora Kalezića iz Crne Gore koji mu nije dao nikakvu šansu.

Takođe, ima jedna interesantna partija sa moldavskim igračem Hamitevičijem, igrala se na PE 2015-e u Rejkjaviku. Kako je njihova reprezentacija do 6-og kola igrala u sastavu sa 4 igrača, ja sam se spremao sa crnima za određenog protivnika. Tek poslije ručka, nekih pola sata prije početka partije pogledao sam pojedinačne parove i neprijatno se iznenadio kada sam vidjeo potpuno neočekivanog protivnika. Tada sam odlučio da se odmorih tih 15-ak minuta, primijenim staru verziju Benonija sa c5 i e5 pa šta bude . Čak je partija ispala i mnogo bolja nego kada se detaljno pripremam…

Hamitevici,V (2430) – Kalezic,B (2440) [A44]
20th European Teams Reykjavik ISL (5.12), 17.11.2015

1.d4 c5 2.d5 e5 3.e4 d6 4.Nc3 Be7 5.Nf3 Nf6 6.Bb5+ Nbd7 7.a4 a6 8.Bd3 b6 9.Nd2 0–0 10.g3 Ne8 11.h4 g6 12.h5 Ng7 13.Be2 gxh5 14.Nc4 f5 15.exf5 Nf6 16.Bh6 Bxf5 17.Ne3 Bg6 18.f4 exf4 19.gxf4 Nfe8 20.Kd2 Bf6 21.Qg1 Bd4 22.Bxh5 Nxh5 23.Rxh5 Ng7 24.Rh3 Qd7 25.Qg2 Rae8 26.Ncd1 Rf7 27.c3 Bf6 28.Bxg7 Bxg7 29.Rh4 b5 30.axb5 Qxb5 31.f5

31…Rxf5! 32.Nxf5 Bxf5 33.Qf3 Bg6 34.Rh2 Qb3 35.Re2 Rf8 36.Qg2 Qc4 37.Ne3 Bh6 38.Ke1 Qh4+ 39.Kd1 Bxe3 40.Rxe3

40…Rf2 0–1

G.T: Da se vratimo na Vaše početke bavljenja šahom. Kako je do toga došlo? Ko Vam je bio prvi trener i kako ste naučili da igrate šah?

IM Blažo Kalezić: Sada ide ona priča da sam naučio gledajući oca i strica kako igraju, ali kod mene se to 100% desilo J. Imao sam oko 6 godina i uočio poslije par dana da stric igra skakačem po dijagonali i to ukazao. Rodbini je to bilo interesantno, pa me je tata poveo u nekadašnji Dom JNA u sekciju šaha koju je vodio naš jaki IM Boro Miljanić, tako da kada ga sretnem, oslovljavam sa Prvi učitelju ..

Poslije sam sa školom Radojica Perović i našim trenerom Vladimirom Radomanom, osvajali opštinska, republička i jednom čak i Jugoslovensko prvenstvo osnovnih škola! Kao i u osnovnoj školi, tako sam predvodio i omladinsku ekipu Budućnost na prvoj tabli na jugoslovenskim ligama igrajući sa (sada poznatim velemajstorima) Ivaniševićem, Šolakom, Vučkovićem, Papom i drugima sa velikim procentom dobijenih partija. Jedini poraz od cca 30 partija sam doživio od Vučkovića kada nam je trener FM Dabetić rekao da igramo oštrije na visoku pobjedu, jer smo imali svakako medalju, a postojala je mogućnost da budemo prvaci Jugoslavije.  Najviše sam napredovao u udruženju Mat kod (zajedničkog ) trenera IM Zdravka Vukovića, a ono je funkcionisalo do 99-e godine. Angelina i Zdravko Vuković su mi puno pomogli oko nastupa za “Palermo“.

G.T: Koji su Vam bili glavni rivali u toj ranoj šahovskoj fazi? Da li se družite još sa tim šahistima? Da li su i oni ostali u šahu?

