Trenutno se sklapaju liste učesnika turnira „Treća subota-Đenovići“ za mart i april koji se igraju u hotelu „Sun Village“ u Đenoviću.
U martu, 19-27.03 planiran je IM turnir. Tu ima mjesta za još nekoliko zainteresovanih šahista, bilo pozvanih igrača koji igraju uz honorar, bilo igrača koji igraju za norme. Ako ima zainteresovanih bilo bi dobro da se jave što ranije jer prednost za upis u listu igrača će imati oni koji se jave ranije.
Evo trenutne liste igrača na IM turniru:
Players’ list for “THIRD SATURDAY” IM CHESS TOURNAMENT March 2022 (IM-III/22)
Ako bude zainteresovanih i za mix GM-IM turnir, on će se igrati od 30 marta do 7 aprila. Za taj turnir su trenutno prijavljeni samo dvojica šahista iz Njemačke pa nije sigurno još da će biti dovoljno zainteresovanih..
U aprilu se planira nekoliko turnira:
Za IM turnir mogu da se prijave još dva igrača za normu i jedan GM ili IM kao pozvani igrač.
Players’ list for “THIRD SATURDAY” IM CHESS TOURNAMENT April 2022 (IM-IV/22)
U aprilu se igra i ševeningen turnir od deset kola. Igraju igrači iz ‘Tima 1’ sa igračima prosječnog rejtinga 2000-2200) protiv igrača iz ‘Tima 2’ (prosječan rejting 1800-2000). Za ševeningen turnir mogu da se prijave još 4 igrača sa rejtingom 2000+ koji bi uz honorar igrali u “Timu 1” protiv igrača “Tima 2”.
Pogledajte listu igrača do sada. Ovaj turnir se igra od 7 do 15 aprila.
Players’ list for „THIRD SATURDAY – Scheveningen tournament“ 7.04-15.04.2022.
5 players row with around 2000-2200 ELO average („Team 1”), play against 5 players row with around 1800-2000 average („Team 2”). 2 x 5 = 10 games. It could be possible some modification of number of the players
Bibisara Assaubayeva je svečano dočekana (sa cvijećem, muzikom, posterima i slikama) na aerodromu glavnog grada Kazahstana, Nur Sultana. Šahistkinja je doletjela prvi put nakon što je osvojila zlato na Svjetskom prvenstvu u blitzu i srebro u rapidu.
Mlada šahistkinja je priznala da turnir u Poljskoj nije bio lak i uložila je svu snagu da pobijiedi.
„Na rapid turniru koji je trajao tri dana, i turniru u blicu dva dana, trebalo je pokazati istrajnost do kraja. Igrala sam na prvoj tabli, a posljednju partiju u rapidu sam pobjedila, zauzevši drugo mjesto. U blic sam bila u vodstvu od osmog kola. Kolu prije finala stigla sam do prvog mjesta sa jasnom prednošću. Imala sam veliku sreću da sam osvojila prvu zlatnu medalju među odraslima u istoriji zemlje.“
Magnus Carlsen je remizirao sa poljskim šahistom Dudom Jan Krzysztofom
Duda je posle partije rekao: „Remi sa svjetskim šamionom koji je fokusiran da dostigne rejting 2900 je uvijek dobar rezultat. Svidjela mi se partija jer smo obojica pokazali sjajnu pripremu i neutralisali potencijalnu opasnost.“
U trećem kolu odlučene su 4 partije. Indijski šahista Vidit je pobjedio Daniila Dubova posle velike borbe u kojoj je kralj indijskog šahiste bio pod stalnim udarom figura Dubova. Lider turnira Vidit je posle partije rekao: „Mislio sam da sam izgubljen, a ispostavilo se da sam branio na najbolji način!“
U ruskom derbiju Esipenko je savladao Karjakina. Van Foreest je pobjedio indijskog šahistu Praggnanandhaa-u. Richard Rapport je efektno savladao Grandeliusa.
Rezultati 3. kola, 17.01.2022
• Caruana, Fabiano ½- ½Shankland, Sam
• Dubov, Daniil 0-1 Vidit, Santosh Gujrathi
• Esipenko, Andrey 1-0 Karjakin, Sergey
• Giri, Anish ½-½ Mamedyarov, Shakhriyar
• Duda, Jan-Krzysztof ½-½ Carlsen, Magnus
• Van Foreest, Jorden 1-0 Rameshbabu Praggnanandhaa
• Grandelius, Nils 0-1 Rapport, Richard
Stanje posle 3. kola
1.Vidit, Santosh Gujrathi 2,5 poena
2-6.Duda Jan-Krzysztof, Carlsen Magnus, Esipenko Andrey, Rapport Richard, Van Foreest Jorden 2
U trećem kolu odlučeno je pet partija. Vodeći Vododar Murzin je remizirao sa Roven Vogelom. Pobjede su postigli Erigaisi, Nguyen Thai, Jumbajev, L’Ami Erwin i Bjerre Jonas. Posle 3. kola u vođstvu su Nguyen Thai, Murzin i Eriagaisi sa po 2,5 poena.
Nigel Short je prokomentarisao turnir: „Vrlo zabavan šah u Wijk aan Zee-u! Organizatori imaju tendenciju da pozovu lijepu mješavinu igrača – što je najbolja garancija za uzbudljiv turnir. Ipak, i dalje postoji jak argument, kako je istakao Leontxo Garcia, za uvođenje (40 poteza) Sofijskih pravila.
Prvenstvo Crne Gore za mlade kvalifikacije – sjeverna regija
ŠSCG
2. april
Prvenstvo Crne Gore za mlade kvalifikacije – južna regija
ŠSCG
9. april
Prvenstvo Crne Gore za mlade kvalifikacije – Podgorica
ŠSCG
29. april – 4. mart
Prvenstvo Crne Gore za mlade – finalni turnir
ŠSCG
14-21. maj
Premijer i ženska liga Crne Gore
ŠSCG
1-30. jun
Dopunski registracioni rok
ŠSCG
13-16. jul
Ekipni kup Crne Gore
ŠSCG
17. jul
Brzopotezno prvenstvo Crne Gore
ŠSCG
jul
Omladinsko prvenstvo Crne Gore
ŠSCG
26. jul – 8. avgust
44. Šahovska Olimpijada (Moskva, Rusija)
FIDE
20-31. avgust
Pojedinačno žensko prvenstvo Evrope (Prag, Češka)
ECU
2-4. septembar
Prva liga Crne Gore – 1. vikend
ŠSCG
9-11. septembar
Druga liga Crne Gore – kompletno takmičenje
ŠSCG
16-18. septembar
Prva liga Crne Gore – 2. vikend
ŠSCG
1-2. oktobar
Amatersko prvenstvo Crne Gore
ŠSCG
12-19. novembar
Open Bar
ŠSCG
25-29. novembar
Pojedinačno prvenstvo Crne Gore za žene
ŠSCG
decembar
Prvenstvo za mlade u brzopoteznom i ubrzanom šahu
ŠSCG
* ŠSCG zadržava pravo izmjene kalendara takmičenja.
** Klubovi se mogu uključiti u organizaciju takmičenja iz kalendara ŠSCG. Objavljavljivanje kalendara takmičenja smatra se pozivom za dostavljanjem ponuda.
– Poznato je da Svjetsko prvenstvo u šahu za mlade daje mnoštvo zanimljivih partija i često vrlo iznenađujuće i nedosljedne rezultate. Međutim, čini se da bar jedna stvar ostaje prilično dosljedna – određene federacije obično dobijaju rejting poene, dok ih druge gube na turnirima. Zašto postoji tako suprotan trend za azijske i evropske zemlje, i koji bi mogući razlozi za to? Svitlana Demčenko iznosi podatke iz kojih možemo izvući zaključke.
Trendovi rejtinga zemalja na Svjetskom prvenstvu u šahu za mlade
Svake godine stotine mladih talentovanih šahista iz čitavog svijeta okupljaju se kako bi se takmičili na najvećem međunarodnom događaju za mlade – Svjetskom prvenstvu za mlade u šahu (WYCC). Godinama, preko 60 zemalja šalje delegacije sa svojim najboljim talentovanim mladim šahistima u nadi da će se vratiti kući sa okrunjenim svjetskim prvacima i osvajačima medalja. Na kraju, neki se vraćaju kući sa slomljenim nadama, dok se drugi radosno vraćaju sa gomilom novostečenih Elo poena.
Lično sam tri puta učestvovala na Svjetskim prvenstvima u šahu za mlade, a najbolji rezultati su mi bili 6. mjesto 2017. (Urugvaj) i 5. 2019. (Indija). Oduvijek sam uživala u WYCC-ima, jer sam kroz te turnire upoznala mnogo dobrih prijatelja i svaki put stekao nešto rejting poena. Nasuprot tome, neki moji prijatelji iz drugih zemalja imali su drugačije iskustvo. Što se tiče rejtinga, Svjetsko omladinsko prvenstvo im je bio najmanje omiljeni događaj jer njihov tim nikada nije igrao onako kako se očekivalo, a često bi se kući vraćali sa velikim gubicima u rejtingu.
U nekom trenutku sam se počela pitati nije li ovo možda samo slučajna pojava. Prema mojim zapažanjima, postojao je ponavljajući obrazac kako većina azijskih zemalja dobija rejting poene na WYCC-ima, a evropske ih, naprotiv, gube. Međutim, to su bila samo lična zapažanja. Zato sam odlučila da napravim neke proračune da vidim da li je utisak koji sam stekla zaista tačan.
Ispod je tabela prosječnog dobitka ili gubitka rejtinga po igraču iz svake zemlje učesnice u datoj godini na WYCC. Ako pogledate redove horizontalno, možete primijetiti neke zanimljive obrasce za određene zemlje.
Tabela 1 – Prosječan dobitak/gubitak rejtinga po igraču iz zemalja učesnica na Svjetskom omladinskom prvenstvu u šahu u protekloj deceniji (jedinica: FIDE rejting poeni)
Da li vam je neka država zapela za oko? Naravno, nema svaka zemlja dosljedan niz povećanja ili gubitka rejtinga, ali ima dosta onih koje pokazuju vrlo jasan trend u jednom ili onom smjeru.
Počnimo sa našim najvećim dobitnicima: Jermenija, Kazahstan, Indija, Kina su dobijali rejting svake godine kada su učestvovali; Kirgistan, Iran, Šri Lanka, Turska, Uzbekistan, Vijetnam dobijali su rejtin poene svake godine kada su se takmičili, osim jedne. Šta je zajedničko zemljama na ovoj listi? Svi se nalaze u Aziji! (samo geografsku lokaciju Turske dijele i Azija i Evropa).
Nasuprot tome, evo nekih zemalja koje gube rejting na WYCC-ima: Njemačka, Francuska, Slovačka, Švajcarska, Španija gubile su rejting svake godine u kojoj su učestvovale; Austrija, Hrvatska, Mađarska, Italija, Srbija, Švedska, Kolumbija gubile su rejting svake godine kada su se takmičile, osim jedne. I ove zemlje, kao što ste mogli pretpostaviti, dijele zajedničku karakteristiku: one su evropske! (jedini izuzetak: Kolumbija).
Sve u svemu, evo naših lidera u promjeni rejtinga: pet zemalja koje su osvojile najviše poena na Svjetskom prvenstvu za mlade, i prvih pet najizdašnijih zemalja, koje su dale najviše „donacija za rejting“ tokom godina na turniru.
Tabela 2 – Najbolje zemlje za prosječan dobitak u rejtingu (lijeva kolona) ili gubitak (desna kolona) po igraču iz WYCC 2012-2019 (jedinica: FIDE bodovi rejtinga)
Zanimljivo je vidjeti da igrač iz Vijetnama u prosjeku dobije čak 46 rejting poena nastupom na Svjetskom prvenstvu za mlade, dok mladi hrvatski igrač gubi oko 38 poena! Ovo bi se moglo smatrati slučajnošću da se jednom dogodilo, ali ovi prosjeci se uzimaju sve od WYCC 2012, što sugeriše da je to bio slučaj veći dio posljednje decenije.
Dakle, zašto se čini da azijske zemlje uvijek dobijaju bodove, dok ih evropske zemlje gube? Pošto nisam stručnjak za ovu materiju, radije ne bih iznosila nikakve zaključke, ali mogu iznijeti nekoliko razmišljanja.
Na način na koji ja to vidim, mnogi faktori mogu biti odgovorni za izazivanje ovog trenda, a možda postoji interakcija individualnih i sistemskih.
Individualni faktori su povezani sa performansom igrača na datom događaju, na koji može uticati njihova lična motivacija, zdravstveni status, trenerstvo, podrška roditelja, itd. Na primjer, ako je određeni savez nekoliko godina ostao bez trenera, moguće je da je njihov tim u cjelini lošiji. U širem smislu, motivacija igrača može uticati
pod utiecajem sveukupne popularnosti šaha u njihovoj zemlji. Na primjer, igrači iz zemalja u kojima se karijera u šahu smatra prestižnom mogu biti više ohrabreni i motivisani da rade bolje, za razliku od federacija u kojima većina igrača pohađa WYCC radi putovanja i razonode. Određene federacije šalju samo jednog zvaničnog predstavnika po sekciji i ozbiljnije pristupaju pripremi svojih igrača za WYCC – nudeći trening kampove i nekoliko trenera, dok drugi nemaju resurse ili želju za to.
