Intervju sa velemajstorom Igorom Miladinovićem


Intervju sa velemajstorom Igorom Miladinovićem

Mislim da svjetskog omladinskog šampiona u šahu, velemajstora Igora Miladinovića, poznaje čitava planeta. Čak je na sajtu Šahovskog saveza Rusije obilježen njegov rođendan 25 januara. To je bila i prilika da zamolim velemajstora Miladinovića za intervju za Šah-mat listu.

Goran Tomić: Prvo da Vas pozdravim, još jednom čestitam rođendan i nešto pitam o aktuelnoj situaciji. Kako ste proveli ovu poslednju godinu od kada je nastala pandemija korona virusa? Da li ste mogli da redovno podučavate učenike u šahovskom klubu Fujairah u Ujedinjenim Arapskim Emiratima ili ste se prebacili na onlajn nastavu?

Velemajstor Igor Miladinović: Pozdrav Gorane vama, i svim čitaocima moje omiljene Šah mat liste. Ovo je svakako bila jedna od najtežih godina ikada za šah, kao i za ljude koji nisu navikli na šah i lekcije preko interneta…Mi smo u Emiratima dosta dugo bili u ‘lockdown-u’ i generalno sve aktivnosti, pa tako i škola i šah su se uglavnom odvijale preko interneta. Što se mene i mojih klinaca tiče, to je bilo u najboljem redu, koliko je moglo da bude u redu i da se nadoknadi nedostatak akcije za tablom i redovan rad u klubu za šahovskom tablom. On line nastava je naime jako specifična i zahteva izuzetnu pažnju i koncentraciju kako trenera tako i mojih učenika,i naravno da nije bilo lako, pogotovo deci koja su navikla da se druže, putuju, koja su se za nas vezala kao za  porodicu, da odjednom više ne mogu da dolaze u klub u koji su inače dolazili 5 do 6 puta nedeljno. Rad preko interneta on line je nešto sasvim drugo, i podrazumeva aktivno učenje non stop komunikaciju, pitanja i podpitanja i generalno mislim da je puno teže nego za šahovskom tablom uživo u klubu. Nema pauza za kafu, sok, sendvič, lekcije idu uživo i deca se puno brže umore. To su neka moja iskustva. Pokušavali smo da se bar vidimo što je više moguće van šahovskog kluba uglavnom izlazak u neki restoran ili na kafu i da bar par partija odigramo uživo na mestima gde je to dozvoljeno…Škole još uvek ne rade pa samim tim i klub ostaje pri odlukama ministarstva za omladinu i prosvetu i nastavljamo sa on line nastavom. Po mom mišljenju ako se sa ovim nastavi još dugo, teško ćemo decu zadržati u šahu i klubovima, ili bar onu decu koja su navikla na šah kao hobi, putovanje, druženje za tablom i van nje. Dobićemo generacije koje šah vide kao video igru, i koje dobro barataju mišem, a šah se svodi na dobru memoriju i pomoć šahovskih engina.

G.T: Već dugo radite u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Kakav je odnos prema šahu u toj zemlji? Da li klub ima državnu podršku?

Velemajstor Igor Miladinović: Zadovoljni smo odnosom  vlasti prema šahu, bar ovde u Fujairi, gde je šah doživeo ekspanziju zahvaljujući titulama koje su deca osvajala, i velikim naporima koje klub ulaže u organizaciju turnira, putovanja, promovisanja šaha itd…Imamo punu podršku kako lokalne vlasti i našeg šeika tako i državnih institucija. Verujem da kao i svuda u svetu, da rezultati donose i drugačiji pristup vlasti, koje ovde znaju da cene dobre rezultate. Jako sam ponosan i srećan sto sam baš u Fujairi, i zaista ne mogu da se požalim da smo naišli na nerazumevanje ljudi koji rade u vlasti. Najbolji dokaz je budžet kluba koji se povećao nekoliko puta, početak izgradnje novog kluba, skoro otvaranje još jednog šahovskog kluba u našem reonu itd itd

G.T: Koje su aktivnosti kluba? Da li se igra Liga ili nešto slično? Da li klub organizuje međunarodne turnire?

Velemajstor Igor Miladinović: Pokušali smo da se kao klub prilagodimo specifičnom životu koji nam je podario korona virus, organizovali smo par on line turnira sa izuzetnim za te prilike nagradnim fondom, pravili smo paralelno i open i kadetske i juniorske turnire, dali šanse našoj deci da se dokažu i da uzmu nagrade i pobeđuju. Naša deca su učestvovala u apsolutno svim aktivnostima šahovskog saveza UAE I podržali smo kao klub svaki nastup državnih reprezentacija, kako na Arapskim šampionatima tako i na on line olimpijadi itd itd. Bilo je mislim i previše turnira on line, jer je svaki klub imao iste ili slične aktivnosti te se igralo praktično non stop. Moram da se pohvalim da su deca imala odlične rezultate mada nisu baš najbolji u partijama po brzom tempu. Najvažniji uspeh je sigurno to da smo od samog početka insistirali na tome da pošteno  igraju, da nikada, ali nikada, ne koriste pomoć engina ili bilo kakvu vrstu pomoći, i to mogu životom da garantujem, moram da kažem da sam ponosan na svoju decu, šta su uradili i kako  su igrali; bilo to što su naučili za tablom ili on line nastavi. I nećemo se stideti kad sve ovo prođe da pogledamo nikog u oči, niti će nas iko ikada optužiti za nečasne radnje kojih je bilo jako puno na internetu, kao što svi jako dobro znamo. Veliki značaj smo kao klub dali tome da bar na našim turnirima, ima što manje varanja, angažovali smo najbolje on line  sudije i profesionalce i oformili komisiju na svakom od naših turnira, koja je proveravala na zoomu da li neko vara ili ne, partije su bile analizirane od strane ljudi iz FIDE i vrhunskih velemajstora npr Konstantin Landa koji je u komisiji za varanje u FIDE. Pokušali  smo, i verujem uspeli u nameri da ograničimo varanje na najmanju moguću meru. Kao i uvek zahvalio bih se klubu i rukovodiocima  na razumevanju i podršci u svemu tome…

G.T: Koliko imate učenika u klubu? Da li su samo dječaci, ili ima i djevojčica koje su zainteresovane za šah? Koji su najtalentovaniji učenici?

Velemajstor Igor Miladinović: U klubu imamo oko 50 do 70 dece, bar smo ih imali pre pandemije korone. Ja lično radim sa najtalentovanijima i imam ukupno 4-5 maksimum učenika godisnje. Njima se posvećuje maksimalna pažnja i na taj način se izbegava nepotrebno gubljenje vremena sa decom koja teško razumeju ili nisu na istom nivou. Samo su dečaci u pitanju, za sada nemamo mogućnosti za ženske sekcije; kada budemo ušli u nove prostorije, sigurno da ćemo imati i devojčice. Naime u Emiratima je malo klubova koji na istom mestu imaju i ženski i muški šah, što zbog specifične kulture i vere, što zbog nedovoljno razvijenog programa za ženski šah. Najtalentovaniji dečaci su mi sigurno Ammar al Sedrani koji je sa 14 godina nastupao na olimpijadi kao član seniorskog olimpijskog tima UAE, više puta šampion UAE u svojim kategorijama, 4 puta uzastopce šampion Arapskih zemalja, osvajač svih turnira on line i uživo u rapidu i blicu  koje je igrao ovde u par godina. Istakao bih i da je odlično igrao i na šampionatu sveta u Indiji do 16 godina, kao i na mnogim izuzetno jakim turnirima gde se dostojno predstavio pravio dobre rezultate i pobeđivao internacionalne majstore i velemajstore. Mohamed Saeed laily i Khalifa Khaled su takođe izuzetno igrali i napredovali i pobednici su šampionata UAE u svojim kategorijama, osvajači medalja pa i zlata na Arapskim šampionatima, na President kupu UAE kao i na svim važnijim takmičenjima za naš klub. Nikada nismo ostajali bez medalja i rezultata. Ponosan sam na njih jer su pre svega izuzetna deca, koja su fino vaspitana, postaju dobri ljudi, moram da napomenem takođe da su i u školi bili fenomenalni i da su bili u top nekoliko učenika u Emiratima u mnogim nastavnim predmetima. Jasno je da u Emiratima bilo koji posao nudi bolju egzistenciju i da će svi oni dati prioritete uskoro školovanju i verujem odlično plaćenim državnim poslovima u budućnosti, ali svakako su ostavili dubok trag i u sahovskom životu Emirata i to je ono što je meni  lično i našem klubu trenutno najvažnije. Mogu slobodno da kažem da smo pomogli u tome da postanu dobri ljudi. To je naš najveći uspeh.

Moji klinci i predsednik kluba

G.T: Da li vodite učenike na neka međunarodna takmičenja?

Velemajstor Igor Miladinović: Naravno da da, od samog  dolaska u klub nekako sam više verovao da jedino učešćem na turnirima u inostranstvu, na jakim međunarodnim takmičenjima, pa čak i po cenu da loše prođu šahovski stiču veliko iskustvo i da će im to svakako obezbediti napredak i neohodno iskustvo u šahu. Usput želim da napomenem da gde god su igrali po Evropi i svetu, da me nikada nisu obrukali, da su pravili čak odlične rezultate i da se nismo krili nikada niti se bojali da odemo na bilo koje jače takmicenje ili svetsko prvenstvo. Na poslednjem održanom u Indiji rezultati su bili fantastični. Ali iskreno verujem da i po cenu neuspeha i loše igre ili forme da i pored toga iskustvo koje se stiče igranjem na jakim turnirima je od neprocenjivog značaja.

Mislim da je naš mali klub u Emiratima postao jedan od najboljih po rezultatima u UAE i da je dobar deo i zasluga ljudi u klubu, što su nam omogućili nesmetano učešće na međunarodnim turnirima u Srbiji u Mađarskoj, na svetskim šampionatima itd itd praktično svuda gde smo želeli i mogli da putujemo s obzirom na obaveze koje deca imaju u školi. Nema kluba na ovim prostorima koji je učestvovao više od nas na međunarodnim turnirima u poslednjih recimo 3 – 4 godine.

G.T: Da li u Ujedinjenim Arapskim Emiratima mladi šahisti planiraju da se profesionalno bave šahom, ili da im bavljenje šahom služi za razvoj nekih intelektualnih vještina potrebnih za druge profesije?

Velemajstor Igor Miladinović: Mislim da sam dobrim delom već odgovorio na to pitanje u gore navedenom prethodnom odgovoru. Nerealno je očekivati da će iko od ove dece biti šahovski profesionalac, a iskreno nisam ni siguran da li bi trebalo. Svaki državni posao ovde je mnogo bolje plaćen i pruža više nego dobru egzistenciju i generalno bolji i sigurniji zivot i bolju budućnost. Svakako da im šah i njihovi šahovski rezultati neizmerno pomažu čak i u odabiru posla i daju im prioritet gde god budu želeli da rade u budućnosti. Da ta deca su bolja i odskočila su od drugih pa i u školi prvenstveno zahvaljujući šahu, koji im je pomogao ne samo realnijem viđenju života, upoznavanju drugih vera, kultura, tradicija, istorije koju nimalo nisu poznavali, ma mogao bih da do sutra navodim u čemu i kako im je šah pomogao i koliko će im pomoći u daljem životu. Ono sto je najvažnije i opet ponavljam je da stojim iza toga, da je najveći uspeh od njih napraviti dobre i nesebične ljude. To je zaista retkost u današnje vreme pogotovo je teško uspeti ovde gde deca imaju sve i gde je teško zainteresovati ih za bilo šta. Ta deca su sa nama odrasla i mogu samo da kažem da sam  ponosan na njih. I naravno početak je bio tako težak da sam mislio da ću napustiti sve i vratiti se za nedelju dana kući kad sam dosao ovde. Hvala ljudima u klubu i dragom Bogu da nisam. A i deci prema kojoj sam možda bio nešto strožiji, ali mislim da je finalni rezultat fenomenalan.

G.T: Koliko je ove godine (a i prethodnih) na onlajn turnirima prisutno varanje. Postoje neki poznati šahisti koji su uhvaćeni u varanju, a neki su uhvaćeni i više puta. Da li ste imali iskustva da igrate protiv igrača koji varaju?

Velemajstor Igor Miladinović: Iskustva sa varanjem imam od neke daleke recimo 2004 godine kad je otprilike i krenuo procvat šahovskih engina, prošao sam mnoge sajtove, igrao sam  sa najboljima, počev od icc-ja do danas do playchess-a i chess.com-a a preko velocity chess-a i lichess-a, ma skoro sve šahovske platforme. Varanja je bilo i biće ga na žalost i od strane nekih danas vrhunskih velemajstora na internetu i u stvarnom životu. Teško je stvarno odgovoriti na ovo pitanje pogotovo danas u vreme pandemije korone i teškoj egzistenciji svih pa i šahovskih velemajstora…Bara je mala krokodila je puno, šahovska elita igra za velike novce, a prosečni velemajstori plaćaju danak tome. Onda pokušavaju mnogi da dođu do željene nagrade koristeći nedozvoljena sredstva, pomoć prijatelja, pomoć engina neki zarad slave. Mnogo je faktora koji utiču na to i o ovome bih mogao da pričam danima naravno. Ko je tu kriv u ovoj priči? Pa krivi su svi, a ponajviše šahovski sajtovi sami. Ogroman je novac ako sednete i izračunate koliko novca kao pretplatu sajtovima donesu ljubitelji šaha, recimo pogotovo danas u vreme korone kad su svi prikovani u kući uz ekran  kompjutera. Šah je postao  na žalost samo dobar biznis za mnoge, ko tu najbolje prolazi- pa naravno sajtovi/nekoliko miliona korisnika po recimo ceni od 25 do 50 USD ili više za godišnju pretplatu…Mi ovde govorimo o ogromnom novcu…Nagrada je naravno malo za sve uzimaju je samo probrani i najbolji po rejtingu jer sajtovima treba reklama a reklamu donose najbolji po rejtingu. Reklamu donosi broj velemajstora koji pokušava da osvoji više nego skromne nagrade, s obzirom na prihode sajtova. Zapitajte se šta je bolje za neki šahovski sajt da pobedi na nekom turniru Nakamura, Karlsen, So, Karuana ili neki tamo prosečni GM ili slabiji IM po njihovom mišljenju. Sami sajtovi štite svoje najbolje igrače i promotere, štite ljude koji igraju pricaju, pevaju, zabavljaju široke narodne mase tvituju ili koriste youtube. Snimaju se dok đuskaju jer uzimaju milione dok se neki prosečni GM bori da uzme neku malu nagradu koji ni ne uzme na kraju  jer je nagrada naravno malo i nedovoljno…i uzimaju ih njihovi igrači koje stite ko bele medvede…Šta cu im ja i Savke, i Mika, Pera, Žika…trebaju im imena, trebaju im tviteraši trebaju im you tuberi, trebaju im lepe šsahistkinje koje veze s vezom nemaju u realnom životu, ali su uživo na youtubu obučene kao gogo igracice i lepo se smeju i zabavljaju bogate, da bi ti isti bogati plaćali za zabavu, da bi iz udobnosti svojih fotelja i uz pomoć komjutera mogli da pametuju i govore kako je eto neki Karlsen igrao ko noj jer zaboga šahovski engine s kojim oni prate misli drugačije. Šta ćete bolju zabavu sedite, komentarišete, vređate koga želite. Komentarišete koga hoćete za neke smešne novce za njih. Da li će mene ili Miku, Peru i Žiku bilo koji sajt zaštititi ako sa mnom igra neko ko vara? Da li će mene ili bilo kog velemajstora neko da zaštiti ako me neki nepoznati tipus od 2000 ili 2100 prebije od batina, a iz zemlje porekla je odakle i šahovski sajt? Naravno da neće, ali zato probajte majci da dobijete nekog šahovskog internet velikana i popicete ban za sva vremena samo ako posumnjaju da varate. Kad se ti isti asovi pojave na nekom normalnom turniru vi imate šanse da ih pobedite; na velikim šahovskim sajtovima vaše šanse su ravne nuli. Naravno da u ovoj ludoj priči najgore prolaze oni koji se stvarno bore i koji pokušavaju da zarade nešto, neku sitnu nagradu. Ima tu još puno razloga zašto ljudi varaju, varaju zbog slave, neki to vide kao dobar biznis pa varaju da bi imali veći rejting, veću reklamu, da bi nekom jadniku s druge strane naplatili čas 100 ili čak 150 USD ili čak i više. Taj neko želi najboljeg i spreman je da to plati naravno. I neće mene, hoće recimo speedy gonzalesa za kojeg niko nikad nije čuo niti će čuti sem na nekom bezveznom sajtu, i koji je nabio rejting recimo 3100 varajući i koristeći engine. Sve je samo dobar biznis, reklama, varanje a narodu hleba i igara. Voleo bih zaista da vidim šta će neko ko uzme 150 USD za sat pa ide i do 500 USD da nauči  nekog više za sat vremena nego što bi ga bilo koji drugi velemajstor koji pokušava u vreme korone da prehrani porodicu i radi recimo za 20 25 € ili manje, naučio?? Ili ne mora čak ni da bude velemajstor? Šta nam je internet šah doneo- moj odgovor je jedno veliko ništa, svi drže lekcije drzeći knjigu na kolenima, gledajući jednim okom šta kaže neki stcokfish, ribica ili frizko i eto nama para. Ovo je strašno i velika katastrofa naravno i početak kraja šaha ako mene pitate. Sve ovo što sam vama napisao, napisao i mnogim sajtovima da ne misle da ne znam…da sam na njihovom mestu ja bi sam sebe banovao za te stvari koje sam im rekao, a zašto nisam banovan, pa verovatno je odgovor taj da sam prokleto u pravu. Usput radio sam na jednom od sajtova pa znam kako funkcionišu i ko i kako dobija nagrade..

G.T: Prema informacijama koje se pojavljuju u šahovskim medijima, žene varaju jednako često kao i muškarci. Čak je i najbolja njemačka šahistkinja optužena za varanje od jednog poznatog šahovskog sajta. Ona je prvo negirala, a zatim izjavila da je neka njoj bliska osoba (nije navela koja) koristila njen nalog, ali bez njenog znanja i odobrenja. Šta mislite o tome?

Velemajstor Igor Miladinović: Ne bih ulazio u tu problematiku muško-ženskog šaha i zašto bi šahistkinje bile imune na varanje? Ako je priznala znači da je verovatno i kriva? Ako ima dima ima verovatno i vatre? Treba štititi svoje naloge na kraju krajeva, zašto uopšte davati nekom svoj nalog? Ali ne mogu reći da nema opravdanja ako jeste, jer da čovek može da se oseti loše ako bilo koja prosečna šahistkinja obučena kao sriptizeta mlati ogromne novce mlateci bullet na jedan minut sa nekim pacerčinama i bude plaćena 100 puta bolje nego super WGM; naravno da super WGM može da dođe u iskušenje da vara..

G.T: Koje bi bile mjere protiv šahovskih varalica? Ili treba izbjegavati igranje onlajn šah? Da li igrate na turnirima onlajn preko glavnih šahovskih sajtova Chess.com, lichess i još neki?

Velemajstor Igor Miladinović: Igrao sam na nekim turnirima samo za rezidente UAE ali evo iskrenog odgovora, prestao sam i to iz dva razloga: prvi je jer su me odučili jer niko i nigde nije imun na varanje, pa tako ni učesnici tih turnira neki sa titulama, jer naravno klub organizator je taj koji odlučuje kome će dati angradu i koliko će zaista istraživati da li neko koristi engine ili ne. I što bi se neko zamlaćivao sa tim kad je jedino bitno da se napiše da je učestvovalo 300 ljudi iz toliko federacija; koga zanima dal je neko varao. Ovako obično razmišljaju organizatori…na poslednjem turniru su me odučili od igranja na turnirima. Ne treba zaboraviti da mnoge ili gotovo sve te igrače znam i od ranije i da sam mnoge od njih mlatio sa nulom i da mi nikada mnogi nisu ni remizirali partiju uživo za tablom. Sad dolaze i postaju najveći asovi. S mišem i enginom i brzim konekcijama i jakim kompjuterima. Smešno naravno. Dok sam igrao uživo blic ELO mi je bio- FIDE blic 2670 recimo, a mnogima od njih recimo 2300 ili 2200. Lol ne treba biti genije, pa shvatiti da nešto tu ne štima. Ali znam da kad se vratimo, ako nam ikada dozvole da se vratimo za tablu, da ćemo se vratiti na ono staro. Moj odgovor je ne igrati turnire pogotovo. Ako imate živce igrajte pomalo da ubijete vreme…i samo sa ljudima koje znate jer vas teško mogu varati.

G.T: Prije par dana FIDE je usvojila pravilnik o “hibridnim takmičenjima” na kojima igrači igraju preko interneta, ali iz zajedničke prostorije pod kontrolom sudije, i takva će se takmičenja računati za ‘normalan’ ELO rejting. Šta mislite o tome?

Velemajstor Igor Miladinović: Najsmešnija i najtužnija odluka ikada donesena, na žalost. Šta je sledeće i gde je tome kraj? Svi će opet profitirati na konto igrača i velmajstora naravno, FIDE će naplaćivati svoje takse, slati svoje esksperte da prate ovo preko zooma, davati dobre dnevnice expertima kojima je kupljena ili poklonjena titula i najvaznija osoba u celoj priči će biti naravno sudija, koji će biti strog ili će biti manje strog prema nekima. Sve se svodi na to?? Šta govore iskustva- pa verovatno da baš i neće biti svi tako strogi? Davaćemo nove titule izmišljati nove takse, ljudi će opet briljirati sa mobilnim u WC-u. Pa treba biti lud pa poverovati da će neko sve to moći i želeti da kontroliše. Zamislite jednog sudiju neke glupe zoom kamere na ekranu i 30 ljudi koji igraju i idu u WC ili na cigaret pauzu ili da uzmu kafu?? Po meni nemoguća misija kontrolisati sve to. Na žalost biznis i opet biznis. Sada je i zvanično dat legitimet onim istim stvarima sa šahovskih sajtova.

G.T: Da se malo vratimo na omladinski šampionat svijeta 1993 godine u Indiji, gdje ste u vrlo jakoj konkurenciji osvojili titulu svjetskog šampiona. Kakve su Vam uspomene na taj turnir?

Velemajstor Igor Miladinović: Najbolje naravno, poslednji sampionat gde je bilo prekida, gde su se analizirale partije, gde su se ljudi spremali da igraju protiv ljudi, mnogo besanih noći, mnogo prekida mnogo napora, mnogo priprema. Igras prekid, pa za par sati partiju; nije bilo komjutera, nije bilo ničega. Samo mi globtroteri i poneki trener sa nama.

G.T: Koji su Vam bili glavni konkurenti za šampionsku titulu i šta je presudilo?

Velemajstor Igor Miladinović: Sadler, Rublevsky, Oniscuk, Tkachiev, Ph Nielsen, Istratescu, Babula, Robert Ruck itd. Rekao bih da je presudila moja neizmerna želja za pobedom, pobednička energija koju sam imao, želja za dokazivanjem. Ispravljanje grešaka i nepravdi koje smo proživljavali da bi uopšte otišli, teška situacija u Srbiji tada. Svega je bilo pomalo. Naravno veliko hvala i Orestu Averkinu mom jedinom pravom treneru,ulio mi je neophodnu sigurnost u otvaranjima, mnogo smo analizirali i radili mozda ne toliko tada moderna otvaranja, koliko neke naše pozicije I otvaranja koje često i dan danas igram. Mnogo neprespavanih noći i analiza i druženja. Pročitah skoro negde intervju mog velikog prijatelja Sergeja Rublevskog gde ga pitaju i konstantuju da je skoro sve postigao u životu, domogao se svih mogućih titula,kako igračkih tako I trenerskih- pitaju ga šta je ono što mu fali u šahovskoj karijeri? Odgovor njegov na vaše pitanje bi bio ovakav. Rekao je da mu jedino fali i da žali za titulom omladinskog šampiona sveta i da mu je jedina šansa bio taj famozni šampionat u dalekom Calicutu 1993 godine. Rekao je da je to bio nemoguće učiniti jer sam ja igrao sa takvom energijom i željom da pobedim da je bilo skoro pa nemoguće sedeti sa druge strane table, da sam bukvalno svojom energijom pomerao protivnike sa stola. To bi bila suština; sigurno je naravno da je trebalo uložiti i dosta šahovskih napora da bi se do tog rezultata došlo.

G.T: Sjećam se da ste posle osvojene šampionske titule odigrali seriju simultanki po Jugoslaviji. Evo jedna zanimljivost koju sada prvi put saopštavam – kada ste igrali simultanku u Herceg Novom, jedan moj šahovski učenik, iz šahovske sekcije osnovne škole “Ilija Kišić” u Zelenici, Željko Kišić je uspio da remizira. Čak i danas, posle toliko godina, kada se sretnemo obavezno se podsjetimo toga. Koje ste imali sve aktivnosti neposredno posle osvajanja titule svjetskog šampiona? Šah se tada vratio u medije I mnogi su pisali o Vama. Tada ste bili proglašeni i za sportistu godine u Jugoslaviji. Kakva imate sjećanja na taj period?

Velemajstor Igor Miladinović: Sigurno da su to bila vremena kojih se rado sećam, živeo sam san koji se na žalost ubrzo pretvorio u javu, ali nećemo sada o tome. Da bila je velika turneja po Crnoj Gori i Srbiji najviše zahvaljujući dobroj želji i sposobnostima nekih ljudi, recimo inteligentnih menadžera koji su pronalazili načine da svi ponešto zarade. To je u stvari bilo jedini što je ikada iko učinio za mene. Tada sam bio šampion sveta, sportista godine, ljudi su želeli da me vide, da me ugoste i da se družimo. Bila su velika obećanja. Pričalo  se o stanovima, o trenerima, o tome da mi država pomogne, omogući da samo igram šah, da učestvujem na velikim turnirima. Naravno da je sve ostalo samo na obećanjima! Ta turneja po Crnoj Gori i Srbiji kao i nekoliko mečeva koje sam tada odigrao sa Ivkovom, Popovićem i mojim najdražim Bonjom je bila organizovana privatno od meni dragih ljudi i ponavljam potpuno privatna. Ono što je bilo važno je svakako da je šah bio zastupljen medijski da su ljudi znali i proslavili tu titulu, i makar malo skretali misli sa političkih dešavanja u ta teška vremena u Jugoslaviji.

 G.T: Koliko Vam je pomagao trener, Orest Averkin tokom turnira?

Velemajstor Igor Miladinović: To sam već odgovorio ranije, ali eto da se još jednom zahvalim pokojnom Orestu za sve. Bio i ostao u mom srcu kao najveći prijatelj pre svega, a o šahovskoj pomoći svakako ne treba trošiti reči. Ogromna pomoć naravno, naučio me sta znači raditi šah. Kako ga voleti, koliko treba analizirati, do tada sam samo mislio da znam da igram, a o nekom ozbiljnom radu pre njega sam mogao samo da sanjam.

G.T: Koji su bili Vaši treneri u kasnijem periodu? Koje osobine treba da ima dobar šahovski trener?

Velemajstor Igor Miladinović: Nisam ih nikada imao nakon njega,niti sam želeo; bilo je recimo tako ljudi koji su mi bili dragi i s kojima sam pomalo sarađivao,uglavnom oko nekih otvaranja, ali ne bih rekao da sam ikada nakon njega mogao i želeo da s nekim radim. Bio je jedan od najvecih šahovskih analitičara u tom periodu veliki šahovski radnik, i iskren prijatelj.

G.T: Imate originalan repertoar otvaranja. Kako je došlo do tog izbora i uključivanja pomalo neobičnih otvaranja u Vaš repertoar? Da li je razlog izbjegavanja velikih teoretskih priprema protivnika?

Velemajstor Igor Miladinović: Mislim da sam ih prosto zavoleo, oduvek sam voleo da imam aktivan repertoar da mogu da sačekam u kontri ili da napadnem aktivno zavisno  od raspoloženja. Težio sam tada više napadačkoj igri otud i želja za neobičnim i neistraženim otvaranjima za moje protivnike. Ja sam naravno puno analizirao sam ili sa Orestom nekada danima nedeljama neke neobične pozicije. Ne bih rekao da sam se bojao ili izbegavao pripreme mojih protivnika, prosto sma igrao dinamičan šah i birao dinamična otvaranja, često i dan danas odigram tako. Pa iskreno ni danas uz sve sahovske engine i pripreme, dobrih velemajstora se ne bojim i dan danas volim da odigram moja otvaranja. Kad osetim da je protivnik baš spreman i da je naporno radio, nekada odigram ređi potez. nedovoljno istražen, ali onda igramo iz glave, nekad to ne bude najbolji potez ali igramo šah, a ne pripremu.

G.T: Sa kojim od poznatih šahista imate najbolji skor? Imali ste uspjeha i sa najjačim šahistima. Možete li da navedete neke rezultate?

Velemajstor Igor Miladinović: Pobeda je bilo puno i protiv jakih velemajstora, bilo je meni dragih remija sa Ivanchukom, Gelfandom, Kramnikom, Aronianom, Topalovim, Ljubom, Spaskim, Andersonom pa recimo da sam igrao sa svima sem Kasparova i Ananda. Sa Karpovom sam igrao prijateljski meč u Beogradu za TV i bilo je 2-2. Recimo ovako da sam znao pobeđivati Lautiera, Azmaiparasvilija, Dolmatova, Ivana Sokolova, Psakhisa, Anastasiana, Hansena, Nielsena, Perunovića, M, A Kovaćevića. Imam dobar skor sa Tivjakovim,Rublevskim Iordachescuom, Korneev O …. Ajmo ovako- loše prolazim sa Shortom, Adamsom, Topalovim, Kirilom Georgievim. Lakše je govoriti o porazima, nego se hvaliti pobedama svakako.

G.T: Da se vratimo na Vaše djetinjstvo. Kada ste naučili da igrate šah i kako?

Velemajstor Igor Miladinović: Naučio sam sa 4 i po godine od oca Dušana. Gledao sam često kako igra sa komšijama; igrao je šah i badminton; recimo da badminton nikada nisam naučio… da se malo našalimo. Znao sam već kako idu figure kad sam zamolio da igram sa njim.

G.T: Koju ste šahovsku literaturu koristili?

Velemajstor Igor Miladinović: Sve što mi je tada bilo dostupno, recimo da nije bilo tada puno mogućnosti da se kupuju knjige, nismo baš bili prebogati uglavnom stare ruske knjige koje sam nalazio ili pozajmljivao, šahovske časopise, ruske sahovske biltene, Šahmati v SSSR,64, naš Šahovski glasnik, knjige završnica koje sam voleo -Keresa, Averbakha, Fajna. Prva knjiga koju sam radio i to sa majkom je bila Na potezu Boris Spaski. Proučavao sam je sa majkom- ja pogađao poteze na table, a ona plela i čitala i zaokruživala koliko bi poteza pogodio. Put ka majstorstvu recimo, Moj sistem, neke knjige sa taktikom ako se dobro sećam Šahovski publikum itd itd. Uglavnom sve što bih imao, što bi mi došlo pod ruku. Najviše je bilo ruskih knjiga, majka je pomalo znala ruski, recimo da sam čitao najviše rusku  literaturu

G.T: Koji Vam je bio prvi šahovski trener?

Velemajstor Igor Miladinović: Nezahvalno je pitanje jako – recimo da su mi otac ili majka ili moj dobar prijatelj tada prvokategornik pokojni Dragiša Stojanović… nakon toga pa sigurno da postoje dragi ljudi koji su mi pomagali s vremena na vreme, ne bih rizikovao da nekoga ne spomenem u mom Nišu. Recimo ovako- Dragoljub Mihajlović u tadašnjem pionirskom domu, veliki ljubitelj šaha, vrstan pedagog,veliki šahovski radnik,naučio sam dosta od Slavoljuba Marjanovića, Branimira Maksimovića, Željka Đukića, Aleksandra Davidovića i puno toga od Zorana Petronijevića, tada jake IM i nosioce ondašnjeg jakog prvoligaša Niškog Železničara

G.T: Koji su Vam bili rivali u Jugoslaviji na omladinskim šampionatima? Da li su oni ostali u šahu?

Velemajstor Igor Miladinović: Uh generacija sam sa Acom Kovačevićem, Brankom Tadićem, M Marković, Nedev, Tratar, Ivan Marković, Mladen Milenković… da svi su uglavnom ostali u šahu svi su danas velemajstori ili inter majstori zaista ne bih voleo da nekoga ne pomenem. Bilo je zaista dobrih ljudi i igrača; prerano nas je na žalost napustio Bata Kontić sa kojim sam podelio prvo mesto na šampionatu Jugoslavije u Beloj Crkvi do 16 godina; to je bio moj prvi šampionat ja jedva da sam imao 10 ili 11 godina.

G.T: Koja su Vam šahovska takmičenja ostala u najboljem sjećanju?

Velemajstor Igor Miladinović: Šahovska olimpijada u Moskvi 94 svakako, gde sam igrao sjajno. Omladinski šampionat sveta Calicut 93, Super turnir u Malmeu gde  sam pobedio ispred Lautera i Ivana Sokolova i Hansena, superturnir Invetsbanke, i naravno sve lige koje sam odigrao. Najdraže su mi uspomene iz omladinskih dana i svi šampionati Jugoslavije i Srbije

G.T: Kako se razvijala Vaša šahovska karijera posle osvajanja titule omladinskog šampiona svijeta?

Velemajstor Igor Miladinović: Pa prvih 5 ili 6 turnira nakon osvojene titule velemajstora sam napravio velemajstorske norme pobedio na zatvorenom turniru u Las Palmasu, pobedio u mečevima Bonju, Popovića, ušao u reprezentaciju, osvojio bronzanu medalju na olimpijadi u Moskvi sa 10 iz 13 i neverovatnim performansom.

G.T: Možete li da za čitaoce Šah-mat liste izaberete neku svoju omiljenu partiju (ili nekoliko partija) koja najbolje karakteriše Vaš stil igre?

Velemajstor Igor Miladinovic:  Recimo pobede protiv Azmaiparashvilija, Ivaniševića, Perunovića, Korneeva, Iordachescoua, Damljanovica, Ratkovića, Popova S,  sve belim figurama. Crnima recimo protiv Anagnostopulosa, Tiviakova, Psakhisa, Korneeva, Mihajla Stojanovića

Dimitrios Anagnostopoulos – Igor Miladinovic [B49]
GRE-chT Poros (3), 1998

1.e4 c5 2.Nf3 Nc6 3.d4 cxd4 4.Nxd4 Qc7 5.Nc3 e6 6.Be3 a6 7.Be2 Nf6 8.0–0 Bb4 9.Na4 Be7 10.c4 Nxe4 11.c5 0–0 12.Rc1 Rb8 13.g3 Kh8 14.Bf3 f5 15.Bxe4 fxe4 16.Qc2 e5 17.Nb3 d5 18.cxd6 Qxd6 19.Bc5 Qf6 20.Qe2 Bh3 21.Rfe1 Nd4 22.Nxd4 exd4 23.Bxe7 Qxe7 24.Qxe4 Qf7 25.f4 Qxa2 26.Qxd4 Rbd8 27.Qb4 Qd5 28.Rc2 Rfe8 29.Rce2

29…Re3! 30.Nc3 Qf3 31.Qc4

31…Rd2! 32.Qc5 Qg2+!!

0–1

Miladinovic,I (2518) – Hickl,J (2605) [B06]
Olympiad Bled SLO (12), 07.11.2002

1.d4 d6 2.e4 g6 3.Nc3 Bg7 4.Be3 a6 5.Qd2 b5 6.0–0–0 Bb7 7.f3 Nd7 8.h4 h5 9.Nh3 Rc8 10.Ng5 c5 11.Ne2 Qc7 12.Kb1 Ngf6 13.d5 Ne5 14.Nf4 Qb6 15.Qe1 a5 16.Bc1 b4

17.Nge6! Bh6 18.Ng5 Bg7

19.Nfe6! fxe6 20.Nxe6 Rg8 21.f4 Neg4 22.Bc4 Ba6 23.Bxa6 Qxa6 24.e5 Nd7 25.Qe4 Bh8 26.Rhf1 dxe5 27.d6 exd6 28.fxe5 Bxe5 29.Bg5 Nb6 30.b3 Qa8

31.Rxd6!! 1–0

Miladinovic,I (2526) – Azmaiparashvili,Z (2678) [B07]
11th Aosta Open Saint Vincent ITA (5), 12.02.2003

1.d4 d6 2.e4 Nf6 3.Nc3 g6 4.Be3 c6 5.Qd2 b5 6.f3 Nbd7 7.Nge2 Nb6 8.b3 Bg7 9.Bh6 Bxh6 10.Qxh6 e5 11.a4 b4 12.a5 Nbd7 13.Nd1 d5 14.exd5 Nxd5 15.Ne3 Nxe3 16.Qxe3 Qe7 17.dxe5 Qxe5 18.Qxe5+ Nxe5 19.0–0–0 0–0 20.h3 Be6 21.Nf4 Bf5 22.g4 Bd7 23.Bg2 Rae8 24.Rhe1 Bc8 25.Ne2 Nd7 26.f4 Nb8 27.Ng3 Rxe1 28.Rxe1 Rd8 29.Ne4 f5

30.Nd6! fxg4 31.Nxc8 Rxc8 32.Re7 c5 33.Rxa7 gxh3 34.Bd5+ Kf8 35.Rf7+ Ke8 36.Rxh7 Rd8 37.Bb7 Rd6 38.Rxh3 Kd8 39.Rd3 Rxd3 40.cxd3 Kc7 41.Be4 Nd7 42.Bxg6 Kb7 43.Be8 Nf8 44.Bb5 Ne6 45.f5 Nd4

46.f6! Nxb3+ 47.Kb2 Nd4 48.Bc4 1–0

Miladinovic,I (2611) – Chatalbashev,B (2554) [A45]
47th It Reggio Emilia ITA (8), 05.01.2005

1.d4 Nf6 2.Bg5 Ne4 3.h4 c5 4.dxc5 Na6 5.Qd4 Naxc5 6.Nc3 Nxc3 7.Qxc5 Ne4 8.Qd5 Nxg5 9.hxg5 Qb6 10.0–0–0 Qxf2 11.Rh3 e6 12.Qd2 Be7 13.Nf3 Qc5 14.e4 d6 15.e5 dxe5 16.Rh4 0–0 17.Bd3 h6 18.Rc4 Qd5 19.gxh6 g6 20.Qc3 b5

21.Bxg6! b4 22.Qe1 Qa5 23.Be4 Kh8 24.Bxa8 Ba6

25.Rd5! Qxa2 26.Qxe5+ f6 27.Qg3 Rg8 28.Rg4 Rc8

29.h7! 1–0

Miladinovic,Igor (2556) – Perunovic,Milos (2565) [A45]
Sampionat Srbije 2011 Kragujevac (13), 13.03.2011

1.d4 Nf6 2.Bg5 Ne4 3.Bf4 c5 4.f3 Nf6 5.d5 Nh5 6.Bg5 h6 7.Bh4 g5 8.Bf2 Bg7 9.c3 d6 10.e4 Nd7 11.Nd2 Ne5 12.g3 Bd7 13.a4 Nf6 14.h4 gxh4 15.Rxh4 Qc7 16.Nc4 Nxc4 17.Bxc4 e6 18.Ne2 exd5 19.exd5 h5 20.Qd3 0–0–0 21.b4 Rde8 22.bxc5 dxc5 23.d6 Qa5 24.Kf1 Re5 25.Ra2 Bf5 26.Qd1 Rd8 27.Rb2 Qc7 28.Rd2 Qc6 29.Nf4 Bh6 30.Bb5 Qb6 31.c4 Bf8 32.Nxh5 Nxh5 33.d7+ Kc7 34.g4 Ng7 35.Bg3 f6 36.Rd5 Qe6 37.Rh6 Bd6 38.Bxe5 Bxe5 39.Rxc5+ Kb6 40.Rc8 Rxc8

41.c5+! Kc7 42.gxf5 Nxf5

43.dxc8Q+ Qxc8 44.Rh7+ Kb8 45.Qd7 Qxd7 46.Rxd7 Kc8 47.Rh7 Nd4 48.Kg2 Kb8 49.Bc4 Nf5 50.Be6 Ne3+ 51.Kf2 1–0

Stojanovic,Mih (2493) – Miladinovic,I (2535) [D07]
TCh-SRB Premier 2017 Ruma SRB (8.6), 08.09.2017

1.d4 d5 2.c4 Nc6 3.Nc3 Nf6 4.Nf3 dxc4 5.e4 Bg4 6.Be3 e6 7.Bxc4 Bb4 8.Qd3 Bh5 9.a3 Bxc3+ 10.bxc3 Bg6 11.Nd2 Nxe4 12.Nxe4 Qh4 13.0–0 Qxe4 14.Qe2 0–0 15.Rac1 Ne7 16.Qb2 Nf5 17.Bd2 Nd6 18.Ba2 Qc6 19.Rfe1 Qb6 20.Qa1 Rad8 21.Re5 Qa6 22.h4 h5 23.Qb2 Nf5 24.Qb4 Rd6 25.Bc4 Qc6 26.g3 b6 27.Bf4 a5 28.Qb3 Qf3 29.Bg5 b5 30.Bf1

30…Nxd4! 31.Qb2 f6 32.Re3

32…Be4! 33.Rxf3 Nxf3+ 34.Kh1 fxg5 35.Qe2 Bc6 36.Bg2 gxh4 37.Qe3 h3 38.Bxh3 Rfd8 39.Kg2 e5 40.Qc5 Ne1+ 41.Kh2 Nd3 42.Qe3 Nxc1 43.Qxe5 Bd5 44.Qxh5 Nd3 45.Kg1 Ne1 46.f4 Rh6 47.Qg4 Nf3+ 48.Kf2 Nd2 0–1

Miladinovic,Igor (2532) – Ratkovic,Milovan (2411) [B13]
Prva liga Srbije 2019 Subotica (6), 27.08.2019

1.d4 d5 2.Bf4 c5 3.e3 cxd4 4.exd4 Nc6 5.c3 Nf6 6.Nf3 Bf5 7.Qb3 Na5 8.Qa4+ Bd7 9.Qc2 e6 10.Ne5 Be7 11.Nd2 Rc8 12.Ndf3 0–0 13.Bd3 Be8 14.Ng5 h6 15.h4 Nc4 16.Bxc4 dxc4 17.Ng4 g6 18.Nxh6+ Kg7 19.h5 Nd7 20.Nhxf7 Bxf7 21.Nxf7 Rxf7

22.Bh6+! Kh8 23.hxg6 Rf5 24.Qe4 Nf6

25.Bf8+! 1–0

G.T: Dugo ste živjeli u Grčkoj i igrali za Grčku na nekoliko olimpijada i evropskih prvenstava. Kakav je odnos prema šahistima u Grčkoj? Možete li da uporedite odnos prema šahu u Grčkoj i u Srbiji, odnosno Jugoslaviji?

Velemajstor Igor Miladinović: Verujem da je u Grckoj tih godina bilo puno bolje za šah i da je zahvaljujući pre svega gospodinu Makropulosu koji je dugo godina bio podpredsednik Fide i predsednik Šahovske federacije Grčke, šah doživeo veliki procvat. Generalno Grci su više vodili računa, ali i pomagali svojim najboljim igračima i puno ulagali u šah. Svi reprezentativci su imali  stipendije, svi koji su osvajali medalje su dobijali državni posao, praktično rešavali svoje životno pitanje itd itd. Da li trebam da nabrajam koliko je ljudi iz Grčke ušlo na najvažnija mesta u FIDE, koliko je organizatora, trenera, sudija u šahovskoj federaciji od tada pa do danas. Koliko je svetskih i evropskih prvenstava organizovano u Grčkoj. Mislim da ne bi trebalo upoređivati sa šahovskim savezima na ovim prostorima, vi to bolje znate a i vaši čitaoci. Prijatelj sam sa svim velemajstorima i imam puno prijatelja u Grčkoj i generalno svi današnji reprezentativci Grčke su mi dragi, sa svima sam se borio godinama, dobijao, gubio, pratio ih na turnire, nekima pomagao kao trener bio sekundant, bili su  mi dragi gosti u kući. Odrasli su uz Kotroniasa, Skembrisa, Grivasa i mene i postali sjajni momci i igrači. Sve najbolje imam da kažem u vezi Saveza Grčke i generalno ljudi koji se bave šahom. Žao mi je što nas je život odveo na različite strane i planiram da odem čim budem prestao sa radom u Emiratima, da posetim prijatelje u Grčkoj

G.T: Koji od domaćih šahista, mislim na Srbiju i Crnu Goru, su najperspektivniji?

Velemajstor Igor Miladinović: Izdvojio bih Ivića, Inđića, Budisavljevića i recimo Nenezića i Radovanovića. U Srbiji neka mi oproste oni stariji, ali govorimo o perspektivi i mladosti pre svega. U Crnoj Gori recimo da navijam za sve klince iz mog kluba Crnogorac, a druge nisam baš puno pratio otkad sam u Emiratima,  ali svakako da perspektivu treba tražiti u mladosti pre svega. Zaista je suludo pominjati najbolje crnogorske igrače trenutno, ja glasam za mladost i želju da rade i bore se i pronađu  svoje mesto pod Suncem. Crna Gora kao i Srbija ima odlične igrače i iskreno se nadam da će pomoći mladima da ubrzano napreduju. Po meni druge perspektive nema.

G.T: Godine 2015 ste zajedno sa velemajstorima Draganom Kosićem i Božidarom Ivanovićem držali vrlo uspješan šahovski kamp u hotelu Kapri u Igalu. Neki od tih šahista, učesnika tog kampa, su sada uspješni šahisti u šahovskim klubovima u Crnoj Gori. Šta mislite o šahovskim kampovima i da li planirate po završetku pandemije korone da održite šahovski kamp ponovo?

Velemajstor Igor Miladinović: Sa velikim zadovoljstvom pratim i radujem se svim uspesima klinaca iz mog šahovskog kluba Crnogorac kao i svim ostalim polaznicima kampa. Sa velikim zadovoljstvom bih ponovo posetio prijatelje u Crnoj Gori i naravno da bih se kao i uvek do sada odazvao i radio sa dečicom u Crnoj Gori

G.T: Zašto nema kod nas šahista sa rejtingom 2700+?

Velemajstor Igor Miladinović: Nemamo školu trenera,  nemamo dovoljno finansijske podrške, šah je postao biznis, mi smo jako daleko od svega toga trenutno..Sve se svodi na individualne pokušaje i mogućnosti, a bojim se da je to nedovoljno za iskorak ka 2700. Da bi se došlo do toga naši najperspektivniji igrači ne bi trebalo da brinu o tome šta će sutra jesti i na kom rapidu u Kačarevu će igrati da bi zaradili za život, kada finasije i ekonomija to dozvole i povede se računa o našim najboljim i najperspektivnijim  igračima kao i o drugim dobrim igračima, imaćemo i igrače od 2700. Kao i u svemu ostalom – koliko para toliko muzike; jedino je sigurno da nam talenta ne fali, igrači sami od sebe dolaze i prebacuju 2600 bez ičije pomoći

G.T: Ako dozvolite sada bi prešli na šahovska blic pitanja:

Pet najboljih šahista svih vremena?

Velemajstor Igor Miladinović: Fišer, Kasparov, Spaski, Karpov, i recimo Aljehin. Meni najdraži ne znači da su najbolji.

G.T: Pet najboljih šahista svih vremena sa prostora Jugoslavije?

Velemajstor Igor Miladinović: Recimo Gligorić, Ljubojević, Matulović, Ivkov, Sokolov Ivan, Parma, Hulak, Nikolić, Bonja, Velimirko, Cvitan,  Damljanović, Hulak, možda Kožul.  Malo više od 5, ali meni najdraži neki zbog rezultata neki po razumevanja šaha i ljubavi prema šahu i beskompromisnom stilu ili velikim pobedama neka mi oproste još poneki. Da, usput cenim sve naše najbolje velemajstore i reprezentativce sadašnje

G.T: Onlajn ili šah u živo (“za drvenom tablom”)

Velemajstor Igor Miladinović: Između video igre i drvene daske, a možda i zagrejane drvene stolice biram uvek drvo!

G.T: Najjača svjetska šahistkinja svih vremena?

Velemajstor Igor Miladinović: Judit Polgar

G.T: Najjača šahistkinja svih vremena sa prostora bivše Jugoslavije?

Velemajstor Igor Miladinović: Teško je tu odgovoriti; navešću Veru, Milunku, Alisu i Natašu

G.T: Omiljeni turnir?

Velemajstor Igor Miladinović: Investbanka nekada sa puno energije i relativno malo novca jedan od najboljih svetskih turnira

G.T: Omiljeni film?

Velemajstor Igor Miladinović: Recimo Scent Of The Woman sa Al Paćinom ili Miris žene. Fascinantno mi je da Al Paćino nije trepnuo u toku filma; ne zaboravimo igrao je slepog čoveka. Uloga za Oskara bez sumnje. Od domaćih  Lepa sela lepo gore najbolje oslikavaju  tragediju koja nas je sve zadesila

G.T: Omiljena šahovska knjiga?

Velemajstor Igor Miladinović: Teška odluka, na brzinu recimo Moj sistem, zatim Završnice od Keresa najviše volim i deo su mog života.