IM Blažo Kalezić: U pionirskim danima glavni konkurent mi je bio Dragan Bulatović koji sada igra za Prosvjetu i u tom periodu je bio dominantan. U omladinskim danima je počeo da se probija Nikola Đukić koji je mlađi skoro 5 godina od mene. Dragan se posvetio drugim stvarima, a imao je strašan potencijal za šah. Prije par godina sam ga preporučio za trenera Škole šaha Dijagonale a povremeno nastupa. O Nikoli je suvišno trošiti riječi…

G.T: Završili ste studije prava i to je, koliko znam, Vaša profesija. Ipak, da li se razmišljali da postanete šahovski profesionalac?

IM Blažo Kalezić: Razmišljao sam još od srednje škole, a poslije njenog završetka sam nekoliko godina igrao turnire pretežno po bivšoj Jugoslaviji. S obzirom da za šah treba dosta odricanja, odlučio sam da upišem i studije prava da napravim neki balans. Za sada uspijevam da budem uspješan na svim poljima pa čak i na 64 .

G.T: Da li je kod nas, mislim na prostor bivše Jugoslavije, moguće živjeti dobro samo od šaha?

IM Blažo Kalezić: Do prošle godine, vjerujem da su vodeći šahisti na prostorima bivše YU mogli dosta solidno da žive, s obzirom da većina ima angažmane u nekoliko liga. Naravno, dosta može da se zaradi i od trenerskog rada. Ali, ovo vrijeme pandemije je pogodilo mnoge oblasti, pa se šah preselio na internet i eventualno držanje online časova. Mislim da je sada generalno vrlo teško stanje, i mnogi šahisti su na ivici egzistencije. Ovi turniri što pravi Karlsen sa 15-20 srećnih dobitnika su popularni za široku masu zaljubljenika ali pogubni za ostale šahovske profesionalce. Naime, ostalima preostaje da igraju za skromne nagrade otvorenih turnira na chesscom-u, kao što su npr Titled Tuesday, gdje igra i po 300 velemajstora za samo 8 nagrada! I da se svi prebace u online trenere…

G.T: Šta mislite da li bi uvođenje neke titule „majstora sporta“ kao u Rusiji, (što bi se možda moglo porediti sa „nacionalnom penzijom“ za sportiste, ali pod uslovom da ne može da se nekim zakonom ukine ili smanji) osiguralo mirnu budućnost šahista koji ne bi morali da se bave drugom aktivnošću već samo šahom. Da li bi šah tada brže kod nas napredovao?

IM Blažo Kalezić: Bilo je neke priče u svijetu o uvođenju titule super velemajstor npr. 2650 ili 2700 rejtinga jer to nije isti rang kao velemajstora sa cca rejtingom 2400-2500, ali je samo ostalo na njoj… Što se tiče prostora bivše YU trebalo bi riješiti pitanje makar za rang velemajstora, da imaju mnogo bolji status u društvu .Da im ide zdravstveno i penzijsko osiguranje, a siguran sam da za svaku državu kod nas i u okruženju to ne bi bio veliki izdatak. Time bi motivisali igrače da je bilo vrijedno truda posvetiti se karijeri šahiste i dostizanja najvišeg ranga.

G.T:  Dugo godina igrate kao standardni reprezentativac. Koje su Vam šahovske olimpijade ostale u najboljem sjećanju?

IM Blažo Kalezić: Igrao sam na 5 olimpijada za Crnu Goru, i prošle godine jednu online. Počev od Dresdena 2008-e, Khanti Mansiska 2010-e, Bakua 2016-e, imao sam i 2018-e u Batumiju vrlo uspješne nastupe. Na svakoj od njih sam bio nadomak bala za velemajstora. U 2008-oj 6-8 skor, pobijedio 3 velemajstora, 2010-e 6-9, nekoliko ispuštenih prilika, 2016-e 4 ipo iz 7 i 2018-e 6-9. Tada sam (2018-a) imao crnima remi sa čuvenim Barejevom, a Korobov u devetom kolu nije htjeo remi sa pješakom manje pri raznobojnim lovcima. Kako se (iz) borio tada za zlatnu medalju na četvrtoj tabli uspjeo je da sačeka grešku blizu 100-og poteza. Naime, pogrešno sam reklamirao remi u 49-om potezu, misleći da je 51-i, jer se nije pomjerio čak ni pješak! Samo da sam sačekao taj jedan potez imao bih sa remijem perfomans u tom trenutku 2600 koliko bi bilo dovoljno za bal, ali nije mi bilo suđeno…

Olimpijada, Hanti Mansijsk 2010



Olimpijada, Istambul 2012.

