Nema kombinacije koja dobija?!


1972. Mark Dvoretsky pokazao je ovu poziciju iz svoje partje Mihailu Talju: „Možete li da zamislite? Tako opasna pozicija, a nema dobitničke kombinacije!“ Talj je odgovorio: „Nema kombinacije ?! Nema šanse. Napustiću sam šah ako je to tako.“

Zatim za nekoliko sekundi Talj je pronašao lijepi dobitak.

Ako Vas zanima koje je rješenje pronašao Talj, pogledajte ispod…

Nastavite sa čitanjem

Lev Khariton: Da li je šahovska istorija na optuženičkoj klupi?


Pise: LEV KHARITON

Da li je sahovska istorija na optuzenickoj klupi?

Niko ne dovodi u pitanje cinjenicu da su Bronstein i Smislov (i Botvinik, najvjerovatnije vise od svih drugih) zivjeli u stezi Staljinove epohe. To vrijeme ih je stavljalo na iskusenja, lomilo i unistavalo njihov duh – isto se desavalo naucnicima, piscima, slikarima i glumcima. Ali sah je u rukama velikih majstora izgledao otporan na tiraniju i nasilje. Ljudi su cesto ruseni ali su se sahovske figure, pomocu neke nevidljive carolije ostale otporne na ljudske zakone.

Bronsteinov zivot nije bio lak. Ponekad je izgledalo da je velemajstor cak bezbrizan, ali sta je bilo sakriveno iz te bezbriznosti? Do nedavno nismo znali da je njegov otac bio zatvoren i proveo nekoliko godina u Staljinovom Gulagu. Godine 1951. kada je njegov sin igrao match sa Botvinikom, on je tajno posjetio taj match bez dozvole zatvorske zone koja je bila 101 kilometar daleko od Moskve! Samo zamislite situaciju: igrati match za titulu prvaka svijeta i znati da otac, bjegunac, osudjenik, posmatra vas i vasu partiju u sali za igru!  

Iskreno, match je bio tesko iskusenje i za Botvinika i Bronsteina. Vrijeme je bilo neobicno surovo i oni se nisu podnosili. Nedavno sam kupio knjigu o njihovom matchu koju je napisao Igor Botvinik, necak velikog sampiona. Razumljivo da je on pokusao da idealizuje svog slavnog ujaka. Jasno je da Botvinik nije nikada namjeravao da objavi ovu knjigu! Prije vise godina on je objavio clanak – Da li je sah umjetnost? – u kojem je pokusao da dokaze da je sah umjetnost. Ali ustvari za Botvinika sah je bila u prvom redu nauka u kojoj je on studiozno kao ljekar prilazio svojim protivnicima.   

Listajuci podatke o matchu Botvinnik-Bronstein, bio sam zapanjen: tu nije prikazan talentovan i originalan Bronsteina! Botvinik ga je opisao kao plasljivog igraca koji nije u stanju da racuna vise od dva ili tri poteza unapred. Sa crnim figurama on je uvijek bio spreman na remi, a njegovi napadi su obicno izazvani njegovim strahom da ne izgubi partiju. Da osvoji pola poena, – zabiljezio je Botvinik- Bronstein je spreman na sve. Ne znam da li je Bronstein procitao ove rijeci o sebi ranije, ali je bez sumnje osjecao sta Botvinik misli o njemu. Zasto je dakle Botvinik, osnivac sovjetskog saha, bio toliko iznenadjen sto ga je Bronstein mrzio cijeli zivot?  

Prije nekoliko godina napisao sam clanak „Sa ljubavlju i gorcinom“ o matchu izmedju Botvinika i Bronsteina. Zao mi je zbog nekih izjava koje su iznesena u Bronsteinovom intervju kojima je optuzio Botvinika za sve moguce grehove, nazivajuci ga netalentovanim sahistom cija je jedina zivotna zelja da osvoji titulu prvaka svijeta. Takodje sam kritikovao Bronsteinove uspomene u knjizi „Carobnjakov ucenik“ koju je napisao sa belgijskim novinarom T. Furstenbergom. Na primjer, dok se prisjecao sovjetskog sahovskog majstora Grigorija Goldberga, Bronstein pise da je 1933 Goldberg, Botvinikov dugogodisnji prijatelj i sahovski sekundant poveo Salo Flohra u prodavnicu gdje je taj velemajstor kupio krzneni kaput. Poslije toga, Flohr je, da tako kazem, u znak zahvalnosti izgubio dvije partije od Botvinika i njihov match je zavrsen nerjeseno. Da li je zaista lijepo da se tako pominjemo ljude koji su umrli prije mnogo godina, ljude koji su svoj zivot posvetili sahu? Ne trebam da pominjem da za takve tvrdnje treba imati sigurne dokaze. Iako, ponavljam, ako citate sta je Botvinik napisao o Bronsteinu, razumjecete ovu gorcinu.   U svakom slucaju, u svom sam clanku kritikovao Bronsteina. Ova kritika je bila jasno usmjerena, iako sam u ljutnji vjerovatno otisao predaleko, pa sam neko vrijeme poslije objavljivanja clanka, dobio pismo od prijatelja iz Moskve koji dobro poznaje Bronsteina. Iz pisma sam saznao da je velemajstor u teskoj depresiji i da zali sto je zivot posvetio sahu. Sto je jos gore on smatra sah beskorisnim zanimanjem!


Mnogo prije primjetio sam Bronsteinove ekscentricnosti. Bilo sta da diskutujete sa njim, na kraju razgovor ce doci do tragicne 23. partije njegovog matcha sa Botvinikom. Izgleda da proslost drzi Bronsteina vjecitim zarobljenikom stetno djelujuci na njegovu podsvijest. Ne mislim da su moji prijatelji i ja jedini koji znamo Bronsteinove ekscentricnosti. Bez sumnje, takvi ljudi kao Aleksandar Roshal, vrlo blisko povezani sa sahom i sahistima znaju Botvinika veoma dobro. Roshal je mogao razgovarati sa Bronsteinom „u cetiri oka“; mogao mu je pokazati svoju naklonost za njegove ideje. Ali, zasto je pozurio da objavi Bronsteinova sjecanja na Zurich? Da je odbio da to objavi, to ne bi bila cenzura. Nije neophodno da se objavi takav materijal koji nije dovoljno dokumentovan.


Cijelo vrijeme slusam isto pitanje: gdje je Roshal pogrijesio? Sjecanja su Bronsteinova. Da, to je istina. Ali Roshal, koji je vrlo inteligentan covjek, rekao bih prodoran covjek, shvaca da ce iznosenjem ovih sjecanja pruziti kod citalaca koji to zele da dobiju, da tako kazem „vruc materijal“.   Roshal je previdio da ce biti ocjenjen kao tragac za istinom od povrsnih i nekompetentnih citalaca. Sjecam se da sam negdje sredinom 1991 citao u Roshalevom casopis „64-sahovska revija“ clanak o Aljehinu. Ruski sampion je velican kao uzviseni plemic, koji je bio tako ponosan da se odbio da rukuje sa bilo kim ko je pogresno izgovarao njegovo ime! Iskreno, takvo ponasanje je cast za svakog covjeka! Ubrzo poslije toga, u septembru 1991. godine, sreo sam Roshala na Immopar Cup Tournament u Parizu. Njegovo lice je zracilo od srece. Prva stvar koju me pitao je da li sam citao u „64“ Aljehinove antisemitske clanke. “Ja sam prvi objavio taj materijal!”- Roshal je ponosno rekao. Samo nekoliko nedjelja prije toga, Sovjetski Savez je dozivio avgustovski puc, struja se okrenula, i Roshal, cisti oportunista, je otplivao sa novom strujom. Hvaljenje Aljehina bi bio povod da ga napadaju! Nazalost, takvi ljudi kao Roshal su zaista brojni. Oni su nepotopivi usprkos svim socijalnim metezima i politickim promjenama!  

Bronsteinova sjecanja, Smyslovljev odgovor (i njegov odgovor je bio kao forsiran potez – ko moze cutati poslije Bronsteinovih optuzbi?) dovode mi u sjecanje slavne rijeci Borisa Pasternaka: “Istorija ne pokazuje kakvu smo odjecu nosili; istorija pokazuje kakvi smo bili bez odjece”.

Da, urednik „64“ pokazuje brilijantnog velemajstora bez odjece pred brojnim citaocima. Skoro odmah, kao da je postojao dogovor izmedju Roshala i drugih citalaca, na internet sajtu www.chesscafe.com objavljen je veliki clanak Andy Soltysa: „Izdaja u Zurichu“ u kojoj autor, bez imalo dubljih saznanja o sovjetskoj istoriji i sovjetskom sahu donosi svoju sopstvenu osudu trazeci Smislovljevo priznanje da je kriv. Iskreno, prema Soltysu, Smislov bi trebao da pravda svoju krivicu ovako: Dakle, igrao sam u Zurichu, i sve je bilo namjesteno da ja postanem pobjednik turnira.

Iskreno, moji dragi prijatelji, niko do sada nije ponistio pretpostavke o nevinosti. Molim vas dokazite da su Smislovljeve pobjede namjestene, da je ta partija – dragulj na kraju turnira sa Keresom lazna. A ko ostaje od svjedoka danas? Averbah, Tajmanov? Ali, od njih necete cuti nista drugo osim nekih dvosmislenih fraza.

Zasto je Bronstein tek sada, kada je vecina velemajstora koji su ucestvovali na turniru u Zurichu umrla, poceo da postavlja pitanje vrednosti turnira kandidata 1953. godine? Sta bi mi trebali misliti o Bronsteinovom remek djelu, njegovoj knjizi o Zurichu, ako je vecina kljucnih partija, kao sto on smatra danas, namjestena, a Smislov pobjednik kojeg je odredila sovjetska vlada?

Uzmimo Bronsteinovu i Furstenbergovu knjigu „Carobnjakov ucenik“. U ovoj knjizi mogao sam prvi put procitati tvrdnju da je Smislov bio proteziran od sovjetske vlade. Prilicno je neobicno da se moze u ovoj knjizi procitati i poglavlje koje je napisao Smislov, a u kojem velica Bronsteinov talenat i dostignuca. Mozda Smislov nije vidio sto je njeov prijatelj napisao o njemu u toj knjizi. Ili sto je vise vjerovatno, autori te knjige su bez znanja Smislova, ukljucili njegove uspomene na Bronsteina u njihovu knjigu.  

Ili jedna druga nelogicnost u toj knjizi. Bronstein prica kako je na turniru u Budimpesti 1950 njegov trener  Boris Weinstein odlucio da Boleslavski koji je vodio na turniru ne treba da pobjedi na na njemu. U proslosti on je uvijek gubio od Botvinika i zato je Weinstein vjerovao da on nema sanse da osvoji titulu prvaka svijeta. Odluceno je da Bronstein dostigne Boleslavskog a da kasnije sovjetski zvanicnici organizuju match turnir uz ucesce Botvinika, Bronsteina i Boleslavskog da bi njih dvojica srusili Botvinika. Cijela prica koju su ispricali Bronstein i Furstenberg imala je za cilj da dokaze da je partija- dragulj iz zadnjeg kola izmedju Bronsteina i Keresa bila namjestena partija. Smislov je takodje nagovjestio ovu implikaciju u svom odgovoru  Bronsteinu u „64“. Ali, kako da shvatimo to sto je ova partija objavljena kao jedna od najljepsih partija u Bronsteinovoj karijeri u knjizi „Carobnjakov ucenik“?