G.T: Da li više volite ekipna ili pojedinačna takmičenja?

Velemajstor Igor Miladinović: Sada ekipna jer mi nedostaju prijatelji, a to je prilika da ih sve odjednom vidim.

G.T: Koje ekipno takmičenje smatrate najzanimljivijim?

Velemajstor Igor Miladinović: Najzanimljivije su mi lige jer vidim sve prijatelje. Olimipijade su mi sa pozicije igrača preozbiljne, i najzahtevnije. Najgospodskije je recimo Kup šampiona

G.T: Koji Vam tempo igre najviše odgovara: klasičan, rapid ili blic?

Velemajstor Igor Miladinović: Sada rapid i blic. Dosadni su mi roboti koji se pripremaju po 20 sati i ako uletiš u analizu pukneš bez igre, a ako im slučajno skreneš ili se ne setiš varijante koju si nekada igrao izgube pa ih poremetiš u 20 poteza, jer ne mogu da smisle niti jedan potez sami. U rapidu i cugeru moraju ponešto i da smisle i brzo donesu odluke i može da se eksperimentiše.

G.T: Koji Vam je omiljeni odgovor na 1.e4? A koji na d4?

Velemajstor Igor Miladinović: 1….c5 I 1….d5 na d4

G.T: Koji su vam omiljeni šahovski sajtovi koje redovno pratite?

Velemajstor Igor Miladinović: chess 24 gledam partije uživo samo tamo i playchess na kome igram.

G.T: Da li imate neki hobi? Da li stignete osim šahom da se bavite još nečim?

Velemajstor Igor Miladinović: Čitam knjige, gledam puno filmova i serija na netflix ili amzon prime. Slušam muziku stalno. Imamo nedelje određene vrste muzike, recimo nedelja naše, pa nedelja italijanske muzike,  grčke, španske i tako redom

G.T: Koji su Vam šahovski planovi za ovu godinu?

Velemajstor Igor Miladinović: Samo da odigram ligu ja sam šahovski penzos, ne vidim sebe kao profesionalca više.

G.T: Kada dolazite u Srbiju ili Crnu Goru? Da li imate planiran dolazak ove godine?

Velemajstor Igor Miladinović: Iskreno se nadam što pre, nije do mene već do zakona ovde i potreba posla koji radim. Sve zavisi i od vakcinacije i bezbednosti pre svih moje porodice u Srbiji

G.T: Želja u šahovskom klubu ‘Herceg Novi 1949’ jeste da se organizuje veliki open turnir u Herceg Novom i da to postane tradicija (bilo je sličnih turnira prije petnaestak ili više godina). Da li bi doveli šahovske učenike na neki od turnira u Herceg Novom ili na šahovski kamp? Ili na turnire “Treća subota –Đenovići”, kada se poprave uslovi u vezi pandemije?

Velemajstor Igor Miladinović: U planu mi je bilo više puta do sada da dođemo kod Vas Gorane pre svega, a svakako da obožavam i Herceg Novi i Cetinje i generalno Crnu Goru. Doveo bih dečake sa zadovoljstvom naravno.

Goran Tomić: Zahvaljujem mnogo na vremenu kojeg ste odvojili za ovaj intervju. Želim Vam lično mnogo uspjeha i sreće u privatnom životu i šahu, kao i vašim učenicima u klubu Fujairah.

Velemajstor Igor Miladinović: Hvala Gorane i nije bilo lako sve ovo ispisati. Veliki pozdrav svima u Srbiji Crnoj Gori

Intervju urađen preko interneta 25.01.2021. godine

INTERVJU SA VELIMIROM REMETIĆEM


INTERVJU SA VELIMIROM REMETIĆEM

Gospodin Velimir Remetić je osnivač, vlasnik i trener Šahovskog kluba Trebinje. Od samog početka vidljiva je velika aktivnost, posebno mladih šahista.

Goran Tomić: Juče je održana svečanost u Šahovskom klubu Trebinje. Koji je bo povod?

Velimir Remetić: Proglasili smo pobjednike klupskog prvenstva za 2020, podjelili novogodišnje paketiće svim polaznicima Šahovske akademije Karpov, družili se sa roditeljima i još mnogo toga.

G.T: Kako ste uspostavili kontakt sa svjetskim šampionom Karpovom i kako je došlo do toga da osnuje Šahovsku akademiju u Trebinju?

Velimir Remetić: Uz pomoć velikog šahovskog radnika Miodraga Prijovića stupili smo u kontakt sa Karpovom. Poslije je sve išlo lagano.

Velimir Remetić sa Anatolijem Karpovom u poznatom vinskom podrumu „Petijević“.

G.T: Karpov Vam se juče i javio da bi čestitao pobjednicima?

Velimir Remetić:  Da, preko “skajpa“ nam je poželio uspjeh u radu, na veliko oduševljenje djece!

G.T: Da li je Karpov dao neke savjete mladim šahistima kada ste ga ugostili prošle godine?

Karpov i naše bogatsvo, polaznici Akademije

Velimir Remetić: Da, prije svega o ljubavi prema šahu kao i ulozi rada u šahovskom razvoju svakog pojedinca.

G.T:  Koji su najjači mladi šahisti u ŠK Trebinje i ko ih trenira? Da li imaju redovno treninge uživo ili preko interneta?

Velimir Remetić: Treneri su nacionalni treneri, Jagoda Vuković i moja malenkost. Koji su najači igrači? Na ovogodišnjem kadetskom prvenstvu RS Ivona Grubač je bila prvakinja u kategoriji do 10 godina, Dimitrije Vujević drugiplasirani do 12 godina, a Ateljević Danilo trećeplasirani do 8 godina. Imamo mi još nekoliko sjajnih igrača, koji će već ove godine pikazati koliko znaju.

Jagoda Vuković, nacionalni trener

G.T: Možete li da navedete aktivnosti ŠK Trebinje tokom 2020 godine, kada je većina takmičenja kod nas i u svijetu obustavljena zbog korone?

Velimir Remetić: Pored ove situacije prošla godina je bila ispunjena aktivnostima. Odigrano je Kadetsko prvenstvo RS u Gradu sunca sa preko 100 učesnika, memorijalni turnir ”Mirko Albijanić”, klupsko prvenstvo ŠK “ Trebinje i na šta sam posebno ponosan prvenstvo kadeta “Stara Hercegovina”. Još smo odigrali klupsko prvenstvo RS u banji Dvorovi.

G.T: Koliko znam Vi ste osnivač i vlasnik Šahovskog kluba Trebinje. Kada je klub osnovan? Gdje se nalaze prostorije kluba? Da li je to sada jedini šahovski klub u Trebinju (ako sam dobro informisan došlo je do gašenja ŠK Leotar, ali možda griješim)?

Velimir Remetić:  Oko ŠK “Leotar“ ste na žalost dobro informisani. Prostorije našeg kloba se nalaze u samom centru Trebinja, a osnovani smo 17. novembra 2018. godine.

 

Najbolji predsjednik kluba Radenko Drašković

G.T: Kakvo je stanje u šahu u Republici Srpskoj? Da li imate pomoć od Šahovske federacije za takmičenja? Koliko sarađujete sa drugim šahovskim organizatorima, šahovskim sudijama i funkcionerima?

Velimir Remetić: Koliko znam, prošle godine u ŠS RS su izvršene određene kadrovske promjene pa je barem što se tiče kadeta, stvorena odlična atmosfera za rad. Velike zasluge ima novoizabrani predsjednik Šahovskog saveza RS gospodin Aleksandar Kovač, kao i njegovi bliski saradnici Šipka, Stojanović i drugi

G.T: Koje šahiste u Republici Srpskoj i okruženju, na području bivše Jugoslavije, najviše cijenite? Da li sarađujete sa nekim šahistima iz Crne Gore?

Velimir Remetić: Dalibora Stojanovića i Milana Draška, koji je kum našeg kluba i velika podrška u radu sa djecom. Ova dva velemajstora su i predavači na našem šahovskom kampu, koji se održava u prekrasnom ambijentu na ušću rijeke Sušice u Trebišnjicu. Posebnu zahvalnost imam prema mom dragom drugu Prijović Miodragu. Do sada smo zajedno mnogo uradili, a akobogda uradićemo mnogo više na razvoju šaha u našoj regiji.

Kum ŠK Trebinje velemajstor Draško Milan

Šahovski kamp Trebinje

G.T: Možete li da kažete nešto o Vama, kako ste počeli da igrate šah i kako je tekao Vaš šahovski razvoj?

Velimir Remetić: Nisam nikad bio neki naročit šahista, ali volim šah i ljude koji su opčinjeni ovom predivnom i plemenitom igrom!

G.T: Možete li da navedete svjetske šahiste koje najviše cijenite? Sadašnje i prošle.

Velimir Remetić: Karpov,Fišer, Spaski. Od sadašnjih Danil Dubov!

G.T: Koje nekadašnje šahiste sa prostora bivše Jugoslavije najviše cijenite?

Velimir Remetić: Gligorić, Ljubojević , Planinc

G.T: Da se još kratko vratimo na ŠK Trebinje. Kakvi su Vam planovi takmičenja za 2021 godinu?

Velimir Remetić: Koliko nam budu dozvoli uslovi, planiramo organizovati 4 vekika open turnira u Gradu Sunca kod Trebinja, redovne klupske turnire u prostorijama kluba (nagradni brzopotezni turniri, simultanke sa istaknutim velemajstorima, šahovski kamp za kadete u ljeto ove godine na kome očekujemo goste iz Rusije), redovan rad akademije Anatolij Karpov kao i svakodnevne klupske aktivnosti.

G.T:  Da li planirate neke turnire na kojima bi šahisti ŠK Trebinje sticali dragocjena iskustva sa drugim jakim šahistima iz Bosne i Hercegovine, ali i  Crne Gore i Srbije? Nekada su bili tradicionalni turniri u Trebinju kao što je Božićni turnir, pa turnir za Petrovdan i drugi.

Velimir Remetić: Svakako, jer povezanost među klubovima regije donosi dobre rezultate, što je već potvrđeno kroz kadetska takmičenja “Stara Hercegovina”.

Goran Tomić: Zahvaljujem na odgovorima i želim mnogo uspjeha kako Vama lično, tako i Vašem šahovskom klubu Trebinje i mladim šahistima u narednom periodu.

Velimir Remetić: Hvala i vama !

Intervju je obavljen preko fejsbuka 17.januara 2021.godine.

INTERVJU SA DRAGANOM LAZIĆEM, PREDSJEDNIKOM ŠAHOVSKOG SAVEZA SRBIJE


INTERVJU SA DRAGANOM LAZIĆEM, PREDSJEDNIKOM ŠAHOVSKOG SAVEZA SRBIJE

Gospodin Dragan Lazić je tek nekoliko mjeseci predsjednik Šahovskog saveza Srbijе, a već su vidljive velike promjene u ŠS Srbije. Na zvaničnom sajtu redovno izlaze nova obavještenja. Zamolio sam gospodina Dragana Lazića za intervju za Šah –mat listu.

Goran Tomić: Prvo da Vas pozdravim i iznesem svoju impresiju da se u Šahovskom savezu Srbije ima jako mnogo dešavanja. Planirani turnir su održani, a usvojen je kalendar takmičenja za 2021 i promjene pravilnika o takmičenjima.  Možete li da kažete u kakvom ste stanju zatekli Šahovski savez Srbije kada ste u septembru izabrani za predsjednika?

Dragan Lazić: Od onih sam koji nikad svoj uspeh ne zasnivaju na kritici zatečenog stanja, međutim složenost situacije zahteva da šahovska javnost bude informisana. Ogromna je dubioza u finansijskom smislu a zatim u organizacionom. Može se reći da škripi na sve strane i da je potrebno mnogo vremena da Šahovski savez Srbije postane ugledna organizacija. Veliki problem je u tome što postojeći Statut onemogućava da u rukovodstvo Saveza uđu ljudi koji aktivno pomažu predsedniku u konsolidaciji Saveza. Čak ni jedno mesto u UO nije predviđeno za takve ljude, već su svi članovi delegirani „odozdo“ bez ikakvih obaveza prema krovnom savezu.

G.T: Dosta osoba iz mnogih komisija i odbora Šahovskog saveza Srbije i lično poznajem. Koliko ste zadovoljni radom komisija i odbora u proteklih nekoliko mjeseci? Planiraju li se kakve promjene?

Dragan Lazić: Vrlo sam nezadovoljan aktivnošću najvećeg broja komisija i odbora, uz samo dva ili tri izuzetka. Kada sam zatražio izveštaje o radu u prethodnom periodu, od 15 odbora i komisija dobio sam ukupno 3 odgovora, od čega su dva imala 3 do 5 rečenica a jedan odgovor predsednika odbora je bio da odbija da da izveštaj. Moje ambicije su mnogo veće. Želim oko sebe samo vredne ljude koji nisu u Savezu iz ličnih kalkulacija, i zato pripremam predlog restrukturiranja komisija i odbora, ne samo po personalnom sastavu. Ko ne misli da radi ne može da zauzima mesto onima koji žele da svojom aktivnošću pomognu u pravcu kojim smo krenuli.

G.T: Kakva je saradnja sa Ministarstvom sporta Srbije? Kolika će biti sredstva uplaćena od Ministarstva omladine i sporta Šahovskom savezu Srbije u 2021.godini?

Dragan Lazić: Tek poslednjih nedelja uspeli smo da uspostavimo potpuno međusobno poverenje jer je iskustvo Ministarstva sa ŠSS već nekoliko godina razočaravajuće. Za 2021. očekujemo dotacije u iznosu od 13 miliona dinara što je više nego što je Savez dobijao ranijih godina za nepunih 20%. Ali kada vam kažem da prošle godine Savez nije dobio od Ministarstva ni jedan jedini dinar zbog nenamenski trošenih sredstava u 2018. i 2019. godini kao i da sam morao da u prva tri meseca svog mandata nađem ukupno 6 miliona dinara da vratimo Ministarstvu neopravdana sredstva iz gore pomenutih godina onda vam je jasno da je Savez izgubio 17 miliona samo zbog aljkavosti, dezorganizovanosti, nestručnosti i neposvećenosti. Ali bolje da pređemo na lepše teme.

G.T: Da li ste zadovoljni saradnjom Šahovskog saveza Srbije i FIDE? Koja se međunarodna takmičenja planiraju? Da li imate neke planirane aktivnosti sa Evropskom šahovskom unijom?

Dragan Lazić: Već u prvom mesecu svog mandata uspostavio sam komunikaciju sa obe organizacije. Obavio sam video poziv sa predsednikom FIDE Dvorkovičem, nakon čega smo postigli dogovor oko reprograma postojećih obaveza ŠSS i tako načinili prvi korak ka finansijskoj konsolidaciji. Time smo stekli uslove za konkurisanje za međunarodna takmičenja i aktivnosti u tom pravcu tek predstoje. Sa ECU je takođe uspostavljen odličan odnos, osetio sam i njihovu veliku zainteresovanost da se stanje u ŠSS sanira. Izuzetno sam zadovoljan ovim prvim kontaktima i sa FIDE i sa ECU.

G.T: Da li imate saradnju sa šahovskim federacijama okolnih zemalja, sa područja bivše Jugoslavije?

Dragan Lazić: Za ova tri meseca u kojima sam rešavao gore pomenute probleme nije bilo prostora za ovu temu iako imam u planu da u što kraćem roku uspostavim komunikaciju i, nadam se, saradnju sa federacijama iz regiona, pa i malo šire. Verujem da će u mesecima koji slede doći i do prvih kontakata.

G.T: Kakva iskustva imate na funkciji generalnog sekretara Šahovskog saveza Srbije i Crne Gore, 2003 godine?

Dragan Lazić: Neke negativne stvari kojih se sećam iz tog vremena nažalost prepoznajem i sada u ŠSS. U izvršnim organima premalo je ljudi koji su spremni da rade, već i sada kao i tada imamo takoreći dve skupštine, jednu onu oficijelnu i drugu mini skupštinu u liku Upravnog odbora. Sada sam veći optimista nego u ono vreme jer sam na čelu Saveza i pokušaču da ojačam svoj tim i napravim ozbiljan rezultat. U ono vreme imao sam vrlo limitiran uticaj sa pozicije koju sam obavljao i konstelacije odnosa i personalnog sastava IO ŠSSCG.

G.T: Da se vratimo opet na situaciju u Šahovskom savezu Srbije. Uspješno ste organizovali šampionate Srbije za muškarce i žene u Vrnjačkoj banji. Da li je zadovoljni organizacijom i da li je sve išlo glatko?

Dragan Lazić: I pored mojih visokih standarda koje imam u profesionalnom smislu, celim Šampionatom sam prezadovoljan. Specifično je to što smo se  7 dana pre početka šampionata zarazili koronom prvo ja a posle 2 dana i v.d. generalnog sekretara Andrija Jorgić. Ne samo da smo bili onemogućeni da rukovodimo završnom fazom priprema i samim tokom šampionata već smo zbog ozbiljnosti upale pluća obojica završili u bolnici. Bio sam ne u dnevnom već u satnom kontaktu sa direktorom šampionata Marijanom Stričevićem i glavnim sudijom Nebojšom Baralićem. Kada napravite tim ozbiljnih, sposobnih i dobronamernih ljudi onda možete i iz bolničkog kreveta da organizujete, kako većina šahista tvrdi, najbolje organizovan šampionat Srbije u istoriji, odnosno od 2006.godine. Marijan Stričević i Nebojša Baralić zaslužuju sve čestitke jer su ispunili sve što smo zacrtali a i sami su davali inicijative tako da je krajnji rezultat fantastičan.

G.T: Kako funkcioniše saradnja sa sponzorima Šahovskog saveza Srbije? Koji su sve sponzori ŠS Srbije?

Sa vlasnikom Akademije Dositej Zoranom Jovanovićem

Sa Zoranom Jovanovićem

Dragan Lazić: Rad na sponzorskom pulu mora biti kontinuirana aktivnost. Godinama unazad praktično da sponzora nije bilo. Time se pravila „rupa“ u finansijama Saveza kojom se niko nije bavio. Zašto? Nije mi jasno. Ako se zna da sredstva Ministarstva ne pokrivaju 100% godišnje potrebe Saveza zašto se nije ozbiljno radilo na sponzorskim pulu ja ne razumem. Prvi i najveći doprinos dala nam je Akademija Dositej i njihova pomoć ima relativno još veći značaj jer je došla prvog dana po mom izboru. Zatim su se priključili hotel Fontana Vrnjačka Banja, Generali osiguranje i Resort Stara Planina. Posebno je značajan doprinos medijskog sponzora ALO media system sa izdanjima dnevne novine ALO i portal ALO.rs koji već mesecima ubedljivo najviše od svih medija pišu o šahu. Uz to daju i neograničen prostor za sve sponzore ŠSS. Sada nam se priključuju i RTV Studio B, zatim list Borba i drugi. I sve ovo za samo tri meseca.

G.T: Da li postoje neke stipendije za mlade šahiste?

Dragan Lazić: Zbog zatečene finansijske situacije Savez nije ni blizu sposoban za ovu temu. Naravno da se sa tim ne mirim. Videćemo da li će već u ovoj godini biti prostora da se uspostavi neki mehanizam finansijske podrške Saveza najboljim i najperspektivnijim šahistima.

G.T: Ženski šah u Srbiji izgleda sada u velikom usponu. Koji je razlog za to?

Dragan Lazić: Zadovoljstvo mi je ogromno zbog ove jako uspešne generacije mladih šahistkinja. Nisam siguran da imam odgovor na vaše pitanje ali jeste činjenica da osećam obavezu kao predsednik Saveza da tražim i nađem načine da im damo adekvatniju podršku. Vodim se rezonom da nema mnogo svrhe postojanje Saveza ako se ne bavimo i podrškom uspešnim i perspektivnim šahistima. Jer ne postoji  Savez zbog samog sebe.

G.T: U Šahovskom savezu Srbije je veći broj jako cijenjenih organizatora takmičenja, kao i šahovskih sudija. Poznati šahovski sudija Nebojša Baralić je čak sudio na Turniru kandidata prošle godine. Da li planirate nastavak angažovanja šahovskih sudija na međunarodnim takmičenjima u inostranstvu?

Dragan Lazić: ŠSS će, u meri u kojoj ima uticaj, uvek podržavati kako naše šahiste tako i sudije. Možemo se ponositi kada neki naš sudija dobije priznanje da sudi najprestižnija međunarodna takmičenja.

G.T: Koja su najvažnija takmičenja koja planirate ove godine da održite?

Dragan Lazić: To su svakako kadetski festival koji zbog korone nije prošle godine održan, zatim prva ženska i muška liga, seniorski šampionat, omladinski šampionat.

G.T: U kalendaru takmičenja za 2021, pored ligaških postoje i pojedinačna i ekipna takmičenja osnovnih škola. Koliko se očekuje ekipa i šahista? Da li se planira učešće najboljih školskih ekipa i na međunarodnim takmičenjima kao što je „Bijeli top“ u Rusiji?

Dragan Lazić: Nemam u ovom momentu dovoljno informacija, upravo od nadležne komisije očekujem aktivan odnos u sprovođenju svih aktivnosti iz oblasti šaha u školama. Samo daljim širenjem baze možemo očekivati nove mlade šampione i obezbediti svetlu budućnost srpskog šaha.

G.T: Iduće godine se planira šahovska olimpijada. Da li se planiraju neki kampovi za pripreme reprezentacije?

Dragan Lazić: Mi smo već postigli sponzorski odnos sa resortom Stara planina i to će biti do daljnjeg baza za pripreme reprezentacije kako za Evropsko prvenstvo ove godine tako i za Olimpijadu naredne godine. Postavićemo visok standard tako da pripreme budu kvalitetnije nego mnogo godina unazad.

G.T: Da li se pored ovih takmičenja u kalendaru planiraju i neka onlajn takmičenja?

Dragan Lazić: Neke stvari ćemo planirati i realizovati u hodu. Izašli smo iz teške godine, bavili se mučnim i teškim pitanjima, nadam se da ćemo u mesecima pred nama moći više vremena da posvetimo šahovskim temama. Za sada u kalendaru nemamo onlajn takmičenje.

G.T: U Srbiji su se pojavila nova generacija mladih jakih šahista kojima bi vjerovatno bila korista pomoć jakih stranih trenera. Da li je moguće angažovanje nekog jakog šahovskog trenera za pripremu mladih šahista i reprezentacije?

Dragan Lazić: Tokom godine, u zavisnosti od dalje konsolidacije finansija i reorganizacije administrativnog sektora, nadam se da će se stvoriti dovoljan prostor da najbolji mladi igrači dobiju bolju stručnu podršku nego do sada. Od onih sam koji mere sopstvene reči kada su obećanja u pitanju, želim da pokažem rezultate. Moj angažman biće ogroman, to nema sumnje.

G.T: Kakav je status šaha u školama u Srbiji. Da li je izborni predmet ili sekcija? Postoje li udžbenici? Od kojeg razreda učenici mogu da se bave šahom u školama?

Dragan Lazić: Status šaha u školama je slabiji nego pre par godina, jednostavno kao i sve drugo i u ovoj oblasti napravljeno je par koraka unazad. Ko je kriv ne znam. Gde je uloga resorne komisije nisam stigao da izanaliziram. Zato tražim da na čelu svih odbora i komisija budu ljudi koji su spremni da rade. Šah više nije izborni predmet ali se igraju školska takmičenja od nivoa škola do nivoa republike Srbije. Neke prilike su nažalost propuštene.

G.T: Možete li da kažete kako ste vi počeli da igrate šah? Koji su Vam bili prvi učitelji i prvi šahovski uzori?

Dragan Lazić: Rođen sam i živim u Sremskoj Mitrovici. Šah sam naučio od oca kada sam imao 6 godina. Kao mirnom detetu, koje je volelo matematiku, šah mi se, prirodno, svideo. Moja škola Slobodan Bajić Paja imala je u to vreme izuzetno uspešnu generaciju dece i bila je ekipni prvak Vojvodine. Najveći pojedinačno domet mi je bio pobeda na pionirskom prvenstvu Srema u 6.razredu. Više puta sam se plasirao na pionirsko i omladinsko prvenstvo Vojvodine, dalje od toga ne. Uzor mi je bio Fišer jer je on tih godina bio ubedljivo najuspešniji a i najzanimljiviji svetski šahista.

G.T: U kojim šahovskim klubovima ste igrali? Neke ste šahovske klubove i osnovali i imali su dosta uspjeha na takmičenjima. Možete li da navedete najveće uspehe?

Dragan Lazić: Titulu MK osvojio sam u omladinskim danima, tada sam nastupao za lokalne klubove u Sremskoj Mitrovici, prvo za 27.Septembar a kasnije za Srem, dok su nastupali u 1.Vojvođanskoj ligi. Dao sam prednost školovanju pa sam šah igrao samo kada su mi obaveze dozvoljavale. Najveći seniorski uspeh mi je titula seniorskog prvaka Sremske Mitrovice 1998.godine. Što se tiče klubova koje sam vodio, treba pomenuti pre svega ŠK Srem na čijem čelu sam bio od 2000. do 2009. godine. U tom periodu ženska ekipa je više godina bila redovan prvoligaš sa plasmanima oko sredine tabele, najveći uspeh je 3.mesto na finalnom turniru kupa Srbije i Crne gore. Muška ekipa je nekoliko godina bila učesnik 2.lige Srbije i Crne Gore. Pre tačno dve godine vratio mi se šahovski entuzijazam i osnovao sam šahovski klub Sirmium, takođe u S. Mitrovici. Razvili smo rad sa decom i formirali žensku i mušku ekipu u kojoj i ja sa uspehom nastupam. Ženska ekipa je u prvoj sezoni izborila plasman iz 2.lige u 1.ligu Srbije, u kojoj smo uspešno nastupali prošle godine i osvojili 7.mesto. Ove sezone podići ćemo ambicije.

Muška ekipa ŠK Sirmium, pre jednog od mečeva, u ime kluba pozdravljam goste

ŠK Sirmium, večera na 1. ligi Srbije 2020,
Igračice, uprava i sponzor

G.T: Da li imate vremena da i sami još igrate šah na raznim takmičenjima ili samo preko interneta?

Sa jednog od mnogobrojnih porodičnih putovanja, sa sinom Vladimirom na Kamp Nou

Dragan Lazić: Ne pamtim kada sam odigrao open turnir, sve do novembra prošle godine kada sam igrao na trodnevnom turniru sa 5 kola u Novom Sadu. Pokupio sam još 4 seniora iz mog kluba i otišli smo u Novi sad da malo igramo. Valjda iz velike želje posle ogromne pauze, zablistao sam i ostvario plasman od 5.do 9.mesta među pedesetak učesnika, bez poraza i zaradio preko 50 rejting poena. Ali ko zna kada će biti nova prilika. Zbog brojnih poslovnih obaveza zaista je teško odvojiti vreme za višednevne turnire. A tu je i porodica. U vreme onog prvog talasa korone igrao sam onlajn blic turnire bukvalno svako veče i u toj kategoriji sam realno mnogo napredovao. Inače brzopotezni šah nikad nije bio moja najjača strana.

G.T: Možete li nekoliko svojih partija da predstavite čitaocima Šah-mat liste?

Dragan Lazić:

Andrić,N (mk) – Lazić Dragan (I) [B76]
09.04.1989

1.e4 c5 2.Nc3 Nc6 3.Nf3 d6 4.d4 cxd4 5.Nxd4 g6 6.Be3 Bg7 7.Qd2 Nf6 8.f3 0–0 9.h4 h5 10.0–0–0 a6 11.Nxc6 bxc6 12.e5 Ne8 13.exd6 exd6 14.Bh6 d5 15.Bd3 Qa5 16.Bxg7 Kxg7 17.Qg5 Qb4 18.Rde1 Rb8 19.Nd1 Nf6 20.g4 Rh8 21.a3 Qd6 22.Ne3 c5 23.Nf5+ Bxf5 24.gxf5 c4 25.Rhg1 cxd3 26.fxg6 Rhg8 27.cxd3 Qc5+ 28.Kb1

28…Rxb2+ 0–1

 

Ilve Rubene – Lazić Dragan [A07]
Liga, Novi Bečej, 14.06.1989

1.Nf3 d5 2.g3 e6 3.Bg2 Nf6 4.d3 Be7 5.0–0 b6 6.b3 Bb7 7.Bb2 0–0 8.Nbd2 c5 9.Re1 Nc6 10.e4 dxe4 11.dxe4 Qc7 12.e5 Nd7 13.a3 Rfd8 14.c4 Nf8 15.Qc2 Ng6 16.h4 h5 17.Ne4 Nd4 18.Nxd4 cxd4 19.f4 Bc5 20.Qd1 d3+ 21.Kh2 Rd7 22.Qxh5 Rad8 23.Nd2 Ne7 24.b4 Bf2 25.Rf1 Be3 26.Rad1

26… Bxg2 27.Kxg2 Nf5 ½–½

IM Nikolić Živoslav – Lazić Dragan [C42]
Open, Sremska Mitrovica, 21.09.1990

1.e4 e5 2.Nf3 Nf6 3.Nxe5 d6 4.Nc4 Nxe4 5.Nc3 Nf6 6.d4 d5 7.Ne5 Be7 8.Bd3 0–0 9.0–0 Be6 10.Ne2 c5 11.c3 Nc6 12.Nxc6 bxc6 13.Qa4 c4 14.Bb1 Qc7 15.h3 a5 16.b3 cxb3 17.axb3 c5 18.Bf4 Qd7 19.dxc5 Qxa4 20.bxa4 Bxc5 21.Nd4 Bd7 22.Nb5 Bb6 23.Bd3 Rfc8 24.Rac1 Be6 25.Be5 Nd7 26.Bd4 Nc5 27.Bc2 Rc6 28.Be3 Nd7 29.Nd4 Rcc8 30.Rfe1 Nf8 31.Bd3 Bd7 32.Nb5 Bxe3 33.Rxe3 Ne6 34.Bf5 g6 35.Bxe6 Bxe6 36.Rd3

36…Rc4 37.Rd4 Rac8 38.Rcd1 R4c5 39.Kf1 Bd7 40.Rxd5 Bxb5+ ½–½

Lazić Dragan – IM Panbukchian Valentin (BUL)
Open, Sremska Mitrovica,, 22.09.1990 

1.d4 Nf6 2.Nf3 e6 3.c4 b6 4.Nc3 Bb7 5.a3 d5 6.Bg5 Be7 7.e3 0–0 8.Bxf6 Bxf6 9.cxd5 exd5 10.Be2 Re8 11.0–0 Nd7 12.Rc1 a6 13.b4 Qe7 14.Qb3 Qd6 15.Ne1 Be7 16.Bf3 Nf6 17.Nd3 Bf8 18.Rc2 Rad8 19.Rfc1 Qe6 20.Ne2 Bd6 21.Ne5 g5 22.Ng3 Rc8 23.Nc6 Kg7 24.Qd3 Ne4 25.Bxe4 dxe4 26.Qc4 Qxc4 27.Rxc4 Kg6

28.Ne5+ Bxe5 29.dxe5 Rxe5 30.Rxc7 Rxc7 31.Rxc7 Bd5 32.Ne2 f5 33.Rd7 Bc4 34.Nd4 Rd5 35.Rc7 b5 36.Rc6+ Kh5 37.Rxa6 f4 38.Rf6 Rd8 39.h3 Ra8 40.exf4 Rxa3 41.g4+

1–0

Evo i jedna brzopotezna iz doba korone, onlajn, lichess

miodrags (1975) – Lazić Dragan (Drlazic) (2013) [B23]
Blitz:3’+2, 30.03.2020, lichess

 1.e4 c5 2.Nc3 e6 3.d3 Nc6 4.Be3 a6 5.g3 b5 6.Bg2 Bb7 7.Qd2 d6 8.Nge2 Qc7 9.0–0 Be7 10.h4 Ne5 11.f3 f5 12.Kh2 Nf6 13.Bg5 h6 14.Bxf6 Bxf6 15.d4 Nc4 16.Qf4 g5 17.Qc1 cxd4 18.Nd1 gxh4 19.gxh4 d5+ 20.f4 dxe4 21.c3 d3 22.Ng3 Bxh4 23.Nh5 0–0–0 24.b3 Rhg8 25.bxc4

25… Rxg2+ 26.Kxg2 e3+ 27.Kh3 d2 28.Qc2 e2 29.Ne3 e1Q 30.Rfxe1 dxe1Q 31.Rxe1 Bxe1 32.cxb5 Bf3 33.Ng3 Qxf4 34.Nef1 Rd2 35.Nxd2 Qxg3# 0–1

G.T: Koje svjetske šahiste najviše cijenite?

Dragan Lazić: Karlsen je neprikosnoven, mada mogu reći da sam Anandov fan u poslednje 2 decenije. Zatim tu su sigurno Karuana, Morozevič,Nakamura, pa Nepomnjašnji, Griščuk

G.T: Možete li da navedete deset svjetskih šahista koje smatrate najboljim u istoriji?

Dragan Lazić: Fišer, Kasparov, Aljehin, Karlsen, Talj, Kapablanka, Botvinik, Lasker, Morfi, Karpov

G.T: Kako bi izgledala lista od 5 najboljih šahista iz bivše Jugoslavije?

Sa velemajstorom Matanovićem, sa obeležavanja 80.rođendana, u sali Mašinskog fakulteta u BG

Dragan Lazić: Od kada sam lično imao priliku da pratim to je bila ona sjajna generacija Ljubojević, Kovačević, Velimirović, Hulak, Ivanović, pa posle Nikolić i Sokolov. Gligorić, Matanović i Ivkov su ranije bili u zenitu. Evo to je 10 najboljih, teško bih skratio na 5.

Goran Tomić: Zahvaljujem mnogo na odgovorima. Želim Vam uspješnu ovu godinu, kako privatno, tako i kao predsjednika Šahovskog saveza Srbije.

Intervju obavljen preko e-maila 17. januara 2021. godine

INTERVJU SA IM BLAŽOM KALEZIĆEM


INTERVJU SA IM BLAŽOM KALEZIĆEM

Prošla šahovska godina je bila specifična. Pandemija korone je prilično uticala na mnoga takmičenja, ali srećom, ona glavna su kod nas organizovana i odigrana.

Internacionalni majstor Blažo Kalezić je imao vrlo uspješnu prošlu godinu, kako i u šahu „za drvenom tablom“, tako i na takmičenjima preko interneta. Na šampionatu Crne Gore po drugi put je uspio da osvoji pobjednički pehar.

Goran Tomić: Zašto je nastala ’pauza’ od 21 godinu između ove dvije šampionske titule?

IM Blažo Kalezić: Prvu titulu seniorskog šampiona CG sam osvojio 99-e godine na švajcarcu sa oko 70 takmičara. To mi je bilo tada već treće prvenstvo, jer je debitantski nastup bio 93-e u Podgorici kada je pobijedio FM Mladen Krstić a drugi nastup 98-e u Kolašinu kada je pobijedio IM Zdravko Vuković. Počev od 2000-e godine kada sam na šampionatu Jugoslavije u Subotici pobijedio 5 izuzetno jakih velemajstora i 2001-e kada sam na turniru u Bukureštu osvojio bal za velemajstora, počela su u meni da se javljaju kolebanja da li je ispravno otisnuti se na put šahovskog profesionalca. Jedan od bitnijih razloga je bio što sam za Olimpijadu 2000-e koja se održala u Istanbulu, bio prvo na širem spisku od 12 igrača koji su trebali da predstavljaju Jugoslaviju. Ostao sam i na užem od 8 igrača, a čak je odustao izuzetno jaki VM Miroslav Marković. Tada je trebalo izabrati 6 igrača a ja sam po svim kriterijumima i rezultatima trebao tada predstavljati Jugoslaviju. Proradili su razni lobiji, a mene čak nisu podržali ni naši ljudi u odborima tako da sam ja bio taj sedmi prekobrojni . U periodu od 99-2002-e sam izuzetno uspješno nastupao za italijanski klub Palermo a jednu sezonu slabije za Termoli. Kako sam upisao tada studije prava nijesam želio da radim nešto površno. Tada sam imao izuzetnu saradnju kluba Palermo sa jednim od glavnih ljudi Đulijano D Eredita, dobijao po pola godine dozvolu boravka, čak mi je nuđeno italijansko državljanstvo. Prevagnuli su motivi da završim studije prava i da se dokazujem u Crnoj Gori, pa sam se zahvalio na saradnji, a preporučio velemajstora Milana Draška. Što se tiče šampionata, nekoliko puta sam bio u ozbiljnoj šansi za prvaka, ali bih u zadnjim metrima poklekao. Neki od glavnih razloga što sam nekoliko šampionata žrtvovao da bih imao sigurniji plasman u prvih 5 i bio član reprezentacije CG. Moje mjesto je godinama najkritičnije u reprezentaciji, jer je izuzetno teško kada na listi imate 6 velemajstora i 15-ak intermajstora,  a treba izabrati 5 igrača. Počev od 2007-e kada sam se zaposlio, većinu takmičenja koja su se održala u CG-i sam odigrao putujući sa posla direktno na partiju. Kako sam ograničen godišnjim odmorom i slobodnim danima, tako sam morao da ih čuvam za nastupe po inostranstvu i za reprezentaciju. Ovaj poslednji nastup sam prelomio iako se igralo u Podgorici, uzeo odmor dao sve od sebe i čini mi se zasluženo ga osvojio sa 6 pobjeda i 3 remija i čak poenom prednosti.

G.T: Pratio sam šampionat i činilo mi se da igrate vrlo lako, i moram da priznam da sam uživao gledajući Vaše partije. Koje su pobjede bile ključne koje su odlučile titulu?

IM Blažo Kalezić: U poslednje vrijeme sam počeo da igram direktno na protivnika i biram otvaranja koja bi mogla da mi pruže šansu na pobjedu, tako da sam primijenio riskantiji pristup partijama. Pored standardne francuske, ponekad skandinavske odbrane, igrao sam nekoliko partija Karokan i sicilijanku. Ključne pobjede su bile  u petom kolu protiv višestrukog i dominantnog velemajstora Nikole Đukića, kome je to bio prvi poraz na šampionatima poslije čak 4 godine! Zatim u sedmom kolu protiv FM Jovana Milovića koji je bio u seriji od 4 pobjede, i u osmom kolu protiv VM Nebojše Nikčevića koji je bio u seriji od čak 5 pobjeda, i ta partija je odlučila pobjednika prvenstva.

Goran Tomić: Igrali ste odlično i na Kupu i Premijer ligi. Tu ste osvojili ekipne zlatne medalje. Koji su Vam bili najopasniji protivnici na Kupu, a koji na Premijer ligi? Koji su mečevi odlučili pobjednika?

IM Blažo Kalezić: Na Kupu sam doživjeo jedini poraz u 2020-oj, kada sam odbio remi iskusnom FM-u Momu Raičeviću. Odigrao sam samo jedan neoprezan potez u otvaranju, a on je odigrao je vrlo nadahnuto, nije mi dao nijednu šansu za preokret. U derbi mečevima protiv “Elektroprivrede“ sam u burnoj partiji uspjeo da savladam FM Milovića, a protiv ekipe “’Crnogorac“ sam sa FM  Aleksandrom Tomićem pred kraj meča birao sigurniji nastavak i remizirao da ekipa osvoji pehar. Sa ukupno 3 pobjede, porazom i remijem sam imao solidan nastup. Na Premijer ligi smo voljom žrijeba imali u prva 2 kola derbije sa “Elektroprivredom“ i “Crnogorcem“. Kako smo pobijedili u oba derbija, nekako sam se više usresredio na funkciju vozača u ekipi J i da ne pokvarim nešto, tako da sam ligu završio sa 4 pobjede i 5 remija.

G.T: Kako se pripremate za partiju? Da li imate pripremu za protivnika koristeći bazu partija? Ili imate neki drugi način pripreme?

IM Blažo Kalezić: Kada imam više vremena za Berger turnire, volim da pronađem varijante koje bi bile neugodne za protivnika, naravno, Chesbase je neizostavan. Nekada, kada vidite da protivnik igra sve i svašta kao npr. Ivančuk , najbolji način pripreme je da se dobro naspavate, odmorite i budete spremni za bespoštednu borbu.

G.T: Imali ste još nekoliko zapaženih rezultata prošle godine. Koje smatrate najvažnijim?

IM Blažo Kalezić: Bila su 2 turnira u našem klubu Budućnost, jedan brzopotezni koji se rejtingovao i po prvi put u CG-i u Fišerovom šahu i na oba sam pobijedio. U februaru sam uspjeo da trijumfujem na po mnogima najjačem ikada održanom rapidu u Dubroviku, koji je okupio 112 igrača sa 7 velemajstora. To su sve bili turniri po bržem tempu, jer smo zbog pandemije spriječeni da igramo klasični šah.

Dio pehara u mojem stanu u Siti kvartu

G.T: Imate izuzetne rezultate i u brzom tempu igre. Šta mislite zašto? Da li se tu radi o bržem računanju od Vaših protivnika, ili o nečem drugom?

IM Blažo Kalezić: Valjda, kako sam spriječen zbog zauzetosti sa poslom da igram turnire po dužem tempu, prosto se uželim vikendima šaha na raznim rapidima i cugerima. Tu ima dosta i vježbe sa drugarima kada se daje često vremenska fora pa sam vjerovatno zbog toga spreman da igram i u teškim situacijama sa vrlo malo vremena. Uspjeo sam od 14 Brzopoteznih prvenstava CG-e koje sam igrao, da ih osvojim čak 8 puta. Izuzetno mi je drago što sam igrao Brzopotezno EP u Skoplju 2018-e. Čak sam u pretposlednjem kolu igrao protiv  VM Artemijeva 2812 praktično za titulu, jer sam bio u naletu sa 7 ipo iz poslednjih 8 partija. Porazom od njega pao sam na diobu od 8-13-og, završio kao 12-i.

Sa Vladislavom Artemievim

G.T: Možete li da predstavite nekoliko partija čitaocima Šah-mat liste?

IM Blažo Kalezić: Drage su mi partije sa već pomenutog prvenstva Jugoslavije 2000-e, sa VM Velimirovićem i VM Marjanovićem obije crnim figurama. Sa Velimirovićem po završetku partije se desio jedan od najdražih trenutaka u karijeri. Kada se završila, (a inače sam u njoj žrtvovao damu) publika u sali je ustala i pola minuta aplaudirala…

Velimirovic,Dragoljub (2558) – Kalezic,Blazo (2403) [B01]
Sampionat Jugoslavije 2000 Subotica (8), 25.03.2000

1.e4 d5 2.exd5 Nf6 3.c4 e6 4.dxe6 Bxe6 5.d4 Bb4+ 6.Nc3 Ne4 7.Qc2 Qxd4 8.Nf3 Qf6 9.Bd3 Nxc3 10.0–0 Nc6 11.Bg5 Qxf3!!

12.gxf3 Nd4 13.bxc3 Nxc2 14.Bxc2 Be7 15.Bxe7 Kxe7 16.Be4 Rab8 17.Rfe1 Kf6 18.Bd5 Bf5 19.a4 Rhd8 20.a5 Rd6 21.f4 g6 22.Kg2 h5 23.h4 c6 24.Bf3 a6 25.Re3 Rbd8 26.Rae1 R8d7 27.Re8 Be6 28.c5 Rd3 29.Re3 Rd2 30.Re2 Rxe2 31.Bxe2

31…Rd2 32.Bf3 Rc2 33.Rb8 Rxc3 34.Rxb7 Rxc5 35.Rb6 Rxa5 36.Rxc6 Ra4 37.Kg3 Ra3 38.Kg2 Kf5 39.Be2 Bd5+ 0–1

 

Marjanovic,Slavoljub (2524) – Kalezic,Blazo (2403) [D43]
Sampionat Jugoslavije 2000 Subotica (12), 30.03.2000

1.c4 e6 2.Nc3 d5 3.d4 c6 4.Qb3 dxc4 5.Qxc4 Nf6 6.Nf3 b5 7.Qb3 Nbd7 8.Bg5 Be7 9.Rc1 0–0 10.g3 Ba6 11.Bg2 Rc8 12.a3 c5 13.Rd1 b4 14.Na4 Qa5 15.axb4 cxb4 16.Ra1 Bc4 17.Qd1 Qb5 18.b3 Bd5 19.Bxf6 Nxf6 20.0–0 Rfd8 21.e3 Bd6 22.Nd2 Bxg2 23.Kxg2 e5 24.Nc4 Bb8 25.Ra2 exd4 26.exd4 h5 27.Re1 h4 28.gxh4 Qf5 29.Ne5 Bxe5 30.Rxe5

30…Qxe5! 31.dxe5 Rxd1 32.exf6 gxf6 33.Re2 Rd4 34.Re7 Rc2 35.Rxa7 Rf4 36.Kg3 Rcxf2 37.Nc5

37… f5 38.h5 R4f3+ 39.Kh4 Rg2 40.Ra8+ Kh7 0–1

Kada sam uključio TV, primijetio sam da je gost u studiju VM Marjanović kojega sam par sati ranije savladao. Kada ga je voditelj pitao kako ste igrali danas? Izuzetno korektni Marjanović je rekao da je naletio na raspoloženog majstora Kalezića iz Crne Gore koji mu nije dao nikakvu šansu.

Takođe, ima jedna interesantna partija sa moldavskim igračem Hamitevičijem, igrala se na PE 2015-e u Rejkjaviku. Kako je njihova reprezentacija do 6-og kola igrala u sastavu sa 4 igrača, ja sam se spremao sa crnima za određenog protivnika. Tek poslije ručka, nekih pola sata prije početka partije pogledao sam pojedinačne parove i neprijatno se iznenadio kada sam vidjeo potpuno neočekivanog protivnika. Tada sam odlučio da se odmorih tih 15-ak minuta, primijenim staru verziju Benonija sa c5 i e5 pa šta bude . Čak je partija ispala i mnogo bolja nego kada se detaljno pripremam…

Hamitevici,V (2430) – Kalezic,B (2440) [A44]
20th European Teams Reykjavik ISL (5.12), 17.11.2015

1.d4 c5 2.d5 e5 3.e4 d6 4.Nc3 Be7 5.Nf3 Nf6 6.Bb5+ Nbd7 7.a4 a6 8.Bd3 b6 9.Nd2 0–0 10.g3 Ne8 11.h4 g6 12.h5 Ng7 13.Be2 gxh5 14.Nc4 f5 15.exf5 Nf6 16.Bh6 Bxf5 17.Ne3 Bg6 18.f4 exf4 19.gxf4 Nfe8 20.Kd2 Bf6 21.Qg1 Bd4 22.Bxh5 Nxh5 23.Rxh5 Ng7 24.Rh3 Qd7 25.Qg2 Rae8 26.Ncd1 Rf7 27.c3 Bf6 28.Bxg7 Bxg7 29.Rh4 b5 30.axb5 Qxb5 31.f5

31…Rxf5! 32.Nxf5 Bxf5 33.Qf3 Bg6 34.Rh2 Qb3 35.Re2 Rf8 36.Qg2 Qc4 37.Ne3 Bh6 38.Ke1 Qh4+ 39.Kd1 Bxe3 40.Rxe3

40…Rf2 0–1

G.T: Da se vratimo na Vaše početke bavljenja šahom. Kako je do toga došlo? Ko Vam je bio prvi trener i kako ste naučili da igrate šah?

IM Blažo Kalezić: Sada ide ona priča da sam naučio gledajući oca i strica kako igraju, ali kod mene se to 100% desilo J. Imao sam oko 6 godina i uočio poslije par dana da stric igra skakačem po dijagonali i to ukazao. Rodbini je to bilo interesantno, pa me je tata poveo u nekadašnji Dom JNA u sekciju šaha koju je vodio naš jaki IM Boro Miljanić, tako da kada ga sretnem, oslovljavam sa Prvi učitelju ..

Poslije sam sa školom Radojica Perović i našim trenerom Vladimirom Radomanom, osvajali opštinska, republička i jednom čak i Jugoslovensko prvenstvo osnovnih škola! Kao i u osnovnoj školi, tako sam predvodio i omladinsku ekipu Budućnost na prvoj tabli na jugoslovenskim ligama igrajući sa (sada poznatim velemajstorima) Ivaniševićem, Šolakom, Vučkovićem, Papom i drugima sa velikim procentom dobijenih partija. Jedini poraz od cca 30 partija sam doživio od Vučkovića kada nam je trener FM Dabetić rekao da igramo oštrije na visoku pobjedu, jer smo imali svakako medalju, a postojala je mogućnost da budemo prvaci Jugoslavije.  Najviše sam napredovao u udruženju Mat kod (zajedničkog ) trenera IM Zdravka Vukovića, a ono je funkcionisalo do 99-e godine. Angelina i Zdravko Vuković su mi puno pomogli oko nastupa za “Palermo“.

G.T: Koji su Vam bili glavni rivali u toj ranoj šahovskoj fazi? Da li se družite još sa tim šahistima? Da li su i oni ostali u šahu?

IM Blažo Kalezić: U pionirskim danima glavni konkurent mi je bio Dragan Bulatović koji sada igra za Prosvjetu i u tom periodu je bio dominantan. U omladinskim danima je počeo da se probija Nikola Đukić koji je mlađi skoro 5 godina od mene. Dragan se posvetio drugim stvarima, a imao je strašan potencijal za šah. Prije par godina sam ga preporučio za trenera Škole šaha Dijagonale a povremeno nastupa. O Nikoli je suvišno trošiti riječi…

G.T: Završili ste studije prava i to je, koliko znam, Vaša profesija. Ipak, da li se razmišljali da postanete šahovski profesionalac?