Postoji i niz sistemskih faktora koje treba uzeti u obzir, prvenstveno u vezi sa idejom tačnosti rejtinga. Nema sumnje da su rejting poeni FIDE međunarodno priznate kao tačne procjene nivoa šahovske vještine. Međutim, mladi igrači imaju tendenciju da napreduju vrlo brzo, a ponekad njihov rejting možda ne odgovara njihovom nivou šahovske vještine, posebno ako nedostaje jakih turnira u njihovoj zemlji. Čak i ako jednostavno pogledate FIDE kalendar, broj događaja koji se održavaju u Evropi je mnogo veći u odnosu na Aziju. Pored više mogućnosti u svojoj zemlji, putovanje unutar Evrope je lakše zbog blizine i bez viznih barijera, što povećava opseg turnira na kojima evropski mladi mogu učestvovati. Ograničena dostupnost turnira u nekim zemljama može ograničiti mogućnosti mladih igrača da pokažu svoj trenutni nivo igre, uzrokujući da neki od njih budu podcijenjeni. Teško je tačno izračunati u kojoj meri su igrači iz određene zemlje precenjeni ili potcenjeni, ali čini se da je azijski mladi igrači koji konstantno dobijaju gomilu rejting poena igrajući na evropskim open turnirima veoma uobičajen obrazac. Sve u svemu, rekla bih da odgovor vjerovatno leži u kombinaciji nekoliko faktora, a ne postoji jedini razlog koji bi objasnio ovaj trend. Htjela bih da pitam naše čitaoce, ali i stručnjake širom sveta: šta je, po vašem mišljenju, glavni faktor zašto azijske zemlje često dobijaju rejting poene, a evropske obično gube rejting na Svetskom prvenstvu za mlade u šahu? Postoje li slične tendencije u drugim starosnim grupama i na drugim vrstama šahovskih događaja? I ako jeste, koji bi mogli biti razlozi za to?
Robert Džejms „Bobi“ Fišer (engl.Robert James „Bobby“ Fischer; Čikago, 9. mart1943 — Rejkjavik, 17. januar2008) bio je američki šahista, velemajstor i bivši svetski šampion u šahu, koji je 1. septembra, 1972. godine postao prvi američki šahista koji je osvojio svetski šampionat u organizaciji Svetske šahovske federacije. Godine 1975. zvanično je izgubio titulu kada je Svetska šahovska federacija odbila njegove uslove za odbranu titule. Gari Kasparov je napisao da je od svih svetskih šampiona u šahu, jaz između Fišera i njegovih savremenika bio najveći u istoriji šaha
Fišerova pobeda nad sovjetskim šampionom Borisom Spaskim za svetsku titulu u „meču stoleća“ posmatrana je kao simbolična pobeda zapada koja je podstakla međunarodnu popularnost šaha. Njegov protivnik je portretisan, posebno u Sjedinjenim Državama, kao proizvod bezličnog, mehaničkog i represivnog sistema državne kontrole, dok je Fišer bio usamljeni genije koji je pobedio sovjetsku dominaciju. Kao nacionalnom heroju, Amerikanci su bili spremni da mu oproste neobično ponašanje i poglede, i u popularnoj kulturi on je postao simbol genija čija briljantnost je bila tako velika da ga je na kraju uništila.
Fišer nije branio svoju titulu 1975. godine jer nije mogao da postigne dogovor s međunarodnom šahovskom federacijom FIDE oko uslova meča. Tada je postao još povučeniji i nije igrao takmičarske mečeve sve do 1992. godine, kada je pobedio u ponovnom meču protiv Spaskog. Takmičenje je održano u Jugoslaviji, koja je tada bila pod strogim embargomUjedinjenih nacija.[3][4][5] Ovo je dovelo do konflikta sa vladom Sjedinjenih Država, zbog čega se nikada nije vratio u svoju rodnu zemlju.
Nakon toga je živeo u Mađarskoj, Nemačkoj, na Filipinima i u Japanu. Tokom ovog perioda davao je sve žešće antiameričke i antisemitske izjave, uprkos svom jevrejskom poreklu. U periodu između 2004. i 2005. godine nakon što je njegov američki pasoš povučen, japanske vlasti su ga držale devet meseci pod pretnjom izručenja. Nakon što mu je Island zagarantovao državljanstvo, japanske vlasti su ga pustile u tu zemlju, gde je živeo sve do svoje smrti 2008. godine
Robert Džejms Fišer je rođen u Čikagu (Ilinois, SAD) od majke Redžine Vender, naturalizovane američke državljanke poljsko–jevrejskog porekla koja je rođena u Švajcarskoj, odrasla u Sent Luisu (Misuri, SAD), a kasnije postala učiteljica, medicinska sestra i lekar. Smatra se da je njegov otac Redžinin prvi muž, nemački biofizičar Hans-Gerhard Fišer. Venčali su se 1933. godine u Moskvi (SSSR), gde je Redžina studirala medicinu na Prvom moskovskom medicinskom institutu. Iako je Hans-Gerhard Fišer upisan kao otac u Robertovom rodnom listu, u jednom članku iz 2002. godine u Filadelfija Inkvajeru tvrdi se da je Fišerov biološki otac bio Pol Feliks Nemenji, mađarski fizičar jevrejskog porekla koji radio na Menhetn projektu na razvoju atomske bombe [1]. Nemenji je plaćao izdržavanje za Roberta za vreme detinjstva i dečaštva. Kasnija istraživanja FBI-ja otkrila su da, iako se Fišerova majka vratila u SAD iz Sovjetskog Saveza1939. godine, njen prvi muž nikad nije ušao u zemlju posle toga, tako da je nemoguće da je Bobi Fišer, (rođen 1943. godine) bio sin Hans-Gerharda Fišera. Iako mu je bar jedan od roditelja Jevrej, Fišer je energično negirao da je Jevrejin u nekoliko intervjua, i optuživao je da je to jevrejska zavera i kleveta. Fišer je svoju otvorenu prirodu nasledio od majke. Članak u Filadelfija Inkvajeru navodi da dokumenti FBI-ja pokazuju da je njegova majka bila tajno praćena.[7]
Fišerovi su se razveli 1945. godine kada je njihov sin imao dve godine, pa je Bob rastao s majkom i starijom sestrom, Džoan. Godine 1948. porodica se preselila u Mobajl, Arizona, gde je Redžina predavala u osnovnoj školi. Sledeće godine preselili su se u Bruklin, Njujork, gde je Fišerova majka radila kao učiteljica i medicinska sestra.
U maju 1949. godine šestogodišnji Bobi je naučio kako se igra šah iz uputstva koje je pronašao u šahovskoj garnituri, koju je njegova sestra kupila u prodavnici slatkiša u Bruklinu. Prvu šahovsku knjigu Bobi je video mesec dana kasnije. Više od godinu dana Bobi nije imao protivnika pa je sam jačao svoje šahovske rutine. U sedmoj godini učlanio se u Bruklinski šahovski klub gde ga je podučavao predsednik kluba, Karmine Nigro. Kada je Bobiju bilo 13 godina njegova majka je zamolila Džona Kolinsa da mu bude učitelj šaha. Kolins je podučavao nekoliko vrhunskih igrača, među njima i Roberta Birna i Vilijema Lombardija. Fišer je provodio mnogo vremena u Kolinskovoj kući, a neki smatraju da je bio Fišeru kao otac. Fišer je pohađao koledž Erazmus Hol ali ga je brzo napustio, a mnogi nastavnici su ga zapamtili kao veoma teškog dečaka. Prema školskim beleškama njegov IQ je bio 180 a imao je izvanredno pamćenje.
Fišerov prvi pravi uspeh bila je pobeda na američkom juniorskom šahovskom šampionatu u julu 1956. godine. Iste godine, odigrao je nekoliko izvanrednih partija; njegova partija protiv Donalda Birna, koji je kasnije postao internacionalni majstor, često se smatra „partijom stoleća“.
Godine 1957. Fišer je osvojio Otvoreno prvenstvo SAD u šahu u Klivlendu, Ohajo, u doigravanju s Arturom Bizgajerom. Zbog ovog rezultata Fišeru je otvoren put na američki pozivni šampionat. Mnogi su verovali da je Fišer još uvek slab igrač i da će završiti kao poslednji. Umesto toga, završio je kao prvi.
U januaru 1958. godine, sa 14 godina, Fišer je postao američki šampion. Zajedno s titulom, kvalifikovao se na međuzonski turnir, sledeću stepenicu ka izazivanju svetskog šampiona. Niko nije mladom Fišeru davao mnogo šansi da se kvalifikuje dalje, pa je bilo iznenađenje kada je Fišer, posle dobre igre u finišu, završio na deobi petog mesta. Prvih šest su se kvalifikovali za Turnir kandidata. Ovi rezultati su mu doneli i titulu velemajstora. U to vreme, on je bio najmlađi velemajstor u istoriji, i njegov rekord se držao dok 1991. godine mađarska šahistkinja Judit Polgar nije postala najmlađi velemajstor.
Upravo tada se, za vreme Turnira kandidata u Jugoslaviji 1959. godine Fišer sreo licem u lice sa sovjetskim šahovskim „parnim valjkom“, koji će dati ton ostatku njegove igračke karijere. Fišer i ostali sumnjali su da će se, zbog velikog broja ruskih igrača na turniru, oni međusobno brzo remizirati a svim silama se skoncentrisati na ne-sovjetske šahiste. Kada eliminišu ne-sovjetske šahiste, Sovjeti bi se međusobno borili za pravo da izazovu vladajućeg svetskog šampiona, (Mihaila Botvinika). Neki sovjetski šahisti su u intervjuima nakon nekoliko godina potvrdili ove sumnje. Fišer je turnir završio u sredini sa 12½ poena (od 28 mogućih) i izgubio je četiri partije od pobednika turnira, Mihaila Talja, koji je kasnije pobedio Botvinika i postao svetski šampion.
Mnogo godina Fišer je bio jedan od najjačih ne-sovjetskih igrača, zajedno s Lajošem Portišom, Svetozarom Gligorićem i Bentom Larsenom, ali nije uspeo da se kvalifikuje za meč za svetskog prvaka. U narednom ciklusu 1962. godine, on je uverljivo pobedio na međuzonskom turniru u Stokholmu (17½,5 od 22) ali je na turniru kandidata u Kurasau završio na četvrtom mestu s rezultatom od 14 od 27 poena. To je bilo za njega veliko razočarenje, budući da je prethodnih godina igrao izvanredno (prvi u Mar del Plati 1960. s 13½ od 15 poena, 13 od 18 poena na prvoj tabli na šahovskoj olimpijadi u Lajpcigu, drugo mesto na Bledu 1961. s 13½,5 od 19 poena i pobeda u Stokholmu) i smatrao da je favorit.
U sledećem ciklusu Fišer nije učestvovao. Ponovio je svoje ubeđenje da sovjetski igrači imaju međusobni pakt o nenapadanju i da su se svi okrenuli protiv njega. Zato je odlučio da ne učestvuje na međuzonskom turniru u Amsterdamu 1964. godine. Držao se ove odluke čak i kad je FIDE promenio način igranja: umesto da osam kandidata igraju po principu svako sa svakim sada je igrana serija eliminacionih, nokaut mečeva. (U prethodna dva ciklusa FIDE je dobijala žalbe da se, zbog mogućeg lažiranja, ograniči broj sovjetskih igrača, što su opet sovjetski šahisti smatrali izuzetno nepoštenim) U sledećem ciklusu, na međuzonskom turniru u Susu (1967), Fišer nije uspeo da se kvalifikuje zahvaljujući vrlo kontroverznoj kazni zbog koje nije igrao partiju s sovjetskim inter-majstorom Gipslisom. Smatra se da se Fišer nije pojavio zato što je smatrao nepoštenim da mora da igra mnogo partija zaredom, ali prema njegovoj biografiji autora Bila Volsa, to je bio logičan rezultat jer su organizatori turnira stalno menjali vreme igranja njegovih partija zbog verskih praznika i subote (Fišer je u to vreme bio pristalica Sve-svetske Crkve Božje).
Kod kuće je Fišer pobedio na svih osam američkih šampionata na kojima je učestvovao, počev od šampionata 1957—1958 pa do 1966—1967. Ovaj niz uključuje i njegovu pobedu 1963—1964, kada je pobedio s rekordnih 11:0, jedini apsolutni rezultat zabeležen u istoriji šampionata.
Bobi Fišer je 1962. godine tvrdio da ime „lične probleme“, (verovatno u vezi s brutalnim ubistvom njegovog patrona Ejba Tarnera), što se poklopilo s njegovim početkom slušanja raznih „božjih poslanika“ u pokušaju da nađe odgovore. Evo kako je Bobi Fišer prvi put čuo na radio emisiji „Svet sutra“ propovednika Herberta Armstronga i njegovog sina Garnera Teda Armstronga. U intervjuu s Lenom Zolom, Fišer je rekao: „Konačno mi je Bog ukazao na njega, pretpostavljam. Taj momak je stvarno imao moć. Autoritet. Nije govorio kao ostali. Zaista je znao šta govori!“ Fišer je postao zagriženi čitalac Čiste istine(The Plain Truth), časopisa koga je izdavao Ambasador koledž za Sve-svetsku Crkvu Božju (Worldwide Church of God), koja je takođe sponzorisala radio programe koje je Fišer slušao. Sećao se da je krajem 1963. bio na jednom šahovskom turniru kada je doneo odluku da prestane da šalje sitne dobrotvorne priloge crkvi i da od tada daje desetinu svojih prihoda. „Bila je to velika odluka“, rekao je.