Treba naglasiti da Bronsteinova knjiga o turniru u Zurichu je s pravom smatrana kao jedno od najvecih remek dijela sahovske literature. Generacije sahista su nastale na toj knjizi, Bonsteinovim brilijantnim komentarima i, jos preciznije, na komentarima partije Keres-Smislov u kojoj je Bronstein ispjevao pohvale Smislovljevoj neuporedivoj intuiciji. Sta trebaju ljubitelji saha da ocekuju od sahovske istorije? Da li bi trebali da se zadovolje ako je iznesena gomila lazi?

Ispod su partije koje je velemajstor David Bronstein oznacio kao sumnjive. Moje pitanje citaocima je: da li ovakva remek-djela mogu biti namjestene partije?

D.Bronstein – P.Keres
Candidates’ Tournament, Budapest , 1950

1.e4 e5 2.Nf3 Nc6 3.Bb5 a6 4.Ba4 Nf6 5.0-0 Be7 6.Re1 b5 7.Bb3 0-0 8.d4 d6 9.c3 Bg4 10.h3 Bxf3 11.Qxf3 exd4 12.Qd1 dxc3 13.Nxc3 Na5 14.Bc2 Re8 15.f4 b4 16.Nd5 Nxd5 17.Qxd5 c6 18.Qd3 g6 19.Kh1 Bf8 20.Rf1 Bg7 21.Bd2 c5 22.Ba4 Rf8 23.Rab1 Qb6 24.f5 Bd4 25.Qg3 Nc4 26.Bh6 Bg7 27.Bxg7 Kxg7 28.f6+ Kh8 29.Qg5 b3 30.axb3 Qb4 31.bxc4 Qxa4 32.Rf4 Qc2

33.Qh6! 1-0

P.Keres – V.Smyslov
Candidates’ Tournament Zurich ,1953

 1.c4 Nf6 2.Nc3 e6 3.Nf3 c5 4.e3 Be7 5.b3 0-0 6.Bb2 b6 7.d4 cxd4 8.exd4 d5 9.Bd3 Nc6 10.0-0 Bb7 11.Rc1 Rc8 12.Re1 Nb4 13.Bf1 Ne4 14.a3 Nxc3 15.Rxc3 Nc6 16.Ne5 Nxe5 17.Rxe5 Bf6 18.Rh5 g6

19.Rch3!? dxc4 20.Rxh7 c3 21.Qc1 Qxd4 22.Qh6 Rfd8 23.Bc1 Bg7 24.Qg5 Qf6 25.Qg4 c2 26.Be2 Rd4 27.f4 Rd1+ 28.Bxd1 Qd4+ 0-1

Y. Geller – D.Bronstein
Candidates’ Tournament Zurich,1953

 1.d4 e6 2.Nf3 Nf6 3.c4 d5 4.cxd5 exd5 5.Nc3 c6 6.Qc2 Bg4 7.Bg5 Nbd7 8.e3 Bd6 9.Bd3 Qc7 10.0-0-0 h6 11.Bh4 Bb4 12.Kb1 Bxc3 13.Qxc3 0-0 14.h3 Bh5 15.Qc2 Ne4 16.Bxe4 dxe4 17.g4 Bg6 18.Nd2 Nb6 19.Nc4 Nd5 20.Bg3 Qd7 21.Ne5 Qe6 22.Qb3 Bh7 23.Rc1 a5 24.Qxb7 Nb4 25.Nc4 c5 26.dxc5 Nd3 27.c6 f5 28.gxf5 Bxf5 29.Rhg1 Bg6 30.Rc2 Rac8 31.Bd6 Rfe8

 32.Qd7 Qf6 33.c7 Bf5 34.Qb5 Bxh3 35.Bg3 Be6 36.Nd6 Nb4 37.Nxe8 Bxa2+ 38.Kc1 Qe7 39.Nd6 Nd3+ 40.Kd2 Rxc7 41.Qe8+ Qxe8 42.Nxe8 Rd7 43.Rc7 1-0

LEV KHARITON

(CHESSPRESS (April, 2004) www.pakchess.com )

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Na današnji dan je rođen Edgar Colle


See the source image

EDGAR COLLE

O djetinjstvu i mladosti Edgara Collea sačuvano je malo podataka. Poznato je da je rođen 18. maja 1897. godine, a šahovsku karijeru započeo je 1917. godine, osvojivši prvenstvo u belgijskom gradu Gentu, u kojem je tada živio. Četiri godine kasnije, Colle je bio drugi na belgijskom prvenstvu, a godinu dana kasnije osvojio je prvu nagradu.

1923. godine u Scheveningenu se održalo zanimljivo takmičenje na kojem su učestvovali strani i holandski majstori. Pored toga, stranci i Holanđani igrali su samo jedni protiv drugih (ovaj oblik takmičenja kasnije je nazvan „Scheveningen“). Colle je imao odličan međunarodni debi: 8 poena od 10, dijeleći treće mjesto s poznatim Retijem i Maroczyjem.

Na svom prvom Hasting super turniru (1923-1924), Belgijanac je uspješno nastupio, osvojivši 6 poena od 9, – treće mjesto iza Euwea i Maroczyja. Inače, Edgar je u neizvjesnoj borbi rezultatom 3: 5 izgubio trening meč sa budućim svjetskim prvakom iz Holandije.

„Colle je bio jedan od onih majstora čija je šahovska snaga ostavljala male šanse za veliki uspjeh na prvoklasnim turnirima. Ali njegov agresivan stil omogućio je pobjedu u pojedinačnim partijama protiv vrhunskih velemajstora, pa čak i niz spektakularnih pobjeda na jednom turniru.

U gotovo svakoj partiji belgijski je majstor tražio način da zaoštri igru, izvuče je iz mirnog kanala na put komplikacija. Njega su najmanje zanimali sportski rezultati, glavna stvar bio je proces borbe, gdje je kreativnost bila u prvom planu “, napisao je o belgijskom majstoru novinar Leonid Verkhovsky, istraživač njegovog kreativnog puta.

Nažalost, od malih nogu najjačeg šahistu Belgije svog vremena mučila je teška bolest – čir na želucu, koja ga je spriječila da u potpunosti iskoristi svoj potencijal.

Hans Kmoch prisjetio se svog prijatelja: „Jadni Colle je uvijek bio bolestan, u svakom slučaju, nikad ga nisam vidio zdravog. Njegov borbeni duh, njegova blistava duša činilo se da je upijeno u malo, beskrvno, slabo tijelo, gotovo uvijek drhtalo od jeze.

Zbog bolesti nikada nije normalno jeo. Kako igrati takvom stanju? Ali Colle je igrao! Nikad ga nisam čuo da se žali ili se opravdava na loše zdravstveno stanje. Uvijek nas je uvjeravao da se osjeća dobro, a kad je gubio, optuživao je sebe za lošu igru, i to uprkos činjenici da je gotovo neprestano bio pod nadzorom ljekara.

Znao sam ga sedam godina. Upoznali smo se u Baden-Badenu 1925. godine i od tada smo se sastali na bezbroj turnira; moje divljenje prema njemu je raslo i raslo. U to vrijeme sam puno toga razumio, naučio i osjetio. Što se tiče borbe za novac, slavu i prestiž, čak i najbolji od najboljih često popuštaju i razmišljaju samo o vlastitom preživljavanju. To je prirodno i možda nije tako loše.

Ali Colle nije bio takav. Njegova dobrota, nezainteresovanost, ljubaznost nisu stečeni, on se s njima rodio, bili su njegov unutrašnji sadržaj. I pobjeđujući i gubeći, uvijek je ostao plemenit … Colle nije bio sentimentalan, nosio je sve svoje patnje u sebi, ne pridajući im nikakvu važnost. Nije zahtijevao posebnu pažnju prema sebi, uvijek je bio društven i dobro raspoložen … Mnogo je originalnih šahista, mnogo dobrih novinara, mnogo dragih ljudi, ali osobu, kolegu i prijatelja, poput Collea, nije moguće pronaći među hiljadama! „

Već ozbiljno bolestan, Edgar Colle je 1926. osvojio jake turnire u Meranu i Amsterdamu, a nekoliko godina kasnije prvo mjesto u  Hastingsu podijelio s Marshalllom.

Engleski majstor Harry Golombek primijetio je: „Colle je imao kombinatorni talent, ali pozicione metode borbe također se često nalaze u njegovim partijama. Prema sjećanjima njegovih ssvremenika, Colle je bio žestok  borac za tablom. Njegov stil karakterišu duge partije, a ponekad mu je samo ogromna snaga volje omogućavala postizanje uspjeha. Njegov duh je vladao tijelom. Ipak, Colle je u šahovskom svijetu poznatiji po svom agresivnom, energičnom  stilu. S pravom je zauzeo počasno mjesto među plejadom izvanrednih taktičara, kao što su Andersen, Chigorin, Aljehin, Spilman, Bogoljubov. „

„Colle nikada nije bio uključen u književne ili društvene aktivnosti. Bio je jedan od onih profesionalnih umjetnika za koje je većina njihovih interesa bila ograničena na šahovsku tablu – upravo mu je ona bila izvor života “(L. Verkhovsky).

U svom životu Edgar Colle je osvojio brojne turnire, za tablom  se sastao sa svjetskim šampionima Jose-Raulom Capablancom, Aleksandrom Ajlehinom i Maxom Euwe-om, pobijedio najjače majstore među svojim savremenicima, izumio sistem 1.d4, 2.Kf3, 3.e3 , nazvan po njemu … Colle je bio jedan od prvih koji je izveo poznatu kombinaciju sa žrtvovanjem figura, koja je nazvana „Grčki dar“ (najpoznatiju kombinaciju na ovu temu izveo je Lasker u poznatoj partiji sa Bauerom).

Belgijski majstor podvrgnut je dva puta operaciji želuca i umro je na operacionom stolu tokom treće 19. septembra 1932. u dobi od samo 35 godina …

ЭДГАР КОЛЛЕ (ruchess.ru)

Edgar Colle – John James O’Hanlon [D05]
Nice Nice FRA (9), 02.1930

 1.d4 d5 2.Nf3 Nf6 3.e3 c5 4.c3 e6 5.Bd3 Bd6 6.Nbd2 Nbd7 7.0–0 0–0 8.Re1 Re8 9.e4 dxe4 10.Nxe4 Nxe4 11.Bxe4 cxd4 12.Bxh7+!

12… Kxh7 13.Ng5+ Kg6 14.h4 Rh8 15.Rxe6+!

15… Nf6 16.h5+ Kh6

17.Rxd6! Qa5 18.Nxf7+ Kh7 19.Ng5+ Kg8 20.Qb3+

1–0

Bora Tot: Naši majstori-Dr. Ljudevit Astaloš


Dr. LJUDEVIT ASTALOŠ

Curricullum Vitae: Rodio se u Pečuju (Madjarska) 29 jula 1889 g. Studirao lingvistiku u Pešti i Beču. Službovao kao profesor u Pešti, Mostaru i Sarajevu. Sada je profesor gimnazije u Zagrebu. Oženjen je Srpkinjom g-djom Natalijom, u kojoj ima svestranog životnog pomagača. Ona, za razliku od ostalih žena, nije protivnica šaha. Njenoj moralnoj pomoći zahvaljuje mnogi lepi šahovski uspeh.

          Na klupskom turniru u Budimpešti 1909 g. prvi je, u društvu sa Balom. Njega sledeće godine pobedjuje u trening-meču sa +5, -2, =3. Te godine igra tamo na majstorskom turniru i zauzima šesto mesto.

          Sudeluje na glavnom amaterskom turniru u Breslavi 1912 g., i deli sedmu nagradu. Posle toga na mešovitom majstorskom turniru u Temišvaru biva drugi, iza Brajera i dobija majstorsku diplomu.

          U Debrecinu 1913 g., u borbi šestorice majstora pobedjuje pred Retijem i Brajerom, što pretstavlja vrlo lep uspeh.