IM Blažo Kalezić: Razmišljao sam još od srednje škole, a poslije njenog završetka sam nekoliko godina igrao turnire pretežno po bivšoj Jugoslaviji. S obzirom da za šah treba dosta odricanja, odlučio sam da upišem i studije prava da napravim neki balans. Za sada uspijevam da budem uspješan na svim poljima pa čak i na 64 .

G.T: Da li je kod nas, mislim na prostor bivše Jugoslavije, moguće živjeti dobro samo od šaha?

IM Blažo Kalezić: Do prošle godine, vjerujem da su vodeći šahisti na prostorima bivše YU mogli dosta solidno da žive, s obzirom da većina ima angažmane u nekoliko liga. Naravno, dosta može da se zaradi i od trenerskog rada. Ali, ovo vrijeme pandemije je pogodilo mnoge oblasti, pa se šah preselio na internet i eventualno držanje online časova. Mislim da je sada generalno vrlo teško stanje, i mnogi šahisti su na ivici egzistencije. Ovi turniri što pravi Karlsen sa 15-20 srećnih dobitnika su popularni za široku masu zaljubljenika ali pogubni za ostale šahovske profesionalce. Naime, ostalima preostaje da igraju za skromne nagrade otvorenih turnira na chesscom-u, kao što su npr Titled Tuesday, gdje igra i po 300 velemajstora za samo 8 nagrada! I da se svi prebace u online trenere…

G.T: Šta mislite da li bi uvođenje neke titule „majstora sporta“ kao u Rusiji, (što bi se možda moglo porediti sa „nacionalnom penzijom“ za sportiste, ali pod uslovom da ne može da se nekim zakonom ukine ili smanji) osiguralo mirnu budućnost šahista koji ne bi morali da se bave drugom aktivnošću već samo šahom. Da li bi šah tada brže kod nas napredovao?

IM Blažo Kalezić: Bilo je neke priče u svijetu o uvođenju titule super velemajstor npr. 2650 ili 2700 rejtinga jer to nije isti rang kao velemajstora sa cca rejtingom 2400-2500, ali je samo ostalo na njoj… Što se tiče prostora bivše YU trebalo bi riješiti pitanje makar za rang velemajstora, da imaju mnogo bolji status u društvu .Da im ide zdravstveno i penzijsko osiguranje, a siguran sam da za svaku državu kod nas i u okruženju to ne bi bio veliki izdatak. Time bi motivisali igrače da je bilo vrijedno truda posvetiti se karijeri šahiste i dostizanja najvišeg ranga.

G.T:  Dugo godina igrate kao standardni reprezentativac. Koje su Vam šahovske olimpijade ostale u najboljem sjećanju?

IM Blažo Kalezić: Igrao sam na 5 olimpijada za Crnu Goru, i prošle godine jednu online. Počev od Dresdena 2008-e, Khanti Mansiska 2010-e, Bakua 2016-e, imao sam i 2018-e u Batumiju vrlo uspješne nastupe. Na svakoj od njih sam bio nadomak bala za velemajstora. U 2008-oj 6-8 skor, pobijedio 3 velemajstora, 2010-e 6-9, nekoliko ispuštenih prilika, 2016-e 4 ipo iz 7 i 2018-e 6-9. Tada sam (2018-a) imao crnima remi sa čuvenim Barejevom, a Korobov u devetom kolu nije htjeo remi sa pješakom manje pri raznobojnim lovcima. Kako se (iz) borio tada za zlatnu medalju na četvrtoj tabli uspjeo je da sačeka grešku blizu 100-og poteza. Naime, pogrešno sam reklamirao remi u 49-om potezu, misleći da je 51-i, jer se nije pomjerio čak ni pješak! Samo da sam sačekao taj jedan potez imao bih sa remijem perfomans u tom trenutku 2600 koliko bi bilo dovoljno za bal, ali nije mi bilo suđeno…

Olimpijada, Hanti Mansijsk 2010



Olimpijada, Istambul 2012.

Olimpijada, Baku 2016

G.T: Da li imate i nekog selektora koji Vam je ostao u najboljem sjećanju? Ko je ustvari sada selektor i da li ste ga lično upoznali?

IM Blažo Kalezić: Od kada je Crna Gora stekla nezavisnost i nastupila prvi put 2007-e na Prvenstvu Evrope na Kritu, bilo je ukupno do 2019-e godine (i nastupa uživo) 5 selektora. Interesantno da sam od tih 5 selektora, samo kod dvojice bio pozivan u reprezentaciju, od ukupno mojih 5 Olimpijada i 5 EP. To su bili od 2008-2012-e FM Dragan Popadić, kada sam (pola u šali ) rekao kada on pođe, da ću i ja sa njim, što se i desilo… Od 2015-2019 VM Milan Draško. Izgleda da je ostalim selektorima: FM Vladimir Pajković-2007-e, MK Lazar Aković-2011-e i IM Boro Miljanić-2012-e, odlučujuća greška da budu smijenjeni, što me nijesu pozvali u reprezentaciju . Sa svim selektorima sam u dobrim odnosima. Selektora Meraba Gagunašvilija nijesam upoznao, nadam se da neće praviti greške u hodu…

Sa prijateljem Draganom Popadićem na Lovćenu

G.T: Kako ocjenjujete onlajn olimpijadu koja je odigrana prošle godine? Da li ste zadovoljni svojom igrom i ukupnim učinkom reprezentacije?

IM Blažo Kalezić: To je bilo eksperimentalno takmičenje sa mnogo tehničkih problema u svim fazama, od kvalifikacija i varanja, do dodjeljivanja zlatnih medalja finalistima. Ja sam imao peh na startu sa pješakom više, boljim vremenom, da čak izgubim topovsku završnicu (doduše na različitim stranama) sa po 3 pješaka. Na kraju sam imao 2-4 na drugoj seniorskoj tabli, gdje smo se smjenjivali ja, IM Luka Drašković i FM Aleksandar Tomić. Vrlo čudno je Fide napravila koncept spajanja muško-ženskih igrača na 6 tabli. Imali ste po dvije seniorske muške i ženske table i po jednog omladinca i omladinku. Siguran sam da je trema uticala na ženski dio ekipe i da bi svakim sledećim nastupom igrali sve bolje, mada smo završili na mjestu u skladu sa početnim prosječnim rejtingom.

G.T: Možete li porediti onlajn olimpijadu i klasičnu olimpijadu?

IM Blažo Kalezić: Nebo i zemlja, treba doživjeti to na licu mjesta, kada su u blizini vas vodeći svjetski igrači, šarenolikost raznih nacija, prava egzotika…

G.T: Prošle godine ste igrali na elitnim onlajn turnirima Titled Tuesday gdje ste igrali protiv vice-šampiona svijeta i drugih vrhunskih šahista. Kakvi su Vaši utisci sa tih takmičenja?

IM Blažo Kalezić: Takve turnire ne shvatam previše ozbiljno, više je to neka mogućnost da provjerite svoje znjanje i varijante sa Top elitom. Nekoliko puta sam imao po 6 ipo iz 8 i 7-8, ali nijesam uspjeo da stignem do 8-10 poena koliko je obično potrebno za prvih 8 koji obezbjeđuju nagradu i razigravanje do pobjednika turnira. Poslednji sam odigrao čini mi se u septembru, a glavni razlog je što počinju u 18.00 ili 19.00, pa ne stignem dovoljno da se odmorim od redovnog posla. Ali mi je drago što sam nagovorio mojeg prijatelja FM Popadića da igra na njima sa velikim uživanjem i povremenim uspjesima.

G.T: Da li imate neku zanimljivu partiju ili poziciju sa tih turnira za čitaoce?

IM Blažo Kalezić: Ima partija sa pojedinačnog PE online igranog u maju. U prvom kolu sam dobio jakog velemajstora sa crnima Avitala Borušovskog iz Izraela, a u drugom kolu jakog velemajstora Goganova inače učesnika nedavnog Superfinala prvenstva Rusije. Igralo se na tempu 10 minuta plus 5 sekundi, a nastala je vrlo neobična pozicija sa otvorenim kraljevima nalik na boksere.

Boruchovsky,A (2541) – Kalezic,B (2451) [C03]
Euro Online +2300 Day 2 chess.com INT (1), 30.05.2020

1.e4 e6 2.d4 d5 3.Nd2 a6 4.Ngf3 Nf6 5.Bd3 c5 6.exd5 exd5 7.0–0 c4 8.Re1+ Be7 9.Bf1 Bg4 10.h3 Bh5 11.b3 cxb3 12.axb3 0–0 13.c4 Nc6 14.Bb2 Bb4 15.Be2 Re8 16.Ne5 Bg6 17.Nxg6 hxg6 18.Rf1 Qd7 19.Nf3 Bd6 20.cxd5 Nxd5 21.Bc4 Ncb4 22.Ne5 Bxe5 23.dxe5 b5 24.Be2 Rad8 25.Bg4 Qe7 26.Qf3 Nc6 27.Rfe1 Ndb4 28.Rad1 Rxd1 29.Qxd1 Rd8 30.Qf3 Nd3 31.Re3 Ncb4 32.Bc3 Qc7 33.Bd2 a5 34.h4 Nxe5 35.Rxe5 Qxe5 36.Bc3 Qd5 37.Qe3 Nc2 38.Qe7 b4 39.Bb2 Nd4 40.h5 Nc6 41.Qc7 Qd6 42.Qb7 Ne5 43.hxg6 Nxg6 44.Be2 Qd5 45.Qc7 Re8 46.Bc4 Re1+ 47.Kh2 Qh5+ 48.Kg3 Qg5+ 49.Kf3

49…Nh4# 0–1

Partija sa GM Goganovom

Goganov,A (2565) – Kalezic,B (2451) [D44]
Euro Online +2300 Day 2 chess.com INT (2), 30.05.2020

1.d4 d5 2.c4 c6 3.Nf3 Nf6 4.Nc3 e6 5.Bg5 dxc4 6.e4 b5 7.e5 h6 8.Bh4 g5 9.Nxg5 hxg5 10.Bxg5 Be7 11.exf6 Bxf6 12.Bxf6 Qxf6 13.g3 Bb7 14.Bg2 Na6 15.a4 0–0–0 16.axb5 cxb5 17.Bxb7+ Kxb7 18.Nxb5 Nb4 19.Rxa7+ Kb6 20.Qa4

20…Nd3+ 21.Kd2 Qxf2+ 22.Kc3 Qxb2+ 23.Kxc4

23…Rxd4+ 24.Nxd4 Ne5# 0–1

Ista varijanta, Botvinikova u slovenci, žrtva dame…

Vodeći na PE,najbrža pobjeda ()

G.T: Koje turnire planirate da igrate ove godine? Da li ćete igrati u Herceg Novom na Memorijalu Đorđa Konjevića?

IM Blažo Kalezić: Nijesam siguran za Herceg Novi, a što se tiče turnira po klasičnom tempu sam ih se baš uželio.

G.T:  Očigledno da Vam je šahovska forma na visokom nivou. Da li planirate da osvojite i treću velemajstorsku normu (i titulu velemajstora) u doglednoj budućnosti?

IM Blažo Kalezić: Naravno, neka tendencija u narednom periodu mi je da igram što više turnira gdje bih mogao da osvojim bal za velemajstora.

G.T: Poznati ste kao vrlo duhovit čovjek. Pretpostavljam da znate dosta anegdota o šahistima, prošlim i sadašnjim. Možete li da navedete neke?

IM Blažo Kalezić: Sa ove slike nastale na prvenstvu CG-e na Žabljaku 2003-e u partiji sa popularnim Đošom mogu reći dvije anegdote. U strahovitom cajtnotu Đoša vidi da mu je preostalo 3 sekunde na digitalnom satu, i u poslednjem sekundu prije pada ga pritisne! Ja ga pitam: Đoša, a potez? On:  Aaa, evo stiže i potez J. Na slici vidite starijeg čovjeka koji je prestojao nekih 4 sata dok se završila partija i analiza. Pitao me: Jeste li vi Kalezić? –Jesam, izvolite…-Jeste li poznavali Branka Kalezića? –Ne znam tačno, kojih je godina? –Mnogo mi je pomogao u ratu. Nastalo je veliko olakšanje kod mene, moglo je biti suprotno, neka npr. osveta 

Šetamo prostranstvima Sibira 2010-e za vrijeme Olimpijade Jusuf Kalamperović, Srđa Dragašević, Dragan Popadić i ja kroz staze. U nekom trenutku ugledah da nekih 30-ak metara u šumi vuka! Kako je svako nastavio svojim putem, prokomentarisah: Dobro je da je ovakav odnos snaga 4 na prema 1… Kaže Srđa Dragašević, -Ajde Blažo, kod nas je u Pljevljima i medved domaća životinja .

A ova mi je posebno simpatična . Kada je naš proslavljeni velemajstor Božidar Ivanović sa prijateljem Jovanom Dujovićem gostovao da li u Kolašinu ili Mojkovcu. Sačekuje ih predstavnik domaćina na željezničkoj stanici, prilazi Jovanu Dujoviću i kaže: Kako ste velemajstore Ivanoviću, prepoznao sam vas sa slike iz novina!?? Kaže Bonja –Vi druže mora da ste novine čitali naopačke ( S obzirom da Dujović nema kosu a nosi dugu bradu ).

Simpatična slika snimljena na proputovanju za Sarajevo u lokalu u Plužine. Pitanje: Ko bi bio četvrta tabla od ove opasne ekipe?

G.T: Sa kojim šahistima se najviše družite?

IM Blažo Kalezić: U Podgorici sam prijatelj sa gazdama nekoliko lokala koji imaju po par šahova u ponudi gostima. To su u Siti kvartu “Vorhol“ i “Vanila“, a u zgradi Maksim “Street bar“. Bila je vrlo neobična situacija kada smo početkom godine čekali sat vremena da se oslobode dvije garniture koje su inače zauzete po skoro čitavi dan. Vjerovatno je i serija Damin Gambit uticala na mnogo veće interesovanje za šah. Što se tiče druženja ima 15-20 osoba, pa bih uzeo previše prostora ili nekog izostavio…

G.T: Da li postoji rivalitet naših šahista? Borba za mjesto u reprezentaciji? Šta mislite o tome?

IM Blažo Kalezić: Toga ima u svim branšama, počev od posla, sporta a pogotovo zbog izražene sujete i u šahu. Smatram da zdrava konkurencija može da bude izuzetno korisna, jer bi jedni druge gurali naprijed. Da je npr naš VM Đukić  igrao u Srbiji ili Hrvatskoj, apsolutno sam siguran da bi dostigao rejting 2600+. Teško je u našoj Crnoj Gori sa malom bazom igrača održati rejting veći od 2550 a još teže ga podići ka 2600.

G.T: U medijima je bilo polemike oko sastava reprezentacije za onlajn olimpijadu. Šta mislite o tome?

IM Blažo Kalezić: Tu po mojem mišljenju izostaje češća komunikacija između vodećih šahista i rukovodstva saveza. Tendencija online Olimpijade je i bila da se uključi što više mlađih igrača koji bolje barataju modernijim sredstvima komunikacije i igranja online. Uključivanje kamera, upotreba računara, baš specifični uslovi za igru.

G.T: Šta je potrebno za brže napredovanje naših šahista? Zašto nijedan naš šahista nije stigao do 2600 ELO poena, kada je očigledno da imaju potencijal za tako nešto?

IM Blažo Kalezić: Pokušalo se na nekoliko mahova sa dovođenjem VM Zigurdsa Lanke prije 20-ak godina, trening kampovi sa poznatim velemajstorima, ali je sve to dosta zahtjevno i skupo, a novca je sve manje u šahu. Kada bi se obnovile Balkanijade, Prvenstva Mediterana, berger turniri sa najmanje 10-om kategorijom, bilo bi mogućnosti da se znatno više napreduje sa rejtingom.

G.T: Koje šahiste sa područja bivše Jugoslavije najviše cijenite? Sadašnje i bivše?

IM Blažo Kalezić: Od bivših Svetozara Gligorića i Ljubomira Ljubojevića, a od sadašnjih Zdenka Kožula, Ivana Šarića, Ivana Ivaniševića i Aleksandra Inđića.

 G.T: Koje svjetske šahiste najviše cijenite?

IM Blažo Kalezić: Ananda, Širova i Karlsena

 G.T: Možete li uporediti ovaj šah sa onim šahom koji se igrao u vrijeme Fischera, Spaskog, Talja, Petrosjana, Smislova, Botvinika, kao i onim šahom iz prve polovine dvadesetog vijeka ili čak ranije. Koliko se šah promijenio? Kako bi Morphy prošao na savremenim turnirima?

Poklonjena crnogorska kapa Botviniku u Moskvi 95-e

 

Sa Suetinom sa turnira u Moskvi 95-e

IM Blažo Kalezić: Svako vrijeme nosi svoje heroje i predstavnike. Teško je upoređivati razne periode, kao što imaju dileme u vezi fudbala sa Peleom, Maradonom, Mesijem, Ronaldom, u košarci  sa Džordanom, Brajantom, L.Džejmsom, tako je i u šahu to teško utvrditi. Fišer je recimo imao ogromnu glad za istraživanjem novih informacija, teoretskih novosti, za rusku školu šaha je nekako to rađeno sistematičnije i postojali su veliki štabovi i sekundanti za svakog njihovog vrhunskog igrača. Morfi je kratko trajao, ali je bio superioran, a bio bi vjerovatno u krugu vodećih igrača u svakom razdoblju…

G.T: Da li se šahisti sada manje druže nego nekada? Koji je razlog za to?

IM Blažo Kalezić: Ubrzao se tempo života, prenijelo se druženje na društvene mreže. Sada se sve rjeđe može naći da neko analizira bez pomoći šahovskih programa, izostaje analitičnost.

G.T: Postoje li neki turniri koji su Vam omiljeni, na kojima ste imali uvijek uspjeha?

IM Blažo Kalezić: Nekako za Danilovgrad imam posebnu emociju, počev od osvajanja Omladinskog prvaka CG 97-e, seniorskog 99-e, a zatim od fenomenalnog memorijalnog turnira Ljubo Đurović koji se igra u decembru, a uspjeo sam čak 6 puta da ga osvojim.

Prvi memorijal Ljubomir Đurović u Danilovgradu.

 

G.T: Koji tempo igre Vam najbolje odgovara? Rapid, blic i klasični?

IM Blažo Kalezić: Blic

G.T: Imate li neki savjet za mlade šahiste?

IM Blažo Kalezić: Izučavanje starih majstora Taraša, Šlehtera, Rubinštajna, Nimcoviča, Aljehina…

G.T: Evo na kraju i nekoliko „blic pitanja“. Najbolji šahista u istoriji šaha?

IM Blažo Kalezić: Ne može jedan, Fišer, Kasparov i Aljehin mi odskaču od ostalih.

Odavanje pošte Fišeru u Rejkjaviku 2015-e

G.T: Najbolja šahistinja svih vremena?

IM Blažo Kalezić: Judit Polgar.

U Baru sa Marijom Muzičuk, tada svjetskom šampionkom

G.T: Omiljeno otvaranje kao crni?

IM Blažo Kalezić: Francuska odbrana

G.T: Najbolja šahovska knjiga?

IM Blažo Kalezić: Zavisi od snage igrača, za početni nivo: Osnovi šaha od Kapablanke, majstorski: Kako razmišlja velemajstor od Kotova, a za više nivoe knjige od Dvoreckog, Kasparova…

G.T: Šah je više umjetnost ili sport?

IM Blažo Kalezić: Spoj nauke, umjetnosti i sporta, mada je za mene šah borba sa protivnikom a često i sa samim sobom… 

G.T: Da li (i zašto) đaci u osnovnoj školi treba da uče šah?

IM Blažo Kalezić: Zato što šah pomaže logičkom razmišljanju, kombinatorici, kreativnosti, intuiciji, upornosti, samopouzdanju, sposobnosti planiranja i donošenja odluka a samim tim i izgradnji ličnosti i karaktera.

Goran Tomić: Zahvaljujem internacionalnom majstoru Blažu Kaleziću na detaljnim odgovorima, želim mu pored lične sreće, i šahovske uspjehe (titulu velemajstora).

IM Blažo Kalezić: Hvala Gorane, sve najbolje i Vama želim.

Intervju je obavljen preko interneta 14. januara 2021.

INTERVJU SA FM MILANOM MILJKOVIĆEM


INTERVJU SA FM MILANOM MILJKOVIĆEM

Poznati trebinjski šahista, FM Milan Miljković je igrao na turnirima „Treća subota“ u Đenovićima prije dvije-tri godine. Sada su turniri privremeno obustavljeni, ali planiram čim pandemija prestane da nastavimo sa turnirima.

Goran Tomić: Da li bi ponovo igrali u Đenoviću na IM turniru „Treća subota“?

FM Milan Miljković: Naravno prelijepo malo mirno mjesto na obali mora. Atmosfera za igru prelijepa. Domaćin za 10. Miris mimoze i mora. Pravi raj.

Goran Tomić: Na turniru su igrali još neki šahisti iz Trebinja sa kojima mi je takođe bilo veliko zadovoljstvo da se družim. Da li su oni još aktivni? Kako se sada odvija sada šahovski život u Trebinju?

FM Milan Miljković: Šahovski život u Trebinju zbog situacije sa mjerama protiv epidemije je sada zamrznut. Božićni turnir je otkazanm, a samo se nažalost igra šah rekreativno. Klub u Trebinju nema prostorije. Sada je jako loša situacija za šah. Trebinje je poznato po sahu i nekadašnjoj skoli, imamo tradiciju.

Goran Tomić: Zar nisu više klupske one prostorije u centru grada u kojima se prethodnih godina igrao Božićni turnir?

FM Milan Miljković: Prostorije postoje samo kod Velimira Remetića. ŠK Leotar nažalost nema više prostorija. Nas nekoliko što volimo šah igramo u restoranu, Motel Aćimović

Goran Tomić: Kakav je odnos Šahovskog saveza Republike Srpske, da li oni mogu da pomognu?

FM Milan Miljković: Šahovski savez Republike Srpske nije bio nikada bolji, što pokazuju razni turniri i takmičenja u ovim teškim uslovima.
Sa gospodinom Kovačem na čelu uz podršku gospodina Vlada Stojanovića, Nemanje Šipke i drugih.

Goran Tomić: Čini se da ima dosta i takmičenja za djecu. Održavaju se i šahovski kampovi.

FM Milan Miljković: Održavaju se sva planirana takmičenja redom, po kalendaru, uz propisane mjere. Na turniru za djecu koji je bio baš u Trebinju, gdje sam imao pravo da sudim, učestvovalo je 104 djece u različitim kategorijama.

U gradu sunca organizacija je bila perfektna pa su ostala zadovoljna i djeca i roditelji i treneri koji su ih pratili. Da bi se ispoštovale epidemološke mjere igralo se u par sala, naravno.

Goran Tomić: Postoje li neki mladi šahisti koji su se već istakli uspjesima?

FM Milan Miljković: Postoje, kako u Republici Srpskoj, tako i u čitavoj Bosni i Hercegovini. U Trebinju su se već pojavili novi mladi i talentovani šahisti.

Goran Tomić: Koji su sada najperspektivniji šahisti u Bosni i Hercegovini?

FM Milan Miljković: Pa ima ih dosta, da navedem samo neke: Sanjin Ćulum i Ismet Mesić u BiH, a u Republici Srpskoj Slobodan Pištalović, Emanuel Lazić, Sain i drugi. U Trebinju je Vujović Dimitrije, 12 god, koji igra zanimljivo, a ima jos nekih talentovanih šahista, među njima ima i djevojčica. Pomenuo bih i omladinski klub ŠK Foča (koji su bili prvaci RS) i mog učenika, omladinca Vasilija Lamberta.

Goran Tomić: Šta je sa IM Dejan Marjanovićem? Da li će pokušati da osvoji titulu velemajstora?

FM Milan Miljković: Vjerovatno da hoće, završio je falkutet. Sada može da se posveti šahu u potpunosti. Izuzetan mladi šahista.

Goran Tomić: Da, vrlo perspektivan. Da se malo vratimo na Vaše šahovske aktivnosti. Kakve su bile Vaše šahovske aktivnosti prošle godine?

FM Milan Miljković: Prošle god sam igrao ligu RS za Foču. Divan sastav ekipe ŠK Foča kao i rukovodstvo. Postali smo neočekivano prvaci RS sa prosječnom ekipom, iako nismo bili favoriti. Očekivali smo potajno možda medalju, ali eto sreća prati hrabre. Igrao sam bez poraza.
Nisam igrao ligu Herceg Bosne ove godine jer je otkazana nazalost. Tamo imam divnu ekipu ŠK Rama sa GM Draškom koji igra na 1 tabli.

Goran Tomić: Koje su ti partije sa tih takmičenju ostale u najboljem sjećanju? Da li si imao teške protivnike. Kako si igrao?

FM Milan Miljković: Igrao sam par godina baš dobro. Igrao sam na 1. i 2. tabli uspješno sa 1 ili nijednim porazom. Ipak 2019 sam igrao možda najlošiju ligu u karijeri koje ću se uvijek sjećati. Iako smo se prošle godine pojačali pa sam igrao na 3.tabli ali nikad gore nisam prošao u životu. Jednosavno mi nije išlo. Izgubio sam 2 dobijene partije, psihički pao, izgubio i zadnje kolo i ostali smo bez Premijer lige

Goran Tomić: U februaru ŠK Herceg Novi 1949 planira da organizuje Memorijal Đorđa Konjevića. Da li ćete učestvovati?

FM Milan Miljković: Tu mi je uvijek drago igrati. Pogotovo sto sam nastupao za taj klub. A pokojni Đorđe, veliki gospodin, mi je bio prijatelj i bio jedan od najjaci igrača Herceg Novog.

Goran Tomić: Možete li za čitaoce Šah mat liste da navedete nekoliko biografskih podataka o sebi, za širi krug šahista? Kada ste počeli da igrate šah? Kako je tekao Vaš šahovski razvoj?

FM Milan Miljković: Počeo sam sasvim slučajno u ratu, relativno kasno sa 13 godina. Sa petnaest smo bili već prvaci RS srednjih škola. Jedna sjajna generacija se pojavila tada u Zvorniku 94.godine.

Goran Tomić: Da li ste imali šahovskog učitelja? Ko Vas je naučio šahovskoj igri? Možete li da navedete neke šahiste te generacije?

FM Milan Miljković: Moj veliki trener bio je Mirko Albijanić uz potporu Nikole Sekulovića, koji nažalost više nisu sa nama. Mogu da pomenem iz te generacije FM Miloša Vlatkovića, Boža Marića, Dejana Paranosa. Tada nas je bilo preko 100 igrača. Nije bilo lako tada izboriti mjesto u ekipi.

Goran Tomić: U Trebinje je dolazio nedavno i Karpov. Ko je to organizovao i da li je uticalo na interes za šah u Trebinju?

FM Milan Miljković: Organizovao je ŠK Trebinje, privatni klub Velimira Remetića. Naravno da ima, ipak je Karpov svjetska veličina.

Goran Tomić: Da se vratimo opet na Vaše šahovske aktivnosti i šahovski razvoj. Koje su Vam bile najdraže šahovske knjige u djetinjstvu?

FM Milan Miljković: Što se tiče knjiga čitao sam knjige o Aljehinu, Kapablanki, Najdorfu, Kasparovu, Karpovu itd. Ipak sada najvise volim da pratim i analiziram partije svjetskih igrača koji se ubrajaju među 10 ili 20 na rejting listi, iako se te partije teže razumiju.

Goran Tomić: Da li više volite pozicionu ili taktičku igru?

Evo tri partije FM Miljkovića koje možda najbolje pokazuju njegov stil:

Miljkovic,Mil BIH (2158) – Hodzic,N (2294) [D94]
16th Premier League BIH Sarajevo BIH (8.3), 30.08.2017

1.d4 Nf6 2.c4 g6 3.Nc3 d5 4.Nf3 Bg7 5.e3 0–0 6.Be2 c5 7.cxd5 Nxd5 8.0–0 Nxc3 9.bxc3 Qc7 10.Ba3 Nd7 11.Qb3 b6 12.Rac1 Bb7 13.Rfd1 e5 14.d5 e4 15.Ne1 Qe5 16.Rd2 Rfe8 17.c4 Qd6 18.Bb2 Ne5 19.a4 Bc8 20.Qd1 Bd7 21.Rb1 Rab8 22.Kh1 h5 23.h3 Bf6 24.Qc2 Kg7 25.Ra1 Rh8 26.Qxe4 Ng4 27.Qf4 Qxf4 28.exf4 Nxf2+ 29.Kg1 Ne4 30.Bxf6+ Kxf6 31.Rb2 Nc3 32.Bd3 Kg7 33.Nf3 f6 34.Rb3 Nxa4 35.Rba3 b5 36.cxb5 Nb6 37.Rxa7 Kh6 38.Nd2 Rh7 39.R1a6 c4 40.Nxc4 Nxc4

41.Rxf6 Rb6 42.Ra6 Rxf6 43.Rxf6 Kg7 44.Rxg6+ Kf7 45.Ra6 Rh8 46.Bxc4 Rc8

47.Rc6 Bxc6 48.dxc6+ Ke7 49.g4 Kd6 50.Kf2 Ra8 51.g5 Ra4 52.Be2 Rxf4+ 53.Kg3 Re4 54.Bd3 h4+ 55.Kf3 Re5 56.Kf4 Re1 57.Bf5 Kc7 58.Kg4 Rg1+ 59.Kh5 1–0

Miljkovic,Mil BIH (2158) – Jovanovic,Ze (2197) [B84]
16th Premier League BIH Sarajevo BIH (3.1), 26.08.2017

1.e4 c5 2.Nf3 d6 3.d4 cxd4 4.Nxd4 Nf6 5.Nc3 a6 6.Be2 e6 7.Be3 Be7 8.f3 0–0 9.Qd2 Nc6 10.g4 Nd7 11.0–0–0 Qc7 12.h4 b5 13.g5 Nc5 14.Rdg1 b4 15.Nd1 Nxd4 16.Bxd4 b3

17.Bc4 Nxe4 18.fxe4 Qxc4 19.axb3 Qc6 20.Nc3 f5 21.gxf6 Rxf6 22.Bxf6 Bxf6 23.Rh3 Ra7 24.Qf2 Rf7 25.Rf3 Bxh4 26.Qg2 Qd7 27.Rxf7 Qxf7 28.Rf1 Qe7 29.Kb1 Bb7 30.Qh3 Bf6 31.Qd3 g6 32.Ne2 Be5 33.Nd4 h5 34.Nf3 Qf6 35.Nxe5 Qxe5 36.Qf3 Qg7 37.Qf4 e5 38.Qh4 Kh7 39.Rf6 Bxe4 40.Re6 Bd5 41.Rxd6 Bf7 42.Rd7 g5 43.Qe4+ Kh6 44.Qb7 Kg6 45.Qxa6+ Kh7 46.Qb7 Kg6 47.Qc6+ Kh7 48.Qe4+ Kh6 49.Qf5 Bg6 50.Qe6 Qf8 51.Rd6 Qg7 52.b4 g4 53.Rd7 Qf8 54.Rd6 Qg7 55.b5 g3 56.Qh3 Kh7 57.Rd7 Bf7

58.Qf5+ 1–0

Miljkovic,Milan (2188) – Vukmirovic,Dusan (2083) [C70]
Gorazde 2009 Gorazde (5), 14.11.2009

1.e4 e5 2.Nf3 Nc6 3.Bb5 a6 4.Ba4 g6 5.0–0 Bg7 6.c3 d6 7.h3 Bd7 8.d4 Nge7 9.dxe5 Nxe5 10.Nd4 0–0 11.Bb3 N7c6 12.f4 Nxd4 13.cxd4 Nc6 14.Be3 Na5 15.Nc3 Nxb3 16.Qxb3 b6 17.Rad1 Re8 18.Qc2 Qe7 19.Rfe1 c6 20.Qf2 f5 21.e5 d5 22.Rd2 Be6 23.Rc1 Bf8 24.Na4 Qb7 25.Rdc2 Rac8 26.Rc3 b5 27.Nc5 Bxc5 28.Rxc5 Bd7 29.Qh4 Re6 30.Bf2 Qb6 31.Qg3 Kf7 32.Qc3 Ree8 33.Bh4 a5 34.Qg3 Re6 35.Bf6 h5 36.Qg5 Be8

37.Qh6 Rxf6 38.exf6 Kxf6 39.Qf8+ Bf7 40.Qxc8 1–0

Miljkovic,Milan (2211) – Dujkovic,Sinisa (2394) [B33]
Prva liga Republike Srpske 2009 Trebinje (1), 10.08.2009

1.e4 c5 2.Nf3 Nc6 3.d4 cxd4 4.Nxd4 Nf6 5.Nc3 e5 6.Nf5 d5 7.exd5 Bxf5 8.dxc6 bxc6 9.Qf3 Qd7 10.Bc4 Bxc2 11.Qe2 Bg6 12.Qxe5+ Be7 13.Bf4 0–0 14.Rd1 Qb7 15.0–0 Rfe8 16.Bb3 Ba3 17.Qa5 Bxb2 18.Na4 Ba3 19.Nc5 Bxc5 20.Qxc5 Ne4 21.Qd4 Qb6 22.Qc4 Qb5 23.Rc1 Rac8 24.Rfe1 Qxc4 25.Rxc4 Nd6 26.Rxe8+ Rxe8 27.Rc1 Nf5 28.Rd1 Nd4 29.Bc4 c5 30.h3 Rd8 31.Rd2 Bf5

32.Bg5 Rd7 33.Rb2 h6 34.Be3 Be6 35.Rb8+ Kh7 36.Bd3+ g6 37.Rc8 Bxa2 38.Rxc5 Be6 39.Rc3 a5 40.Ra3 a4 ½–½

 

FM Milan Miljković: Više volim taktičku igru, ali može i poziciona.

Goran Tomić: Koje sadašnje, ali i bivše šahiste sa područja bivše Jugoslavije najviše cijenite?

FM Milan Miljković: Ivan Sokolov, Predrag Nikolic, Ljubomir Ljubojević, Dragoljub Velimirović, Svetozar Gligorić. Od današnjih Ivan Šarić, bez konkurencije

Goran Tomić: Možete li navesti nekoliko najboljih šahista svih vremena?

FM Milan Miljković: E, to je baš teško pitanje: Fišer, Aljehin, Talj, Smislov, Kasparov, Karpov, Larsen, Najdorf…

Goran Tomić: Da li može neko u dogledno vrijeme da skine Carlsena sa trona? Ko?

FM Milan Miljković: Carlsen ima izuzetan osjećaj za igru i tehniku. Medutim sviđa mi se igra Alireze Firouzje. Igra neobičan sah. Od ovih mlađih možda on može postati konkurent svjetskom šampionu.

Goran Tomić: Da li igrate preko interneta? Preko kojih sajtova? Šta mislite o turnirima preko interneta?

FM Milan Miljković: Slabo igram preko interneta jer mislim da ima dosta varanja. Najviše volim da igram šah uživo.

Goran Tomić: Zahvaljujem FM Miljkoviću i nadam se da se uskoro vidimo u Herceg Novom na turniru Memorijalu Đorđa Konjevića u Igalu.

FM Milan Miljković: Zahvaljujem se gospodinu Tomiću, FM, vrlo dragom majstoru i predanom šahovskom radniku.

Intervju obavljen preko interneta 11.01.2021.

INTERVJU SA FM SRĐANOM BENDERAĆEM


INTERVJU SA FM SRĐANOM BENDERAĆEM

FM Srđan Benderać, poznati trebinjski šahista je učesnik mnogih takmičenja u Bosni i Hercegovini, ali i u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Imao sam zadovoljstvo da ga lično upoznam na turnirima u Trebinju i ligaškim takmičenjima i brzopoteznim turnirima u Crnoj Gori i uvijek je jako prijatan sagovornik. Zamolio sam ga za intervju za Šah-mat listu.

Goran Tomić: Možete li nešto da kažete kada i kako ste počeli da igrate šah i koji su Vam bili najčešći protivnici u tom periodu?

FM Srđan Benderać: Naučio sam igrati sa četiri godine gledajući oca i strica, a oni su mi ujedno i prvi protivnici

G.T: Da li ste u djetinjstvu imali šahovskog učitelja? Da li ste imali šahovsku sekciju u školi?

FM Srđan Benderać: Učitelj mi je, kao i svim trebinjskim sahistima, bio Mirko Albijanić. On je inicirao osnivanje šahovskog kluba i pokrenuo sekcije u školama, bio je vrstan pedagog.

G.T: Kada ste se upisali u šahovski klub? Koji su tada bili najjači šahisti u klubu?

FM Srđan Benderać: Negdje oko 1980-te g. Najbolji šahista bio je naš učitelj Mirko, a najtalentovanija u klubu bila je Tanja Tomašević, koja je kasnije uspješno igrala za sarajevsku Bosnu.

G.T: Kako je tekao Vaš šahovski razvoj? Kada ste osvojili titulu majstora?

FM Srđan Benderać: U pionirskoj konkurenciji bili smo prvaci osnovnih škola Jugoslavije, bio sam pionirski prvak BiH, a onda sam prešao u Bosnu. U to vrijeme nisam imao ozbiljne ambicije prema šahu. Poslije pauze, nakon završetka rata, osvojio sam titulu majstora.

G.T: Koji su Vam najveći šahovski uspjesi?

FM Srđan Benderać: Svakako ligaški nastupi za poznate klubove kao što su Budućnost, Elektroprivreda CG, Bosna itd. Bio sam član šampionske ekipe SFRJ.

G.T: U Trebinju ima dosta jakih šahista, neki od njih igraju za šahovske klubove u Crnoj Gori. Vi ste takođe na crnogorskoj rejting listi. Za koji klub igrate?

FM Srđan Benderać: Posljednju ligu sam odigrao za šahovski klub Nikšić.

G.T: Da li planirate da igrate ove godine na takmičenjima u Crnoj Gori (pod pretpostavkom da se ova pandemija završi u sledećih nekoliko mjeseci)?

FM Srđan Benderać: Dobio sam poziv od Željka Miljanića da igram za njegovu ekipu iz Budve, koji sam i prihvatio, ali je liga otkazana. Teško je predvidjeti kako će se stvari dalje odvijati.

G.T: Koje šahiste iz Crne Gore najviše cijenite? Da li se privatno družite sa nekim šahistima iz Crne Gore i kontaktirate redovno ili samo tokom takmičenja? Ili samo pratite aktivnosti preko društvenih mreža?

FM Srđan Benderać: Izuzetno cijenim nikšićku školu šaha koja je nepresušni izvor talenata. Mislim da je u periodu 80-ih godina to bio jedan od najšahovskijih gradova u Evropi. Tome svjedoči i superturnir iz 1983.na kojem su učestvovala četiri svjetska prvaka. Još od tog vremena do danas u prijateljskim odnosima sam sa velikim brojem nikšičkih šahista. Mislim da sam u tom periodu odigrao dvadesetak liga za klubove iz ovog grada.

G.T: Koje su Vam omiljene šahovske knjige? Da li ima neka koju bi i danas mogli da preporučite mladim šahistima?

FM Srđan Benderać: Najkorisnija knjiga svakako je Moj sistem od Nimcovića.

G.T: Koji od šahista iz dvadesetog vijeka Vam je bio najzanimljiviji za proučavanje? Čije ste partije najviše voljeli da gledate? Da li je to uticalo na Vaš šahovski stil?

FM Srđan Benderać: Najzanimljiviji je Aljehin, a mogu reći da sam dosta naučio iz stvaralastva Božidara Ivanovića, koji je bio čest gost u šahovskom klubu u Trebinju.

G.T: Vi se u poslednje vrijeme manje pojavljujete na turnirima u Herceg Novom. Da li su poslovne obaveze uticale na nešto manju aktivnost?

FM Srđan Benderać: Uvijek sam rado igrao u Herceg Novom sa kojim smo uvijek bili u izuzetnim odnosima, ali u posljednje vrijeme zbog obaveza ne mogu da igram na turnirima.

G.T: Vaša rođaka Ana Benderać je poznata šahistkinja, i dalje vrlo aktivna i uspješna. Bila je i selektor ženske reprezentacije Srbije, a učestvovala je i na vrlo jakom šampionatu Srbije za žene krajem 2020.godine. Da li tokom turnira razmjenjujete informacije i savjete šta da igra protiv pojedinih protivnica? Da li povremeno zajednički analizirate pojedine varijante?

FM Srđan Benderać: Ana mi je sestra od strica, neviđen i do kraja neiskorišten talenat, ali skoro da nikada nismo zajedno radili na šahu. Različitog smo karaktera i stilovi igre dosta nam se razlikuju, ali mislim da ona još nije dala svoju poslednju riječ u bogatoj karijeri.

G.T: Kakvo je stanje u šahu u Trebinju? Pandemija korona virusa je uticala tako da ove godine nije bilo tradicionalnog Božićnog turnira. Da li se planiraju kakve aktivnosti tokom ove godine?

FM Srđan Benderać: Nisam u toku dešavanja, turnir je otkazan, ali vjerujem da će se vremenom stvari vratiti u normalne tokove.

G.T: Kakvo je stanje u šahu Republici Srpskoj i čitavoj Bosni i Hercegovini? Da li ima dovoljno šahovskih takmičenja?

FM Srđan Benderać: Stanje nije sjajno, trebalo bi popraviti dosta stvari u samoj organizaciji.

G.T: Da li se pojavila nova generacija talentovanih šahista u Republici Srpskoj? Da li ima novih imena u bosanskom šahu?

FM Srđan Benderać: Nisam dovoljno angažovan da bih dao ispravan odgovor .

Goran Tomić: Da li je ova pandemija uticala na vaše šahovske aktivnosti? Kako ste proveli ovaj period pandemije koja je prošle godine uzrokovala odlaganje ili otkazivanje mnogih turnira?

FM Srđan Benderać: Skoro da nisam ni igrao na turnirima zbog poslovnih obaveza, mislim da epidemija ne može zaustaviti šahovsku igru.

G.T: Koji tempo igre Vam najviše odgovara? Rapid, brzopotezni ili klasični šah?

FM Srđan Benderać: Klasični šah.

G.T: Da li imate omiljene turnire na kojima redovno učestvujete? Ili neka omiljena ligaška takmičenja?

FM Srđan Benderać: Omiljeni turniri su mi Petrovdanski u Bileći i Otvoreno prvenstvo Dubrovnika.

G.T: Šahovski turniri osim atraktivnih partija donose i prijatne trenutke druženja sa šahistima. Da li postoje neki šahisti sa kojima posebno volite da se družite na turnirima?

FM Srđan Benderać: Istakao bih velemajstora Slavišu Brenja iz Nevesinja.

G.T: Da li možete da odaberete jednu Vašu partiju za čitaoce Šah-mat liste?

FM Srđan Benderać: Ako je moguće pronaći partiju sa Petrom Velikovim, nekadašnjim prvakom Bugarske na ligi u Igalu u hotelu Tamaris održanoj oko 2005-e godine.

Nisam uspio pronaći navedenu partiju, ali sam našao lijepe pobjede Srđana Benderaća 2007 sa Premijer lige Crne Gore u Herceg Novom protiv velemajstora Nikole Sedlaka i 2010 protiv FM Aleksandra Gelera: 

Benderac,Srdjan (2298) – Sedlak,Nikola (2590) [B82]
Premijer liga Crne Gore 2007 Herceg Novi (9), 11.09.2007

1.e4 c5 2.Nf3 d6 3.d4 cxd4 4.Nxd4 Nf6 5.Nc3 Nc6 6.Bc4 Qb6 7.Nb3 e6 8.Be3 Qc7 9.f4 a6 10.Bd3 b5 11.Qf3 Bb7 12.0–0–0 Nb4 13.Kb1 Rc8 14.Nd4 Be7 15.Rhe1 Nd7 16.a3 Nxd3 17.cxd3 Nc5 18.Qg4 Bf6 19.f5 Qe7 20.Rf1 e5 21.Nc2 a5 22.Bxc5 dxc5 23.Ne3 0–0 24.Ncd5 Qd6 25.Rf3 c4 26.dxc4 bxc4 27.Rh3 c3 28.Nxc3 Qa6 29.Ncd5 Rfd8

30.Rh6 Kh8 31.Rh5 h6 32.Qh3 Bxd5 33.Nxd5 Kh7 34.Qd3 Qxd3+ 35.Rxd3 Rd6

36.Nxf6+ Rxf6 37.Rd5 a4 38.Rxe5 Rfc6 39.Rb5 Rc1+ 40.Ka2 Rg1 41.Rb4 Rcc1 42.Rxa4 Ra1+ 43.Kb3 Rxg2 44.Rb4 Re2

45.Rh3 1–0

Benderac,Srdjan (2323) – Geler,Aleksandar (2325) [C54]
Premijer liga Crne Gore 2010 Cetinje (1), 24.07.2010

1.e4 e5 2.Bc4 Nf6 3.d3 Nc6 4.Nf3 Bc5 5.c3 a6 6.Bb3 Ba7 7.Nbd2 0–0 8.0–0 d5 9.exd5 Nxd5 10.Nc4 f6 11.Re1 Kh8 12.h3 b5 13.Ne3 Nf4 14.d4 exd4 15.Nc2 Qd6 16.Re4 Ne6 17.Ncxd4 Ncxd4 18.cxd4 c5 19.d5 Nd4 20.Nxd4 cxd4 21.Bf4 Qd8 22.Qh5 g6 23.Qh6 Bf5 24.Ree1 g5

25.d6 gxf4 26.Re7 Qxd6 27.Qg7#

1–0

G.T: Šta za Vas predstavlja šah? Da li se Vaš odnos prema šahu promijenio tokom godina?

FM Srđan Benderać: Šah je u prvom redu umjetnost, a posljednjih godina igra se korjenito promijenila.

G.T: Koje šahiste sa naših prostora najviše cijenite?

FM Srđan Benderać: Igor Miladinović, Nikola Đukić, Ivan Šarić…

G.T: Koje šahiste sa vrha svjetske rejting liste najviše cijenite? Čije partije od šahovskih velikana najviše volite da pogledate?

FM Srđan Benderać: Od sadašnjih Karlsen, a od starih Keres.

G.T: Da li bi mogli da sastavite listu deset najboljih šahista svih vremena? Ili bar prvu trojicu?

FM Srđan Benderać: Aljehin, Kapablanka, Talj, Fišer.

G.T: Da li neko od učesnika Turnira kandidata ima šanse da pobjedi svjetskog šampiona Magnusa Carlsena?

FM Srđan Benderać: Nema.

G.T: Da li se naziru neki šahisti koji bi u narednih 5-6 godina mogli da se bore za titulu svjetskog šampiona?

FM Srđan Benderać: Ne poznajem dovoljno mlađe igrače.

G.T: Da li prenosite svoje šahovsko znanje šahovskim učenicima? Da li možda podučavate neke šahiste preko interneta?

FM Srđan Benderać: Radio sam prije izvjesnog vremena kao trener, ali ne nikada preko interneta.

G.T: Da li pratite velika onlajn takmičenja? Pojavili su se neki novi šahisti koji se ubrzano probijaju u šahovsku elitu. Kakvo je Vaše mišljenje o značaju tih takmičenja i kvalitetu partija?

FM Srđan Benderać: Što se tiče onlajn takmičenja igram jedino na Chess.com gdje uživam u majstorstvu u partijama starih majstora Kontića i Nikača, ako mi je dozvoljeno da tako odgovorim na ovo pitanje.

Goran Tomić: Zahvaljujem Vam na odgovorima. Želim Vam dobro zdravlje, sreću i što više šahovskih aktivnosti.

FM Srđan Benderać: Hvala i tebi Gorane što nam godinama pružaš šahovsko zadovoljstvo kroz tvoje tekstove.

Intervju obavljen preko interneta 10. januara 2021.

INTERVJU SA IM BOROLJUBOM ZLATANOVIĆEM


INTERVJU SA IM BOROLJUBOM ZLATANOVIĆEM

Boroljub Zlatanović je učesnik i pobjednik mnogih turnira kako u Srbiji, tako i u Makedoniji i okolnim zemljama. Svi ga poznaju kao beskompromisnog borca. Danas je aktivniji kao profesionalni autor i trener, nego kao igrač. Imao sam zadovoljstvo da ga lično upoznam na turnirima „Treća subota“ u Đenoviću.

IM Boroljub Zlatanović: Dobar dan želim Vama, Gorane, Vašoj porodici i Vašim prijateljima i čitaocima.

Goran Tomić: Dobar dan. Kako ste proveli ovaj period pandemije koja je prošle godine uzrokovala odlaganje ili otkazivanje mnogih turnira?

IM Boroljub Zlatanović: Pandemija mi je uskratila mogućnosti putovanja, uživanja u šahu i druženju sa dragim prijateljima širom Balkana. Privatno, protekla godina je bila dobra za mene, u oktobru sam uplovio u bračne vode. Na poslovnom planu, 2020. godina je takođe bila dobra. Imao sam dosta vremena da se posvetim pisanju novih knjiga, koje su već u procesu obrade, kao i radu sa učenicima, kojih imam i više nego pre pandemije. Istakao bih brzopotezni internet mega-meč za vreme vanrednog stanja koji sam odigrao sa velikim prijateljem, GM Dragoljubom Jaćimovićem. Propozicije su bile da meč traje dok traje vanredno stanje, 8 partija dnevno na tempu 3+2. Rezultat (163:157 za moju malenkost) je u drugom planu. Obojica imamo skoro identičan repertoar, pa je meč stoga bio veoma zanimljiv. Mnoštvo partija nam je pomoglo obojici da testiramo dosta varijanti, bilo je i dosta novosti i sada nam je to dragocen materijal za budući rad.