Čista istina se reklamirala na Svetu sutra, radio programu koji je Fišer počeo da prati 1962. godine. Program je opisivao strašna proročanstva, koje je grafički ilustrovao Bazil Vulverton koja su se odnosila na Treći svetski rat, u kome će Sjedinjene Države Evrope uništiti Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo. Zbog ove brošure Fišer ne bi mogao da igra svoj čuveni „Meč stoleća“ 1972. godine jer je trebalo da ode, zajedno s ostalim sledbenicima Sve-Svetske Crkve Božje u Petru, Jordan, jer je bio jedan od „Božjih ljudi“.
Prema Fišeru, tada su počeli sukobi između dve strane njegovog života: strane posvećene šahu i strane posvećene veri. U intervjuu s Len Zolom tvrdio je da „… ako je iko pokušavao da živi po slovu zakona… to sam bio ja. Iskreno sam pokušavao da budem pokoran. Što sam više pokušavao, sve više sam ludeo… Sećam se trenutaka kada sam se vraćao iz šahovskog kluba kući u četiri sata izjutra … neispavan … polumrtav, i pokušavao da prisilim sebe da se molim jedan sat … Bio sam gotovo van sebe.“
Fišer je tada smatrao da se njegov život pocepao na dva dela: na jednoj strani je bila njegova šahovska karijera, na drugoj strani bila su njegova verska uverenja. Takva je bila suština Fišerovog verovanja kada je otišao na „Meč stoleća“.
Kandidacioni ciklus koji je počeo 1969. godine doveo je Fišera na put ka svetskom šampionatu. Prvi korak bili su zonski turniri širom sveta. Američki šampionat te godine je takođe bio zonski turnir, sa koga su tri prva mesta vodila na međuzonski turnir. Fišer, međutim, nije želeo da igra na ovom turniru zbog neslaganja oko načina igre i nagradnog fonda. Da bi omogućio Fišeru da se takmiči za titulu, trećeplasirani, velemajstor Paul Benke, ustupio mu je svoje mesto na međuzonskom turniru, zbog čega je primio skromnu sumu od 2.000 dolara od Američke šahovske federacije (USCF). Svi ostali učesnici takođe su morali da se saglase da Fišer igra, što su i učinili. Ovaj neobični aranžman bio je delo Eda Edmondsona, izvršnog direktora USCF.
Fišer je pobedio na međuzonskom turniru s 3½,5 poena prednosti, završivši sa sedam uzastopnih pobeda. Nastavio je istom snagom u mečevima kandidata, pobedivši svoje protivnike u seriji rezultata kakva do tada nije bila viđena. I Mark Tajmanov (SSSR) i Bent Larsen iz Danske, drugi najbolji ne-sovjetski šahista posle Fišera, prosto su razneseni rezultatom 6:0. Larsen je kasnije u intervjuu ChessBase-u opravdavao svoj poraz svojim ponašanjem za vreme meča: „Organizatori su odabrali pogrešno vreme za meč. Bio sam trom zbog vrućine, a Fišer se bolje pripremio za takve uslove… Gledao sam figure kao kroz maglu i zato moj nivo igre nije bio dobar.“ Kritičari, međutim, kažu da je Larsen preterivao, jer je bio ogorčen zbog strašnog poraza.
Samo bivši svetski šampion Tigran Petrosjan, poslednji Fišerov protivnik u mečevima kandidata, nije bio impresioniran Fišerovom veštinom i snagom. Fišer je dobio prvu partiju, čime je kompletirao niz od 20 uzastopnih pobeda. Petrosjan je prekinuo niz pobedivši u drugoj partiji. Posle tri remija Fišer je, međutim, dobio sledeće četiri partije i pobedio s ubedljivih 6½:2½ (+5 =3 -1). Godine 1971. Fišer je konačno zaslužio pravo da izazove svetskog šampiona, Borisa Spaskog, koga nikada ranije nije pobedio.
Meč stoleća
Fišerova dugogodišnja tvrdoglavost u vezi s mečevima i uslovima igranja manifestovala se i u pripremi meča sa Spaskim. Od mogućih mesta, Fišer je preferirao Jugoslaviju dok je Spaski želeo Island. Jedno vreme je pokušavano da se spor reši tako da se po deo meča odigra na obe lokacije, ali je taj aranžman propao. U jednom trenutku Fišer je izjavio da neće igrati meč. Na Fišerovu primedbu da je nagradni fond neadekvatan, londonski finansijer Džim Slejter dao je dodatnih 125.000 dolara, čime je nagrada povećana na 250.000 dolara. Henri Kisindžer je telefonirao Fišeru, apelujući na njegov patriotizam i zamolio ga da igra. Kako god razlog bio, Fišer je odlučio da igra.
Meč između Spaskog i Fišera održan je u Rejkjaviku, Island, od jula do septembra 1972. godine. Fišer je izgubio prve dve partije; prvu zbog grubog previda, a drugu kontumacijom, jer nije hteo da igra partiju. Izgledalo je da će Fišer izgubiti čitav meč kontumacijom, dok Spaski nije iznenada prihvatio Fišerov zahtev da se sledeća partija odigra u sporednoj sobi, bez kamera. Posle tog kontroverznog događaja, Fišer je u sledećih 19 partija dobio sedam, izgubivši samo jednu, uz 11 remija. Konačni rezultat bio je 12½:8½ za Fišera.
Bobi Fišer u Beogradu, 1970.
Ishod Meča stoleća bio je dvostruka prekretnica u Fišerovoj karijeri – postao je svetski šampion, a postao je i najbolje rangirani šahista do tada po sistemu rangiranja profesora Eloa (rejting od 2780 poena posle meča sa Spaskim).
Pobeda nad Spaskim je smatrana svojevrsnom propagandnom pobedom Sjedinjenih Država u Hladnom ratu, koja je potvrdila da je sada najjači šahista na svetu, u sportu kojim su dominirali Sovjeti od Drugog svetskog rata, ikonoklastični Amerikanac koji je gotovo jednom rukom pobedio moćni sovjetski šahovski establišment.
U već pominjanom intervjuu s Lenom Zolom, Bil Hjuz je upitao Fišera šta je uradio s novcem koji je dobio kao nagradu za pobedu. Fišer je odgovorio da je od 200.000 dolara koje je zaradio 1972. godine, 61.200 dolara dao Sve-svetskoj Crkvi Božjoj. Međutim, 1972. godina je bila ključna godina u proročanstvu Herberta Armstronga, a to proročanstvo se nije ispunilo. U međuvremenu je i Garner Ted Armstrong bio optužen za učestvovanje u seriji seksualnih skandala, pa je zbog toga smenjen kao glavni voditelj programa Svet sutra. Fišer je izgubio iluzije o ovoj organizaciji i napustio je, javno obznanivši svoju odluku.
Svi ovi događaji imali su ogroman uticaj na Fišera, koji se osetio izdanim od crkve koja je poštovala Šabat, nije slavila Uskrs ni Božić, ali je proslavljala mnoge dane koji su sveti Jevrejima, tvrdeći da je anglo-saksonski narod izgubljeno deseto pleme Izraela. (Međutim, za razliku od drugih grupa koje su verovale u varijacije iste teorije, Sve-svetska Crkva Božja smatrala je da su Jevreji braća unutar iste porodice Izraela.) To je možda podstaklo Fišerov ekstremni antisemitizam i njegovo verovanje u svetsku zaveru protiv njega.
Fišerovo osvajanje titule donelo je njemu ali i šahu izuzetan publicitet u Sjedinjenim Američkim Državama. Američka publika je poludela posle Fišerove pobede nad Spaskim. Fišer je naprasno postao slavna ličnost čije je ime postalo poznato ljudima koji nisu ništa znali o šahu. Dobio je brojne primamljive ponude, slika mu se pojavila na naslovnoj strani časopisa Lajf, gostovao je i na nacionalnoj TV. Članstvo u Američkoj šahovskoj federaciji je utrostručeno, i to je bio početak onoga što je kasnije poznato kao godine „Fišerovog buma“. Poslednji put je šah privukao ovoliku pažnju američke javnosti kada se Pol Morfi vratio u Ameriku posle pobeda nad najvećim evropskim majstorima šaha. Fišerovo ime pojavilo se i u naslovu filma „U potrazi za Bobijem Fišerom“ („Searching for Bobby Fischer“), koji govori o šahovskom čudu od deteta. Fišer je navodio ovaj film kao pokušaj jevrejske zavere da zaradi novac na njegovom imenu, budući da on od filma nije dobio ni dinar honorara[traži se izvor].
Fišer je u to vreme bio i autor dve izuzetno prodavane knjige: „Mojih 60 nezaboravnih partija“ (engl.„My 60 Memorable Games“) i „Bobi Fišer vas uči šahu“ (engl.„Bobby Fischer Teaches Chess“).
Bilo je predviđeno da Fišer brani titulu protiv izazivača Anatolija Karpova 1975. godine. Fišer nije igrao ni na jednom turniru otkad je osvojio titulu, pa je postavio mnogo uslova za održavanje meča. FIDE se saglasila sa svim njegovim zahtevima, izuzev dva, odbacivši Fišerov zahtev kako meč treba da se okonča. Fišer je tvrdio da je uobičajeni sistem (24 partije u kojima prvi igrač koji osvoji 12½ poena pobeđuje) ohrabruje igrača koji povede da ide na remije, što po njemu nije bilo dobro za šah. Umesto toga Fišer je želeo meč s neograničenim brojem partija, a da prvi igrač koji osvoji deset pobeda dobija meč; remiji se ne bi računali. Mnogi zlobnici su smatrali da je ovaj predlog nerealan i da će se meč pretvoriti u testiranje izdržljivosti a ne veštine. (Po ovim kritičarima, napušteni sistem „prvi koji dobije šest partija“ u meču Karpov-Kasparov 1984. je kasnije služio kao potvrda njihovih stavova.) Najkontroverzniji od svih Fišerovih uslova je, međutim, bio njegov zahtev da, u slučaju da oba igrača osvoje po devet partija, šampion (u ovom slučaju Fišer) bi zadržao titulu. To je značilo da Fišer treba da dobije samo devet partija da bi zadržao titulu, dok bi Karpov morao da pobedi sa 10:8. Pošto FIDE nije promenila pravila da bi dala Fišeru prednost koju prethodni šampioni nisu imali, Fišer se odrekao titule u telegramu koji je poslao predsedniku FIDE Maksu Eveu juna 1974. godine:
„Kao što sam jasno rekao delegatima FIDE u mom telegramu, o uslovima koje sam predložio ne može se pregovarati. Gospodin Kramer me je obavestio da su odbijena pravila da pobednik bude prvi igrač koji dobije pet partija, a da se remiji ne računaju, neograničen broj partija i ako je rezultat 9:9 da šampion zadrži titulu a da se nagradni fond podeli na jednake delove. Na taj način FIDE je donela odluku protiv mog učešća na svetskom šahovskom šampionatu 1975. godine. Zbog toga se odričem titule svetskog šampiona u šahu u organizaciji FIDE. Iskreno, Bobi Fišer.“
Značajno je da je u svom telegramu Fišer naglasio da se odriče titule šampiona u organizaciji FIDE. Ovaj detalj će se kasnije manifestovati u Fišerovoj primedbi za vreme ponovnog meča sa Spaskim 1992. godine u kojoj je Fišer tvrdio da je on i dalje svetski šampion. Ovaj komentar izazvao je značajnu nelagodnost u ostatku šahovskog sveta, kada je organizacija svetskog šampionata od strane FIDE žestoko kritikovana i kulminirala istupanjem iz FIDE Garija Kasparova i Najdžela Šorta1993. godine.
Bez obzira na sve, uskoro posle sukoba s FIDE, Fišer je nestao i nije igrao takmičarski šah gotovo dvadeset godina. Niko nije znao gde se on nalazi, jer je često menjao mesta boravka.