          U Beču 1917 g. učestvuje na Trebiš-turniru, a u Pešti 1918 g. na turniru šestorice dobija treću nagradu. Iste godine na internacionalnom majstorskom turniru u Košicama, osvaja petu nagradu.

          Posle rata prviput igra u Trstu, 1923 g. i deli šestu nagradu. Otada igra redovno svake godine jedan turnir. Tako je u Djeru 1924 g. visoko treći, a u Debrecinu 1925 g. prolazi slabije.

          Slede njegovi najbolji turnirski rezultati. U Bardiovu 1926 g. osvaja treću nagradu, iza Matisona i Tartakovera. Medjutim, trebalo je da bude prvi, jer je protiv Tartakovera propustio dobitak i tako poklonio važnih pola boda. Na velikom medjunarodnom turniru u Kečkemetu, 1927 g. od 20 igrača zauzima četvrto mesto. Pred njim su Aljehin, Nimcović i Štajner, a iza njega mnoge poznate veličine kao Tartakover, Grinfeld i drugi. Ovaj odličan uspeh izazvao je, svojevremeno, veliko oduševljenje kod njegovih mnogobrojnih simpatizera.

          Te godine još je igrao u našem timu u Londonu, a posle ga tri godine nema u turnirskoj areni.

          Tek 1931 g. igra opet na olimpijadi u Pragu i na Bledskom turniru. U slaboj formi je na malom turniru u Mariboru 1934 g. i na prošlogodišnjem nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu. Na poslednjem je nastupio bolestan i zbog toga dobio tek osmu nagradu.

*

          Šahovska snaga profesora dr. Astaloša nikada nije došla do punog izražaja. Bez dovoljne pripreme i treninga ne mogu se osvajati prve nagrade, a njega su privatni poslovi uvek mnogo ometali. Ipak, postigao je rang dobrog internacionalnog majstora, a rezultati u Bardiovu i Kečkemetu govore o njegovoj jačini.

          Igra mirno i staloženo, sa tananim razumevanjem pozicije. To mu se za vreme igre ogleda na licu. Ko ga je video u turnirskoj borbi taj je osetio da je igranje šaha zaista veliko zadovoljstvo!

*

          Sledeća partija ima tu draž što je pitomi dr. Astaloš, verovatno izazvan ambicioznim početkom svoga protivnika, satro poznatog napadača, nemačkog majstora, Mizesa.

Igrano na medjunarodnom turniru u Košicama 1918 g.

BEČKA PARTIJA

Beli:   Mizes          –        Crni: dr. Astaloš

1. e2-e4               e7-e5

2. Sb1-c3            Sg8-f6

3. g2-g3

Sa ovim fianketiranjem u bečkoj partiji Mizes je imao u ono vreme lepe uspehe, ali su protivnici propustili najbolji nastavak (d5).

3. …                    d7-d5

4. e4 : d5             Sf6 : d5

5. Lf1-g2            Lc8-e6

6. Sg1-e2            Sb8-c6

7. d2-d3

Možda je bolje odmah d4.

7. …                    Lf8-e7

8. O-O

Kako se iz partije vidi, rohada je preuranjena. Mizes je na istom turniru igrao u drugoj jednoj partiji 8. f4, što je svakako bolje, ali varijantu ne rehabilitira.

Nema smisla igrati varijantu u kojoj posle nekoliko poteza beli mora da traži izjednačenje.

8. …                    h7-h5

Solidnije Dd7. Crni je ostavio damu na d8, jer je očekivao 9. h4, na što bi odmah sledilo g5.

9. h2-h3              Dd8-d7

10. Kg1-h2                  f7-f5

Da spreči (posle h5-h4) g4 i da omogući (na d4) e4.

11. d3-d4

Po načelu: na napadaj na krilima protunavala u sredini. Na 11. f4 bi crni nastavio sa h4.

11. …                  e5-e4

12. Se2-f4           Sd5 : f4

13. Lc1 : f4        O-O-O

Crni je sada veoma jak na kraljevom krilu i na d-liniji. Beli je prisiljen da igra na varke. Mnogo je slabije bilo S : d4 ili D : d4, jer bi beli dobio natrag pešaka i zaustavio bi protivničku navalu.

14. f2-f3              h5-h4!

Pozicija je veoma oštra. Ako crni hoće da zadrži inicijativu, onda mora da igra energično. Njegova navala je uperena protiv tačke h3, jer bez toga pešaka beli kralj ne može da se brani. Posle e : f3 15. D : f3 beli već preti d5, Sb5 itd.

15. d4-d5            h4 : g3+

16. Kh2-h1

 Na 16. L : g3 sledilo bi, naravno, f4 i otvoren je put do tačke h3.

16. …                  g7-g5! 

 Tako se goni najenergičnije neprijatelj koji se povlači. Ako sada, napr.,

17. d : e6, onda D : e6 18. Dc1, g : f4 19. D : f4, Ld6 i zatim f4.

17. Lf4 : g3        f5-f4

 Cilj je postignut.

18. d5 : c6

Ne pomaže ni d : e6. Bela pozicija već je oborena.

18. …                   Dd7 : c6

19. Dd1-e1                f4 : g3

20. De1 : g3        Le7-d6

21. Dg3-e1              Le6 : h3

22. Sc3 : e4         Lh3-f5+

23. Kh1-g1              Ld6-h2+

24. Kg1-f2              Dc6 : c2+

Beli predaje.

Na 25. De2 sledi L : e4 i Td2.

                                      (Primedbe dr. Astaloša).

Komentar Vojina Vujoševića:

Profesor Lajos Asztalos, ili kako smo ga mi zvali, dr. Ljudevit Astaloš, je prilično krupna šahovska ličnost iz naše prošlosti. Ostao je da živi u Jugoslaviji poslije drugog svjetskog rata a ispostavlja se bio je i srpski zet. Poslije drugog svjetskog rata se obreo u rodnoj mu Madjarskoj. Očigledno su ga naši komšije na sjeveru prilično cijenili jer je njegov memorijal igran mnogo puta.

Kada sam saznao da je profesor Astaloš predavao francuski jezik u sarajevskoj ženskoj gimnaziji koju je pohadjala moja majka pitao sam je da li je on bio njen profesor. Medjutim ispostavilo se da iako je on tamo predavao, a ona učila francuski i njemački jezik, Astaloš njen profesor ipak nije bio.

Interesantno je da je Bora Tot, autor knjige “Naši Majstori”, stavio profesora Astaloša na treće mjesto, odmah iza Milana Vidmara starijeg i Borisa Kostića, a ispred Vladimira Vukovića i drugih.

Lajos Asztalos je rodjen u gradu Pecs 29 jula 1889 a umro je u Budimpešti 1 novembra 1956. FIDE mu je službeno priznala titulu internacionalnog majstora 1950. Nema mnogo prave informacije o Lajošu Astalošu na internetu ali na sajtu www.chessgames.com ima mala baza sa 81 partijom.

Ovo možda nije najbolja ili najvažnija partija koju je profesor Astaloš odigrao ali je to sasvim solidan borbeni remi sa genijem šahovske igre svjetskim šampionom Aleksandrom Aljehinom. Partija je igrana na velikom medjunarodnom turniru Bled 1931 kada je Aljehin bio na svom vrhuncu.

Bijeli: Asztalos           Crni: Alekhine Bled 1931

1. e4 e6 2. d4 d5 3. Nc3 Nf6 4. Bg5 dxe4 5. Nxe4 Be7 6. Bxf6 gxf6 7. Nf3 b6 8. Bb5+ c6 9. Bd3 Bb7 10. Qe2 Qc7 11. O-O-O a6 12. Rhe1 Nd7 13. Kb1 c5 14. dxc5 bxc5 15. Ng3 Nb6 16. Nh5 c4 17. Be4 Na4 18. Qe3 h6 19. Bxb7 Qxb7 20. Qd4 Rb8 21. b3 Qc6 22. Nxf6+ Bxf6 23. Qxf6 cxb3 24. axb3 Nc3+ 25. Kc1 Rf8 26. Rd3 Nd5 27. Qe5 Rc8 28. Re2 Nb4 29. Rd6 Qc5 30. Qxc5 Rxc5 31. Kb2 Ke7 32. Rb6 a5 33. Ne5 Rfc8 34. Rb7+ R8c7 35. Rxc7+ Rxc7 36. g3 f6 37. Nf3 e5 38. Rd2 Ke6 39. Ne1 Nd5 40. c4 Ne7 41. Ka3 Kf5 42. Rd6 Nc6 43. Nc2 Ke4 44. Rxf6 Nd4 45. Kb2 a4 46. Kc3 axb3 47. Nxd4 exd4+ 48. Kxb3 Kd3 49. Rf3+ Ke2 50. Rf4 Kd3 51. Rf3+ Ke2 52. Rf4 1/2-1/2

Vojin Vujošević

(Nastaviće se)

(Tekst iz stare Šah-mat liste)

Šahisti rođeni 18. maja…



VM Safarli, Eltaj (2598){18.05.1992}
IM Šifrer, Darko (2359){18.05.1956}
FM Marković, Milan D (2281){18.05.1965}
  Bjelopoljak, Salko (2044){18.05.1957}
  Rakić, Teodora (1982){18.05.1998}
  Plivčević, Ivana (1853){18.05.1987}
  Filipović, Dragan V (1773){18.05.1999}
  Mrzić, Branko (1766){18.05.1951}
  Tomović, Zora (1731){18.05.1990}
  Đurić, Miroslav (1601){18.05.1945}
  Rudović, Anja (1593){18.05.1999}
  Dimitrijević, Bojana (1179){18.05.1997}
  Jović, Mićo{18.05.1941}
  Stefanović, Nemanja S{18.05.1992}
  Ubiparipović, Đorđe{18.05.1958}
  Jović, Dušan B{18.05.2002}
  Mitrović, Dragan 2{18.05.1953}
  Milojković, Saša{18.05.1964}
  

Šahovski tim Rusije dobio nagradu Silver Doe


17. MAJ 2021

Ceremonija se održala u Olimpijskom komitetu Rusije

Ceremonija dodjele “Srebrne srne” održana je u Velikoj sali Ruskog olimpijskog komiteta 17. maja. Pobjednike je odredila Federacija sportskih novinara Rusije (FSJR), na čelu sa svojim predsjednikom i predsjednikom ruskog odbora za fer plej Nikolajem Dolgopolovom. Pobjedivši na prvoj FIDE onlajn olimpijadi, ruska šahovska reprezentacija postala je najbolji tim.

Predsjednik Šahovske federacije Rusije, glavni trener ruske državne šahovske reprezentacije Andrei Filatov, reprezentativci Ian Nepomniachtchi, Andrei Esipenko, Alekei Sarana, Katerina Lagno, Valentina Gunina i Polina Shuvalova, kapiten ekipe, trener ekipe na muški tim Aleksandar Motilev i trener ženskog tima Vladimir Potkin su se popeli na scenu.

Pored toga, ruski šahisti su dobili diplome i počasni Fair Play kup za organizaciju i sprovođenje dobrotvornog turnira Play For Russia, od kojih su sredstva otišla u regionalne bolnice.

Katerina Lagno i Alekander Grischuk takođe su dobili specijalnu nagradu pod nazivom „Porodici šampiona“, koju je uveo višestruki svetski šampion Anatolij Karpov.

Ruski šahisti dobili su nagrade od predsednika ROC Stanislava Pozdnjakova. Domaćin ceremonije bio je poznati komentator Viktor Gusev.

Predsednik CFR Andrei Filatov zahvalio se organizatorima dodele nagrada i novinarima na tako visokoj nagradi.