Olimpijada, Baku 2016

G.T: Da li imate i nekog selektora koji Vam je ostao u najboljem sjećanju? Ko je ustvari sada selektor i da li ste ga lično upoznali?

IM Blažo Kalezić: Od kada je Crna Gora stekla nezavisnost i nastupila prvi put 2007-e na Prvenstvu Evrope na Kritu, bilo je ukupno do 2019-e godine (i nastupa uživo) 5 selektora. Interesantno da sam od tih 5 selektora, samo kod dvojice bio pozivan u reprezentaciju, od ukupno mojih 5 Olimpijada i 5 EP. To su bili od 2008-2012-e FM Dragan Popadić, kada sam (pola u šali ) rekao kada on pođe, da ću i ja sa njim, što se i desilo… Od 2015-2019 VM Milan Draško. Izgleda da je ostalim selektorima: FM Vladimir Pajković-2007-e, MK Lazar Aković-2011-e i IM Boro Miljanić-2012-e, odlučujuća greška da budu smijenjeni, što me nijesu pozvali u reprezentaciju . Sa svim selektorima sam u dobrim odnosima. Selektora Meraba Gagunašvilija nijesam upoznao, nadam se da neće praviti greške u hodu…

Sa prijateljem Draganom Popadićem na Lovćenu

G.T: Kako ocjenjujete onlajn olimpijadu koja je odigrana prošle godine? Da li ste zadovoljni svojom igrom i ukupnim učinkom reprezentacije?

IM Blažo Kalezić: To je bilo eksperimentalno takmičenje sa mnogo tehničkih problema u svim fazama, od kvalifikacija i varanja, do dodjeljivanja zlatnih medalja finalistima. Ja sam imao peh na startu sa pješakom više, boljim vremenom, da čak izgubim topovsku završnicu (doduše na različitim stranama) sa po 3 pješaka. Na kraju sam imao 2-4 na drugoj seniorskoj tabli, gdje smo se smjenjivali ja, IM Luka Drašković i FM Aleksandar Tomić. Vrlo čudno je Fide napravila koncept spajanja muško-ženskih igrača na 6 tabli. Imali ste po dvije seniorske muške i ženske table i po jednog omladinca i omladinku. Siguran sam da je trema uticala na ženski dio ekipe i da bi svakim sledećim nastupom igrali sve bolje, mada smo završili na mjestu u skladu sa početnim prosječnim rejtingom.

G.T: Možete li porediti onlajn olimpijadu i klasičnu olimpijadu?

IM Blažo Kalezić: Nebo i zemlja, treba doživjeti to na licu mjesta, kada su u blizini vas vodeći svjetski igrači, šarenolikost raznih nacija, prava egzotika…

G.T: Prošle godine ste igrali na elitnim onlajn turnirima Titled Tuesday gdje ste igrali protiv vice-šampiona svijeta i drugih vrhunskih šahista. Kakvi su Vaši utisci sa tih takmičenja?

IM Blažo Kalezić: Takve turnire ne shvatam previše ozbiljno, više je to neka mogućnost da provjerite svoje znjanje i varijante sa Top elitom. Nekoliko puta sam imao po 6 ipo iz 8 i 7-8, ali nijesam uspjeo da stignem do 8-10 poena koliko je obično potrebno za prvih 8 koji obezbjeđuju nagradu i razigravanje do pobjednika turnira. Poslednji sam odigrao čini mi se u septembru, a glavni razlog je što počinju u 18.00 ili 19.00, pa ne stignem dovoljno da se odmorim od redovnog posla. Ali mi je drago što sam nagovorio mojeg prijatelja FM Popadića da igra na njima sa velikim uživanjem i povremenim uspjesima.

G.T: Da li imate neku zanimljivu partiju ili poziciju sa tih turnira za čitaoce?

IM Blažo Kalezić: Ima partija sa pojedinačnog PE online igranog u maju. U prvom kolu sam dobio jakog velemajstora sa crnima Avitala Borušovskog iz Izraela, a u drugom kolu jakog velemajstora Goganova inače učesnika nedavnog Superfinala prvenstva Rusije. Igralo se na tempu 10 minuta plus 5 sekundi, a nastala je vrlo neobična pozicija sa otvorenim kraljevima nalik na boksere.