Fišer je 1982. godine objavio pamflet (pod imenom Robert D. Džejms) Mučili su me u zatvoru u Pasadeni! u kome je detaljno opisao svoje iskustvo u vezi s hapšenjem 1981. godine kada je pogrešno zamenjen za jednog pljačkaša banke. Tvrdio je da ga je policija „brutalno“ mučila. Kasnije je optužen za oštećenje zatvorske imovine (konkretno, u pitanju je bio jedan madrac!?). Godine 1984. Fišer je pisao urednicima Jevrejske enciklopedije (Encyclopedia Judaica) tražeći da se njegovo ime izbaci iz publikacije jer je tvrdio da on nije Jevrejin[9]
Posle 20 godina nepojavljivanja u javnosti, Fišer je izašao iz izolacije da bi izazvao Spaskog (koji je tada bio na 96-102. mestu rejting liste) u „Osvetničkom meču 20. veka“ 1992. godine, uz posredovanje i organizaciju kontroverznog jugoslovenskog biznismena Jezdimira Vasiljevića. Ovaj meč – koji je odigran uz korišćenje njegovog novog šahovskog sata (videti „Šahovske inovacije“ u kasnijem tekstu) – održan je na Svetom Stefanu u Crnoj Gori, uprkos oštrog embarga UN, koji je uključivao i zabranu održavanja sportskih takmičenja u tadašnjoj SR Jugoslaviji. Fišer, koji je do smrti tvrdio da je svetski šampion, jer nikada nije izgubio meč za titulu, zahtevao je da organizatori objave meč kao „Svetski šampionat u šahu“, iako je u to vreme Gari Kasparov bio priznati FIDE šampion. Objavljeno je da je nagradni fond za ovaj meč 5 miliona dolara, a da dve trećine pripada pobedniku. Poreska uprava Sjedinjenih Država je obavestila Fišera, pre meča, da je njegovo učešće protiv zakona, i posle meča je izdala poternicu za njegovo hapšenje. Fišer je dobio meč s 10 pobeda, 5 poraza, uz 15 remija. Mnogi velemajstori koji su posmatrali meč rekli su da Fišer nije igrao kao u najboljim danima. U knjizi „Smrtne partije“, Gari Kasparov je napisao: „On je igrao dobro. Negde oko rejtinga 2600 ili 2650. Bilo bi tesno u našem međusobnom meču.“ Od 1992. godine Fišer više nije igrao takmičarski šah. Posle toga je tokom 1992. i 1993. više meseci proveo u Srbiji.[10]
Od 1972. godine Fišer je povremeno davao intervjue, ali samo ako su prenošeni uživo. Godine 1999. Fišer je dao telefonski intervju jednoj radio-stanici u Budimpešti, Mađarska u kome je sebe opisao kao „žrtvu jevrejske zavere.“ Stanica je prekinula intervju, ali se slična epizoda ponovila posle terorističkog napada na Ameriku 11. septembra2001. godine. Fišer je dao intervju Pablu Merkadu i velemajstoru Toreu na filipinskoj radio-stanici Radio Bombo u kojem je potvrdio svoj žestoki antisemitizam – između ostalog, govorio je o svetskoj jevrejskoj zaveri i negirao da se Holokaust ikada dogodio.
U jednoj drugoj emisiji, aplaudirao je terorističkom napadu od 11. septembra. „To je divna vest,“ rekao je Fišer. „Aplaudiram tom činu. Sjedinjene Države i Izrael su masakrirale Palestince mnogo godina. Pljačkale ih i masakrirale… Sada im se sve vraća.“ Zbog ovih izjava Američka šahovska federacija je 2003. godine isključila Fišera iz članstva, iako je ostalo nejasno da li je Fišer išta znao o detaljima napada, jer je tu izjavu dao istog dana, 11. septembra.
Slične antisemitske istupe Fišer je imao i na jednoj radio-stanici na Islandu. Fišer je dao potcenjivačke primedbe o političkoj situaciji u šahu, tvrdeći da šah kontrolišu Jevreji i da je svaki meč za svetskog šahovskog šampiona od kad je on napustio scenu 1975. bio namešten. Novi povod za njegove izjave desio se kad je vlasnik stana u Pasadeni, Kalifornija, u kome je stanovao, prodao neke njegove stvari jer nije platio kiriju. Tvrdio je da je to novi dokaz o svetskoj jevrejskoj zaveri i zločinački čin „Američke vlade koju kontrolišu Jevreji“ da bi ga oklevetali i uništili.[11] Godine 2005. neke Fišerove stvari su prodate na aukciji na eBay-u.
Smatra se da je Fišer nekoliko godina živeo u Budimpešti, gde se družio sa porodicom sestara Polgar, koja je jevrejskog porekla, i da ih je trenirao, a kasnije je otišao u Japan. Svetski šampion Anatolij Karpov i Polgarove su tvrdile da postoje dve strane Bobija Fišera. Karpov je izjavio da su se i Sjedinjene Države i Fišer loše ponašale.
=== Pritvor 2004. i 2005. ===2 Fišer je 13. jula2004. godine uhapšen na međunarodnom aerodromu u Nariti, Japan u blizini Tokija zbog namerne upotrebe poništenog američkog pasoša, prilikom pokušaja ukrcavanja na let Japan Airlines-a do aerodroma Ninoj Akino u Manili, Filipini. Fišer je koristio originalni pasoš koji mu je 1997. godine izdala američka ambasada u Bernu, Švajcarska, ali koji je bio poništen 2003. godine, kada je Džordž V. Buš postao predsednik. Fišer je sa ovim pasošem često putovao na relaciji Tokio — Manila u vreme vladavine predsednika SAD Klintona.
Tražila ga je američka vlada od 1992. godine kada je igrao šahovski meč sa Borisom Spaskim u Jugoslaviji, čime je prekršio predsedničku naredbu broj 12810 Džordža Buša izdatu u vezi sankcija UN za učestvovanje u privrednom životu Jugoslavije (vlada SAD mu je 1992. godine zapretila čak i kaznom zatvora u trajanju od 10 godina, te se Fišer posle meča sa Spaskijem više nije vraćao u SAD). Japan i Sjedinjene Države imaju ugovor o međusobnoj ekstradiciji, iako po njemu drugi američki državljani nisu nikad proganjani, a sam ugovor ne obuhvata krivično delo za koje je Fišer optužen i ono se ne smatra krivičnim delom po japanskim zakonima. Kanadski novinar i konsultant Džon Bosnić, koji je živeo u Tokiju, osnovao je Komitet za oslobađanje Bobija Fišera, posle njihovog sastanka na aerodromu Narita i ponudio mu svoju pomoć. Bosniću je kasnije omogućeno da učestvuje kao „prijatelj suda“ na raspravi pred Biroom za imigraciju kada se raspravljalo o Fišerovom slučaju. On je radio na sprečavanju japanskog Biroa za imigraciju da deportuje Fišera u Sjedinjene Države i koordinirao je pravnu i javnu kampanju za Fišerovo potpuno oslobođenje.
Kako je javila agencija Frans Pres Bobi Fišer se odrekao američkog državljanstva. Sledećeg meseca javljeno je da se Fišer ženi s Mijoko Vatai, predsednicom Japanske šahovske asocijacije, s kojom je živeo od 2000. godine. Spekulisalo se da je taj potez napravljen da bi se omogućilo Fišeru da ostane u Japanu. On se takođe obratio američkom državnom sekretaru Kolinu Pauelu da mu pomogne da se odrekne američkog državljanstva.
Ipak, pod pritiskom Sjedinjenih Država, japanski ministar pravde odbio je Fišerov zahtev da mu se dozvoli da ostane u Japanu i naredio je njegovu deportaciju.
Tražeći način da izbegne deportaciju u Sjedinjene Države, Fišer je početkom januara 2005. godine napisao pismo vladi Islanda tražeći islandsko državljanstvo. Saosećajući sa Fišerovim položajem – ali ne želeći da mu daju puna državljanska prava – islandske vlasti su mu izdale pasoš za strance. Kako ovo nije bilo dovoljno za japanske vlasti, islandski parlament (Alting) je krajem marta jednoglasno odlučio da Fišeru dodeli puno državljanstvo[1] iz humanih razloga jer su smatrali da su ga nepravično proganjale američka i japanska vlada. U međuvremenu, američka vlada podigla je optužnicu protiv Fišera zbog izbegavanja plaćanja poreza, kako bi ga sprečila da otputuje na Island.
Kada je do japanskih vlasti došla potvrda o Fišerovom novom državljanstvu, one su se saglasile da mu dozvole da odleti u svoju novu zemlju. Iako islandska vlada ima ugovor o ekstradiciji sa Sjedinjenim Državama, prema islandskom zakonu, islandski državljanin ne može se isporučiti a istovremeno je potvrdila svoj stav da američka vlada proganja Fišera zbog njegovih političkih izjava.
Neposredno pre odlaska za Island, 23. marta, 2005. godine Bobi Fišer i njegov portparol i branilac Džon Bosnić pojavili su se nakratko na svetskom servisu BiBiSi-ja, preko telefonske veze sa tokijskog aerodroma. Bosnić je izjavio da Fišer više nikada neće igrati šah, a Fišer je počeo da optužuje predsednika Buša da je kriminalac. Zatim je izjavio da će se žaliti američkom Vrhovnom sudu ali da se neće vratiti u Sjedinjene Države dokle god je sadašnja administracija na vlasti. Optužio je Japan da je marioneta SAD. Bosnić je dodao da Fišer sada svojim domom smatra Island. Nakon toga, Bosnić je doviknuo Fišeru „Bon voyage!“ kada se on ukrcao na avion na putu ka novom domu.
Bobi Fišer je mirno sleteo u Rejkjavik, izbegavajući glavni međunarodni aerodrom u Keflaviku, jer je u blizini američke pomorske vazdušne stanice. Mnogo sveta se okupilo da dočeka svog novog Islanđanina. U maju, delegacija u kojoj je bio i Boris Spaski posetila je Island s namerom da „Fišera vrati za šahovsku tablu“. Fišer je rekao da je zainteresovan da igra meč s „dostojnim protivnikom“ u Fišerovom nasumičnom šahu (takođe zvan i Šah960 – zbog 960 mogućih početnih pozicija – koji je Fišer izmislio 1996. godine). Spaski je odgovorio da nema nameru da više igra protiv Fišera.
Šahovske inovacije
Fišer je dao veliki doprinos šahovskoj teoriji, posebno igrajući crnim figurama varijantu „otrovnog pešaka“ Najdorfove sicilijanke (1. e4 c5 2. Sf3 d6 3. d4 cxd4 4. Sxd4 Sf6 5. Sc3 a6 6. Lg5 e6 7. f4 Db6!?). Fišerov plan brzog razvoja kraljice i osvajanja pešaka kosio se s dotadašnjim konvencionalnim principima otvaranja, ali je kroz rigorozne analize Fišer dokazao da je ova varijanta potpuno sigurna za crnog.
Napisao je i članak pod naslovom „Propast Kraljevog gambita“[13] 1961. godine za prvi broj American Chess Quarterly Larija Evansa, pošto ga je Boris Spaski porazio belim figurama u ovom otvaranju, u njihovoj prvoj partiji koju su igrali. Fišer je bio toliko besan zbog ovog poraza da je odmah pokušao da otkrije kako da Kraljev gambit bude povoljniji za igrača s crnim figurama. Posle ovog članka, ovo otvaranje se još ređe igralo u vrhunskim partijama, iako je sam Fišer belim figurama koristio ovaj gambit na američkom šampionatu 1963. godine protiv Evansa.
Godine 1988. Fišer je patentirao novi tip digitalnog šahovskog sata. Fišerov sat je svakom igraču na početku partije davao određeno vreme a potom dodavao malo vremena posle svakog poteza. Uskoro je Fišerov sat postao standard na većini velikih šahovskih turnira. Patent je istekao u novembru 2001. godine jer nije plaćena taksa za obnavljanje patenta.
Pre toga su mnogi vrhunski šahisti prihvatali određeni stil igre. Fišer je razradio nekoliko stilova igre i bio je sposoban da vrlo dobro igra mnoge različite vrste pozicija. Pošto je postao šampion, mnogi drugi igrači su prihvatili njegov pristup igri. Svetski šampion Kasparov je označio Fišera kao prvog profesionalnog igrača šaha.
Fišerove knjige
Mojih 60 nezaboravnih partija (My 60 Memorable Games), Bobi Fišer (Izdavači Sajmon i Šuster, Njujork, 1969, i Faber i Faber, London, 1969). Novo izdanje koje je objavio Batsford, London 1995. godine, priredio je velemajstorDžon Nan, unoseći mnoge promene u Fišerovom tekstu i varijantama. Fišer nije autorizovao promene teksta i optužio je urednike da su namerno falsifikovali njegove analize, da bi ga predstavili kao duševno bolesnog. Fišer je autorizovao samo izdanje Sajmona i Šustera. Ovu knjigu mnogi majstori smatraju šahovskom klasikom.
Bobi Fišer vas uči šahu (Bobby Fischer Teaches Chess) (1972). Bobi Fišer. Don Mozenfelder, Stjuart Margilajz (Izdavač Bentam buks, maj. ISBN978-0-553-26315-2.). Ovu knjigu masovno koriste šahovski instruktori.
Turnir: Međunarodni turnir u Budimpešti održan je u čast stogodišnjice mađarske revolucije. Sabo je bio ubedljiv sa 12 poena iz 15, a drugi je bio Gligorić. Prva dva kola igrala su se u svečanoj sali Konfederacije rada, zatim je turnir preseljen u salu Saveza prosvetnih radnika.
Turnir: Amatersko prvenstvo NR Srbije (bez AP Vojvodine) odigrano je u Kragujevcu. Pobedio je Majstorović ispred Karaklajića i Markovića, a prva trojica su se plasirali na polufinala šampionata Jugoslavije. Niko nije osvojio 65% potrebnih za prvu kategoriju, dok je drugu kategoriju osvojio Đorđe Milojević sa 5 poena koliko je i bilo potrebno. U toku turnira je zbog bolesti istupio Milutin Savić, te je turnir završen sa 14 igrača.
Lista učesnika: Direktno pravo učešća imali su prvokategornici, ali od njih 11 nastupili su samo Majstorović, Karaklajić i Marković. Iz kvalifikacija dolaze po dva sa zonskih polufinalnih turnira igranih 22-29. februara u Nišu, Kruševcu i Svetozarevu. Iz Niša 1. Sv. Popović (Niš), 2. R. Spasović (Čačak), iz Kruševca 1-3. M. Vuković (Smederevska Palanka), Erić (Kruševac), M. Savić (Kragujevac), iz Svetozareva 1. B. Radisavljević (Čačak), 2. M. Fokalović (Paraćin). Takođe su se plasirala i četvorica sa Amaterskog prvenstva Beograda, 1. Karaklajić (igrao van konkurencije), 2. Sabadoš, 3-4. Vuksanović, Krstić, 5-6. Dobrijević, V. Jovanović, 7. Molerović.