Bora Tot: Naši majstori -Bora Kostić


BORA KOSTIĆ

Naš drugi veliki majstor rodom je iz Vršca, gde je 24 februara 1887 g. ugledao svet. Titulu šahovskog veštaka nosi već 27 godina, još otkako je na amaterskom turniru u Budimpešti 1909 g. pretekao sve najbolje madjarske igrače.

          U San Remu 1911 g. igra prviput na internacionalnom turniru i deli četvrtu nagradu.

          U ono vreme živi dve i po godine u Nemačkoj, sa stalnim boravkom u Kelnu. Tu prvo lako tuče prvaka Rajnske oblasti Viardu sa 5:0 i 3 remi, a zatim šampiona Sjedinjenih Američkih Država Franka Maršala, koji je tamo gostovao, sa 2:0 i 2 remi. Ovaj lep uspeh uzdiže ga u red najjačih mladih majstora onog vremena i on dobija poziv na veliki medjunarodni turnir u Karlsbadu iste godine. Tamo se Kostić drži časno, ali u tako jakom društvu ostaje u donjoj polovini.

          Iduće godine je opet u Kelnu, gde se takmiči sa poznatim nemačkim majstorom Leonhardom, koga pobedjuje sa 3:1.

Početkom 1913 g. igra na jednom turniru u Stokholmu, gde odnosi nadmoćnu pobedu pred nordiskim majstorima. U meču tuče švedskog majstora Niholma, sa 3:1 i 1 remi.

          U aprilu putuje za Južnu Ameriku, gde je angažovan kao nastavnik i trener u klubovima Buenos Ajresa. Tamo se susreće sa sa svim vodećim igračima Južne Amerike i pokazuje se svima nadmoćan (Tom prilikom je odigrao jednu od najzanimljivijih partija svoje karijere, u meču protiv tadašnjeg prvaka Argentine Rolanda Ilje, koju mi donosimo. Kostić je pobedio Ilju sa 2:0 i 1 remi).

          Početak svetskog rata ga je zatekao u Buenos Ajresu, gde je proveo dve i po godine. Marta 1915 g. polazi za Sjedinjene Države, gde ostaje pet godina. Za vreme rata tamo se nalaze mnogi strani majstori, kao Kapablanka sa Kube, kasnije prvak sveta, veliki majstor Janovski iz Pariza, nemački šahista Edvard Lasker i drugi. Kostić sudeluje na spomen turniru milionara Rajsa, 1916 g. i deli četvrtu nagradu. Onda osvaja prvenstvo Progresiv Čes Kluba, jednog od najjačih u Njujorku. U pojedinačnim susretima tuče američke majstore Kupčika 2:0 i 2 remi i Šovaltera 7:0 i 3 remi. Na turniru u Čikagu, 1918 g. zauzima prvo mesto.

          Krajem te godine priredjen je u Njujorku dvokružni turnir sedmorice najboljih majstora, koji tada žive u Americi. Kapablanka postaje prvi, Kostić drugi, obojica bez izgubljene partije. Treći je Maršal dva boda iza Kostića. To je Kostićev najlepši turnirski uspeh.

          Kako su izmedju Kapablanke i njega, do tada, sve turnirske partije završene sa remi, a oni smatrani kao najjači igrači Novog Sveta, to su šahisti u Havani, na Kubi, rešili da im organizuju meč. Početkom 1919 g. Kapablanka je pobedio našeg zemljaka sa 5:0. Medjutim ne smemo zaboraviti da su tropska klima i sveukupne simpatije posmatrača bile na strani Kubanca.

          Posle rata održao se prvi evropski turnir u engleskom kupalištu Hestingsu, 1919 g. Opet je Kapablanka prvi, a Kostić drugi, obojica bez poraza (ali na ovoj utakmici nisu sudelovali majstori sa Kontinenta).

          U Geteburgu, 1920 g. priredjen je prvi veliki turnir svih evropskih majstora, posle rata. Tu Kostić deli četvrtu nagradu. Onda igra u nizu medjunarodnih turnira (Pešti, Hagu, Teplic-Šenau) i uvek dobija lepe nagrade.

          Novembra 1923 g. kreće na put oko sveta, koji traje čak do maja 1926 g. Dobija angažman od šahovskih saveza Južne i Centralne Afrike, Indije, Holandskih kolonija Jave i Sumatre, Filipinskih ostrva, Australije, Nove Zelandije, Kine i Japana. Svuda drži predavanja, simultanke, produkcije napamet i igra mečeve i turnire sa tamošnjim prvacima. Preko Sovjetske Rusije vraća se kući.

          U Evropi opet se bori na internacionalnim utakmicama i stalno je medju nagradnicima. Ističu mu se pobede u Trenčanskim Toplicama, 1926 i 1928 godine.

          Godine 1930 pozvan je u Meksiko, kao nastavnik šaha za račun tamošnjeg min. vojnog. Bavi se deset meseci u Meksiko Sitiju, i pola godine u Sjed. Državama.

          Iduće godine vraća se u Evropu i igra na olimpijadi u Pragu, za naš nacionalni tim, i na turniru na Bledu.

Živo se interesuje za pitanje šampionata Jugoslavije i radi na ostvarenju meča sa dr. Vidmarom, ali do kojeg ne dolazi. Odaziva se pozivu našeg Saveza i sudeluje na Prvom nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu, prošle godine, gde sa Pircem deli prvenstvo. Kao što znamo, u Varšavi igra u našoj reprezentaciji.

*

          Kostić igra umetnički šah, koji se oslanja na intuiciju, a čija je osnova vera u sebe. Mnogo se bavi šahom i voli ga kao retko ko. Razgleda na stotinu partija, ali se ne trudi da ih naročito zapamti. Kao da hoće samo da uživa u ideji i estetici koje sadrže. Nove sisteme igre shvata opšte i trudi se da ih prilagodi sebi. Zato kada igra ne napreže memoriju, već služi se svojom dosetljivošću.

          Takav stil je originalan i vanredno zanimljiv, ali je u teškom položaju prema strogo naučnom ili filozofskom shvatanju koje nalazimo kod drugih velikih majstora. On mora da pronadje u toku igre ono što su drugi često dugim prethodnim analizama ispitali. Kako se ipak časno nosio sa svima, vidimo njegovu darovitost.

          Voli gambite i velike komplikacije. Odvažan je i u njima se dobro snalazi. Traži inicijativu i navalu, i tada ne mari za pešaka više ili manje.

          Da priroda igrača odredjuje njegov stil, to se naročito lepo vidi kod Kostića. Ono boemsko u njemu, koje ne muče veliki problemi i traženje opštih zakona, odredilo je i njegov nazor o šahu. On smatra da je šah divna igra, u kojoj su nepotrebna sva filozofska razmatranja. Dok ljudi, koji su im naklonjeni, zaboravljaju često da se radi o veštini, gde je glavno biti duhovit.

          Te duhovitosti Kostić ima u punoj meri.

*

Druga partija meča, igrana u Buenos Ajresu 1913 g.

ŠKOTSKI GAMBIT

Beli Kostić  –  Crni: Ilja

1. e2-e4               e7-e5

2. Sg1-f3             Sb8-c6

3. d2-d4              e5 : d4

4. Lf1-c4             Lf8-c5

5. O-O                 d7-d6

6. c2-c3               Lc8-g4

Stara oštra varijanta, danas već skoro nepoznata. Solidno je bilo Sf6 7. c : d,

Lb6 sa prelazom u talijansku partiju.

7. Dd1-b3

Napada dve slabe tačke b7 i f7, a dozvoljava kidanje svog kraljevskog krila.

7.      …               Lg4 : f3

Kvari položaj protivničkog kralja, na račun rohade. Sasvim dobro izgleda

Dd7, ali i Argentinac igra oštro.

8. Lc4 : f7+        Ke8-f8

9. g2 : f3

U knjigama stoji 9. L : g8, T : g8 10. g :f3, g5 kao povoljnije za crnoga.

Kostić unosi malu ispravku i daje igri novo obeležje.

9.      …               Sc6-e5

Preti na f3 i f7 što izgleda jako.

10. c3 : d4

Izgovor belog, brani f3, a na S : f7 ima 11. d:c5.

10.    …               Lc5 : d4

11. Lf7 : g8        Th8 : g8

12. f3-f4              Se5-g4

13. Db3-g3          Sg4-f6

14. e4-e5

Previše oštro. Bolje 14. Dd3, Lb6 16. Sc3.

14.    …               d6 : e5

Posle g5 15. f : g5, Le5 16. f4, Ld4 + 17. Kh1, De8

18. Df3, Se4 nastaje za obe strane opasna igra.

 15. f4 : e5          Dd8-e7!

Osvaja pešaka, ali beli ostaje u napadu.

16. Sb1-c3!

Naravno, ne valja 16. e : f6 g : f6 i beli gubi damu.

 Kostić sprema lepu kombinaciju.

16.    …               Ld4 : e5

17. Lc1 – f4!!      Sf6 – h5

Na L : f4 18. D : f4 ima crni pešaka više, ali stoji nesigurno.

18. Lf4 : e5

Daje damu za dve lake figure. Otkriven položaj crnoga kralja i velika

aktivnost belih figura dovoljna je da kod Kostića stvori osećanje o

korektnosti žrtve.

18.    …               Sh5 : g3

19. f2 : g3+         Kf8-e8

20. Ta1-e1          Ke8-d7

21. Le5-d4         De7-b4

Sve je to skoro iznudjeno.

22. Tf1-f7+           Kd7-c8

Ako Kc6 dobija 23. Te6+ ali je nešto bolje bilo Kd8.

23. Tf7 : c7+      Kc8-d8

Naravno, ne valja K : c7 zbog 24. Sd5+ i Kb8 zbog 24. Le5, Db6+ 25. Tc5+.

24. Ld4-e3        Db4 : b2

Pretilo je 25. Lg5+, K : c7 26. Sd5+. Na h6, 25. Td1+, Kd8 26. Lc5.

25. Tc1-c5!

Uvod u novu kombinaciju. Slabo bi bilo 25. Ld5 zbog De5. Sada preti

26 Lg5+, Kd7 27. Te7+, Kd6 28. Se4 mat, kao u nekom problemu.

25.    …               Tg8-e8

26. Te1-d1+       Kd8-e7

27. Le3-c1!!

Poenta. Dama je uhvacena.

27.    …               Db2-b4

28. Sc3-d5+        Ke7-d6

29. Sd5 : b4        Kd6 : c5

30. Sb4-d3+       Kc5-c6

Partija je odlučena. Ipak staje još truda da se dobije.

31. Kg1-f2           a7-a5

32. Lc1-f4          Ta8-d8

33. Rd1-c1+       Kc6-b5

34. Tc1-b1+       Kb5-a4

35. Sd3-c5+

Brže je dobijalo 35. Tb3.

35.    …               Ka4-a3

36. Lf4-c1+        Ka3 : a2

37. Tb1-b2+       Ka2-a3

38. Tb2 : b7+     Ka3-a2

39. Tb7-b2+       Ka2-a3

40. Tb2-b5+       Ka3-a2

41. Tb5 : a5+     Ka2-b1

42. Lc1-e3          Td8-c8

43. Ta5-a7         Te8 : e3

44. Kf2 : e3        Tc8 : c5

45. Ta7 : g7        Tc5-h5

46. h2-h4            Kb1-c2

47. Ke3-f4          Kc2-d3

48. Kf4-g4        Th5-h6

49. Kg4-g5

Crni predaje.

Komentar Vojina Vujoševića:

Velemajstor i globtroter Bora Kostić je jedan od najinteresantnijih šahovskih likova sa naših prostora. Bio je u suštini šahovski profesionalac mada ne u modernom smislu te riječi. Rodjen je u Vršcu 1887 a umro je od trovanja krvi 1963 što je bilo posljedica neke ogrebotine!