Boruchovsky,A (2541) – Kalezic,B (2451) [C03]
Euro Online +2300 Day 2 chess.com INT (1), 30.05.2020

1.e4 e6 2.d4 d5 3.Nd2 a6 4.Ngf3 Nf6 5.Bd3 c5 6.exd5 exd5 7.0–0 c4 8.Re1+ Be7 9.Bf1 Bg4 10.h3 Bh5 11.b3 cxb3 12.axb3 0–0 13.c4 Nc6 14.Bb2 Bb4 15.Be2 Re8 16.Ne5 Bg6 17.Nxg6 hxg6 18.Rf1 Qd7 19.Nf3 Bd6 20.cxd5 Nxd5 21.Bc4 Ncb4 22.Ne5 Bxe5 23.dxe5 b5 24.Be2 Rad8 25.Bg4 Qe7 26.Qf3 Nc6 27.Rfe1 Ndb4 28.Rad1 Rxd1 29.Qxd1 Rd8 30.Qf3 Nd3 31.Re3 Ncb4 32.Bc3 Qc7 33.Bd2 a5 34.h4 Nxe5 35.Rxe5 Qxe5 36.Bc3 Qd5 37.Qe3 Nc2 38.Qe7 b4 39.Bb2 Nd4 40.h5 Nc6 41.Qc7 Qd6 42.Qb7 Ne5 43.hxg6 Nxg6 44.Be2 Qd5 45.Qc7 Re8 46.Bc4 Re1+ 47.Kh2 Qh5+ 48.Kg3 Qg5+ 49.Kf3

49…Nh4# 0–1

Partija sa GM Goganovom

Goganov,A (2565) – Kalezic,B (2451) [D44]
Euro Online +2300 Day 2 chess.com INT (2), 30.05.2020

1.d4 d5 2.c4 c6 3.Nf3 Nf6 4.Nc3 e6 5.Bg5 dxc4 6.e4 b5 7.e5 h6 8.Bh4 g5 9.Nxg5 hxg5 10.Bxg5 Be7 11.exf6 Bxf6 12.Bxf6 Qxf6 13.g3 Bb7 14.Bg2 Na6 15.a4 0–0–0 16.axb5 cxb5 17.Bxb7+ Kxb7 18.Nxb5 Nb4 19.Rxa7+ Kb6 20.Qa4

20…Nd3+ 21.Kd2 Qxf2+ 22.Kc3 Qxb2+ 23.Kxc4

23…Rxd4+ 24.Nxd4 Ne5# 0–1

Ista varijanta, Botvinikova u slovenci, žrtva dame…

Vodeći na PE,najbrža pobjeda ()

G.T: Koje turnire planirate da igrate ove godine? Da li ćete igrati u Herceg Novom na Memorijalu Đorđa Konjevića?

IM Blažo Kalezić: Nijesam siguran za Herceg Novi, a što se tiče turnira po klasičnom tempu sam ih se baš uželio.

G.T:  Očigledno da Vam je šahovska forma na visokom nivou. Da li planirate da osvojite i treću velemajstorsku normu (i titulu velemajstora) u doglednoj budućnosti?

IM Blažo Kalezić: Naravno, neka tendencija u narednom periodu mi je da igram što više turnira gdje bih mogao da osvojim bal za velemajstora.

G.T: Poznati ste kao vrlo duhovit čovjek. Pretpostavljam da znate dosta anegdota o šahistima, prošlim i sadašnjim. Možete li da navedete neke?

IM Blažo Kalezić: Sa ove slike nastale na prvenstvu CG-e na Žabljaku 2003-e u partiji sa popularnim Đošom mogu reći dvije anegdote. U strahovitom cajtnotu Đoša vidi da mu je preostalo 3 sekunde na digitalnom satu, i u poslednjem sekundu prije pada ga pritisne! Ja ga pitam: Đoša, a potez? On:  Aaa, evo stiže i potez J. Na slici vidite starijeg čovjeka koji je prestojao nekih 4 sata dok se završila partija i analiza. Pitao me: Jeste li vi Kalezić? –Jesam, izvolite…-Jeste li poznavali Branka Kalezića? –Ne znam tačno, kojih je godina? –Mnogo mi je pomogao u ratu. Nastalo je veliko olakšanje kod mene, moglo je biti suprotno, neka npr. osveta 

Šetamo prostranstvima Sibira 2010-e za vrijeme Olimpijade Jusuf Kalamperović, Srđa Dragašević, Dragan Popadić i ja kroz staze. U nekom trenutku ugledah da nekih 30-ak metara u šumi vuka! Kako je svako nastavio svojim putem, prokomentarisah: Dobro je da je ovakav odnos snaga 4 na prema 1… Kaže Srđa Dragašević, -Ajde Blažo, kod nas je u Pljevljima i medved domaća životinja .

