Završeno je Prvenstvo Crne Gore za mlade u šahu u kategoriji do 12 godina. Predivno provedena tri dana na Cetinju. Družili smo se sa ljudima iz svijeta šaha. Posebno zadovoljstvo bilo je sresti i popričati sa Božidarom Ivanovićem i Dušanom Rajkovićem. Hvala Šahovskom savezu Crne Gore i Šahovskom klubu Nikšić što su nam priuštili sve ovo, što su nas vratili u neka srećnija vremena i podsjetili nas da ona nijesu prošlost.
Preneseno sa fejsbuka
Preneseno sa fejsbuka
Ove godine se prvi put 2A kadetska liga centar koja se igrala na tempo 30+30 obračunavala i za međunarodni ELO rejting (ne samo za nacionalni) pa je recimo Jaković Roko popravio ELO rejting igrajući i u kadetskoj ligi.
https://ratings.fide.com/calculations.phtml…
To je sada službena potvrda da se na tempo 30+30 (ili 60+0 ili 45+15) može igrati za ELO i da će to FIDE obračunati i priznati. U pravilnicima FIDE piše da je 60min tempo za ELO rejting a ne za rapid. Tako da mi je jako drago da će konačno kadeti i juniori imati prilike gdje zaraditi i ELO rejting da da ne moraju igrati na tempo 60+30 ili duže. Dovoljno je 30+30 i može onda biti veći broj partija uz ograničenje da se dnevno smije igrati samo 10h i da je maksimalni rejting prijavljenog igrača nikad nije dostigao 2400 ako sam sve dobro shvatio.
Preneseno sa fejsbuka
ŠKANDAL U OSIJEKU
Piše: IM Martić Zlatko
U prvom kolu 2. HŠL Istok u glavnoj ulozi našao se precednik Komisije za veteranski šah, partner Ivice Brkića i najveći svecki organizator Mato Matt Opaćak.
I to postupajući po logici:“Ako će nama krava crknuti, neka mrskim susjedima iz „Đure Đakovića“ crknu dvije.
Poznata je gotovo dvadesetogodišnja jednostrana netrpljivost ova dva kluba. Kažem jednostrana, jer ŠK „Ruščica“ Brođanima u stvari, nikada nije bila primjerena konkurencija, pa nas neki njihovi postupci, a pogotovo njihovog managera Opaćka, u stvari nasmijavaju.
Matt se svestrano trudi da mnoge stvari prikaže drugačije, a da njegov lik i djelo izbiju u prvi plan. Mnoštvo je primjera na brodskim i drugim portalima, pisanja na forumima, vađenje riječi iz konteksta, pa direktna vrijeđanja, omalovažavanja, arogancije….
Pa nastojanja pridobiti brodske novinarčiće pod svaku cijenu da pišu samo o njemu, a ni slučajno o ĐĐ. Našega Dabu – Peranića pobjeđuje u naslikavanju barem 50 : 1. Mora u nečemu kad već ne može u šahu.
Morao sam bar malo opisati lika, radi neupućenih.
A što je to bilo u Osijeku?
.
REKAPITULACIJA DOGAĐAJA
1. Prije početka meča prvog kola „ĐĐ“ – „Vinkovci 2“ predsjednik i kapetan ekipe ŠK ĐĐ Martić Zlatko predaje mobitel glavnom sucu Vidačković Branku. Mobitel je bio stavljen na mod bez zvuka.
2. U meču na 15 metara udaljenom sučevom stolu Martiću u 10.49 stiže jedva čujna poruka:“Da li danas radi klub?“ To je mogao čuti samo sudac. Mobitel je očito zavibrirao. Sigurno nije zvonio. Nije se čuo zvuk u dvorani.
3. Sudac Vidačković tada osjeća zov upućen odnekle iz vasione-Njemu-Borcu za pravdu.
4. „Ja sam Taj . Netko mora platiti skupu cijenu“-razmišlja Vidačko i čvrsto steže pesnice.
„Neće nitko mene maštrafit“-zaključuje Vidačković i kreće u lov.
Al kako zaključit koji je mobitel pustio zvuk? Od njih barem 15?
Oho, evo tu i prijatelja Opaćka. Zajedno ćemo mi to ustanovit i napraviti reda.
Sada čine kazneno djelo protiv privatnosti i „ćeprkaju“ po tuđim mobitelima.
.
5. Po FIDE Rules , mobiteli moraju biti pohranjeni na sigurno mjesto. Ovdje očito nisu bili. Kakvo je to „sigurno mjesto“ kada su mobiteli bili ugroženi i od sudije i od visokopozicioniranog člana HŠS-a Matta Mate Opačka.
6. Ljudi moji, ja kad sam se vratio kući, morao sam otići prije svega u banku da im kažem da su mobiteli bili tijekom vikenda u rukama nekih sumnjivih tipova iz HŠS-a. Radi sigurnosti svojih računa.
7. Onda su me ovi poslali u MUP- da prijavim krađu mobitela- i tako u 3 banke, koje procedure . Izgubio sam cijeli dan.
8. A tko zna da li su neke važne datoteke skinili i da li su sigurni moji privatni podaci.
9. No da se mi vratimo u dvoranu. Vidačković i Matt su „isčeprkali“ u narednih 14 minuta da je poruka stigla suparničkom kapetanu Martiću.
10. „Ajmo ga sad srediti do kraja“ pomisli Matt i ošarafi zvuk na Martićevom mobitelu na maksimalu pa ufati svoj mobitel u 11. 03. i nazove Martića.
11. Kako je vidljivo iz povijesti poziva na Martićevom mobitelu u prilogu, u 11.03. kapetan ŠK Ruščica i visokopozicionirani član HŠS , Opačak Mato , upućuje poziv Martiću, kojeg čuje cijela dvorana.
12. „Id mu sad rec da je izgubijo!!“Zapovjedi Matt Vidačkoviću, koji prilazi negdje oko 11.05 stolu gdje igraju Martić i Hodak.
13. Pritom je Opačak očito zaboravio da će njegov poziv biti registriran u Povijesti poziva na Martićevom telefonu.
14. Sudac tada izriče Martiću kontumaciju – Niti Martić niti Hodak u prvom trenutku nisu znali o čemu se radi. Martić po Stockfishu ima +3,5
15. Vidno potresen Martić kreće prema izlazu iz dvorane, i usput zastaje kao kapetan da vidi stanje svoje ekipe u meču. U tom trenutku, a na satu je 11.21. , kontumaciranom Martiću se oglašava ponovo mobitel, što je nebitno za ishod partije. To je vidljivo u povijesti poziva.
Ovdje treba navesti još jednu činjenicu s ovog 1. kruga
Naime u trećem kolu, za vrijeme našeg meča s Posavcem iz Ruščice tom istom sucu VIDAČKOVIĆU je zazvonio NJEGOV mobitel. Čula se razigrana glasna glazba u trajanju od desetak sekundi. To mogu potvrditi mnogi igrači. Naravno da je je to utjecalo na ometanje cjelokupnog natjecanja.
1. Sudac Vidačković je prekoračio svoje ovlasti, pogrešno protumačio Pravila FIDE, i optužio Martića za „cheating“ bez ikakvih dokaza. Martić nije imao elektronski uređaj, nego je isti predao sucu.
2. Za razliku od Martića, sudac nije kaznio igrače protivničke ekipe koji su BILI U POSJEDU ELEKTRONIČKIH UREĐAJA
3. Sudac je učinio KAZNENO DJELO PROTIV PRIVATNOSTI „čeprkajući“ po tuđim mobitelima.
4. Sudac Vidačković podržava namještanje rezultata. Naime, dva susreta drugog kola, koje je započelo istog dana u 15.30, završila su nakon nakon par minuta igre dogovorenim rezultatom 3:3. Malom djetetu je jasno da se radi o organiziranom namještaju rezultata, u čemu sudjeluje 24 igrača i članovi njihovih uprava, što je suprotno svakoj sportskoj etici i moralu. No sudac Vidačković ne pokazuje nikakvu čvrstinu niti namjere da to spriječi. Znači, namještanje rezultata je po pravilima i DOZVOLJENO. Po njemu.
5. Molimo da se partija MARTIĆ – HODAK nastavi tamo gdje je nasilno prekinuta.
6. Molimo da ovog suca ne stavljate više da sudi mečeve visokog ranga natjecanja jer ovome nije dorastao.
Natjecanja u četvrtoj, manje zahtjevnoj ligi OK, neka sudi i eventualno treću ligu, nemojte ga skroz srediti, oće on nešto, budimo iskreni, da radi u Gradištu, ali takvo bahaćenje na Drugoj ligi je nedopustivo.
7. A što se Opaćka tiče, ako Brkić vakog lika oće da drži u timu, neka ga, Ako imaju obraza..
A nama u ĐĐ i nije toliko bitno za 500 kuna za žalbu. Bar smo se dobro nasmijali ljudskoj gluposti. A ako mi pukne film, onda ću terat pravdu do neba.
I budite sigurni, ISTJERAT.
ŠAHOVSKI KLUB
ĐURO ĐAKOVIĆ Predsjednik kluba Martić Zlatko
SLAVONSKI BROD
U Slavonskom Brodu 11.04.2022.
Šah sam upoznao vrlo kasno negdje 1971. u 17-toj godini, a motiv je bio biti u društvu starijih prijatelja koji su mi imponirali. Možda sam nesvjesno upao u zamku jer me ta igra neobjašnjivo privukla, a moj karakter i želja da sa nadmećem i budem uspješan vrlo brzo me prikovala za tu drvenu kutiju punu malih figurica. Ipak kao i danas 50-tak godina kasnije znao sam da ne znam i to je bio veliki motiv da se uhvatim u koštac sa igrom koju ne možeš pobijediti. Krenuo sam na turnire u osvajanje kategorija no u toj dobi neki moji vršnjaci već su bili majstorski kandidati pa i majstori pa je moja želja i žar da ih sustignem bila pomalo smiješna u njihovim očima.
Možete li danas zamisliti da sam pisao zamolbu Hrvatskom šahovskom savezu da mi omogući igranje na omladinskom prvenstvu Hrvatske i koja je bila odbijena zavivši me u „crno“. Krenuo sam i u čuveni Riječki šahovski klub „Kvarner“ koji je bio u samom vrhu Jugoslavenskog šaha koji je pak bio u samom vrhu svjetskog šaha. Ulazio sam u tu šahovsku „crkvu“ tiho na prstima kako ne bi uznemirio te šahovske „bogove“ i čeznuo da se netko smiluje i primijeti me, pusti u prostoriju u kojoj rade nešto vrlo važno i stručno, a kakve li sreće da i priđem stolu na kojemu to rade. Ako bi me netko primijetio, i nekim čudom i kimnuo glavom moja sreća bila je neizmjerna.
Među tim velikanima bio je i velemajstor Ivan Nemet, drag, jednostavan i pristupačan čovjek koji je nakon tih dugih klupskih treninga kasno noću znao svratiti na koju čašicu u obližnji ugostiteljski klub. Nekako sam se provukao u to društvo jer sada šahovska kvalifikacija ipak nije bila najvažnija pa sam kao mlad čovjek, već pomalo navikao na čašicu više, ipak mogao nekako parirati u takvom okružju. Naravno sva moja radoznalost bila je usmjerena na šahovske teme pa sam koristio svaki trenutak da priča krene u tom smjeru. U jednom trenutku nakon mnogo vina velemajstor Nemet, sjećam se kao danas rekao mi je: Vidim šahovsku vatru u tvojim očima, ali ona će te uništiti“. Da mi je bilo što rekao isto bih bio sretan samo da mi je nešto rekao. No te riječi bile su njegova velika šahovska istina koju je osjetio na svojoj koži i trebala je biti zaštitnička. Da velik je to bio čovjek i šahista.