„Ranije sam mislio da je nemoguće dostići rejting od 2900, sada ne mislim tako, iako shvatam koliko će to biti teško. Da bih to uradio, moram biti na visini u svakoj partiji, nema mjesta za grešku. A ovo je ono što može biti zaista zanimljivo“, rekao je nedavno Magnus Carlsen.
Do sada je svjetski prvak nije uspio dati maksimum u svakoj partiji u Wijk an Zee-u. U prvom kolu je propustio priliku koju mu je pružio Esipenko da preuzme inicijativu crnim figurama, ali je danas sjajno savladao Aniša Girija, kojeg, inače, Magnus nikada ranije nije uspio savladati u Wijk aan Zeeu u klasičnoj partiji.
U drugom kolu su dvije odlučene partije. Carlsen je žrtvovao kvalitet u 15-om potezu, zatim povećao pritisak na damino krilo Girija gdje su ostale deplasirana dama i skakač Girija, pa je Carlsen krenuo u napad na kraljevom krilu. Giri je morao da vrati kvalitet i ostao pored toga bez dva pješaka pa je predao posle 36 poteza.
U partiji Rapport -Van Foreest prilično brzo su izmjenjene skoro sve figure i protivnici su igrali završnicu sa po jednim skakačem i nekoliko pješaka, u kojoj je Rapport imao prostornu prednost i aktivnijeg kralja. To je bilo dovoljno da Rapport stekne inicijativu, osvoji dva pješaka i uskoro zaprijeti osvajanjem protivničkog pješaka na polju b7 i promocijom jednog od svojih pješaka (a ili b), pa je crni predao posle 47 poteza.
Carlsen,M (2865) – Giri,A (2772) [E06]
84th Tata Steel Masters Wijk aan Zee NED (2), 16.01.2022
Posle 2 kola u vođstvu su (dijele 1-3 mjesto): Duda, Jan-Krzysztof, Carlsen, Magnus i Vidit, Santosh Gujrathi sa po 1,5 poen. Iza njih sledi grupa (od 4-11 mjesta) sa po 1 poen – Esipenko Andrey, Caruana Fabiano, Karjakin Sergey‚ Mamedyarov Shakhriyar, Rameshbabu Praggnanandhaa, Rapport Richard, Dubov Daniil i Van Foreest, Jorden. Poslednja tri mjesta (12-14 mjesto) dijele Giri Anish, Shankland Sam i Grandelius Nils sa po pola poena
Tata Steel Challengers
U četvrtom kolu su odlučene 4 partije. Pobjede su postigli Volodar Murzin protiv Poline Shuvalove, L’Ami Erwin protiv Zhu Jiner, Nguyen Thai Dai protiv Bjerre Jonas Buhla i Erigaisi Arjun protiv Warmerdama. Posebno je zanimljiva ova partija Arjuna Eigaisija:
Posle 2.kola u vođstvu je mladi ruski šahista Murzin Volodar sa 2 poena. Pola poena manje imaju Nguyen Thai Dai Van, Ganguly Surya Shekhar, Erigaisi Arjun koji dijele 2-4 mjesto. Po jedan poen imaju Van Foreest Lucas, Jumabayev Rinat, Vogel Roven, L’Ami Erwin i Shuvalova Polina sa 1 poen. Slede Warmerdam Max, Maurizzi Marc`Andria i Dardha Daniel sa pola poena. Poslednja, na četrnaestom mjestu je Zhu Jiner bez poena.
OŠK „Mladost” organizuje međunarodni “Svetosavski turnir” u ubrzanom šahu.
Pokrovitelj: Opština Nikšić i Sekretarijat za kulturu, sport, mlade i socijalno staranje
Sponzor: Elektroprivreda Crne Gore
Turnir će se održati u subotu, 29.januara 2022. godine u restoranu “Knjaz” u Nikšiću.
Turnir se igra u 9 kola po Švajcarskom sistemu. Tempo igre je 10 minuta po igraču za cijelu partiju uz dodatak od 5 sekundi za svaki odigrani potez.
Svečano otvaranje turnira je u subotu, 29. januara 2022. u 11:00 u sali za igru. Nakon otvaranja biće priređen koktel dobrodošlice. Partije 1. kola počinju u 11:30.
Redovne nagrade:
1. 350 € 5. 150 € 9. 70 €
2. 300 € 6. 100 € 10. 60 €
3. 250 € 7. 90 €
4. 200 € 8. 80 €
Nagrade se dijele prema plasmanu na tabeli i ne mogu se kumulirati (svaki igrač može osvojiti najviše jednu nagradu).
Specijalne nagrade:
1. Najbolje plasirana žena 50 €
2. Najbolje plasirani omladinac (rođeni 2002. godine i mlađi) 50 €
3. Najbolje plasirani igrač do rejtinga 2000 50 €
4. Najbolje plasirani igrač sa rejtingom od 2001 do 2200 50 €
5. Najbolje plasirani član OŠK “Mladost” 50 €
U okviru “Svetosvskog turnira” održaće se turnir za djecu po kategorijama 6 do 8, 8 do 10 i 10 do 12 godina. Za najuspješnije dječake i djevojčice predviđeni su pehari i medalje.
Rok za prijavu igrača: 28.januar 2022. na mejl adresu: mladost.miso@gmail.com i tel:068/023-987
Direktor turnira: Miodrag Prijović
Na turniru će se primjenjivati mjere zaštite od koronavirusa propisane od strane nadležnih državnih organa.
Napomena: Organizator zadržava pravo promjene lokacije turnira.
U partijama Esipenko-Carlsen i Dubov-Mamedjárov protivnici se složili na remi u vrlo dinamičnim pozicijama.
Andréi Esipenko (lijevo) i Magnus Carlsen, ovog petka tokom ceremonije otvaranja u Wijk an Zee-u
Piše: Leontxo Garcia
JANUAR 2022. – 19:55 CET
Prvo kolo bilo je mnogo manje zanimljivo nego što je obećavalo, zbog nepostojanja pravila koja sprečavaju rano sklapanje remija. Dva duela od kojih se najviše očekivalo završila su frustrirajućim remijem: onaj Rusa Andréja Esipenka, 19, protiv Norvežanina Magnusa Carlsena, svjetskog prvaka; i još jednog vrlo kreativnog Rusa, Danila Dubova, 25, protiv Azerbejdžanca Shajriyara Mamediárova, 9-og na svijetu.
Organizacioni komitet Tata Steel turnira u Wijk an Zee (Holandija), gdje se ovaj veoma važan šahovski turnir održava svakog januara već 84 godine, uvijek je bio malo inovativan. Njegov direktor, Jeroen Van den Berg, na pitanje zašto propisi ne zabranjuju remije dogovorom protivnika (barem prije prvih 30 ili 40 poteza), kao što se dešava na mnogim drugim elitnim turnirima, odgovara: „Nikada nismo imali to pravilo. U ugovoru svakog igrača piše da nam se uopšte ne sviđa dogovaranje remija za tablom, pa ako ih ima previše mogu dovesti do nepozivanja tog igrača za buduća izdanja turnira. Ali imamo na umu da je to dug turnir [13 kola] i težak”.
Igrači ne mogu da tvrde da su umorni na dan otvaranja, ali je istina da je Carlsenu obično potrebno nekoliko kola da se zagrije i da se najbolje snađe. Zapravo, danas je propustio vrlo opasan taktički udar u partiji protiv Eesipenka (17…d4 umjesto Qe7). Četiri poteza kasnije ponudio je remi, a Rus je prihvatio kada je mogao osvojiti piona u zamjenu za prepuštanje lovačkog para Norvežaninu, ili se odlučiti za manje rizičan nastavak; u oba slučaja pozicija je bila puna života. U svakom slučaju, takav stav šampiona ne odgovara cilju – tačnije podvigu – koji je sebi predložio kao stimulans: da što prije stigne do 2.900 poena na svjetskoj rejting listi (uz danas izgubljena dva, sada ostaje na 2.863). Carlsenu je potrebno 9 poena od mogućih 13 u Wijk aan Zee-u da bi zadržao svoj rejting.
Još više frustrira ishod velike borbe dana. Dúbov je dao sve od sebe sa veoma rizičnom strategijom protiv veoma teškog protivnika. Rus je žrtvovao pješaka za inicijativu; a zatim još jednog za povećanje pritiska. Kada su obojica bili u vremenskojj oskudici Mamediárov je propustio jači nastavak. Ali očigledno se Dubov uplašio ekstremno teške pozicije i ponudio je podjelu poena.
Poljak Jan Duda, 23, postigao je vrlo elegantnu pobjedu nad još jednim od najperspektivnijih učesnika Mađarom Richardom Rapportom, 25. Holanđanin Jorden Van Foreest, iznenađujući pobjednik prošle godine, pobijedio je Šveđanina Nilsa Grandeliusa. Indijac Santosh Vidit je nakon šest sati teške borbe savladao Amerikanca Sama Shanklanda. A jedna od najzanimljivijih partija dana je tvrda igra indijskog vunderkinda Rameshbabua Praggnanandhaa, star 16 godina, koji je crnim figurama odolio naletu Holanđanina Anisha Girija, 8-og na svijetu, mnogo agresivnijeg nego inače. Sutra će se suočiti sa Carlsenom.
Surove godine Drugog svjetskog rata ostavile su razorene domove i pustoš u dušama ljudi koji su podnijeli samo njima znane patnje. Ali naš čovjek navikao je na životne drame i one su ga osnažile da preživi u najtežim uslovima. Koliko god je situacija bila teška na licima gradjana bio je primjetan osmijeh iz kojeg je sijala sloboda. Doduše, rat je bio završen ali revolucionarna borba i različiti ideološki stavovi zadržali su u sebi još vatre koja tinja i koja će se sasvim ugasiti sredinom pedesetih godina. U takvom društvu pred kojim su stajala ogromna iskušenja trebalo je naći prijatelja sa kojim se može nastaviti rat ali bez ljudskih i materijalnih razaranja.
Taj rat je rođen prije 2000 godina a idejno je začet na ljubavi prema životu. Tako su Cetinjani prepoznali drevnu igru kao dah novog vremena u svom, tek oslobodjenom gradu i uspjeli da stvore uslove za održavanje prvog šahovskog šampionata Crne Gore. Kako su vrlo rijetka bila šahovska takmičenja u Crnoj Gori pojavio se problem za odabir 16 učesnika koji po kvalitetu zaslužuju nastup na prvenstvu. Tu je nađeno rješenje da se odigra nekoliko mečeva izmedju šahovske sekcija „Lovćen“ iz Cetinja sa odgovarajućim sastavom iz Podgorice i Kotora, što je okupljalo tada najbolje igraće. Naravno, sve su to bili amateri koji su igrali šah iz zadovoljstva, bez teoretskih i drugih priprema jer za to nijesu ni postojali uslovi.
Šampionat je održan u zgradi nekadašnje Ruske ambasade u periodu od 23. aprila do 04. maja 1946. godine. Nosilac organizacije zvanično je bio Fiskulturni savez Crne Gore, Učesnici su bili državni činovnici i za njih su Ministarstva odobrila desetodnevno odsustvo. Pošto je već bio formiran Šahovski savez Jugoslavije sva republička takmičenja imala su karakter borbe za državno prvenstvo, s tim što je prvak Crne Gore sticao pravo učećšća na saveznom polufinalu.
Partije sa šampionata na Cetinju imaju više istorijski nego šahovski značaj a zanimljivo je da tada u Crnoj Gori nije bilo šahovskih časovnika. Ipak na turniru nije zabilježen niti jedan spor. Ubjedljivo je pobijedio Božidar Kažić sa Cetinja osvojivši 11, 5 poena iz 12 partija (dvije nije odigrao). On je potom otišao u Beograd zajedno sa Svetozarom Gligorićem koji je poslije rata boravio nekoliko mjeseci na Cetinju. Obojica su se zaposlili u Tanjugu, a Kažić je par godina kasnije imenovan za generalnog sekretara ŠSJ, a potom i za potpredajednika svjetske šahovske federacije FIDE.
Vrijedi zabilježiti uspjeh profesora Milorada Velaševića iz Danilovgrada koji je osvojio 9, 5 poena, dovoljnih za drugo mjesto i još trojice na diobi III – V mjesta. To su Radoslav Kažanegra (Bar) Branko Krkeljić (Podgorica) i Golub Djukanović (Kotor) svi sa 8, 5 poena itd.
U predgovoru brošure o ovom takmičenju profesor Maksim Lutovac je zabilježio: „Ovo je trebalo da uradi Božidar Ivanović iz više razloga a naročito zbog toga što je te 1946. jedan Božidar otvorio šahovske dveri drugom Božidaru, tek rođenom, i započeo crnogorsku ilijadu i odiseju na 64 polja. Slučaj ili znamen?! Ni do danas nijesam otkrio kako da se piše o prvoj kapljici sa izvora, o latici kojom cvijet prvi put miriše dan, o praskozorju i prvom koraku. S divljenjem, svakako. Kao pri čudesnom činu radjanja i stvaranja. Kako drugačije pronići u bajkoviti jezik prvog šahovskog prvenstva Crne Gore“ ?!.
