Piše: Branislav Francuski
Poslednji pozdrav našem dragom Marku
Mk Marko Savić (1977 – 2020) je diplomirao matematiku i radio kao softver diveloper u SAGA. Fakultet je završio skoro sa svim desetkama. Zbog svojih izuzetnih rezultata u školi od osmog razreda do kraja studija bio je stipendista Republičke fondacije za razvoj nnaučnog i umetničkog podmlatka. Marko je takođe dobio novčanu nagradu norveške ambasade, kao i fondacije Karađorđević kao jedan od najboljih studenata generacije.
Svoje prve šahovske korake počeo je u šk Novi Beograd, uz svesrdnu pomoć i podršku svojih roditelja. Kasnije je bio član šk Novi Beograd, a posle toga član šk Beobanka. Od 1990 -1992 je posećivao šahovsku školu za rešavanje problema pri šk Partizan. Petar Smederevac mu je najviše pomogao u šahovskom razvoju.
Postigao je brojne uspehe na individualnim i ekipnim takmičenjima u šahu i problemskom šahu u osnovnoj i srednjoj školi na gradskom, republičkom i državnom nivou. Navešću neke od njih
1. 1991. godine sa oš Ivan Gundulić je sa svojom ekipom bio prvak Beograda i Srbije, a osvojio je treće mesto u bivšoj Jugoslaviji. Članovi ekipe su pored Marka Savić bili Ivan Hržić, Enver i Halila Fazliovski i Srđan Knežević.
2. Od 1992 – 1996 je kao kapiten ekipe Matematičke gimnazije bio prvak Srbije. Ekipu su činili sada VM Bojan Vučković, Podinić, Božilović i Marko Savić.
3. Osvojio je prvo mesto u šk Partizan na takmičenju mladih problemista u šk Partizan.1991 godine.
4. 1992 godine je osvojio prvo mesto na Otvorenom takmičenju Beograda za
omladince u rešavanju problema, a iste godine i prvo mesto na državnom takmičenju za rešavanje problema.
Markov najveći uspeh je remi sa svetskim prvakom Mihilom Talj u hendikep meču na deset tabli.
Pored takmičenja u šahu Marko je postizao u osnovnoj školi brojne uspehe i na takmičenjima iz matematike, a u srednjoj školi i na takmičenjima iz informatike.
Pored navedenog Marko je imao širok spektar ineteresovanja – bio je član redakcije časopisa Luping. Za taj časopis je pisao i članke, voleo je da putuje – bio je na Hilandaru, Jerusalimu, Istanbulu, a ispred Ministarstva za nauku išao je na službeni put u Englesku.
Otac Bogoljub mi je ispričao dve zanimljive anegdote iz Markovog života-
Posle jedne partije na turniru Marko je ispričao ocu da mu se za vreme partije jako išlo u toalet i pošto je pozicija bila ista nudio je protivniku remi više puta ali je ovaj to uporno odbijao. Otac ga je pitao i šta je onda uradio, a Marko je odgovorio da je onda morao brzo da ga pobedi.
Druga je iz privatnog života. Pošto je živeo potpuno sam i zasmetala mu je prevelika briga roditelja zabranio im je da dolaze kod njega nenajavljeni.
Marko najverovatnije nije mogao da postigne vrhunske rezultate u šahu, zbog svojih fizičkih predispozicija, ali je pravi primer kako šah i problemski šah, uz potpunu posvećenost roditelja, mogu da pomognu detetu da dostigne najviše intelektualne sfere i da postane snažna i zdrava ličnost, kao i uspešan i ostvaren poslovni čovek sa puno dobrote i empatije prema drugim ljudima.
Slava mu !
Branislav Francuski