Nakon redovito provedenih sati do zatvaranja kluba vratio bih se kući opijen tom uzvišenom atmosferom uzeo bih jedinu literaturu koju sam imao a to je bio „Šahovski glasnik“ i zamislite pregledavao ni manje ni više „teoretski pregled međuzonskog turnira u Lenjingradu na kojemu je sudjelovao isto tako legenda Riječkog šaha i danas moj dobar prijatelj međunarodni majstor Josip Rukavina koji je na tom turniru pobijedio bivšeg svjetskog prvaka Mihaila Talja i jednog od najboljih u povijesti šaha velikog Viktora Korčnoja. Postao sam čudak u očima svojih roditelja, i moje bdijenje uz šahovsku ploču do jutarnjih sati.
Zbog toga ponekad sam znao otići daleko od svih u obližnju šumicu i satima pregledavao nešto što nisam previše razumio ali sam jako htio razumjeti. Divio sam se te 1973. godine nastupu Josipa Rukavine u Lenjingradu ne sluteći da će se 40-tak godina kasnije desiti čudo i da ću na velemajstorskom turniru u Rijeci pobijediti ne samo Rukavinu već i velemajstora Roberta Zelčića…i zauzeti 3. mjesto na vrlo jakom velemajstorskom turniru i ispuniti normu za međunarodnog majstora. U tom trenutku te 1973. godine bila je veća vjerojatnost doći biciklom na mjesec nego ovo što se 40 godina kasnije. Bez knjiga, bez kompjutera, bez trenera, bez igdje ikoga. Da neslućene su ljudske mogućnosti i sve što zamislite moguće je ostvariti samo što morate puno raditi puno htjeti i vjerovati u to.
Krenuo sam u osvajanje šahovskih kategorija, titula, pobjeđivao i najbolje Hrvatske velemajstore no pregledavajući „Šahovski glasnik“ od 1973. pa do danas 2022. niti jedno slovo nisam našao posvećeno mojim uspjesima, niti osvajanju titule prvaka Riječke regije, niti plasmana na polufinale prvenstva Jugoslavije, niti uspjeha na velemajstorskom turniru 2001. godine, a u 65-godini pobjeda nad jednim od najboljih Hrvatskih velemajstora Antom Brkićom, niti jednog slova u „Šahovskim glasnicima“.
Nakon 35 godina bavljenja šahom igrao sam na velikom jakom open turniru u Puli sa pobjednikom turnira poznatim velemajstorom Atalik Suatom koji je našu partiju komentirao za poznati magazin Chessbase. Napravio je to sa toliko lijepih riječi o meni i Hrvatskom šahu da sam ostao impresioniran tom iskrenošću i veličinom.
Zašto mi nije netko prije javno tako nešto rekao, napisao, komentirao već sam trebao čekati 35 godina. Hvala Suat Atalik!. Dali sam zaista bio neželjeno šahovsko dijete? Kratak je ovo sažetak moje životne šahovske priče koja je mnogo kompleksnija i zanimljivija. Pokazuje jedan težak put bez igdje ikoga, bez ikakve stručne pomoći samo blagošću i brigom mojih roditelja i moje velike želje. Velike su bile teškoće na tom putu koje bih možda mogao „ukoričiti“ kako bi dale nadu onima koji vjeruju u „nemoguće“.
Možda zato što sam se 41 godinu ustajao u 6,30 i dolazio kući oko 17 sati sa mog profesionalnog posla, možda zato jer sam puno učinio kao šahovski organizator, trener i predsjednik Šahovskog saveza Primorsko-goranske županije moj šahovski put je bio neprimjetan, a možda i zato jer nikada nisam pripadao zatvorenom krugu šahovske elite.
(Preneseno sa fejsbuka Ivana Mandekića)
Veče teškog dana.
Na fotografiji s lijeva na desno: kandidat za majstora Aivars Laizans, jedan slabi španski velemajstor i kandidat za majstora Albert Tsimins, šef kluba „Na Maskachki“.
Turnir u čast našeg prvog trenera (prije nekoliko dana Viya Yanovna Rozhlapa proslavila je 80. rođendan!) je bio uspješan.
http://chess-results.com/tnr599052.aspx?lan=11&art=1&rd=9
Viya Yanovna je generalno nevjerovatna osoba, dok nas je podučavala, uspjela je da postane šampionka SSSR-a među djevojkama, pobijedila tri od samo šest svjetskih šampionki u istoriji, ali nam to nikada nije rekla. E, ni sada to nikome ne govori (a i dalje radi sa djecom).
🙂 Sve uz staru novu godinu!
Preneseno sa fejsbuk stranice Alekseja Shirova
Hvala fejsbuk prijateljima na savjetu o ovom zanimljivom članku.
https://www.sports.ru/tribuna/blogs/nitkina/3002834.html?utm_source=fb&fbclid=IwAR0g_B-YYXklVIF9CVp-sls76OADbr4ft7Ti2uii9bLtoEK74bBtD1U9hfI
Lično sam Đokovića počeo da poštujem ne samo zbog njegovog briljantnog tenisa, već i zbog činjenice da je prije mnogo godina, pošto je osvojio (po prvi put, čini se) US Open, rekao u intervjuu (posle meča dok je bio na terenu): „Srećan sam što sam pobjedio ovdje, jer je ova zemlja bombardovala moju domovinu.“
Samo jedna fraza, ali koliko govori o osobi. Jasno je da zapadni svijet, naseljen sa 99% ulizica i oportunista, to nije mogao da oprosti Đokoviću i počeo je hladni rat između zapadnog establišmenta i istaknutog srpskog tenisera.
Da li se sjećate kada je na US Openu 2020. Đoković samouvjereno koračao ka sledećoj tituli, uklanjajući sve prepreke na putu, i bio diskvalifikovan zbog toga što je loptica koju je bacio nazad pogodila jednog od linijskih sudija nešto jače od uobičajenog? Sad se ne pitate zašto je Đoković za tu sitnicu, umjesto opomene, dobio punu diskvalifikaciju?
U članku ispod se vidi da je Đokovićev otac sina odgajao, prije svega, kao poštenog i principijelnog čoveka, a tek onda kao tenisera. Mislim da je Novak imao mnogo sreće sa ocem.
„Otac Novak: „Mogu ga uzeti za taoca, mogu ga staviti u lance, ali on je kao voda, a voda uvek nađe izlaz. Novak je Spartak novog svijeta, koji ne trpi nepravdu, kolonijalizam i licemjerje, ali se bori za jednakost svih bez obzira na boju kože, ma kom Bogu se molili, ma koliko novca imali.
Možda svijet bogatih više neće dozvoliti Novaku da igra tenis. Ali otkrili su svoj pravi identitet. Počinje ozbiljnija utakmica.
S jedne strane će biti pohlepni i arogantni članovi globalne oligarhije, a s druge – slobodan i ponosan svijet koji vjeruje u pravdu, istinu, fer plej i snove svoje djece.”
I to nisu prazne riječi.
(Preneseno sa fejsbuka)
Juče me jedna veoma interesantna djevojka (ne iz svijeta šaha) pitala za film „Svjetski šampion“ sa Habenskim i ostalima. Mislio sam da će možda još nekoga zanimati moj odgovor: „Zdravo! Natjerala si me da razmislim svojim pitanjem o filmu „Svjetski šampion“. Na pitanje mogu da odgovorim jednostavno – “Ne, sniam gledao”, ali takav odgovor još uvijek neće biti potpun. Mogu da dodam „Nisam ga gledao, ali ga osuđujem“, ali ni ovo nije slučaj. 🙂
Problem je što uopšte nisam siguran da li želim da gledam. Ako sam privremeno napustio gledanje serije „Damin gambit“ nakon druge epizode, jer mi se činilo nedovoljno ekspresivno sa stanovišta kinematografije, onda je ovdje sasvim drugačije, filmovi o stvarnim ljudima su generalno vrlo kompleksna tema. Jedan od mojih omiljenih filmova „Sjajan um“, koliko ja znam, nije naišao na oduševljenje bliže okruženje Džona Neša, pa čak ni matematičke zajednice. Zbog kritika koje sam pročitao o „Svjetskom šampionu“, bojim da se suočim se sa sličnim emocijama.
Pišu da je Khabensky savršeno odigrao Korčnoja, mislim da nije ni moglo drugačije. Ali čini se da je i sam izrazio neko nezadovoljstvo ulogom koju je dobio, na način na koji je scenarista htio da prikaže Korčnoja.
Poznajem Karpova dosta dobro, igrali smo mnogo puta, uključujući i backgammon, zadnji put smo razgovarali prije skoro pet godina, prilično prijateljski. I iako je Karpov donekle proizvod sistema koji mi se nikad baš i nije dopao, mogu potvrditi da je Karpov u svijetu cijenjen ne samo zbog svojih jedinstvenih sportskih dostignuća, već i zbog svoje kolosalne erudicije, sposobnosti da opiše najsloženije svjetske procese na jednostavnom i logičnom jeziku. Sjećam se da sam se ponekad smijao njegovom toku misli (da sve okrene u svoju korist), ali je interes za njegovo znanje ipak prevagnulo.
Pa, Korčnoj je generalno veoma važna osoba u mom životu. Upoznao sam ga u proljeće 1990. godine, znate da su se u SSSR-u već spremali za ozbiljne promjene, iako još nisu znali šta tačno. Viktor Lvovič je još bio prilično zatvoren, ali je već bio vrlo prijateljski nastrojen prema mladima, i to je bilo dovoljno da shvati kakav je jaz između službene propagande i stvarnosti.
Kasnije me je Viktor Lvovič, upravo svojim ličnim primjerom, više puta inspirisao kako u sportu, tako i u odnosu na život, kulturu i ljude.
A sada pišu da je u filmu prikazan baš onako kako je to prikazivala štampa tih godina. Ne sviđa mi se. Po mom mišljenju, glumci iz filma imaju izuzetno daleku vezu sa dvojicom velikih šahista koje sam lično poznavao i poznajem. Ali, pošto još nisam pogledao film, mogao bih da pogriješim.“
Preneseno sa fejsbuka velemajstora Alekseja Shirova
Sergej Karjakin
„Usprkos konačnom rezultatu, ponosan sam što sam bio dio jako lijepog tima! Hvala Jane Nepomniachtchi za ovaj poziv.
Vjerovatno je bilo grešaka u pripremama, ali malo ljudi zna koliko je Jan radio prije turnira. Nadam se da će se oporaviti i vratiti jači! ✊✊✊
Naravno da čestitam svjetskom šampionu, ali samo mala primjedba. Zamislite da morate igrati meč za svjetskog šampiona protiv Carlsena. Da li ćete li prihvatiti pomoć, recimo… Hammera ili Tarija?“
Mikhail Golubev
„Od Hammera ili Tarija možda da, ali ne od tebe, Sergej.“
(Preneseno sa fejsbuka)
Toliko sam pisao o tragičnom šampionu, sa posebnim osvrtom na našu ispuštenu priliku da njegov život okonča u Crnoj Gori, i poslije svega pomislio da je to bilo uzalud. Medjutim, puno ljudi mi je prilazilo na ulici ili u kafiću da kažu kako ništa o tome nisu znali i da im je žao što se sve tužno završilo. A jedna gospodja me juče iznenadila sjajnom idejom da mi pokloni masku za telefon sa fotosom Fišera iz šampionskih dana i tako pokazala da je BOBBY ipak prisutan tu kod nas…
(Preneseno sa fejsbuka)
Krenem ja jučer tramvajem četvorkom, kak obično, na partiju. Nedjelja, 13,55. Ranjena mi duša, i ponos, umorno mi tilo. Nakon svega što je bilo. Očekujem da bar nedjeljom bude mjesta za sjest, veliki je to tramvaj. Hotel je nekih desetak stanica daleko, nije to tako strašno. Petnaestak minuta vožnje uvr glave. Pa ću onda na miru sjest, i popit Laszlovu kavu i pojest pet-šest keksića. Valjda ću nekako prebolit što ne mogu gledat tekmu Hrvatska-Rusija.