Delikatan posao oko pripreme ove knjižice sa entuzijazmom je obavio Nebojša Guberinić, nekad jedan od najboljih šahista Cetinja, koji je u direktnim kontaktima sa Božidarom Kažićem, Maksimom Lutovcem i Veskom Pejovićem (autorom knjige „Šah na Cetinju“) sabrao kompletan materijal koji je, u izdanju CID –a, štampao cetinjski „Obod“ 1996. godine. Najzad, ukazujem na lijep gest Cetinjanina Dada Salagića koji mi je jutros uručio ovu brošuru smatrajući da joj je „pravo mjesto u mojim rukama“. To znaju da urade stari Cetinjani.
Slike: 1 Cetinje poslije Drugog svjetskog rata
2 Božidar Kažić prvi šahovski šampion Crne Gore
Preneseno sa fejsbuk stranice GM Božidara Ivanovića
Esipenko i Carlsen su remizirali bez prave borbe, posle 21 poteza. Esipenko je vodio bijele figure i čim je završilo otvaranje, rivali su remizirali ponavljanjem poteza. Ovo je i prva završena partija na ovogodišnjem turniru u Wijk-u (u obe grupe, kako Masters, tako i Challengers)
Esipenko,Andrey (2714) – Carlsen,M (2865) [D45]
84th Tata Steel Masters Wijk aan Zee NED (1), 15.01.2022
Posle partije Esipenko je prokomentarisao: „Nije mi se sviđalo kako sam igrao. Reklo bi se prema otvaranju da bijeli ima malu prednost, ali zatim sam shvatio da to nije tako jasno. Možda sam imamo čak malo slabiju poziciju. Zato rezultat smatram dobrim. Kaa je Magnus pristao na remi, malo sam odahnuo sa olakšanjem“
Zatim je remijem završila partija između Daniila Dubova i Mamedjarova.
Dubov,Daniil (2720) – Mamedyarov,S (2767) [D43]
84th Tata Steel Masters Wijk aan Zee NED (1), 15.01.2022
Daniil Dubov: „Možda je moja forma daleko od idealne, ali barem možete pogoditi iz ove partije ko je igrao bijeli.“ „Pozicija je vjerovatno bila izgubljena, ali osjećao sam se ugodno. Život je sjajan.“
Tri su partije odlučene. Jan-Krzysztof Duda je pobjedio Rapporta. Jorden van Foreest je nastavio sa pobjedama kao nastavak prošlogodišnjeg turnira u Wijku!
Van Foreest,Jorden (2702) – Grandelius,N (2672) [C77]
84th Tata Steel Masters Wijk aan Zee NED (1), 15.01.2022
Jeroen Van Den Berg Danas je bio maglovit početak, u Wijk aan Zee-u. Srećom, 28 igrača i 2 sudija su u toploj dvorani. Prvo kolo izgleda obećavajuće sa vrlo zanimljivim pozicijama. Uživajte u 84 izdanju Tata Steel Chess turnira
14. svjetski prvak Vladimir Kramnik dao je ekskluzivni intervju za sajt chess24. U prvom dijelu intervjua Kramnik govori o Magnusu Carlsenu, njegovom pokušaju da pređe granicu od 2900, šta Alireza Firouzja treba da uradi, o svojim sjećanjima na Wijk aan Zee turnir, Nodirbeku Abdusatorovu i mlađoj generaciji.
Završivši karijeru 14. svjetski šampion završio je na trećem mjestu na Svjetskom prvenstvu u blitzu 2019., ali je propustio događaj u Varšavi i Božić je proveo kod kuće u Ženevi, u Švicarskoj. Na kraju je morao da provede nedjelju dana u krevetu sa prehladom, ali ne sa COVID-om kao ostatak njegove porodice.
“Zaista mi je drago što nisam otišao tamo jer mislim da je možda jedna trećina takmičara dobila korona virus!”
Prema svojim riječima, Kramnik više ne posvećuje mnogo vremena šahu, više od 50 odsto vremena posvećuje drugim projektima. Ali pokušava da prati šahovske događaje kada mu vrijeme dozvoljava, posebno kada je komentator, kao što je to učinio prošle godine na šahovskoj turneji Julius Baer Challengers.
To bi bilo apsolutno nevjerovatno postignuće
U subotu u Wijk an Zeeu počinje Tata Steel Chess turnir, a Magnus Carlsen će pokušati da osvoji 8. titulu. Carlsen trenutno ima rejting od 2865, ali je izjavio da namjerava probiti granicu od 2900.
Ove godine petostruki svjetski prvak treba da osvoji 9 poena u 13 kola kako ne bi izgubio rejting. Ako osvoji 10 poena, dodaje svom rejtingu još 11 poena.
Kako Kramnik ocjenjuje Carlsenove šanse da pređe granicu od 2900?
Vladimir Kramnik-Veoma je teško. Šansa postoji, ali ne bih rekao da je velika. 10 posto možda. Naravno, bilo bi apsolutno nevjerovatno kada bi on to uradio, i bilo bi to apsolutno nevjerovatno dostignuće.
Ali jednostavno objektivno, samo zato što se teorija u naše vrijeme toliko razvila da čak i ako si svemoguć, ne možeš pobijediti nekog vrhunskog igrača sa crnim ako ne želi da izgubi! Postalo je to jako teško!
Recimo da želi postići razliku od 100 Elo poena u odnosu na druge igrače. Mnogo je lakše biti mnogo, mnogo bolji od broja 2. Moguće je. Praktično on je to postigao. Ali da biste dostigli 2900, morate početi da osvajate +5 svaki put na vrhunskim turnirima. Jako je teško, jer čak i ako igraš savršeno, jednostavno ti neće dozvoliti da pobijediš, jer svi znaju teoriju i svi igraju dobro.
Nekome su potrebni ciljevi poput Magnusa. Ima takav karakter da mu trebaju neki ciljevi, pa je odlučio da sebi da postavi ovaj cilj. Nikada nisam razmišljao o tome i nikad nisam postavio cilj. Ako osjeća da mu je potreban cilj i to će mu pomoći da bolje igra, onda će nam pružiti zadovoljstvo da vidimo šah na najvišem nivou, što je dobro za sve. Biće teško da to dostigne.
Ne izgleda da je Firouzja prava osoba koja može da izazove Magnusa
Magnus Carlsen je najavio da će igrati još jedan meč na Svjetskom šampionatu samo ako Alireza Firouzja bude izazivač. Pitanje je da li će se Firouzja kvalifikovati za meč?
Najbliže Carlsenu na rejting listi je Alireza Firouzja, koji ima rejting 2804 i zaostaje 61 poen za svjetskim prvakom. Francuz porijeklom iz Irana bio je posebno impresivan u posljednjih godinu dana, a mnogi ga nazivaju budućim svjetskim prvakom.
Firouzja se kvalifikovao za Turnir kandidata u junu, tokom turnira će napuniti 19 godina i mogao bi postati svjetski prvak prije svog 20. rođendana. Sve što treba da uradi je da osvoji turnir ispred Fabiana Caruane, Teimoura Radjabova, Jan-Krzysztofa Dude, Sergeja Karjakina, Jana Nepomniachtchija i dvojice šahista koji će se kvalifikovati za FIDE Grand Prix. I da pobijedi Magnusa.
Kramnik je bio impresioniran igrom mladića, ali je ipak rekao:
Vladimir Kramnik-On je svakako impresivan. Sa 2800 u ovim godinama… on je najjači šahista nove generacije. Kao i uvijek, ima još mnogo toga da nauči. Teško je reći da je on neko ko trenutno može da izazove Magnusa. Još uvijek mora da poboljša svoju igru. Ne mislim da je njegova igra besprijekorna.
Kramnik ne želi da ulazi u detalje gde Firouzja treba da napreduje kako bi stabilno pobijedio svoje protivnike.
Vladimir Kramnik-Jasno je da njegova igra još nije savršena. Ima još prostora za napredak. Ali jasno je da sam impresioniran. I vjerujem da će jednog dana odigrati meč za titulu svjetskog prvaka, recimo tako. Ali hoće li se to dogoditi sada? Pa ima šanse, ali on nije favorit na turniru kandidata, da budemo iskreni, jer mu barem nedostaje iskustva i tako dalje. Ali šansa postoji i mislim da će se potruditi da pokuša da iskoristi ovu šansu. Ali čak i ako ne uspije, to nije tragedija. Treba da stekne iskustvo, a iskustvo igranja na ovakvim turnirima je zaista jako važno. Za njega je veoma važno da će igrati na ovom turniru.
Kramnik, koji je i sam igrao na pet mečeva za svjetskog šampiona, ima nekoliko savjeta za Firouzju.
Vladimir Kramnik-Mislim da je najbolja stvar za Firouzju, to je samo moje mišljenje, da se ne fokusira previše na pokušaj da osvoji sve i to odjednom, jer ima vremena, mlad je. U ovom spisku ima igrača čije vrijeme počinje da ističe. Nemaju puno vremena. Firouzja ima dosta vremena. Naravno, uvijek želite pobijediti odmah i sada. Biće nevjerovatno ako pobijedi na turniru kandidata, ali u svakom slučaju to će biti nevjerovatno iskustvo. Možda tada, za par godina, postane zreliji igrač i nauči neke stvari. Tada će, možda, za dvije godine biti potpuno spreman za meč svjetskog prvenstva. Ko zna? Ili možda za četiri godine kada bude imao 22-23 godine…
Ako želite da postanete svjetski prvak, nema smisla žuriti. Nema toliko svjetskih prvaka, pa čak i ako imate 30 godina kada to postanete, i dalje je u redu!
On je u savršenoj situaciji. Mlad je, već je mnogo postigao, igra na turniru kandidata, stiče nevjerovatno iskustvo. Ja bih se u njegovom slučaju samo opustio, pokušao da sve uradim dobro i ne razmišljam o pobjedi. Naravno, možete razmišljati o tome, ali nemojte vršiti pritisak na sebe, pokušavajući da sigurno pobijedite.
Ali ako počnete da pokušavate da pobijedite od samog početka, posebno na osnovu mišljenja medija, i drugih ljudi koji zaista žele da vide meč Carlsen-Firouzja, onda to nije baš produktivno, pogotovo kada ste mladi.
Firouzja ne igra u Wijk an Zeeju nakon što su organizatori odbili njegov zahtjev za odštetu zbog skandala krajem 2021. godine. Spor je nastao na prošlom turniru u Wijku kada su Firouzju zamolili, dok je igrao partiju poslednjeg kola sa Wojtašekom, da se preseli na drugo mjesto, kako bi tuodigrali doigravanje Giri i Forest. To je očigledno je zakomplikovalo situaciju.
Iznenađen sam što neki od njih imaju tako nizak rejting
Firouzja nije jedini mladić koji pokazuje impresivne rezultate. Sedamnaestogodišnji Nodirbek Abdusatorov senzacionalno je osvojio Svjetsko prvenstvo u rapidu u Poljskoj, nakon čega mu je vlada Uzbekistana poklonila stan.
Odgovarajući na pitanje o Abdusatorovu, Kramnik je rekao da bi i ulazak u Top 10 za njega bio veliki uspjeh, a zatim je počeo da priča o mlađoj generaciji.
Vladimir Kramnik-Očigledno je da je ova generacija na putu, zapravo je vrlo jaka i jako talentovana, ima dosta izuzetno talentovanih šahista koji će uskoro ući u Top 10.
To sam primijetio dok sam radio sa njima, razgovarao s njima, a vodim i radionice. Primjećujem njihov talenat. Ovo je veoma, veoma jaka generacija.
Ne čudi me da se kreću polako ali sigurno. Mogu pomenuti i Praggnanandhu i Gukesha, i mnoge, mnoge druge. Zaista su jako dobri. Ali morate shvatiti da, možda, ne ostvaruju svi svoj potencijal 100 posto. Ali jasno mi je da će svi ovi momci biti među prvih deset, samo je pitanje vremena. I, možda, jedan od njih da postane svjetski prvak.
U tom smislu ne čudi što poboljšavaju svoju igru, baš nasuprot – malo me čudi da neki od njih i dalje imaju tako nizak rejting. Ne pokazuju najbolje rezultate, mislim da su sposobni za više.
Šta im nedostaje i zašto ne pokazuju bolje rezultate?
Vladimir Kramnik-Ne znam, svako ima svoje karakteristike. Svako ima svoj tempo razvoja, rast nikada ne ide glatko. Ponekad brzo napreduješ i onda prestaneš. Čini se da godinu dana ne napredujete, a onda odjednom nagomilate određeno iskustvo i znanje i napravite oštar skok. Dakle, svako ima svoj tempo razvoja. Oglavnom, prije ili kasnije, mnogi momci iz ove generacije će izazvati stare lavove, Caruanu, So-a i druge ‘djedove’.
Vidi li Kramnik nešto posebno u Abdusattorovu?
Vladimir Kramnik-Naravno, ali postoje još 2-3 osobe koje su jednako posebne. Ne želim da navodim imena, ali mislim da ima možda pet momaka koji su veoma talentovani, uključujući Abdusatorova. Ko će biti bolji nije poznato. Svi će oni uspjeti.
Ne bih rekao da je Abdusatorov bolji od drugih. On je poseban, ali se ne može reći da je najbolji ili jasno bolji od svih ostalih. Ima i drugih dobrih momaka. Želim mu sve najbolje, veoma je talentovan. Imao sam nekoliko časova sa njim na chess24 i vidio sam ga kako igra. Ima tu još posla. Rekao sam mu kako da ojača, ali neću vam reći kako, ali ima još ozbiljnog posla.
