IM Zoran Runić: Izborimo se zajedno za status dostojan šahiste

Pita me fejsbuk o cemu razmisljam? Razmisljam o tzv „Sahovskoj Uniji BiH“o toj nakaradnoj instituciji koja je podmetnuta sahistima kao kukavicije jaje i koja vec dvije decenije kontinuirano urusava sah u Bosni i Hercegovini i njen ugled u svijetu koji je nesumnjivo imala i za koji su zasluzni vrhunski sahisti ove zemlje boreci ce se na sahovska 64 polja i osvtvarujuci vrhunske rezultate.

Sokolov, Nikolic, Kurajica, Dizdarevic, Predojevic, Saric, Kadric, Stojanovic uz mladje snage kao sto su Burovic, Maksimovic, Marjanovic i jos mladje koji treba da pristignu sigurno su imena koja bi svaka drzava bila sretna da ih ima! A sta se desava kod nas??? Desava se da se slavi odlazak ljudi koji osvojili srebrnu olimpijsku medalju (Sokolov,Kurajica) sa liste BiH!!! Nevjerovatno zvuci ali nazalost istinito i tuzno da tuznije ne moze biti.

Dvadeset godina reprezentacija Bosne i Hercegovine ne ucestvuje na evropskim prvenstvima?? Pitanje je zasto je to tako a za sve koji ne znate odgovor reci cu vam ja zbog cega. Ne ucestvuje zbog toga sto tzv „Unija“ nije ustavna kategorija i nije prepoznata kao legitimna, a samim tim ne moze od drzave dobiti nikakav novac zadnjih dvadeset godina!!! Pored toga, preko deset godina nemamo sampionat drzave (mislim da smo po tome fenomen u svijetu) ali zato gospoda skrpe reprezentaciju za olimpijadu svake druge godine jer pogodite zasto??? Zato jer organizator snosi troskove smjestaja za sve ekipe! Obecane honorare igracima obicno isplacuju godinama poslije toga iako su mizerni jer nisu u stanju ni to da obezbjede. Ali zato omrse brke svake cetiri godine kada je kongres FIDE i kada se bira predsjednik iste jer prodajom glasa se namire naravno privatno! Rotiraju se uredno birajuci svog delegata, a to sto je predsjedik skupstine tzv Unije umro prosle godine nije vazno, jer ionako je taj predsjednik bio predsjednik kluba koji ne postoji skoro deset godina!

Sve ovo je za Riplija,vjerovali ili ne! Ovim putem pozivam sve klubove da razmisle kome placaju godisnju registraciju i zasto? Sve igrace da dignu glas da se izborimo zajedno za status dostojan jednog sahiste!

(Preneseno sa fejsbuka IM Zorana Runića)

Dragan Čađenović: Kup Crne Gore

U Sutomoru je, od 3-6.juna 2021.odigran CG sahovski Kup,uz ucesce 14 ekipa.

Pobijedila je tivatska „Mimoza“, drugo mjesto je osvojila ekipa“ Elektroprivrede“, dok je bronzano odlicje pripalo najtrofejnijem crnogoskom timu, ekipi „Buducnosti“.

Cestitke za pobjednike, a ja kao kapiten ekipe“ Prosvjete“, isticem lijepu i zapazenu igru mog tima i dragih kolega profesora- Dragana,Sase, Velmira, moje malenkosti, i vjecitog putnika, mastara i sanjara Danila (moguce i novog sahovskog putopisca i saradnika B.Kadica,u „Areni“!) Osvojili smo 6-9 mjesto, uz ubitacan, nemilosrdan i nepravedan zrijeb, da igramo sa tri od pet najjacih CG klubova i da osvojimo 7 bodova, konstatujuci da u ovom formatu takmicenja bi bio pravedniji plasman za mnoge ekipe da se igralo u 7 kola! S obzirom da se sve nase akcije desavaju iz cistog entuzijazma i ljubavi prema carobnoj igri, i da smo, maltene „sirocad“ Ministarstva prosvjete i Sindikata, ovih dana cu kao kapiten i predsjednik Skupstine kluba, inicirati skupstinu, na kojoj cemo postati organizovaniji,ozbiljniji,sa vise brige o nama i u materijalnom smislu klub, ili cemo se brisati iz registra sportskih ekipa a to bi bilo tuzno i prijekorno za ljude i institucije u i oko resornog ministarstva, u danima i godinama, kad se na sva zvona“ prica o akciji“ Sah u skolama.“

Da ovaj tekst ne bude zakljucen u pesimistickom tonu, doprinijela je fotografija sa divnim djecacima i buducim nosiocima najvisih sahovskih titula,uzdanicama Sk“ Crnogorac“ i crnogorskog saha, na kojoj su sa starim profesorom, Milo Pobor, Savo Vujovic i Peko Djurovic, koji polako, ali sigurno, drze (sahovske lekcije) i profesorima, ali i ptofesori znaju da budu djavolski (do duse),samo za tablom – rasplozeni!

(Preneseno sa fejsbuka Dragana Čađenovića)

IM Rade Milovanović: Šahovska sujevjerja: Tuzla 1984, Pula 1985

Шаховска сујевјерја: Тузла 1984, Пула 1985

Када сам почео играти шах нисам чуо приче , нити се лично увјерио о томе да шахисти прије партије и за вријеме турнира раде неке “ необичне“ствари које им „помажу“да постигну (у најмању руку )добар резултат.Први такав случај чуо сам од велемајстора Др Петра Трифуновића у љето 1973 када ми је рекао о велемајстору који је на турниру на Бледу 15 дана јео за ручак јаја са шунком јер му је турнир добро „кренуо“ па није хтио да мијења јеловник!

Први „признати“ случај који сам открио десио се 1984 године за вријеме првенства Тузланског шаховског клуба који се одржавао у тадашњем дому ЈНА(данас је на том мјесту нова зграда суда)

Кренуо сам на партију из стана мојих родитеља и у улици Октобарске револуције (данас Алеја Алије Изетбеговића)и код поште срео Османа Палоша који је долазио из правца Булевара и који је такође кренуо на партију.Поздравио сам га и изненадио се јер ми је некако суздржано одговорио,те сам добио утисак да му није драго што ме види.Наставили смо пут и он рече да жели да скрене на стазу уз Јалу што сам прихватио очекивајући да ћемо доћи до моста а онда десно до Дома .Међутим прије моста рекао је да скренемо међу зграде преко пута Дома ,па смо отишли до улаза једне па друге зграде да би на моје чуђење, невољно рекао да му је то „сретан пут“ јер добро стоји на турниру па зато не идемо уобичајеним путевима

Наравно да сам о овом „потезу“упознао остале колеге што је изазивало и доста смијеха,али на крају Осман је побиједио на турниру и освојио престижну титулу првака ТШК-а за 1984!(ко се задњи смије,најслађе се смије)

Прије него опишем следећи,мој случај,направићу увод.