Kad ono opet gužva. Kud se samo vožaju nedjeljom. Moram čekat slijedeću stanicu, ili dve, i netko će već izać. Iznenada ugledah četiri metra dalje jedno slobodno mjesto. Nasuprot sjedi mađarski Rom, skromnog izgleda, malo jače građe, očito pomoćni radnik negdje.. Šta će to bit da nitko neće da sjedne, pitam se, dok se lagano probijam kroz gomilu. Dolazim i hoću da sjednem. Kad lik skoči, ko kakav specijalac, ufati me rukama i povika: „Nem“.
Sto posto šokiran, gledam šta je sad odjednom, šta je skočio na mene, ŽVAJZNIĆU GA!!, pa makar mađarska policija dolazila. Bar je deset ljudi moglo vidit da me PRVI NAPO. Imam ja s tim mađarskim Romima neugodna životna iskustva. Kad se ono osamdesetih godina išlo u šoping u Harkanj i Šikloš, e onda su „romski operativci“ varali Jugoslavene koji su tili na crno mijenjat marke. Tu sam i ja jednom ispo namagarčen. Oću ja zaradit za kobasice, pa neću u mjenjačnicu, neg kod uličnih prevaranata koji imaju svoju šemu. Jedan ti uzme marke i da hrpu kao forinti, i kaže izbroj. Drugi tada vikne -:“Policija“. Dok si se snašo, nema ih. Onda ideš izbrojat i vidiš da je samo prva novčanica OK. Kako me drugi Rom prešao na Nepligetu za 5000 forinti, kad sam zadnji put išao u Budimpeštu, pisao sam na fejsu prije dve godine.
Vratimo se sad u tramvaj. Meni ovaj Rom ne da sjest. Na silu. Na javnom mjestu. Siledžija. Šta on misli? Da se ja njega bojim? Al situacija se brzo mijenja. Pokaziva on meni sjedalo i ja ubrzo postajem svjestan njegovih namjera. Na tom sjedalu se netko UNEREDIO, dal dijete, pijanac, bolesnik, netko se usro, upišo, sjedalo je mokro i smrdi. Moje agresivne namjere prema Romu su se brzo pretvorile u zahvalnost. „Thanks“ Kosonom-tolko znam mađarski. A šta bi bilo da sam na partiju otišo mokrih i smrdljivih hlača, pa da se „čujem“ u sali. Nepoznati Rom je sjeo na svoje mjesto, znajuć da je miran i pred Bogom i pred ljudima, jer je napravio dobro djelo. Heroj dana.
Ja sam ispo budala, kad malo bolje razmislim. Nije bilo dosta reć „fala“, trebo sam izvadit iz novčanika bar iljadu forinti i dat svom nepoznatom prijatelju za piće. Zaslužio je. Nakon dvije stanice, Rom je izašao. Ja sam mu mahnuo u znak pozdrava i zahvalnosti. Nije dugo prošlo, na sjedalo se „upecala“ jedna dama srednjih godina. Sigurno ide kod neke kolegice na trač partiju. Da sam ja na nju skočio da ju upozorim, možda bi me optužila za seksualno zlostavljanje. Nek s kolegicom zajedno peru suknju i zadnjicu. Nisam ja redar.
(Preneseno sa fejsbuka)
Iako smo na ligu otišli bez dva standardna igrača (FM Milan Marković i Aleksandar Topalov) i praktično igrali bez rezerve celo takmičenje, pokazali smo da se dobrom organizacijom i držanjem timskog duha na visokom niovu mogu napraviti sjajni rezultati.
Bronza koja je obezbeđena dva kola pre kraja lige i šansa za igranje čak i za prvo mesto (što u ovom momentu nije bilo realno da se osvoji) potvrda su kontinuiteta dobrih rezultata našeg kluba.
Pojedinačno, svi igrači dali su sve od sebe da ekipa ostvari što bolji rezultat. Sjajan rezultat za našu ekipu napravio je IM Gleb Dudin na prvoj tabli (8/11, +22). Na žalost, izvanredna igra nije se krunisala velemajstorskom normom, za koju je falilo pola poena. Ako Gleb nastavi ovako, nećemo dugo čekati da dobijemo velemajstora u našim redovima.
Na drugoj tabli IM Vuk Đorđević (9/11, +32) odigrao je verovatno turnir života. Videlo se da je „gladan“ šaha i da pauza koju je napravio zbog obaveza na fakultetu nije nimalo umanjila njegov talenat, oštroumnost i fenomenalno igranja svih tipova pozicija u vremenskoj oskudici.
Mladi FM Miloš Stanković, novajlija u našim redovima (3,5/11, +1) imao je na trećoj ligi težak zadatak. Iako najslabije rejtingovani igrač na ovoj tabli, hrabro se borio i sticao preko potrebno iskustvo igranja lige sa 11 teških partija u kontinuitetu. Njegova mladost je najveći adut i narednih godina od njega se očekuje puno.
Iskusni IM Dejan Branković igrao je na četvrtoj tabli (5,5/11, 0). Nedavno preležana bolest COVID-19 ostavila je svoj pečat na igri i rezultatu iskusnog paraćinskog majstora. U nekoliko partija je imao izgledne ili dobijene pozicije, ali partije su se završavale remijem. Da je potpuno fit i spreman, njegov učinak, mereno brojem poena, bio bi sigurno dosta veći.
Na petoj tabli igrao je CM Uroš Cvetanović (5,5/11, +9). Bez obzira na relativno mali broj turnirskih partija na godišnjem nivou, Uroš je pokazao da je njegova igračka snaga iznad trenutnog rejtinga. Da nije imao par pehova, rezultat bi bio i bolji, a i verovatno bi osvojio pehar za najboljeg igrača na petoj tabli.
Sjajni FM Nenad Dimitrijević igrao je na 6. tabli (8/11, +45). Nenad je pokazao veliku klasu i sigurno je najbolji igrač lige na ovoj tabli. Da dobije pehar sprečio ga je ogroman previd u prvom kolu u potpuno dobijenoj poziciji. Nakon tog poraza Nenad je napravio 8 poena iz 10 kola, a moglo je da bude i malo više. Dao je izuzetan doprinos sjajnom rezultatu ekipe i pokazao da mu je realna snaga daleko iznad trenutnog rejtinga.
Kompletna statistika:http://chess-results.com/tnr580018.aspx?lan=1
(Preneseno sa fejsbuka)
Interesantan rezultat na Azijskom univerzitetskom šampionatu preko interneta (preko Tornela)
IM Li Tan Yeoh (2345) iz Malezije je došao u sledeću poziciju bijelim figurama protiv kineskog šahiste Chang Liu-a (1981). Sudija je proglasio da je partiju dobio IM Li.
Šta se ustvari desilo. Evo nekoliko komentara sa fejsbuka.
Manada Gamage piše:
Igrač sa rejtingom 1981 je bio na drugom mjestu posle 8 kola, sa 4,5 iz 5 u poslednjih 5 kola, sve protiv internacionalnih majstora. Ipak nisam siguran šta se tu ustvari dešavalo.
Junior Tay piše:
Pratio sam ovaj turnir poslednja tri dana sa mobidnom fascinacijom jer je momak sa 1900 rejtingom smrvio 4 internacionalna majstora i sa figurom više mučio Li Tiana u poslednjem kolu kada je sudija zaustavio sat 4 puta, vjerovatno da preko zooma pregledao prostoriju i možda preduzeo neke druge mjere. Posle četvrte, a to je i poslednja pauza, dodjelio je pobjedu Li Tian Yeohu. Šta sada?
IM Jovan Petronić piše:
Mislim da je ispravno da Chang Liu dobije nulu u svim partijama od početka. Svi njegovi protivnici na turniru treba da dobiju poen. Poen sa zvjezdicom, ali ipak poen.
Evo i konačne tabele turnira na kojoj je Yeoh Li Tian osvojio drugo mjesto, a Liu Chang iz Kine treće sa 6,5 poena.
Asian University Chess Championship – Men
| Organizer(s) Asian University Sports Federation Federation Asian Chess Federation ( ACF ) Tournament director IA Mehrdad Pahlevanzadeh Chief Arbiter IA Abdulrahim Mahdi Deputy Chief Arbiter IA Haroon or Rashid Arbiter NA Michael Joseph Pagaran Time control (Rapid) 15 minutes + 10 seconds increment per move Location Tornelo Number of rounds 9 Tournament type Swiss-System Rating calculation – Date 2021/09/10 to 2021/09/12 Rating-Ø 1892 |
Final Ranking after 9 Rounds
1.Od ranog jutra, a i sada u 10.40 orkestri cvrčaka pjevaju uhu ugodne melodije. Mužjaci dozivaju ženke na ljubavne igre. E kad bi Rvati tako pivali, bijo bi veći natalitet.
2. Moj cimer radi. Jednostavno radi. Juče je našo šesteročlanu porodicu Rusa, na plaži, na odmoru, i dvoje upisao u svoju školu šaha.
3. Juče sam bio u moru 4x po pola sata. Temperatura mora 26.8 C, a danas će temperatura zraka biti cca 37.
4. Šahovske knjige i rekvizite prodaje prof. Silvestar Žiger, Urugvajska ulica 4 Praha ČSSR, pardon Češka. Ima sve dozvole za rad u EU i nemojte ga cinkat poreznoj. Ko Dražića.
5. Na slici 2. Sastao sam se s svojim starim prijateljem Ljubomirom Hadži-Manevom iz Skopja. Na slici. Poklonio mi je svoju knjigu o dopisnom šahu. Prije 35 godina ratovali smo na 64 polja, on za reprezentaciju Makedonije, a ja za Rvatsku. Pa smo igrali susrete Republika i pokrajina, a Savezi su plaćali dopisnice.
6. Predzadnji dan turnira Plenki (Plenković Zdenko IM) nam je pokazao kako se pravilno pali šporet. Točka. A ja bez razloga psovo gazdaricu. Ma neće joj ništa bit.
7. Tom istom Plenkiju se pokvarilo i usmrdilo pile u frižideru. jer ga na vrijeme nije ispeko. . Usput rečeno, Plenki je na prvom mjestu dostigao Maksimovića i danas igraju derbi turnira..
8. Na tri mjesta u naselju iz kanalizacije je curilo smrdljiva fekalna voda. Kažu lokalni komentatori da je sve kriva građevinska mafija koja je umjesto optimalnih 200 vamo napravila 600 apartmana, što ne može podnijeti postojeća infrastruktura. Onda se nađu potkupljivi činovnici koji sve uredno legalizuju i naravno, uzmu debelu proviziju.
9. Na plaži gledam bakicu od osamdeset. Izborana, vrijeme učinilo svoje. Noge ružne. I možete mislit, čita knjigu : Zašto Francuskinje izgledaju mlade poslije pedesete. Ha, ha,ha…
10. Zeznila me stara prodavačica u trgovini za jedan euro. 15 deka salame -12 i po kuna. U Brodu ja za 12 kuna uzmem kilu take salame. I dajem mačkama. Kaže ona: E, skupa vam je ta salama. Ma znamo o ćem se radi. Neću sad pravit međupokrajinski incident. Da je bila neka mlađa, ne bi se ljutija.
11. Nemam više živaca pisat, uznojio sam se, ode u more se razladit. A poslije toga se još mora i šah igrat. Svoju igru neću više komentirat.