G.T: Koje šahovske aktivnosti planirate ove godine?

IM Boroljub Zlatanović: Očekujem objavljivanje nekoliko novih knjiga. Što se tiče turnira nadam se igranju Superlige Srbije, Prve makedonske lige i učešću na klupskom kupu šampiona u Ohridu sa svojim Š.K. „Prilep“. Ne mogu da ne pomenem da se nadam i obnavljanju turnira „Treća subota“ u Đenovićima, gde jedva čekam ponovo da učestvujem.

G.T: Možete li nešto da kažete o Vašim šahovskim počecima, kako ste počeli da igrate šah?

IM Boroljub Zlatanović: Šah sam naučio sa 4 godine, gledajući oca i strica. Za razliku od Kapablanke nisam optuživao oca da vara (hahahahahah). Uvidevši da me je igra u potpunosti osvojila, otac me počeo obučavati i nabavljati literaturu i na kraju me sa 8 godina upisao u Š.K. „Radnički“ u rodnoj Ćupriji. Kasnije je sve išlo lakše, sa trenerima i turnirima…

G.T: Da li ste imali šahovskog učitelja-trenera?

IM Boroljub Zlatanović: Počeci u treniranju su vezani za odlične pedagoge majstorske kandidate Dejana i Jelenu Kolar (suprugu GM Strikovića i bivšu vice-šampionku SFRJ, ako ne grešim) i Živka Madića. Kasnije je usledio kratkotrajan, ali izuzetno plodan rad sa FM Vladimirom Damjanovićem. Sad mislim da je rad tog leta 1993. bio presudan da stvorim drugačije poglede, spoznam nove logičke prinicipe i uvidim mnoge mane, vrline i skrivene potencijale. Nova doza optimizma (i naravno, znanja) je rezultirala odličnim rezultatima u narednom periodu…

G.T: Koji su Vam šahisti bili glavni rivali kada ste počinjali da igrate šah? Da li su i oni ostali u šahu?

IM Boroljub Zlatanović: U početku su to bili mesni šahisti. Neki nisu među živima, ostali mahom nisu više u šahu. Vrlo brzo nakon učlanjenja u klub počela su pionirska nadmetanja sa veoma jakim vršnjacima, danas profesionalcima ili polu-profesionalcima. Glavni rivali iz detinjstva su mi često rivali i danas… Voleo bih ako grešim da me neko ispravi, ali zaista mislim da je ta generacija 1977 dala više asova nego ijedna pre i posle. Pomenuću suparnike jos iz detinjstva, iste su godine rođeni velemajstori Ivanišević, Stojanović, Savić, intermajstori D. Stamenković, S. Milanović, Šćekić, jaki majstori FIDE Jovićević i Vujić… Ta generacija je tada, ne bez uspeha, izlazila na crtu starijima Miladinoviću, Milanoviću, Kovačeviću, Milenkoviću i pokušavala da odoli mlađim lavovima Šolaku, Papu, Vučkoviću. Zaista, plejada izuzetnih igrača. Bilo je tada mnogo teže doći do nekog uspeha…

G.T: Koje ste knjige koristili za učenje šaha? Koju bi mogli da preporučite i današnjim mladim šahistima?

IM Boroljub Zlatanović: Počeo sam od Kapablanke i Osnova šaha. Kasnije je došao na red Moj sistem od Nimcoviča uz neizostavne enciklopedije otvaranja i završnica i informatore. Nakon toga neizostavne Konture završnice Šereševskog – verovatno najbolja knjiga koju sam ikad pročitao. Zatim Dvorecki…  U mojoj mladosti nije bilo baza ni kompjutera. Deluje da je bilo teže edukovati se, ali tvrdim da je bilo lepše i po um zdravije. Danas je sve na dohvat ruke. Previše dosupnih informacija često dovede u nedoumicu i izazove problem.  Pomenute knjige i autori su obavezni u procesu edukacije. Moj savet mladim igračima je da kompjutere i internet koriste za dobijanje informacija i taktiku – razne „puzzle“ su dostupne na mnogim platformama. Što se tiče strategije, logike i završnica, knjige i treneri su nezamenjivi. Knjige otvaranja na putu razvoja moraju imati objašnjenja ideja, principa i planova u sebi – upotreba „endžina“ je izuzetno štetna u periodu šahovskog razvoja. Upotreba chessbase-a se treba svesti na pristupanje informacijama, sakupljanje, deljenje i arhiviranje, nikako za duboke analize sa „endžinima“. Oni stupaju na scenu prilikom pripreme za konkretnog protivnika i prilikom izrade šireg i dubljeg repertoara, tj. od nivoa, recimo 2200 naviše…

G.T: Koji od šahista iz prošlosti Vam je bio najzanimljiviji za proučavanje? Da li Vam je neki od šahista bio uzor?

IM Boroljub Zlatanović: Prvo pitanje je teško. Kako izabrati izmedju genijalnosti Talja, logike Botvinika, raznovrsnosti Smislova, agresivnosti Fišera, kreativnosti Keresa, fantazije Bronštajna, jednostavnosti Kapablanke, borbenosti Laskera, profilaktike Nimcoviča, stabilnosti Petrosjana, preciznosti Rubinštajna… Još tu treba dodati nepogrešivog Karpova i nepobedivog Kasparova, koje ja imam problem da smestim u prošlost… Pomenuo sam epitete velikana, pa neka čitalac odluči sam koga će proučavati. U detinjstvu uzori su bili više Kapablanka i manje Fišer. Danas na šah češće gledam kao trener i pedagog i stoga moram držati fokus na Karpovu, Botviniku, Smislovu, Rubinštajnu, Nimcoviču…

G.T: Kako je tekao Vaš šahovski razvoj? Kada ste osvojili titulu majstora, a kada internacionalnog majstora?

IM Boroljub Zlatanović:  U pionirskim danima uspesi su bili sporadični… Brži razvoj je usledio 1994. kada sam prešao u „Partizan“. FM sam osvojio 1994, priznata je tek 1998. Usledilo je zatišje u igranju, zbog studiranja, zaposlenja… IM sam postao 2014. FT sam postao 2015.

G.T: Koji tempo igre Vam najviše odgovara?

IM Boroljub Zlatanović: Rejting kaže da je to blic i rapid. 2018. godine sam uspeo ući u nagrađene na Evropskom rapid prvenstvu u Skoplju. Stagnacija u klasičnom šahu je počela sa davanjem lekcija. Mada, klasik je ipak, pravi šah.

G.T: Da li imate omiljene turnire na kojima redovno učestvujete?

IM Boroljub Zlatanović: Volim ići na turnire gde eventualni sportski neuspeh neće teško pasti. Treba spojiti sport i turizam. Zbog previše obaveza ne igram puno. Volim otići na rapide i bliceve u Makedoniju, Grčku ili Crnu Goru… u toplije krajeve. Atmosfera je uvek lepa, provod dobar i samim tim šanse za rezultat veće. Izdvojiću Makedoniju zbog dosta prijatelja. Tamo se osećam kako kod kuće.  Što se tiče klasičnog šaha volim igrati bergere u svom zavičaju, u Paraćinu, i u Đenovićima. Organizacija kod Vas, Gorane i kod gospodina Saše Jevtića je uvek na visokom nivou. Tradicija sve kaže…

Sa ocem Miroljubom posle osvojenog Socinog memorijala

G.T: Šahovski turniri osim atraktivnih partija donose i prijatne trenutke druženja sa šahistima. Da li postoje neki šahisti sa kojima posebno volite da se družite na turnirima?

IM Boroljub Zlatanović: Već više od 11 godina živim u Kragujevcu. Logično, bilo je dosta divnih ekskurzija sa legendarnim IM Novoselskim. Ipak, moram izdvojiti višedecenijskog prijatelja i sada kuma, IM Mladena Milenkovića.

 Sa kumom IM Milenkovićem, evropsko prvenstvo, rapid, 2018

Naravno, i zemljaka GM Jaćimovića, kome je danas rođendan i koristim ovu priliku da mu čestitam i poželim sve najlepše.

Sa GM Dragoljubom Jaćimovićem

G.T: Koji su Vam najveći šahovski uspjesi?

IM Boroljub Zlatanović: 1995. godine sam postao omladinski prvak Srbije. Iste godine na šampionatu Jugoslavije sam osvojio 4. mesto i izborio se za mesto u omladinskoj reprezentaciji po tadašnjem ključu. Nažalost, te godine je reprezentacija prestala odlaziti na takmičenja, razlog mi je nepoznat. 2001. i 2002. godine sam bio prvak  Beogradskog Univerziteta. Kasnije su usledili brojni uspesi na openima i turnirima po brzopoteznom i ubrzanom tempu, u zemlji i inostranstvu. Izdvojio bih posebno dragi trijumf na nezvaničnom rapid prvenstvu Srbije, memorijalnom turniru u čast GM Slobodana Martinovića, januara 2020. u Smederevskoj Palanci.

Open Skopje 2019, deoba 1.mesta

Trijumf – Memorijal Obrada Manojlovića 2019

G.T: Da li možete da odaberete jednu Vašu partiju za čitaoce Šah-mat liste?

IM Boroljub Zlatanović: Sa velikim zadovoljstvom ću publici prezentovati lepu pobedu protiv hrvatskog reprezentativca Anta Brkića, sa „Karpoš“ opena 2016. godine. Partija je puna udara i kontra-udara, neverovatno dinamična, gleda se u jednom dahu…

Zlatanović,Boroljub (2375) – Brkić,Ante (2598) [A36]
Skopje Karposh op Skopje (5), 03.04.2016
[Boroljub Zlatanović]

1.e4 c5 2.g3 Nc6 3.Bg2 g6 4.Ne2 Bg7 5.c4 e6 6.Nbc3 Nge7 7.d3 d6 8.h4!?

 

 Sa skakačem na e7 ovaj potez je u principu dobar, jer skakač sada ne može doći na oslabljeno polje g4. 8…h5 Posle ovog poteza crni skakač kao ni lovac ne mogu doći na bitno polje g4. Beli lovac, zauzvrat, odmah stiže na g5 9.Bg5 b6?!  

Crni provocira bele moćne lovce i beli prihvata izazov. [9…f6 neutralizuje lovca na g5, ali trajno zatvara lovca na g7. Isti se može otvoriti samo pravljenjem rupe na g5] 10.e5 Bb7 11.exd6 Qxd6 12.Ne4 Protiv IM Dejana Nestorovića sam 2019. godine imao istu poziciju, samo sa damom na d2 umesto skakača na e2, što je bolja verzija, jer skakač može ići i na f3 kao u toj partiji, dok dami svakako sleduje polje d2 12…Qc7 13.Nf6+ Kf8 Moguće je da je crni išao na ovu poziciju misleći da bele lake figure vise u vazduhu. Ipak, nije bilo razloga davati belome ovu mogućnost 14.0–0 Ne5 

15.d4!? Beli igra nadahnuto svestan da mora hitno podržati skakača i lovca 15…Nf3+? [15…Rd8 16.Bxb7 Qxb7 17.dxe5 Rxd1 18.Raxd1 vodi crnog u beznadežan položaj.; 15…Bxg2! 16.Kxg2 Qb7+ 17.f3 Nxc4 je bio najbolji izbor za crnog. Posle 18.Qd3 nastaje oštra pozicija sa obostranim šansama] 16.Bxf3 Bxf3 17.dxc5 [17.Qd3 Bxe2 18.Qxe2 cxd4 19.Rad1 vodi u komplikacije drugog tipa. Beli želi aktivniju igru] 17…Rd8 18.cxb6 axb6 19.Qc2 Qe5

Deluje da je beli u problemu, jer dva skakača su pod udarom. Ali, beli je sve lepo izračunao. Nakon komplikacija koje slede beli će izaći sa velikom pozicionom prednošću 20.Rfe1 Bxf6 21.Nc3 Qd4 22.Rad1! Bxd1 23.Rxd1 Bxg5 24.Rxd4 Rxd4 25.hxg5 

Prethodni potezi su bili očigledni za obe strane. Oluja tutnji tablom sve vreme. Neke figure su munjevito nestale sa table. One na tabli kao da ostaju bez daha i traže predah. 25…h4 Cela partija se igra u jednom dahu. Crni najkraćim putem želi aktivirati topa h8 i u tu svrhu želi otvoriti h-liniju. Beli opet uzvraća kontraudarom 26.Ne2! Rd7 27.g4! Ne samo da drži topa h8 zatvorenim, vec skakaču ne da na f5. Beli mora brzo napraviti nešto, pre nego crni razvije topa h8… 27…Kg7 

28.Qe4? Beli želi skakača postaviti na e4 i damu na e5, ali bira pogrešan redosled poteza. [28.Qc3+! Kh7 29.Qf3 bi trebalo da vodi dobitku] 28…Rhd8 29.Nc3 Kg8! Crni unapred sklanja kralja da bi napao damu kada ona dođe na e5 30.Qe5 Nc6 31.Qb5 Nd4 Sada crne figure deluju aktivno, međutim, beli ima mnogo pešaka viška, dok crni nema direktnih pretnji uprkos velikoj aktivnosti 32.Qxb6 Nf3+ 33.Kg2 

33…Rd3? Ključna greška, crni želi više od remija i biva kažnjen. [33…Ne1+ je bilo neophodno. Sada bi 34.Kh2 Nf3+ 35.Kg2 bio kraj dostojan lepote ove partije – oba igrača su tokom cele partije težili inicijativi i trudili se da vuku najaktivnije poteze. Međutim, u partiji crni greši i previđa udar] 34.Nd5! Ra8 35.Nf4 Ponovo beli sa tempovima stvara pretnje i napada crne figure. 35…Ne1+ Obratite pažnju, od totalne aktivnosti crne figure prelaze u klupko iz kojeg se neće rasplesti 36.Kf1 Rd1 37.Ke2 Rb1 38.Qb3 [38.Nxg6 je bilo mozda direktnije, ali beli je želeo odbraniti pešaka a2 i sprečiti …Nc2. Refleksna reakcija u blagom cajtnotu. Ne vidi se kako crni može rasplesti figure na prvom redu] 38…Rd8 39.Qc3 Rdd1

 

Deluje da je beli kralj u opasnosti, a zapravo je suprotna situacija! Beli dobija forsirano 40.Nxe6! fxe6 41.Qf6 Nd3 Drugi pokušaj se ne vidi 42.Qxg6+ Kf8 43.Qf6+ Ke8 44.g6 Sve je tačno proračunato. Crni nema seriju šahova i može da se preda 44…e5 45.Qf7+ Kd8 46.g7 Crni predaje. Retko se viđa ovako dinamična partija, protkana mnogim udarima, u kojoj partneri sve podređuju inicijativi. 1-0

G.T: Da li više volite da igrate na open turnirima ili zatvorenim turnirima?

IM Boroljub Zlatanović: Nemam odgovor. Otvoreni turniri donose više dinamike, borbe, neizvesnosti. Sa druge strane, mislim da su zatvoreni turniri realniji i opušteniji. Sve ima svoje. Sada bi prijao bilo kakav pravi turnir.

G.T: Da li je za Vas šah više umjetnost, sport ili nauka? Ili sve kombinovano?

IM Boroljub Zlatanović: Sport pre svega, umetnost definitivno, a nauka sve više. Sve od toga sigurno. Lično meni, šah sve više predstavlja i život. Ono što je najbitnije je da je to sport gde je sportista sam sebi najveći protivnik. Volim reći učenicima sledeće: šah je prvenstveno borba protiv samog sebe, nakon toga je najbitnija borba protiv protivničkih figura, i tek treći nivo borbe je borba protiv protivnika. Šah je odraz čovekovog karaktera, u šahu se neizostavno odražavaju i pozitivne i negativne karakterne osobine. U ovom sportu nema „vađenja“ na saigrača, na linijske sudije, na povređeno rame… Nema „vađenja“ čak ni na ulazak u cajtnot. Poraz znači da je protivnik trenutno intelektualno superiorniji i mnogi ne umeju izaći na kraj sa tim. Šahista ne sme poleteti u pobedi, ni potonuti nakon poraza. Nažalost, šahisti su često sujetni i sa raznim kompleksima i često ne umeju vladati emocijama za vreme turnira. Zato je potrebno prvo izboriti se sa samim sobom. Zato je šah igra nad igrama!

G.T: Koliko je za šahistu važno da se bavi nekim fizičkim aktivnostima? Ipak, za duže partije ili brzopotezna takmičenja potrebna je dobra kondicija.

IM Boroljub Zlatanović: Mens sana in corpore sano! Šah je jako „krvav“ sport (pogledajte prethodni odgovor). Fizička priprema je neophodna. Na turnirima je dovoljno praktikovati sportski život i dosta šetnje. Međutim, igrači iz samog svetskog vrha treba da imaju poseban program i režim kao pripremu pred važne turnire i mečeve.

G.T: Koje domaće šahiste najviše cijenite?

IM Boroljub Zlatanović: Zbog svojih postignuća u prošlosti legendarni Gligorić i Ljubojević moraju biti na tronu. U današnje vreme jako cenim raznovrsnost Damljanovića njegovu sposobnost da sjajno igra različite tipove pozicija, kao i energiju, borbenost i inventivnost  Ivaniševića. Ipak, ako moram se odlučiti za jednog igrača danas, ako se on ubraja u „naše“, izbor bi bez sumnje bio Dragan Šolak. Njegova objektivnost i ozbiljan i sportski pristup prema šahu kao sportu i prema šahu kao nauci treba da bude uzor svima.

G.T: Koje svjetske šahiste najviše cijenite? Postoje li neki koji Vam nisu simpatični?

IM Boroljub Zlatanović: Počeću sa nesimpatičnima. Kasparov ih predvodi, zbog svojih političkih stavova i zato što je loša osoba. Karlsen je na listi, iako je najjači igrač već duže vreme na svetu, zbog svoje nepristojnosti. Na memorijalu Gašimova, nekoliko meseci nakon smrti tog sjajnog igrača Karlsen je dao sebi za pravo da sedi kako se „ne sedi ni u kafani“, što se može videti na slici.

Nekoliko meseci kasnije je u revanš-meču protiv Ananda spavao za tablom.

Setite se njegovog bacanja olovke nakon poraza od Ivančuka, Griščuka i Radžabova i nepružanja ruke Aleksandri Kostenjuk.  Biti najjači igrač na svetu ne znači da ste veliki šampion – Karlsen je daleko od toga. Svetski prvak u najumnijem sportu mora biti najkompletnija ličnost među vrhunskim igračima. Nažalost, retko ima velikog gospodstva na vrhunskom nivou. Na kraju, Firuzja. Na stranu politički razlozi, incident protiv Karlsena na poslednjem prvenstvu sveta u blicu govori da je on samo nesazreli talenat koji mora da nauči da poštuje autoritete. Nedopustivo je da onako reaguje protiv prvaka sveta.

Sada o drugoj strani medalje. Gledajući kao pedagog, najviše cenim Karpova, mislim da je on najkompletniji igrač u istoriji, rekao bih i igrač sa najvećim znanjem. Kasparov je najjači igrač u istoriji i ne bih to mešao sa epitetima Karpova. Jačina ne obuhvata samo znanje, već i energiju, smelost, pripremu, kreativnost, snalažljivost, samouverenost… Karlsen je na dobrom putu da postane najjači ikad. Od igrača u našem veku daleko najviše cenim Kramnika, zbog njegove raznovrsnosti. Mislim da je on igrač sa najvećim znanjem u 21. veku. Iz prošlih vremena moram izdvojiti Talja zbog genijalnosti i vedrine duha, Petrosjana zbog sličnog stila igre, preventive i nepobedivosti, Kapablanku zbog jednostavnosti, Rubinštajn i Anderson su mi omiljeni kada su završnice u pitanju… Od mladih igrača prilično cenim Artemieva zbog originalnosti, hrabrosti, inventivnosti, kao i zbog karakternih crta normalne osobe.

G.T: Da li bi mogli da sastavite listu deset najboljih šahista svih vremena?

IM Boroljub Zlatanović: Odgovor praktično nemoguć. Prosto, Štajnic je bio neverovatan genije, decenijama ispred svog vremena, a opet ne verujem da bi mogao u meču dobiti jačeg majstora danas… Ipak, čitaoci vole debate na ovu temu, pa neću uskratiti odgovor. Mnoge parametre uzimam u obzir i opet je lista krajnje subjektivna:

1.Karpov

2.Kasparov

3.Kramnik

4.Karlsen

5.Petrosjan

6.Botvinik

7.Kapablanka

8.Rubinštajn

9.Talj

Naveo sam 9 velikana po nekom svom redosledu. Deseti je svakako Fišer, ali zbog njegove „nedorečenosti“ imam problem da mu nađem mesto na listi. Ima logike da bude na bilo kojem od deset mesta.

G.T: Da li imate šahovske učenike?

IM Boroljub Zlatanović: Da, trenutno nekoliko njih.

G.T: Poslednjih godina dosta jakih šahista koristi prednosti interneta i podučava šahiste sa dalekih kontinenata. Da li imate učenike i preko interneta?

IM Boroljub Zlatanović: Trenutno samo radim sa učenicima na netu. Želeo bih da imam stalnog učenika za normalan rad za tablom, ali trenutno okolnosti nalažu drugačije.

Učenica Vishwa Vasnawala 

G.T: Da li volite šahovske kampove i organizovane treninge sa učenicima? Koja je prednost tih kampova?

IM Boroljub Zlatanović: Kampovi su prava stvar. Učenici tada imaju mentore i animatore za celi dan. Nije poenta samo preneti šahovska znanja, već je aspekat takođe na socijalizaciji, fizičkoj aktivnosti, relaksaciji, logici… Kampovi su višestruko korisni. Svakom treneru treba da imponuje poziv da bude predavač na kampu, a satisfakcije ima i previše u radu sa nasmejanom talentovanom decom…

Kamp banja Ždrelo

G.T: Da li pratite onlajn super-turnire? Kakvo je Vaše mišljenje o atraktivnosti partija i kvalitetu?

IM Boroljub Zlatanović: Onlajn turnire ne pratim uopšte. Tek ukoliko naletim na neki kuriozitet „uključim se“ da vidim šta sam „propustio“. Partije su atraktivnije nego u „normalnom“ šahu. Ali, pogledajte onlajn olimpijadu – iks dobitaka je propušteno zbog ležerne igre. Ljudi prosto nisu naviknuti da takve partije shvataju previše ozbiljno. Sama ta činjenica može uzrokovati dosta negativnih stvari. Volim pratiti klasičan šah na netu, poput prekinutog turnira kandidata. Ali, onlajn turnire – nipošto. Šah na internetu nije i nikad neće biti pravi šah i zato nemam vremena za tako nešto.

G.T:  Da li postoji varanje na ovim turnirima preko interneta? Na ekipnim i pojedinačnim onlajn takmičenjima? Da li se to može kontrolisati?

IM Boroljub Zlatanović: Varanja ima previše. Verujem da će se neko setiti da kako da pokuša da doskoči tome, ali varalice će se isto dovijati. Varanja će biti sve više. Šah na internetu ima crnu budućnost. Nije problem samo u varanju. Problem je i u lažnim nalozima, dvostrukim aršinima za raznorazne prekršaje (setite se onlajn olimpijade i problema sa diskonekcijom). I sam sam imao dosta problema sa igranjem na internetu, oko dvostrukih aršina, i pogotovo zbog toga što su mi nalozi pre nekoliko godina bili hakovani. Tek sam kasnije saznao za zlonamerne „tragove“ koje je haker ostavljao. Digao sam ruke od isterivanja pravde i sada internet koristim samo za rad sa učenicima.

Goran Tomić: Zahvaljujem Vam na odgovorima. Nadam se da ćemo se družiti u Đenoviću na turnirima „Treća subota“, čim prođe pandemija. Želim Vam pored porodične sreće i što više šahovskih aktivnosti, kako onlajn, tako i onih za „drvenom tablom“.

IM Boroljub Zlatanović: Hvala Vama na pozivu i lepim željama. Vama i čitaocima želim pre svega dobrog zdravlja u 2021. i harmonije na svim poljima. Za ostalo ćemo se nekako snaći, jer… šahisti su pametni ljudi. Što se tiče Vaših turnira, čim ovo zlo prođe, eto mene kod Vas. Živeli!

Intervju obavljen preko interneta 9. januara 2021.

INTERVJU SA DIMITRIJEM BJELICOM (24. maj 2005.)


INTERVJU SA DIMITRIJEM BJELICOM

Bilo mi je veliko zadovoljstvo da porazgovaram sa Dimitrijem Bjelicom, legendarnim sahovskim piscem i novinarom, FIDE majstorom ali i prijateljem mnogih sahovskih velikana. Razgovor sa zanimljivim sagovornikom je trajao preko cetiri sata a vodjen je u Zelenici, u mojoj porodicnoj kuci, u subotu 24. maja 2008. godine

Goran Tomic: Dimitrije, do sada ste napravili mnogo intervjua. Koji Vam je intervju najdrazi?

Dimitrije Bjelica: Najdrazi su mi intervjui sa ocem Che Guevare u Buenos Airesu 1971. godine na mecu Fischer – Petrosjan i sa Jesenjinovim sinom Aleksandrom i sestrom Shurom u Moskvi, zatim prvi intervjui u ulozi sampiona sveta Talja, Petrosjana, Fischera, Spaskog.

G.T: Za Fischera mnogi govore da je bio duhovit i zabavan u drustvu. Kakve je Vase sjecanje na Fischera?

Dimitrije Bjelica: On je bio i duhovit i naivan i cesto nije shvatao salu a to objasnjava i dogadjaj u Cirihu 1959. Na turniru su dali vozaca i mercedes na raspolaganje Fischeru, Talju i meni. U jednom trenutku vozac je naglo zaokrenuo i Fischer se uplasio i rekao: ”Skandal. Mogli smo svi poginuti!” Da bi ga utjesio ja sam rekao: “Bobi, da smo stradali ceo svet bi na prvim stranama novina stavio naslov – Poginuo Dimtrije Bjelica sa jos dva putnika. “ Talj se grohotom nasmejao a Fischer mi je sasvim ozbiljno rekao: „Dimitrij ja sam od tebe poznatiji u Americi.“

Ova anegdota ima i drugi deo. Na radio Sarajevu su emitovali ovu anegdotu u jutarnjem programu i mnogi koji su culi samo recenicu – Poginuo Dimitrije Bjelica sa dva putnika – zvali su telefonima a moja prva komsinica na cetvrtom spratu u Sarajevu u ulici Sutjeska 24a u kojoj su stanovali i Karadzic i Izetbegovic i Zlaja cuveni pjevac a u blizini je bio i Bregovic, izbezumljeno je rekla mojoj cerki Isidori – „Kako ti je stradao tata u automobilu?“ Ona je odgovorila: „Ostali su svi zivi, ako ne vjerujes pogledaj“ – i donijela dve fotografije na kojima je pisalo – Dragoj Isidori od Fischera, a Talj je na ruskom napisao – Miloj Isidorocke.

G.T: Koji su Vam od velikih sahista i svjetskih sampiona bili ili su sada najbolji prijatelji?

Dimitrije Bjelica: Ivkov, Talj, Fischer, Karpov, Gligoric, Spaski, Smislov, Petrosjan, Keres, Hort.

Hort je kod mene stalno ljetovao, preveo mi je Sahovsku citanku za koju su mi Cesi isplatili toliki honorar da nisam mogao da ga potrosim ni posle mjesec dana u superluksuznom apartmanu sa celom porodicom jer se honorar isplacivao samo u ceskim krunama pa sam morao ponovo da doputujem jer je knjiga dozivjela veliki uspjeh. Dve ljekarke iz Zagreba u avionu su me pitale zasto putujem u Prag a ja sam rekao da imam veliki problem. Izdavacka kuca Olimpija mi je dala honorar kao da sam dobitnik Nobelove nagrade a sve mora da potrosim u roku od dvadeset dana pa vas molim da mi pomognete. One su mi zaista pomogle. Priredjivali smo svako vece zurke u Interkontitnentalu, u Pragu. Nesto slicno se desilo nekoliko mjeseci pre Fischerove smrti. Iz Holivuda, kompanija koja snima dokumentarni film o Fischeru odigrala je slican potez kao Olimpija. Javili su mi mailom da na svoj sajt www.bjelicachess.co.yu  postavim nekoliko minuta iz mojih filmova o Fischeru i da javim koliko dolara trazim po minuti. Ja sam odgovorio da sam nedavno pjevacu Edi Grantu sa Barbadosa javio kad me pitao koliko trazim za intervju, koji je emitovan na Pinku sa Arafatom i Karadzicem, da je to moj poklon njemu jer je imao nezaboravan koncert u Beogradu pred 6.000 ljudi. Edi mi je odgovorio da je to divan potez, da me poziva u goste na Barbados, koliko god zelim da ostanem i da igramo mec u Magicnom sahu za titulu prvaka estrade a sve reklame i njihov prihod neka idu u korist mojih decjih olimpijada kojih sam organizovao do sada jedanaest.

Iz Holivuda su javili: „Vasi filmovi su fantasticni. Uplatili smo preko komercijalne banke Beograd 1500 dolara po minuti i potpisacemo ugovor na pet godina za emitovanje 14 Vasih DVD filmova o 14 sampiona svijeta.“

Svaki film traje 90. minuta.

Osim nagrada za sahovske filmove i cetiri Oskara, dobio sam i nagrade Staunton u Londonu i nagrade sahovskih gradova – Linaresa (Spanija), Metz-a (Francuska), Londona i Bugojna gdje sam organizovao pet velikih turnira, ali jos nisam dobio znacku Sahovskih saveza Bosne i Hercegovine, Jugoslavije i Srbije kojima sam pripadao (prema recima Matulovica ta znacka kosta sedam dinara). Znacku mi nisu dali jer sam ih kritikovao i desilo mi se kao Fischeru – Fischera su iskljucili iz Sahovske federacije Amerike prije tri godine a mene je sahovski savez Jugoslavije iskljucio 1960 kada sam bio Gligoricev sekundant na Medjuzonskom truniru u Madridu i postigao najvece uspehe na tri turnira u Spaniji ali sam igrao bez odobrenja Sahovskog saveza u zemlji sa kojim nismo imali diplomatske odnose. Tada sam zavoleo Spaniju gde su mi stamapali preko dvadeset raznih knjiga i postao sam i pocasni clan Roma Andaluzije. Postao sam sef dopisnistva spanske televizije PVS za Balkan ciji je pokrovitelj kralj Huan Karlos i tako sam kralja privolio da mi bude sponzor Decije olimpijade u Las Palmasu. Te olimpijade sam osnovao 1993 i normalno je sto sam prve olimpijade poklonio Sutomoru i Zemunu. Necu da spominjem da mi je kao glavnom sudiji te olimpijade u Sutomoru koju sam inace dodelio svojoj Crnoj Gori tadasnji ministar sporta rekao da me sleduje honorar od 23 njemacke marke ali da ce mi to oduzeti jer je primetio da je sa mnom boravila moja supruga, inace Crnogorka od Djurovica, zvanicni prevodilac i doktor engleskog jezika.

G.T:  Vidjeli ste i fotografisali mnoge grobnice velikih sahista. Kakav su utisak ostavili na Vas poslednja pocivalista velikih sampiona?

Dimitrije Bjelica: Kada sam spremao 13 knjiga Kraljevi saha koje je Politika rasprodala u 26.000 primeraka i serija prevedena u celom svetu, zabelezio sam brojne intervjue sa svim sampionima od Evea do Kasparova, ali i snimio za televizijsku seriju. Posto nisam sreo prvu cetvoricu pomogli su mi moji priajtelji Fischer i Karpov da snimimo o njima emisije i oni su pokazivali njihove najbolje partije Stinitza, Laskera, Kapablanke i Aljehina. U te filmove sam ubacio i slike grobova sampiona.

Na Taljev grob u Rigi (groblje se zove Shmerle) poneo sam cvijece i svom prijatelju Roshalu, koji je bio sa mnom na grobu sam rekao: „Za Talja kao ni za Aljehina nije bilo mjesta na groblju nego je Misha sahranjen u grobnici svojih roditelja a Aljehin je sahranjen u Portugalu u grobnicu Manuela Esteve i tek je kasnije sahranjen u Parizu i na spomeniku koji sam snimio u Parizu pise – Genije saha Rusije i Francuske“.

U Njujorku sam snimio Steinitzov grob i nasao gresku u datumu rodjenja. I Lasker je sahranjen u Njujorku ali niko ne zna gdje je njegov grob. Kada sam isao sa Jesenjinovim sinom da posjetim Jesenjinov grob u Moskvi na groblju Novodevicje snimio sam grobove Botvinika i Petrosjana. Sa Karpovom sam isao u Tulu, njegov grad da posjetim Tolstojev grob i to sam opisao u knjizi – Putujem i pitam -99 svetskih intervjua. Ta knjiga je dobila Zlatnu fontanu na sajmu knjiga u Igalu ali mi je jos draza nagrada kada sam dosao u dom Gorana Tomica u Zelenici da mi je njegova supruga Mirjana rekla da me njena komsinica prepoznala jer je njena cerka radila pismeni zadatak o mojoj knjizi Putujem i pitam i da je dobila najbolju ocenu. Poslao sam joj sa posvetom knjigu Piksijev dnevnik jer sam saznao da njen sin navija za Zvezdu i igra fudbal. Da je navijac Partizana poslao bi mu moj film o Partizanu jer sam Goranove sinove Veska i Danila pitao za koga navijaju i kada su rekli da su Zvezdasi i urucio sam im stohiljaditi primerak DVD-ja To je moja Zvezda.

Goran je ukljucio film i vidjeli su na ekranu sta sam snimao u Tokiju kada je Zvezda postala sampion sveta, uz pesmu Sare Montijel (junakinja filma Prodavacica ljubicica i nekad smatrana najlepsa zena sveta, a ona peva u spicama svih mojih filmova a imam ih preko sezdeset uz moje snimke sa slavnim licnostima jer mi ne bi mnogi verovali da sam ih sreo).
Tako je moja majka Milusa u Igalu u nasoj kuci ul. Skojevska 22 koja ce se mozda zvati Bulevar od Bjelica jer smo Isidora i ja izabrani u reviji Lea – Novi Sad u najuspesniju porodicu sveta uz porodicu Majkla i Kirka Daglasa.

G.T. Pocesto u tekstovima navodite da ih pise Marija Rodrigez. Da li je to Vas pseudonim i odakle to ime?

Dimitrije Bjelica: Postoje dve sjajne novinarke i knjizevnice koje su bile sa mnom na raznim kontinentima, obe Spanjolke, i one kao i ja cesto pisu pod psedonimima. Tako su nastale dve knjige – Gud baj Sarajevo i – Snimi to Bjelica, koje su prevedene sa spanskog i u knjizi – Snimi to Bjelica su objavljeni svi dokumenti i moji mnogi intervjui sa slavnim licnostima koje je zaplenio SUP Sarajevo uz 230 najlepsih partija na svetu (i to je sve objavljeno). Posto sam se u ovim knjigama obracunavao sa mojim protivnicima, njima nece biti jasno koga da tuze i gde jer nikad nisu saznali ko je Marija Rodrigez. Jedna od pravih Marija Rodrigez (njih ima nekoliko kojim pisu pod tim pseudonimom) je doputovala iz Podgorice da me intervjuise povodom objavljivanja 64. knjige u izdavackoj kuci Oktoih u kojoj je ona pijar. Inace zbog Garsija Lorke koji je pisao – Zeleno, volim te zeleno – ona ima namerno zelene oci.

G.T: Od kada dodjeljujete Bijele (ili Zlatne) i Crne Oskare?

Dimitrije Bjelica: Ideju za Oskare smo pokrenuli moj prijatelj Puig i ja 1967. godine u Majorci i svake godine smo ih zajedno dodjeljivali a posle njegove smrti ja sam posebno nastavio da dodjeljujem svoje Oskare a posebno ih je davao ruski casopis 64, s tim sto sam ja uveo i crne Oskare kasnije.

G.T: Ti crni Oskari su obicno izazivali negativne komentare dobitnika pa sam i ja licno imao velikih kritika kad sam ih objavio. Da li cete nastaviti dalje sa dodjelom i crnih Oskara i koji su kriteriji za dodjelu tih Oskara?

Dimitrije Bjelica: Kriterij za crnog Oskara je veliki previd izvan sahovske table. Tako sam 1990. na olimpijadi u Novom Sadu dao crni Oskar Kampomanesu zbog njegove diktature i on je tada da bi se osvetio izbrisao moje ime sa liste medjunarodnih sudija. Nasa „partija“ je nastavljena u Indiji na turniru kandidata gde sam u listu Indian Times napisao naslov – Kasparov i Kampomanes – ptice istog perja – jer je Kampomanes izbacio iz apartmana sampionku sveta Ksi Jun. Kad je procitao taj clanak Kampomanes je naredio organizatorima da ja u roku od 24. sata moram napustiti Indiju. Posto imam dobro zaledje, londonski Times, za koji stalno pisem, nazvao sam London i rekao im sta se desava. Velemajstor Kin koji je moj prijatlej i koji je urednik saha u Timesu je porucio Kampomanesu i organizatorima: „Ako Bjelica mora da napusti Indiju zbog svojih tesktova objavicemo na prvoj strani naslov – Skandal u Indiji, kao sto smo objavili na prvoj strani kada nam je Bjelica poslao naslov -Skandal u Linaersu kada je Kasparov vratio potez i to Bjelicasnimio svojom kamerom“.

Organizatori su mi rekli da mogu da ostanem ali Kampomanes je nastavio „partiju“. Dok sam sedeo u automobilu sa Karpovom ispred naseg apartmana, prisla mi je jedna divna devojka iz Indije i rekla: „Gospodine Bjelica – Vi ste sampion sveta magicnog saha i moja je velika zelja da sa Vama igram magicni sah u svom apartmanu“. Shvatio sam da je Kampomanes povukao potez damom i teska srca sam zrtvovao kraljicu secajuci se Nusica, pa sam joj rekao da imam sastanak sa suprugom ambasadora Nikaragve jer bi inace Kampomanes organizatorima rekao da smo u partiji magicnog sah igrali neki Bjelicin gambit sto u nasem prevodu znaci napastovanje a na italijanskom il gambeto– podmetnuti nogu. Takve poteze su mi igrali i u mojoj zemlji. Dva sahovska funkcionera jedan iz Beograda, drugi iz Sarajeva, 1986. godine su zvanicno zabranili u ime sahovskog saveza Jugoslavije da se moja Svetska sahovska revija koju radim sa Karpovom ne sme stampati u Jugoslaviji. Otisao sam na olimpijadu u Dubaji i list Kallay Times za koji sam stalno pisao, koji mi je stampao besplatno citav tiraz i zaradio na reklamama i kad sam se vratio u Jugoslaviji rekao sam sahovskom savezu da sam zahvalan sto su mi omogucili da ceo tiraz rasprodam i da ga stampam besplatno. Slicno mi se desilo sa dodelom Oskara koji mi je Karpov urucio u Podgoricu u izdavackoj kuci Unireks koja mi je stampala dva bestselera, knjige – Video sam ceo svet i – Putujem i pitam. Tadasnji predsednik Sahovskog saveza Jugoslavije je savetovao televiziji da izbace snimak kako mi Karpov urucuje Oskar. Zbog toga smo otisli Karpov i ja u Njujork u klub koji nosi nase ime kod moga kuma iz Nudola, Voje Kovacevica, divnog coveka o kome sam napisao reportazu u knizi – Video sam ceo svet. On je priredio urucenje Oskara, svecani rucak i dvadeset televizijskih stanica je snimalo i nijedna nije izbacila iz programa kako mi Karpov urucuje Oskar.

G.T: Kako se odlucuje ko je dobitnik bijelog, tj. zlatnog a ko crnog Oskara?

Dimitrije Bjelica: Dakle, to je udruzenje Sahovskih pisaca sveta, ciji je predsednik Karpov, a ja sam izvrsni direktor a sekretar je Elizabeta Polihronijade. Zamenik Karpova je bio Roman Toran koji je umro u 77 godini, pre dve godine i ja sam u Linaresu u spomen na njega odigrao simultanku na 77 tabli kao sto sam ovde od svoje kuce u Igalu do Sport kafe-a u centru Herceg Novog odigrao 64 partije jer je Fischer imao 64 godine a igrao sam i u spomen na divnog coveka, sudiju Obrada Manojlovica koji mi je organizovao u Igalu 1997. obaranje svetskog rekorda u igri na slepo. Obrad je u vrijeme simultanke rekao: „Molim te posle 50 pobeda i pet remija, molim te jos vise zazmuri, neka nagradu put u Ameriku dobije tvoja majka Milusa“,  i ona je stvarno dobila partiju uz Obradovu pomoc. Kada je televizija Niksic pravila sa njom intervju rekla je: „Necu da putujem u Ameriku jer sam ljuta na Klintona sto je varao svoju zenu sa Monikom Leninski, neka moje tri unuke biraju koja ce putovati“. One su bacale magicnu sahovsku kocku. Isidora je dobila kraljicu, bratova cerka studentkinja Iva iz Beograda izvukla je topa a cerka sestre Vide koja me naucila sah (kao sto je i Fischera sestra naucila sah) izvukla je dzokera (kralja) i otisla u Ameriku sa porodicom. Kupili su kucu na Floridi i jos su tamo. Majka je na zidu nase kuce u Igalu drzala sliku kako Papa i ja pricamo. Moj otac Jevta, pukovnik JNA i prvoborac joj je prigovorio kako to da drzi Papinu sliku u kuci, a Milusina rodica iz Vucjeg dola dok je gledala u sliku rekla je: „Boga ti Milusa ko ti je ovaj sa Dimitrijem?“

G.T: Za dvojicu veliki sampiona Aljehina i Fischera postoje neke kontroverze oko njihove smrti. Sta mislite da li su umrli prrirodnom smrcu ili su otrovani kao sto neki sahisti vjeruju?

Dimitrije Bjelica: Kada sam pisao knjigu o Aljehinu i objavio u spanskom izdanju knjige Kraljevi saha -br 4 Aljehin, faksimil pisma koji mi je uputio Dr Fereira koji je prisustvovao autopsiji Aljehinovog lesa. On mi je napisao da postoje razne verzije o Aljehinovoj smrti ali on je utvrdio da je Aljehin umro jer se zadavio – komadic mesa mu je zasao u dusnik.
Sto se tice Fischera, sama cinjenica da je proveo devet mjeseci u zatvoru u zatrovanoj atmosferi govori da je on fakticki zbog toga izgubio zivot. Sva dokumenta o svim sampionima sveta ljubitelji saha ce imati priliku da vide jer upravo pravim Muzej 14 kraljeva saha i dva genija Tesle i Njegosa. O tih 16 velikih ljudi sam napisao knjige i snimio filmove. Nisam sreo Njegosa, Teslu i cetvoricu prvi sampiona, ali sam imao razgovor i sa sinom Aljehina (Aleksandrom) i sinom Kapablanke (Hoze Raulom juniorom). Sa sinom Aljehina me upoznao Karpov u Lozani a sina Kapablanke sam upoznao na olimpijadi u Havani 1966. godine i na jednoj magicnoj Teslinoj karti je slika Fischer- Kastro i Kapablanka -Bjelica a moj prijatelj pjesnik Feliks Kontreras (koji me nedavno posjetio u Beogradu) me poveo kod Kastra i Kastru sam poslao magicne sahovske figure i karte i knjigu – Putujem i pitam i putopise – Video sam ceo svet gdje je i reportaza – Kako je lijepa Kuba. Sve te slike ce se naci u muzeju Kraljevi saha i dva genija u mojoj kuci u Igalu. Krov te kuce koji je bio kancerogen je skinut ali su radovi obustavljeni zbog nekih formalnosti jer su se komsije zalile da im zaklanjaju Njegos, Tesla i Bjelica pogled na more. Pored ovog muzeja napravicu Dom Decijih olimpijada ciji sam osnivac. Tu ideju sam zajedno sa Karpovom izlozio i gradonacelniku Herceg Novog a posjetili smo i dr. Mugosu gradonacelnika Podgorice. Posto sam ja sakupio sve eksponate, snimio filmove, dobio umjetnicke slike o sampionima, snimio 14 filmova o sampionima, sve njihove partije se nalaz na njihovom CD-u – Sahovska citanka (20.000 partija i igranje s kompjuterom su na tom CD) rekao sam prije nekoliko godina da ja kao Crnogorac iz sela Vrbice, srez Niksic, hocu da poklonim prestonici svoje zemlje muzej. Gradonaclenik se odusevio ali uvece kada sam pogledao TV Dnevnik Crne Gore, ponovilo se isto kao sa dodelom Oskara koji mi je urucivao Karpov. Ja sam izbacen iz snimka a vijest je glasila – Anatolij Karpov je posetio gradonacelnika i obavjestio da ce pokloniti muzej. Tada sam odlucio da muzej poklonim Igalu. Bice mi zao ako sruse Njegosa, Teslu i 14 kraljeva a Talj je rekao kada je bilo 13 sampiona da ih ima 14 jer je mene proglasio za sampiona sahovske literature.

G.T: U knjizi Magicni sah Bjelice prepoznajem neke nase poznate novinare i slavne sahiste. O cemu se radi?


Dimitrije Bjelica: Na strani 75 moze se vidjeti zanimljiva fotografija na kojoj su Anatolij Karpov i Zdravko Sakotic koji kumuju otvaranju biblioteke Jevta Bjelice bivseg pukovnika i prvoborca autora ratnih knjiga, oca Dimitrija i dede Isidore Bjelice kojoj joj je inace poklonio camac koji se zove Isidora. Otac Jevto je cesto razgovarao o politici i sahu sa Taljem, Ivkovom, Karpovom i Fischerom i drugim slavnim igracima koji su posecivali nas dom u Sarajevu i Igalu. Istoga dana 1995. u vrijeme Djecje olimpijade u Las Palmasu gdje sam bio sa Karpovom stigla nam je vijest iz Igala i Moskve da su u istom danu umrli Mihail Botvinik i Jevto Bjelica. Tada je Karpov uspeo da mi pronadje avionsku kartu od Las Palmasa preko Madrida i Rima do Tivta iako je izgledalo izgubljena pozicija.

G.T: Ima li neka zanimljivost u vezi Fischera koju niste do sada objavili?

Dimitrije Bjelica: Ima ih puno. Fischera sam poznavao od 1958 do njegovih poslednjih dana kada je rekao da mu je knjiga Moj prijatelj Bobi Fischer najdraza knjiga o njemu (o njemu je napisano 35 knjiga). Kada je Fischer umro onda je Simon Simonovic u Ninu napisao clanak kako mu se Fischer potpisao na mojoj knjizi koju je pohvalio.
Jedan od anegdota bi bila 1971. kada smo u Sarajevu snimali TV seriju Velikani saha i organizatori izbora MIS Bosne i Hercegovine nas pozvali kao pocasne goste u prvom redu dok su lepotice defilovale Fischer je izvadio dzepni sah i pokazao mi poziciju sa pitanjem: „Sta mislis o potezu dama g6?“ Ja sam mu odgovorio: „Gledaj ove dame na pozornici“, a sto se tice poteza dama g6 ja sam snimio film o Gligoricu sa tim naslovom.

Druga anegdota je iz Buenos Airesa 1971, na mecu Petrosjan – Fischer kada sam u Fischerovom apartmanu provodio mnoge sate. Iz Sahovskog saveza Argentine su poslali jednu devojku koja je bila plava i lepa kao Geteova Lota i bio sam ljubomoran na Fischera sto je dosla da igra sa njim saha ne sa mnom. Odigrali su pet partija, rezultat je bio 5:0 ali bolje je prosla od Larsena i Tajmanova gdje je bilo 6:0 i nakon pete partije Fischer mi je rekao: „Molim te pozovi sahovsku federaciju i reci im da ova nema pojma sa sahom“.

Slicno se desilo i na Bledu 1959. Ja sam iz svog apartmana diktirao izvestaje za desetak redakcija i Bobi je dosao kod mene u pratnji jedne divne Slovenke. Opet sam bio ljubomoran sto je ona zelela da igra sa njim a ne sa mnom. Rekao sam im: „Imam da saljem deset izvestaja na raznim jezicima pa vas molim da predjete u drugi deo apartmana jer necete razumeti sta sve pricam. Oni su otisli i posle dvadesetak minuta su izasli i Bobi mi je rekao nesto sto demantuje sve one koji su pisali i ogovarali ga da on ne voli zenski deo covecanstva. Pisalo je izmedju ostalog da je nakon prvog iskustva u seksu rekao: „Chess is better (Sah je bolji)“. Ovog puta mi je rekao doslovno: „Dimitrij, would you like now?“, u prevodu: „Zrtvujem ti damu“. Ja sam odbio zrtvu a ta ista devojka mu je poslala divno dirljivo pismo koje mi je Bobi pokazao u Stokholmu 1962. godine. To me podsetilo na nas susret u Los Andjelesu 1970 godine kada su Bobiju i meni prisle dve divne Amerikanke i ja sam ih pozvao da sa nama podju na veceru. Bobi mi je rekao: „Kako mozes da ih zoves, ja cu te prijaviti supruzi!?” Sa suprugom i sa mnom je putovao od Mostara do Vrela Bosne.