Моја супруга и ја смо јако вољели да слушамо Елвиса Прислија.(Једном ми је тата рекао да је наша штампа забиљежила када је Елвис педесетих служио војску у тадашњој Западној Њемачкој) Сјећам се да су се тих осамдесетих на телевизији приказивали његови филмови у којима смо ми уживали, нарочито један са Хаваја,па смо коментарисали чувене хавајске кошуље.Споменуо сам мами да смо то гледали.Послије неколико дана јавља ми се мама ….каже да је била на Којшину и купила „рестлове“ и да дођем да ми узме мјере за хавајску кошуљу.Сјећам се да је била тако шарена (супруга је рекла да изгледам као папагајшто као добра снаха није рекла свекрви)али од памука и јако удобна.

У септембру 1985 допутовали смо (екипа Тузланског Шаховског Клуба) у Пулу на такмичење Друге Савезне Лиге-Запад.

У првом колу смо се састали са екипом Кварнера из Ријеке.Играо сам на другој табли и потпуно неочекивано побиједио тада интернационалног мајстора и омладинског првака свијета 1981 Огњена Цвитана!На себи сам имао мамину хавајску кошуљу. Следеће коло поново хавајска кошуља и побједа! Сјећам се имао сам 6,5 из 7 и пред следеће коло са супругом попио уобичајену кафу, обукао хавајку а она се забавила око кћерке.Рекох идем кад на вратима она рече да станем:Приђе ухвати ме за кошуљу и рече: Зар ти ниси јуче носио ту кошуљу?И пре него што одговорих са изразом ужаса на лицу рече:“Па ти уопште ниси мијењао кошуљу!“Покушао сам да објасним али она рече да неће да слуша глупости и хавајка је остала у соби.Долазим на партију а Нуркић који је сједио до мене на трећој табли,врти главом…Имао сам бијеле фигуре против искусног интернационалца Владимира Букала.Играла се Француска одбрана, некоректно сам жртвовао 2 пјешака и изгубио.Одмах по завршетку прилази Нуркић и разочарано каже:“Знао сам да ћеш изгубити.Зашто си промијенио кошуљу? Отишао сам у собу и саопштио супрузи да сам изгубио.Следећи дан демонстративно „враћам“хавајку а она каже:“Чиста је, могао си ми рећи да је перем сваки дан“.Добио сам задње двије партије тако да је коначан резултат био 8,5 из 10!(као и Нуркићев!).

Са великом тугом гледам имена путника из Пуле који су нас прерано напустили:Осман Палош,Шахбаз Нуркић, Мустафа Спречић,Хамза Мујић, Божидар Васиљевић,Неџад Јакубовић,моја кћерка Марина,моја супруга Сњежана…..

Остаје сјећање на љубав, дружење,на борбену шаховску екипу из Тузле…а и на симпатичне луцкасте „потезе“ван шаховске табле.

Слика 1 Октобарска улица

Слика 2 Сњежана и Марина Миловановић

Слика 3 Са Нуркићем(у позадини Гордан Лешић

Preneseno sa fejsbuka IM Radeta Milovanovica

Kup Svetozara Gligorića

Piše: Dragan Lazić

НАЈАВА:

Куп Светозара Глигорића је у сталном паду што се тиче броја екипа, и тако већ годинама.

Куп у женској конкуренцији се не игра уопште. Чинимо све да се ове године Куп Светозара Глигорића одржи у обе конкуренције, неизвесно је хоћемо ли успети.

Од 2022. Куп Светозара Глигорића биће организован тако да осим главне групе има и фестивалске групе. Градићемо Куп тако да постане Фестивал шаха како је то некад било у Пули. Већ ове године имамо заинтересоване клубове из региона да учествују на Купу али због постојећег правилника њих не можемо да укључимо.

Куп Светозара Глигорића мора бити на нивоу имена које носи!!!

(Preneseno sa fejsbuka)

Varalice na internetu -diskusija na Facebooku

IM Vjeko Živković:

„Evo moje partije odigrane danas na playchessu uz tempo 3 min. bez dodatka vremena. Tip je cijelu partiju igrao sve PRVU liniju Stockfisha! Trošio je minimalno tri sekunde vremena za svaki potez osim prva dva poteza gdje su mu trebale dvije sekunde. Siguran sam kako je varalica. Što vi mislite ? „

https://lichess.org/ovVfO3gW?fbclid=IwAR3oyMsBo5RZzGH3ZfnIUKX3npDrLdCQBy45O3UfpUdCBOmlWD6oXmnc8pY

GM Bogdan Lalić:

„Jučer sam izgubio na turniru Patagonico (igrači iz Argentine Čilea Ekvadora;, ne znam izgubio sam 10 rejting bodova sa tipom sam napravio pola iz dva (prije toga sam ga vodio 3-0 na prošlim turnirima ali sve sam partije bio bijeli). Ovo su obje partije od jučer ne znam da li je jak ili koristi kompjuter ali igra brzo i skoro ništa ne previđa tako da je to nenormalno jednostavno sam zbog budale bez veze izgubio rejtinga to su obje partije igrane na 3/2 tempo“

https://lichess.org/gX1oS485 https://lichess.org/elHXFZXW

GM Bogdan Lalić:
„Ovo je partija Bundesliga1A (na kraju smo bili prvi) igrano u nedjelju na 5/0 https://lichess.org/tournament/6IIsNpe6 Ista pjesma- izgubio sam u prvom kolu od nekog FM Fide majstora. Ja sam imao crne figure. Partija je za knjige. Ne vidi se veća greška za crnoga. Vjerojatno plan sa konjem na g6 i uzimanjem na e5 već gubi za mene zbog vezivanja a možda je već i d4 sumnjivo (možda je bolje rohirati pa na cxd5 uzeti na e5 damom kao što je igrao jednom GM Predrag Nikolić sa crnima). Ali partija je isto tako nenormalna on igra one najjače poteze u otvaranju koji bi mi zadali teške glavobolje u turnirskoj partiji, a ne u cuger na 5/0 tempu. Dakle komentar je disgusting ili odvratno
https://lichess.org/WL0StlrU

GM Bogdan Lalić:
„Prikazao sam dakle tri gluposti koja su mi se dešavala u tri različita otvaranja (sicilijanka, 2 konja, francuska). Imam toga i u caro-kannu. Jednostavno protivnici igraju brzo ne griješe ništa i stalno nešto prijete; dakle to nije normalno po meni.