(Preneseno sa fejsbuka)
O čemu se radi?
Evo vako . Juče dopodne smo na Openu Šolta odigrali Blitz turnir na kojem sam pobijedio u konkurenciji veterana 60+ i osvojio specijalnu nagradu od 150 kuna. Tako sam postao Veteranski Blitz prvak Šolte. Značajna titula .Bye the way, igro sam ekstremno loše i sporo. Pobijedio je bivši omladinski prvak svita Cvitan, koji se sada u veteranskoj dobi fura s poljskom omladinkom.
A šta je to Blitz.?? To je nešto slično šahu, igra se istim figurama, ista tabla 8×8, isti likovi, i suci, ali nije to isto, to je neka druga disciplina, razlika ko maraton i sprint na 100. Tu vrijede neka druga pravila. Ima i dosta onih pravila koji vrijeđaju zdrav razum. Dakle, igrali smo na 3 minute + bonus 2 sekunde.
Igram ti ja partiju s likom, ima dosta slabiji ELO, i previdim pijuna u 10 poteza.. I to onog centralnog.Ode pozicija vragu. Ode i drugi pješadinac. Sad sam barem -3 , još nešto pokušavam neki napad improvizirat, možda se spasim.
No spas dolazi na neočekivan i spektakularan način.
Ja uzimam protivničkog lovca na a8, a moj protivnik, koji ima 2 topa na osmom redu, na d8 i f8, najprije uzima moga lovca na a8 svojim topom, a zatim je hitro, odlučno i veselo ŽVAJZNIO svoga vlastitog topa s a8, svojim topom sa f8. !!!. Sve to u istom potezu. „Dvostruki aksl“
UUUUH! I pritisnijo sat . Čisti kanibalizam.
To se zove brzina.
Gledam ja šta se dešava i vakom starom sve mi je postalo u hipu jasno. Šutim. Po pravilima i moram da šutim, jer se s protivnikom ne smije pričati. On u stvari nije moj protivnik. Kada se mi udružimo, ode njegova pozicija u propast. A zašto bi ja reklamiro nepravilan potez, pa to ne bi napravio niko od tisuću. Šta ja mogu, ako on VOLI JEST SVOJE FIGURE.
Ako ne reklamiraš, to je dozvoljeno i legalno .
Nakon par poteza , moj protivnik je predao partiju. Izgleda da je shvatio šta se desilo, ali nije htio ispasti smiješan. Ja sam mu rekao : „Pa jel ti znaš šta si napravio? Pojeo si svoga topa!“. „Nemoguće. “ odgovara on, a u stvari ne želi da to saznaju njegovi prijatelji kibici. Ali oni potvrđuju moje navode. !
„Jesi, jesi“ Handriće ga godinama.
„Fala ti za poen, prijatelju“-velim ja njemu. I idemo dalje.
Da ponovim svoj stav: Blitz je nešto nalik na šah, gdje se možete nagledati svakakvog rukometa i gluposti. I umotvorina, ali kod vrhunskih igrača.
Nakon toga, došao sam do ideje, kako nazvati takav potez koji je uspješno izveo moj protivnik, na moje zadovoljstvo.
Predlažem da se u šahovskoj terminologiji takav potez zove GROHOTAN. Ovdje treba paziti da naglasak na posljednjem samoglasniku bude srednjebosanski.
Kao prvo, potez treba dobiti naziv po partiji koja je igrana u GROHOTAMA.
Kao drugo, htjeli Vi to ili ne, takav potez izaziva GROHOTAN smijeh i suze na oči.
Znaš ono, kad imaš propalu poziciju, onda kibici budu komentirali: „Može se spasit jedino ak onaj jači povuče „grohotana“.
Moli se predsjedništvo HŠS da se oćituje o mom prijedlogu za doprinos razvoja šaovske igre.
Preneseno sa fejsbuka
Oni koji slabije prate šah, pitali su gdje je turnir, pa evo malo informacija,
4. Open Šolta igra se od 08.-15.08.2021. , a ove godine je potukao rekorde jer nastupa 160 igrača iz 19 zemalja, od toga 3 velemajstora, ukupno 50 igrača s titulom.
Najbrojniji su Hrvati (86), zatim Slovenci.
Prva 3 turnira su bila amaterska, za igrače do 2300 bodova, a ove godine nastupaju i „profići“. Šahisti su se poželjeli kombinacije šaha i odmora, pa većina u slobodno vrijeme kvase stražnjice u moru. Oni nadobudni, koji misle biti svjetski prvaci, u klimatiziranim apartmanima čačkaju nešto po kompjutorima.
Otok Šolta nema hotela, pa su svi smješteni u apartmanima.Igra se u sportskoj dvorani OŠ u Grohotama, a plaže su u Nečujmu, Stomorskoj i Maslinici. U sezoni je krevet teško naći, po zimi, moš mislit kako je.
Nagradni fond je 6500 eura. Sponzor turnira je Općina, TZ i naš proslavljeni tenisač Ivan Ljubičić, veliki prijatelj šaha.
Organizator je sveprisutni Mateo Ivić(slika 2) i Šk Brda Split.
Mateo je fenomenalan. Uvijek tu kada treba, sve drži pod kontrolom, svima pomaže, sve zna, tamo je gdje treba da bude, pčela radilica, vrijedni mrav, živahan, dobro raspoložen, marljiv. Jedini on u Hrvatskoj dva Opena organizira. I još vodi dobro ustrojeni klub.
Zanimljivost u prvom kolu: Igraju nositelji protiv nenositelja. Rezultat je bio 78 ; 2.
Nakon 5 kola imam 3,5 boda nakon loše igre. Osjeti se neigranje. Tek danas sam donekle bio zadovoljan radom svog mozga kojeg sam rashladio u moru. U drugom kolu sam od prvaka Njemačke do 13 godina trebo izgubit, ali mali zaboravio na vrijeme, Bilo mi ga je malo stvarno žao. A malo i nije.On mislio da mu se treba nakon 40 poteza dodati bonus. Nije razumio pravilnik. Al nek se nauči za drugi put. Juče sam Francuza nadigrao, a onda se opustio i nasliko se na geometriju. Ode u potezu s +1, na -2.
Cimer mi je zanimljiv lik iz Moldavije Aleksandar Lauda(slika 3), koji živi i dejstvuje u Rusiji.
Ima rejting 1800, ali igra za bar 2050. Tuko je dva MK. Dosadio mu posao u autopraonici za 300 eura, pa je položio za instruktora i postao šahovski profesionalac. Kako?? Pa računajte. Lakše je odraditi 100 sati lekcija mjesečno djeci bogatih Rusa po 10 ili 15 eura i putovati Europom nego rmbačiti 200 sati za triput manje. Skajpa on svaki dan na turniru, zna fino da priča. Bolje je znat lipo pričat, nego jako igrat šah. (Sjeti se Antonija Radića).
Šolta je komadić raja. A da napišem i šta ne valja. Ona moja gazdarica u apartman stavila mali neki frižiderčić,ne moš dve flaše ugurat, i neko kuhalo, jeboje ti u guzcu, da gori kuhalo do Nove godine, ne bi voda provrila. Pa ti skuvaj kavu, ako moš. A o pripremi neke klope, ne treba ni pokušavat, nema teorije. Odsad u pregovorima za apartman, prvo pitanje je, koji ti je šporet u kuhinji…
Cijene u restoranima i trgovinama su velike. Ako imate auto, a niste šoping obavili doma, tko vam je kriv.
22.30. Ode ja sad na pivu..
(Preneseno sa fejsbuka)
У дилеми сам да ли да дам примедбу овако јавно или да не дам.
Морам.
На Омладинском првенству Србије до 20г од првих 15 са рејтинг листе Србије учествују само 2 омладинца: Дејан Оморјан 5. на листи и Михаило Ђокић 15. на листи.
Неколико њих (Ивић, Будисављевић,…) играју турнире широм света али шта је са осталима?
Код девојака је само мало боље, од првих 15 по рејтингу учествује њих 5: Анђела Бојичић 2. на листи, Јована Срдановић 3., Невена Ђорђевић 7., Мила Раденковић 12. и Ања Јовановић 15., а од одсутних само Марина Гајчин игра важан турнир ван земље.
Poboljsati nagradni fond, uvesti neke beneficije buducim omladinskim prvacima….
Vladimir Klasan побољшан фонд плус иде се о трошку савеза на светско/европско…
Dragan Lazic Onda je mozda problem u njihovim glavama…
Dragan Lazic , u moje vrijeme nije bilo nagradnog fonda
Nagrada sampionu pokrivanja troškova na Europskom i Svjetskom bila je dovoljna motivacija…i isto tako biti sampion vlastite drzave -dovoljna motivacija
Mislim da to nije slucaj samo kod nas da najbolji omladinci ne ucestvuju na omladinskim sampionatima, nego je tako i u drugim zemljama, manje vise. Oni sa rejtingom +2500 nemaju motiva da igraju sa slabijim od sebe. Dobar primer je npr. omladinski sampionat sveta. Tamo ne igraju najbolji na svetu, retko ko. Secam se da je Mamedjarov dva puta osvojio svetsko, Magsudlu sad skoro, ne znam ko jos. Ponomarjov, Bakro, Karlsen, Karjakin, Vei Ji, Firuzja, Esipenko itd…nisu ni hteli da cuju za svetsko omladinsko prvenstvo. Ispravite me ako gresim!
Ivan Sokolov Vremena su nazalost druga. Normalno bi trebalo biti da je to SASVIM DOVOLJNO.
Ivan Sokolov naravno da isto gledam na stvari. Zato se i pitam ovako javno.
Vladimir Klasan није добро поређење, ови са 2500+ су оправдано одсутни, двојица их је
Treba raditi ….. Treba vratiti decu u sve lige …. Treba pomoći školama šaha da još bolje rade ….. Sledeći put kada se bude sastavljala reprezentacija Srbije u njihovom dobu zapitati zašto nisu bili na njihovom tamičenju koje je namenjeno njima… Njima je u glavi samo rejting, zato i odustaju sa turnira ako ih isti ne krene … Ima nade, ima dece, ali treba skupiti dobre ljude koji žele da dovedu našu decu tamo gde im je mesto u šahu …. Teško ali izvodljivo, i samo tako ima nade za naš šah …
Vladimir Klasan Re: Ponomarjov, Bakro, Karlsen, Karjakin, Vei Ji, Firuzja, Esipenko itd…nisu ni hteli da cuju za svetsko omladinsko prvenstvo. Ispravite me ako gresim!
Pa ajde kada već lepo pitaš. U prošlom veku, na omladinskom prvenstvu sveta u Poljskoj budući šampion sveta Ponomariov igrao je sa tada veoma visokim rejtingom 2550. Što nije sprečilo Miodraga Savića da ga premlati kao mačku (a posle i u stonom tenisu). Na istom turniru, Mihajlo Stojanović je razbio još jednog budućeg prvaka sveta, Kasimdžanova. I sve to u uslovima zajedničkog kupatila za ceo sprat hotela u kome smo bili.
A da ne pričamo o Igoru Miladinoviću, koji je kasnio jedno kolo na jedno omladinsko prvenstvo sveta, pa ipak bio u šansi da ponovi zlatnu medalju.
Vladimir Klasan Bakro i Karlsen su igrali svetska i evropska kada sam išao kao trener sa klincima iz Srbije.I nisu uzeli medalje.Duda je igrao, Nepo je drao Karlsena.Sve ostalo si u pravu.
Dragan Lazic ,moj U20 sampionat Evrope Groningen 1986/87 (bio je kraj godine) zavrsio sam treći . Sampion Ivanchuk!