Ta slika Fischer sa autorima Sahovskog rjecnika (englesko srpskog i srpsko engleskog) Nevenkom i Dimitrijem Bjelicom napravljena je na Vrelu Bosne kada smo doputovali automobilom iz Mostara. Kada smo usli u automobil Mercedes Fischer je rekao mojoj supruzi Nevenki da sedne napred pored sofera a nas dvojica nazad. Ja sam tada rekao: „Vidis kakav je on dzentlemen!“ To je bilo 1971. godine. A on je odgovorio: „Nisam ja nikakav dzentlemen ali ako stradamo bolje da strada profesor engleskog nego sampion sveta“, (iako jos tada nije bio sampion). U Los Andjelesu 1970 na ulasku u bar hotela Beverli Hils mene su propustili jer sam imao kravatu a Fischera nisu jer nije imao kravatu. Ja sam rekao portirima: „On je prvak sveta“, (iako jos nije bio). Oni su pitali kako se zove. Ja sam rekao – Bobi Fischer. Odgovorili su: „Prvi put cujemo to ime“. I Bobi mi je rekao da samo 30 posto Amerikanaca znaju ko je on.

Za utehu Fischeru i meni se desilo nedavno u Valjevu kada smo Karpov i ja igrali simultanke  i snimali za lokalnu televiziju anketu o poznatim sahistima na pitanje:“Ko je Bobi Fischer?“, nisu znali da odgovore ni na pitanje: „Ko je Karpov?“ i  „Ko je Kasparov?“.
Na pitanje: „Ko je Dimitrije Bjelica?“, mlade Valjevcanke su odgovorile: „To je tata od Isidore Bjelice“. Rekao sam reporterima: „Poznatiji sam od Isidore jedino na Grenlandu gde sam igrao sa Eskimima simultanku“, i slazem se sa onim mudrim Kozakom koji je rekao – Ako sinovi i kceri ne bi nadmasili svoje roditelje covecanstvo bi stajalo u mestu. Jer Isidora je bila i bolji toreador od mene. Ja sam se 1967 godine borio sa bikom u Majorci i Bora Ivkov mi je iz gledalista apaludirao a Isidora je pre nekoliko godina u Linaresu izvodila takve bravure sa bikom da su je snimili u glavnom televizijskom dnevniku. Kada me upitala da li je pustam da udje u arenu, ja kao brizni otac sam rekao – Ne, ali kao njen kolega clan udruzenja pisaca Srbije sam rekao – Da, – i ona je usla u arenu sa spanskim sesirom. Ona je u nasoj zajednickoj knjizi – Sentimentalna putovanja mnogo lepse opisala svoju borbu sa bikom u Linaresu nego ja svoju borbu u Majorci.

G.T: Da li je tacno siroko rasprostranjeno misljenje da ste sitnim lukavstvima i malim prevarama uspjeli da dodjete do najpoznatijih licnosti i da ih snimite?

Dimitrije Bjelica: Posto se bavim parapsihologijom ja sam svojim prijateljima u Sarajevu 1961. godine, pred polazak na mec u Moskvu Botvinik -Talj, rekao: „Ne zaboravite da cu vas ja prvi obavestiti da je covek poleteo u kosmos“. I to se zaista desilo. Gagarin je poleteo u kosmos a na Crveni trg u ulazili samo odabrani iz pojedinih preduzeca. Ja sam uskocio pored obezbedjenja i nastavio da uzvikujem kao i ostali – Zivio Gagarin, zivjela Moskva a jedan od ovih izabranih Moskovljana je rekao: „Izbacite ovoga sto se ubacio preko reda, bez propusnice“, – a drugi je odgovorio – „Pusti mladica da se raduje kao i mi!“
Dosao sam ispred Hruscova i Gagarina u prvi red i slikao ih i odmah poslao reportazu u ceo svet a sledeceg dana u Dom naucnika mogli su samo da udju novinari sa stalnim akreditacijama. Tada sam odigrao psiholoski potez. Rekao sam kolegi Vukovicu iz Politike da pokazuje svoju propusnicu a ja sam nonsalantno isao iza njega a iza mene je isao dopisnik radio Beograda Kocovic, kome sam rekao da bude isprepadan i da stalno trazi propusnicu da bi skrenuo paznju na sebe. I tako je i bilo. Prosli smo tri policijske kontrole i svi su pitali Kocovica – Gde mu je propusnica. Seli smo u prvi red i nakon konferencije ja sam jedini imao hrabrosti da izadjem na pozornicu i intervjuisem Gagarina i to sam sve objavio u knjizi Putujem i pitam.

Lazno sam se predstavljao kod slavnog golmana Zamore koji je lezao u bolnici u Barseloni. Rekao sam da sam iz porodice golmana Franje Glazera, slavnog golamana Jugoslavije jer sam znao da sigurno za njega zna jer su igrali vise puta zajedno.

I tako je nastao veliki intervju kod slavnog maratonca Abebe Bikile koji je lezao u bolnici 50 kilometara od Londona. Predstavio sam se kao cuveni atleticar Dimitrije Bjelica koji je bio sa Bikilom na olimpijadama u Rimu i Tokiju. Ja sam bio na olimpijadama, kao novinar, ali ga nisam nikada sreo. Donio sam mu poklone, kao i Zamori u ime Glazerovih a sada u ime atleticara Jugoslavije ali se ispostavilo kada smo poceli intervju da mi ne vredi ni znanje sedam stranih jezika jer je on znao samo etiopijski. Dezurna lekarka mi je rekla da je na prvom spratu Etiopljanjin Muhamed koji zna engleski i ja sam citav sat posle svakog pitanja isao gore-dole a mogao sam mirno da postavim sva pitanja odjedno, ali sam bio novinarski ubudjen pa se nisam toga odmah setio.

U susednoj sobi je bio brat od Richarda Bartona  kome sam ispricao kako sam dosao u Holivudu do Elizabete i Richarda. Odbijali su stalno intervju i tada sam ih pozvao telefonom i predstavio se da sam direktor hotela i da u njihovom bungalovu hotela Beverli Hils preti pozar zbog losih instalacija. Rekao sam da cu poslati elektricara a to sam bio ja. Uzeo, sam elektricarsku uniformu od zemljaka iz Crne Gore i kada sam dosao u njihov bungalov pravio sam se da se razumem u elektriku iako o tome pojma nemam jer sve kvarove popravlja moja supruga Nevenka. Elizabeta je donela kolace i cajeve a ja sam u dzepu imao skriveni magnetofon koji je sve snimao. To je bilo 1970. godine. Njih dvoje su dosli 1971 godine u Kupare na snimanje filma Sutjeska gdje je Barton igrao Tita. Ja sam iz Igala iz nase kuce pozvao filsku ekipu i rekoa – Ovde elektricar Bjelica, posaljite mi kola, i Barton je poslao Rols Rojs i flasu viskija. Ja sam dobro otvorio vrata da me vide dobro moji neprijatelji i tada sam se sjetio kako me organizator turnira u Linaresu, moj prijatlej Luis Rentero uvek docekuje sa Rols Rojsom i kada me vozio na utakmicu Real-Barselona, u pocasnu lozu, pitao me da li mi se svidja kako oni mene tretiraju u Spaniji. Ja sam rekao: „Sta mi vredi i Rosl Rojs i pocasna loza kad smo Gligoric i ja bili na koridi u blizini Franka, 1960. godine, kad me moji neprijatelji ne vide.

Kad smo dosli u Kupare, Elizabeta me poljubila i rekla: „Evo naseg elektricara koji nas je spasio“. Ja sam odgovorio da nisam nikakav elektricar vec sam dosao da mi odobre ono sto sam krijucu snimio. I odobrili su i to sam objavio u knjizi – Putujem i pitam koja je stampana u mnogim krajevima sveta gde su opisani svi ti moji nestasluci i gde mi je slavni slikar Hoan Miro 1967 u Majorci napravio moj portret za koji su mi americki novinari  nudili 2000 dolara sto sam naravno odbio, a kada smo u Sarajevu tu sliku stavili na zid jedna Isidorina prijateljica je rekla: „Zasto Isidorine skrabotine stavljate po zidovima?“

Kod Tita sam u Beli dvor usao bez ikakve propusnice jer je obezbedjenje mislilo da sam neka vazna licnost. Ostali smo fotoreporeter Miki  Djurasevic i ja do kraj prijema a onda je Miki upitao Rodoljuba Colakovica: „Da li da Bjelica uruci Titu knjigu Velemajstori izbliza?“, na sto je Colakovic odgovorio: „Ne samo Titu nego i meni“. I kada sam dao Titu knjigu on je poceo da cita predgovor Mihaila Talja i rekao da je navijao za Laskera i za Talja.

 Kod Arafata mi je intervju obezbedila sefica njegovog obezbedjenja i nedavno sam kao ambasador mira (tu diplomu ambasadora mira sam dobio od Svetske orgnaizacije za mir sa sedistem u Njujorku i oni nas salju u sve zemlje sveta gde su ratista) doputovao u Izrael, posetio Arafatov grob u Armali i poklonio domacinima moj film o Arafatu. U Jerusalimu sam poklonio organizatorima film – Moji priatelji Jevreji sampioni sveta (Fischer, Talj, Botvinik, Kasparov a ubacio sam i Bbronstana). Tako sam jedini, od 55 amabasadora i ambasadorki mira, dobio apartman i to na sitno lukavstvo. Svi ostali su boravili u dvokrevetnim sobama. Ja sam glavnom organizatoru rekao kada su nam saopstili da moramo biti po dvojica u sobi da moja religija u Srbiji i Crnoj Gori ne dozvoljava da budem zajedno sa muskarcem a sa ambasadorkom je potpuno dozvoljeno. On je pozvao Njujork i rekao da njegova ekselencija ambasador Bjelica ne moze da bude sa muskim ambasadorom u sobi ali mu je dozvoljenu po clanu 64 sahovske table da moze da bude sa ambasadorkama iz svih zemalja sveta. Tada su rekli da mi se uruci apartman. Prisla mi je lepa ambasadorka iz Engleske i rekla: „Vi ste jedini koji imate apartman i to je nepravda“, a ja sam joj odgovorio da sam je upozorio jos na putu do Izraela da cu joj ustupiti polovinu aprtmana jer je zaista izgledala kao magicni sah. I, dodao sam da sam kolekciju magicnih sahova poklonio sirotistima u Izraelu i Palestinu i pozvao ih na deciju olimpijadu. Ona je odgovorila: „Zao mi je jer sam se vec dogovorila da budem sa ambasadorkom iz Amerike“. Na to sam duhovito primetio da mi je najbolja prijateljica Frasoaz Saganove, kada sam joj se udvarao u Spaniji poklonila jednu knjigu od slavne Fransoaz Sagan i napisala mi posveti – Dragom prijatelju Dimitriju od dve lezbejke.

Kod Dolores Ibaruri u Moskvi sam se predstavio sa fotoreporterom Mikijem Djurasevicem iz Sarajeva da smo mi iz Titove pratnje jer je Miki imao legitimaciju na kojoj je Tito napisao – Miki moze sve.
I napravio sam veliki intervju a kasnije sam snimio sa njom intervju u Madridu kada mi je pevala himnu Baska kada sam je posetio sa Karpovom.

G.T: Kada ste se i kako upoznali sa Karpovom?

Dimitrije Bjelica: Sa Karpovom me upoznao Talj kada je Karpov kao omladinac dolazio da gleda meceve za titulu sampiona Rusije. Talj mi je rekao: „Upoznacu te sa buducim prvakom sveta“. Nase prijateljstvo je pocelo tada. Karpov i ja vodimo Decije olimpijade, udruzenja sahovskih pisaca…

G.T: Mnogi od interjuisanih drzavnika su malo posle intervjua stradali u atentatima, kao npr. Gandi, Nadzibulah, kralj Birendra ili su umrli prirodnom smrcu ubrzo? Kako to objasnjavate?

Dimitrije Bjelica: Moja televizija iz Madrida i moj prijatelj Avelardo Martin, koga sam doveo ovdje sa pesnikom Markosom Anom (koji je bio 23 godine u Frankovim zatvorima i o kojem sam snimio film)
u Igalo na sajam knjiga, uvek mi je slao poruke koga trebam intervjuisati. Tako mi je rekao da idem u Nepal i snimim nepalskog kralja Birendru jer ce se u Nepalu desiti neredi i mozda ce kralj stradati. Snimio sam veliki intervju sa Birendrom koji je u vreme intervjua stajao sa skotskom suknjom i dok sam ga snimao dve nepalske telvizije su nas snimali i posle deset dana kralj je ubijen a moj TV sudio je intervju prodao u celom svetu.  Javio mi je i da idem u Indiju da snimim Radziva Gandija i Gandi je posle mesec dana bio ubijen. Zatim isti slucaj Nadzibulah. Arafata sam snimio dva puta i kada sam mu rekao da su mnogi drzavnici ubijeni polse nasih intervjua Arafat se nasmejao i rekao mi: „Na mene je bilo izvrseno 35 atentata i jos sam ziv“. Ja sam nedavno, kada sam kao ambasador mirao posao u Palestinu, poneo sam svoj film o Arafatu sa divnom palestinskom muzikom i poklonio ga sefici Arafatovog obezbedjenja jer mi je ona obezbedila svojevremeno intervju sa njim.

Sto se tice Pape. Ivkov i ja smo igrali turnir u Rimu 1992. godine i dao sam nasem ambasadoru svoju knjigu Cudesni sahovski svet gde je bio Papin problem i rekao da odnesu Papi. Kada su poneli knjigu Papa je rekao da hoce da mu licno autor uruci knjigu i ja sam tako bio jedini sahista u zvanicnoj audijenciji kod Pape jer desetak dana posle moje posete Kasparov je hteo da dodje u privatnu posetu Papi ali ga nije primio. Zvao sam Ivkova da mi bude sekundant ali je on igrao partiju kao i ja. Papa me blagoslovio ali sam od silnog uzbudjenja tog dana izgubio partiju na turniru.

G.T: Igrali ste simultanke sa svim kontinentima i prevoznim sredstvima i postavili svetske rekorde. Koja Vam simultanka je u najljepsoj uspomeni?

Dimitrije Bjelica: To je simultanka na putu Los Andjeles – Njujork gdje sam igrao simultnaku na dvadeset tabli i iznenadilo me kako jedan od ucesnika, cuveni Muhamed Ali igra sve po teoriji i ja sam mu ponudio remi pod uslovom da mi da intervju. I on je prihvatio ali sam posle otkrio da mu je citavo vreme saptao poteze jedan sahovski majstor iz Poljske.

Jedina simultanka da nisam dobio ni jednu partiju je simultnaka na Akropolju sa dvadeset pet lepotica Grcke. Bio sam ocaran njihovom ljepotom i sve remizirao kao sto sam remizirao i sa Madonom na Floridi i Klaudijom Sifer u Njujorku u njenom Fesen kafeu. Kada sam pozvao taj kafe i rekao na engleskom da se ja zovem Bjelica i da molim za spansku televiziju da napravim intervju sa Klaudijom Sifer. Direktor objekta je na srpskom odgovorio: „Gospodine Bjelica govorite srpski da vas citav svet razume“. On je bio iz Beograda a kasnije sam upoznao glavnog izbacivaca koji je bio iz Novog Sada a na intervju me dovezo covjek poreklom iz Uzica, inace prijatelj mog kuma Voje Kovacevica iz Nudola koji mi je omogucio da osnujem sahovski klub, da prikazem filmove i dao mi nagradu poslednji model TV kamere. A taj vozac je proveo godinu dana u vjetnamskom ratu kao vojnik i jedva je ostao ziv.

G.T: Da li mozete da uporedite danasnje sampione svijeta, Kasparova, Kramnika, Topalova, Ananda sa nekadasnjim Botvinikom, Taljem, Smislovom, Fischerom?

Dimitrije Bjelica: Ustvari slava svjetskog saha je potamnila odlaskom dva najgenijalnija sahista i najpopularnija koji su proslavili sah, a to su Fischer i Talj. Jedna od mojih knjiga, devedeset i seta po redu koju sam objavio (sada je u stampi) zove se Poslednji pozdrav mojim prijateljima Fischeru i Talju. To su dva genija medju kojima ima mnogo slicnosti. Recimo Fischer je u Curacao 1962. godine jedini posjetio Talja u bolnici i kasnije mi je o tome dao dragocene podatke a kada je Talj umro Fischer je njegovoj porodici poslao telegram i isti takav telegram sam ja posalo porodici Eduarda Gufeljda, dragog prijatelja koji je umro u Los Andjelesu pre tri godine. I svet se nije oduzio toj dvojici genija Fischeru i Talju i zato sam ja u osam knjiga o Fischeru koje su sada izasle izneo sve nepravde koj su mu cinjene. Na drugoj strani knjige – Snimi to Bjelica dat je faksimil koji se prvi put objavljuje u svetu – Dokument FBI o pracenju Fischerove porodice. U Americi su smatrali da Fischer radi za neke obavjestajne sluzbe kao sto su to smatrali i za mene u Sarajevu.

Velika svetska sahovska slava je prosla odlaskom Fischera i Talja a FIDE je napravila veliku gresku kada je pocela da proizvodi svake godine sampiona koje niko ne priznaje.
Sahovskim rukovodstvima sam dao crne Oskare, svima onima koji ne slede put Fischera i Talja i unazadjuju sah. Sto se tice saha na podrucju bivse Jugoslavije koja je bila druga sahovska nacija na svetu zalosno je da smo sada tako nisko pali. Ili da se o trojici velikana naseg saha (Gligoric, Ivkov i Ljubojevic) cije sam ja partije sve objavio u kompakt disku Sahovska citanka tako malo vodi racuna. Sah mat lista je jedina objavila u trideset nastavaka odlomke iz knjige Novela o Gligi i sahu i kada je u Pancevu organizovana njegova rodjendanska proslava organizotari su me sprecili da mu zvanicno urucim tu knjigu koju je on pohvalio i Karpov rekao da je to najbolja knjiga o jednom sahisti i da odigram besplatno sa 85 malisana za 85 godina Gligorica. Oni su to odbili zbog teksta koji je objavljen u knjizi –Kako je moja baba Joka dobila nagradu i uvrstena medju 500 najuticajnijih ljudi na svetu (iako je umrla pre 50 godina u 99 godini),  na isti nacin kao i neki nasi sahovski funkcioneri koji su mi zabranjivali i Sahovsku reviju i trazili da se zabrani stampanje Kraljeva saha i od televizije trazili da se skinu moje emisije…Ja sam im rekao da su oni manje knjiga procitali nego sto sam ih ja napisao.

Goran Tomic: Zahvaljujem na ovom zanimljivom razgovoru i nadam se da cete objaviti jos mnogo sahovskih knjiga i CD-ova, i organizovati jos mnogo Decijih i drugi olimpijada (pisaca…).

Dimitrije Bjelica: U julu, od prvog do sedmog jula u Beogradu organizujem dvanaestu Deciju olimpijadu sa 44 reprezentacje pod parolom 1244 rezolucije UN pod kojom sam odigrao nedavno u Beogradu na obali rijeke Save 502 partije i imao 3 poraza i 21 remi a dzoker je bio rezolucija 1244. To je odjeknulo u cijelom svijetu. Sa predsjednikom federacije magicnog saha Srbije Dr Slavkom Bozilovicem i svetske federacije Rankom Grujicem iz Los Andjelesa organizujem svjetski kup prijateljstva Magicnog saha sa Rusijom, Kinom, Kubom i Spanijom. Kao da mi je malo titule prvaka sveta, Evrope, Amerike i nakon meca sa Anom Benderac postali smo zajedno sampioni Hercegovine u magicnom i ubrzanom sahu, a uskoro me ocekuju mecevi za titulu prvaka Crne Gore sa nekim od najjacih crnogorskih velemajstora. Uz 64 slavna sahista u knjigama sam uvrstio i knjige o velemajstoru Ivanovicu i Dragoljubu Minicu sa kojim sam igrao na omladinskom sampionatu u Celju kada sam bio omladinski sampion Bosne i Hercegovine i zeleo sam postanem sampion sveta. Ali posto sam video da se mora mnogo raditi izmislio sam magicni sah jer mi je Fischer davno rekao: „Izmisli sahovsku igru u kojoj ce biti onemoguceni oni koji nauce napamet do tridesetog poteza“, a najstariji velemajstor sveta Andre Lilijental posle mog meca u Budimpesti sa Judit Polgar u Magicnom sahu je rekao: „Hvala ti sto si  izmislio igru u kojoj sam ravnopravan i sa Fischerom“.

Ivkov je predlozio da protiv Kine igramo samo magicni sah jer bi nas tri sampionke pobedile u klasicnom sahu.
Od septembra Isidora i ja smo prihvatili ponudu dve velike kompanije koje su nam ponudile da budemo glavni urednici nove i verovatno najbolje televizije u ovim krajevima a to nije tesko jer Englezi kazu – U kraljevstvu slepih jednooki je kralj!

24. maj 2005
Zelenika, Herceg Novi

ŠAH – Naš gost: Urednik bloga „Šah-mat lista“ FM Goran Tomić


PROFESOR AFIRMIŠE DREVNU IGRU

Skoro dvije decenije profesor molekularne biologije Goran Tomić svakodnevno uređuje šahovski blog koji pobuđuje veliko interesovanje ljubitelja drevne igre sa svih meridijana. On to radi sa ogromnim entuzijazmom, prije svega volonterski, veoma pedantno i studiozno i krajnje odgovorno o čemu svjedoče pozitivni komentari brojnih čitalaca koji i sami šalju tekstove i fotografije. 

To nijesu samo suvoparni pregledi rezultata i tabela sa pojedinačnih i ekipnih takmičenja nego je riječ o zanimljivim rubrikama koje se tiču grandioznih turnira, intervjua, šahovskih studija i anegdota, promocija šahovskih knjiga, anketa, zanimljivosti sa Fejsbuka, Tvitera i slično.

-Blog je nastavak „Šah-mat liste“ koja je objavljivana od 2001. do 2018. godine i isključivo se bavi šahovskim temama. Bolje šahiste posebno privlače partije sa prestižnih takmičenja i autorski naslovi poput serijala velemajstora Milana Draška i Božidara Ivanovića, zatim analize i komentari FM Dragana Popadića i

prof.dr.Slobodana Ilića i drugih. Broj pregleda svakako zavisi od tema koje se obrađuju i atraktivnih događaja iz svijeta šaha-rekao nam je standardni prvotimac ŠK „Herceg Novi“ FIDE majstor iz Zelenike Goran Tomić koji ne štedi truda i vremena da na najbolji način afirmiše i populariše ovu misaonu igru.

PREDNOSTI I MANE INTERNET TURNIRA

U sadašnjoj situaciji kada je otkazana i Olimpijada, pa čak prekinut i Turnir kandidata zbog opasnosti od korona virusa, prelazak na onlajn takmičenja je bio očekivan, ali se Tomić nada, ipak privremen.

-Tako je odigrana i ’onlajn’ Olimpijada, a i više super-turnira na kojima je nastupao šampion planete Magnus Karlsen i koji su ostali prepoznatljivi po velikim nagradnim fondovima.

Međutim, nedostatak turnira preko interneta je prvo što je teško kontrolisati sve učesnike, da li igraju bez „pomoći sa strane“ zbog čega još ne rejtinguju kod FIDE. Ipak, iskušenja su velike novčane nagrade, pa su na poznatim serverima suspendovani čak i poznati velemajstori, koji su pokušali da usluge , kompjuterskih šahovskih programa, prvenstveno Stockfish 11, što se desilo čak i najboljoj njemačkoj šahistkinji.

Trenutno se na ovaj način igra super-turnir Šahovska turneja šampiona na kojem su se pojavila neka nova imena, npr iranski vunderkind koji živi u Francuskoj Alireza Firouzja, a svoju snagu je potvrdio Rus Danil Dubov koji je eliminisao Karlsena. Ipak, svi ti onlajn turniri bez obzira na atraktivnost igrača i partija se ne rejtinguju, pa igrači sebi dozvoljavaju eksperimente u otvaranjima, koje vjerovatno ne bi odigrali u klasičnom šahu (’za drvenom tablom’). Pored toga, većina tih turnira je po rapid sistemu, pa je kvalitet šahovskih partija prilično diskutabilan.

Mi igramo od prvog januara onlajn prvenstvo u školi „Ilija Kišić“  u Zelenici. Iako je školska šahovska sekcija brojna, i čine je 89 marljivih dječaka i djevojčica, časovi se takođe održavaju preko interneta. Na turniru učestvuju 24 osnovca, među kojima i talentovane učenice Nadežda Raičević Jelena Marić, Anja Čerevicki i Jovana Stijepčić Jovana. Igra se preko servera lichess.com, a neki od učenika koriste Zum tako da se kontroliše regularnost partija, a oni koji su završili sa nastupom za taj dan mogu posmatrati partije koje su u toku. Svaki dan se igra po jedna partije, od 11 časova, a tempo igre je 15 minuta po igraču plus 5 sekundi dodatka po odigranom potezu. Poslije tri kola u vođstvu su  Mihajlo Pušara, Boris Kilibarda i Danilo Božović sa po 3 poena. Ovom prilikom, pozvao bih na nadmetanje sve vaspitno –obrazovne ustanove u Crnoj Gori i okruženju koje bi u ovim uslovima formirale ekipe i odigrale meč preko interneta –ističe Tomić.

TREĆA SUBOTA

Turniri „Treća subota“ u Đenovićima su privremeno obustavljeni zbog pandemije, mada dosta interesovanja domaćih i stranih igrača za sve tipove turnira, velemajstorske, intermajstorske i FIDE majstorske.
-Očekujem da se kroz nekoliko mjeseci zdravstvena situacija normalizuje i turniri ponovo krenu po planu. Planiram da uvedem još jedan turnir po švajcarskom sistemu, kombinaciju velemajstorskog i intermajstorskog, naravno, ako bude interesovanjaa, sa dvadesetak igrača. Mislim da će poslije dužeg perioda igranja samo preko interneta mnogi šahisti poželjeti da igraju u lijepom ambijentu ovog mjesta na pjeni od mora, tako da već imam najave Japanca IM Kojime, Rusa IM Kargina, Amerikanca IM Sarkara, ali i Indijaca koji bi željeli da se oprobaju sa jakim evropskim šahistima.
Mislim da bi ovi turniri bili posebno korisni domaćim šahistima, jer imaju mogućnost osvajanja intermajstorske i velemajstorske norme, a naravno i da im posluže kao kao priprema i tempiranje forme za velika takmičenja koja ih očekuju npr. Svjetski kup u Rusiji, na kojem će pravo nastupa shodno najnovijim pravilima imati i jedan naš predstavnik. Naime, pojedinim crnogorskim šahistima nedostaje još samo jedna norma kako bi ispunili uslove za titulu intemajstora. Naravno, pitanje je koliko su se pripremali tokom ovih mjeseci. Pored toga, svi šahisti koji žele da osvoje rejting FIDE majstora, ili jednostavno da igraju šah u lijepom ambijentu mogu da budu učesnici FM turnira (postoji FM-A i FM-B turnir). Neki od potencijalnih učesnika iz inostranstva su me pitali da li je moguće igrati za norme preko interneta. Za sada to još nije moguće, a pored toga velika većina šahista voli „šah uživo“ za pravom crno -bijelom tablom, a ne elektronskom. Nadamo se uskoro nastavku svih takmičenja-nije krio optimizam profesor Goran Tomić.

Nikac,Predrag – Tomic,Goran
Montenegro Cup, semifinal Tivat, 23.04.2006

1.e4 d6 2.d4 Nf6 3.Nc3 g6 4.Bg5 c6 5.Qd2 Bg7 6.Bh6 Bxh6 7.Qxh6 Qa5 8.Bd3 c5 9.dxc5 Qxc5 10.Nf3 Qxf2+!

11.Kxf2 Ng4+ 12.Kg3 Nxh6 13.Nd5 Kd8 14.h4 f6 15.h5 g5 16.Rad1 Nc6 17.b4 Bg4 18.c4 Bxf3 19.gxf3 Rf8 20.c5 e6 21.Nc3 dxc5 22.bxc5 Ke7 23.Rb1 Rab8 24.Rh2 Rfc8 25.Rhb2 Nd8 26.Na4 Nhf7 27.e5 f5 28.f4 Rc7 29.Ba6 h6 30.Rb3 Rd7 31.c6 gxf4+! 32.Kh4? Nxc6 33.Nc5 Rc7 34.Bxb7 Na5 35.Rb5 Nxb7 0–1

(Preneseno iz POBJEDE, 8.01.2021)

Intervju sa Miroslavom Marinićem Kragićem (6.01.2021.)


Intervju sa Miroslavom Marinićem Kragićem

Majstorski kandidat Miroslav Marinić Kragić je šahista vrlo originalnog šahovskog stila, ali i načina života. Prijatelj sam sa njim možda oko 50 godina (!). Pomislio sam da bi toliko veliko njegovo šahovsko i životno iskustvo bilo dobro da podijeli sa čitaocima Šah-mat liste. Zato sam ga zamolio za intervju.

Goran Tomić: Svi igrači iz Dalmacije, ali i čitave Hrvatske te poznaju, ali da li možeš navesti nekoliko biografskih podataka o sebi za širu publiku koja čita Šah-mat listu?

Miroslav Marinić Kragić: Rođen sam 1952, godine u Splitu, a šah sam naučio igrati u 9-toj godini, međutim do 1971 godine sam rjetko igrao, no često bih rješavao šahovske probleme na koje bih naletio u raznim novinama. Godine 1971 sam se zainteresirao više za praktični šah te sam se upisao u ŠK Poštar iz Splita. Brzo sam napredovao do druge kategorije međutim prvu kategoriju sam osvojio 1974 godine, jer sam morao biti bolji od dosta solidnih igrača. Majstorski kandidat sam postao 1989 godine na pojedinačnom prvenstvu Hrvatske gdje sam bio na diobi 4-6- og , mjesta. Igrao sam u tom razdoblju do devedeset i druge dosta turnira, a onda je nastupila stanka zbog ratnih zbivanja nekoliko godina. Poslije devedeset i šeste sam postao član ŠK Vis koji je desetak godina bio među visoko plasiranim klubovima u drugoj Hrvatskoj šahovskoj ligi, a dvije godine smo bili i u prvoj ligi. Kad se klub rasformirao prije desetak godina postao sam član drugoligaša Šk Bačvice što sam i danas. Godine 2013 bio sam klinički mrtav zbog udarca u glavu nakon jednog pada te su mi operirali dio mozga koji je krvario. Mislim da to nije utjecalo na moje bavljenje šahom i druge aktivnosti, osim što sam neke od njih zapustio.

G.T: Oduvijek si igrao vrlo originalno. Da li je to rezultat nekog filozofskog pristupa šahu? Šta za tebe znači šah?

Miroslav Marinić Kragić: Originalnoj igrom se suprostavljam teoretskim zamkama koje ne poznajem pošto nemam dovoljno vremena proučavati šahovsku teoriju, a osim toga tražim vlastite puteve za razvoj figura. Šah je za mene maštovito i kombinirano kretanje figura u prostoru, kao što u nacrtnoj geometriji zamišljamo nevidljivie linije u perspektivi nekog simetričnog tjela,, no osim toga tu ima i dosadne matematike u završnicama, što ponekad školski odradim ali često nisam u formi da uvjek igram besprjekorne završnice

GM Zdenko Kožul- Miroslav Marinić Kragić, iza GM Mladen Palac -Petek

G.T: Možeš li da prikažeš jednu svoju partiju kako bi čitaoci mogli da se upoznaju sa tvojim šahovskim stilom?

Miroslav Marinić Kragić: Ovo mi je jedna od boljih partija

Marinić Kragić Miroslav – FM Biliškov Vjekoslav
Kaš¡tela 2005

1.e4 c5 2.Nf3 d6 3.c3 Nf6 4.Bc4

 

4…Qc7 5.Na3 a6 6.0–0 b5 7.Bd3 Bb7 8.Re1 Nbd7 9.Bb1 e6 10.d4 cxd4 11.cxd4 b4 12.Nc2 b3 13.Ne3 bxa2 14.Rxa2 Bxe4 15.Bxe4 Nxe4 16.d5 e5 17.Nf5 Nef6 18.b4 g6 19.N5d4 Bg7 20.Rc2 Qb7 21.Ne6!

 21…fxe6 22.dxe6 Nb6 23.Qxd6 Rd8 24.Qxe5 Rd5

 25.Rc7! Qb8 26.Qc3 0–0 27.Bf4 Na4 28.Qc6 Qb5 

 29.e7! Re8 30.Qe6+ Kh8 31.Ne5 Rxe5 32.Bxe5 Nd5 33.Qf7!

  crni predaje 1–0

G.T: Kojeg šahistu iz prošlosti najviše cijeniš? Da li ti je neki šahista bio uzor?

Miroslav Marinić Kragić: Od šahista koje osobno poznajem najviše sam cjenio Žarkovića Jugoslava kao šahistu, Filip Ljubičić mi je takođe bio jak, no sa svima  drugima sam se mogao nositi, iako su neki bili bolji od mene

U meču protiv Makarske

G.T: Koje današnje šahiste najviše cijeniš? Može li se uporediti današnji šah, sa onim prije 50 ili 100 godina? Isto tako i šahisti?

Miroslav Marinić Kragić: Od svjetskih šahista su mi se sviđali Fišer, Talj i Kasparov.
Danas uopće ne pratim partije vrhunskih igrača kao nekada tako da nisam siguran tko mi odgovara kao šahista. Morao bih proanalizirati desetak partija, ali nemam baš vremena jer šah mi se svodi na on line partije sa tempom od 10 minuta pa do 30 minuta

G.T: Mnogim šahistima jednako nedostaje i šah, ali i druženje sa šahistima tokom takmičenja. Da li ima nekih zanimljivih događaja sa raznih takmičenja koje bi mogao da ispričaš za čitaoce Šah-mat liste?

Miroslav Marinić Kragić: Pa sad mi je pala na pamet jedna smješna situacija kad sam neke davne godine osvojio drugo mjesto na prvenstvu Dalmacije u cugeru. Naime Filip Ljubičić je promatrao sve moje partije jer nije igrao i svaki put kad bih imao jaki potez lupio bi me nevidljivo nogom po nozi i onda bih se zamislio i našao pravi potez tako da sam dobio puno partija i prošao bez poraza iako sam bio totalni autsajder, te su se svi čudili kako sam pretekao neke majstore na tablici. A i sam sam se čudio samom sebi kako sam uspio čitati Filipove misli tako da sam se na kraju turnira grohotom smijao kao i Filip Ljubičić, a još mi ni dan danas nije jasno da li sam varao jer sam svaki potez sam vidio.

G.T: Da li si tokom dugog bavljenja šahom uočio neku razliku šahista i običnih ljudi koji se ne bave šahom?

Miroslav Marinić Kragić: Mislim da većina šahista djeluje normalno, ukoliko nisu šahovski zanesenjaci pa takvi imaju previše jak ego, tako da ne primjećuju ništa drugo oko sebe osim šaha

G.T: Osim šahom, intenzivno si se bavio i biciklizmom, kao i trčanjem. Da li je za dobrog šahistu važno bavljenje sportom? Da li se još baviš sportom?

Miroslav Marinić Kragić: Pa svojevremeno sam trčao maratone i takmičio se u treking trkama iz hobija, međutim danas ne trčem jer imam neku ozljedu ljevog kuka. Bicikliram i dalje jer me kod bicikle i plivanja ta ozljeda ne koči.

G.T: Bavio si se dosta i muzikom. Postoji li neka tajna veza muzike i šaha?

Miroslav Marinić Kragić: Muziku sam volio slušati, a što se tiče šaha mislim da bolje razmišljam kad slušam neku ugodnu muziku.

G.T: Da li imaš neki poseban način ishrane?

Miroslav Marinić Kragić: Pa uglavnom sam vegetarijanac, iako sam se zadnje vrijeme udebljao jer se manje bavim sportom.

G.T: Da li imaš još neki hobi osim šaha, bicilizma, trčanja, muzike…?

Prvenstvo Hrvatske u GO-u

Miroslav Marinić Kragić: Pa bavim se slikanjem uglavnom ulja na platnu i to čisti realizam, panorame uglavnom jesam slikao i neke portete.

Ulje na platnu- Berači lavande 

Ulje na platnu- „Viškio Prirovo noću“

G.T: Već si rekao da sada igraš u ŠK Bačvice iz Splita. Možeš li da navedeš tebi najčešće šahovske rivale sa kojima igraš već dugi niz godina?

Miroslav Marinić Kragić:  Nekad pred svojih 20 godina interesantan rival mi je bio (danas pokojni) Katavić Borislav, jer su sve naše partije bile neizvjesne do samog kraja, no danas igram samo lige (od turnirskog šaha) pa se svaki put uglavnom nađem sa nekim drugim protivnikom, a sada je neizvjesta i taj ligaški šah zbog korone.

G.T: Među našim starim prijateljima ima dosta vrlo duhovitih ljudi. Koji su ti šahisti, i prijatelji, najprijatniji za druženje?

Miroslav Marinić Kragić: Pa najprijatniji su mi  kolege iz nekadašnjeg Š.K. Visa, Božanić Ivica, Šušak Željko i Knežević Igor, Čvorovića takođe volim vidjeti, no uglavnom su mi simpatični svi šahisti.

G.T: Koja su ti omiljena takmičenja? Da li više voliš ekipna ili pojedinačna,

Miroslav Marinić Kragić: Zadnje vrjeme igram samo ekipna takmičenja, jer su mi pojedinačna takmičenja skupa zbog hotela i upisnine, a klub nema novaca da bi me častio turnirom.

 G.T: Da li si tokom ovog perioda pandemije, prošle godine, igrao šah na nekom takmičenju ’za tablom’? Da li si igrao preko interneta?

Miroslav Marinić Kragić: Za vrijeme ove pandemije sam igrao samo 3 ligaška kola turnirskog šaha, i kup turnir ubrzanim tempom. Preko interneta igram online ubrzanim tempom kad sam raspoložen.

G.T: Da li se danas brže napreduje u šahu nego nekada? Imaš li neke savjete za šahiste koji sada počinju da igraju šah?

Miroslav Marinić Kragić: Mislim da mogučnosti interneta pružaju šansu da brže napredujemo, Smatram da igranjem šaha on line sa raznim protivnicima ubrzanim tempom pomaže bržem napredovanju jer se tako sagledaju sve mogućnosti u nekoj varijanti otvaranja ili obrane. 

Goran Tomić: Zahvaljujem na odgovorima. Nadam se da su sada svi čitaoci Šah-mat liste sada upoznali jednu svestranu kreativnu šahovsku ličnost.

(Interevju je obavljen 6. januara 2021. preko interneta)

Intervju sa IM Zoranom Arsovićem (5. januar 2021)


Internacionalnog majstora Zorana Arsovića i njegovog brata Gorana imao sam zadovoljstvo da upoznam kada su igrali za ŠK Herceg Novi. Vrlo jaki internacionalni majstori, vrlo poželjni kao igrači za svaku ekipu Premijer lige. Pored toga vrlo ljubazni i kulturni šahisti koji imponuju svojim ponašanjem. Tada mi je posebno bilo zanimljivo da čujem o njihovim aktivnostima i iskustvima u ulozi trenera mladih šahista, od kojih su neki danas postali jaki velemajstori. 
Pored toga IM Goran Arsović je u svjetskoj knjizi rekorda kao igrač koji je odigrao najdužu partiju. To je partija iz protiv Ivana Nikolića iz 1989 godine koja je trajala čak 269 poteza (završena je remijem).

Goran Tomić: Kako je ova godina u kojoj su mnoga šahovska takmičenja odložena ili otkazana uticala na Vaše aktivnosti?

IM Zoran Arsović sa učenicom Teodorom Injac

IM Zoran Arsović: Kao i svakom šahisti koji pre svega voli šah, kojem ne prija ni kada se i rapid turnir odloži moram reći veoma teško, pa sam samim tim bio više fokusiran na trenerski rad isključivo preko interneta.

G.T: Da li profesionalni šahisti imaju neku pomoć od Šahovskog saveza u ovim prilično teškim vremenima za sport i šah?

IM Zoran Arsović: Profesionalni šahisti već odavno nemaju pomoć Šahovskog saveza, ali novo rukovodstvo na čelu sa agilnim predsednikom Draganom Lazićem daje nadu šahistima da će videti svetlost na kraju tunela. Mislim da gospodin Lazić odlično razume šahiste i da je odlučno krenuo da vrati šah gde je bio u prošlosti. U razgovovoru sa mnogim šahistima sam zaključio da mu veruju, a dokaz za to je odziv šahista na pojedinačne šampionate koji su bili izuzetno jakog sastava.

G.T: Koliko dnevno posvećujete vremena šahu?

IM Zoran Arsović: Ne mogu precizno odgovoriti na ovo pitanje. Znam samo da su mi sad prioritet moji učenici i njihova priprema, a da sam ja sa nekom mojom ličnom pripremom u drugom planu. Mislim da tako i treba da bude, bez obzira što veliki deo svog vremena koristim i za svoje spremanje.

G.T: Koliko sam pratio, učestvovali ste 2020 godine na Prvoj ligi Srbije i Premijer ligi Srbije. Koliko ste zadovoljni Vašom igrom?

IM Zoran Arsović: Na ligi sam prvi put učestvovao i kao kapiten svoje ekipe u situaciji kada su svi bili zadovoljni što se liga uopšte i održava. U novonastaloj situaciji mislim da sam solidno odigrao ali i ne i više od toga.

G.T: Da li se kod šahista osjeti nedostatak prakse tokom ove godine?

IM Zoran Arsović: Naravno! Kramnik je rekao da su turniri „trening za mozak“ i da bez tog učestalog treninga ne možeš da budeš uspešan na šahovskom polju. Zbog specifične situacije svi smo u sličnoj poziciji. Ja lično nisam za igranje turnira na internetu, zato što oni ne mogu biti dostojna zamena za turnire za tablom.

G.T: Da se vratimo na period kada ste počinjali da igrate šah. Kada ste i kako naučili da igrate šah?

IM Zoran Arsović: Interesovanje za šah kao i neke uvodne poteze u sahu bratu i meni je pokazao ujak, da bi se u dvanestoj godini upisali u šahovsku sekciju gde nam je šah predavao fide majstor Vladimir Sokolov od koga smo mnogo naučili i koji nas je zapravo uveo u ozbiljnije šahovske vode učlanivši nas u prvi klub.

G.T: Koji su Vam bili prvi protivnici?

IM Zoran Arsović: Prvi neki da kažem malo ozbiljniji protivnici su bili omladinci iz protivničkih klubova. Zanimljivo da s bratom nisam odigrao više od desetak slobodnih partija, tako da za njega ne mogu da kažem da je bio protivnik.

G.T: Koji su šahisti ostavili najveći utisak na Vas? Da li ste imali šahovskog uzora u nekom od velikana prošlosti?

IM Zoran Arsović: Uzore nisam imao ali najveći utisak na mene je ostavio Kasparov zbog svog raznovrsnog stila igre. Mislim da je mnoge partije odigrao besprekorno i da je dao nemerljiv doprinos šahu. Velikana sa naših prostora VM Ljubomira Ljubojevića izuzetno cenim. Teško da će neko u dogledno vreme biti uspešan kao što je on bio, boreći se sa Karpovom i Kasparovom za visok plasman na najprestižnijim turnirima.

G.T: Da li ste imali šahovskog trenera?

IM Zoran Arsović: Jedini trener kojeg sam imao je fide majstor Vladimir Sokolov, kojeg sam već pomenuo. On je najviše uticao da moje opredelenje bude šah.

G.T: Koji su Vam šahisti bili najveći konkurenti u Vašem ranom šahovskom periodu?

IM Zoran Arsović: Ne mogu sad reći nekog određenog. Sa mojim drugovima Dejanom Pikulom i Slavišom Marinkovićem sam u tom periodu igrao dosta zanimljivih partija.

G.T: Kako je tekao Vaš šahovski razvoj? Kada ste osvojili titulu majstora, a kada titulu internacionalnog majstora?

IM Zoran Arsović: Titulu Fide majstora sam osvojio u devetnaestoj, a inermajstora u dvadesetsedmoj godini. Imam i tri bala za VM ali mi je falilo samo 5 rejting poena za ispunjenje uslova za osvajanje najvise titule. Moram da istaknem da mi je titula Fide Senior trenera najdraža, zato što ona pokazuje moju spremnost i odlučnost u nameri da pomognem drugima da dođu do najvisih ciljeva.

G.T: Koji Vam je omiljeni tempo igre? Da li više volite klasičan tempo ili rapid i blic?

IM Zoran Arsović: Volim sve, ali ipak klasičan nešto više.

G.T: Koji su Vam najveći šahovski uspjesi?

IM Zoran Arsović: Smatram svojim uspesima tri titule ekipnog prvaka države sa ŠK „Agrouniverzal“(Nikšić 1997.), ŠK „Beko“(Novi Sad 2000.) i ŠK „Partizan“(Zlatibor 2006.).

G.T: Možete li da navedete jednu partiju koju smatrate Vašom najboljom partijom? Da li ste bili posebno inspirisani za tu partiju?

IM Zoran Arsović: Smatram da mi je jedna od najboljih partija sa VM Navarom koji je tada bio među 10 najboljih igrača u Svetu. Taj turnir je odigran na Evropskom prvenstvu u Plovdivu 2012. Partija je bila od izuzetnog značaja (na tom turniru sam uzeo treću normu za VM) i dobijena je crnim figurama što je po meni čini jos vrednijom.

Navara,David (2700) – Arsovic,Zoran (2435) [E60]
Plovdiv 114/197, 2012
[Arsovic,Zoran]

1.d4 Nf6 2.c4 g6 3.Nf3 Bg7 4.g3 c5 5.Bg2 0–0 6.0–0 Nc6 7.d5 Na5 8.Qc2 [8.Nfd2 Ü 70/514] 8…d6 9.e4 e6! [9…e5 10.b3 a6 11.Bb2 b5 12.Nbd2 Bd7 13.Ne1²] 10.h3N [10.Nbd2 exd5 (10…Re8) 11.cxd5 b5=] 10…Re8 [10…exd5 11.cxd5 Re8 12.Nc3²] 11.Nbd2 exd5 12.cxd5 Bd7 13.Rb1 Qc8! [13…c4 14.b4!?] 14.g4 c4 15.Re1 [15.b4?! cxb3! 16.Qxc8 Raxc8 17.Nxb3 Nxb3 18.Rxb3 b6 19.Nd2 Rc2µ] 15…b5 16.b4 [16.Nf1 h5!³ 17.gxh5 (17.g5? Nxe4µ) 17…Nxh5]

16…c3!³ 17.Nf1 [17.Nb3 Nc4 18.Nbd4 Nxd5 19.Ne2 Ndb6 20.Nxc3 a5µ] 17…Nc4 18.Rb3 a5 19.bxa5 Rxa5 20.Ng3 [20.Rxc3? Nxe4] 20…Qa6 21.Re2 Ra8 22.a3 [22.Rxc3 Rxa2 23.Qd3 Rxe2 24.Nxe2 Nxg4 25.hxg4 Bxc3 26.Nxc3 b4 27.Ne2 Bxg4µ] 22…Nxa3 23.Qxc3 Nxe4 [23…Nxg4 24.Qxa5 Qxa5 25.Rxa3 Qxa3 26.Bxa3 Rxa3 27.hxg4 Bxg4µ Navara,D] 24.Nxe4 [24.Qxa5 Qxa5 25.Rxa3 Nxg3 26.Rea2 Qxa3 27.Rxa3 Rxa3 28.Bxa3 Ne4–+] 24…Bxc3 25.Rxc3 b4–+ 26.Nf6+ Kg7 27.Rce3 Nc4 28.Re7 Ra1 29.Ng5 Rxc1+ 30.Kh2

30…Ne5! [30…Kxf6?? 31.Rxf7+ Kxg5 32.f4+ Kh6 33.g5+ Kh5 34.Rxh7# #] 31.R2xe5 Kxf6 32.Nxf7 dxe5 33.Rxd7 Ra7

0–1

G.T: Da li ste igrali na tom turniru na kojem je Vaš brat Goran, takođe internacionalni majstor, odigrao partiju koja je svjetski rekord po dužini (broju poteza)? Koliko sati je trajala ta partija? Pogledao sam tu partiju, završena je remijem (završnica topa i lovca protiv topa).

IM Zoran Arsović: Igrao sam taj turnir. Partija je trajala tacno 20 sati i 15 minuta. U to vreme su se duže partije prekidale pa su se nastavljale neki drugi dan. Znam da je bilo najmanje 3 prekida, i da sam se nervirao čekajuci ga da je završi:)

G.T: Da li možete da navedete neke šahovske klubove za koje ste igrali?

IM Zoran Arsović: Igrao sam za ekipe „Obilić“-Beograd, „Beko“-Beograd, „Agrouniverzal“-Zemun, „Partizan“-Beograd, „Sloga“-Kraljevo i „Jugović“-Kać.

G.T: Za koje šahovske klubove iz Crne Gore ste najviše nastupali?