GM Bogdan Lalić: 

Protivnik ti je blokiran na li chessu
https://lichess.org/@/killergm92

IM Jovan Petronić:
„Varalica 100%…“

Tašić Vladimir:

Pozdrav od Tašić Vladimira, Igrača dopisnih partija inače stručnjaka za otkrivanje mašina u partijama.

IM Veljko Živković je dao jednu partiju u kojoj je očigledna upotreba mašine, a osim toga vidi se po nalogu da je skoro napravljen nalog, a odmah posle toga i ugašen zbog ne poštovanja pravila igre na Lichessu.

Što se tiče GM Lalića i njegovog protivnika Patagonico, pogledao sam partije i ono što se nekad vidi, može da se posumnja na mašinu, ali mi je jedan detalj ili potez ukazao da taj igrač ne koristi mašinu.

U ovoj poziciji:

Tačno se vidi potez za belog 13.Dd3 (Ovaku sam i ja jednom partiju dobio sa belim figurama) sa idejom Db5, koji daje veliku prednost, a ne vidi se nigde u prvih 5 mogućih poteza potez 13.c3 koji je on igrao. Znači da nije koristio mašinu!

Zatim u drugoj partiji u sledećoj poziciji:

Jasno se vidi da potez b4 je top potez i ima ocenu +3.80 za belog, dok potez Tc1 je na drugom mestu sa ocenom +2.66, što je mnogo manje od top poteza. Da igra mašina uzeo bi onaj najbolji potez…

Zatim u ovoj poziciji se očigledno preračunao i vuče dva veoma loša poteza u dobijenoj poziciji. Ovo ne mogu da opravdam za ovako jak rejting da se nije videlo.. Ili Dd3 ili Da4 ili De2 itd.

Pozdrav od Tašketa iz Kraljeva!

Srđan Čarnić: Pokvaren utisak

Piše: Srđan Čarnić

Šta me je potreslo i iznerviralo, pokvarilo prelepe utiske iz Subotice.

Poslednji dan kadetskog, stojim na parkingu hotela, izleće devojčica koju poznajem, rida i izbezumljeno trči ka obližnjoj autobuskoj stanici. Roditelji druge dece zabrinuto stoje, odlazim do nje. Kaže kroz jecaje izgubila sam sa figurom više medalju, krećem sa pričama kako su svi svetski prvaci plakali, da se svima to dešava, da ona igra sjajno(što stvarno mislim) i da igra u starijoj konkurenciji devojčica do 10 godina.

Nekako je umirim i kažem idemo do tate i mame u hotel, nevoljno kreće, nalazimo tatu, izlazi tip poznata faca, izgovara kćerci – Ako, neka si izgubila, vidiš da je ona bolja od tebe, devojčica brizne u plač ponovo.

Proradi mi adrenalin ali se suzdržim, nemojte tako. Kroz pola sata na parkingu scena, devojčica mu izgovara-Izvini tata. Pada mi mrak na oči, ali kažem Srđane nije to tvoj problem. Koliko budala i psihopata kruži oko nas, prikrivenih pod plaštom slave, novca, lažne finoće i kvazi ugleda. Trebalo bi da znaju da svetom hoda rmpalija dobrog srca, snažnih pesnica, bik sa crvenom maramom za nepravdu a sigurno nas ima još.

(Preneseno sa fejsbuk stranice Srđana Čarnića )

Uspomene

Nenad Srdoč

Uspomene…1975. godine, s našim zajedničkim prijateljom Ivicom Mandekicem intervjuirao sam GM Ljubomira Ljubojevica za omladinskih list „Val“, tijekom 3. Turnira Mira koji se igrao u Zagrebu i Rovinju.

Ljubo i ja danas živimo na 130 km udaljenosti, u Linaresu i Granadi u Španjolskoj, obojica oženjeni Španjolkama. Na tom turniru podijelio je skromno 7 i 8 mjesto sa GM Andersonom. 1. Sax, 2. – 4. Kovacevic, Nikolac i Ceskovski, 5. – 6. Tringov I Hulak…

Sjećam se da smo se Ivica i ja super proveli. Imali smo…. 19 godina!

I samo 5 godina ranije na istom turniru je s lakoćom pobijedio legendarni Boby Fischer sa 13 bodova ispred Horta, Gligorica, Smislova i Korcnoja sa 11, Petrosjana sa 10,5…Jedini igrač koji je pobijedio Fischera, ako se dobro sjecam, bio je naš GM Kovacevic, u nezaboravnoj partiji gdje je igrao Francusku!

(Preneseno sa fejsbuk stranice Nenada Srdoča)

ŠAHOVSKI GLASNIK 1925

 

Zlatko Martic

ŠG je počeo izlaziti 1925. Svaki mjesec po jedan broj, a onda je preko ljeta spojeno 4 mjeseca u jedan broj. Nekidan sam kopao po arhivi u klubu i nađem broj 6-9 iz 1925. Malo tko ima original izdanja iz prve godine, pa evo da se pohvalim.

Naravno, sve se to moglo kupiti na prigodnom CD- povodom godišnjice HŠS.Glasnik je uređivan u Zagrebu. Prvi urednik je bio Vladimir Vuković, poslije Vidmara i Kostića, vjerojatno najjači igrač toga vremena. Nije mi jasno kako smo mi u Brodu dobivali Glasnik na ćirilici, možda nas je Vuković svrstao pod Istok.

1930. urednik postaje Zlatko Weiss iz Siska. Imam i taj primjerak. Nakon ww2. Zagreb i dalje izdaje Glasnik a svjetsku slavu Glasnik dobiva kada uredništvo preuzima Dražen Marović.