Sampionat svijeta Baguio City 1987 završio sam lose, ali sampion Anand (ucestvovali Ivanchuk, Gelfand….od prvih 20 svi brzo postali top velemajstori).
Kad sam radio u Iranu (da pojasnim slučaj Firouzja!) Firouzja je ucestvovao u Turskoj 2018 sampionat svijeta, ali je sampion postao Maghsodloo!
Esipeenko i Alekseenko su obojica igrali!
Kao i Jorden van Foreest kome sam bio trener i sekundant.
Jorden je u zadnjem kolu bijelim trebao dobiti partiju sa Arjanom Tari da postane sampion svijeta.
Jorden je imao značajnu prednost , zavrseno remi.
Svi nabrojani su top of the top danas – dakle igrali su na U20 sampionatima i imali su dovoljno motivacije
Almir Gagic Tacno je da mladi samo na rejting misle, a ponajmanje na kvalitet igre!
Dragan Lazic Mislio sam na druge zemlje, ne na nase igrace
Jovan Petronic Svi nabrojani igraci nisu igrali omladinska kad su imali 2650 – 2700, mozda neko od njih jeste…
Da li je neko zvao ostale ili moramo sami da se nudimo
Tema je veoma zanimljiva. Mislim da moramo biti svesni da je nekada U20 bio izuzetan i prestižan turnir sa istinski perspektivnim i najboljim mladim šahistima ( i kod nas i u svetu). Danas imamo dosta primera da se vrhunski talenti sa visokim rejtingom i titulama pojavljuju već sa 14-15 godina. U šahu su se pomerile granice u korist mladih.
Sva takmičenja su ostala po starim šablonima, što je u neku ruku nužno, jer treba obezbediti i zadržati masovnost.
Motivacija mladih U20 više nije usmerena ka svojoj generaciji i konkurenciji jer ima mnogo prilika na openima i drugim turnirima da odmeravaju snagu sa uspešnim starijima.
Mislim da ni nagrade u novcu nisu motiv (možda ih i treba izbeći kod mladih).
Možda bi najboljim trebalo obezbediti motivaciju i nagrade u obezbeđenju sistemskog rada sa trenerima, stipendije koje su namenski opredeljene za trenere, odgovarajuće turnire (ne samo juniorske i omladinske)…
Važna tema koja se ne može lako definisati…
U svakom slučaju, treba pohvaliti trud i napor ŠSS i predsednika da se sva takmičenja dignu na veći nivo, ali očigledno je potrebna i analiza daljih takmičenja ove vrste i nova sistemska rešenja.
Ja imam jednu premedbu na organizatora, a to su objavljivanje partija sa omladinskog prvenstva! Ni na sajtu Saveza Srbije a ni na Chessresultsu nema partija. Ako bi otvorili Chessbase program i otišli na „LIVE“ videli bi mnogo omladinskih prvenstava sa svim uzrastima iz raznih zemalja!
Da li treba da te njihove partije vidi neko ko ne učestvuje na tom prvenstvu, ili da li će te njihove partije da udju negde u istoriju „Megabaze“ ako nisu javno popularizovane?
Ovo je boljka koja se vuče odavno i kroz neke srpske lige. Samo neke lige imaju obavezu sakupljanja i objavljivanja partija, dok ostalima se gubi trag.
Da li će to neko raditi za dodatni honorar ili je dužan kompletan sastav sudija da na kraju kola unese partije, to ću ostaviti Savezu da odluči…
Mislim da je potrebno da se uvede stari nacin takmicenja po svim ligama, 6 seniora 2 zenske i 2 omladinske table. Dalje… treba izbegavati turnire sa po dva kola dnevno, to je korisno samo organizatorima a veoma naporno za igrace, a samim tim nema ni kvaliteta u igri. Predlazem da se druge lige igraju na 60 minuta po igracu ukoliko se prave po dva kola ako je problem rejting neka se doda 60min.+5sec po potezu, a samo Prve lige da igraju po 90 min. po igracu +30sec. i po jedno kolo dnevno uz jedan dan odmora. To je moj predlog tako cemo da budemo blizi sa decom i tako cemo im pokazivati primerom kako treba da se ponasaju. Neko ce da kaze da su sada druga vremena, to je za mene samo izgovor, jer svi hoce brzinu a bas ih briga za kvalitet. Pozdrav svima!
Slavko Azaric Сагласан са свим само не видим како та дупла кола „користе организаторима“
U smislu da se takmicenje odradi kalendarski, a ne u interesu kvaliteta igre. Ne mislim da bas svi razmisljaju na taj nacin ali vecina da. mislim da je to vidljivo. pozdrav!
Omladinsko prvenstvo Srbije je otvoreni turnir sa minimalnim rejtingom 1800, švajcarac i može da igra ko god hoće, pre su se državna prvenstva igrala po berger sistemu a predhodno su bile kvalifikacije, ja sam igrao omladinska Vojvodine pa tek onda šampionat države,… a sada izgleda više tako ne ide, promenjen je sistem skroz.
Petar Benković Niska banja Petre al je bilo lepo hehee
(Preneseno sa fejsbuka)
KAD ĆEMO PO NEŠTO NAUČITI ?…
Svako vrijeme donosi nove ljude, nove vrijednosti i običaje. No, iako je to ustaljeni ritam civilizacijskog progresa ne znači da je sve novo bolje od onog starog i da ga a priori treba ptihvatiti. Naprotiv, mnoga ranija iskustva sadrže mudrost prethodnih vjekova i u njima valja potražiti puno korisnih savjeta.
Ako pogledamo sportsku scenu danas prvo što pada u oči je ponavljanje grešaka iz prošlosti što znači da nemamo ni namjeru da nešto iz svega toga naučimo. Preteći od djetinjstva sportsle dogadjaje i kasnije učestvujući u njima aktivno ili kao posmatrač, više puta sam negodovao kad sa pred početak velikih takmičenja stvarala psihoza pretjeranih očekivanja u javnosti što je često imalo loše posledice.
Sport traži ne samo fizički pripremljenog pojedinca ili čitav tim nego i psihički stabilne i opuštene ličnosti koje te kvalitete treba da pokažu svojim nastupom na terenu. Ne treba ih opterećivati željama i zahtjevima za osvajanje medalja i drugih odličja već ih pustiti da u miru završe svoju misiju, a za proslavu i čestitke nikad nije kasno. Vidjeli smo proteklih dana neke od tih poraznih efekata a čak je i veliki Djoković postao žrtva tog nepodnošljivog pritiska. Svakodnevno su ljudi izražavali svoje iskrene želje ali nedovoljno upućeni u ogroman napor koji čovjek na svjetskom vrhu mora uložiti da bi ostao na tom mjestu a kamoli da nadmaši istoriju bilo kog sporta.
Sjećam se davno u bivšoj SFRJ novine su bile pune tekstova o nastupima jugoslovenskih timova na olimmpijskim igrama i svjetskim prvenstvima. To bi sve bilo poželjno i lijepo da nijesu u prvom planu bile medalje medju kojima se bronzana nije ni pominjala. Toj psihološkoj stihiji dosta su doprinijeli pojedini novinari i komentatori ali i sportske institucije koje nijesu bile posvećene tom vitalnom kutku vrhunskih sportskih ličnosti. Zato ubuduće treba osnažiti stručne štabove angažovanjem ljudi te struke kako bi sportistima bio vraćen duševni mir i kako bi bili izolovani od amaterskih uticaja i kontakata bilo koje vrste dok se takmičenje ne završi. Šampionski prohtjevi traže velike talente ali i stručnjake tog nivoa koji znaju da izbruse taj talenat.
Evo jedan zanimljiv lični primjer kako navijač može da naškodi svom favoritu. Na velikom turniru 1983.godine neki moj poštovalac je iz publike uzviknuo dobitnički potez koji sam se upravo spremao da odigram. Kad sam to čuo zastao sam kao zaledjen i bilo me sramota da to odigram. Počeo sam da razmišljam ponovo tražeći drugi potez koji dobija. Nije ga bilo ali sam potrošio puno vremena i ušao u velik cajtnot. Naravno, uspio sam da izgubim tu važnu partiju. Jedino što mi je ostalo nerazjašnjeno ko je mom navijaču šapnuo taj potez jer on ne zna ni danas da igra šah.
(Preneseno sa fejsbuka)
Осамнаестогодишњи српски шаховски велемајстор Велимир Ивић, који је по последњој рејтинг листи 293. на свету, игра на Светском купу у Сочију (Русија) у 4.колу против руског велемајстора Андрејкина који је 24. на свету.
У две партије, које су обе завршене ремијем, руски велемајстор је једва извукао нерешено тј наш Ивић је испустио победу. Сутра се игра тај-брек.
Претходно је елиминисао шпанску шаховску звезду Ваљехо-Понса, 30. играча на свету и Немца Блаубаума, 68. на свету. У медијима о овоме ништа (сем АЛО новина и портала alo.rs).
Немам ништа против тениса али небројено пута у медијима наиђем на вест како неки наш тенисер, који је тренутно 258. на АТП листи игра на неком турниру у првом колу против тенисера који је 95. на свету, све са именима и резултатом по сетовима. Како ово променити???
Успут, наш Велимир Ивић ће после наступа у Сочију озбиљно напредовати на рејтинг листи.Напред Вељо!!!
112Boroljub Zlatanovic, Dragan Zivic и још 11017 коментара4 дељењаСвиђа ми сеКоментарПодели
Već desetak dana ljubitelje šaha iz Slavonije i Hrvatske raduju lijepe vijesti koje stižu sa Svjetskog kupa u Sočiju, dalekog i prekrasnog grada u Rusiji. Doputovala su 206 igrača, cijela svjetska „vrhuška“, na čelu sa svjetskim prvakom Carlsenom.
Igra se na ispadanje i mnogi su već otputovali svojim kućama. Doputuješ u daleki Soči, izgubiš u prvom krugu i „ideš ća“, ali si zaradio 3750 USD! Prolazak u drugi krug donosi ti 6000 USD, sudjelovanjem u trećem krugu 10000, u prolazak u četvrti krug 16000 USD! Skoro kao u tenisu!
Ante Brkić iz Starih Mikanovaca izborio je igranje u četvrtom krugu, među 32 najboljih! Sadašnji član ŠK „Vinkovci“ (i bivši član ŠK „Đuro Đaković“ iz Slavonskog Broda), najbolji slavonski šahist, u Rusiji igra u životnoj formi i uspješno se nosi sa svjetskom šahovskom elitom! Za prolaz među 16 najboljih šahista očekuje ga mladi Armenac Martirosyan,koji je napravio veliko iznenađenje Mamedyarova (Aze), nekada drugog, a sada osmog igrača na svijetu. Možda je Armenac blagi favorit, ali niti naš Ante nije bez šanse!
Kada je Ante Brkić u drugom krugu „naletio“ na favoriziranog ukrajinskog velemajstora Krivoručka, razmišljao sam ovako: Neka Krivoručko „krivom rukom“ povuće potez ili neka „krivo ruča“ i iza toga ode svojoj kući! Tako je i bilo!
Inače, među preostala 32 šahista na Svjetskom kupu u Sočiju, najviše je Rusa (10), zatim Indijaca (3), Poljaka (3), Iranaca (2), Amera (2), Uzbekistanaca (2), Francuza (2), a po jednog predstavnika imaju Hrvatska, Srbija (Ivić), Armenija …
Bravo, Ante, ajmo bar još jedan krug dalje !„Tinti rinti, što će sutra biti,Ante, Ante, navijamo za te!“
(Preneseno sa fejsbuka)
„Srbija open 2021“ završen je pre 12 dana, ali neke stvari po kojima je ostao jedinstven, svakako treba pomenuti.