IM Zoran Arsović: Nastupao sam za ŠK „Herceg Novi“-H.Novi i za ŠK „Bjela“. Za ŠK „Herceg Novi“ sam nastupao 6 puta. Igrajući za ekipu „Herceg Novi“ imao sam zadovoljstvo da nastupam sa Vama i Vašim sinom, kao i sa izuzetnim šahistom i čovekom Đorđem Konjevićem.

G.T: Da li bi možda mogli da istaknete neke mlade šahiste iz Crne Gore za koje mislite da su najperspektivniji?

IM Zoran Arsović: Ne mogu istaknuti samo jednog, ali mi se čini da je Crna Gora imala talentovanu ekipu na Olipijadi u Turskoj 2019 god. u konkurenciji do 16 godina. Bio sam tamo kao selektor Srbije, tako da sam bio u mogućnosti da ih bolje upoznam. Mislim da ne bi bilo u redu da izdvojim samo jednu osobu, ali svakako mislim da se tu krije neko ko će biti kvalitetan šahista u budućnosti, ukoliko naravno bude predano radio.

G.T: Da sada malo porazgovaramo o treninzima i podučavanju mladih šahista. Kako mladi šahisti treba da rade kako bi se usavršavali? Da li mogu da nešto postignu bez pomoći trenera?

IM Zoran Arsović: Veoma je teško doći do nekog vrhunskog rezultata bez angažovanja trenera.  I kad bi se došlo do nekog rezultata, s trenerom je kao i u svakom drugom sportu lakši put, praktično se ide prečicom. Mislim da svaki mladi šahista treba imati nekog ko će ga usmeriti i ukazati na koji način na koji treba da radi na šahu. Trener treba podržati učenika i kad mu ne ide, i zato je po meni izuzetno bitno da i učenik i trener apsolutno budu sigurni da zajedno teže ka istom cilju. Učenik i trener moraju biti čvrsta karika, odnosno tim.

Sa kampa Arsović tima

G.T: Koje bi knjige mogli da preporučite mladim šahistima?

IM Zoran Arsović: Na prvom mestu bih predložio knjigu Pančenka“Teorija i praksa šahovskih zavrsnica“ i knjigu Dvoreckog „Poziciona igra“. Veoma kvalitetne knjige koje mogu koristiti kako igračima srednje klase, tako i onim koji planiraju šahom ozbiljno da se bave.

G.T: Neki od danas poznatih velemajstora su bili Vaši učenici. Možete li da ih navedete? Da li možete odmah da prepoznate talentovanog šahistu koji će postati velemajstor?

IM Zoran Arsović: Navešću neke od njih: Velemajstor Jovana Rapport i Teodora Injac koja će uskoro to postati. Nadam se da ce njihovim putem krenuti i intermajstori Tijana Blagojević i Lena Miladinović. Luka Budisavljević je pre mesec dana postao najmlađi velemajstor Srbije ikada sa nepunih 16 godina. Očekujem da će u skorije vreme biti standardni reprenzetativac. Sarađivao sam i sa Ivanom Ivaniševićem koji je već bio vrhunski velemajstor (čeona tabla reprenzetacije) i za koga mislim da je mogao preći i granicu od 2700 rejting poena.
Talentovanog šahistu nije tesko prepoznati, a da li ce biti vrhunski igrač zavisi pre svega od drugih faktora. Bitniji faktori su svakako rad, predanost, i pre svega ljubav prema šahu koji sve pokreće.

Luka Budisavljević

G.T: Trener ste ženske reprenzetacije Srbije i znam da ste se intezivno spremali za Olimpijadu koja je nažalost odložena zbog postojeće situacije. Jedna od najpoznatijih Vaših učenica je Teodora Injac. Ona je nedavno po treći put uzastopno pobjedila na Šampionatu Srbije za žene. Koliko ste bili svakodnevno angažovani u pripremanju Teodore za partije?

IM Zoran Arsović: Teodora je neko ko je apsolutno posvećen šahu. Mi smo uspešan, kompaktan tim koji sarađuje od 2013.godine. Ona svoju energiju unosi ne u svaku partiju već i u svaki potez, i samim tim je i na našim časovima veoma odgovorna. Uglavnom se trudimo da neke stvari spremimo pre početka turnira da bi na samom takmičenju imala više vremena za odmor. Odmor je veoma bitan, pogotovo što su se na poslednjem šampionatu zbog novonastale situacije igrala dva dupla kola.
Lestvicu smo i pre šampionata podigli visoko, a ova titula samo jos više nameće visoke ciljeve kao sasvim normalnu stvar. Pred njom su mnoga isplanirana takmičenja gde će se pokazati u najboljem svetlu u šta sam ubeđen.

Teodora Injac sa peharom za osvojeno prvo mesto na ženskom šampionatu Srbije 2020.god. u Vrnjačkoj Banji

G.T: Kako izgledaju Vaši treninzi sa mladim šahistima? Da li sada imate samo treninge preko interneta ili imate i ’uživo’ treninge za šahovskom tablom?

IM Zoran Arsović: Uglavnom se trudim da se prilagodim učeniku i njegovom stilu igre. Mislim da je to veoma važno. Ne bi trebalo pčcinjati ozbiljniji rad a da se prethodno ne ustanovi koje pozicije i koji stil igre odgovara mladom igraču s kojim počinješ raditi.

Sa priprema reprenzetacije 2019.godine (Teodora Injac, Adela Velikić, Marina Gajčin, Jovana Erić i trener reprezentacije IM Zoran Arsović)

G.T: Da li trenirate šahiste iz inostranstva preko interneta?

IM Zoran Arsović: Neki duži period radim i sa šahistima iz inostranstva. Istakao bih Panamerickog prvaka u konkurenciji do 14 godina Aristo Liu-a iz Amerike.

Moji đaci Aristo Liu (USA), Panamerički prvak i Luka Budisavljević (SRB) su se sastali na Svetskom prvenstvu u Montevideu u konkurenciji U-14

G.T: Koje šahovske sajtove pratite? Da li Vam se neki posebno sviđa?

IM Zoran Arsović: To su uglavnom svi ozbiljniji šahovski sajtovi. Zanimljiv je „Večiti šah“koji nam pruža neke informacije o turnirima i dešavanjima u okruženju.

G.T: Da li igrate na turnirima preko lichess ili chess.com?

IM Zoran Arsović: Igram na chess.com-u, ali mislim da ništa ne može da zameni šah za tablom tako da nisam čest gost na ovom sajtu.

G.T: Šta mislite o turnirima preko interneta?

IM Zoran Arsović: Nemam ništa protiv, ali je prava stvar kad možete videti protivnika.

G.T: Da li mislite da će se šah vratiti „u normalu“ uskoro?

IM Zoran Arsović: Ubeđen sam u to i nadam se da će biti vrlo skoro zato što su se svi šahisti uželeli ne samo šaha, nego i šahovskog druženja.

G.T: Zahvaljujem mnogo na detaljnim odgovorima iz kojih sam saznao mnogo zanimljivih stvari. Želim Vam sve najbolje u životu, kao i Vašem bratu Goranu, ali i uspješan nastavak šahovskih aktivnosti ‘za tablom’. I naravno, da se opet vidimo na takmičenjima Premijer lige Crne Gore, ili turnirima Treća subota u Đenoviću, i nastavimo šahovski razgovor uživo!

IM Zoran Arsović: Hvala Vam mnogo na lepim željama. Nadam se da se uskoro vidimo na nekom takmičenju. Sve najbolje u Novoj godini Vama i citaocima Sah-Mat liste!

Goran Tomić: Hvala još jednom i sve najbolje u 2021.godini!

Intervju obavljen za Šah-mat listu preko interneta 5. januara 2021. godine.

Intervju sa velemajstorom Nikolom Đukićem (3. januar 2021)


Intervju sa velemajstorom Nikolom Đukićem

Velemajstor Nikola Đukić, dugi niz godina najbolji šahista Crne Gore, prema mišljenju čitalaca Šah –mat liste proglašen najboljim šahistom Crne Gore i 2020.godine. Zamolio sam velemajstora Đukića za intervju preko e-maila.


Goran Tomić: Ova godina je bila specifična, “kovid-godina”, kada su mnoga takmičenja otkazana i veliki broj je prebačen na internet. Kako ste bi ocjenili ovu godinu, u šahovskom smislu?

Velemajstor Nikola Đukić: Nažalost, u godini za nama bilo je vrlo malo međunarodnih turnira koji su održani za tablom, a takmičenja preko interneta teško da mogu biti dostojna zamjena. Mislim da je takva situacija veoma loša za ogromnu većinu šahista, pa se nadam da će se stvari uskoro vratiti u normalu.

G.T: Da li je ove godine bilo lakše ili teže uskladiti porodične (i druge) obaveze sa šahovskim aktivnostima?

Velemajstor Nikola Đukić: Zbog specifičnih uslova u kojima smo se svi našli ove godine, gotovo da nijesam bio odsutan od kuće, što je svakako prijalo mojoj porodici. Sa druge strane, imao sam mnogo različitih aktivnosti kojima sam pokušao da nadomijestim nedostatak turnira, pa se u nekim periodima dešavalo da imam znatno više obaveza nego što je to bio slučaj u uobičajenim okolnostima.

G.T: Kako ocjenjujete Vašu igru 2020 godine na takmičenjima ‘za tablom’?

Velemajstor Nikola Đukić: Ove godine sam odigrao samo tri turnira po standardnom tempu igre, vjerovatno najmanje otkad sam počeo sa ozbiljnijim bavljenjem šahom. Veoma sam zadovoljan svojim rezultatima na Kupu Crne Gore i Premijer ligi, a još više činjenicom da je ŠK Budućnost trijumfovao na oba takmičenja. Nažalost, na Prvenstvu Crne Gore sam bio u nešto slabijoj formi, pa sam morao da se zadovoljim prilično skromnim petim mjestom. Ipak, uz ukupan pozitivan rejting saldo i nekoliko pobjeda na turnirima po ubrzanom i brzopoteznom tempu, protekla godina se može ocijeniti kao relativno uspješna.

G.T: Na Premijer ligi ste osvojili 7 poena iz 9. ŠK Budućnost je ubjedljivo osvojila prvo mjesto. Koliko ste zadovoljni svojom igrom?

Velemajstor Nikola Đukić: Kao što rekoh, veoma sam zadovoljan svojim rezultatom na Premijer ligi, a igra je na momente takođe bila na visokom nivou, mada moram priznati da sam imao dosta sreće u nekim partijama. Najvažnije od svega je da se titula prvaka posle jednogodišnje pauze vratila u vitrine Budućnosti i to sa pobjedama u svih devet mečeva.

G.T: Šta mislite o sistemu koji je primjenjen na takmičenju Premijer lige (seniori+žene+omladinci), na osam tabli? Predstavnici nekih klubova smatraju da bi trebalo smanjiti broj tabli i odvojiti omladinska i ženska takmičenja.

Velemajstor Nikola Đukić: Mislim da je to pravilo doneseno prilično ishitreno, uz neke diskutabilne modifikacije i na samoj sjednici Skupštine kada je usvajano, a u ove dvije godine se prilično jasno pokazalo da je takav sistem previše glomazan za naše uslove, jer jednostavno nemamo dovoljan broj igrača. Situacija će postati još komplikovanija kad ovo pravilo počne da se primjenjuje i u ostalim rangovima takmičenja, tako da se slažem da je pravi trenutak da se nešto promijeni. Smatram da je šest tabli sasvim dovoljno, a trenutno mi je najbliži stav da u Premijer ligi budu dozvoljena dva stranca u ekipi. Četiri domaća seniora je vjerovatno prava mjera, imajući u vidu da trenutno imamo 40 aktivnih igrača sa rejtingom preko 2200, što je taman dovoljno za prve postave deset premijerligaša, a nemojmo zaboraviti da svaka ekipa ima pravo i na četiri rezerve. Ima rezona da umjesto vraćanja drugog stranca ostane jedna omladinska tabla, ali trenutno ne vidim rešenje koje bi spriječilo zloupotrebu pravila kakvu smo imali na ovogodišnjoj ligi, a da se istovremeno ne nanese šteta nekom mladom igraču koji realno zaslužuje da igra na visokoj tabli ako bismo odredili da omladinac mora igrati na šestoj.

G.T: Šahovska olimpijada je prošle godine zbog pandemije korone odložena. Ipak, nadamo se da će se ipak održati, iako je došlo do pomjeranja rokova. Šta očekujete od naše reprezentacije na Olimpijadi?

Velemajstor Nikola Đukić: Koliko sam upoznat, FIDE je, zbog dodatnih komplikacija koje je izazvalo odustajanje Bjelorusije od organizacije Olimpijade 2022, odlučila da se Olimpijada ipak ne odigra ove godine, već da Moskva zamijeni Minsk kao domaćin za 2022. Za ovu godinu je planirano ekipno prvenstvo Evrope u Vroclavu, za koje se prije svega nadam da neće biti otkazano, a volio bih da naša reprezentacija nastupi u najjačem mogućem sastavu.

G.T: Da li očekujete neke promjene u reprezentaciji?

Velemajstor Nikola Đukić: Ako bude nekih promjena u reprezentaciji, nadam se da će one biti plod sazrijevanja mladih igrača i zasnovane isključivo na šahovskim kriterijumima, a nikako na željama rukovodstva Saveza za podmlađivanjem po svaku cijenu i animozitetu prema pojedinim dosadašnjim članovima reprezentacije.

G.T: Prije nekoliko mjeseci ste imali zapaženu reakciju u medijima, pa i na Šah-mat listi, u vezi podmlađivanja reprezentacije ,povodom onlajn olimpijade. Tekst je bio objavljen prije onlajn olimpijade. Kakvo je sada Vaše mišljenje, da li su se Vaše kritike pokazale opravdane?

Velemajstor Nikola Đukić: Rezultat naše reprezentacije na onlajn olimpijadi nije bio sjajan, ali mislim da rezultat na takmičenju preko interneta ne mora nužno da bude ozbiljan pokazatelj bilo čega, iako se i tu mogao dovoljno jasno vidjeti efekat nekih prethodnih pogrešnih poteza. Ipak, moja reakcija nije se toliko odnosila na samu onlajn olimpijadu, koju ne smatram previše ozbiljnim takmičenjem, koliko na loš odnos Saveza prema ljudima koji su dugogodišnji članovi reprezentacije, kao i na neprimjeren način na koji je smijenjen prethodni selektor. Mislim da svi argumenti koje sam tada iznio i dalje jednako stoje.

G.T: Kako ocjenjujete stanje u Šahovskom savezu Crne Gore?

Velemajstor Nikola Đukić: Nesporno je da ima tu pozitivnih stvari, utisak je da je finansijska situacija stabilnija nego prethodnih godina, a bilo je i određenih pomaka u radu sa mladim igračima. Nažalost, pravljene su i ozbiljne greške, poput onih već pominjanih, a i u odnosu prema mladima kriterijumi često nijesu bili dovoljno jasni, pa smo tako mogli vidjeti i nepravdu prema pojedinim talentovanim šahistima, koji su svojim rezultatima u godini za nama pokazali da su zasluživali bolji tretman od strane ŠSCG. Mislim da je najveći problem što našem Savezu već hronično nedostaje demokratije i transparentnosti. Nemam dovoljno informacija kako stvari funkcionišu iznutra, ali spolja djeluje da se odluke donose u uskom krugu ljudi, često bez dovoljno promišljanja, a mnogi kompetenti pojedinci su marginalizovani zato što se ne slažu sa određenim idejama ljudi koji vode Savez. Treba reći da za takvo stanje nije odgovorno isključivo rukovodstvo Saveza, već i klubovi, koji često ne pokazuju dovoljno interesovanja da se aktivno uključe u kreiranje politika Saveza, pa zato Skupština ŠSCG, umjesto da bude najvažniji organ, ponekad djeluje kao obična glasačka mašinerija koja bez pogovora usvaja odluke koje joj se serviraju od strane rukovodstva, dok rijetki kritički glasovi uglavnom ostaju usamljeni u moru ruku automatski podignutih u znak podrške, a  bez previše udubljivanja u suštinu problema.

G.T: Da li su se pojavili neki novi talenti na šahovskoj sceni Crne Gore?

Velemajstor Nikola Đukić: Na sceni je trenutno prilično interesantna generacija omladinaca, u kojoj imamo pristojan broj talentovanih mladih igrača koji bi u narednom periodu mogli da donesu novi kvalitet crnogorskom šahu. Sa druge strane, zabrinjavajuće je što iz ove perspektive djeluje da ćemo nakon te generacije imati određeni pad kvaliteta, ali ima dovoljno vremena da se stvari poboljšaju po tom pitanju, naravno, ako se bude ozbiljno radilo na tome.

G.T: Da li je među nekim od ovih mladih šahista možda i novi velemajstor?

Velemajstor Nikola Đukić: Ukoliko budu imali veliku volju da rade na sopstvenom usavršavanju, kao i ozbiljnu podršku svojih klubova i Šahovskog saveza, ne vidim zašto tako nešto ne bi bilo moguće.


G.T:
Kako bi ocjenili ženski šah u Crnoj Gori?

Velemajstor Nikola Đukić: Aktuelno stanje u našem ženskom šahu objektivno nije sjajno, najveći problem je mali broj šahistkinja i slaba konkurencija. Imamo i nekoliko talentovanih djevojčica, koje bi uskoro mogle da promijene stanje nabolje i njima svakako treba pružiti podršku, ali mislim da je uz to potrebno mnogo raditi na masovnosti. Takođe, neophodno je organizovati više turnira za šahistkinje ukoliko želimo razvoj ženskog šaha, a važan korak u pravom smjeru bi bila i organizacija ženske lige.

G.T: Čini se da je šah počeo da se probija u medijima i stiče popularnost među čitaocima. Rubrike Brana Kadića i Mitra Đukanovića su prilično čitane. Da li smatrate da je šah dovoljno zastupljen u medijima?

Velemajstor Nikola Đukić: Veoma je pozitivno to što imamo dvije šahovske rubrike u štampanim medijima, tako informacije o šahovskim dešavanjima dopiru do većeg broja ljudi. Mislim da za punu afirmaciju šaha u medijima nedostaje i emisija na televiziji, bilo bi sjajno kada bi tako nešto moglo da ponovo zaživi u narednom periodu.

G.T: Dosta šahista ipak više voli šahovske knjige od internet fajlova. Prethodne godine smo mogli da uživamo u knjigama velemajstora Božidara Ivanovića i velemajstora Nebojše Nikčevića. Da li Vi pripremate knjigu sa svojim partijama?

Velemajstor Nikola Đukić: To je ideja koja bi mi svakako bila interesantna u nekom trenutku, ali možda je sada ipak prerano za sličan projekat. Doduše, možda ću komentarisati neke svoje partije za knjigu iz oblasti teorije otvaranja na kojoj trenutno radim.

G.T: Da li se ove godine (i sledećih) može očekivati neka promjena društva u odnosu prema našim vrhunskim šahistima koji su osvajali olimpijske medalje, a čije su nacionalne penzije višestruko smanjene?

Velemajstor Nikola Đukić: Donošenjem aktuelnog Zakona o sportu položaj šaha u crnogorskom društvu se drastično pogoršao, a jedna od posledica je bilo i višestruko smanjenje penzija našim šahistima koji imaju status vrhunskih sportista. Nadam se da će se u narednom periodu odnos države prema šahu promijeniti nabolje i da će ta nepravda biti ispravljena, te da će i moj klupski drug Predrag Nikač dobiti status vrhunskog sportiste, što je zaslužio osvajanjem titule prvaka svijeta za osobe sa oštećenjima vida. Da bi se to desilo, neophodno je da se Šahovski savez mnogo aktivnije uključi u borbu za položaj šaha i šahista u društvu, jer u prethodnom periodu nije gotovo ništa uradio da spriječi degradaciju sporta koji bi trebalo da zastupa.

G.T: U prethodnom periodu imali smo ukidanje šaha kao izbornog predmeta u osnovnim školama, iako je Crna Gora među prvim zemljama uvela šah u osnovne škole. Imamo čak i tri udžbenika i metodiku za nastavnike. Sada se pripremaju novi udžbenici. Da li se mogu očekivati promjene i ponovno uvođenje šaha?

Velemajstor Nikola Đukić: Ispratio sam prilično optimistične najave koje dolaze iz Šahovskog saveza, ali osim toga nemam drugih informacija o trenutnom statusu projekta uvođenja šaha u škole, čini mi se da je sve još uvijek u nekoj preliminarnoj fazi. Iskreno se nadam da će najavljeni projekat biti ozbiljno osmišljen i organizovan i da će se djeca sa šahom sretati već od prvih razreda, što ranije nije bio slučaj. Uvođenje šaha u škole je izuzetno važno, ne samo zbog razvoja šaha, već i zbog razvijanja kognitivnih sposobnosti kod djece, što je potvrđeno brojnim relevantnim istraživanjima.

G.T: Na kojim ste turnirima preko interneta učestvovali i da li ste zadovoljni rezultatom? Preko kojih sajtova? Koji Vam je najveći uspjeh ove godine na turniru preko internet?

Velemajstor Nikola Đukić: Ove godine sam igrao na onlajn olimpijadi, te prvenstvu Evrope u ubrzanom i brzopoteznom šahu preko interneta. Rezultat na onlajn olimpijadi od 50% poena mogao bi se nazvati solidnim, mada bi konačni utisak bio znatno bolji da nije bilo nepotrebnih poraza u poslednja dva kola. Za razliku od olimpijade, na evropskom prvenstvu u blicu uspio sam da prilično blijed utisak iz većeg dijela turnira popravim dobrim finišom, dok bih prvenstvo u rapidu najrađe zaboravio, jer sam ga odigrao zaista užasno. Uz to sam često učestvovao na turnirima Titled Tuesday na sajtu chess.com, koji svakog utorka okupljaju izuzetno jak sastav, sa brojnim igračima iz najužeg svjetskog vrha. Najveći uspjeh mi je bio dioba drugog mjesta na turniru održanom 23. juna.

G.T: Da li ste možda igrali sa nekim od poznatijih šahista?

Velemajstor Nikola Đukić: Neka od poznatijih imena s kojima sam se susretao na internetu su Mameđarov, Svidler, Ivančuk, Adams, Vidit, Andrejkin, Vojtašek, Fedosejev, Sjugirov i drugi. Ukupan skor protiv pobrojanih je bio pristojnih -1, uz pobjede protiv Ivančuka, Fedosejeva i Sjugirova.

G.T: Neki od vodećih servera preko kojih se igraju turniri imaju posebne programe protiv varanja. Koliko ste sada sigurni kada igrate da protivnik ne koristi pomoć nekog šahovskog programa?

Velemajstor Nikola Đukić: Nažalost, bojim se da je praktično nemoguće spriječiti varanje u šahu preko interneta, pogotovo u partijama sa dužom vremenskom kontrolom, mada i u brzopoteznim duelima postoji mnogo načina za dobijanje nedozvoljene pomoći. Još je teže to zaustaviti ako je u pitanju neki šahista visoke klase, jer je takvim igračima često dovoljna samo mala pomoć u kritičnim trenucima partije.

G.T: Da li očekujete da će se šahovski turniri igrati više za tablom ili će ovaj način igranja preko internet prevladati?

Velemajstor Nikola Đukić: Turniri preko interneta i brojni sajtovi za igru su odlična sredstva za popularizaciju šaha, ali smatram da bi ozbiljni turniri ipak trebalo da se igraju za tablom. Zato se iskreno nadam da će se uskoro većina turnira ponovo igrati uživo.

G.T: Koja takmičenja očekujete neposredno sledećih mjeseci?

Velemajstor Nikola Đukić: Teško je imati bilo kakva očekivanja u ovom trenutku, jasno je da sve zavisi od daljeg razvoja epidemiološke situacije. Po kalendaru ECU, Pojedinačno prvenstvo Evrope bi trebalo da se održi početkom aprila u Rejkjaviku, ali nijesam siguran koliko je realno da se to i zaista desi.

G.T: Da li se bavite trenerskim radom?

Velemajstor Nikola Đukić: Već nekoliko godina bavim se trenerskim radom u školi šaha ŠK Budućnost, a povremeno sam radio i individualno sa nekim mladim šahistima kada bi mi raspored to dozvoljavao. Kako u protekloj godini gotovo da nije bilo turnira, mogao sam da se više posvetim trenerskom poslu, jer često nije lako naći balans između uloge igrača i trenera.

G.T: Veliki broj šahista sa naših prostora drži časove preko interneta. Kakav je Vaš stav prema tome? Da li je imate neke učenike “na daljinu”?

Velemajstor Nikola Đukić: Jedna od velikih prednosti interneta kad je šah u pitanju je što otvara mogućnosti za trenerski rad na daljinu, što je u trenutnoj situaciji glavni izvor prihoda za veliki broj šahovskih profesionalaca. U nekom momentu sam se registrovao kao trener na sajtu chess.com, ali nekako nijesam našao vremena da se malo više aktiviram kako bih našao neke učenike, mada je bilo povremenih raspitivanja koja nijesu rezultirala dogovorom. Kad završim rad na knjizi, vjerovatno ću se malo ozbiljnije pozabaviti svojom potencijalnom onlajn trenerskom karijerom.

G.T: Kako ocjenjujete stanje u FIDE? Da li sada bolje funkcioniše ili u vrijeme kada je bio predsjednik Kirsan Ilyumzhinov?

Velemajstor Nikola Đukić: Vidim da ima nekih dobrih ideja, kakvo je upravo najavljeno proširenje Svjetskog kupa, što će donijeti znatno više demokratičnosti aktuelnom sistemu i pružiti priliku većem broju šahista da se okuša na tom nivou takmičenja. Ipak, imam utisak da u FIDE još uvijek nema jasne vizije kako da se maksimalno iskoristi komercijalni potencijal drevne igre, koji se najbolje vidi iz ogromnog broja ljudi koji svakodnevno igraju i prate šah na velikom broju internet sajtova, a koji u ovom trenutku nije dovoljno valorizovan.

G.T: Šta mislite o Turniru kandidata? Ko bi bio Vaš favorit (kada se turnir nastavi)?

Velemajstor Nikola Đukić: Ovaj Turnir kandidata je vjerovatno jedinstven slučaj u istoriji šaha, ne vjerujem da je ikad ranije bilo turnira koji je imao toliku pauzu između prvog i drugog kruga, što svakako donekle remeti regularnost takmičenja. Zbog trenutne situacije na tabeli, jasno je da su prvi favoriti Vašije-Legrav i Nepomnjačši, mada ne bi nikako trebalo otpisati Karuanu, kome sam, kao i većina ljudi, davao najviše šansi za pobjedu prije početka turnira.

G.T: Da li pobjednik Turnira kandidata 2020/21 godine ima šanse da pobjedi Magnusa Carlsena i osvoji titulu?

Velemajstor Nikola Đukić: Ko god da bude izazivač, sigurno neće biti bez šansi, što se može zaključiti i na osnovu prethodna dva meča za titulu, a mislim da bi borba bila najravnopravnija ako bi to ponovo bio Karuana. Prethodni dueli Karlsena sa Karjakinom i Karuanom pokazali su i određene manjkavosti aktuelne formule po kojoj se igra meč za prvaka svijeta, koju bi možda trebalo na neki način modifikovati, kako bi završni čin borbe za najveću titulu bio što uzbudljiviji.

G.T: Koji od današnjih velemajstora ima najveće šanse da u narednih pet godina postane svjetski šampion?

Velemajstor Nikola Đukić: Već pomenuti Karuana je neko ko bi nesumnjivo mogao stići do samog vrha, jer je više puta pokazao da, kad je u formi, može da se ravnopravno suprotstavi šampionu. Firuža se trenutno izdvaja među mlađim igračima, mada tek treba vidjeti kako će dalje teći njegov šahovski razvoj.

G.T: Zahvaljujem na razgovoru. Za kraj ovog intervjua, možete li da navedete koju partiju ove godine smatrate najboljom?

Velemajstor Nikola Đukić: Na mene je veliki utisak ostavila nedavna pobjeda Dubova protiv Karjakina u poslednjem kolu Prvenstva Rusije, prije svega zbog originalne i smjele koncepcije u otvaranju, ali i zbog efektne žrtve dame u 19. potezu, a zatim i precizne realizacije prednosti.

Daniil Dubov (2702) – Sergey Karjakin (2752) [C53]
Russian Championship Superfinal Moscow RUS (11), 16.12.2020

1.e4 e5 2.Nf3 Nc6 3.Bc4 Bc5 4.c3 Nf6 5.d4 exd4 6.b4 Bb6 7.e5 Ne4 8.Bd5 Nxc3 9.Nxc3 dxc3 10.Bg5 Ne7 11.0–0 h6 12.Bh4 0–0 13.Re1 Qe8 14.Bb3 a5 15.Bf6 a4 16.Bc4 Ng6 17.Qd3 d5 18.exd6 Be6 19.Qxg6!!

19…fxg6 20.Rxe6 Qf7 21.Bxc3 Kh8 22.Re4 Qf5 23.Re7 Rg8 24.Bxg8 Rxg8 25.dxc7 Qc2 26.Be5 Bxf2+ 27.Kh1 Bb6 28.h3 Kh7 29.Re1 a3 30.Kh2 g5 31.Nd4 Qc4 32.Nf5 Qxb4 33.Rc1 Kg6 34.Rxg7+ Kxf5 35.Rxg8 Bxc7 36.Bxc7 Qb2 37.Rc5+ Ke4 38.Rd8 1–0

G.T: Čestitam na još jednoj na uspješnoj šahovskoj godini. I naravno, sve najbolje u novoj 2021 godini!

Velemajstor Nikola Đukić: Hvala na čestitkama i lijepim željama. Sve najbolje u Novoj godini Vama i svim čitaocima Šah-mat liste!

Intervju je obavljen preko e-maila 03. Januara 2021.

INTERVJU SA VELEMAJSTOROM SVETOZAROM GLIGORIĆEM (2) (6. februara 2007. godine)


INTERVJU SA VELEMAJSTOROM SVETOZAROM GLIGORICEM

Velemajstor Svetozar Gligoric

Poslije skoro tri godine od prvog intervjua sa velemajstorom Gligoricem zamolio sam naseg proslavljenog velemajstora za novi, kratki intervju. Uz cestitke za rodjendan (2. februara) zahvalio bi velemajstoru Gligoricu sto je nasao vremena za ovaj intervju.

Goran Tomic: Poznati ste na samo kao vrhunski sahista vec i kao izuzetan dzentlmen. Koji su od sahista koje ste poznavali ili poznajete svojim ponasanjem za tablom ili van nje ostavili na Vas najbolji utisak?

Svetozar Gligoric: Ovaj odgovor zahteva „mnogo hartije“. Da skratim, pomenucu svetske prvake s kojima sam imao duzi licni kontakt   – Euwe, Botvinik, Smislov, Talj, Petrosjan, Spaski, Fischer – zatim velikane Keresa, Bronstajna itd. – iz cuvene stare generacije Tartakowera, Bogoljubova – iz moje generacije Unzickera, Puca, nesto mladje Minica i Ivanovica, pa da prekinem listanje, jer bi bilo dugotrajno i sigurno i tada ne bih ostao imun od gresaka ljudske zaboravnosti.

G.T: U sahovskom klubu „Bijela“, u opstini Herceg Novi igra Aleksandar Geler, sin pokojnog velemajstora Efima Gelera. Kakve su Vase uspomene na velemajstora Gelera?

Svetozar Gligoric:Velemajstor Geler spada u istu listu „sahovskih dzentlmena“. Bili smo prijatelji i rivali za tablom. Bio mi je tezak protivnik jer mislim da smo bili veoma slicni po stilu igre i principijelnim pogledima na takmicarski  sah. Moja pobeda nad njime u Svedskoj 1952 bila je pocetak ukljucivanja kraljeve indijske odbrane u moj repertoar za sledecih 20 godina, koju je i on sa velikim uspehom igrao kao crni i bio neugodan protivnik i samom Botviniku. U daljim nasim susretima on je bio uspesniji i nije slucajno da su ga Sovjeti stavili meni za protivnika u mecu SSSR-Ostali svet u Beogradu.

Drago mi je da je njegov sin, kojeg nisam poznavao, u Herceg-Novom, ali pamtim da sam pored oca znao i njegovu majku, koju sam poslednji put sreo kod Rone u Moskvi za vreme Petrosjanovog memorijala.

G.T: Kakve su Vase uspomene na Bobi Fischera kada je prvi put igrao u Jugoslaviji 1958.godine?

Svetozar Gligoric: Bio je decacki cist karakter sa nevidjenom koncentracijom i odanoscu sahu.
Iako sam 20 godina stariji, iz simpatije, prihvatio sam spontano da budem jedan od domacina mladom Bobiju u Jugoslaviji i od tada datira nase prijateljstvo koje ce trajati 40 godina.

G.T: Da li ponekad igrate sah preko interneta?

Svetozar Gligoric: Ne igram sah nikad privatno, pa niti  preko Interneta.

G.T: Sta mislite o uvodjenju saha kao skolskog predmeta u osnovnoj skoli (vec je uveden kao fakultativni predmet u Crnoj Gori, a naredne godine ce biti uveden i u osnovne skole u Srbiji.)?

Svetozar Gligoric: Pozdravljam kao dragocen korak za dobro omladine i saha kao kulturne tekovine.

Goran Tomic: Zahvaljujem velemajstoru Gligoricu na odgovorima i na kraju pogledajte partiju velemajstora Gligorica sa Efimom Gelerom (partija je preuzeta iz Megabase 2006):

Geller,Efim P – Gligoric,Svetozar [E76]
Saltsjobaden Interzonal Saltsjobaden (3), 1952

1.d4 Nf6 2.c4 g6 3.Nc3 Bg7 4.e4 d6 5.f4 c5 6.dxc5 Qa5 7.Bd3 Qxc5 8.Nf3 Nc6 9.Qe2 0–0 10.Be3 Qa5 11.0–0 Ng4 12.Bd2 Nb4 13.Nd5 Qc5+ 14.Kh1 Nxd5 15.cxd5 Bd7 16.h3 Nf6 17.b4 Qb6 18.Rab1 Rfc8 19.Be3 Qd8 20.Kh2 a6 21.Nd4 Rc3 22.Rbd1 Ba4 23.Rd2 Rac8 24.Qf3 Nd7 25.Qf2 Ra3 26.Ne2

26…Bc3 27.Bb1 Bxd2 28.Bxd2 Bc2 29.f5 Nf6 30.fxg6 hxg6 31.Bc1 Rd3 32.Qh4 Bxb1 33.Bg5 Rc2 34.Nf4 Rdd2 35.Rxb1 Qb6 36.Rg1 Qd4 37.Re1 Nh5 38.Rg1 Qxe4 0–1

Zavrsna pozicija partije Geler-Gligoric

(Intervju sa velemajstorom Svetozarom Gligoricem obavljen je preko e-maila 6. februara 2007. godine)

INTERVJU SA MIYOKO WATAI, FISCHEROVOM VJERENICOM (22. avgust 2004. godine)


INTERVJU SA MIYOKO WATAI, FISCHEROVOM VJERENICOM 

Autor intervjua En Mafuruji


Miyoko Watai, sadasnja predsjednica i generalni sektretar Japanske sahovske asocijacije, posjećivala je pritvor u Ushiku, Ibaraki Prefecturi,  50 kilometara sjeverno istocno od Tokija, svaki dan osim vikendom i praznicima, vozeci se dva sata vozom i taksijem u jednom smjeru. Sjedeci na stolici u maloj sobi tamo, sastaje se-kroz stakleni zid-sa sahovskom legendom i njenim vjerenikom, Bobi Fischerom.

Od kada je 59-godisnja Watai prvi put srela Fischera u Tokiju 1973. godine, dopisivala se sa bivsim svjetskim sampionom i posjetila njegov dom u USA i Madjarskoj. U januaru 2000. godine kada su Fischera trazile USA zbog krsenja medjunarodnih sankcija protiv bivse Jugoslavije 1992. godine, on je konacno poceo da zivi u Watainom domu u centru grada Kamata u Tokijskom Ota Ward. To je ustvari pocetak njihovog bracnog zivota. Sada ovaj par zeli da legalizuje tu vezu.

Njihov miran zivot u Japanu, ipak, bio je brutalno prekinut 13. jula, kada je Fischer uhapsen na Narita aerodromu u Japanu za navodno pokusaj putovanja nevazecim americkim pasosem. Sahovski velemajstor je zadrzan u pritvoru Ushiku poslije prebacivanja iz slicnog pritvora sa aerodroma 10. avgusta.

Situacija je za Fischera i Watai postajala sve gora. Uvece, 24. avgusta, Japanska vlada, koja je imala zahtjev USA za izrucenje, izdala je naredjenje da se Fischer kasnije te noci deportuje. To je sokiralo vjerenicu kao i Fischjerove pristalice. Ali, njegovi advokati su brzo ulozili zalbu u Tokijskom distriktu trazeci da se naredjenje ponisti, sto bi odlozilo izrucenje vise mjeseci, prema misljenju Watai.

Watai je ljuta i zabrinuta jer je hapsenje sahovskom geniju uzrokovalo dusevne patnje i potpuno poremetilo miran zivot ovog para u Japanu.  „On je kao zatvorenik koji ceka u redu za streljanje. Plasi se da bi mogao biti deportovan u USA, sto bi se moglo dogoditi svakog dana. Zasto moramo trpjeti takvu nesrecu?“ kaze Watai.

Upravo prije nego sto se desio incident, Watai je ocajnicki pokusala da oslobodi Fischera, trazeci potporu Fischerovih sahovskih pristalica sirom svijeta. Komitet za oslobodjenje Bobi Fischera je formiran krajem jula od strane Watai i drugih Fischerovih obozavalaca, ukljucujuci Ichiji Ishii, bivseg zamjenika ministra spoljnih poslova Japana, i kanadskog konsultanta za komunikacije Johna Bosnitcha. Ova grupa je preduzela energicno zakonske akcije da sprijeci japansku vladu da deportuje Fischera u USA.

Prvi susret

Watai, koja je zenski medjunarodni majstor i medjunarodni sudija, pocela je da izucava sah poslije diplomiranja na Farmaceutskom Univerzitetu Meiji da bi mogla pobjediti tadasnjeg momka. Radeci kao farmaceut, ucestvovala je na Sahovsksoj olimpijadi 1972. godine i pobjedila na zenskom sampionatu Japana, 1975. godine.

E.M.: Da li ste vidjeli Fischera prije nego sto ste ga bolje upoznali 1973. godine?

Watai: Poslije njegove pobjede u matchu za svjetskog sampiona sa Borisom Spaskim, on je postao pravi sahovski Bog. Izrezivala sam sve clanke o njemu iz casopisa i engleskih novina, i izucavala sam njegove partije.

 

E.M.: Kada je Fischer posjetio Sahovsku asocijaciju Japana u Tokiju 1973. godine da nadje sponzore za revans match sa Spaskim, zatrazili su da mu Vi ne brzinu pokazete Tokijo. Na koja ste ga mjesta poveli i kakvi su bili Vasi utisci o njmu?

Watai: Nekoliko dana sam provela sa njim. Povela sam ga na SKD zensku muzicku reviju, Akihabara (kraj sa gomilom prodavaca elektricnih proizvoda) i Asakusa (tradicionalni centar grada sa slavnim Sensoji Temple). On je malo govorio i bio je ljubazan.

E.M.: Kako je teklo vase prijateljstvo sa Fischerom?

„Ilegalni revans match“ Fischer-Spaski 1992

Watai: Zatrazio je da dodjem do njega prije nego sto sam posjetila Kolumbiju zbog zenske sahovske olimpijade 1974. To sam i uradila. Tada je Bobby bio član Church of God i boravio u njihovom smjestaju. Tako sam boravila u kuci sa jednim clanom te grupe. Povedena sam do Fischera ujutro, i zatim smo izasli sa njegovim sekretarom na razgledanje i rucak. Isli smo takodje u Disneyland i Las Vegas. Nastavili smo sa razmjenom pisama. Bila sam pozvana na njegov revans match sa Spaskim, 1992. godine u Jugoslaviju.

E.M.: Fischer se preselio u Madjarsku poslije pokusaja vlade USA da ga uhvati zbog krsenja medjunarodnih sankcija prema bivsoj Jugoslaviji jer je igrao revans match. Da li ste posli u tu zemlju da ga vidite?

Bobijeva majka Regina Fischer

Watai: Posjecivala sam ga svake godine. Izlazili smo u bisokope i kupovine. Radili smo uobicajene stvari koje ljudi rade. On nije mislio samo o sahu. Kada je bio u Madjarskoj desile su se tuzne stvari. Njegova majka i sestra su umrle ali on nije mogao prisustvovati sahrani. Kada je njegova majka bila u bolnici u USA on nije mogao poci da je vidi vec je samo mogao da prica sa njom preko telefona. Ona je bila izvanredna zena. Poslije razvoda od Bobijevog oca sve je ucinila da sama podigne dvoje djece. Radila je kao daktilograf i medicinska sestra. Dobila je cak licencu ljekara u Njemackoj. Gledajuci unazad sta se sa njim desavalo u to vrijeme, mislim da je ona vec bila dovoljno kaznjena.

Zivot sa Fischerom

Tokom tih godina, Watai je priznala, njihov odnos je postao intiman. Tako je bilo prirodno da zive zajedno u Japanu 2000. godine. Fischer i Watai su namjeravali da nastave taj ustvari bracni zivot, ali ironijom sudbine hapsenje Fischera sprijecilo ih je da se zakonski vjencaju. Watai je posla u biro Ota Warda, 17. avgusta da se ozakoni njihovo vjencanje. Ali, to nije bilo prihvaceno jer je Fischer morao da pribavi dodatne dokumente koje izdaje americka ambasada da se ozeni za Japanku.

E.M.: Zasto je on dosao u Japan 2000. godine?

Watai: Dosao je u Japan da razvije novi sahovski casovnik sa Seiko Inc. Necu vam reci sta je to jer je to poslovna tajna. Prototip tog casovnika ce biti zavrsen u septembru. Kasnije ce moci da se prodaje. Taj sat ce moci da se koristi i za matcheve drugih igara kao „go“ i „shogi“, japanska verzija saha.

E.M.: Kakav je zivot sa Fischerom?

Watai: Zeljela bih to sacuvati nasu privatnost.

E.M.: Neki ljudi su sumnjali da je pokusaj zakonskog vjencanja samo pokusaj da se pomogne Fischeru da se spasi iz teske situaije. Da bi odbacili takve pretpostavke, da li bi opisali malo kakav je bio ustvari vas bracni zivot?  

Watai: [Nerado odgovara] On ne voli da uzima nikakve lijekove i ne ide kod ljekara. On ne trpi izvjestacene metode. Vise voli Istocnajcku medicinu, prirodan nacin lijecenja bolesti. Kako voli toplotne izvore, posjecivao je toplotne izvore u Japnu, kao i u Madjarskoj.

Sahovska legenda Bobby Fischer posjetio je toplotni izvor Beppu u Oita Prefecture u Japanu prije nekoliko godina. Photo: Miyoko Watai.

Veoma je tvrdoglav. Drzi se svog smjera. Kada se prehladi, samo ostane kod kuce. Ne voli da zena sminka usne, da boja kosu i nosi cipele sa visokim petama. Ali, kako zena moze da izlazi napolje bez dotjerivanja?

E.M.: Kako bi opisali Fischera kao supruga?

Watai: On je vrlo casna osoba. Jednom mi je rekao da je dobio ponudu nekih kompanija da ih reklamira kada je postao svjetski sampion. Ali, on je to odbio jer nije htio reklamirati proizvode koje ne voli.

E.M.: Da li ste otkrili neke ekscentricnosti u njegovom ponasanju?

Watai: Da. Ali mislim da njega ne treba cijeniti po standardima obicnih ljudi.

E.M.: Zasto je Fischer volio da zivi u Japanu?

Watai: Kada je zivio u Evropi stalno su ga novinari fotografisali. U Japanu, niko ga nije poznavao tako da se mogao opustiti. Da bi tako ostalo nije se u Japanu sretao sa sahistima. Samo moji bliski prijatelji su znali za nasu vezu.

Bobi igra sah „Fischer Random“ protiv mlade Susan Polgar u Budimpesti

E.M.: Da li Fischer jos uvijek voli Japan?

Watai: Japan i Njemacka su zemlje koje su najvise izgubile. Ali sada je doslo do toga da ne voli Japan jer je tu uhvacen i tu je morao podijeti tolika mucenja.

Fischerovo hapsenje

E.M.: 13. jula, Fischer je krenuo na Filipine i zatim planirao da posjeti Hong Kong. Zasto je Fischer htio ici u te zemlje?

Watai: Na Filipinima ima mnogo sahovskih prijatelja. U Hong Kongu uziva u njihovoj gurmanskoj hrani.

E.M.: Kada ste culi da je Fischer uhapsen? Kako ste na to reagovali?

Watai: Dobila sam telefonski poziv sluzbenika iz imigrantskog biroa Narita aerodroma i od jednog Fischerovog filipinskog prijatelja, uvece 14. jula. To me vrlo iznenadilo. Nisam razumjela zasto je uhapsen. Ali, imala sam los predosjecaj prije nego sam dobila telefonski poziv. Fischer me obicno nazove telefonom kada stigne na planirano dalje odrediste. Ali ovaj put nije bilo njegovog telefonskog poziva. Odmah sam posla na aerodrom 14. jula. Ali sluzbenici prvo nisu htjeli da mi kazu da li je zatvoren ili nije. Zatim nije mi bilo dozvoljeno da ga posjetim jer je vrijeme za posjete bilo zavrseno. Slijedeci dan, 15. jula, dosla sam ponovo na aerodrom i imala sam sa u aerodromskom pritvoru sa njim susret od 30 minuta. Bio je jako uznemiren, a ja nisam znala sta da mu kazem da ga utjesim.

Fischer okruzen japanskim imigracionim sluzbenicima 10. avgusta

E.M.: Prije tog incidenta, da li ste Vi ili Fischer imali predosjecaj da ce se nesto lose dogoditi?

Watai: Ne, uopste nismo. Potjernica za njim je izdana 1992. godine, ali mu se nije nista desilo. Uz to imao je pasos koji je vazio jos tri godine. Ali trebali smo biti oprezni kada smo cekali 10 dana da on dobije jos 24 dodatne strane u pasosu u ambasadi USA u Bernu, Svajcarskoj. Trebali smo nesto da uradimo da dobije drugi pasos. Ali taj signal smo previdjeli. Mislili smo da je samo dodavanje 24 strane u njegov pasos dobar znak. Pretpostavljam da je mogao biti tamo uhapsen ali vlada USA nije to namjerno uradila jer je Svajcarska neutralna zemlja. Vjerujem da je vlada USA cekala da se on vrati u Japan, jer ovdje slusaju sve sto im kaze vlada USA. Japanska vlada nije objasnila razloge hapsenja Bobija. Oni su ga jednostavno uhapsili jer je to USA trazila od njih.

E.M.: Kako mu je u zatvoru?

Watai: Na pocetku je bio ljut. Ali, sada se smirio.

E.M.: Sto mu donosite?

Watai: Nosim mu novine. On nece da cita casopise jer ne uziva da cita clanke iz njih. Takodje sam mu donijela nesto novca.  Posjetiocima nije dozvoljeno da zatvorenicima nose hranu, ali oni mogu zatraziti od zatvorskih sluzbenika da kupe neku hranu koju zele da jedu. On je kupio „natto“ fermentiranu soju. To je njegova omiljena hrana. On voli jesti „natto“ stavljen u kuvani „genmai“ od mrkog pirinca sa „miso“ supom.

Sa sobom je uvijek nosio sahovsku garnituru. Nisam sigurna da li je ona u njegovom prtljagu koji je nosio na Narita aerodrom ili sa njim ovdje u zatvoru.

Vizija buducnosti

Komitet za oslobodjenje  Bobi Fischera i njegov advokat Masako Suzuki, preduzimaju razlicite mjere da sprijece deportaciju Fischera – pokrecuci zalbe, trazeci zemlje koje bi mu dale pasos, pokusavaju da se oslobodi drzavljanstva USA i moleci za izbjeglicki status od visokog komiteta Ujedinjenih nacija. Takodje, Watai i Fischer su odlucili da se zakonski vjencaju.

E.M.: Zasto ste Vi i Fischer odlucili da se legalizujete vjencanje?

Watai: Bili smo zadovoljni nasim zivotom prije nego je Fischer uhapsen. Ali ovo hapsenje je sve poremetilo. Da bi vratili pretodno stanje ja zelim ojacati nasu poziciju. Vjencanje pred zakonom moze biti korisno da se izbjegnu moguce deportacije i omoguci mu da dobije stalnu vizu u Japanu.

E.M.: Da li Vam je to on predlozio?

Watai: Jeste, on je to predlozio.

E.M.: Da li bi se vjencali pred zakonom da se taj incident nije desio?

Watai: Ne znam. Ali sigurna je jedna stvar da mi zelimo da zivimo zajedno. Rekao mi je da sam mu ja najpouzdanija i najbliza osoba.

 Miyoko Watai, vjerenica Bobi Fischera i sadasnja predsjednica Japanske sahovske asocijacije vodi nas kroz centar grada Kamata u tokijskom predgradju Ota Ward, gdje je zivjela sa Fischerom duze od cetiri godine

Fotografije: Kaz Ozawa.