Evo imamo i broj iz 1971. s najboljim svih vremena – Bobby Fischerom i Svetozarom Gligorićem na naslovnici.

Uživao sam pratiti Gligine teorijske članke . Moja primjedba na Glasnik je uvijek bila ta što se moglo ubaciti bar još 2 lista i objaviti još pedesetak partija sa značajnih turnira širom svijeta

Preneseno sa fejsbuk stranice IM Zlatka Martića, 4. мај у 20:04  ·

FM Aleksandar Tomić: Serija šahovskih turnira u Crnoj Gori

Aleksandar Tomic

U vezi sa sahovskim turnirima koji su organizovani u proteklom periodu i narednim koji ce se odrzavati u toku citave godine u Crnoj Gori.

Zelim prvenstveno da se zahvalim predsjedniku Sahovskog saveza Jovan Milovic na bezrezervnoj podrsci,kako finansijskoj,tako i drugarskoj.Bez njega i Zeljko Mijanovic bi sva ova prije svega jako plemenita prica bila nezamisliva.

Inace ne volim da pisem o ovim stvarima,ali cisto radi citave sahovske javnosti.Malo je i nezahvalno ali moram da kazem da bez Jovana Milovica i Luka Draskovic i njihove velike ljubavi prema sahu,jako je bilo tesko uopste u cudnim epidemioloskim okolnostima pomisliti, a kamoli organizovati turnire ovako visokog nivoa,sa toliko zvucnih svjetskih imena.

Posebno bih istakao rad Mitar Djukanovic koji je svakog dana pored emisije koja je emitovana na niksickoj televiziji i brojnih izvjestaja za druge medije,uvijek bio tu,da zajedno sa mnom doceka nase prijatelje iz svijeta i regiona i ucini da se osjecaju lijepo u toku citavog turnira.

Ne smijem zaboraviti sekretara Sahovskog saveza Boro Miljanic,sudije Igora Vujacica i Milan Radonjic i sve nase prijatelje koji su finansijski podrzali nase turnire,Opstinu Niksic,Turisticku agenciju naseg grada,firmu Info plan,Optiku Mirkovic i mnoge druge.

Ja sam tezio maksimalno da se ovi turniri organizuju,ne samo da bih ih igrao ja,nego svi nasi mladi ljudi,koji bi dobili brojne sanse da pokusaju da igraju na sto vecoj sceni,da uzivaju u sahu,dobroj atmosferi i kao posledica toga doci ce dobri potezi i titule.

Prvi put u zivotu sam na nekom turniru kada sam mozda i najvise ocekivao od svoje igracke snage zavrsio na poslednjem mjestu,sada kad ovo pisem smijem se,nijesam tuzan ni malo,cak mi je i drago zbog toga. Uzivao sam u fenomenalnom druzenju,toliko ljudi sa svih krajeva svijeta u nekada najvecem sahovskom centru u Jugoslaviji, Niksicu,gradu dobrih ljudi i lijepih zena .

U ponedeljak se prica nastavlja na Sampionatu Crne Gore,velika borba za titulu i jos veci ulog,prva cetiri igraca sa prvenstva igrace doigravanje,prvak odlazi na jedno od najprestiznijih takmicenja na svijetu,Svjetski Kup. Nakon toga 10-17 maj ide velemajstorski turnir u Budvi.Sto bi rekao jedan od mojih najdrazih sahista Crne Gore:“Bice arije“.Ljublju

(Preneseno sa fejsbuk stranice FM Aleksandra Tomića)

Bobby Fischer rješava 15 puzli za 17 sekundi u Carson Tonight Show – 11/08/1972

Bilo je to inspirativno iskustvo provesti veći dio godine u svakodnevnim kontaktima i bitkama u sudnicama u Japanu braneći mog pokojnog prijatelja, svjetskog šahovskog prvaka Bobbyja Fischera.

Bobby je bio prirodni super-genije koji je svoj intelekt primijenjivao u šahu, kao i na bilo kojem drugom izazovu koji mu je pao na pamet. Njegova glavna lekcija za druge? Borite se dalje, bez obzira na velike šanse koje su protiv vas!

Ovaj nastup u Tonight Showu s Johnnyjem Carsonom iz 1972. godine bio je 32 godine prije nego što sam upoznao Bobbyja, ali njegov smisao za humor, oštroumnost i dubina genija pomogli su nam da pobijedimo napore američke ‘duboke države’ da ga zatvore u Americi. Prognani američki heroj Bobby Fischer umro je na Islandu u 64. godini 2008. godine, kao slobodan čovjek … braneći do posljednjeg daha stari američki moto „Živi slobodno ili umri!“

Preneseno sa fejsbuka Johna Bosnitcha

Život je igra

Dan i noć knjige, 23.april – u slavu i čast divova svjetske književnosti V. Šekspira i M. Servantesa!

Nasa škola bi, lijepo i s mjerom, obiljezila ovaj dan, uz muzicko-poetski hepening, u prethodnim školskim godinama.

U susret ovome danu, juče sam ponovo okupio mlade i divne „ratnike i amazonku“ Lenu, da odgonetaju čaroliju šaha, tog svemirskog esperanta, i da im približim uzvišenu i tragičnu priču o jednoj mladosti. Mladosti Vladimira Bata Kontića, koja je beznadno rano, prestala da cvjeta, ali čiji su šahovski plodovi i kosmička stremljenja, ostali da žive i svjedoče umjesto njega!U njegovu čast i spomen se, ovih dana, igrao Memorijal u rodnom mu Nikšiću.