Jedna od najlepših reklama koje turnir nosi za sledeća izdanja svakako su norme za međunarodne titule. Prema konačnom spisku, kojeg je priredio zamenik glavnog sudije Petar Katanić Vujić, na turniru su ukupno osvojene čak 22 norme! Od toga 20 ih je iz 9 partija, a dve iz 8 partija.
Na žalost, samo jedan učesnik iz Srbije, i to mladi Vuk Damjanović, nalazi se među osvajačima. Čak troje učesnika osvojilo je norme za po dve titule. Poseban značaj ima pet velemajstorskih normi, a kuriozitet je da je IM normu osvojio igrač plasiran na 81. mesto, a WIM normu šahistkinja plasirana čak na 225. mesto!
Ima li bolje pozivnice za igrače željne napretka za učešće 2022. godine?
(Preneseno sa fejsbuka)
Antoaneta Stefanova se osjeća odlično sa korisnikom Ivan Cheparinov
Junak današnjeg Svjetskog prvenstva je Ivan Čeparinov!!! Posle više od 6 sati igre, uspio je da pobjedi Razmusa Svanea u poslednjoj armagedon partiji i nastavlja u 1/16 finala! Bravo Vanka!!!
————————————-
Kružni IM turnir “Orbis -3 2021”
Šahovski rezultati
http://chess-results.com/tnr554486.aspx?lan=1
Web sajt
https://paracinchess.weebly.com/im-rr-orbis-3-2021.html
————————————-
FIDE Svetsko prvenstvo. Krasnaja Poljana. KIRIL i MIHAIL.
U sportu ili u stvarnom životu po tom pitanju vrlo rijetko, ako se ikada desi, da ljudi u kasnijem periodu pedesetih godina posjeduju mladenačku energiju i sada imaju odgovornost da ispune najveća očekivanja. U drugom kolu FIDE Svjetskog prvenstva Kiril Georgiev i Mihail Krasenkov su upravo to uradili pobjedivši Parham Maghsudloo-a i Kirila Alekseenka. A ovi nije bilo slučajno. Poštovanje!
Srećan rođendan GM Aleksandre Morozevichu
Saša Martinović se osjeća zahvalno u mjestu Rusija, Soči
Magnus se pokazao kao prevelik zalogaj te sam poražen s 2-0. Ipak, zadovoljan sam jer sam uspio pružiti dostojan otpor u drugoj partiji. Igrati i analizirati sa svjetskim prvakom bilo je nezaboravno iskustvo i uživao sam u svakom trenutku. Hvala svima na podršci i rođendanskim čestitkama!
World Cup 2021
Evo nekoliko komentara sa fejsbuka na upravo završen „Srbija Open 2021“
Upravo je zavrsen Serbia chess open, verovatno najjaci open u Evropi ove godine, i jedan od najjacih na svetu. Sve cestitke pobedniku, 17. godisnjem Nihal Sarinu iz Indije koji je pre ovog turnira nadmocno osvojio open Srebrno jezero, i na taj nacin nastavlja meteorski uspon ka svetskom vrhu! Sigurno ce biti kad tad kandidat za svetskog sampiona ( Magnuse Karlsene, spavas li mirno? ). Ovim putem bih zeleo da javno pohvalim organizatora ovog sjajnog opena – Sahovski savez Srbije na celu sa gospodinom Dragan Lazic koji jasno pokazuje da mu je stalo da se srpski sah vrati na stare staze slave i uspeha. Vidimo se iduce godine!
MLADI INDIJAC POBJEDNIK VELIKOG SRBIJA OPENA
Nije to apsolutno nikakvo iznenađenje. U posljednjem kolu mladi Indijac Nihal Sarin (2004) izdržao je nalete prvog favorita Rusa Fedoseeva(1995) i osvojio Srbija Open. Drugi je Armenac Petrosjan Manuel (1998.godište). Fedoseev je završio treći.
Nastupilo je ukupno 483 igrača iz 44 zemlje. , od toga 56 velemajstora, ukupno na Mastersu 233 igrača s međunarodnim titulama. Najbrojnija je bila Turska ekspedicija s 46 igrača, iz Indije je doputovalo 30, iz Azerbejdžana 16, iz Armenije 11, 14 iz Kazahstana, 21, Rus, 6 iz USA, bilo je četvero Hrvata itd. Srba , domaćina , naravno najviše-172.
Mjesto igre – luksuzni hotel Metropol, cijene veoma povoljne.
Turnir je ispunio sva očekivanja organizatora i šahovske javnosti cijelog svijeta. Bilo je izuzetno borbeno, a mladi igrači su s oduševljenjem dočekali priliku da se u ovako jakom sastavu bore za norme i titule. Svi vodeći svjetski šahovski portali prenosili su turnir uživo.
Ton turniru davali su naravno mladi igrači sa svih strana svijeta. Osvojeno je mnogo normi.Velemajstorsku normu zaradili su Grk Kourkoulos (1998), Kazahstanac Mahnev(2000), Bjelorus Nikitenko(2000), Indijac Aditya(2006) i igrač bez titule( !) Pranav (2006) koji je s rejtingom 2366 odigrao za rejting perfomans 2646.
Posebno „upada u oči“ rezultat kazahstanske ekipe. Od njih 14 svi (100%) su u plusu s rejtingom.
Da šah u Turskoj napreduje krupnim koracima dokazuje njihovih fenomenalnih, ukupnih, više od 2200 !!! poena rejtinga u plusu.
Da na prostorima bivše Juge, šah stagnira, dokazuje ogroman minus rejtinga srpskih predstavnika. Treba istaći da je mladi 15-godišnji Vuk Damjanović kao 109 nositelj zauzeo odlično 18. mjesto i upravo je on najuspješniji igrač s ovih prostora. Osim njega treba istaći i mladog Slovenca Tisaj Domena(2002), koji je imao rejting 2293, a odigrao za rejting perfomans 2560. Fantastično. Od četvorice Hrvata, pohvale zaslužuje MK Horvat Damjan (1997) iz Dugog Sela, koji je, kao 241 nositelj, turnir završio na 102. mjestu s perfomansom 2381, igrajući svih 9 partija s favoritima. Prvih 5 kola izvrsna je bila Ena Cvitan, dok je Vladimir Bukal zakazao.
Bilo kako bilo, mislim da turnir izvanredno uspio, jedino ovakvi turniri domaćim lovcima na nagrade nisu po volji, jer kada vide ovakvu konkurenciju, onda valjda shvate da treba radit, a ko će još radit i grijat stolicu..bemti Istok i take fanatike.
6 ч. · Београд, Централна Србија, Србија · „Srbija open 2021“ bio je zanimljiv ne samo velikim majstorima šaha, već i pravim majstorima fotografije. Tokom 7. kola pažnju šahovskih portala privukla je fotografija Mark Livshitz u kome je jedan od učesnika prikazan bez obuće.Onda je Nemanja Bjelanovic Dimitrijevic objavio fotografiju istog šahiste u istom kolu sa obućom. Kome da verujem od dva FB prijatelja?
· Осећам за потребно да напишем ових пар реченица: Последњих недеља сам, без претеривања, обасут похвалама и речима подршке од стране десетина шахиста и шаховских радника. Данас су ми прилазили у највећем броју и све те лепе речи, наравно, изузетно пријају. Из мене је поводом тога изашао коментар да ја изузетно добро подносим похвале. Зато овим путем захваљујем свима који ми дају подршку и охрабрују ме на шаховском путу којим идем.
Али: Као неко ко са пажњом ствари посматра и проматра, ипак запажам да има и оних (на срећу ретки су) који се још нису решили да упуте ама баш ни једну реч похвале. А сусрећу ме често. Углавном ми указују на грешке. Нема разлога за бригу, упорност јесте једна од мојих карактеристика.Хвала свима који у српском шаху раде пре свега за добро српског шаха !!!
Ovim pokazujete Dragan Lazic da ste jako obziran čovek, istovremeno i neko ko izuzetno profesionalno obavlja svoj posao i kome nijedna pohvala i kritika ne prolaze nezapaženo.
U prostom zbiru, naravno da je mnogo više pohvala nego kritika i ja bih se uvek vodila time ko ih upućuje i sa kojom namerom. Celoj našoj šahovskoj javnosti je jasno da ste učinili za srpski šah više nego svi Vaši prethodnici zajedno, pa mnogostruko umnoženo.
Moja lična želja je da nastavite i dalje putem koji ste krenuli, one „kritike“ koje su bile dobronamerne da shvatite konstruktivno jer im je možda bio cilj da sve bude savršeno, pošto je Vaš rad vrlo blizu toga, a da se ne obazirete na one koje nisu dobronamerne. Veliki pozdrav!
Ja sam zahvalnost, pohvale i čestitke iskazao više puta. Sad ću samo napomenuti da ću o sugestijjama i kritikama kad za to dođe vreme. Veličanstvena manifestacija sa prostorom za napredak.
(СПЕЦ) НАКОН КРАТКОТРАЈНЕ НЕДОУМИЦЕ ЗБОГ ПОБЕДЕ КОНТУМАЦИЈОМ У ПОСЛЕДЊЕM КОЛУ, (А ПРЕМА ТАЧКАМА 1.41.Ц И 1.51 ФИДЕ ПРАВИЛНИКА) ВУК ДАМЈАНОВИЋ ЈЕ, НА „БЕОГРАД ОПЕНУ“, ОСВОЈИО БАЛ ЗА ИНТЕРНАЦИОНАЛНОГ МАЈСТОРА ОД 8 КОЛА. ЊЕМУ ЋЕ ТИТУЛА БИТИ ПРИЗНАТА КАДА ИСПУНИ ПОТРЕБАН БРОЈ НОРМИ И СА 26 ПАРТИЈА. ЧЕСТИТАМ!“Veciti sah“ 09.07.2021.
Svijet ima novog najmlađeg velemajstora ikad, dvanaestogodišnjak dnevno radi 12 sati na šahu, a poslednjih nekoliko mjeseci je u Budimpešti gdje je svakog mjeseca igrao velemajstorske turnire. Ovo ističem jer kod naših nešahista i dalje vlada neko mišljenje da je za šah dovoljan talenat i da se to tako rodi genije i čudo od djeteta, pa napuni 12 godina i proglase ga velemajstorom.
12 sati dnevno, toliko hiljada kilometara od svoje države, u državi u kojoj se govori drugi jezik. Naravno, redovno pohađanje škole u tim uslovima ne dolazi u obzir. To su veoma teške odluke za roditelje i mnogo njih se ne odluči za taj korak, a i to je prilično razumljivo, prije svega treba bit u takvoj finansijskoj situaciji ako nisi iz nekih srećnih država koje ulažu u šah, a onda je i dosta rizično donijeti tako drastičnu odluku koja će promijeniti ostatak života vašem djetetu, ne samo finansijski nego i sa aspekta mentalnog zdravlja.
Mnogi su ispravno donijeli tu odluku, mnogi su je pogrešno donijeli, neki su pogriješili što je nisu donijeli, sve zavisi od slučaja do slučaja, ali jedno je sigurno: u današnjem šahu djeca koja idu redovno u školu su šahovski u velikom hendikepu u odnosu na djecu koja se od ranih godina u potpunosti posvete šahu, i kad počnemo tako da posmatramo stvari, nećemo imat nerealna očekivanja od naših (mislim na SFRJ region) talenata na evropskom i svjetskom nivou, i bit zadovoljni onim što imamo.
(Preneseno sa facebook-a)
Pita me fejsbuk o cemu razmisljam? Razmisljam o tzv „Sahovskoj Uniji BiH“o toj nakaradnoj instituciji koja je podmetnuta sahistima kao kukavicije jaje i koja vec dvije decenije kontinuirano urusava sah u Bosni i Hercegovini i njen ugled u svijetu koji je nesumnjivo imala i za koji su zasluzni vrhunski sahisti ove zemlje boreci ce se na sahovska 64 polja i osvtvarujuci vrhunske rezultate.