Ovaj intervju je vodjen 22. avgusta 2004. godine u Tokiju.

Ian Nepomniachtchi: Nisam puno razmišljao o konačnom stanju


Ian Nepomniachtchi: Nisam puno razmišljao o konačnom stanju

Intervju ruskog šampiona 2020. godine sa Vladimirom Barskim

– Ian, čestitam na osvajanju Superfinala! Koji je bio vaš glavni motiv da učestvujete na ovom turniru u ovim izazovnim vremenima?

Ian Nepomniachtchi – Turnir kandidata je očito glavni događaj koji je prekinut na godinu dana. Nakon uvođenja karantina moglo se igrati samo na internetu, ali ponekad je korisno sjediti za tablom i dodirivati figure rukama. Pa, učestvovao sam na nekoliko treninga i koristili smo drvene table i figure. Međutim, mislim da nam jednogodišnja pauza ne donosi ništa dobro.

Odlučio sam da igram jer je Superfinale ključni turnir, bar što se tiče titula. Nagrade nisu toliko velike, ali titula ima mnogo veću vrijednost. Osim toga, kad sam pristao da učestvujem, nadao sam se – s obzirom na to da će turnir biti održan u Moskvi, a ne negde drugdje na nepreglednim prostranstvima naše ogromne zemlje – da će okupiti jači sastav. Nadao sam se da će tamo biti i Sasha Grischuk i Evgeny Tomashevsky, kao i Dmitry Andreikin. Međutim, nisu svi mogli ili htjeli da učestvuju.

Prije svega, želio sam da vježbam. Dobro sam počeo i ‘udario mi je vjetar u jedra’, ali očigledno je to bilo daleko od obične plovidbe. Osjećao sam se neobično da igram za tablom! Tokom prethodnih šest meseci navikao sam se … iako to nije dobra stvar, ali navikao sam da sjedim kod kuće ispred svog kompjutera i igram šah pomoću miša.

– Da li ste zasićeni beskrajnim internet turnirima tokom karantina?

Ian Nepomniachtchi – Kako to mislite zasitio? Postoji takva stvar kao što je navika. Uobičajenije je igrati šah za tablom nego na internetu. Od djetinjstva igram na internetu, ali to nikada nije bio turnir ili službeno takmičenje, pa mi je ovo otvorilo vrata za neko novo iskustvo. Kad je čitava ova priča počela u aprilu-maju, bilo je teško prilagoditi se novoj stvarnosti, jer djelimično ocjenjujem igranje na Internetu (vjerojatno na podsvjesnom nivou) kao ležeran pristup šahu.

– Kao zabavu?

Ian Nepomniachtchi –  Pa, i dalje dobro plaćaju ovu zabavu! Turniri s velikim nagradnim fondom i jakim protivnicima takođe su dovoljno dobar motiv za koncentraciju i ozbiljnu igru. Odlučio sam ozbiljnije pristupiti partijama protiv Magnusa. To nije kao kada sjedite kući i gledate film, a onda ustanete i odete da igrate … Potrebna je priprema kao da je to redovno turnirsko kolo, s jedinom razlikom što niste u turnirskoj sali, već kod kuće ispred vašeg kompjutera.

– U Superfinalu je šah uživo imao nekih novih aspekata, kao što su ekrani, sredstva za dezinfekciju, nošenje maski … Je li vam to vrlo smetalo ili ne obraćate pažnju na takve stvari kad počnete da igrate?

Ian Nepomniachtchi – U početku sam mislio da postoji opasnost od obaranja ekrana! Što se tiče sredstava za dezinfekciju, maski i drugih stvari … Izgleda da sam bio jedan od „pionira“, jer čak i ako nismo nosili maske na turniru kandidata u Ekaterinburgu, dezinfekcijskih sredstava bilo je svuda, a to su bili sudije, radnici osiguranja, i konobari koji su nosili maske.

– Nije bilo rukovanja …

Ian Nepomniachtchi  –  Da, rukovanje je bilo po vašoj želji i tamo, kao i ovdje. OK, nadam se da će sve biti gotovo bar do ljeta sljedeće godine. Uobičajeni nesmetan tok događaja je mnogo poželjniji.

– U Moskvi je Mihail Antipov usred turnira bio pozitivan na testu za koronu. Da li je to uticalo na raspoloženje?

Ian Nepomniachtchi – Naravno da jeste. Mislim da je to uticalo na sve. Za mene se turnir podijelio na „prije“ i „poslije“. Ponudio sam se da razgovaram o situaciji sa svim učesnicima prije početka 7. kola (to je bio razlog, a ne zato što sam želio utvrditi prvo mjesto). Jedno je u startu pretpostaviti da bi se neko mogao razboljeti, a drugo vidjeti to u stvarnom životu; činilo mi se da to uopšte nije smiješno. Htio sam održati neku vrstu sastanka na kome bismo mogli razgovarati o onome što da radimo dalje. Vjerovatno bih bio zadovoljan čak i nekom drugom odlukom… Kao rezultat toga, obavljeni su razgovori sa učesnicima, a nedostatak dogovora među drugovima nije neuobičajen u takvim slučajevima: izražena mišljenja su se razlikovala i turnir se nastavio.

S druge strane, dobro je što smo završili turnir. Imali smo sreće što više nismo imali problema. Međutim, ova situacija odnijela je mnogo energije i živaca.

– Da je Superfinale „suspendovano“, baš kao što je to urađeno i na Turniru kandidata, to ne bi predstavljalo ništa dobro, zar ne?

Ian Nepomniachtchi – Naravno, svi su to željeli završiti; s druge strane, mislim da je bilo moguće sumirati rezultate nakon pola turnira ili smatrati da je poništen. Svaka odluka bi imala bi neku valjanost.

– Koje ste ciljeve postavili sebi prilikom odlaska na turnir?

Ian Nepomniachtchi – Postavio sam takve prioritete za Superfinale: 1) završiti bez iznenađenja, 2) steći malo prakse i 3) ne ispuštati poene. Nisam mnogo razmišljao o konačnom stanju. Shvatio sam da bi to, ako ne izgubim rejting ili čak i dobio nešto rejtinga, bio prilično značajan „adut“ za konačni poredak, što bi sigurno bilo dovoljno za ulazak u prva tri, a možda i za prvo mjesto. To se ipak dogodilo u stvarnosti.

Turnir je bio vrlo veliki test. U Centralnoj kući šahista, naravno, vrlo je lijepo: elegantno božićno drvce, lijepo uređene dvorane, ali ukupna atmosfera širom svijeta i Rusije ne doprinosi kreativnom procesu. Turnir kod kuće zahtijeva  puno energije i snage. Poslednjeg dana, zaista sam želeo da u igri mog konkurenta ne bude remi – tako da Sergej Karjakin ili pobijedi  ili izgubi, samo da ne bih morao da igram doigravanje.

– Igrajući bijelim figurama u poslednjem kolu, Maxim Chigaev je počeo ponavljati poteze već u otvaranju. Da li li vas je iznenadila ova odluka? Zar nije postojala namjera da se to zaobiđe i nastavi borba?

Ian Nepomniachtchi – Maxim se dobro snašao na turniru i borio se za najviša mjesta, ali očigledno da ga je obeshrabrio poraz u 10. kolu od Alekseja Goganova, koji je bio na dnu tabele. Očigledno, Chigaev nije bio spreman da se bori sa mnom. A za crnog će možda biti prilično izazovno igrati na pobjedu u oštrom stilu, a uspjeh nikako nije osiguran. Smatrao sam da je bolje sačuvati snagu za moguće doigravanje. Sve u svemu, za mene se sve dobro završilo.

 Želim da pohvalim izvanredne napore svog tima – Vladimira Potkina i Ildara Khajrulina. Uspjeli smo predvidjeti otvaranja predstojećih partija, a neke od tih pobjeda stvarno su se dogodile već u otvaranju. Dakle, dugujem im veliku zahvalnost!

– Sa kojom od svojih partija ste posebno zadovoljni?

Ian Nepomniachtchi – Teško je reći – bilo je puno zanimljivih borbenih partija. Bio bih oduševljen borbom protiv Andreya Esipenka, da sam u završnici pronašao ideju za matiranje.

Shvatio sam da o svakom potezu moram dobro razmisliti, ali moje obrazloženje da je 27. Rxb7 teško da bi nešto pokvarilio što bi se temeljilo se na opštim razmatranjima, pa mi je trebalo samo nekoliko minuta da to odigram. Dok je Andrey razmišljao, dugo sam razmišljao o ovoj poziciji, jer je 25 … Kg6 relativno lako pronaći, a ja sam samo pokušavao shvatiti šta će se dogoditi posle 26.h5+ Kg5. Ipak, nisam uspio sa 27.Rxb7 i prokockao sam svu svoju prednost; srećom, uspio sam dobiti partiju kada mi se pružila još jedna prilika.

– Da li je Esipenkova kućna priprema završila ranije od vaše?

Ian Nepomniachtchi –  Da budem iskren, sudeći po utrošenom vremenu, vjerovatno se pokušao prisjetiti kompjuterske varijante, ali nakon 19 … f6, najvjerovatnije je bio na ‘neistraženoj teritoriji’.

– Da li je pobjednički potez 27.Rd3 već ranije bio zapisan u vašoj datoteci?

Ian Nepomniachtchi –  Već sam „gledao“ ovu varijantu. Znao sam samo da 27. Rd3 dobija. Šteta je što nisam uspio da pronađem dobitak; s druge strane, ovo nije baš lako. Nažalost, nisam se udubio u poziciju u pravom trenutku. Odlučio sam da bih trebao potražiti studiozno rješenje, ali mislio sam da ubacivanje poteza 27.Rxb7 definitivno neće štetiti bijelom. Međutim, ispostavilo se da je ovaj prirodni potez omogućio crnom da se izvuče u topovskoj završnici. Andrey ipak nije uspio remizirati, ali to je već druga priča.

– Možete li istaknuti još neke partije?

Ian Nepomniachtchi – Imao sam vrlo principijelnu partiju protiv Sergeja Karjakina. Polazeći na turnir, smatrao sam ga glavnim konkurentom, a tok događaja je potvrdio ovo mišljenje. U relativno novoj varijanti, moji asistenti i ja uspjeli smo otkriti novu ideju – ovo je uvijek zadovoljstvo, posebno sada, kada su mnoga otvaranja široko proučena. Nova ideja, novi manevar, a onda sam uspio da ne pokvarin nešto.

– Ne tako davno elitni velemajstori (možda zahvaljujući Carlsenu) često bi zaobilazili glavnu teoretsku varijantu. Suprotno tome, u Superfinalu smo vidjeli mnogo žestokih duela u otvaranju i ubitačnih ideja u otvaranju. Da li će se trend promijeniti?

Ian Nepomniachtchi – Mislim da to više ima veze s činjenicom da je mnogima od nas to bio prvi klasični turnir u godinu dana ili bar u šest mjeseci. Postoji određeni broj „metaka“ koji se mogu staviti u upotrebu. Mnogi učesnici su sigurno nastavili da rade dovoljno naporno u tom periodu i uspjeli su se pojaviti s nečim ‘u rukavu’. Mnogo je izazovnije ponuditi nešto novo kad ste upravo završili jedan turnir i morate da igrate na drugom za nedjelju dana. Tada u nekom trenutku pokušate da igrate kako biste izbjegli veći stres.

S druge strane, takav značajan ‘prtljag kućne pripreme’ ponekad proizvodi suprotan efekt. Mnogo znanja – mnogo tuge! Prije partije s Dubovom ponovio sam varijantu  koju smo na kraju imali tokom partije. Došao sam u Centralnu kuću šahista i shvatio da sigurno znam da sam analizirao ovu poziciju, ali nisam imao pojma kako se igra. I nisam uspeo da se sredim – da povučem neke logične poteze. Umjesto toga, uslijedile su dvije greške, uslijed kojih se jednaka pozicija (jednak na više načina) pretvorio u bezizlazan. Takođe se zna da se to dešava.

– Da li planirate da igrate u Wijk aan Zee-u u januaru?

Ian Nepomniachtchi – Koliko sam shvatio, u Holandiji je uvedeno ‘zaključavanje’ koje traje do 19. januara, tako da postoje sumnje da li će se turnir uopšte održati. Wijk aan Zee je u svakom slučaju vrlo zahtjevan turnir, čak i više s obzirom na trenutne okolnosti. Ako ne uživate u šahovskoj igri, onda se ovo dugo takmičenje uvijek pretvori u mučenje, a ovdje imamo tako jasno otežavajuće okolnosti.

– Ian, hvala vam na intervjuu i želim vam sretnu novu godinu!

Ian Nepomniachtchi – Hvala vam! Takođe bih čestitao svim ljubiteljima šaha i izrazio nadu da će nova godina biti lakša od ove, da će se sve nekako vratiti u normalu. Želim svima vama zdravlje i sreću. Neka sreća bude s nama, a pravi potezi neka nam se za tablom sami predlože!

Ian Nepomniachtchi: I Didn’t Think Much About Final Standings (ruchess.ru)

INTERVJU SA GM SUSAN POLGAR (30.12.2003. godine)


INTERVJU SA GM SUSAN POLGAR

Image result for SUSAN POLGAR

Goran Tomic:

Postovana Susan, volio bih da napravimo kratak intervju o nekoliko tema. Da li mislite da ste Vi i Vase sestre vise dobili ili izgubili zato sto niste imali tipicno djetinjstvo vec je ono bilo podredjeno sahu?

Susan Polgar: Nismo ni dobili ni izgubili, samo je nase djetinjstvo bilo razlicito. Sah mi je pomogao u zivotu i ne zelim da procjenjujem to iskustvo. To drugima ne moze biti od koristi. Mi smo se radili i mnoge druge stvari, a ne samo igrali sah. Bavili smo se takodje drugim sportovima i shvatili smo nase skolovanje veoma ozbiljno. Nase skolovanje je bilo mnogo naprednije od skolovanja nasih vrsnjaka.

G.T: Vi, ili mozda Vasi roditelji, insistirali ste neko vrijeme da igrate samo u muskoj konkurenciji. Zbog cega ste promijenili misljenje? Sta mislite o odvajanju sahovskih takmicenja na muska i zenska?   

Susan Polgar: Kad sam bila mladja igrala sam protiv starijih djevojcica. Pobjedila sam na sampionatu Budimpeste za djevojcice mladje od 11 godina kada sam imala 4 godine sa savrsenim rezultatom 10-0. Zatim sam se duze vrijeme takmicila samo protiv muskaraca. Iza toga je bila ideja da povecam svoju sahovsku snagu. Isto je tako i u drugim sportovima. Na primjer, teniserke kao npr. sestre Williams, Lindsay Davenport, Jennifer Capriati i mnoge druge vjezbaju protiv muskaraca. Vjerujem da trebaju postojati turniri za zene, muskarce i mijesani turniri.

G.T: U nedavnim intervjuima mnoge su stvari napisane o zenskom US olimpijskom programu. Koji su sponzori zenskog US  olimpijskog programa? Kako ste uspjeli sakupiti sahistkinje iz razlicitih zemalja, od Ukrajine, Madjarske, Gruzije do Armenije? Ako Vas tim osvoji zlatnu medalju za zene na Olimpijadi 2004, da li ce imati veliki uticaj na sahovski razvoj medju mladim ljudima u USA?

Susan Polgar: Taj program sada ima sponzore kao sto su Kasparov Chess Foundation, Susan Polgar Foundation, IBM, ChessBase, US Chess Trust,  USCF, i International Chess Marketing, itd. Takodje imamo pomoc u razlicitim oblicima od pojedinaca. Ali, to nije dovoljno. Neke druge zemlje imaju programe za pomoc svojim sahistima. Nasi clanovi moraju da rade puno radno vrijeme za svoje izdrzavanje. To je velika otezavajuca okolnost.

G. T: Da li bi mogli prokomentarisati Vase izjave iz nekih clanaka preuzetih sa interneta:

 ————
„Imam veoma dobar rezultat protiv Bobby-ja. Ali krajnji rezultat je nesto sto ne bih otkrila nikad bez njegovog pristanka. Za njega je povjerenje veoma vazno.“
GM Susan Polgar, 05. mart, 2003

Ona ima znatno drugacije misljenje o Fischeru od njene mladje sestre Sofije. Sofija je pozeljela da nikada nije srela Fischera. Susan, sa druge strane ima veoma lijepe uspomene na Fischera: „On je bio veoma prijatan za mene i moju familiju“.

Fischer je bio dobro dosao gost u kuci Polgarovih. „Sjecam se zabavnih trenutaka u kuhinji kada smo sjeckali gljive,“ kaze Susan. „On je bio veoma prirodan i veoma ugodan“. Iako je Fischer odbio da igra klasican sah, ljubazno je pomogao sestrama Polgar u vezi analize njihovih partija. Kada nije htio podijeliti svoje analize sa njima, igrao je FRC partije protiv njih. Bio je zapanjen kako su sestre usavrsile igru. Videci kako je impresioniran igrom Polgarovih, Fischerov prijatelj je predlozio da objave match zbog promocije FRC. Fischer se slozio.

„Prvi put sam srela Bobby-ja dok je bio sa mojom familijom,“ sjeca se Susan. „Rekla sam mu da umjesto da provodi ostatak zivota sakrivajuci se…trebao bi se preseliti u Budimpestu gdje ima mnogo sahista.“

————-

Kakvo je Vase misljenje o Bobby Fischeru? Zasto Fischer nije ostao u Budimpesti? Bobby Fischer je izjavio da su neki od glavnih matcheva za titulu svjetskog sampiona u muskoj konkurenciji namjesteni. Sta mislite o tome?

Susan Polgar: Bobby je jedan od najboljih sahista svih vremena. Njega svrstavam uz Kasparova i Kapablanku. Nisam sigurna zasto je napustio Budimpestu. To sto sam cula je mozda tacno, a mozda nije. Nemam saznanje iz prve ruke o tome. Dok mi neko ne da stvarne dokaze, to cu smatrati glasinama.

G.T: Procitao sam Vase misljenje o znacaju interneta u razvoju sahista, kao Radjabova, Nakamure itd. Da li vi igrate preko interneta? Ako igrate, na kojem sajtu?
 

Susan Polgar: Internet je jedan od najvecih dobitaka za sve sahiste. Obicno smo dolazili do partija vrlo sporo. Sada, se partije prenose uzivo. To je zbilja zapanjujuce. Serveri za internet sah su takodje fantasticno orudje za sahiste i igru i olaksava ima da ocuvaju ostrinu. Zbog toga, vidjecete sve mladje i mladje velemajstore i sampione. To moze pomoci veoma mnogo igracima u napredovanju. Igrala sam na PlayChess.com, ICC, WCN i USCL. Svaki od ovih servera ima svoje prednosti i nedostatke. Ali to je sasvim razlicita tema. 

G.T: Sta mislite o turnirima preko interneta? Nedavno je Emil Sutovsky postao Evropski internet sampion. Mnogi velemajstori su ucestvovali u tom takmicenju, kao Michael Adams, Teimour Radjabov, Viorel Bologan, Loek van Wely, John Nunn, Etienne Bacrot. Da li ovi turniri mogu zamijeniti klasicne turnire? Sta mislite o tzv. Matchevima na daljinu („Distance matches“) kao onaj odigran izmedju Pariza i St. Petersburga?
 

Susan Polgar: Mislim da ce internet turniri postati vrlo popularni. Uskoro cete vidjeti zvanicne lige/matcheve izmedju gradova, drzava, kontinenata. Ipak, za to treba napraviti bolji marketing.

G.T: Sta mislite o matchevima covjek-masina. Mnogi su predvidjeli da ce posljednji match Kasparov-X3D Fritz zavrsiti nerjeseno, kao i svi drugi nedavno igrani matchevi Kramnik-masina ili Kasparov-masina. Da li stvarno postoji interes za match covjek-masina koji zavrsava uvijek nerjeseno?

Susan Polgar: Mislim da su oni veoma vazni. Bice mnogo interesa i u buducnosti. Imala sam privatne ragovore u vezi matcha „zena-protiv masine“ jos od matcha IBM Deep Blue protiv Garry Kasparova, 1997. Posto sam osvojila svoj 4. svjetski sampionat 1996, izazvala sam Deep Blue. Nadam se da ce se to ostvariti u skoroj buducnosti.

G.T:  Sta mislite o FIDE i njenom predsjedniku, Kirsanu IIyumzhinovu? Da li postoji neka alternativa za FIDE? Sta mislite o Udruzenju sahovskih profesionalaca (Association of Chess Professionals ( http://www.chess-players.org  ))?


Susan Polgar: FIDE i USCF su u istoj situaciji. Nijedno alternativno udruzenje nece funkcionisati ako ne eliminisete politicare i ne pokrenete ljude iz pravog biznisa / marketinga da pomognu ovoj igri. Imam mnogo vise povjerenja u svog biznis menadzera i moj tim za menadzment nego u bilo kojeg sahovskog politicara. Oni su se dokazali uspjesni u biznisu i nemaju politicki program rada. Sa radoscu ocekujem veoma znacajnu 2004. godinu. Bice mnogo azuriranja na mom sajtu www.SusanPolgar.com i www.USScholasticChess.org.

 Svima zelim srecne praznike uz najbolje zelje!

Goran Tomic: Zahvaljujem Vam na odgovorima. Sve najbolje i sretna Nova godina!


Intervju putem e-maila obavio Goran Tomic, urednik Sah – mat liste krajem decembra 2003. godine.

NTERVJU SA VELEMAJSTOROM SVETOZAROM GLIGORIĆEM (23. april 2004.)


Velemajstor Svetozar Gligorić

Imam izuzetnu cast i zadovoljstvo da zamolim naseg proslavljenog velemajstora Gligorica, legendu naseg i svjetskog saha za komentare nekih sadasnjih sahovskih dogadjanja kao i velikih sahovskih takmicenja dvadesetog vijeka.
Prvo bih pozdravio velemajstora Gligorica i zahvalio mu sto je nasao vremena za ovaj intervju preko e-maila.

Goran Tomic: Koji Vam je od mnogih uspjesnih turnira ostao u najboljoj uspomeni?

Svetozar Gligoric: Za razliku od Fischera i Larsena, previsoki procenti nisu bili “specijalnost” moje karijere, pa moje rezultate u Varsavi 1947 (8 poena iz 9 partija, 2 poena ispred Smislova i Boleslavskog), te u Mar del Plati 1953 (16 iz 19, i moja nova varijanta protiv Najdorfa i Eliskazesa), u Lenjingradu 1957 (6 iz 8 susreta sa vodecim sovjetskim velemajstorima), na olimpijadi u Minhenu 1958 (zlatna medalja na prvoj tabli, ispred Botvinika, sa 12 poena iz 15 partija) – smatram “srecnim izuzecima”. Najvise licne discipline i truda pamtim  u deobi drugog mesta na medjuzonskom u Sousse-u 1967 (jedini neporazeni takmicar sa 7 pobeda i 14 remija), iako je moj rezultat u Portorozu 1958 bio jos nesto bolji (sam, pola poena iza Talja).

G.T: Na Olimpijskim igrama u Dubrovniku 1950. godine, kada je ekipa Jugoslavije osvojila zlatnu medalju igrali ste na prvoj tabli za nasu ekipu. Kakve su Vase uspomene sa te Sahovske olimpijade?

Svetozar Gligoric: Ni sami nismo bili svesni vrednosti nasih rezultata. Od 6 clanova nase olimpijske reprezentacije ja sam sada poslednji u zivotu. Predsednik Tito sve je iznenadio poslavsi 2 aviona u Dubrovnik radi neplaniranog krasnog prijema za sve ekipe u Belom Dvoru.

G.T: Koji su Vam velemajstori sa kojima ste igrali ostali u najboljem sjecanju i zasto?

Svetozar Gligoric: Imao sam mnogo prijatelja medju svetskim velemajstorima – Botvinik, Smislov, Talj, Petrosjan, Spaski, itd. a najdugotrajnije druzenje bilo je s Fischerom. Svi su bili izuzetno korektni, a po snazi prvi u svetu.

G.T: Jedan od turnira o kojem se dosta pise i poslije pedeset godina je turnira kandidata u Cirihu. Velemajstor Bronstein je napisao knjigu o tom turniru koju mnogi ubrajaju medju deset najboljih sahovskih knjiga uopste. Ipak, u novije vrijeme velemajstor Bronstein je iznio i jedno drugo glediste o turniru, pominjuci Sovjetski komitet za sport koji je prema njemu aktivno djelovao u smislu onemogucavanja velemajstora Reshevskog da postane izazivac svjetskog sampiona Botvinika. Kakve su Vasa sjecanja na taj veliki turnir na kojem ste ucestvovali?

Svetozar Gligoric: Dok sam igrao u Cirihu 1953, nisu mi bila poznata desavanja u taboru sovjetskih ucesnika. Secam se da je na zatvaranju Turnira kandidata Reshevsky imao suze u ocima, ne mogavsi da savlada osecanja kada nije uspeo da se domogne prava da izazove Botvinika. Ja sam sam preterano  forsirao u poslednjih pet kola pokvarivsi osrednji plasman, osecajuci   pritisak nase dobronamerne publike koja je ocekivala od mene nemogucu senzaciju.

G.T: Fischer je prvi put dosao na turnir u Jugoslaviju, krajem pedesetih godina. Kakva su Vasa sjecanja na Fischera iz tog vremena?

Svetozar Gligoric: Fischer je dosao u Jugoslaviju prvi put 1958., uoci Portoroza. Iako 20 godina stariji od njega, i clan svetskog vrha, bio sam mu jedan od  ljubaznih domacina u Beogradu, videci u njemu prostodusnost i neobicno duboku predanost sahu.

G.T: Koje bi bile Fischerove prednosti, a koje mane u neodigranom matchu 1975 sa Karpovom? Kakvi su Vasi utisci o njegovoj igri u matchu sa Spaskim 1992 godine?

Svetozar Gligoric: Nemam predstavu o tome. Velika je steta sto je FIDE nespretno upropastila priliku za mec Fischer-Karpov. U mecu sa Spaskim 1992, iako u blizini, pratio sam Fischerovu igru sa nedovoljno paznje zbog opste situacije u nasoj zemlji i zbog bolesti moje supruge. On sam smatra da je igrao odlicno posle 20 godina pauze.

G.T: Bili ste glavni sudija u matchu Karpov-Kasparov 1985. godine. Poslije iscrpljuce borbe i 48 odigranih partija match je prekinut odlukom predsjednika FIDE, F. Kampomanesa, pri vodstvu Karpova 5:3, i dogovoreno da se igra novi match. Kako je Vase misljenje o tom matchu?

Svetozar Gligoric: Taj maratonski mec prestao je da bude dobra propaganda za sah od trenutka kada su dosle rekordne serije remija i vremenska odugovlacenja koja je dozvoljavao galantni pravilnik u Moskvi.

G.T: Sta se po Vasem misljenju moze uciniti da se popravi stanje sahu u Srbiji i Crnoj Gori?

Svetozar Gligoric: Nemam dobar odgovor, jer postoji izvesna opsta kriza za sah u svetu. Dobrodosli pritisak mladih da igraju je sve veci, a broj sponzora manji.

G.T: Da li mozete dati savjet za mlade sahiste – kako treba raditi na sahu? Koju knjigu bi preporucili?

Svetozar Gligoric: Nuznost pripremanja za svaku partiju je ogromno porasla, kao i uloga kompjutera u ranije nepoznatoj sirokoj mogucnosti za informisanost. U obilju materijala i svakodnevnog kabinetskog rada treba ekonomisati vreme orijentacijom na proucavanje partija najjacih igraca.

G.T: Cuju se misljenja da je dosao kraj klasicnog saha. Sta Vi mislite? U kom pravcu ce se sah razvijati u buducnosti?

Svetozar Gligoric: Ja sam napisao na engleskom knjigu “Da li cemo igrati Fischerov sah?” koja je izisla u Londonu pre godinu i po dana, i tamo se taj problem tretira na opsirniji nacin. U svakom slucaju, klasicni sah i Fischerov mogu da se primenjuju uporedo ne smetajuci jedan drugome, a vreme ce odluciti o daljoj sudbini “najbolje igre koju je izmislio ljudski um”.

G.T: Ucestvovali ste nedavno na turniru „Rilton kup“ u Stokholmu. Na turniru su ucestvovali i veterani Mark Tajmanov i Viktor Korcnoj. Kakvi su Vasi utisci sa tog turnira?

Svetozar Gligoric: Bio sam “pocasni gost” i to me je navelo da neplanirano ucestvujem. Nisam se pokajao zbog ljubaznih domacina. Imao sam zdravstvenih problema koji su mi  smetali i o kojima sam cutao, ali neki smatraju da je moj rezultat (+3) zadovoljavajuci.

G.T: Za kraj ovog intervjua zamolio bih Vas da navedete Vasu partiju koju smatrate najboljom.

Svetozar Gligoric: Medju stotinama partija ne umem da odaberem bas “najbolju”.

Zahvaljujem velemajstoru Gligoricu sto je nasao vremena da odgovori na pitanja u ovom intervju preko e-maila.

(Intervju sa velemajstorom Gligoricem obavljen je preko e-maila 23. aprila 2004. godine)

INTERVJU SA DRAGOLJUBOM VELIMIROVIĆEM  (10. septembar 2008. godine)


INTERVJU SA DRAGOLJUBOM VELIMIROVIĆEM 

 Stekao sam utisak da se kod proslavljenog velemajstora Dragoljuba Velimirovica najbolje potvrdjuje misljenje da se karakter osobe najbolje otkriva tokom sahovske partije. Igrac ostrog i beskompromisnog stila i u zivotu se hrabro upustao u “ostre varijante” boreci se za svoju pravdu i istinu do kraja. U knjizi koju velemajstor Dragoljub Velimirovic upravo pise, uz 300 odabranih partija koje su svojim idejama znacajno uticale na razvoj sahovske teorije, bice opisane i neke sporne situacije ciji su akteri poznati sahisti i sahovski funkcioneri a koje cemo upoznati u drugom svjetlu od dosada poznatog. Knjiga ce bez sumnje biti bestseler.

Intervju je obavljen 10. septembra u toplo, prijatno, poslije podne (i vece) u Herceg Novom u stanu porodice Velimirovic.

Goran Tomic: Sahovska javnost je malo upoznata sa Vasim ranim djetinjstvom koje je bilo vrlo dramaticno. Da li bi mogli da opisete te dogadjaje?  

Dragoljub Velimirovic: Rodjen sam u Valjevu 12. maja 1942. godine u poznatoj, u to vreme, gradjanskoj porodici. Otac je uoci rata dosao u otvoren sukob sa svojim sefom Nikolom Kalabicem, tako da kad je moj otac od Nemaca uhapsen moja majka je morala sa mnom pobeci i ja sam se nasao u nekom zbegu gde su me prebacili u neko prihvatiliste a zavrsio sam u Domu za nezbrinutu decu koji se tokom rata formirao u Apatinu (u Vojvodini). Posle pada engleskog vojnog aviona na jedan deo Doma odmah su nas premestili u Coku (takodje u Vojvodini), gde me je majka pronasla u novembru 1947. godine i odvela sa sobom u Sarajevo gde je kao pravnik radila u ministarstvu zeleznica. Kasnije smo se selili, sa prugom zajedno, i najvise godina sam proveo u Doboju gde sam zavrsio osmoljetku.

G.T: Poznato je da ste u rodbinskoj vezi sa svetim vladikom Nikolajem Velimirovicem. Mozete li malo detaljnije da to objasnite.

Dragoljub Velimirovic: Ja sam to doznao dosta kasno, vec kada je umro. To je bilo 1956. godine i majka je to od mene krila zbog raznih neugodnosti koje je ona imala i htela je mene da sacuva od toga. U tom smislu ona je vec poduzela mere kada sam izasao iz Doma pa mi je dala nadimak Drasko iako sam ja Dragoljub, a ovo iz razloga da bi asocirao na Crnogorca a  ne da sam iz Valjeva. U tom smislu sam imao neprijatnosti jer sam morao ici kod  ucitelja krajem svake godine da mi u svedocanstvo upisu krsteno ime Dragoljub. Moj rodjeni deda Radojica je bio svetom vladici Nikolaju brat od strica.

G.T: Mozete li nesto reci o tome kada ste i kako naucili prve sahovske poteze?

Dragoljub Velimirovic: Mama me naucila jer je ona bila zenski sampion Jugoslavije (pobedila je na zenskom sampionatu u Zagrebu 1939. godine) a na muskom turniru u Zagrebu pobedio je tada sesnaestogodisnji Gligoric. Mama me naucila sah kada sam izasao iz Doma jer nisam imao nikakve igracke. Ziveli smo u jednoj sobi sa jednom maminom kolegicom.

G.T: Koji su bili Vasi glavni rivali u juniorskoj konkurenciji?

Dragoljub Velimirovic: Bili su Bruno Parma, Ivan Nemet i Vlado Kovacevic.

G.T: Koji je sahista najvise uticao na Vas sahovski stil?

Dragoljub Velimirovic: S obzirom na situaciju da nisam imao nijednu sahovsku knjigu do 18 godina a od 1956. godine mama je bila pretplacena na „Sahovski glasnik“ koji je vodio Vladimir Vukovic, tako da mi je to, uz kasnije Andricevu “Igru miliona”, bila jedina sahovska literatura.

G.T: Koji je od svjetskih sampiona na Vas ostavio najveci utisak?

Dragoljub Velimirovic: Meni je u pocetku, kada sam poceo citati sahovske knjige, najveci utisak ostavio Aljehin a kasnije Botvinik i Smislov. Sa Smislovom sam bio u jako dobrim odnosima iako je bila velika razlika u godinama. Onda Karpov i narocito Kasparov koji je uz kreativnost imao i veoma dobre i iskrene komentare. Korcnoju sam pomagao prije meca sa Karpovom 1984. ali smo se razisli jer nije prema meni hteo da izvrsi materijalnu obavezu koja je bila dogovorena.

G.T. Koliko mi je poznato svjetski sampion Mihail Botvinik je visoko cijenio Vasu sahovsku kreativnost. On Vas je svrstao u posebnu grupu kreativnih sahista. Mozete li nesto reci o tome?

 Dragoljub Velimirovic: On je bio sudija naseg zadnjeg meca Beograd –Moskva, 1994. godine i onda smo puno razgovarali (sedeo je na banketu do mene) i objasnio mi je jednu jednostavnu stvar do koje tada jos nisam dosao, o analitickom talentu odnosno radu. Naime pitao me jednostavno sta mislim o Fiseru i njegovom radu. Ja sam rekao da je bio jako radan ali da je imao jedan nedostatak koji ja do tada nisam uspeo da otkrijem da je igrao uvijek iste varijante (njih je pojacavao) ali nije dao mnogo novosti. Onda mi je Botvinik pokazao prstom na Smislova koji je sedeo preko puta i rekao –A sta mislite o njegovom analitickom radu? Ja sam na trenutak bio iznenadjen a onda sam rekao da mislim da ima suvise ideja pa ih ne moze sve obraditi. Odigra ih u jednoj ili dve partije pa napusti. Botvinik kaze na to – Eto vidite Vi imate ideje a ovaj do mene (prstom pokaze na Gligorica) kao i Fiser mogu samo analizirati ono sto vide. Prema tome postoje dva talenta za analizu: aktivan talenat koji moze stvarati ideje i onda ih analizirati i pasivan talenat s kojim Vi vidite neku poziciju ili potez koji Vam se dopadne pa onda mozete da ga analizirate.

G.T:Ideja koju ste otkrili i razradili usla je u sahovsku teoriju kao varijanta Sicilijanske odbrane „Velimirovicev napad“. Kako ste dosli do te ideje?

Dragoljub Velimirovic: Ja sam dosao 1959. godine na tu ideju. Naime, ja sam igrao u silijanskim odbranama kao beli iskljucivo Lg5 iz razloga sto sam posle Dd2 rokirao na veliku stranu. Tada se vec Fiser pojavio. On je igrao iskljucivo Lc4 i onda rokirao na malu stranu, pa sam ja dosao na jednostavnu ideju da igram Lc4 a rokiram na veliku stranu. Onda sam tu ideju razradio. Moja mama je volela da igra dopisni sah i u partiji sa jednim Nemcem sam joj savetovao da igra De2 i rokira na veliku stranu. Kada je to uradila Nemac je napisao u pismu – Izvinite ovakva varijanta ne postoji u sahu, u svetu, a izgleda da kod Vas u Jugoslaviji postoji- i pitao gde bi to mogao da vidi. Onda mu je moja mama objasnila da to igra njen sin a da on jos nije poznati sahista. Kasnije mi je taj Nemac poslao njihov casopis koji i dan danas imam a u njemu je objavljena ta partija (ona je zavrsila remijem). Nastavio sam da igram tu varijantu i na cugerima su svi bili iznenadjeni i naravno brzo gubili. Onda sam je odigrao i u nekoliko turnirskih partija i dobijao pa mi je Nikola Karaklajic koji je tada bio sekretar u Sahovskom savezu Jugoslavije narucio da pre meca sa Rusijom u pripremama koje smo imali (ja sam igrao za omladince) da dam glavne ideje te varijante sto sam i uradio i tako se varijanta prvi put pojavila zvanicno. Kasparov je 1982 godine stampao knjigu Seveniska varijanta i ja sam je dobio. U njoj je navedena varijanta pod nazivom “Velimirovicev napad.”

G.T: Cuo sam da je Fischer primjenio jednu Vasu teoretsku novost u mecu protiv Spaskog i dobio partiju u “mecu stoljeca” u Rejkjaviku 1972. godine. O kojoj se to novosti radi i kako je Fischer za nju saznao?

Dragoljub Velimirovic: U Palma de Majorki posle njegove partije sa Larsenom koju je Fiser izgubio igrajuci “Velimirovicev napad” Fiser je zamolio Gligorica da me ubedi da sa njim pogledam tu partiju (U Palma de Majorki sam bio u ulozi Gligoricevog trenera). Gligoric me ubedio da idem ali je sa mnom bio Mario Bertok koji je tamo bio trener Minica i istovremeno je i novinar. Mene je ubedio da i njega povedem da slika Fisera i mene kada analiziramo. Ja sam onda Gligoricu rekao da pristajem ako prihvati prisustvo Maria i mene sa tim da nas slika, da cu otici da to pogledamo. Onda je Fiser rekao – U redu, ali samo dve slike! Mario je dosao, slikao nas dva puta, pitao za svaki slucaj – Moze li jos jedanput, ali je neki covek sa strane samo odmahnuo rukom i izbacio Maria.

Analizirali smo nekoliko sati. Pokazao sam mu i ideju poteza Sh5 koju u prvo vreme nije smatrao posebno dobrom jer se kvari pesacka struktura. Ipak taj potez je kasnije odigrao u mecu sa Spaskim (Treca partija meca, Benoni, 11…Sh5, G.T) i tu partiju pobedio.

G.T:  Sa Garijem Kasparovom ste se sretali za tablom ali je bilo i nekih Kasparovljevih spornih komentara u javnosti na koje ste ostro reagovali. Mozete li objasniti o cemu se tu radi i da li ste danas u kontaktu sa Kasparovom?

 Dragoljub Velimirovic: Ja sa Kasparovom sada nisam u kontaktu ali mi se javio preko velemajstora Klarica iz Zagreba (sa pitanjem da li sam jos uvek ljut na njega i da li hocu da odgovorim na njegovo pismo. A ja sam bio ljut na njega zbog njegove izjave da Beograd treba bombardovati pa sam jednom javno na to reagovao i on je to cuo) pre oko godinu i po dana. On je pisao knjigu o najznacajnijim teoretskom dostignucima u dvadesetom veku pa mi je poslao pismo sa sest pitanja na koje je trebalo odgovoriti i poslati odredjene materijale. Ja sam poslao materijale u 25 strana kucanih strana, ne sahovske partije vec psiholosku analizu promena i uticaja. On je knjigu zbilja objavio krajem prosle godine a posto nisam slao partije skromno je pisao o mom doprinosu. Tek kad sam video knjigu video sta je on ustvari hteo. Ipak kod prvog spomena mog imena stavio je u knjizi “da se susreo sa legendarnim Dragoljubom Velimirovicem i da je u nasoj partiji na Medjuzonskom turniru u Moskviu 1982 godine izbegao da igra  sicilijansku odbranu jer nije hteo da reskira.” Tu je Kasparov naveo nasu partiju.

G.T: Koje Vase sahovske rezultate smatrate najznacajnijim?

Dragoljub Velimirovic: To su:

A) na sahovskim olimpijadama:
Nica 1974, srebrna medalja (moje prvo ucesce na olimpijadi)

B)    na svetskim prvenstvima:
II ekipno prvenstvo sveta, Lucern (Svajcarska) 1989, srebrna medalja

C)    na evropskim prvenstvima:
Bat (Engleska)1973, srebrna medalja.
Moskva 1977, bronzana medalja.

Pojedinacna takmicenja:
A)    uspesi u ciklusu za svetsko prvenstvo
Zonski turniri:
Praja da Roca (Portugal) 1978, I mesto (napravio sam najvecu seriju pobeda u istoriji svetskih prvenstava sa 15 (petnaest) pobeda za redom.

2.      Becici (Crna Gora) 1981, I mesto

3.      Panormo (Grcka) 1998(3/4 mesto) (kvalifikacija za finalne borbe svetskog prvenstva. Nisam otisao usled napada NAT O).

Kvalifikovao sam se i igrao tri „Medjuzonska turnira“:
1. Rio de Zaneiro (1979),Moskva (1982)
2. Sirak (Madjarska) 1987
3. Rio de Zaneiro 1979
(Na sva tri sam bio u sredini tabele)

B)     uspesi u ciklusu za evropsko prvenstvo
Nisam nikada igrao jer FIDE to nije tretirala kao vazne turnire. Otuda kvalifikacije za svetsko prvenstvo bili su „zonski turniri“. Izuzev tri gore pomenuta igrao sam sledece:
Hag (Holandija) 1966
Arandjelovac 1974
Kavala (Grcka)1985
Cetinje 1992

C) sampion drzave

  1. Vrnjacka Banja 1970 ,1/2 sa (Vukicem) (Po propozicijama trebalo je da igramo mec ali Vukic nije hteo. Posle mesec dana vecanja „Predsednistvo SSJ“ nam je obadvojici priznalo titulu sampiona te smo obadvojica automatski uvrsteni u reprezentaciju za evropski sampionat u Kapfenbergu (Austrija).
  2. Novi Sad 1975, (1) (veci deo nagrade NIKAD! nisam dobio)

  3. Niksic-Beograd 1997(1). Posle cetvoromeca u Beogradu (Velimirovic, Popovic, Damljanovic, Ivanisevic) na kome sam pobedio priznata mi je titula sampiona. Medjutim, pehar koji mi je sledovao,NIKAD nisam dobio!

A)    u prijateljskim mecevima:
SSSR-Jugoslavija:
1. Suhumi 1966 (po seveniskom sistemu) (moj prvi nastup za reprezentaciju zavrsio se jako neprijatno, uprkos dobroj igri: (1,5 iz 6)
2.Odessa 1975 (4,5 iz  6)(po seveniskom si stemu) (procentualno najbolji rezultat postignut u mecevima sa SSSR-om)
3.Tbilisi 1973
4.Teslic 1980
5.Beograd-Moskva 1994
6.Beograd-Moskva 1998
7.Moskva 2007 (seniori)
(u ukupnom rezultatu ostvario sam pozitivan skor: +9=10-7)

A)    u Balkanijadama:
Sofija 1972 (1.mesto ), (4 iz 4 partije) (najbolji rezultat na tabli i u reprezentaciji)
Herkularum 1983 (1.mesto) (bio igrac i kapiten)
Sofija 1986 (2.mesto) (bio selektor)

G.T: Bili ste trener nekim od nasih najpoznatijih sahista i pomagali u njihovim pripremamam za vazne turnire i meceve. Koliki je znacaj i odgovornost sekundanta za sahovske uspjehe?

Dragoljub Velimirovic: Gligoricu sam bio trener 1966-1973, a posle toga Marjanovicu 1973-1974 a sa njim sam i sada u vezi.

Na olimpijadi u Skoplju 1972 bio sam glavni trener (bilo nas je trojica, ali su analize prekinutih partija dodeljene meni!). Reprezentacija je osvojila bronzanu medalju.
Ovde je neophodno objasnjenje: U vreme socijalizma sahisti su bili amateri. Morali smo osvajati nagrade i od toga smo ziveli. Otuda treneri NISU ni postojali vec SAMO sekundanti koji su isli na turnire i pomagali u pripremama za partiju i kod prekidanja partija, a uglavnom posle turnira nisu nista radili. Najcesce, i kod prekinutih partija, to je bila slaba pomoc koja uglavnom i nije bila placena. Ja sam, pak, VOLEO da radim kao trener: napravio sam samostalno poseban PROGRAM rada koji sam dopunjavao iskustvom i novim saznanjima. To se znalo no problem je poceo u maju 1975 godine kada je Dolanc u „Izvrsnom birou SKJ  “ proglasio amaterizam u sportu. Sahovska organizacija se BRZO snasla i donela odluku da SVI igraci sa medjunarodnim titulama a igraju u I i II  ligi budu postavljeni za trenere u svojim klubovima.To je bio spas no pokazalo se da je i opasna mera sto postaje  vidljivo odmah sa pocetkom politickih neprilika u Jugoslaviji. Otuda samo rad sa programom i u duzem periodu (od najmanje godinu dana) ovaj rad se moze priznati kao trenerski rad.
U duzem periodu sam radio sa velemajstorima:  Gligoric (7 godina), Slavoljub Marjanovic (nekoliko godina), Ivan Sokolov (18 meseci), Predrag Nikolic, Aleksandar Kovacevic (5 godina), Goran Kosanovic (18 meseci), Natasa Bojkovic (18 meseci. U vreme rada osvojila je titulu „Omladinske prvakinje sveta“). Sa izuzetkom Gligorica svima  ostalima je tek predstojilo da osvoje najvisu titulu u sahu. Radio sam, u duzem periodu, u nekoliko sahovskih skola:
S.K.Partizan (1962/65),S.K.Batajnica (1969/70),S.K.Stara Pazova (1970/72),S.K.Crvena Zvezda  (1987/1993).
Iz Sahovske skole izasao je medjunarodni majstor Goran M Todorovic, a iz Stare Pazove velemajstor Goran Kosanovic.

G.T: U Vasoj knjizi, koja ce se vjerovatno pojaviti krajem godine vec su opisane brojne sporne situacije. Da li bi mogli za citaoce Sah mat liste da predstavite nesto od toga sto ste pripremili kao komentare koji ce biti uz svaku partiju u Vasoj knjizi.

Dragoljub Velimirovic: Evo nekoliko siroj javnosti nepoznatih detalja:

Moj prvi medjunarodni turnir bio je u Hastingsu 1961/62 godine. Igrao sam u I. rezervnoj grupi i zaostao za Drazenom Marovicam (YU) i Poljakom Mankeom (koji je poginuo posle nekoliko meseci) 1/2 poena, mada sam obadvojicu pobedio (Marovic je rezirao poslednje kolo: predlozio mi je, neposredno pre pocetka partije, da svi remiziramo i podelimo 1/3 mesto. On je igrao sa Mankeom a ja sa Gibbsom koji je na turniru bio poslednji. Ja sam to odbio premda sam se osecao nelagodno. Partiju sam brzo izgubio previdevsi u otvaranju damu. Posle ovog previda Marovic i Manke su remizirali.)

Na turnir sam stigao malo neobicno: sto peske, sto taksijem premda nisam imao ni jednu funtu. Ustvari nasa najveca putnicka agencija „Putnik“ prodala  mi je voznu kartu za voz Folkston-Hasting premda takva pruga nije postojala! Ja sam umoran od dugog puta otisao u policiju i predlozio da tamo u zatvoru odspavam a posle vidim sta cu dalje uraditi. To je izazvalo „malu“ zbrku: ipak su mi pomogli dovevsi jednu jako staru baku koja je znala ruski. Nekako smo se sporazumeli i ja sam ipak stigao u HASTINGS.

Sampionat Srbije za 1962 godinu odrzan je po novom sistemu: bilo je nekoliko polufinalnih grupa: ja sam u jednoj, u Beogradu, pobedio  i kvalifikovao se za „Sampionat Srbije“. Na „Sampionatu Srbije“ igralo je samo 12 igraca: 3 majstora koja su propustena bez kvalifikacije, 8 majstorskih kandidata i ja (imao sam I kategoriju). Uprkos ubedljivoj pobedi nisam dobio vise zvanje (majstorski kandidat) jer na turniru nije bilo 16 igraca, tako da sam ostao igrac I kategorije. Ustvari NIKAD nisam ni postao majstorski kandidat). Nisam ni sanjao da ce me slicni problemi pratiti kroz celu sahovsku karijeru.

Ovaj sampionat (Vrnjacka Banja 1962) bio je prvi zvanicni turnir po „svajcarskom sistemu“ odrzan u Jugoslaviji. Bilo je 48 igraca a igralo se 13 kola (jer je po formuli profesora Eloa to bilo dovoljno da se dobije objektivan plasman za prvu sestoricu igraca koji su se trebali kvalifikovati za „Zonski turnir za svetsko prvenstvo“. Tako su predvidjale „Propozicije sampionata“. Ispalo je potpuno drukcije.