Nema gdje čika Bora nije bio na svojim šahovskim putešestvijima: Evropa, Afrika, Sjeverna i Južna Amerika, Indija, Filipini, Indonezija, Australija, Novi Zeland …

Neki od njegovih rezultata su apsolutno prvoklasni. A Kostićeva putovanja po čitavom svijetu su legendarna. Treba imati u vidu da je to bio jedan drugi svijet sasvim različit od ovoga koga mi znamo. Putovanja su bila krajnje teška i riskantna. Nije bilo modernih komunikacija, džet aviona, autoputeva itd. Posjeta nekom maharadži u nekom mjestu u centru Indije je bila pravi podvig. Uzgred budi rečeno, takav istočni moćnik i bogataš bi živio u većoj raskoši od mnogih kraljeva, predsjednika i milionera, što bi sve uostalom i on sam bio.

Dva velika rata su svakako negativno uticala na Borinu šahovsku karijeru. A njegov loš rezultat u meču sa Kapablankom lako je objasniti. Prije svega Kapablanka je bio šahovski genije a tropske vrućine u Havani u vrijeme prije nego što je uvedena klima po hotelima je bila saveznik Kapablanke. Na turnirima je Kostić redovno remizirao sa velikim Kubancem što je i bio povod za njihov meč.

O Čika Bori Kostiću postoje mnoge priče i anegdote. Sada kroz maglu vremena je teško reći koje su od njih istinite a koje su plod nečije mašte.

Navešću samo neke. Moja supruga Smilja, takodje šahistkinja, tačnije internacionalni ženski majstor, se srela sa Borom Kostićem. To je bilo na nekom vojvodjanskom ženskom prvenstvu, u Beloj Crkvi, gdje je kao gost igrala poznata madjarska igračica Honfi. Na zatvaranju turnira organizovan je i brzopotezni turnir na kome je učestvovao i Bora Kostić. Došlo je do nekog spora u partiji sa gospodjom Honfi koji je rezultirao velikom svadjom i psovanjem izmedju dva protagonista na madjarskom jeziku. Ovakvi ružni incidenti mogu biti komični kad se gledaju sa strane. Što je bilo jasno je da je Čika Bora perfektno vladao svim nijansama madjarskog jezika uključujući i najsočnije psovke.

Beogradski majstorski kandidat Bata (Miodrag) Vuković je volio da priča o nekom turniru, mislim u Vinkovcima, gdje su bili prisutni svi tadašnji korifeji jugoslovenskog šaha. Čika Bora Kostić je igrao cug sa nekim lokalnim igračem, možda dr. Georgijevićem, u čajeve. Eventualno igranje se završilo a Bora je dobio 25 “čajeva”. Podrazumijevalo se da će biti plaćen odgovarajuću sumu u dinarima kad njegov protivnik reče: “A, ne! Mi smo rekli da igramo u čajeve a ne novac. Konobar! Molim donesite 25 čajeva!” Za tili čas na stolu pred Kostićem su bila 25 vrućih čajeva a oko stola su stajali brojni nasmijani velemajstori i majstori. Odjednom će Bora gledajući u njih: “Gligo, Pero, Boro, Mijo … šta čekate? Što ne kupujete čajeve?”

Dok je gornja priča vjerovatno istinita ova što ću je sada navesti vjerovatno nije ali je uporno ponavljana od strane mnogih naših šahista. Bora je proveo drugi svjetski rat u rodnom Vršcu. Krajem rata skupe se lokalne Švabe u kafani koju je posjećivao i Čika Bora pa diskutuju stanje na frontovima. Treći Rajh je bio već u agoniji a Bora je na karti krenuo da im pokazuje odakle na njihovu stranu nailaze Rusi, pa otud idu Englezi i Amerikanci itd. Postalo je jasno da su lokalni Njemci u velikoj nevolji i opasnosti da budu opkoljeni. Kažu oni: “Pa šta da radimo?” A Bora će: “Idite u P…. M……. odakle ste i došli.” Na to su pokušali da ga ubiju ali se našao dobar poznanik i šahista medju Švabama koji ga je spasio.

Jednom prilikom, mislim pedesetih godina prošlog vijeka, velemajstor dr. Pera Trifunović je gostovao u Južnoj Americi. Na slobodan dan se ukazala prilika da se ode u neko malo mjesto, mislim to je bila Cochabamba, i odigra simultanka. Pera pristane, odigra simultanku, a bio je kraljevski dočekan. Na banketu poslije simultanke držane su zdravice i Pera u svojoj govoranciji kaže izmedju ostalog nešto kao: “A naročito mi je drago da sam imao prilike da gostujem i igram šah u jednom malom uglu globusa gdje nije stigao da gostuje čak ni naš poznati svjetski putnik velemajstor Bora Kostić!” Na to par starijih ljudi graknu: “Ko? Senor Kostič? Kako da ne! Bio je on ovdje još 1913 godine! Mi ga se svi rado sjećamo!”

Doživio je Bora Kostić velike počasti a i korist na tim svojim šahovskim putovanjima. U Indiji je velemajstor Kostić bio izmedju ostalog gost čuvenog šahovskog mecene generala Ser Umar Kajata Kana koji je bio pokrovitelj i sponsor indijskog šaha a naročito velemajstora Sultan Kana. Kada je maršal Tito išao na svoju “turneju mira” tamo su se još uvijek sjećali Bore Kostića pa su tadašnji maharadža od Čandagara i drugi poslali pozdrave starom velemajstoru po predsjedniku Jugoslavije kao i članu njegove svite poznatom novinaru i šahovskom majstoru Miroslavu Radojčiću.

Poznato je da je Bora Kostić bio inspiracija Štefanu Cvajgu za čuveni šahovski roman “Novela o Šahu”. Neko mi je rekao da se kost se na madjarskom kaže čent pa otud ime velemajstora u romanu t.j. Čentović. Nažalost, taj lik je prikazan kao neko ko je suv i neinteresantan a jedino što radi dobro je igranje šaha. Navodno šta se desilo je bilo ovako. Bora je u svom bečkom periodu igrao šah za pare u nekoj kafani. Jedna od njegovih redovnih mušterija je bio i poznati pisac Cvajg. Njemu su porazi teško pali a izgleda Bora mu se malo i potsmjevao pa je Cvajg jednom rekao: “Vidićeš ti kad ti ja napišem!”

U svoje vrijeme znao sam beogradskog majstorskog kandidata Relju Krstića. On je kao i ja bio kolekcionar šahovske literature. Pričao je da ponekad kupuje šahovsku literaturu od starog velemajstora Bore Kostića koji je živio sa (nevjenčanom?) suprugom u nekom manjem mjestu u Vojvodini. Bora bi mu javio na primjer da ima turnir “Keln 1911” na prodaju. Relja bi mu poslao pare i bio teško razočaran kada bi dobio pošiljku. Umjesto knjige to bi bila sveska u kojoj je Bora svojom rukom zabilježio sve partije dok su igrane. Kostić je često ručno bilježio sve partije dok su još u toku, u periodu dok je radio u Njemačkoj rano u dvadesetom vijeku, ponekad čak i kada nije bio učesnik turnira. Ja medjutim smatram da takva sveska ima veću vrijednost od neke osrednje publikacije jer je sve partije i komentare svojom rukom napisao čuveni igrač i svjetski putnik velemajstor Bora Kostić.

Bilo bi interesantno znati šta se desilo sa Kostićevom šahovskom zaostavštinom poslije njegove smrti? Obično u takvim slučajevima dalji rodjaci ili u ovom slučaju žena ne razumiju pravu vrijednost pa daju sve u bescijenje ili još gore bace u smeće.

Ponešto se o velemajstoru Bori Kostiću može naći na internetu ali je pretraga komplikovana izmedju ostalog zbog toga što je Bora Kostić dosta često ime. Naravno svi znamo za čuvenog fudbalera Crvene Zvezde Boru Kostića, tu je i ugledni geolog a ja sam na primjer u beogradskom šahovskom klubu “Slavija” lično poznavao prvokategornika Boru Kostića. Inače što se tiče velemajstora njegovo ime se nekada navodi kao Boris, nekada Bora a ponekad i Borislav.

Detaljnu informaciju o Kostiću nije lako naći ni na internetu. Takodje partije. Istina na www.chessgames.com ima baza sa 207 Kostićevih partija. Mnoge Kostićeve partije se ne nalaze u šahovskim bazama i uopšte ih je teško naći osim u starim publikacijama kojih više nema u prodaji. Gledam u Chessbase 9 i vidim igrao je Bora sa Aljehinom, Kapablankom, E. Konom, Amosom Bernom, Nimcovićem, Maršalom, Rubinštajnom, Vidmarom, Rotlevijem, Tajhmanom, Levenfišem, Šlehterom, Tartakoverom itd. Od svih Kostićevih partija najpoznatija i najviše objavljivana je jedna mala zabavna ali polukorektna minijatura protiv Miloka igrana u Kelnu 1912 godine.

Beli: Milok           Crni Bora Kostić

1. e4 e5 2. Nf3 Nc6 3. Bc4 Nd4 4. Nxe5 Qg5 5. Nxf7 Qxg2 6. Rf1 Qxe4+

7. Be2 Nf3 mat 0-1

Vojin Vujošević.

(Nastaviće se)

(Tekst iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori -Dr. Milan Vidmar


(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot 

Naši Majstori

Izdanje šahovske knjižare Milana E. Brajera

Beograd – Jovana Ristića ul. 24.

Štamparija “Grafika” – Radojka S. Albulova- Beograd,

Kosmajska 51, Telefon 29-7-17

Gospodinu

Stevanu Ćiriću

pretsedniku jugoslovenskog šahovskog saveza

pretsedniku Narodne skupštine

koji je toliko mnogo učinio za naš šah

Predgovor

Kod nas se šah sve više širi. Sve češće čitamo u novinama da se u nekom malom mestu u unutrašnjosti osnovao klub i lepa šahovska igra i tamo stekla nove prijatelje.

S tim u vezi javlja se i potreba šahovske literature. Izuzev nekoliko udžbenika i jednog časopisa kod nas je skoro nema. A šahovska knjiga je ono što stvara celinu u celom šahovskom pokretu, čiju organizacionu stranu ostvaruje Svetska šahovska federacija, a umetničku i sportsku veliki šahovski majstori.

I mi imamo šahovske majstore, ali ih naša javnost malo i nedovoljno poznaje. Zato je zadatak ove knjižice da našim šahistima ukratko pretstavi njihove ličnosti i dela.

Beograd, marta 1936 god.

                                                                   B. Tot

UVOD

          Šahovska igra je svet za sebe. Nema ona veze sa brigama sadašnjice ni budućnosti i onaj ko hoće da se vine u jedno carstvo slobode i pravičnosti taj treba da, s vremena ne vreme, igra šah.

          Igraju ga mnogi, na mnogo raznih načina. Neko sa larmom neko tiho, ali svi za svoje zadovoljstvo. Neko ga zanima manje nekoga više, a neke čak toliko da se zainteresuju za njegovu suštinu.

          Ima mladjih ljudi koji ga prigrliše u tolikoj meri da svestrano proučavaju njegove zakone i sisteme, po kojima treba igrati. Od njih kasnije poneki postaje šahovski majstor.

          Po pravilima naših šahovskih organizacija za majstora priznaje Savez onoga ko pobedi na utakmici naših najboljih amatera. Ovakva takmičenja se obično drže svake ili svake druge godine i daju t.z. saveznog ili nacionalnog majstora.

          Viši rang od ovih su internacionalni majstori, oni koji su već i na medjunarodnim turnirima postigli uspeh.