Sokolov, Nikolic, Kurajica, Dizdarevic, Predojevic, Saric, Kadric, Stojanovic uz mladje snage kao sto su Burovic, Maksimovic, Marjanovic i jos mladje koji treba da pristignu sigurno su imena koja bi svaka drzava bila sretna da ih ima! A sta se desava kod nas??? Desava se da se slavi odlazak ljudi koji osvojili srebrnu olimpijsku medalju (Sokolov,Kurajica) sa liste BiH!!! Nevjerovatno zvuci ali nazalost istinito i tuzno da tuznije ne moze biti.
Dvadeset godina reprezentacija Bosne i Hercegovine ne ucestvuje na evropskim prvenstvima?? Pitanje je zasto je to tako a za sve koji ne znate odgovor reci cu vam ja zbog cega. Ne ucestvuje zbog toga sto tzv „Unija“ nije ustavna kategorija i nije prepoznata kao legitimna, a samim tim ne moze od drzave dobiti nikakav novac zadnjih dvadeset godina!!! Pored toga, preko deset godina nemamo sampionat drzave (mislim da smo po tome fenomen u svijetu) ali zato gospoda skrpe reprezentaciju za olimpijadu svake druge godine jer pogodite zasto??? Zato jer organizator snosi troskove smjestaja za sve ekipe! Obecane honorare igracima obicno isplacuju godinama poslije toga iako su mizerni jer nisu u stanju ni to da obezbjede. Ali zato omrse brke svake cetiri godine kada je kongres FIDE i kada se bira predsjednik iste jer prodajom glasa se namire naravno privatno! Rotiraju se uredno birajuci svog delegata, a to sto je predsjedik skupstine tzv Unije umro prosle godine nije vazno, jer ionako je taj predsjednik bio predsjednik kluba koji ne postoji skoro deset godina!
Sve ovo je za Riplija,vjerovali ili ne! Ovim putem pozivam sve klubove da razmisle kome placaju godisnju registraciju i zasto? Sve igrace da dignu glas da se izborimo zajedno za status dostojan jednog sahiste!
(Preneseno sa fejsbuka IM Zorana Runića)
U Sutomoru je, od 3-6.juna 2021.odigran CG sahovski Kup,uz ucesce 14 ekipa.
Pobijedila je tivatska „Mimoza“, drugo mjesto je osvojila ekipa“ Elektroprivrede“, dok je bronzano odlicje pripalo najtrofejnijem crnogoskom timu, ekipi „Buducnosti“.
Cestitke za pobjednike, a ja kao kapiten ekipe“ Prosvjete“, isticem lijepu i zapazenu igru mog tima i dragih kolega profesora- Dragana,Sase, Velmira, moje malenkosti, i vjecitog putnika, mastara i sanjara Danila (moguce i novog sahovskog putopisca i saradnika B.Kadica,u „Areni“!)
Osvojili smo 6-9 mjesto, uz ubitacan, nemilosrdan i nepravedan zrijeb, da igramo sa tri od pet najjacih CG klubova i da osvojimo 7 bodova, konstatujuci da u ovom formatu takmicenja bi bio pravedniji plasman za mnoge ekipe da se igralo u 7 kola! S obzirom da se sve nase akcije desavaju iz cistog entuzijazma i ljubavi prema carobnoj igri, i da smo, maltene „sirocad“ Ministarstva prosvjete i Sindikata, ovih dana cu kao kapiten i predsjednik Skupstine kluba, inicirati skupstinu, na kojoj cemo postati organizovaniji,ozbiljniji,sa vise brige o nama i u materijalnom smislu klub, ili cemo se brisati iz registra sportskih ekipa a to bi bilo tuzno i prijekorno za ljude i institucije u i oko resornog ministarstva, u danima i godinama, kad se na sva zvona“ prica o akciji“ Sah u skolama.“
Da ovaj tekst ne bude zakljucen u pesimistickom tonu, doprinijela je fotografija sa divnim djecacima i buducim nosiocima najvisih sahovskih titula,uzdanicama Sk“ Crnogorac“ i crnogorskog saha, na kojoj su sa starim profesorom, Milo Pobor, Savo Vujovic i Peko Djurovic, koji polako, ali sigurno, drze (sahovske lekcije) i profesorima, ali i ptofesori znaju da budu djavolski (do duse),samo za tablom – rasplozeni!
(Preneseno sa fejsbuka Dragana Čađenovića)
Када сам почео играти шах нисам чуо приче , нити се лично увјерио о томе да шахисти прије партије и за вријеме турнира раде неке “ необичне“ствари које им „помажу“да постигну (у најмању руку )добар резултат.Први такав случај чуо сам од велемајстора Др Петра Трифуновића у љето 1973 када ми је рекао о велемајстору који је на турниру на Бледу 15 дана јео за ручак јаја са шунком јер му је турнир добро „кренуо“ па није хтио да мијења јеловник!
Први „признати“ случај који сам открио десио се 1984 године за вријеме првенства Тузланског шаховског клуба који се одржавао у тадашњем дому ЈНА(данас је на том мјесту нова зграда суда)
Кренуо сам на партију из стана мојих родитеља и у улици Октобарске револуције (данас Алеја Алије Изетбеговића)и код поште срео Османа Палоша који је долазио из правца Булевара и који је такође кренуо на партију.Поздравио сам га и изненадио се јер ми је некако суздржано одговорио,те сам добио утисак да му није драго што ме види.Наставили смо пут и он рече да жели да скрене на стазу уз Јалу што сам прихватио очекивајући да ћемо доћи до моста а онда десно до Дома .Међутим прије моста рекао је да скренемо међу зграде преко пута Дома ,па смо отишли до улаза једне па друге зграде да би на моје чуђење, невољно рекао да му је то „сретан пут“ јер добро стоји на турниру па зато не идемо уобичајеним путевима
Наравно да сам о овом „потезу“упознао остале колеге што је изазивало и доста смијеха,али на крају Осман је побиједио на турниру и освојио престижну титулу првака ТШК-а за 1984!(ко се задњи смије,најслађе се смије)
Прије него опишем следећи,мој случај,направићу увод.
Моја супруга и ја смо јако вољели да слушамо Елвиса Прислија.(Једном ми је тата рекао да је наша штампа забиљежила када је Елвис педесетих служио војску у тадашњој Западној Њемачкој) Сјећам се да су се тих осамдесетих на телевизији приказивали његови филмови у којима смо ми уживали, нарочито један са Хаваја,па смо коментарисали чувене хавајске кошуље.Споменуо сам мами да смо то гледали.Послије неколико дана јавља ми се мама ….каже да је била на Којшину и купила „рестлове“ и да дођем да ми узме мјере за хавајску кошуљу.Сјећам се да је била тако шарена (супруга је рекла да изгледам као папагајшто као добра снаха није рекла свекрви
)али од памука и јако удобна.
У септембру 1985 допутовали смо (екипа Тузланског Шаховског Клуба) у Пулу на такмичење Друге Савезне Лиге-Запад.
У првом колу смо се састали са екипом Кварнера из Ријеке.Играо сам на другој табли и потпуно неочекивано побиједио тада интернационалног мајстора и омладинског првака свијета 1981 Огњена Цвитана!На себи сам имао мамину хавајску кошуљу. Следеће коло поново хавајска кошуља и побједа! Сјећам се имао сам 6,5 из 7 и пред следеће коло са супругом попио уобичајену кафу, обукао хавајку а она се забавила око кћерке.Рекох идем кад на вратима она рече да станем:Приђе ухвати ме за кошуљу и рече: Зар ти ниси јуче носио ту кошуљу?И пре него што одговорих са изразом ужаса на лицу рече:“Па ти уопште ниси мијењао кошуљу!“Покушао сам да објасним али она рече да неће да слуша глупости и хавајка је остала у соби.Долазим на партију а Нуркић који је сједио до мене на трећој табли,врти главом…Имао сам бијеле фигуре против искусног интернационалца Владимира Букала.Играла се Француска одбрана, некоректно сам жртвовао 2 пјешака и изгубио.Одмах по завршетку прилази Нуркић и разочарано каже:“Знао сам да ћеш изгубити.Зашто си промијенио кошуљу? Отишао сам у собу и саопштио супрузи да сам изгубио.Следећи дан демонстративно „враћам“хавајку а она каже:“Чиста је, могао си ми рећи да је перем сваки дан“.Добио сам задње двије партије тако да је коначан резултат био 8,5 из 10!(као и Нуркићев!).
Са великом тугом гледам имена путника из Пуле који су нас прерано напустили:Осман Палош,Шахбаз Нуркић, Мустафа Спречић,Хамза Мујић, Божидар Васиљевић,Неџад Јакубовић,моја кћерка Марина,моја супруга Сњежана…..
Остаје сјећање на љубав, дружење,на борбену шаховску екипу из Тузле…а и на симпатичне луцкасте „потезе“ван шаховске табле.
Слика 1 Октобарска улица
Слика 2 Сњежана и Марина Миловановић
Слика 3 Са Нуркићем(у позадини Гордан Лешић
Preneseno sa fejsbuka IM Radeta Milovanovica
НАЈАВА:
Куп Светозара Глигорића је у сталном паду што се тиче броја екипа, и тако већ годинама.
Куп у женској конкуренцији се не игра уопште. Чинимо све да се ове године Куп Светозара Глигорића одржи у обе конкуренције, неизвесно је хоћемо ли успети.
Од 2022. Куп Светозара Глигорића биће организован тако да осим главне групе има и фестивалске групе. Градићемо Куп тако да постане Фестивал шаха како је то некад било у Пули. Већ ове године имамо заинтересоване клубове из региона да учествују на Купу али због постојећег правилника њих не можемо да укључимо.
Куп Светозара Глигорића мора бити на нивоу имена које носи!!!
(Preneseno sa fejsbuka)
IM Vjeko Živković:
„Evo moje partije odigrane danas na playchessu uz tempo 3 min. bez dodatka vremena. Tip je cijelu partiju igrao sve PRVU liniju Stockfisha! Trošio je minimalno tri sekunde vremena za svaki potez osim prva dva poteza gdje su mu trebale dvije sekunde. Siguran sam kako je varalica. Što vi mislite ? „
https://lichess.org/ovVfO3gW?fbclid=IwAR3oyMsBo5RZzGH3ZfnIUKX3npDrLdCQBy45O3UfpUdCBOmlWD6oXmnc8pY
GM Bogdan Lalić:
„Jučer sam izgubio na turniru Patagonico (igrači iz Argentine Čilea Ekvadora;, ne znam izgubio sam 10 rejting bodova sa tipom sam napravio pola iz dva (prije toga sam ga vodio 3-0 na prošlim turnirima ali sve sam partije bio bijeli). Ovo su obje partije od jučer ne znam da li je jak ili koristi kompjuter ali igra brzo i skoro ništa ne previđa tako da je to nenormalno jednostavno sam zbog budale bez veze izgubio rejtinga to su obje partije igrane na 3/2 tempo“
https://lichess.org/gX1oS485 https://lichess.org/elHXFZXW
GM Bogdan Lalić:
„Ovo je partija Bundesliga1A (na kraju smo bili prvi) igrano u nedjelju na 5/0 https://lichess.org/tournament/6IIsNpe6 Ista pjesma- izgubio sam u prvom kolu od nekog FM Fide majstora. Ja sam imao crne figure. Partija je za knjige. Ne vidi se veća greška za crnoga. Vjerojatno plan sa konjem na g6 i uzimanjem na e5 već gubi za mene zbog vezivanja a možda je već i d4 sumnjivo (možda je bolje rohirati pa na cxd5 uzeti na e5 damom kao što je igrao jednom GM Predrag Nikolić sa crnima). Ali partija je isto tako nenormalna on igra one najjače poteze u otvaranju koji bi mi zadali teške glavobolje u turnirskoj partiji, a ne u cuger na 5/0 tempu. Dakle komentar je disgusting ili odvratno
https://lichess.org/WL0StlrU
GM Bogdan Lalić:
„Prikazao sam dakle tri gluposti koja su mi se dešavala u tri različita otvaranja (sicilijanka, 2 konja, francuska). Imam toga i u caro-kannu. Jednostavno protivnici igraju brzo ne griješe ništa i stalno nešto prijete; dakle to nije normalno po meni.