Sto se tice mene odmah su poceli problemi: bio sam jedini ucesnik koji je imao I kategoriju. Najveci broj igrace se pobunio pa je sekretar „Sahovskog saveza Srbije” Dragutin Dzaja, koji je bio i glavni sudija sampionata, prisao mi i saopstio da „moras da napises molbu SSS i zatrazis da ti priznamo zvanje „kandidata za majstora“ „. Ja sam to odbio. Uostalom turnir je vec poceo a ja sam nameravao da budem u „prvih deset“ sto mi je automatski odezbedivalo „titulu majstora“. Nastalo je malo komesanje. Ja sam ostao pri svome. Na kraju moj plasman je bio dobar: podelio sam 3/4 mesto sa Matom Damjanovicem posto sam u poslednjem kolu izgubio ostru poziciju sa Parmom (prvi je bio Gligoric, drugi Matanovic). Usto sam imao i najjaci rejting turnir (rejting mojih protivnika). Ali time stvar se nije zavrsila. Tadasnji „SEKRETARIJAT SS JUGOSLAVIJE“ ignorisao je „Propozicije“ koje je sam doneo i raspisao „IZBORNI TURNIR“. Ja sam odmah odustao. Onda je izvrsen politicki pritisak na mene. Posle mesec dana neprekidnih sastanaka u mom klubu „Partizanu“ i „S S Jugoslavije“ bio sam prinudjen da pristanem i zaboravim „Propozicije …“. Taj izborni turnir „sestorice“ sam odigrao jako lose zavrsivsi na poslednjem mestu…

Slovenac Vasija Pirc bio je gromadna licnost jugoslovenskog saha. Do sredine 50-ih godina bio je uz Gligorica najbolji nas velemajstor ali jos veci njegov znacaj je u ODLICNIM komentarima koji su (uz Vladimira Vukovica) bili odlucujuci u sahovskom formoranju celu moje generacije a na temeljima STAJNICOVE TEORIJE.

„Sampionat Jugoslavije (Zenica 1963) bio je tezak i dugotrajan.Igrao sam neravnomerno i zavrsio u „sredini tabele“.

Sampionat Jugoslavije odigran u Titogradu (1966) bio je prvi moj jak turnir (PO «seveniskom sistemu»). Ja sam deset partija dobio a sedam izgubio uz jedan remi (poslednje kolo) premda sam u toj partiji zrtvovao tri pesaka. Partija je poslednja zavrsena i posle nje je usledila zavrsna svecanost: dodeljene su mi cetiri od pet specijalnih nagrada. Podelio sam 4/5 mesto i kvalifikovao se za zoski turnir svetskog sampionata koji se igrao u Hagu. Na turniru sam igrao neravnomerno: ispustio sam u poslednjim kolima prvo mesto. Ipak moj rezultat je bio veoma dobar. No „Djavo nikad ne spava!“.Posto su slabo prosli Matanovic(10) i Matulovic(7), raspisan je novi „Izborni turnir“! Prva dvojica su se trebali kvalifikovati dalje…Poucen iskustvom sa „Prvim izbornim turnirom“ nisam rasipao snage na rasprave. Otisao sam bolje pripremljen i sa Matanovicem kvalifikovao se dalje…Nisam ni sanjao da cu posle zonskog turnira u Hagu pauzirati sest godina…

Ovaj drugi „Izborni turnir“ imao je pouku i za FIDE: izglasan je pravilnik o „kvalifikacionim turnirima FIDE“. Vise nije bilo dozvoljeno nacionalnim federacijama da prekrajaju vec donesene pravilnike. Takode je ustanovljeno da FIDA priznaje rezultate SAMO „nacionalnih sampionata“. Time je stavljena tacka na „Izborne turnire“ i njima slicne…

Kada govorimo o obrnutim sistemima (to znaci da otvaranja koja igra crni, preuzima beli sa tempom vise) prisetih se moga razgovora sa Misom Taljem u Teslicu (Bosna) 1980. Pitao me je zasto obrnuti sistemi uglanom ne daju prednost iako beli (igra ih beli) ima tempo vise. Posle „zive“ diskusije sa puno argumenata i protiv argumenata saglasili smo se da je logika u tome da crni UVEK igra na izjednacenje pozicije te tempo vise mu ne garantuje prednost vec samo ostru igru.

Beogradski festival (1965) posvecen „Danu oslobodenja Beograda“ bio je osrednji medunarodni turnir „B“ kategorije. Ja sam izgubio 6 partija i isto toliko dobio.U poslednjem kolu sastao sam se sa Rumunom Georgiu-om (pobednikom turnira) i remizirao, premda sam od sredisnice imao dobijenu poziciju. Moj rezultat je bio polovican.

Moj prvi nastup za reprezentaciju,po seveniskom sistemu, zavrsio se jako neprijatno, uprkos dobroj igri. Dajem rezultate u ostalim prijateljskim mecevima

SSSR-Jugoslavija a u kojima sam nastupao:

1.Suhumi 1966(po seveniskom sistemu)(1,5 iz 6)

2.Odessa 1975 (4,5 iz 6)(po seveniskom sistemu) (procentualno najbolji rezultat postignut u mecevima sa SSSRom)

3.Tbilisi 1973 (2:2)

4.Teslic 1980 (1,5:2,5)

5.Beograd-Moskva 1994 (2:0)

6.Beograd-Moskva 1998 (1:1)

7.Moskva 2007 (seniori) (1,5:0,5)

(u ukupnom rezultatu ostvario sam pozitivan skor: +9=10-7).

Zonski turnir u Haagu(1966) imao je za mene visestruke negativne posledice: posto sam izgubio na kraju turnira dve partije i sa deobe prvog mesta kliznuo na cetvrto, ostavsi bez kvalifikacije za „MEDUZONSKI TURNIR“ izostavljen sam i iz reprezentacije JUGOSLAVIJE za olimpijadu u Havani. Takode mi je uskraceno pravo da igram na „Sampionatu Jugoslavije 1967“. I moj klub „Partizan“ nije bio zainteresovan da ucestvujem u prvoj postavi te su odjedanput moje pozicije, koje su pred „Zonski turnir“ u Haagu dobro tretirane, odjedanput potpuno pale. Tako lose stanje za mene produzice se do 1969 godine.

U takvoj situaciji u „pomoc“ mi je priskocio Gligoric. Ponudio mi je da mu BESPLATNO pomognem u pripremama za „MEDUZONSKI TURNIR“ koji se iduce godine igrao u TUNISU. Ja sam prihvatio i postao njegov trener u narednih sedam godina!

Mozda bi bilo interesantno i da pomenem detalj sa turnira u Haagu:u prvom kolu susreo sam se sa internacionalnim majstorom Daviem (mislim da je bio Irac). Partiju sam lepo dobio a onda se moj protivnik razboleo od infektivne zutice i otisao u bolnicu napustivsi turnir. Ja sam na turniru, na kraju, osvojio 67% poena, ali nisam imao dovoljno igraca sa medunarodnim titulama (inter majstori i velemajstori) nedostajao mi je jedan igrac (taj koji se razbolio, a ja ga pobedio). Predsednik komisije FIDE, za dodelu medjunarodnih titula, Austrijanac Dorazil nije hteo ni da cuje da mi se prizna titula INTER MAJSTORA. FIDE je ipak DONELA propis da igrac koji na ZONSKOM turniru postigne 65% poena dobija automatski titulu INTERMAJSTORA. Ja tu titulu nisam dobio NIKADA.Zasto se to desilo bice jasno iz daljih mojih tekstova.

Studenska olimpijada odrzana u Harahovo (Cekoslovacka) nije bila uspesna za nasu ekipu premda smo imali dobar sastav (Minic,Marovic,Vukic,Cebalo i ja). Ja sam bio van forme  i pravio grube previde.Uopste godina 1967 bila je najlosija za mene u celoj mojoj sahovskoj karijeri premda formu nisam uspeo popraviti sve do 1969 godine.Ovo uglavnom zbog nedovoljnog broja igranih partija godisnje.

Posle nekoliko godina igranja samo na klubskim takmicenjima pozvan sam na manji (majstorski turnir) u Banja Luku (1969) sa tri internacionalna majstora uz ostale kandidate za majstora. Na turniru sam pobedio. Odlucujuca partija bila je sa Vukicem koja je imala teorijski znacaj.

(Posle 1/2 godine od ove partije igrao se Evropski sampionat, i ja sam bio pozvan u reprezentaciju a na osnovu osvojene titule sampiona Jugoslavije. Po dogovoru sa Gligoricem, koji je upravo zavrsio veliki turnir u Zagrebu, stigao sam u Zagreb na banket (zavrsnu ceremoniju) a odmah posle toga, mi bi produzili put (Gligoric i ja) njegovim kolima u Kapfenberg (Auatrija) gde je vec sutradan  poceo Evropski sampionat. No kod moga ulaska u salu Fischer je prisao i zatrazio od organizatora sah, te smo analizirali poziciju od ovoga trenutka jer Fiseru nije bilo jasno sta se desava ako beli uzme nekom od figura na e4 .Posle oko 2 sata analize Gliga je prisao, izvinio se Bobiju, i meni dobacio: „Drasko,magla!“, sto je znacilo da kasnimo. Nesto od tih ideja , koje smo videli date su i ovde.)

Sampionat Jugoslavije po „Open sistemu“(1970) dao mi je mogucnost, da posle turnira u Banja Luci , odigram jos jedan turnir. Posle ostre borbe pobedili smo Milan Vukic i ja. Po propozicijama trebalo je da odigramo mec ali Vukic nije hteo ni da cuje (buduci da je bio iz Bosne to se tolerisalo). Posle mesec dana vecanja S.S.Jugoslavije priznao nam je obadvojici titulu sampiona.

Evropski sampionat u Kapfenbergu (1970) bio je neuspesan za nasu reprezentaciju: ostali smo bez medalje. Ja sam, medjutim, igrao dobro: sa 5 poena iz 7 partija imao sam najbolji rezultat u reprezentaciji a i najbolji na V tabli. Moja partija sa Stejnom, u poslednjem kolu, bila je u tom smislu odlucujuca.

Stejn je bio cetvorostruki sampion SSSR- a. Fiser  ga je smatrao glavnim konkurentom u borbi za SVETSKOG PRVAKA. Iznenada je  umro 1973 ( u 39-oj godini). U ovoj partiji igran je nastavak koji je u to vreme smatran opasnim za beloga. Ja sam primenio novu ideju otvaranja „c“ linije i pozicija crnoga se brzo raspala.

Veliki turnir u Vinkovcima (1970) bio je moj PRVI medunarodni turnir na kome sam mogao osvojiti visu medunarodnu titulu (imao sam vec 28,5 godina!). I na njega sam „upao“ slucajno: na turniru sam bio u ulozi Gligoricevog trenera. Naime odmah posle zavrsetka turnira Gligoric i ja sa njim putovali smo u Palma de Majorku na „MEDUZONSKI TURNIR“. Na turniru u Vinkovcima trebalo je da igra i FISER. On se nije pojavio ni posle treceg kola pa su se organizatori nasli u pat poziciji (u to vreme postojala su, po kategorizaciji FIDE dva turnira: turnir A kategorije i turnir B kategorije. Medjunarodna titula se mogla osvojiti SAMO na turniru A kategorije koji je uz tacno predvideni sastav velemajstora i stranaca morao imati najmanje 16 igraca. Ostali turniri bili su B kategorije i najvisa titule (velemajstora) se nije mogle osvojiti. To je mene vratilo turnirskom sahu: ukoliko FISER ne bude igrao ceo turnir propada jer bi imao 15 igraca. Organizatori su zamolili mene da budem sesnaesti ucesnik. Ja sam sa prilicno kolebanja prihvatio da igram jer izmedju ostalog nisam imao ni slobodan dan zbog prve tri partije koje su bile odlozene. Na turniru sam vodio sa LARSENOM do predposlednjeg kola kada sam izgubio dobijenu poziciju sa BRONSTEINOM. Ipak sam napravio velemajstorski rezultat sto je u Jugoslaviji primljeno kao veliko iznenadenje…

Turnir u Havani bio je za mene neocekivan. Odigrao sam nekoliko veoma dobrih partija. Posle 1/2 turnira ubedljivo sam vodio imavsi 2,5 poena vise od Gelera koji je na kraju pobedio. Istina tu se pokazao neprijatan simptom „crne serije“: izgubio sam pet partija zaredom. Pocelo je TESKIM previdom, u za mene dobijenoj poziciji sa figurom vise, sa kubancom Cobom a zatim jos 4 poraza. Ove „crne serije“ pratile su me povremeno u nastavku sahovske karijere, mada ne ovako napadno.

Turnir „Solidarnosti “ u Skoplju (1971) bio je posvecen secanju na veliki zemljotres koji se dogodio 1963 godine.Turnir je pripadao „dobrim“ medunarodnim turnirima no bio je izuzetno politiziran sto je mene neocekivano zviznulo po glavi. Dva kola pre kraja stanje na tabeli je bilo: Polugaevski 11, ja 9,5, Planinc 8 itd. Za velemajstorski bal bilo je potrebno 10 poena. Predsednik „Sahovskog Saveza Makedonije“ bio je Jordan Ivanovski. Napravio je veceru za Polugaevskog i mene i posle nekoliko zdravica mi saopstio da sutra moram remizirati sa Polugaevskim a u zadnjem kolu „Moras izgubiti sa Planincom.Vrlo nam je vazno da OVDE bal za velemajstora osvoji Slovenac“. Sa zaprepastenjem sam gledao u Polugaevskog koji je bio „hladan ko spricer“. Poceo sam se otimati: „Ako dobijem sutra sa Polugaevskim mogu biti prvi!“(Ovde je potrebno da primetim da sam se za partiju sa Polugajevskim spremao danima. Pripreme nisam iskoristio, ali sam to ucinio dve godine kasnije u partiji sa Riblijem (Budimpesta 1973)). Nije vredelo. Partiju sam u zadnjem kolu izgubio. SVI su znali da sam dao poen, a pljesak u sali bio je kao na fudbalskoj utakmici. Ja sam se osecao veoma jadno. U daljoj karijeri nisam dopustio nista slicno sto mi je donelo losu reputaciju kod organizatora turnira u Jugoslaviji. S tim nije bio kraj mojim problemima u Skoplju: nagrada na turniru nije mi bila isplacena! Morao sam cekati vise od godinu dana, i uz razne intervencije, jedva uspeo da dobijem tu nagradu!

Ja sam nekoliko partija u Skoplju odigrao veoma dobro sto je za mene licno bilo psiholoski veoma vazno,narocito posle „crne serije“ u Havani.

„Sampionat Jugoslavije“ u Umagu (1972) bio je za mene vrlo tezak jer mi je mesec dana ranije umrla majka. Na  ovom  turniru samo sam statirao i uglavnom cinio grube previde. Odigrao san samo tri dobre partije. Jedna od njih je dobila nagradu“ za lepotu igre“ , a posebna komisija INFORMATORA proglasila je „Teorijski najznacajnijom partijom u 1972 godini”.

Turnir u Vrscu (1973) bio je dobrog sastava. Ja sam imao dva poluvremena: u prvom samo sam dobijao a na kraju gubio izbubivsi prvo mesto. Ipak i deoba III mesta nije bila neuspeh.

U mecu SSSR-Jugoslavija (1973) igrao sam protiv Vasjukova 2:2.U dve partije dao sam znacajne teoretsku novost, dok je partija, u kojoj sam bio beli, pobedila na konkursu INFORMATORA za  „Teorijski najznacajniju partiju“  u 1973 godini.

Turnir u Vrnjackoj Banji (1973) bio je za mene veoma uspesan. Ubedljivo sam osvojio prvo mesto i uz to i treci velemajstorski bal. Odigrao sam i nekoliko dobrih partija. Sve u svemu uspeo sam se vratiti u vrh jugoslovenskog saha posle pauze od nekoliko godina.

Na olimpijadi u Nici (1974) osvojili smo srebrenu medalju. Planinc i ja imali smo najbolji rezultat u ekipi. Nasa zemlja (Jugoslavija) je usla u politicku krizu. To se odrazilo i na „Sahovsku organizaciju“ u celini pa neocekivano i na sudbinu ove partije. Sef Informatora bio je velemajstor Matanovic. On vec odavno nije bio u aktivnom sahu, ali je imao pustu zelju da vlada sahovskom organizacijom u celini. U ovakvoj haoticnoj politickoj situaciji pojavila se stvarna mogucnost da to ostvari. Kako sam ja uz Gligorica , Ivkova i Milunke Lazarevic bio na strani igraca a nisam bio clan vladajuce partije bio sam vec prilicno blokiran. Ovde se pojavila mogucnost da me potisnu, jer sam vec nekoliko godina pobedivao u rublici „Za najznacajnije teoretsko ostvarenje“ te ova partija nije uvrstena u spisak partija koji je predat medunarodnoj komisiji velemajstora. Partija je, medutim, dobila epitet „za najznacajnije teretsko ostvarenje “ Nica 1974″ (Olimpijada), a zatim je  proglasena i „najznacajnojom teoretskom partijom u 1974 godini“. Do ovoga je doslo na pomalo neobican nacin. Tim „Informatora“ koji je bio na Olimpijadi izneo je misljenje „da partija ne zasluzuje BILO kakvu paznju“: usled toga se partija NIJE pojavila u „Informatoru“ gde su bile partije olimpijade. No komisija „Informatora“ (Botvinik, Petrosjan, Geler, Larsen, Ivkov, Byrne) je partiju uvrstila u IZBOR i ona je dobila najvisi broj poena, i pojavila se u sledecem „Informatoru“.

Turnir u Rejkjaviku (1974) bio je dobrog sastava. Pobedio je Smislov ispred Forintosa. Bronstajn i ja smo podelili 3/4 mesto. Odigrao sam nekoliko interesantnih partija. Ova je dala novu strategijsku ideju u „Velimirovicevom napadu“.

Sampionat Jugoslavije u Novom Sadu (1975) bio je, po opstoj oceni, najjaci ikada odrzan u Jugoslaviji. Pobedio sam ja a 2-4 mesto podelili su Gligoric, Matanovic i LJubojevic. Turnir je bio iscrpljujuci i ja sam ga JEDVA doveo do kraja. To je bio najtezi turnir u mojoj sahovakoj karijeri. Odigrao sam nekoliko dobrih partija i ovde ih predstavljam: Partija sa Planincom,je dobila nagradu za lepotu, a posebna komisija „Informatora“ proglasila je „Najboljom partijom 1975 godine“. Istina bilo je za mene i NEPRIJATNE istine: isplaceno mi je samo 1/2 nagrede! Drugih 1/2 NIKAD nisam dobio!

Mec izmedu reprezentacija Jugoslavije i SSSR odigran u Odesi 1975 godine bio je najdinamicniji od svih meceva u poslednjih dvadesetak godina. Rusi su jedva dobili mec uz dosta srece i diplomatije: u poslednjem kolu sklopljeni su svi remiji mada sam ja imao nadmocnu poziciju. Ja sam i inace postigao najbolji rezultat sa 4,5 poena od sest partija.Ova partija je bila najinteresantnija u celom mecu bez obzira na greske na kraju partije, a koje su bile uslovljene cajtnotom moga protivnika.

Jak turnir u Novom Sadu (1976) igrao sam veoma dobro i izgubio prvo mesto zahvaljujuci glavnom organizatoru, advokatu Komljenovicu i glavnom sudiji turnira Tihomiru Acketi. Njih dvojica udruzenim smagama PONISTILI su moju dobru igru i stalno vocstvo u toku turnira svojim postupcima u poslednjim kolima: u prekinutoj partiji XIII kola (ukupno je bilo XV kola) u partiji Velimirovic-Sax crni je, u slabijoj poziciji, kovertirao 41. potez. Sutra ujutru na nastavku ispostavilo se da Sax NIJE ZAPISAO potez. Acketa je odsetao do Komljenovica i njih dvojica su se konsultvovali: onda se Acketa vratio i pred brojnom publikom obratio meni: „Ti nas dovodis u neprijatnu situaciju. Sax je Madar! Sta ja sad da radim? Znas li ti koliko Madara zivi u Vojvodini?“. To je za nas SRBE bilo opasno vreme. LIBERALI su bili oboreni a sportisti (pa i sahisti) proglaseni AMATERIMA.Uz to bio je UVEDEN na drzavnom nivou „KRITERIJUM O POLITICKOJ PODOBNOSTI“. Bez ikakve tuzbe svako je mogao stradati! Kriterijum je VLADAO nama do 1978 godine kada ga se odrekao LICNO TITO koji ga je i uveo, napomenuvsi u govoru da je doslo do raznih zloupotreba. U SAHOVSKOJ ORGANIZACIJI JUGOSLAVIJE je vazio do 1980. godine. Po tom kriterijumu smo Milunka Lazarevic (u to vreme najbolja nasa sahiskinja) i ja ODSTRANJENI iz reprezentacije za olimpijadu na Malti. U ovim uslovima ja sam bio prinuden da ZAMOLIM Saksa da POKAZE kovertirani potez da bismo mogli nastaviti partiju. Saks je, bez ustrucavanja, rekao da je kovertirao 41…Dd6! jedini potez koji je drzao poziciju. Ja sam bio inace vec iznerviran jer je izmedu ostalog vec bilo proslo preko 40-ak minuta, a posle podne me je cekala vazna partija. U poslednjem XV kolu igrao sam sa Smejkalom mojim glavnim konkurentom. Posto organizatori nisu poslali kola (ja sam sve vreme mojim kolima vozio Smejkala i Saxa na partije. Smejkal NIJE hteo sa mnom da se vozi jer se bojao da ja ne ponudim remi sto je bilo besmisleno jer NIKADA nisam prihvatao remije ni u partijama ni pre pocetka partija, sto je bilo opste poznato) Smejkal je ostao u hotelu a iz solidarnosti se pridruzio HORT koji je na turniru na kraju bio treci. Po dolasku u salu upozorio sam Komljenovica i Acketu da je Smejkal ostao u hotelu. Uzvraceno mi je da me se to ne tice. Onda je posle sata igre pala zastavica Smejkalu i Hortu. Nesto posle toga oni su se pojavili u sali i narocito Hort je vristao iz sveg glasa: „Ovo je najveci skandal u istoriji saha. FIDE ima to da resava!“ Organizatori se OPET obracaju meni: ja pravim novu gresku i umesto da se izgubim iz sale upadam u novu igru: kao pomoc organizatorima stize i Milos Bakic, drzavni tuzilac Vojvodine, inace moj licni prijatelj. Sve u svemu ja sam OPET bez izbora. Sedam za tablu, sa osecanjem IDIOTA. Prilazi stolu sudija Acketa i ODUZIMA mi 20 minuta od mog vremena predvidjenog za partiju! Ja pitam „zasto mene kaznjavate“. Acketa odgovara: „Smejkal je pristao. Zbog BEZBEDNOSTI objekta partija se mora zavrsiti do 22 sata!“. Nisam imao kud. I samo u ovoj partiji dosao sam u cajtnont i u boljoj poziciji PREVIDEO konja u 39. potezu. Na turniru je pobedio Smejkal, ja  sam bio drugi, Hort terci…Organizatori na zavrsnoj svecanosti nisu mi se ni zahvalili…

Sto se tice partije koja je pred vama, ja sam primenio novu ideju sa 0-0-0 (velika rokada) i u dinamicnoj igri pobedio…

Posle nekoliko meseci na Evropskom sampionatu u Moskvi pitao me je David Bronstein:“Koliko si razmisljao na potez 18.Dd4?“.Odgovorih da sam odmah odreagovao, ali sam na 14.e5 razmisljao oko 1/2 sata. „Oh“ rece David.“Potez 18.Dd4 bio je prava bomba“.

Ekipni EVROPSKI SAMPIONAT (1976) odrzan u Moskvi bio je za nasu reprezentaciju veoma tezak.Uz ogromne napore i sa MNOGO srece uspeli smo da osvojimo BRONZANU medalju.Ja sam imao najbolji uspeh u ekipi. Sticajem okolnosti, u poslednjem kolu, prekinuo sam ovu partiju. Moj protivnik je kovertirao svoj 42.potez koji je bio ocigledan (42.Ld3).Drugi rezultati su se vec znali: od rezultata ove partije zavisilo je ko ce uzeti medalju,mi ili RUMUNI. Ja sam stajao bolje ali pobeda je bila NEOPHODNA. Pa pogledajmo kako je to ispalo…

G.T: Zahvaljujem na ovim zanimljivim komentaima a citaoci Vase knjige ce svakako uzivati da pogledaju i partije koje se navode.

Sada me zanima Vase misljenje aktuelnoj sitaciji.  Zasto Srbija koja je imala i sada ima tolike sahovske talente nema velemajstore ciji je rejting iznad 2700 poena?

Dragoljub Velimirovic: Kada je uveden rejting oboren je kvalitetan sistem jer je FIDE napustila borbu za kvalitet a dala da se pojavi kvantitet iz prostog materijalnog razloga jer se naplacuju open turniri, titule, i sve ostalo. Oni koje neko finansira idu po Evropi uzimaju samo rejting. To je osnovno, ali rejting ne garantuje snagu igraca bez obzira koliki je. Na primjer Parma i ja smo bili najjaci omladinci na svetu u nasoj generaciji. Da smo mogli igrati samo sa omladincima gde smo bili nadmocni mi bi po rejtingu prestigli bez problema tadasnjeg svetskog prvaka Talja. Znaci rejting zavisi od broja partija i sa kim igrate. Ovi nasi sahisti u Jugoslaviji koji imaju relativno visok rejting igraju uglavnom izmedju sebe i sa igracima koji nisu ni blizu svetskom vrhu.

G.T: Kako procjenjujete koliki je domet uvodjenja saha u skolski program?

Dragoljub Velimirovic: Uvodjenje saha u skole ima domet u smislu sahovskog obrazovanja dece dakle nema veze sa ucenjem saha u smislu da igraju sah redovno na turnirima. To su dve potpuno odvojene stvari. Jer sah mozete raditi na odredjenom nivou uspesno samo pojedinacno.

G.T: Da li mozete dati savjet za mlade sahiste – kako treba raditi na sahu?

Dragoljub Velimirovic: Sustina je u tome da u najvecem broju slucajeva potreban je na tom nizem nivou trener koji ce usmeriti ucenika prema njegovim karakternim crtama (na primer ako je neko aktivan treba da igra aktivan sah a ako je pasivan, miran i tih, pasivan sah). Medjutim do te jednostavne istine kod nas nije niko stigao.

 G.T:  Kako Vi radite na sahu sada i mozete li da uporedite kako ste radili tokom sedamdesetih godina?

Dragoljub Velimirovic: Sada sam vec duze vremena prestao da radim, desetak godina ne igram osim ekipnih takmicenja ali sada kad sam pisao ovu knjigu vidim da se one ideje koje sam razvio u svojim partijam jos uvek igraju i razvijaju dalje. Ranije dok sam bio aktivan igrac glavna literatura mi je bio Informator a davao sam pola nagrada sa sahovskih turnira za sahovske knjige. Pojavom kompjutera stvar se promenila. Sada imate jeftine ogromne baze sa komentarima i analiticki modul ali je problem sto to sada svi imaju. I sada ako imate mogucnost da produzite analizu ili je usmerite u drugom smeru ili oborite analizu (sto mi cesto uspeva) onda  ste bolje pripremljeni od drugih. Medjutim osnovna stvar je da jaci svetski igraci imaju po nekoliko trenera koji im rade razne stvari, po otvaranjima, po sredisnjicama ako treba itd.

G.T: Obicno se kaze da se karakter osobe otkriva tokom sahovske partije. Sta mislite o tome?

Dragoljub Velimirovic: Karakter igra bitnu ulogu kod stila igre sahiste sto opet ima zackoljicu da ne mozete pre omladinskog uzrasta, odrediti repertoar igraca kojeg trenirate. Otuda ne daje rezultat rad sa decom i to sam izbegavao jer nisu karakterno formirani. Prema mom zapazanju postoje dve kategorije igraca: prvi koji se u ranoj mladosti razviju do svetskih razmera i “normalne” igrace (90%) koji se potpuno razvijaju izmedju 30 i 33 godine. Problem ovih mladih koji se jako razviju da posle pedesete godine naglo opadaju dok ovi drugi koji sa 33 godine postignu zrelost bez problema igraju do 55 -60 godine i oni se vise nikako ne mogu  uporediti.

G.T: Koji su Vasa interesovanja izvan saha?

Dragoljub Velimirovic: Supruga Mirjana i ja smo i precesto odlazili u bioskope a ja sam ranije isao u pozoriste. Volim poeziju i dosta da citam.

Cerka nam je zavrsila matematiku (srenja ocena 9) i nije se bavila sahom iako je bila jako talentovana. Sada radi kao programer u Ministarstvu.

Supruga Mirjana je zavrsila psihologiju ali nije nikada radila jer se posvetila porodici. Igrala je sah u omladinskim danima i bila je omladinska sampionka Beograda.

G.T: Kako bi izgledala Vasa rang lista deset najjacih sahista u istoriji?

 Dragoljub Velimirovic: To ne mogu da Vam kazem uopste jer je tesko sada pogotovo kada su se pojavili kompjuteri. Ali se bez ikakave diskusije moze reci koja je najznacajnija licnost u sahu – to je prvi svetski sampion Stajnic koji je za 22 godine napravio celu teoriju koja se razvijala na njegovim osnovama i mi smo svi njegovi ucenici i sledbenici i cak ni kompjuter to nije uspeo da promeni jer su u analiticke module kompjutera ugradjene glavne ideje Stajniceve teorije.

G.T: Sta mislite o nacionalnim penzijama u Srbiji i da li se redovno isplacuju sahistima?

Dragoljub Velimirovic: Mislim da je to jako dobro i da je to trebalo mnogo ranije da uradimo. Ali u relativno kratkom periodu su nam srusene tri drzave pa je onda ova zadnja, to o cemu se vec decenijama pricalo, uspela da realizuje. To je znacajno jer je omogucilo normalan zivot.

G.T: Za kraj ovog intervjua zamolio bih Vas da navedete Vasu partiju koju smatrate najboljom.

 Dragoljub Velimirovic: Od komisije FIDE (Informator) ova partija je proglasena 1975 godine najboljom partijom u svetu

(97) Planinc,A – Velimirovic Dragoljub (YUG) [B78]
Novi Sad ch_YU, 1975

[Sampionat Jugoslavije u Novom Sadu bio je, po opstoj oceni, najjaci ikada odrzan u Jugoslaviji. Pobedio sam ja a 2-4 mesto podelili su Gligoric, Matanovic i LJubojevic. Turnir je bio iscrpljujuci i ja sam ga JEDVA doveo do kraja. Dogodila se malo verovatna stvar. Kod pripreme za turnir imao sak cetvoricu igraca sa kojima sam imao ubedljivo pozitivan skor, zapravo nikada nisam izgubio partiju: to su bili Bukic, Vukic, Sahovic i Nicevski. I onda na sampionatu izgubio sam sa svom cetvoricom…To je bio najtezi turnir u mojoj sahovskoj karijeri. Ipak sam odigrao nekoliko dobrih partija i ovde ih predstavljam:]

1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cxd4 4.Sxd4 Sf6 5.Sc3 g6 6.Le3 Lg7 7.f3 Sc6 8.Dd2 0–0 9.Lc4 Ld7 10.0–0–0 Db8 ( Na prvi pogled moze izgledati pomalo cudno da crni ovako igra. Potez potice od pokojnog velemajstora Leonida Stajna i sadrzi ideju da se zrtvom pesaka otvore linije za crne teske figure na daminom krilu) 11.Lb3 [11.g4? b5! 12.Ld5 (12.Sdxb5 Se5 13.Le2 Lxb5 14.Sxb5 Sxf3µ) 12…Tc8 13.Lxc6 Lxc6 14.h4 b4 15.Sce2 Sxe4! 16.fxe4 Lxe4 17.Sg3 Lxc2! 18.Dxc2 (18.Sxc2 b3–+) 18…Txc2+ 19.Kxc2 Dc8+µ Mac-Gufeljd SSSR 1962; 11.h4 Tc8 12.Sd5 (12.Lb3 a5 13.a4 Sxd4 14.Lxd4 b5µ) 12…Sxd5 13.Lxd5 e6 14.Lb3 a5÷ u ostroj igri crni ima dobre sanse] 11…a5! (Povezano sa Db8 predstavlja ideju crnoga.) 12.Sdb5! [12.a4 A) Moze 12…Sxd4 13.Lxd4 b5 (13…Lc6 14.The1 b5 15.e5 dxe5 16.Lxe5 Db7÷) 14.Lxf6 Lxf6 15.Sd5 A1) 15…Ta6!? … 16.Dd3 Tb6!? 17.Sxb6 (17.De3 Tb7) 17…Dxb6©; A2) 15…bxa4 16.Sxf6+ exf6 17.Dxd6 axb3 18.Dxb8 Tfxb8 19.Txd7 a4 20.Thd1 bxc2 21.Kxc2 a3=; B) 12…Tc8 13.g4 Se5 14.De2 Txc3! 15.bxc3 Dc7 16.Ld2 Tc8©]

12…a4! (Upravo u ovoj zrtvi pesaka je sustina crne strategije.Crni zrtvom pesaka otvara «a» liniju sto stvara belome konkretne probleme.Vazno je napomenuti da je crni prinuden na ovu zrtvu jer beli vec preti sa blokadom daminog krila sa a4) 13.Lxa4 (Pokusaj pojacanja koji potice od Planinca) [U maticnoj partiji Savon-Stajn SSSR 1962 beli je igrao  13.Sxa4 posle  13…Sa5 14.De2 Sxb3+ 15.axb3 d5! 16.exd5 De5 17.f4 Df5 18.Kb1 Tfc8 19.Sa7 Tc7© crni je postigao jaku kompenzaciju.] 13…Tc8 14.De2 [Dva meseca kasnije Karpov je neuspelo pokusao pojacati igru beloga sa  14.Kb1 posle 14…Sa5 15.Lb3 Sc4! 16.De2! Sxe3 17.Dxe3 Tc5© crni je takode postigao kompenzaciju za pesaka , Karpov-Velimirovic Ljubljana 1975] 14…Sa5 15.Lb3 Sxb3+ 16.axb3 d5!© ( Crni,doduse,zrtvuje jos jednog pesaka no postize za dva pesaka sledece pogodnosti: 1–poseduje jak lovacki par, 2-koriscenje «a» linije za topove, 3-slab polozaj beloga kralja, 4-jak polozaj crne dame. Ovi  POZICIONI  elementi  daju  crnom  inicijativu  koja  ima  REALNE  sanse  da  preraste u direktan  napad  na  belog  kralja.)  17.exd5 (17.Sd5? Sd5 18.ed Lf5–+) 17…De5 18.f4 Ta1+! [18…Df5 ‘?!’ 19.Sd4 ‘±’  19…Ta1+ 20.Kd2 Se4+ 21.Sxe4 Dxe4 22.Df3!±; 18…Lxb5 19.fxe5 Lxe2 20.exf6! (20.Sxe2 Sxd5 21.Ld4 Sb4 22.c3 Ta1+ 23.Kd2 Lh6+ 24.Ke1 Sd3+) 20…Lxd1 21.fxg7 Lg4 22.Kb1 Kxg7 23.h3©] 19.Kd2 Se4+ 20.Ke1 (20.Se4 Tc2 21.Kc2 Db2 22.Kd3 Lb5#) 20…Txd1+ 21.Kxd1 Df5 22.Kc1 [Ako beli pokusa «aktivnost» sa   22.g4 tada moze da sledi  22…Df6! 23.Sxe4 (ili  23.Ld4 Dxf4 24.Dxe4 Lxg4+ 25.Ke1 Dxe4+ 26.Sxe4 Txc2! 27.Sf2 Lf3µ) 23…Dxb2 24.Lc1! Lxb5 25.Lxb2 Lxe2+ 26.Kxe2 Txc2+ 27.Kd3 (27.Sd2 Lxb2) 27…Txb2 28.Sd2 g5!?„] 22…Ta8! 23.Kb1 Sxc3+ 24.Sxc3 Df6!

[… Łc3] 25.Lc1 [25.Sd1 Cebotarev 25…Dd6! A) 26.Dd3 A1) 26…Lf5 27.Db5! (27.De2 Dxd5µ) 27…h5©; A2) 26…b5! 27.Ld4 (27.b4 Dxb4µ) 27…Lf5 28.De3 Lxd4 29.Dxd4 Dc7!µ 30.Sc3 Da5 31.Kc1 Da1+ 32.Sb1 Tc8‚; B) 26.g4 Dxd5 27.Tg1 Da5 28.Kc1 Lb5 29.c4 (29.Df3 Da1+ 30.Kd2 Td8+µ) 29…Lc6µ; C) 26.Sc3 Lxc3 27.bxc3 Da3–+; D) 26.Df3 Lf5! 27.g4 (27.Kc1 Db4!–+) 27…Ta1+! 28.Kxa1 Lxc2 (…Da3 ili Da6) 29.Sc3 Lxc3–+ i crni dobija jer beli jednu od dve pretnje Da6 ili Da3 ne moze braniti] 25…b5 26.Se4 Da6 27.c3 Lxc3! 28.Sxc3 [28.bxc3? Da1+ 29.Kc2 Ta2+] 28…Lf5+ 29.Se4 Da2+ 30.Kc2 Tc8+ 31.Kd2 Dxb3µ ‚ 32.Dd3 Db4+ 33.Ke3 Tc4 34.Sf6+ exf6 35.Da3 Te4+ 36.Kf2 [36.Kf3 Dc4‚] 36…Dd4+“ [Posle pravilnog poteza resenje se skracuje za nekoliko poteza: 36…Dc4! 37.Dc3 (37.Df3 Dc2+ 38.Kg3 Te2 39.Tg1 Le4–+; 37.Le3 Dc2+ 38.Kf3 Ta4 39.Dc3 Le4+–+; 37.Tf1 Te2+ 38.Kg1 Le4–+ (V Kovacevic)37…De2+ 38.Kg3 Dg4+ 39.Kf2 Te2+–+] 37.Kg3 Dxd5 38.Df3 De6 39.Td1 Kg7 40.Td3 Tc4 41.Te3 Le4–+ 42.De2 Df5 43.Tc3 Ta4 44.Dd2 [44.Ta3 Td4ƒ] 44…Ta7! (Crni «uzima pod svoje» «d» liniju i beli ne moze vise spreciti prodor crnih figura po «osnovnom redu») 45.De3 Td7 46.Tc5 De6 47.Kf2 [47.f5 Dd6+ 48.Kf2 g5 49.Txb5 Lxg2–+] 47…Dd6! 48.b4 Lb7 49.h3 Dd1 [Partija je dobila nagradu za lepotu, a posebna komisija «Informatora» proglasila je «Najboljom partijom 1975 godine».Istina bilo je za mene i NEPRIJATNE istine:isplaceno mi je samo ½ nagrade! Drugih ½ NIKAD nisam dobio!] 0–1

Goran Tomic: Zahvaljujem velemajstoru Velimirovicu, izuzetno prijantom sagovorniku, i njegovoj supruzi Mirjani na gostoprimstvu i na odvojenom vremenu za ovaj razgovor koji je obavljen 10.septembra u toplo, prijatno, poslije podne (i vece) u Herceg Novom u stanu porodice Velimirovic.



Autor intervjua FM Goran Tomic sa velemajstorom Dragoljubom Velimirovicem

Herceg Novi, 10. septembar 2008. godine

Predsjednik Ruske šahovske federacije Andrej Filatov sumira rezultate 2020. godine


– Gospodine Filatov, krajem 2020. godine Nadzorni odbor CFR sastao se da bi razmotrio rezultate tekuće godine. Do kojih zaključaka je došlo?

Andrey Filatov- Najzanimljivije je da je pandemija zabilježila porast interesovanja za šah. Nekoliko pokazatelja ukazuje na to, od pretraživanja u Yandex-u i Google-u do broja novoregistrovanih onlajn igrača i učestalosti medijskog izveštavanja. Naši nalazi to idu u prilog jer je ruska lista rejtinga zabilježila 250.000 novih igrača. Registrovani igrači su oni koji učestvuju na rejtingovanim turnirima i redovno igraju šah. Očigledno je da postoji mnogo više onih koji ne igraju na takmičenjima, ali koji prate šah i igraju prijateljske partije kod kuće ili na internetu. U Rusiji ih je nekoliko miliona.

Šah je ponovo postao zapažena karakteristika našeg života. U prilog tome govori činjenica da su se kulturne ličnosti okrenule šahu i komponovale prvi mjuzikl ŠAH koji je izveden 2020. godine u Moskvi. Istovremeno se snima film o rivalstvu između Karpova i Korchnoi-a sa vodećim ruskim glumcima. Nadam se da će biti uspješan. U međuvremenu, Damin gambit je postao jedno od najuspešnijih filmskih izdanja u 2020. godini, sa stotinama miliona gledalaca širom sveta.

– Zašto mislite da je šah još jednom tražen, posebno sada, kada više vrsta sporta trpi ogromne gubitke?

Andrey Filatov- Takođe i mi trpimo gubitke, jer je kalendar u rasulu zbog odlaganja više takmičenja. Nemoguće je bezbolno proći kroz ‘zaključavanje’. Ali organizatori mogu da održavaju takmičenja putem interneta i naša dosadašnja iskustva pokazala su da su gledaoci zainteresovani za ovaj format, mada je očigledno da stvari tako stoje drugačije. Na primer, svetski šampion Magnus Carlsen uspešno je razvio sopstveno takmičenje za elitne igrače, koji su uspeli da održe prihode 2020. godine zahvaljujući onlajn turnirima. FIDE je održao svoju prvu onlajn olimpijadu ikada, koju je Rusija uspela da pobjedi. Šahovska federacija Rusije održala je veliko humanitarno takmičenje, koje je uživo prenosila TV Match. Sve u svemu, šahovski svijet je pronašao nove formate, koji su se pokazali prilično popularnim. Pandemija je dala dosta slobodno vrijeme, a šahisti su uspjeli da privuku pažnju ovih ljudi.

– Da bi pratili takmičenja u šahu, gledaoci moraju da imaju određeni nivo znanja. Nije li lakše pratiti druge sportove?

Andrey Filatov-  Razumjemo to, pa puno radimo sa školarcima. Školski turnir Bijeli top postao je dobro posjećen, prestižni događaj, a 2020. godine je održan na internetu umjesto da bude otkazan. Naš projekat Šah u školama – izveden uz pomoć Fondacije Timčenko – radi u 16 ​​ruskih regiona. Projekat je radio u 3000 škola koje održavaju redovne časove šaha. Tokom poslednjih šest godina, više od 300.000 učenika završilo je uvodne šahovske časove. Nije nam važno da li je šah glavni ili izborni predmet, jer je to odluka školskih nastavnika i roditelja. Pomažemo u procesu davanjem opreme školama, školovanjem nastavnika šaha i održavanjem međuškolskih takmičenja. Ovaj rad je urodio plodom i popularnost našeg sporta raste zahvaljujući školskom projektu.

2020.godine pokrenuli smo projekat psihološkog istraživanja, koji bi trebalo da pokaže kako časovi šaha utiču na kognitivne sposobnosti dece. Prve rezultate moći ćemo da vidimo 2021. godine.

Još jedan zanimljiv razvoj u svijetu obrazovanja je taj što je Šahovska federacija Rusije objavila prvi šahovski udžbenik za sliepe, napisan na Brajovom pismu. Biće veoma tražen, jer osobe sa invaliditetom često uživaju u igranju šaha – ruski tim je ove godine bio drugi na FIDE olimpijadi za igrače sa invaliditetom – koja se takođe održavala na mreži.

– Koja je glavna razlika između OTB i onlajn turnira? Da li će se šah u bliskoj budućnosti u potpunosti preseliti na internet?

Andrey Filatov- Sumnjam da će se tako nešto dogoditi. Ali nećemo vidjeti puni povratak konvencionalnom procesu nakon pandemije. Najvjerovatnije će se šah nastaviti u oba formata, na internetu i van njega.

Glavni izazov za domaćine velikih turnira na internetu je nedostatak sudija koji garantuju fer igru. Mislimo da se veliki turniri mogu održavati na internetu, ali igrači i arbitri moraju biti u istoj sali. 2020. godine počeli smo da formiramo mrežu ovlašćenih centara u Rusiji, zasnovanu na postojećim šahovskim klubovima. Naši najbolji mladi igrači učestvovali su na prvom onlajn evropskom prvenstvu, osvojivši trinaest medalja i došavši na prvo mesto na ukupnoj tabeli. Ovo je bio sjajan rezultat koji je dokazao rast i razvoj naših mladih igrača, bez obzira na pandemiju.

Moramo da promijenimo svoje aktivnostie kako bismo dozvolili igraču da se pojavi u šahovskom klubu u svom gradu i učestvuje na turniru, pod nadzorom sudije. Tek tada bi se ovi rezultati mogli koristiti za rejting, titule i kvalifikacije kako u Rusiji tako i u inostranstvu. Znam da FIDE preduzima korake da modifikuje pravila međunarodnog šaha kako bi ih učinio fleksibilnijim i prilagodljivijim trenutnim uslovima. Gore pomenute promjene omogućile bi nam da budemo domaćini većih turnira, ali elitna takmičenja će vjerovatno i dalje biti za tablom, čim pandemija bude pod kontrolom i kada letovi budu nastavljeni između zemalja.

– Kako ocjenjujete sportska dostignuća ruskih šahista u protekloj godini? Da li biste izabrali bilo kog pojedinačnog igrača?

Andrey Filatov- Najbolje rezultate ove godine pokazali su Ian Nepomniachtchi i Aleksandra Goriachkina. Početkom ove godine, Aleksandra se borila za svjetsku šampionku protiv Ju Venjun-a i izgubila je tek u doigravanju.

Ian  je u vodstvu na turniru kandidata, koji je FIDE zaustavila u martu. Nadam se da će uspješno završiti turnir i zaigrati na svjetskom prvenstvu. I Nepomniachtchi i Goryachkina su demonstrirali svoje sposobnosti osvajanjem zlatnih medalja na ruskom prvenstvu u teškoj borbi.

Od mlađih igrača izdvojio bih Polinu Šuvalovu, koja je na ruskom prvenstvu došla druga, i Andreja Esipenka. Ovi mladi velemajstori pokazuju impresivnu posvećenost i siguran sam da ćemo o njima čuti u bliskoj budućnosti, kao i o drugima iz šahovske škole Sirius.

Ruska reprezentacija takođe je postigla istorijsku prekretnicu – nakon pobjede na FIDE onlajn olimpijadi, naši sportisti osvojili su kompletnu kolekciju zlatnih medalja, uključujući svjetska i evropska prvenstva. Srećom, njihova dostignuća prepoznali su sportski novinari, koji su velemajstorima dodijelili prestižnu nagradu Silver Doe.

  1. godina pokazala je da se šah može razviti čak i tokom pandemije, dok ruski sportisti nastavljaju da igraju na visokom nivou i osvajaju medalje. To je najvažniji rezultat ove teške godine.

Andrey Filatov: Interest in Chess Has Grown, Not Fallen (ruchess.ru)

Aleksandra Gorjačkina: „Razglasilo se da sam se više sam se odmarala prije taj-brejka“


24.12.2020 13:20

„Sad se na Fejsbuku razvila diskusija oko činjenice da sam se više odmarala prije taj-brejka. Ali ipak, završila sam ne pola dana ranije od Poline [Šuvalove], kako je predstavljeno, već 40 minuta. Ne želim da se prepirem sa bilo kim, ali toliko je bilo. Zato ne mogu da kažem da sam u dodatni meč ušla vrlo svježa i odmorna “, rekla je Aleksandra Gorjačkina u intervjuu za Rusku šahovsku federaciju.

„Pola dana ranije“ – tako nije nigdje „predstavljeno“. Trener Šuvalove Sergej Zagrebeljni napisao je „sat i po ranije“, dok je sama Polina u intervjuu za našu veb stranicu procjenila da je razmak „dva sata“. U stvarnosti su podaci Goriachkine mnogo bliži istini: oko 40 minuta je prošlo između kraja njene klasične partije u poslednjem kolu i kraja igre protivnice (plus ili minus pet minuta, ne više).

„Budući da su pravila i propisi poznati prije turnira i da ih učesnici potpisuju, pitanje kako se osjećate zbog taj-brejka više se ne isplati. Nema izbora, svi znaju pravila. Nikada neće biti idealnih uslova i neće sve ispasti kako želite. Naravno da se ponekad dogodi i ovako, ali se ne može na to računati.

Taj-brejkovi nakon Superfinala uvijek su predviđeni propisima, igraju se skoro svih poslednjih godina. Prema tome, sve je jednostavno: došla sam i igrala “, dodala je Gorjačkina.

Foto: Eteri Kublashvili, ruchess.ru

Šampionka Rusije veruje da je ovo bio jedan od njenih najboljih superfinala u pogledu nivoa igre: „Nekada sam gubila po tri partije, ali sam onda ipak postajala šampionka. Ovdje sam pokazala vrlo dobru, čvrstu igru. Generalno, ovo je jedan od rijetkih turnira na kojima se ne stidim ni jedne partije”.

„Ne mogu da kažem da sam tokom takmičenja jurila da sustignem Šuvalovu. Cilj mi je bio da pokažem dobar nivo igre, a prije turnira sam pretpostavljala da će to biti dovoljno. Tako se, u principu, ispostavilo: nigde nisam žurila, nisam previđala, igrala sam čvrsto, samopouzdano i to je bilo dovoljno “.