          Onda dolaze veliki majstori (ili velemajstori), oni koji imaju nekoliko prvih nagrada na internacionalnim turnirima.

          Iznad svih je svetski šampion.

          Poznato je da sada prvenstvo sveta drži holandski profesor dr. Maks Eve, koji je nedavno pobedio u meču dosadašnjeg svetskog prvaka Rusa dr. Aljehina.

Komentar Vojina Vujoševića:

Knjižica majstora Bore Tota je formata 11 x 15,5 santimetara, sa mekim koricama, 120 strana. Na poledjini piše “CENA 20 dinara”. Po pričanju moje majke Kristine u to vrijeme radnik bi kopao čitav dan za 2 dinara. Milan E. Brajer je izdao i druge šahovske knjige kao na primjer: H.R. Kapablanka “Moja Šahovska Karijera”, Ovadia J.M. “Brillante Kombinationen Berumter Schachmeister”, i istu knjigu na srpskom “Briljantne Kombinacije Znamenitih Šahovskih Majstora” itd. To je bilo vrijeme kada šahovske literature na našim prostorima jedva da je i bilo pa su knjige kao “Naši Majstori” i druge koje sam naveo bile od ogromne važnosti za razvoj šaha.

Ovu knjigu sam kupio u nekoj antikvarnici u Beogradu još 9. aprila 1964 g. Računam da su sva autorska prava itd istekla davno a da će štivo biti zanimljivo članovima ŠAH-MAT Liste. Trudim se da u kucanju ne napravim greške a sve ponavljam doslovce čak ponavljam greške koje je autor ili slagar napravio još daleke 1936. godine. Font koji koristim je YuTimes size 14. Moji komentari će biti odvojeni od same knjige tako da je ne kvarim.

Što se tiče majstora Tota o njemu sam već pisao a nešto od toga ću ponoviti kada dodjemo na poglavlje koje je posvetio samom sebi.

Tot je objasnio da se majstorska titula u šahu u Kraljevini Jugoslaviji mogla dobiti jedino pobjedom na turniru najboljih amatera iz čitave zemlje koji se održavao jednom godišnje ili čak svake druge godine. To nije bilo lako postići.

Tako su majstori postali izmedju ostalih Svetozar Gligoric, Vasja Pirc, Petar Trifunović itd. U Torontu je do prije nekoliko godina živio posljednji majstor iz te generacije Beogradjanin dr. Djordje Berner inače ruskog porijekla. On je tu titulu ostvario pred sam početak drugog svjetskog rata.

Medjutim prije prvog svjetskog rata takav turnir se igrao jednom godišnje u Njemačkoj. Igrali su najbolji “amateri” iz čitave Evrope a samo je jedan postajao majstor. Tako su majstori postali Tarrasch, Lasker, Aljehin, Nimcovič itd.

Vojin Vujošević.

INTERNACIONALNI MAJSTORI

Dr. Milan Vidmar

          Rodio se u Ljubljani 1885 g. Profesor je elektrotehnike na ljubljanskom Tehničkom fakultetu. U svojoj struci veliki je naučnik i napisao je niz knjiga koje su štampane u Nemačkoj.

          Za vreme studija u Beču stekao je prvu šahovsku naobrazbu i prviput javno nastupio na amaterskom turniru Bečkog šah-kluba, krajem 1902 g. Otada sudeluje na mnogim priredbama u Beču i, kako stalno napreduje, dobija pozive na velike medjunarodne utakmice. Prvi veći uspeh je treća nagrada u Pragu 1908 g.

Na velikom turniru u San Sebastianu 1911 g., gde igraju sve sami čuveni majstori, biva drugi sa Rubinštajnom, posle mladog Kapablanke, kasnijeg prvaka sveta. Tako ulazi u red velikih majstora. Od rezultata koji zatim slede značajne su mu pobede u Budimpešti 1912 g., gde osvaja prvenstvo Madjarske pred Marocijem i 1918 g. na dva manja turnira, u Berlinu i Beču.

Posle rata, prviput nastupa na svetskom turniru u Londonu 1922 g. i dobija treću nagradu, iza Kapablanke i Aljehina.

Onda opet duže vremena ne igra, do kraja 1925. g., kada u Hestingsu završava mrtvom trkom sa Aljehinom, na manjem božićnjem turniru.

Njegova šahovska karijera dostiže kulminaciju velikim turnirom na Semeringu 1926 g. Opet je treći, iza Špilmana i Aljehina, a ispred serije prvoklasnih majstora. Tako postaje jedan od kandidata za prvenstvo sveta.

Sledeće godine dobija poziv na turnir šestorice velikih majstora u Njujorku, na kome se tadašnji prvak sveta Kapablanka bori sa svojim rivalima. Vidmar, postaje časno četvrti, ali linija njegovih uspeha počinje da se spušta.

U Londonu iste godine dobija četvrtu nagradu, u Karlsbadu 1929 g. deli petu, a u San Remu 1930 g. ostaje bez nagrade.

Sledi manji uspon: na Bledu 1931 g. deli četvrtu nagradu, a na relativno manjem turniru u Sliaču 1932 g. deli prvu, sa Florom. Medjutim u Ujpeštu 1934 g. zaostaje na osmom mestu.

Za nacionalni tim igrao je, na čelnoj tabli, na olimpijadama u Pragu i Varšavi, ali sa skromnim rezultatima.

*

Kada pregledamo uspehe dr. Vidmara vidimo da on nema onoliko prvih nagrada kao drugi veliki majstori. Medjutim, ne smemo zaboraviti da se on nije isključivo bavio šahom, kao većina od njih, i da je igrao mnogo manje turnira. Njega čini velikim i uzdiže ga u prve majstore sveta činjenica da je većinom igrao samo na najvećim utakmicama i skoro uvek dobro prošao. Ako i nije dostigao svetske prvake Aljehina, Kapablanku i Laskera, pokazao se dorastao velikim majstorima Rubinštajnu, Nimcoviću, Bogoljubovu i drugima.

U stilu njegove igre, ima nečeg zdravog i prirodnog. Odaje veliki zamah i energiju, koja krči sigurne puteve. Pretežno je taktičar i jači je u navali, ali ume i lukavo da se brani.

Mi bismo rekli, da njegov protivnik ima utisak kao da se gura sa divom.

*

Igrano na medjunarodnom turniru u Londonu 1922.

HOLANDSKA ODBRANA

Beli: dr. Vidmar – Crni: dr. Tartakover

1. d2-d4              e7-e6

Crni hoće da izbegne Staunton gambit 2. e4.

2. c2-c4               f7-f5

3. e2-e3               Sg8-f6

4. Sb1-c3            Lf8-b4

5. Lc1-d2

  U holandskoj igri ne treba da se dozvoli udvajanje c-pešaka.

5. …                    O-O

6. Sg1-f3             Dd8-e7

Crni uzima Tajhmanov sistem, koji teži da sprovede e5.

7. Lf1-d3

Beli dozvoljava e5 i trudi se da oslabi crno kraljevo krilo, posle čega dijagonala c3-h8 postaje odlučujuća.

7. …                    d7-d6

8. Dd1-c2            g7-g6

9. a2-a3              Lb4:c3

10. Ld2 : c3        Sb8-d7

11. O-O-O          e6-e5

12. d4 : e5          Sd7 : e5

Možda je bolje d:e5.

 13. Sf3 : e5                  d6 : e5

 14. f2-f4!

Izgleda jako riskantno, ali otvara diagonalu c3-h8, na kojoj počinje silan napad.

14.    …               e5-e4

15. Ld3-e2                   Lc8-e6

16. h2-h3            a7-a5

Crni ima slabo kraljevo krilo i teško je naći dobru odbranu. Hoće da brani

tačku g6 daminim topom.

17. g2-g4            Ta8-a6

 Na f : g4 18. h : g4 sa pretnjom g5 i D : e4. Ako S : g4 20. D : e4, Sf2 21. De5.

18. g4-g5            Sf6-d7

19. h3-h4            Le6-f7

20. h4-h5            g6 : h5

21. Le2 : h5        Lf7 : h5

 Na L:c4 odlučilo bi 22. Lf6, De6 23. T:d7.

22. Th1 : h5        Tf8-f7

23. Td1-d5!

Najteži potez u partiji. Beli napušta direktni napad na kraljevo krilo i odlučuje

se za akciju u centru. Hoće da iznudi c5 i osvoji polje d6. Koliko je taj

manevar bio ispravan pokazuje dalji tok igre.

23. …                  a5-a4

24. Dc2-d1!

Pretnjom Dd4 prisiljava crnoga na c5.

24.    …               c7-c5

25. Th5-h6!                  Ta6-g6

26. Th6 : g6        h7 : g6

27. Td5-d6                   Sd6-f8

28. Dd1-d5                   De7-c7

29. Lc3-e5                   Dc7-a5

Poslednji pokušaj. Crni je potpuno vezan i nemoćan. Beli ne mora da se boji

tih nekoliko šahova.

30. Kc1-b1!

Na 30. Kd1, Da8 bilo bi 31. Td8 pogrešno, zbog D : d8 31. D : d8, Td7 i crni dobija natrag damu.

30.    …               Da5-e1+

31. Kb1-a2                  De1 : e3

32. Td6-f6          De3-b3+

33. Ka2-a1                  Sf8-e6

34. Tf6 : e6         Kh8-h7

35. Te6-e8          Tf7-g7

36. Dd5-d7 Crni predaje

(Primedbe po mariborskom “Šahu”).

Komentar Vojina Vujoševića:

Velemajstora dr. Vidmara nisam nikad sreo ali sam počeo pratiti šahovska zbivanja u vrijeme dok je on još bio ponešto aktivan.

Očigledno se radilo o velemajstoru velikog formata koji se oformio kao igrač još prije prvog svjetskog rata. Tada su Njemačka i Austrija bile glavni centri šaha. Vidmar je imao prilike da igra ne samo sa Aljehinom, Laskerom i Kapablankom nego i Rubinštajnom, Nimcovičem, Tarašom, Čigorinom, Bogoljubovom, Jejcom, Durasom, Šlehterom, E. Konom, Tajhmanom, Tartakoverom, Marocijem, Kostićem, Bernštajnom, Maršalom, Janovskim, Retijem, Znosko-Borovskim, Brajerom, Mizesom, Levenfišem, Rotlevijem, Freimanom, Markom, Volfom, Perlisom, Albinom, Duz-Hotimirskim, Bernom, Alapinom, A. Rabinovičem, Von Bardelebenom itd. Početak njegove karijere se gubi u magli neke vrste šahovske mitologije.

Šahovski velemajstor, inženjer, doktor nauka, profesor univerziteta Milan Vidmar je rodjen 22. juna 1885 a umro je 9. oktobra 1962.

Sin velemajstora Vidmara, takodje Ing. Milan Vidmar, je bio poznati internacionalni majstor u šahu. U nauci stariji Vidmar je postigao mnogo pa se sjećam da je Botvinik, takodje inženjer elektrotehnike, rekao jednom prilikom da bi on rado mijenjao svoju titulu prvaka svijeta u šahu za ono što je dr. Vidmar postigao u nauci.

Ako sjećanje ne vara Vidmar je bio u kasnijim godinama i sudija nekih mečeva za svjetsko prvenstvo kao i nekih važnih turnira. Mnogo se trudio da utiče na igrače na jednom velikom turniru da ne prave kratke remije. Kada ništa nije pomoglo stari Vidmar je zaustavio satove i sa pozornice se obratio publici kojoj se izvinio zbog svih tih kratkih remija. Jedan od prisutnih novinara ga je potsjetio da je i on dok je bio mladji bio autor priličnog broja salonskih remija, te da nije jasno kakvo on to ima pravo da prigovara drugima za iste takve greške kakve je sam pravio. Na to je Vidmar ne gubeći glavu odgovorio da su mnogi sveci u svojoj mladosti bili grešnici!