Ali opet, ako imate talenta, volje i želje za radom, onda ne vidim nikakav problem. Jedini problem u ovoj situaciji može biti ako on počne da misli da je savršen. Ali mislim da nije.
Dvojica od ovih talenata će biti testirana u Wijk aan Zee-u – Praggnanandhaa i Andrey Esipenko, koji je pobijedio Carlsena na prošlogodišnjem turniru.
Kasnio sam pola sata na partiju, ali sam je ipak dobio!
Masters i Challengers turniri će se i pored karantina u Holandiji odvijati po planu, smatra Kramnik da će izostanak publike uticati na atmosferu turnira.
Vladimir Kramnik-Ne znam kako bih se osjećao sa svim ovim ograničenjima. Prošla godina je bila pomalo tužna, razumijem to. Malo je teško igrati u takvoj atmosferi bez publike. Vjerovatno su profesionalni igrači već navikli na to, ali ja nikad nisam tako igrao. Jednostavno nije isto, pogotovo kada igrate na takmičenjima dugi niz godina i znate kakva je to živa atmosfera, ali dođete u istu salu, a ona je prazna. Za mene bi to bilo psihički teško. To je kao fudbal bez gledalaca. To je vrlo složen osjećaj, potpuno drugačija igra.
Sam Kramnik ima dobre uspomene na Wijk an Zee, gdje je 1998. podijelio prvo mjesto sa Viswanathanom Anandom. On ovaj turnir naziva „veoma posebnim“.
Vladimir Kramnik-Za mene to nije bio uvijek uspešan turnir, a tada je bio to moj najgori turnir uopšte, iako mi se atmosfera dopala iz jednostavnog razloga. Znao sam da ću svaki put nešto propustiti, ali jednostavno volim ovaj turnir, pa sam ipak došao. U 2018 sam imao jako dobar turnir, postigao sam +4.
Sjećam se 1998. godine, bio sam tako mlad, sjećam se da sam skoro prespavao partiju protiv Borisa Gelfanda. Kolo je počinjalo prerano u 13:30. Probudio sam se u krevetu i bilo je 13:40. Kasnio sam pola sata na početak partije, ali sam je ipak dobio. Ima lijepih uspomena, ima i smješnih. Ali 1998., možete li zamisliti prije koliko je to godina prošlo?
Drugi dio intervjua sa Vladimirom Kramnikom biće objavljen sledećih dana.U međuvremenu, možete pratiti Tata Steel Chess uživo na chess24 sa početkom u 15:30 u subotu. Jan Gustafsson i Peter Svidler će komentarisati na engleskom jeziku.
Legendarni festival počinje u Wijk an Zeeu po 84. put
Drugu godinu za redom, Tata Steel Chess se održava u „covid“ režimu: uživo, ali bez gledalaca i amaterskih turnira. U ogromnoj sali, koja je godinama bila ispunjena, sada su samo učesnici, sudije i medijska grupa od organizatora. Miris čorbe od graška potpuno je odsutan čak i za one koji su zdravi.
Ovoga puta, međutim, uspješno su orgzovana dva turnira – glavni i „kandidatski“, ali je važno da ipak neće biti one posebne atmosfere po kojoj je oduvijek bio poznat jedan od najstarijih festivala klasičnog šaha.
Vladimir Kramnik, koji je više puta igrao u Vejku, komentariše ovu osobinu: „Prošle godine je spektakl bio tužan. Nakon mnogo godina navikneš se na živu atmosferu, a onda uđeš u istu salu, ali potpuno praznu . To je kao fudbal bez gledalaca…”.
Na glavnom takmičenju, po tradiciji, šareni sastav: od prvog broja na svjetskoj rang-listi do 195. mjesta.
U subotu, 15. januara, u prvom kolu sastaju se:
Sees – Shankland
Caruana – Karjakin
Dubov – Mamedjarov
Esipenko – Carlsen
Giri – Pragnanandha
Duda – Rapport
Van Forest – Grandelius.
Što se tiče „B“ turnira, sa nekim od njegovih učesnika tek treba da se upoznamo.
Nakon tri kola na turniru A u Charlotteu, vode Zhou Jianchao (Kina), G.Vasquez (Paragvaj) i T.Stremavicius (Litvanija) sa po 2 boda. Među učesnicima je i mladi velemajstor A. Mishra (SAD).
Recite mi, dragi moji čitaoci, zašto su sportski filmovi „Legenda br. 17“ i „Stizanje na vrh“ bili tako popularni?
U redu. Oba filma o velikim pobjedama naših sportista izazvala su osjećaj ponosa za zemlju među milionima gledalaca. Poskakali su sa svojih mjesta u bioskopskoj sali i aplaudirali radosno, kao na stadionu, kada je Valery Kharlamov ubacio pak u kapiju kanadskih profesionalaca ili Aleksandar Belov donio olimpijsko zlato reprezentaciji SSSR-a u borbi sa američkim košarkašima.
A sada „Svjetski šampion“ izlazi na ekrane bioskopa. Film je, kako kažu, iz iste ‘opere’, ali o šahu. A šah je mirna igra, a ne kontaktna i nije timska igra. Čini se, o kakvim strastima i sukobima može biti? Ali govorimo o glavnoj stvari – časti zemlje. I ovdje se svjetska šahovska kruna cijeni ne u rubljama i dolarima, već u prestižu države.
Sada shvaćate kakva je nevjerovatna odgovornost pala na mladog momka sa Urala Anatolija Karpova, koji je izašao na duel sa moćnim protivnikom Viktorom Korčnojem. Sovjetska štampa u to vreme rimovala je pretedenta sa rječju „disident“. Zbog njegovog bijega iz zemlje koja ga je rodila i odgojila. U stvari, 1978. Baguio je bio domaćin političkog meča između SSSR-a i Zapada. Situacija je slična današnjoj, kada su se Evropa i Sjedinjene Države ujedinile protiv Rusije…
U timu sekundanata koji je pomogao Karpovu u tom istorijskom meču bio je i velemajstor Jurij Balašov, rodom iz Šadrinska. Uoči Nove godine nazvao sam Jurija Sergejeviča u Moskvu i zamolio ga da iznese svoje mišljenje o filmu „Svjetski prvak“ koji se upravo pojavio na ekranima zemlje. Naš zemljak je, kao i uvek, bio kratak i precizan…
Jurij Balašov – Da, bio sam na premijeri. Film mi se dopao, dobro izgleda, ali, sa profesionalne tačke gledišta, ima dosta grešaka. Umjetnik Mihail Troinik me glumi. Upoznali smo se prije snimanja. Očigledno je želio da bolje upozna svog heroja: način na koji priča, osmjehuje se, drži cigaretu… Zapravo, Mihail me spolja podseća na mene iz tog vremena. Sjećate li se našeg sastanka u Kurganu nakon Baguia? ..
Kako da se ne sjećam! I danas je taj naš stari razgovor i dalje aktuelan i upotpunjuje filmsku sliku epohalne šahovske bitke na Filipinima.
Dakle, decembar 1978, Kurgan…
– Jurij, čuo sam da ste još u Moskvi, uoči vašeg dolaska na Trans-Ural, preklinjujuće pitali: „Momci, samo molim vas, bez sastanaka i sjednica. Idem kući da se odmorim nakon ovog košmarnog Baguija.“ I odjednom takva aktivnost! Svaki dan, pa susret: u Šadrinsku, Kanašu, Kurganu… Kako razumeti?
Jurij Balašov – Vidi se da je toliko neobičan – otadžbinski vazduh, da svaki susret sa sunarodnicima nije bio teret, već radost; postao je odmor.
– Naše čitaoce zanima pitanje, kada ste upoznali Anatolija Karpova
Jurij Balašov – Godine 1963. Tada je pod društvom “Trud” organizovana škola šaha, koju je vodio Mihail Mojsejevič Botvinik. Najmlađi među nama, školskom djecom, bio je Tolja Karpov, dvanaestogodišnji majstorski kandidat iz Zlatousta. Od tada je počelo naše prijateljstvo.
– Od tada ste postali jedan od Karpovih trenera?
Jurij Balašov – Ne, tačnije, Anatoliju sam počeo da pomažem 1973. godine, na međuzonskom turniru u Lenjingradu. Za aktuelni meč sa Korčnojem određena je trenerska grupa koju čine Furman, Talj i Balašov. Ali desilo se neočekivano…
U martu je u jugoslovenskom gradu Bugojnu održavao se superturnir koji je bio izuzetan po sastavu. Karpov je u njemu igrao kao šampion, dobro raspoložen. A 16. marta saznajemo: Furman je umro. Kako javiti ovu strašnu vijest Anatoliju? Uostalom, za njega Semjon Abramovič nije bio samo trener, ne samo, kako je moderno reći, mentor. Za njega je postao drugi otac, svi uspjesi Karpova povezani su s imenom Furman. Tolja je plakao kada je saznao…
– I šta se još desilo…
Jurij Balašov – Da, život je išao dalje, a u trenerski savjet je uvršten moskovski velemajstor Igor Zajcev, originalna, poštena, vrlo nježna i druželjubiva osoba.
– Kada se saznalo da će se meč održati u Baguiju, svi su grozničavo počeli listati atlase, pitajući se zašto je ovom malom ljetovalištu pripala tolika čast.
Jurij Balašov – Činjenica je da se sedam gradova takmičilo za pravo da ugosti učesnike finalnog meča. I samo se jedan grad – Baguio – pojavio na listama koje su oba učesnika meča predala FIDE.
– Kakav je bio Korčnoj 1978. godine?
Jurij Balašov – Kao šahista se u poslednje vreme, po mom mišljenju, čak i popravio. O tome svjedoče barem mečevi kandidata, koje je on ubjedljivo dobio protiv Petrosjana, Polugajevskog, Spaskog. Razmotrili smo to i pripremili se u skladu s tim.
– Ko je pomagao Korčnoju u Bagiju?
Jurij Balašov – „Međunarodna brigada“: Englezi R. Keane i M. Steen, J. Murey (Izrael). Tada im se pridružio argentinski velemajstor O. Panno, što se odmah osjetilo.
– Nekoliko reči o radnom danu trenera-sekundanta tokom meča.
– Nije bilo svijetla u bukvalnom smislu. Ubrzo nakon našeg dolaska, počeo je period tropskih kiša. Neprekidni pljusak, 500 mm padavina mjesečno – bez sunca. Kažu da je tih dana u Baguiju bio tajfun, ali mi to nikako nismo primijetili. Morali smo dosta analizirati. Naša kuvar i ja smo se smjestili odvojeno u vikendicu. Možda su se zato češće okupljali kod nas… Karpov je išao u krevet (pokušao da legne!) u 3 sata ujutro, a ustajao u 11. Igor i ja često nismo znali za san. Iako je doktor budno pratio naše poštivanje režima.
– To je taj legendarni doktor-psiholog, koji je, prema riječima nekih, „oslabio“ pretedenta?
Jurij Balašov – Baš on. Profesor Vladimir Petrovič Zuhar. Pomogao nam je da stoički izdržimo kosmičko preopterećenje tokom meča i, naravno, bez ikakvog uplitanja crne magije.
– Da li ste sumnjali u ishod borbe?
Jurij Balašov – Pri rezultatu 5:5, uoči 32. partije, osjetili smo pobedu. Do tog trenutka je konačno pronađen protivotrov protiv glavnog aduta pretendenta, otvorene varijante španske partije, i mogao je odigrati Karpov svoj prepoznatljiv potez: e2-e4. „Naprijed, bez straha i sumnje!“ – Vitalij Ivanovič Sevastjanov, kosmonaut, predsednik Šahovske federacije SSSR-a, blagoslovio je Tolju za kolo svojom omiljenom izrekom. Telegrami, pisma, razglednice… Konstantin Simonov, kosmonauti, učesnici seminara predavača iz Hanti-Mansijska… Kako bismo mogli da izgubimo uz podršku čitave zemlje? Ali cijenili smo puni značaj pobjede u Baguiju kada je Leonid Iljič Brežnjev poslao telegram čestitke Karpovu.
– Šta vam je kao učesniku predstojećeg međuzonskog turnira dao meč u Baguiju?
– Osjetio sam kolosalan intenzitet borbe za šahovsku krunu. To nije malo.
Tajfun iz Baguija stigao je do Kurgana.
Na fotografiji: svjetski prvak u šahu Anatolij Karpov, krajnje lijevo, velemajstor Jurij Balašov, krajnje desno.
Tata Steel turnir počinje u Wijk aan Zee-u 15 januara (slobodni dani su 19, 24 i 27. januar). Partije se igraju u 14.00 po lokalnom vremenu, osim poslednje partije koja se počinje 30.januara u 12.časova.
Danas su izvučeni turnirski brojevi i određeni parovi do kraja turnira (13. kola)
Svako ko je prisustvovao US Openu od 1974. vidio je jedan par – uvijek zajedno – kako hodaju u odgovarajućim majicama koje su često nosile logotipe prošlih Opena. Postepeno, tokom godina, brzi, sigurni koraci između sala postajali su sporiji. Ali ni njihova njihova posvećenost američkom šahu nije nikada izgubila ni jedan korak.
US Open 2016
Rachel i Myron Lieberman na US Openu 2016. u Indianapolisu, Indiana, noseći svoje tradicionalne majice kratkih rukava. S njima su i Michelle Martinez (lijevo) i dr. Martha Underwood. Foto ljubaznošću Fun Fonga.