GM Bogdan Lalić:
Protivnik ti je blokiran na li chessu
https://lichess.org/@/killergm92
IM Jovan Petronić:
„Varalica 100%…“
Tašić Vladimir:
Pozdrav od Tašić Vladimira, Igrača dopisnih partija inače stručnjaka za otkrivanje mašina u partijama.
IM Veljko Živković je dao jednu partiju u kojoj je očigledna upotreba mašine, a osim toga vidi se po nalogu da je skoro napravljen nalog, a odmah posle toga i ugašen zbog ne poštovanja pravila igre na Lichessu.
Što se tiče GM Lalića i njegovog protivnika Patagonico, pogledao sam partije i ono što se nekad vidi, može da se posumnja na mašinu, ali mi je jedan detalj ili potez ukazao da taj igrač ne koristi mašinu.
U ovoj poziciji:
Tačno se vidi potez za belog 13.Dd3 (Ovaku sam i ja jednom partiju dobio sa belim figurama) sa idejom Db5, koji daje veliku prednost, a ne vidi se nigde u prvih 5 mogućih poteza potez 13.c3 koji je on igrao. Znači da nije koristio mašinu!
Zatim u drugoj partiji u sledećoj poziciji:
Jasno se vidi da potez b4 je top potez i ima ocenu +3.80 za belog, dok potez Tc1 je na drugom mestu sa ocenom +2.66, što je mnogo manje od top poteza. Da igra mašina uzeo bi onaj najbolji potez…
Zatim u ovoj poziciji se očigledno preračunao i vuče dva veoma loša poteza u dobijenoj poziciji. Ovo ne mogu da opravdam za ovako jak rejting da se nije videlo.. Ili Dd3 ili Da4 ili De2 itd.
Pozdrav od Tašketa iz Kraljeva!
Šta me je potreslo i iznerviralo, pokvarilo prelepe utiske iz Subotice.
Poslednji dan kadetskog, stojim na parkingu hotela, izleće devojčica koju poznajem, rida i izbezumljeno trči ka obližnjoj autobuskoj stanici. Roditelji druge dece zabrinuto stoje, odlazim do nje. Kaže kroz jecaje izgubila sam sa figurom više medalju, krećem sa pričama kako su svi svetski prvaci plakali, da se svima to dešava, da ona igra sjajno(što stvarno mislim) i da igra u starijoj konkurenciji devojčica do 10 godina.
Nekako je umirim i kažem idemo do tate i mame u hotel, nevoljno kreće, nalazimo tatu, izlazi tip poznata faca, izgovara kćerci – Ako, neka si izgubila, vidiš da je ona bolja od tebe, devojčica brizne u plač ponovo.
Proradi mi adrenalin ali se suzdržim, nemojte tako. Kroz pola sata na parkingu scena, devojčica mu izgovara-Izvini tata. Pada mi mrak na oči, ali kažem Srđane nije to tvoj problem. Koliko budala i psihopata kruži oko nas, prikrivenih pod plaštom slave, novca, lažne finoće i kvazi ugleda. Trebalo bi da znaju da svetom hoda rmpalija dobrog srca, snažnih pesnica, bik sa crvenom maramom za nepravdu a sigurno nas ima još.
(Preneseno sa fejsbuk stranice Srđana Čarnića )
Uspomene…1975. godine, s našim zajedničkim prijateljom Ivicom Mandekicem intervjuirao sam GM Ljubomira Ljubojevica za omladinskih list „Val“, tijekom 3. Turnira Mira koji se igrao u Zagrebu i Rovinju.
Ljubo i ja danas živimo na 130 km udaljenosti, u Linaresu i Granadi u Španjolskoj, obojica oženjeni Španjolkama. Na tom turniru podijelio je skromno 7 i 8 mjesto sa GM Andersonom. 1. Sax, 2. – 4. Kovacevic, Nikolac i Ceskovski, 5. – 6. Tringov I Hulak…
Sjećam se da smo se Ivica i ja super proveli. Imali smo…. 19 godina!
I samo 5 godina ranije na istom turniru je s lakoćom pobijedio legendarni Boby Fischer sa 13 bodova ispred Horta, Gligorica, Smislova i Korcnoja sa 11, Petrosjana sa 10,5…Jedini igrač koji je pobijedio Fischera, ako se dobro sjecam, bio je naš GM Kovacevic, u nezaboravnoj partiji gdje je igrao Francusku!
(Preneseno sa fejsbuk stranice Nenada Srdoča)
ŠG je počeo izlaziti 1925. Svaki mjesec po jedan broj, a onda je preko ljeta spojeno 4 mjeseca u jedan broj. Nekidan sam kopao po arhivi u klubu i nađem broj 6-9 iz 1925. Malo tko ima original izdanja iz prve godine, pa evo da se pohvalim.
Naravno, sve se to moglo kupiti na prigodnom CD- povodom godišnjice HŠS.Glasnik je uređivan u Zagrebu. Prvi urednik je bio Vladimir Vuković, poslije Vidmara i Kostića, vjerojatno najjači igrač toga vremena. Nije mi jasno kako smo mi u Brodu dobivali Glasnik na ćirilici, možda nas je Vuković svrstao pod Istok.
1930. urednik postaje Zlatko Weiss iz Siska. Imam i taj primjerak. Nakon ww2. Zagreb i dalje izdaje Glasnik a svjetsku slavu Glasnik dobiva kada uredništvo preuzima Dražen Marović.
Evo imamo i broj iz 1971. s najboljim svih vremena – Bobby Fischerom i Svetozarom Gligorićem na naslovnici.
Uživao sam pratiti Gligine teorijske članke . Moja primjedba na Glasnik je uvijek bila ta što se moglo ubaciti bar još 2 lista i objaviti još pedesetak partija sa značajnih turnira širom svijeta
Preneseno sa fejsbuk stranice IM Zlatka Martića, 4. мај у 20:04 ·
U vezi sa sahovskim turnirima koji su organizovani u proteklom periodu i narednim koji ce se odrzavati u toku citave godine u Crnoj Gori.
Zelim prvenstveno da se zahvalim predsjedniku Sahovskog saveza Jovan Milovic na bezrezervnoj podrsci,kako finansijskoj,tako i drugarskoj.Bez njega i Zeljko Mijanovic bi sva ova prije svega jako plemenita prica bila nezamisliva.
Inace ne volim da pisem o ovim stvarima,ali cisto radi citave sahovske javnosti.Malo je i nezahvalno ali moram da kazem da bez Jovana Milovica i Luka Draskovic i njihove velike ljubavi prema sahu,jako je bilo tesko uopste u cudnim epidemioloskim okolnostima pomisliti, a kamoli organizovati turnire ovako visokog nivoa,sa toliko zvucnih svjetskih imena.
Posebno bih istakao rad Mitar Djukanovic koji je svakog dana pored emisije koja je emitovana na niksickoj televiziji i brojnih izvjestaja za druge medije,uvijek bio tu,da zajedno sa mnom doceka nase prijatelje iz svijeta i regiona i ucini da se osjecaju lijepo u toku citavog turnira.
Ne smijem zaboraviti sekretara Sahovskog saveza Boro Miljanic,sudije Igora Vujacica i Milan Radonjic i sve nase prijatelje koji su finansijski podrzali nase turnire,Opstinu Niksic,Turisticku agenciju naseg grada,firmu Info plan,Optiku Mirkovic i mnoge druge.
Ja sam tezio maksimalno da se ovi turniri organizuju,ne samo da bih ih igrao ja,nego svi nasi mladi ljudi,koji bi dobili brojne sanse da pokusaju da igraju na sto vecoj sceni,da uzivaju u sahu,dobroj atmosferi i kao posledica toga doci ce dobri potezi i titule.
Prvi put u zivotu sam na nekom turniru kada sam mozda i najvise ocekivao od svoje igracke snage zavrsio na poslednjem mjestu,sada kad ovo pisem smijem se,nijesam tuzan ni malo,cak mi je i drago zbog toga. Uzivao sam u fenomenalnom druzenju,toliko ljudi sa svih krajeva svijeta u nekada najvecem sahovskom centru u Jugoslaviji, Niksicu,gradu dobrih ljudi i lijepih zena 
.
U ponedeljak se prica nastavlja na Sampionatu Crne Gore,velika borba za titulu i jos veci ulog,prva cetiri igraca sa prvenstva igrace doigravanje,prvak odlazi na jedno od najprestiznijih takmicenja na svijetu,Svjetski Kup. Nakon toga 10-17 maj ide velemajstorski turnir u Budvi.Sto bi rekao jedan od mojih najdrazih sahista Crne Gore:“Bice arije“.Ljublju 
(Preneseno sa fejsbuk stranice FM Aleksandra Tomića)
Bilo je to inspirativno iskustvo provesti veći dio godine u svakodnevnim kontaktima i bitkama u sudnicama u Japanu braneći mog pokojnog prijatelja, svjetskog šahovskog prvaka Bobbyja Fischera.
Bobby je bio prirodni super-genije koji je svoj intelekt primijenjivao u šahu, kao i na bilo kojem drugom izazovu koji mu je pao na pamet. Njegova glavna lekcija za druge? Borite se dalje, bez obzira na velike šanse koje su protiv vas!
Ovaj nastup u Tonight Showu s Johnnyjem Carsonom iz 1972. godine bio je 32 godine prije nego što sam upoznao Bobbyja, ali njegov smisao za humor, oštroumnost i dubina genija pomogli su nam da pobijedimo napore američke ‘duboke države’ da ga zatvore u Americi. Prognani američki heroj Bobby Fischer umro je na Islandu u 64. godini 2008. godine, kao slobodan čovjek … braneći do posljednjeg daha stari američki moto „Živi slobodno ili umri!“
Preneseno sa fejsbuka Johna Bosnitcha
Dan i noć knjige, 23.april – u slavu i čast divova svjetske književnosti V. Šekspira i M. Servantesa!
Nasa škola bi, lijepo i s mjerom, obiljezila ovaj dan, uz muzicko-poetski hepening, u prethodnim školskim godinama.
U susret ovome danu, juče sam ponovo okupio mlade i divne „ratnike i amazonku“ Lenu, da odgonetaju čaroliju šaha, tog svemirskog esperanta, i da im približim uzvišenu i tragičnu priču o jednoj mladosti. Mladosti Vladimira Bata Kontića, koja je beznadno rano, prestala da cvjeta, ali čiji su šahovski plodovi i kosmička stremljenja, ostali da žive i svjedoče umjesto njega!U njegovu čast i spomen se, ovih dana, igrao Memorijal u rodnom mu Nikšiću.
Inspirisani knjigom koju je priredio ugledni prof. i vrsni šahista, gdin Maksim Lutovac „Balada o Vladimiru“Kad odslušaše kraj priče o snenom Vladimiru, i vidješe sliku, s usana im se otkide uzdah i riječi mladalačke…“ Kako je bio lijep! „
Preneseno sa fejsbuk strane Dragana Čađenovića
Blog Šah-mat liste 