Vojin Vujošević.

(Nastaviće se)

Lev Khariton: Sovjeti protiv Botvinika


(Tekst iz stare Šah-mat liste)

SOVJETI PROTIV BOTVINIKA

Napisao: Lev Khariton

Godine 1952 sovjetska sahovska ekipa, po prvi put je ucestvovala na Olimpijadi. Ipak, svjetski sampion Botvinik nije isao u Helsinki. Do sada smo smatrali da su svi clanovi sovjetske ekipe bojkotovali Botvinikovo ucesce. Nedavno sam u ruskom casopisu “64-Chess Review” (No 1, 2003), pronasao interesantan intervju koji je dao velemajstor David Bronstein novinaru Sergeju Voronkovu. Ispod je moj prevod dijela ovog intervjua.

Kako se to desilo da Botvinik, koji je u to vrijeme bio svjetski sampion, nije ukljucen u sovjetsku ekipu?

To je bila Botvinikova greska. Poslije nerjesenog rezultata u matchu protiv mene, rekao mi je da nije igrao sah tri godine, od 1948 godine, da nije dovoljno trenirao, itd. Godine 1952. on je igrao slabo na sampionatu SSSR na kojem su ga prestigli Keres, Geler, Petrosjan i Smislov. Zatim je bio iza Keresa u Budimpesti 1952 godine.

To je vec bio veliki skandal! Vjerovatno su u tom trenutku autoriteti poceli sumnjati da li bi Botvinik mogao igrati dobro na prvoj tabli za sovjetsku ekipu. Oni su se plasili da bi mogao da izgubi od Najdorfa, Gligorica ili Resevskog. Gubitak od Resevskog u to vrijeme za sovjete je znacio kao gubitak sahovske krune prvaka svijeta! U takvoj napetoj medjunarodnoj situaciji Botvinik jednostavno nije imao pravo da izgubi od Amerikanca ili Jugoslovena! (Treba se sjetiti da su tada bili vrlo napeti odnosi izmedju Staljina i Tita!-L.K.)

Ne mozete ni zamisliti sovjetsku paranoju u to vrijeme. Na primjer, oni su cak poslali mene, izazivaca za titulu svjetskog prvaka, na Studentsku olimpijadu u Liverpul 1952. Zasto? Zato sto su se sovjeti plasili da bi Najdorf i Gligoric mogli biti medju ucesnicima Studentske olimpijade (Da li je Najdorf, sa 42. godine, mogao jos biti student?! – L.K).

Ko je predlozio da Botvinik ne igra na prvoj tabli?

Nekako u isto vrijeme citao sam knjigu Fred Malkina “Alexander Kotov”. Dakle, to je ideja Kotova! Uvijek sam to sumnjao, ali nisam imao dokaze. Naravno, Sovjetski sportski komitet je takodje u tome ucestvovao. Kotov je bio Postnikov prjatelj (Postnikov je bio vice predsjednik Sportskog komiteta zaduzen za sah – L.K.). Postnikov je uvijek pratio sovjetske sahiste kada su putovali u inostranstvo. Postnikov je takodje bio dobar Keresov prijatelj. Kada je preuzeo brigu o sahistima, on nije bio los covjek. Na primjer, kada smo putovali u inostranstvo sovjetska vlada nam je davala dnevno po pet dolara, ali je Postnikov insistirao da dobijemo 12 dolara!

Postnikov je pokusao da pomogne Kotovu na svaki moguci nacin. Sjecam se kada je jednom dosao iz Engleske i donio mom sahovskom prijatelju, sahovskom majstoru Hannanu Muchniku, knjigu Aljehinovih najboljih partija. Muchnik je bio toliko odusevljen da stampa tu knjigu u Rusiji da je otisao do Postnikova i predlozi mu tu ideju. Tada je Postnikov, umjesto da koristi uslugu Muchnika, pozvao Kotova i predlozio mu da napise knjigu sa Aljehinovim partijama! I poslije toga, Kotov je otkrio „zlatni rudnik“ -pisao je knjige, pozorisne komade, tekstove za film o Alejhinu. Jednom, poslije vise godina, kada sam bio u Centralnom sahovskom klubu u Moskvi sa Muchnikom, sreli smo Kotova.  „Hannan, znas“,- zalio se Kotov-, oni ne zele moj tekst o Aljehinu…“ – „Oh,“ ponovio je Muchnik,-Aleksandre, sjedni i napisi balet!“ 

Zamisljam da se to moglo ovako dogoditi. Postnikov je nazvao Kotova i naredio mu da napravi ekipu za Olimpijadu. Kotov je ukljucio slijedece igrace: Botvinik, Kotov, Keres, Bronstein, Smislov, Boleslavski. Sve u svemu sest sahista. Tada je mogao da pozove Postnikova i kaze: „Evo, to je moj spisak. Sve je u redu, ali mi imamo novog talentovanog igraca, Gelera. Ali za njega nema mjesta u ekipi.“ „Sta predlazes?“-mogao je upitati Postnikov. „Botvinik kaze da nije u dobroj formi. Riskantno ga je staviti na prvu tabu, mogao bi izgubiti…“ mogao bi biti argument Kotova.“ Aleksandre, da li si poludio?!“ „Ne,- Kotov je mozda odgovorio-

Zasto ne bio stavili na prvu tablu Keresa. Tada bi bilo takodje mjesta za Gelera…“

To bi mogao biti pocetak cijele price. Poslije toga su svi takmicari sovjetskee ekipe pozvali Sportski komitet. „Sve smo pitali sto misle o cijeloj situaciji. Oni su sugerisali da Botvinik ne bi trebao igrati jer sam kaze da nije u dobroj formi, itd“ .

“Audiatur et altera pars” (“Poslusajmo i drugu stranu”) kako su voljeli da kazu Rimljani. Predlazem citaocima da uzivaju u drugom dijelu u mome prevodu-ovaj put iz memoara Mihaila Botvinika “Dostizanje cilja“. Moguce je da ce malo osvijetliti dogadjaj koji se desilo prije pola vijeka.

“Prije Olimpijade u Helsinkiju, svi clanovi sovjetske ekipe sastali su se u Sportskom komitetu. Sefovi su zeljele da razgovaraju odvojeno sa svakim igracem iza zatvorenih vrata. Prvi je pozvan Keres. Poslije Keresa, pozvali su mene. „Da li Vi garantujete – pitali su me, – da cete postici najbolji rezultat na prvoj tabli?“

„Molim Vas, – zamolio sam- Da li mozete ponovo pozvati Keresa“. Shvatio sam da je Keres upravo dao tu garanciju kada su ga upitali da li je u stanju da zamijeni Botvinika na prvoj tabli. Keres se vratio. Bio je blijed i izgledao zbunjen. Tada sam osjetio da Keres, tako psiholoski nesiguran, ne bi bio u stanju da igra  dobro u Helsinkiju. Moje predvidjanje je bilo potpuno tacno. Niko ne moze garantovati da ce igrati dobro sah!

„Molim Vas-rekao sam-trazim da ovo pitanje raspravimo na sastanku ekipe“.

Kasnije sam upitao Smislova: „Da li ti mislis da ja ne znam da igram sah?“. Smislov je za trenutak oklijevao a zatim odgovorio: „Ne znam kako je ono sto smo rekli sefovima u Komisiji „procurilo“ napolje.“ Smislovljeva iskrenost je bila nevjerovatna!  

Dosao sam do saznanja kasnije da je na sastanku Keres rekao da je Botvinik u losoj formi i ne moze popraviti formu u kratko vrijeme (zaboravio je da kaze da za gubljenje forme ne treba mnogo vremena!). Bronstein je rekao da ako Botvinik izgubi piona, on ce izgubiti partiju, ali ako Keres izgubi piona on ce remizirati (velika misao!).  Smislov i Kotov su zahtjevali da me iskljuce iz ekipe. Samo me Boleslavski podrzavao. Tako su oni  ukljucili u ekipu Gelera.

U Helsinkiju je receno da je Botvinik bolestan. Keres je igra lose i poslije tri poraza nije dalje igrao. Kotov nije igrao u zadnjem kolu…“

Veoma zalosna prica. Veoma ponizavajuca-ako pomislimo do kojeg nivoa veliki sahisti zavise od birokratije u komunistickoj diktatorskoj hijerarhiji. Najtuznije od svega je da su svi sahisti u ovoj prici velemajstori kojima su se generacije divile decenijama. I, vjerovatno, najuzasniji je osjecaj je taj da svi koji su se pobunili protiv Botvinika obicno su ga nazivali – prije i poslije- „Otac sovjetske sahovske skole“! Mozda je malo porazmislivsi, Botvinik zasluzio taj revans (sjetimo se epizode sa prekinutom 23. partijom protiv Bronsteina koju ste mogli procitati na ovom sajtu). Tako je nedokuciva dubina ljudske podmuklosti! 

Gorka ironija je da su dva stvarna lika u ovoj prici – prema Bronsteinu – Botvinik i Kotov bili u prijateljskim odnosima sve do starosti. Kotov je uvijek pisao o Botvinniku sa postovanjem i naklonosti. Botvinik, je upravo poslije smrti Kotova napisao ove rijeci: “Kotov se nije nikada plasio konflikata, ponekad se cak svadjao sa prijateljima. Ali, on je uvijek prvi pruzao ruku pomirenja!”

Nije nevazno ovdje navesti dvije partije odigrane izmedju Kotova i Botvinika u kljucnim trenucima njihove karijere. Prva je igrana na 11. sampionatu SSSR-a u Lenjingradu. Na kraju turnira, Botviniku je bila potrebna pobjeda da bi zauzeo prvo mjesto. Kotov je takodje bio u vodecoj grupi (poslije ovog turnira nagradjen je titulom sovjetskog velemajstora).

A.Kotov – M.Botvinnik
Leningrad 1939

 1.d4 Nf6 2.c4 e6 3.Nc3 Bb4 4.Qc2 Nc6 5.Nf3 d5 6.e3 0–0 7.a3 Bxc3+ 8.Qxc3 Bd7 9.b3 a5 10.Bd3 a4 11.Nd2 Re8 12.0–0 e5 13.dxe5 Nxe5 14.Bb2 axb3 15.Nxb3 Ne4 16.Qc2 Nxc4 17.Bxc4 dxc4 18.Qxc4 Qg5 19.f4 Qg6 20.Rfd1 Nd6 21.Qd3 Bf5 22.Qc3 Be4 23.Rd2 Bc6 24.Qd3 Nf5 25.Be5 f6 26.Bxc7 Rxe3 27.Qc4+ Kh8 28.Bb6 Ree8 29.Qf1 h5 30.Nd4 Nxd4 31.Bxd4 Re4 32.Re1 Rxe1 33.Qxe1 Rxa3 34.Kh1 Ra8 35.Re2 Kh7 36.h3

 36…Re8! 37.Qf2 Qxg2+ 38.Qxg2 Rxe2. Bijeli predaje.

Druga partija je igrana na turniru u Groningenu 1946. Kotov je postigao pobjedu protiv Botvinika i Botvinikovo vodstvo je bilo veoma nesigurno. U tom trenutku izgledalo je da ce Maks Euwe pobjediti. Kremlj, kao sto se moze lako pretpostaviti nije bio presretan zbog neplanirane pobjede Kotova. Istina, on se iskupio nekoliko kola kasnije pobjedom nad Euweom! 