Myron i Rachel Lieberman
Rachel i Myron Lieberman na US Openu 2009. u Indianapolisu, Indiana, noseći odgovarajuće majice US Chess Trust-a. Fotografija ljubaznošću Davida Grimauda
“Zajedno nas dvoje, dali smo više od 100 godina šahu,” rekao je Myron u intervjuu 2015. Donirali su i naporan rad i sredstva. Muzika im je bila još jedna strast, posebno ‘Kuća slavnih’ u Arizoni, koju su takođe podržavali. Nemoguće je pisati o Myronu, čak ni o njegovoj smrti, a da se ne uključi Rejčel. I Myron bi to tako želio.
Ljubav na prvi ples
Liebermans na Openu 2003
Liebermans na US Openu 2003. Arhivska fotografija američkog šaha
Prvih 20 godina svog života, Myron je živio u Los Angelesu u Kaliforniji. Zatim se preselio u Arizonu. Njih dvoje su se upoznali u jesen 1962. na fudbalskom plesu posle utakmice na Univerzitetu u Arizoni. „Otišla sam da tražim dečka“, priznala je Rejčel jednom uz smeh, prisećajući se svoje 18 godine. Myron je, međutim, svratio na putu kući u Sjeverni Feniks samo da sačeka da prođe gužva u saobraćaju. Bila je to ljubav na prvi ples. Zauvijek su bili zajedno. Zaista zajedno. “Pokušali smo dijeliti naše živote, a ne samo dijeliti sobu,” rekao je Myron.
Budući da je dar života na Zemlji ograničen, postoji neizbježan kraj čak i najvećih partnerstava. Myron je umro na Badnje veče, 2021.
Doživotno pomaganje drugima
„Jedna od najdubljih veza koja je Myrona i Rachel učinila tako legendarnim timom bila je zajednička posvećenost pomaganju ljudima“, rekao je Al Lawrence. Lawrence je radio s Myronom, a zatim Rachel kada su bili članovi Političkog odbora (sada Izvršnog odbora) US Chess-a, a on je bio izvršni direktor. Kasnije, kao generalni direktor US Chess Trust-a, Lawrence je ponovo radio zajedno s Myronom. “Sve do svojih posljednjih dana, fokus mu je bio na pomaganju drugima. Šah je bio jedan od načina na koji je znao da se životi mogu promijeniti. Tako je dao hiljade i hiljade sati šahu na lokalnom, državnom i nacionalnom nivou.”
Lieberman je počeo da organizuje i vodi šahovske turnire kao predsjednik svog srednjoškolskog šahovskog kluba 1957. Igrao je dopisne partije sa premještenim učenikom iz Nemačke nakon što se taj učenik vratio u Evropu. Tokom 1960-ih, Myron je bio aktivan član Organizacije zapadnih šahovskih igrača. Ovo je bio njegov uvod u američki šah i organizovani šah. Organizirao je meč teletekstom između Motorola objekata u Phoenixu i Škotskoj. Myron je vidio šta je šah učinio za mnogu djecu koju su drugi otpisali. To je bio ključni faktor u njegovoj odluci da se dobrovoljno uključi u zagovaranje vrijednosti šaha.
Šest decenija služenja američkom šahu
Liberman, Vinston, Šulc
Myron Lieberman (lijevo) s bivšim američkim šahovskim predsjednicima Haroldom Winstonom (u sredini) i Donom Schultzom na fotografiji bez datuma. Arhivska fotografija američkog šaha
Dugo je bio glavni organizator i direktor turnira (TD) u centralnoj Arizoni, tokom 25 godina, Lieberman je bio predsjednik Arizonske šahovske asocijacije, koja je kasnije postala Arizonska šahovska federacija. U to vrijeme je organizovao ili vodio mnoga državna prvenstva Arizone u šahu. Bio je glavni asistent turnirskog direktora na Statham turnirima u Lone Pineu u Kaliforniji od 1976. do 1981., a Myron je napisao poglavlje o istoriji i statistici u The Best of Lone Pine autora Grefea i Watermana. Organizirao je US Open 1978. u Phoenixu i druge nacionalne turnire u naredne dvije decenije, dok je održavao posebne događaje za šahovski klub Phoenix.
Sadašnji predsjednik američke šahovske federacije šaha, Mike Hoffpauir, prisjeća se: „Prvi put sam upoznao Myrona Liebermana i njegovu voljenu Rachel oko 2008. godine kada sam postao delegat za ogranak države Virginia i prisustvovao svom prvom sastanku delegata. Pažljivo sam ga promatrao dok je govorio (što je bilo često), primjećujući njegovo duboko poznavanje američkih šahovskih propisa, poslovne prakse i „šahovske politike“. Kasnije sam saznao da je bio bivši američki šahovski sekretar i potpredsjednik. Odmah sam razvio duboko poštovanje prema njegovom značajnom znanju i zapravo se oslanjao na njega, s vremena na vrijeme, kada mi je bilo potrebno više razumjevanjeapo pitanju američkog šaha. Čitava američka šahovska zajednica je tužna zbog njegovog odlaska, ali njegovo nasleđe živi u strukturi i aktivnostima naše organizacije. Počivaj u miru, Myron, a i hvala vam za sve što ste učinili.”
Myron je stekao titule direktora američkog šahovskog nacionalnog turnira i FIDE međunarodnog arbitra. Bio je američki državni sekretar za šah (1978-81), blagajnik (1981-84) i potpredsjednik (1984-87). U vrijeme svoje smrti, takođe je bio sekretar američkog šahovskog fonda i kao američki šahovski delegat, i predsjedavajući američkog šahovskog komiteta.
Zaista, Myron Lieberman nikada nije prestao da daje.
IM Sergej Lobanov ima 5 poena iz 6 partija. Iz preostale 3 partije treba da sakupi 1,5 poen (na turniru sa prosječnim rejtingom 2434-2474, potrebno je 6,5 poena za GM normu) Drugi je GM Nikita Petrov sa 4 poena, dok 3 poena imaju IM Makarian Rudik, GM Zurab Sturua, GM Hayrapetyan Hovik i IM Artur Davtyan.
Iz intervjua sa Aleksandrom Aljehinom za časopis ‘Šahmat’ 1928.
„…Mislim da može postojati samo jedno objašnjenje za moju pobjedu, koje svojom jednostavnošću podsjeća na jednu od ‘Istina iz La Palissea’, naime, da sam u Buenos Airesu krajem 1927. jednostavno igrao bolje od Kapablanke …
Može se, naravno, raspravljati o tome da li je moj protivnik bio u najboljoj formi (iako je i sam izjavio ‘urbi et orbi’ prije početka meča da se osjeća odlično i da je sasvim spreman za borbu) i da li će pronaći novu snagu u sebi za revanš meč, kojeg želi da igra 1929. Uprkos vrlo visokom mišljenju o klasi mog protivnika, isto tako visokoj ocjeni njegovog čisto intuitivnog talenta i klasičnog stila njegovog stvaralaštva, vjerujem da će se Kapablanka 1929. vrlo malo razlikovati od Kapablanke 1927., isto tako malo kao i ovaj poslednji što se razlikovao od pobjednika nad Laskerom u Havani 1921.
Mislim da je to zato što dva i po mjeseca kontakta sa kubanskim „latinskim genijem“ mogu samo konačno učvrstiti moje mišljenje o njemu, koje je počelo da se oblikuje još u nezaboravnim danima turnira u Sankt Peterburgu 1914.: Kapablankini šahovski nedostaci, međutim, su beznačajni i teško se mogu koristiti, ali su neiskorijenjivi, jer stoje u tijesnoj organskoj vezi sa njegovim ljudskim, previše ljudskim nedostacima.
Ali ako je Kapablanka igrao jednako dobro kao prije, zašto su moji prethodni rezultati sa njim tako malo ličili na ono što se dogodilo u meču? (u trenutku održavanja meča, skor ličnih susreta šampiona i izazivača bio je +5 −0 =7 u korist Kapablanke).
Da, vjerovatno uglavnom zato što sam prvi put u čitavoj svojoj šahovskoj karijeri stajao u Buenos Airesu pred jedinstvenom šansom za najviše sportsko dostignuće i… igrao kao nikad u životu.
Rezultati meča, pored ličnog zadovoljstva, pružili su mi i dvostruku radost: prvo od spoznaje da sam uspio da oslobodim svet šaha štetnog šarma, od masovne hipnoze (šahovska mašina koja ne griješi, remi dovode do smrti šaha); onda, od uvjerenja da će činjenica moje pobjede, koja se činila tako nevjerovatnom, moći podsjetiti mnoge da se u drugim oblastima života, prije ili kasnije, može dogoditi nepredviđeno i naizgled nemoguće, što vrlo često okreće najsmjelije snove u stvarnost…“.
U članku “Moj poraz”, objavljenom u New York Timesu, José Raul Capablanca je, poput pravog sportiste, napisao: “Bila je to žestoka borba, a Aljehin je iz nje izašao kao pobjednik uglavnom zato što je uspio iskoristiti sve prednosti koje su se ispostavile da su na njegovoj strani… Moram odati počast svom protivniku. Ne želim da omalovažavam njegovo dostignuće. U svakoj partiji pokazao je veliku snagu volje; tvrdoglavo je tražio pobjedu i uporno se branio. Bez sumnje je u ovom meču odigrao bolje od mene, a ono što je pokazao zaslužuje puno divljenje.
Bivši svjetski šampion Emanuel Lasker je nakon meča napisao:
„Pozdravljam briljantnu pobedu Aljehina, koji je ispunio vatreni san Čigorina, čiji je direktni naslednik i po svojoj vatrenoj genijalnosti i po temperamentu svoje igre… Aljehinova pobjeda je pobjeda beskompromisnog borca nad umom, koji izbjegava sve nejasno. Kapablanka je težio preciznosti kroz naučne metode; Aljehin je, s druge strane, više umjetnik, u njemu je više traganja, a u principu je takva kreativnost veća, pogotovo ako se manifestuje u borbi…“
Ove karakteristike Aljehinovog stila je istakao i Ričard Reti: „… Aljehin je nadahnuti umjetnik… iako je više puta stvarao savršena umjetnička djela, nikada sebe nije smatrao savršenim; kad god traži, stalno raste; suptilno zahtjevan prema sebi, on još uvijek vidi mnogo nejasnog i neriješenog pred sobom … Aljehin je pobijedio Kapablanku ne brzim napadima, već strasnom potragom za novim putevima … „
Na fotografiji s lijeva na desno: kandidat za majstora Aivars Laizans, jedan slabi španski velemajstor i kandidat za majstora Albert Tsimins, šef kluba „Na Maskachki“.
Turnir u čast našeg prvog trenera (prije nekoliko dana Viya Yanovna Rozhlapa proslavila je 80. rođendan!) je bio uspješan.
Viya Yanovna je generalno nevjerovatna osoba, dok nas je podučavala, uspjela je da postane šampionka SSSR-a među djevojkama, pobijedila tri od samo šest svjetskih šampionki u istoriji, ali nam to nikada nije rekla. E, ni sada to nikome ne govori (a i dalje radi sa djecom).
Maxime Vachier-Lagrave je objavio na tviteru fotografiju uz natpis: „Svjetski blic šampion s ružičastom kosom.“
Ne možemo garantovati da je ovo prava frizura, a ne perika. Velemajstor je dodao da je stvar odlučena u sporu sa Baadurom Jobavom – još jednim „pinkom“.
Sada imaju ružičastu kosu dvojica šahista sa rejtingom 2700+.
OŠK „Mladost” organizuje međunarodni “Svetosavski turnir” u ubrzanom šahu.
Pokrovitelj: Opština Nikšić i Sekretarijat za kulturu, sport, mlade i socijalno staranje
Sponzor: Elektroprivreda Crne Gore
Turnir će se održati u subotu, 29.januara 2022. godine u restoranu “Knjaz” u Nikšiću.
Turnir se igra u 9 kola po Švajcarskom sistemu. Tempo igre je 10 minuta po igraču za cijelu partiju uz dodatak od 5 sekundi za svaki odigrani potez.
Svečano otvaranje turnira je u subotu, 29. januara 2022. u 11:00 u sali za igru. Nakon otvaranja biće priređen koktel dobrodošlice. Partije 1. kola počinju u 11:30.
Redovne nagrade:
1. 350 € 5. 150 € 9. 70 €
2. 300 € 6. 100 € 10. 60 €
3. 250 € 7. 90 €
4. 200 € 8. 80 €
Nagrade se dijele prema plasmanu na tabeli i ne mogu se kumulirati (svaki igrač može osvojiti najviše jednu nagradu).
Specijalne nagrade:
1. Najbolje plasirana žena 50 €
2. Najbolje plasirani omladinac (rođeni 2002. godine i mlađi) 50 €
3. Najbolje plasirani igrač do rejtinga 2000 50 €
4. Najbolje plasirani igrač sa rejtingom od 2001 do 2200 50 €
5. Najbolje plasirani član OŠK “Mladost” 50 €
Rok za prijavu igrača: 28.januar 2022. na mejl adresu: mladost.miso@gmail.com i tel:068/023-987
Direktor turnira: Miodrag Prijović
Na turniru će se primjenjivati mjere zaštite od koronavirusa propisane od strane nadležnih državnih organa.
Napomena: Organizator zadržava pravo promjene lokacije turnira.
_gegen_Fischer_(USA).jpg)
Blog Šah-mat liste 