A ova mi je posebno simpatična . Kada je naš proslavljeni velemajstor Božidar Ivanović sa prijateljem Jovanom Dujovićem gostovao da li u Kolašinu ili Mojkovcu. Sačekuje ih predstavnik domaćina na željezničkoj stanici, prilazi Jovanu Dujoviću i kaže: Kako ste velemajstore Ivanoviću, prepoznao sam vas sa slike iz novina!?? Kaže Bonja –Vi druže mora da ste novine čitali naopačke ( S obzirom da Dujović nema kosu a nosi dugu bradu ).

Simpatična slika snimljena na proputovanju za Sarajevo u lokalu u Plužine. Pitanje: Ko bi bio četvrta tabla od ove opasne ekipe?

G.T: Sa kojim šahistima se najviše družite?

IM Blažo Kalezić: U Podgorici sam prijatelj sa gazdama nekoliko lokala koji imaju po par šahova u ponudi gostima. To su u Siti kvartu “Vorhol“ i “Vanila“, a u zgradi Maksim “Street bar“. Bila je vrlo neobična situacija kada smo početkom godine čekali sat vremena da se oslobode dvije garniture koje su inače zauzete po skoro čitavi dan. Vjerovatno je i serija Damin Gambit uticala na mnogo veće interesovanje za šah. Što se tiče druženja ima 15-20 osoba, pa bih uzeo previše prostora ili nekog izostavio…

G.T: Da li postoji rivalitet naših šahista? Borba za mjesto u reprezentaciji? Šta mislite o tome?

IM Blažo Kalezić: Toga ima u svim branšama, počev od posla, sporta a pogotovo zbog izražene sujete i u šahu. Smatram da zdrava konkurencija može da bude izuzetno korisna, jer bi jedni druge gurali naprijed. Da je npr naš VM Đukić  igrao u Srbiji ili Hrvatskoj, apsolutno sam siguran da bi dostigao rejting 2600+. Teško je u našoj Crnoj Gori sa malom bazom igrača održati rejting veći od 2550 a još teže ga podići ka 2600.

G.T: U medijima je bilo polemike oko sastava reprezentacije za onlajn olimpijadu. Šta mislite o tome?

IM Blažo Kalezić: Tu po mojem mišljenju izostaje češća komunikacija između vodećih šahista i rukovodstva saveza. Tendencija online Olimpijade je i bila da se uključi što više mlađih igrača koji bolje barataju modernijim sredstvima komunikacije i igranja online. Uključivanje kamera, upotreba računara, baš specifični uslovi za igru.

G.T: Šta je potrebno za brže napredovanje naših šahista? Zašto nijedan naš šahista nije stigao do 2600 ELO poena, kada je očigledno da imaju potencijal za tako nešto?

IM Blažo Kalezić: Pokušalo se na nekoliko mahova sa dovođenjem VM Zigurdsa Lanke prije 20-ak godina, trening kampovi sa poznatim velemajstorima, ali je sve to dosta zahtjevno i skupo, a novca je sve manje u šahu. Kada bi se obnovile Balkanijade, Prvenstva Mediterana, berger turniri sa najmanje 10-om kategorijom, bilo bi mogućnosti da se znatno više napreduje sa rejtingom.

G.T: Koje šahiste sa područja bivše Jugoslavije najviše cijenite? Sadašnje i bivše?

IM Blažo Kalezić: Od bivših Svetozara Gligorića i Ljubomira Ljubojevića, a od sadašnjih Zdenka Kožula, Ivana Šarića, Ivana Ivaniševića i Aleksandra Inđića.

 G.T: Koje svjetske šahiste najviše cijenite?