Inspirisani knjigom koju je priredio ugledni prof. i vrsni šahista, gdin Maksim Lutovac „Balada o Vladimiru“Kad odslušaše kraj priče o snenom Vladimiru, i vidješe sliku, s usana im se otkide uzdah i riječi mladalačke…“ Kako je bio lijep! „

• 

• 

• 

• 

Preneseno sa fejsbuk strane Dragana Čađenovića

GM Vadim Malakhatko: Treba sve uraditi za povratak šaha ‘za drvenom tablom’

Vadim Malakhatko

Ne želim nikoga da uvrijedim ovom objavom, samo ću iskazati svoje subjektivno mišljenje…
Od samog početka pandemije mi je bilo jasno da su onlajn šah i hibridni profesionalci ćorsokak, pa nisam igrao ni jedan onlajn turnir za ovo vrijeme i neću… Virtuelni šah može postojati samo za amaterski nivo i za obuku, ali nikako da se dobijaju velike nagrade i zvanične titule…
Savršeno dobro shvatam da je izuzetno teško boriti se protiv birokratskih zakona i ograničenja, ali ne vidim drugi način!… I baš je lijepo vidjeti one organizatore koji usprkos svim zabranama održavaju turnire uživo!!!
′′ Šahovski svijet ′′ i ′′uticajni′′ ljubitelji šaha uglavnom ne žele da se ujedine i brane pravo na turnire uživo, kao u mnogim drugim sportovima…

Svi žele da vjeruju da će biti bolje, ali ne smjemo da pokažemo potpunu ravnodušnost, povučemo se, već treba da pokušamo da nešto uradimo za povratak šaha uživo (za drvenom tablom)!

Vadim Malakhatko

TAKAV JE BIO KAPABLANKA

Hugo Rangel Borquez

Chess24

28. mart u 15:02 •

Vrlo elegantan i ljubazan, atraktivan, odličnog obrazovanja, profinjenih manira i široke kulture, vrlo pogodan za društvene događaje, zabave, sastanke, prijateljska druženja! Ovo je bio Hoze Raúl Kapablanka y Graupera, genije. Bio je prvi šahista koji je imao klubove navijača i svojim prisustvom punio je dvorane.

Proveo je mnogo manje vremena vježbajući šah od svojih najtežih rivala tada, i mnogo manje vremena od današnjih zvijezda ovog mentalnog sporta. Daleko ispred svog vremena, Kubanac je isklesao imidž skoro nepobjedivog, jer je njegovo duboko razumijevanje strategije bilo mnogo superiornije od onoga što je do tada bilo poznato.

Razni izvještaji se podudaraju i navode kao primjer ovaj slučaj. Kapablanka približio stolu na kojem nekoliko jakih šahista već dugo analiziralo složenu poziciju; Za manje od minute, predložio je tačnu varijantu, ovako: „Da biste pobijedili, morate promijeniti kraljice, staviti topa na g6 i kralja na e7 i sve se kod protivnika ruši.“ Nije trebao da razmišlja: na prvi je pogled shvatao svaku poziciju, njenu snagu i slabosti, koje figure treba mijenjati, koje sačuvati i igrao u skladu s tim.

Dokaz njegove veličine nalazimo u mišljenjima najboljih svjetskih šampiona:

Bobby Fischer: „Na svojoj listi najboljih igrača svih vremena Kapablanku stavljam na drugo mjesto. Bio je genije koji je radio na šahu, ali ne pretjerano, naravno, najbolji je bio nakon mene “.

Aleksandar Aljehin: „Ne shvatam kako sam pobijedio Kapablanku 1927. Mislim da je on bio uvjeren u svoju snagu i potcijenio moju igru, a ja sam se sjajno pripremio. Umro je najveći šahista svih vremena. “

Anatolij Karpov: „Ideal u šahu može biti samo neka kolektivna slika, ali Kapablanka joj je bio najbliži. Njegove ideje su uticale na mene “.

Emanuel Lasker: „Upoznao sam mnogo igrača, ali među njima samo jednog genija, Kapablanku!

Garry Kasparov: “Kapablanka je učio manje od ostalih igrača, ali osvajao je najvažnije turnire, godinama ostao neporažen i bio taj koji je izgubio najmanje partija od svih šampiona. To je pokazatelj neograničenog talenta i šahovskog genija. “

Mihail Botvínnik: „Mnogo sam naučio od Kapablanke, on je bio briljantan u svojoj pozicionoj igri.“

Aleksej Shirov o svojim roditeljima

Piše: Aleksej Širov

Moja divna majka Elena (Nikolaevna) Shirova upravo je proslavila rođendan! 27. marta je napunila 80 godina.

Zanimljivo je da se rođendan moje majke skoro poklapa sa danom kada su osnovane novine Sovetskaia Molodiozh, poznate u to vreme, čiji je prvi broj izašao 28. marta 1945. Prvi glavni urednik bio je Nikolaj Bahtjukov, moj djed.

Ispostavilo se, da nije bilo novina, onda ne bih bio rođen u Rigi 1972. godine. Moja majka je rođena u Komsomolsk-na-Amuru, a zatim se porodica novinara preselila u Habarovsk, Blagoveščensk, Moskvu, a moja majka je sa 4 godine postala stanovnica Rige, što ostaje do danas!

Verujem da sam ljubav prema svom rodnom gradu (Rigi) i rodnom kraju (Letonija) preuzeo od svoje majke. Ovo je njena zemlja.

Moja majka, poput mog oca (nažalost, koji je preminuo prije dvije godine), bila je sve najbolje što je imala prva posleratna generacija mladih ljudi iz Rige. Najpoznatiji predstavnik te generacije Rižana bio je, naravno, Mihail Talj. Nadam se da sam i od te generacije mogao nešto da naučim. Od roditelja sam naučio, pre svega, pridržavanje principa i nefleksibilnost.

Do 74. godine moja majka je radila u Letonskoj akademiji nauka (poslednja pozicija bila joj je prevodilac i lektor naučnih i tehničkih tekstova), ali nažalost, problemi sa vidom i primorali su moju majku da postane aktivna penzionerka.

Dobro je kad imaš super mamu! Na fotografiji sam sa roditeljima u Forosu na otvaranju turnira 2007. godine.

(Preneseno sa fejsbuka Alekseja Shirova)

O, SOLE MIO!

Pero Sentić

22. март у 20:01  · 

 

O, SOLE MIO !

 

Svi su zurili u nebo. Činilo se da će nebeskim plavetnilom sijevnuti kao munja neki leteći tanjur. Narod je gledao u nebo, a bilo je vedro, još za dana. Zabrinuti Vinkovčani vruće su željeli da Sunce što prije zađe. Pero kobasičar, emotivno je ispalio svoju želju:

Neka se smrkne, pa da vidimo tog Fischera!

Pročulo se diljem komune na Bosutu da šahovski velmoža, veliki šerif na crno-bijelim poljima Robert James Fischer, rođen u Chicagu 09. ožujka 1943., ne izlazi subotom na megdan prije nego što se smrkne.