IM Blažo Kalezić: Ananda, Širova i Karlsena

 G.T: Možete li uporediti ovaj šah sa onim šahom koji se igrao u vrijeme Fischera, Spaskog, Talja, Petrosjana, Smislova, Botvinika, kao i onim šahom iz prve polovine dvadesetog vijeka ili čak ranije. Koliko se šah promijenio? Kako bi Morphy prošao na savremenim turnirima?

Poklonjena crnogorska kapa Botviniku u Moskvi 95-e

 

Sa Suetinom sa turnira u Moskvi 95-e

IM Blažo Kalezić: Svako vrijeme nosi svoje heroje i predstavnike. Teško je upoređivati razne periode, kao što imaju dileme u vezi fudbala sa Peleom, Maradonom, Mesijem, Ronaldom, u košarci  sa Džordanom, Brajantom, L.Džejmsom, tako je i u šahu to teško utvrditi. Fišer je recimo imao ogromnu glad za istraživanjem novih informacija, teoretskih novosti, za rusku školu šaha je nekako to rađeno sistematičnije i postojali su veliki štabovi i sekundanti za svakog njihovog vrhunskog igrača. Morfi je kratko trajao, ali je bio superioran, a bio bi vjerovatno u krugu vodećih igrača u svakom razdoblju…

G.T: Da li se šahisti sada manje druže nego nekada? Koji je razlog za to?

IM Blažo Kalezić: Ubrzao se tempo života, prenijelo se druženje na društvene mreže. Sada se sve rjeđe može naći da neko analizira bez pomoći šahovskih programa, izostaje analitičnost.

G.T: Postoje li neki turniri koji su Vam omiljeni, na kojima ste imali uvijek uspjeha?

IM Blažo Kalezić: Nekako za Danilovgrad imam posebnu emociju, počev od osvajanja Omladinskog prvaka CG 97-e, seniorskog 99-e, a zatim od fenomenalnog memorijalnog turnira Ljubo Đurović koji se igra u decembru, a uspjeo sam čak 6 puta da ga osvojim.

Prvi memorijal Ljubomir Đurović u Danilovgradu.

 

G.T: Koji tempo igre Vam najbolje odgovara? Rapid, blic i klasični?

IM Blažo Kalezić: Blic

G.T: Imate li neki savjet za mlade šahiste?

IM Blažo Kalezić: Izučavanje starih majstora Taraša, Šlehtera, Rubinštajna, Nimcoviča, Aljehina…

G.T: Evo na kraju i nekoliko „blic pitanja“. Najbolji šahista u istoriji šaha?

IM Blažo Kalezić: Ne može jedan, Fišer, Kasparov i Aljehin mi odskaču od ostalih.

Odavanje pošte Fišeru u Rejkjaviku 2015-e

G.T: Najbolja šahistinja svih vremena?

IM Blažo Kalezić: Judit Polgar.

U Baru sa Marijom Muzičuk, tada svjetskom šampionkom

G.T: Omiljeno otvaranje kao crni?

IM Blažo Kalezić: Francuska odbrana

G.T: Najbolja šahovska knjiga?

IM Blažo Kalezić: Zavisi od snage igrača, za početni nivo: Osnovi šaha od Kapablanke, majstorski: Kako razmišlja velemajstor od Kotova, a za više nivoe knjige od Dvoreckog, Kasparova…

G.T: Šah je više umjetnost ili sport?

IM Blažo Kalezić: Spoj nauke, umjetnosti i sporta, mada je za mene šah borba sa protivnikom a često i sa samim sobom… 

G.T: Da li (i zašto) đaci u osnovnoj školi treba da uče šah?

IM Blažo Kalezić: Zato što šah pomaže logičkom razmišljanju, kombinatorici, kreativnosti, intuiciji, upornosti, samopouzdanju, sposobnosti planiranja i donošenja odluka a samim tim i izgradnji ličnosti i karaktera.

Goran Tomić: Zahvaljujem internacionalnom majstoru Blažu Kaleziću na detaljnim odgovorima, želim mu pored lične sreće, i šahovske uspjehe (titulu velemajstora).

IM Blažo Kalezić: Hvala Gorane, sve najbolje i Vama želim.

Intervju je obavljen preko interneta 14. januara 2021.