– Uvijek treba da se nekom smrkne da bi drugome svanulo – mudro opaža desetokategornik Miško, vatrogasac i Fischerov navijač još od Bleda 1959. – Baš mi se dopalo kad je Bobby jednom rekao da će sam sebi odsjeći uho ako izgubi sa Smislovom – prisjeća se vatrogasac Miško.

Luka Pacerić, radnik u katastru, grozničavo je gledao na vekericu:

– 17 sati 43 minute – gromoglasno je objavio. – Po mom računu Sunce bi trebalo već da zađe. Što mu je večeras? Još će nam taj planet pokvariti «Vinkovačke jeseni 68»…

Robert James Fischer (SAD) konsultirao je nekog lokalnog astronoma:

– Haudujudu, kako stoje stvari kod vas u pokrajini što se zalaska Sunca tiče? – pita budući svjetski prvak (po vlastitoj želji).

-Ekselencijo – muca astronom, koji je već pred penzijom – Sunce kod nas zalazi u ovo vrijeme između 17.55′ i 18.55′, već kako mu se svidi!

– Well, to mi se ne dopada. Cijenim Sunce samo kad je točno. U vas ne kasne samo avioni i vlakovi. Mnogo sam čitao o vašem gradu. Kod Vinkovaca je Konstatin Veliki potukao Licinija godine 314. U to doba Vinkovci su bili starorimski municipij, zgodno! Možda sam zbog toga i došao k vama da vidim tko će osvojiti 2. mjesto!

Reporter domaćeg lista «Cibaliae News» upitao je Fischer:

– Velemajstore, budući da sunce još uvijek nije zašlo, dozvolite da vas pitam tko će biti prvi u Vinkovcima?

– Orginalno pitanje – reče Bobby i pogleda u nebo. – Kod vas ljeti solsticij kasni. Po mom računu Sunce bi već moralo zaći. Meni je veoma žao mistera Wadea iz Nove Zelandije. Njemu ću kraljev gambit odigrati poslije 19 sati. Pošaljite mu moj džentlmenski pozdrav i neka čovjek popuši još neku cigaru dok to nesretno Sunce ne zađe iza crkve svetog Ivana Nepomuka. Ako je Wadeu dosadno, neka se okupa u Bosutu. Bosut, doduše, nije Mississippi, ali i mister Wade je samo Wade, a ne Capablanca!

Za to vrijeme astronom komunalnog ranga grozničavo je izračunavao pozitivne i negativne deklinacije Sunca.

– Imam ga! – zaurlao je astronom. – sunce zalazi točno u 18 sati i 55 minuta u znaku Jarca, pardon, to jest u znaku Raka!

Robert James Fischer rekao je «tenkju» i požurio u dvoranu. Gledaoci su stajali u repu i divili se velemajstoru.

– Više vrijedi jedan Fischer sa čekanjem nego svi ostali majstori koji dolaze točno na mečeve – rekao je Florijan Šah-Šeh ugrizavši se za jezik.

Tog trenutka Florijan je saznao da Ivkov odgađa partiju s Robatschem, da Matulović uopće nije stigao, da Gheorghiu čeka Matulovića i da izjavljuje da je valjda i «Matuljko» krenuo Fischerovim stopama, pa nešto čeka…

Ljubazni domaćini pozvali su novinare.

– Pišite, drugari, da Fischer nije uzeo ni centa. Došao je u Vinkovce jer ga taj kraj privlači turistički. Fischer je prije nekoliko godina uzeo 3000 dolara ekstra-honorara da igra teleprinterom protiv velemajstora koji su sjedili u Havani, a u Vinkovcima će igrati protiv vinkovačkih matadora Jovanovca, Nikolić i Matova džabe! Vijest da smo Fischeru potajno platili 2000 dolara ne odgovara istini. Istini odgovara samo to da je Fischer tražio da subotom ne igra prije zalaska Sunca…

– Boji li se sunčanih pjega? – pita stidljivo reporter «Cibaliae Newsa».

– To pitajte mistera Roberta Jamesa Fischera – odgovara jedan od organizatora.

Pošto je u međuvremenu svladao Wadea i pitao tko je idući pacer, Robert Fischer je pozvao vođu turnira i rekao mu:

– Svjetlost mi užasno ide na živce. Imate lošu elektriku. Molio bih vas da mi se hitno uvede fluorescentno svjetlo. Ine varijante ne podnosim – žalio se Bobby. Žurno je nabavljeno fluorescentno svjetlo.

– Želite li još nešto, mister Fischer? – pitaju ljubazni domaćini, sretni da je Fischer stigao u Vinkovce bez centa poreza.

– Hvala na pitanju, protestirat ću naknadno čim utvrdim nepravilnosti. Ako me bude nervirala buka, žalit ću se. Ja se uopće često žalim jer su svi protiv mene osim mistera Bjelice!

Kad je čuo da su Korčnoj i Spaski remizirali prvu partiju meča u Kijevu, Robert Fischer je rekao:

– Igraju šablonski. Nemaju ideja!

Kad su mu javili da je Spaski dobio drugu partiju, Fischer je rekao:

– Sigurno je Korčnoj previdio topa!

Raspitujući se za vinkovačke krojače, koji će mu sašiti 10 ili 20 odijela, Fischer nas je zamolio da prekinemo ovaj izmišljeni intevju.

– Žao mi je što organizatori nisu počeli turnir 22. lipnja kad je dan najduži i kad Sunce ima deklinaciju od plus 23˚ 27′ – rekao je Fischer, moleći sve vinkovačke navijače za izvinjenje što su čekali da vinkovačko Sunce zađe u 18.55.

– Za tu malenkost im ja ipak nisam kriv – završio je Bobby nakon što je Jovanovcu prstom pokazao gdje će mu dati mat.

Od pustog straha Jovanovac je predao partiju i zamolio nas da to ne objavimo, ako ćemo već štampati jedan intervju koji nije održan, ali koji je mogao izgledati upravo tako kako ste ga pročitali – na zalasku sunca!

Vjesnik, Zagreb, 1968. godine Argus (Boris Janković)

Marija Manakova o turniru Cvijet Mediterana

Sada je vreme da se izvrši rezime moje igre na turniru Cvijet Mediterana u Hrvatskoj. Turnir je bio divan, ali sam prošla slabo. Zašto slabo – jer sam igrala loše. Iako su moji prijatelji velemajstori rekli da je držanje časova učenicima tokom takmičenja teško i neprofesionalno. I to je bio razlog mog neuspješnog nastupa. Ok, neću više ovo da radim i ne savetujem vam. Veliko hvala organizatoru ovog divnog turnira Ivanu Mandekiću. Oduševljena sam Rijekom! Najbolje ocjene za hotel i restoran Continental: pre svega, za njegove zaposlene – ne sjećam se tako prijatne i, istovremeno, neupadljive usluge. Savršeno.

A kuhinja … Naravno, kuhinja!

P.S. Pješačka završnica- Sjajan zadatak Ognjena Cvitana

 

(Preneseno sa fejsbuka Marije Manakove)

„ŠAH KAO NAČIN RAZMIŠLJANJA“

Mladen Milenkovic

U NAJAVI

Više besplatnih predavanja i šahovskih simultanki u Srbiji i regionu.

„ŠAH KAO NAČIN RAZMIŠLJANJA“

!

IN PREDICTION

„CHESS AS A WAY OF THINKING“

More free lectures and Chess simultan games in Serbia and the region.

Dipl. ecc. IM, FT, FA

MILENKOVIĆ MLADEN

Šah sa prof. Čađom

Stručna medicinska škola Podgorica

Šah sa prof. Čađom

Igrao se i u carskim palatama i u kolibama siromaha, na frontu i u rovovima. Veliki Argentinac H. L. Borhes u svojoj metafizičkoj pjesmi „Tvoritelj“, povlačeći analogije između života i „Igre nad igrama“, reče davno:“ Bog igrača miče, a ovaj figure. Ko je iza Boga, bog arhitekture

prašine, vremena, snova i nevolja?“

Šahovska sekcija Medicinske škole, na čelu sa prof. Draganom Čađenovićem, otvorila je šahom nadolazeće proljeće. U tom društvu našli su se: Jovan, Almir, Janko, Nataša, Jovana, Kristina, Milo, Robert, Marija…

Prof. Čađenović je učenicima demonstrirao “ francusku odbranu“ u praktičnoj partiji sa heterogenim rokadama. Uz druženje i profesorsko propitivanje, s puno radosti i oduševljenja, rastali su se poslije jednosatnog druženja, nestrpljivo čekajući sljedeći susret.

Sudeći, po riječima učenika, interesovanje za šahovsku sekciju je veliko.

Svi učenici koji su zainteresovani za ljepotu i magiju šahovske čarolije, dobrodošli su četvrtkom u 12 i 45h u amfiteatru škole.

„Šah, kao i ljubav, ima sposobnost da čovjeka čini srećnim“- Tartakover

(Preneseno sa fejsbuka)

Romain Edouard: Hibridni turniri – šala mora da prestane!

GM Romain Edouard:

20.02.2021

Igranje na prvom zvaničnom Hibridnom turniru, meč između četiri grada: Osla, Bratislava, Malmea i Barselone. To je zabavno iskustvo, i ponosan sam što predstavljam svoj grad!

Ipak, jako se nadam da će se Barselona biti sutra normalno tretirana u poslednjem kolu, kada ćemo najvjerovatnije igrati za titulu.

Na startu moje (FIDE rejtingovane!!) popodnevne partije izgubio sam nekoliko minuta jer mi server nije uzimao u obzir moj potez, što je pored samog vremena koje nije bilo previše relevantno, uticalo na mene mnogo psihološki. S obzirom na to koliko sam grešaka napravio ove godine, ne bih se nužno kladio da je ovo razlog zašto nisam pobjedio + 4 poziciju, ali sam se osjećao pogođenim tokom partije. Isto se desilo i mojim saigračima nekoliko puta i nijedno vrijeme nije nam vraćeno na časovnicima. Međutim, kada se to desilo jednom našem protivniku, odmah su mu dodali vreme na satu.
Konačno, pobijedili smo na vrijeme (u dobijenoj poziciji) zbog sličnog problema sa prenosom uživo kod protivnika, a oni su  insistirali da se vrati vrijeme (opet!) i da nastave da igraju.

Šala mora da prestane!

---

Aleksej Širov: Dobra reklama protiv evropskog hibridnog prvenstva!

Romain Edouard: Hibridno takmičenje je sjajno. Po mom mišljenju rejtingovanje  FIDE je pogrešno – ali to je samo moje mišljenje (bez obzira na moj rezultat). A u vezi sa tehničkim greškama – to je prvi eksperiment. Jedini stvarni problem ovdje je vraćanje vremena samo odabranim igračima!

Evgeni Postni- komentariše post Romain Edouarda

Ovo je takođe mišljenje najmanje desetina vaših kolega, kao što je pokazala moja anketa.

Jacob Aagaard- Mislim da će hibridna takmičenja ionako postati uobičajena stvar za nekoliko godina. Ali moramo da koristimo samopokretne table…

Romain Edouard- Igramo na DGT tablama ako na to mislite! Ali veza između table i računara ponekad zakaže. Što nije kraj svijeta ako ga kontrolišu i uvijek dodaju vrijeme – svima! •

Michal Krasenkov- Koliki je bio tempo igre?

Romain Edouard- 90 + 35

 

Romain Edouard – Bili smo primorani da igramo u partiji koja je dobijena na vrijeme, a naš igrač, koji je bio mnogo bolji, bio je totalno ometen nakon tako duge pauze i remizirao! To je sve bolje i bolje! Ok, odlučio sam da ionako neću igrati evropski hibridni šampionat. Nisam siguran da će se to ipak održati. Događaj koji igrate zapravo mi se činio u redu prije vašeg posta. Ali generalno mislim da ne treba zaboraviti da je pravo značenje igranja na Internetu ..

Romain Edouard – BTV, o kom hibridnom turniru govorite? Događaj koji se održava krajem marta samo je timsko takmičenje kada svi igraju od kuće, pomislio sam?

Romain Edouard-I pogledajte ovo: partija na tabli 1 biće bez rejtinga (pogledajte „U“) jer su oba igrača izgubila na vrijeme.

Aleksej Širov- Bilo je puno glasina, evropsko prvenstvo će se održati u hibridnom formatu, a takođe i američki kontinentalni šampionat

Romain Edouard- Barem planiram da  sa mojim timom definitivno ne da putujem! Propisi ne spominju reč „hibrid“ nigdje, koliko sam vidio-

Aleksej Širov- Govoreći o kvalifikacijama za Svetski kup naravno.

Romain Edouard -Pogrešno ste pročitali, mada se opet radi o timskom događaju! Nadajmo se zaista da se kontinentalni pojedinci mogu igrati OTB …

Tadeaš Kriebel komentariše post Alekseja Širova -Prema podacima naše šahovske federacije krajem maja trebalo da se održi hibridni Evropski šampionat. A više informacija trebalo bi da bude zvanično objavljeno sledeće nedelje. Tako da se bojim da su glasine tačne.

Aleksej Širov odgovara na post Tadeaša Kriebela -Hvala vam na informacijama. Teška mi je odluka, ali trenutno se čini da neću igrati. Ali u redu, prvo moram da razgovaram sa svojom federacijom (ne sa Letonskom, iako bi Riga bila moje mesto).

(Diskusija na tviteru)

IM Rade Milovanović: Šahovske i neke druge uspomene iz 1983.

Rade Milovanovic

Chess and some other memories from 1983

Putovanja u Zvornik -šahovska i druga sjećanja iz 1983

Uvijek sam mislio da je glavna korist od bavljenja sportom, pa i šahom kao recimo mentalnim sportom, putovanja, druženje i susreti sa ljudima. Rezultati (pogotovo slabi) nestanu iz sjećanja ali sjećanja (prijatna naročito) na ljude, gradove,sela… duboko se urežu.
Pre neki dan sam počeo pažljivo čitati knjigu Mustafe Salkića „Lanjski snjegovi“
Šahovska hronika severoistočne Bosne od 1970-1991. (naravno najviše događaja je iz Tuzle). Knjiga ima 1177 strana u kojoj autor bilježi događaje koristeći štampu, časopise, biltene, turnirske tabele….Na strani 727 pominje otvoreno prvenstvo BiH u Zvorniku održanom od 21-31 jula 1983. Sjećam se da sam „dobro prošao“ ali sada čitajući sam vidio da sam podijelio prvo mjesto sa Gavrićem, Mujićem i Kožulom u konkurenciji 152 igrača, pa sam se sjetio da sam u poslednjem kolu brzo remizirao sa Kožulom. Budući evropski prvak nije želio izazivati sudbinu sa crnim figurama u zadnjem kolu!
Kada je objavljeno da će se turnir održati u Zvorniku, Osman Paloš, Senad Begić i ja smo se dogovorili da se vozimo svaki dan mojim Fićom 850 i da sat vožnje od Tuzle do Zvornika neće uticati na naše šanse za „dobar rezultat“.

Priča 1

U zakazano vrijeme Osman i Senad su došli, dali pare i bonove za benzin (u to vrijeme je bila nestašica benzina) pa smo krenuli. U to vrijeme nije bilo iPhones pa smo pričali, ustvari 95% razgovora je govorio Osman, a u kratkim intervalima se „ubacivao“ Senad pjevajući-govoreći pjesme Džonija Štulića kao na primjer: „lavina kotrljajućih tegova na nogama… pritiskaaaa…. Mislim da smo sva trojica bili uspješni u prvom kolu. Poslije par kola vraćamo se, Osman priča, što je uobičajeno bez obzira na rezultat, dok je Senad potpuno ućutao; teško je podnio poraz a onda sam ja počeo a Osman nastavio sa „lavina kotrljajućih tegova….pa je Senad „oživio“. Nismo htjeli da je naš mladi kolega tužan.

Priča 2
Bila je subota pa smo doputovali ranije i otišli u slastičarnu-burekdžinicu. Osman je bio jako neraspoložen, a Senad je jeo burek da bi mu Osman nervozno rekao: „a i ti jedeš“. Senad je upitno raširio ruke, a Osman reče: „Mogao si mi i mene ponuditi reda radi, a ja bih procijenio da li je tvoja ponuda iskrena“.
To sam upamtio pa kasnije kad god sam ga ponudio pićem,  šalio se govoreći: „Stani da ocijenim boju glasa da li iskreno nudiš“

Priča 3
Pri kraju turnira priključio nam se moj tata Mlađen. Išao je u posjetu svojoj majci, mojoj baki Spaseniji u Banju Koviljaču, a po završetku partije će se vratiti. Ja sam poslednji od svih učesnika završio partiju. Senad je otišao ranije sa drugim ljudima. Krenuo sam i iznenađen zatekao Osmana i tatu za jednim stolom,i sudeći po broju čaša i flaša vidio da su bili u jako „dobrom raspoloženju“.  Ponudili su mi da sjednem što sam nervozno odbio (pogrešno! Uvijek treba slušati oca) jer je jako kasno. Krenuli smo i poslije 20 minuta počelo je oluja sa ledom! Sjećam se da sam vozio niz brdo pokriveno ledom, nikada se nisam tako uplašio u vožnji! Tatino i Osmanovo dobro raspoloženje je u momentu prestalo, još se sjećam njihovih zabrinutih lica. Srećom oluja je stala, a Osman nije izdržao da mi ne kaže da sam trebao slušati oca.
Sretno smo stigli u Tuzlu, razvezao oca u Oktobarsku ulicu, Osmana na Paša Bunar, da bih za dlaku izbegao udar drugog vozila 20 metara od stana. Prošla je ponoć kada sam ušao u kuću. Supruga se probudila, ja očekivao da će reći nešto u smislu „dobro da si stigao po ovakvom vremenu“, a ona reče: Ko je to bio ovdje danas“? pokazujući na pepeljaru punu opušaka koju su Osman i Senad ostavili prije polaska na put
Turnir se završio oko podne, tata se ponovo priključio, krenuli smo kući, a pred Tuzlom u Slavinovićima, Osman reče: „Osvojio si nagradu, red je da počastiš oca“. Stali smo pred prvu kafanu i proslavili kraj turnira.
Prošlo je prilično godina kako su nas tata (1994) i Osman (2004) napustili. Često mislim na njih i nedostaju mi.

Slika 1 sa Senadom 2013

Slika 2 sa Osmanom,Sprečom i Nurkićem

Preneseno sa fejsbuka IM Radeta Milovanovića