M.Botvinnik – A.Kotov
Groningen, 1946

1.d4 Nf6 2.c4 e6 3.Nc3 Bb4 4.a3 Bxc3+ 5.bxc3 d5 6.cxd5 exd5 7.Bg5 c5  8.f3 h6 9.Bxf6 Qxf6 10.e3 0–0 11.Ne2 Re8 12.Kf2 Qe7 13.Qd2 Nd7 14.Nf4 Nf6 15.Bd3 Bd7 16.h3 Qd6 17.Rhb1 b6 18.Bf1 Re7 19.a4 Rae8 20.Re1 c4 21.g4

21…g5! 22.Ne2 Rxe3! 23.Ng3 Qxg3+! 24.Kxg3 Ne4+. Bijeli predaje. 

LEV KHARITON

Završen je turnir Budva Mix Tournament 2021 -Thybo osvojio prvo mjesto, Nikčević drugo, Runić treće


U devetom kolu vodeći velemajstor Thybeo Jesper je imao lak zadatak – protivnik mu je imao rejting od 1899. poena. Tako je posle 9. kola danski velemajstor Thybo Jesper Sondergaard osvojio prvo mjesto i sakupio 7,5 poena. Drugo mjesto je osvojio velemajstor Nebojša Nikčević sa 6,5 poena. Treći je IM Zoran Runić sa 6 poena. Poen manje imaju bugarska šahistkinja Salimova Nurgyul, GM Emir Dizdarević i turski šahista Durak Can.

Round 9 on 2021/05/17 at 10:00

Bo.  NameRtg Result NameRtg  
1 GMThybo Jesper Sondergaard2568 1 – 0 Birkner Frank1899 
2 GMKhenkin Igor2558 – – + GMNikcevic Nebojsa2393 
3 IMRunic Zoran2376 1 – 0 IMSalimova Nurgyul2397 
4 GMDizdarevic Emir2436 ½ – ½ Durak Can2244 
5 Draskovic Davor2016 ½ – ½ Vujovic Savo2167 
6 Pobor Danilo2067 ½ – ½ Pobor Milo2124 
7 AFMMesic Ismet2078 1 – 0 WFMToncheva Nadya2207 
8 Djurovic Peko2136 1 – 0 Marret Benjamin1867 

Final Ranking after 9 Rounds

Rk.  NameFEDRtgPts.
1 GMThybo Jesper SondergaardDEN25687,5
2 GMNikcevic NebojsaMNE23936,5
3 IMRunic ZoranBIH23766,0
4 IMSalimova NurgyulBUL23975,0
5 GMDizdarevic EmirBIH24365,0
6 Durak CanTUR22445,0
7 GMKhenkin IgorGER25584,5
8 Vujovic SavoMNE21674,5
9 Djurovic PekoMNE21364,5
10 Draskovic DavorMNE20164,5
11 Pobor MiloMNE21244,0
12 Pobor DaniloMNE20674,0
13 WFMToncheva NadyaBUL22073,5
14 AFMMesic IsmetBIH20783,5
15 Birkner FrankGER18993,0
16 Marret BenjaminFRA18671,0

IM Runić Zoran (2376) – IM Salimova Nurgyul (2397)
Budva Mix Tournament 2021, 17.05.2021

1.e4 e5 2.Nc3 Nf6 3.g3 d5 4.exd5 c6 5.Qe2 cxd5 6.d4 e4 7.Nd1 Nc6 8.c3 Be7 9.Bf4 0–0 10.Ne3 Be6 11.h4 Nxd4

12.cxd4 Qa5+ 13.Kd1 Qa4+ 14.Nc2 Bg4 15.f3 exf3 16.Nxf3 Rac8 17.Bg2 Rfe8 18.Qd3 Ne4 19.Rf1 h6 20.Qb3 Qa5 21.a3 Bd7 22.a4 g5

23.hxg5 hxg5 24.Bd2 Qa6 25.Ne5 Be6 26.Be1 f6 27.Nd3 Bg4+ 28.Bf3 Nc3+

29.Kd2 Bxf3 30.Rxf3 Ne4+ 31.Kd1 Qe6 32.Ne3 Red8 33.g4 Rc4 34.Rc1 Rxd4 35.Nf5 Rc4 36.Nxe7+ Qxe7 37.Rxc4 dxc4 38.Qxc4+ Kg7 39.Bb4 Qe8 40.Re3 f5 41.gxf5 Qxa4+ 42.Ke2 Qe8 43.Qxe4 Qh5+ 44.Kd2 Qh2+ 45.Re2

1-0

IN MEMORIAM ROBERT BOBBY FISCHER


Preneseno iz stare Šah-mat liste

IN MEMORIAM ROBERT BOBBY FISCHER

BOBBY FISCHER (1943-2008)

Na dugackoj pustoj cesti: Fischer na Islandu (fotografiju napravio Fischerov prijatelj Einar S. Einarsson)


Robert James Fischer je umro u 64. godini zivota na Islandu. Gardar Sverrisson je izjavio da je bivsi svjetski sampion umro u Rejkjaviku 17. januara. U posljednje vrijeme je imao zdravstvenih problema. Uzrok smrti jos nije objavljen ali se navodi da je zbog oboljenje bubrega bio u bolnici prije par mjeseci, ali kako su ljekari zakljucili da mu vise ne mogu pomoci, pusten je iz bolnice kuci.Njegov prijatelj Einar S. Einarsson obavjestio je medije da je bolest na Islandu kategorisana kao privatna stvar i ako je neko bolestan to nije stvar  koja se iznosi u medije. Nezvanicno se saznaje da je zbog bolesti bubrega bila mala sansa za duze prezivljavanje.

Sesto kolo turnira Corus u Wijku pocelo je minutom cutanja i odavanja postovanja Fischeru. U subotu pocinje turnir tzv. Pocasne grupa. Poslije kratke ceremonije otvaranja sva cetiri velemajstora koji ucestvuju na tom turniru dali su kratku izjavu u vezi Fischerovog odlaska.   

Viktor Kortchnoi: „Umro je sahovski genije; to je gubitak za covjecanstvo.“

Lajos Portisch: „Veliki shock; Najbolji sahista u istoriji saha je umro.“

Ljubomir Ljubojevic: „Covjek bez granica. On nije podijelio Istok i Zapad, on ih je spojio u njihovom divljenju prema njemu“  

Jan Timman: „Sjajan sahista i primjer za mnoge ljude. Njegova knjiga My 60 Memorable Games je imala na mene veliki uticaj. Zalosno je sto on nije nastavio da obogacuje svijet saha svojim neuporedivim shvatanjem saha, poslije 1972.“
Boris Spaski
 je agenciji Associated Press izjavio da je veoma tuzan kada je cuo informaciju da je preminuo Bobi Fischer.

Mark Taimanov je izjavio jednom ruskom sajtu da „nije bilo veceg gubitka za sah jos od Taljeve smrti“.

Veselin Topalov
 je izjavio na tunriru Corus u Wijk aan Zee-u: „Fischer je vjerovatno najjaci sahista svih vremena“
Mnogi smatraju Fischera najvecim sahistom svih vremena. Bobi Fischer je rodjen u Chicagu, 9. marta 1943, ali je odrastao u njujorskom Brooklynu. Postao je omladinski sampion SAD 1956. godine a 1958. godine, kada je imao 14. godina postao je sampion SAD. To je prva od osam titula sampiona SAD koje je osvojio (svaki put kada je ucestvovao osvojio je sampionsku titulu).Bobi Fischer je dugo godina drzao titulu najmladjeg velemajstora svih vremena. Titulu je osvojio sa 15. godina u  Portorozu 1958. godine.  U mecevima kandidata za svjetskog sampiona pobjedio je Marka Tajmanova rezultatom 6:0, a zatim 6:0 Benta Larsena. Poslije pobjede u mecu sa Petrosjanom odigran je „mec stoljeca“ protiv svjetskog sampiona Borisa Spaskog.
Mec je odigran na vrhuncu „hladnog rata“ i dominirao je u svjetskim vijestima.

U dramaticnom mecu protiv Spaskog u Rejkjaviku na Islandu 1972. godine, Bobby Fischer je pobjedio rezultatom 12,5:8,5 i osvojio titulu svjetskog sampiona. Fischer nije branio titulu svjetskog sampiona protiv Anatolija Karpova, 1975. godine jer nije postignut dogovor oko uslova tog meca sa FIDE. Ipak nije nikada prihvatio to „oduzimanje titule“ posredstvom FIDE i insistirao je na tome da se smatra i dalje svjetskim sampionom. Godine 1992. u Jugoslaviji (na Svetom Stefanu i Beogradu) odigrao je revans mec sa Spaskim za najveci nagradni fond u istoriji od 5 miliona dolara.

Godine 2004. uhapsen je na aerodromu Narita u Japanu – kao razlog za hapsenje naveden je navodno „nevazeci“ pasos koji je koristio kada je krenuo da otputuje na Filipine. SAD su trazile njegovu ekstradikciju uz optuzbu da je prekrsio sankcije protiv Jugoslavije 1992. godine, i navodnu utaju poreza. Tada mu je uzet americki pasos. Ipak Island mu je dao drzavljanstvo 2005. godine, i poslije devet mjeseci zatvora u aprilu stigao je na Island. Od tada je zivio u Rejkjaviku.

Pocivaj u miru, veliki sampione…

—————————————————————————-

Pise: IM Nikola Karaklajic
IN MEMORIAM

Mislili smo da nas Bobi Fiser nikada vise ne moze iznenaditi!

Bili smo naviknuti da u njegovom zivotu izbijaju iznenadni dogadjaji kao vulkanska lava koja se prospe po celom svetu. Zvuci malo ironicno da je sa ovoga sveta otisao kao Islandjanin, a ne kao Amerikanac!?

Njegov zivotni put je bio toliko uzbudljiv i krivudav da ci sigurno posluziti kao scenario za vise filmova i kao size za vise romana.

Kao decak bio sam impresioniran Servantesovim „Don Kihotom“ koji je za mene bio simbol sukoba zivotne zbilje i ljudskih ideala, sanjar koji gubi smisao za stvarnost! Kad sam sreo Bobija onda sam shvatio da postoje i ljudi van knjiga koji su slika i prilika onog borca protiv vetrenjaca!

Kasnije sam shvatio da covek koji se ponasa izvan utvrdjenih pravila ne nailazi na razumevanje okoline koja ga smatra cudakom a on sam porice stvarnost sa slepom verom u imaginarni svet…

Robert James Fischer rodjen je 9 marta 1943. godine u Cikagu, ali je od samog detinjstva njegov zivot bio ispunjen problemima. Kazu da nikada nije video svoga oca, ciji je identitet poslednjih godina osporavan. Fiserova majka Regina, rodjena je u Svajcarskoj u porodici Poljskih Jevreja – emigranata. Sa 19 godina otisla je u Berlin gde je upoznala biofizicara Gerharda Fisera. Godinu dana kasnije na vlast dolaze nacisti i par se seli u – Moskvu!

Tu su se vencali i ostali pet godina. Tu im se rodila cerka Dzoan.

Posto je Gerhard bio komunista i Regina je kasnije u Americi imala problema pogotovo sto ju je CIA osumnjicila da je agent Kominterne.

Porodica se raspada i Bobi je prepusten sam sebi.

U sestoj godini dobio je od tetke svoj prvi sah, u osmoj postao clan sahovskog kluba u Njujorku, sa 13 godina je Bobi postao omladinski prvak SAD, da bi kasnije postao i seniorski prvak kome nema premca, sa 15 godina je vec bio velemajstor, a sa 29 prvak sveta!

Tu titulu je izgubio bez borbe jer Kongres FIDE u Nici 1974. godine nije prihvatio njegove uslove za mec sa Karpovom.

Naravno, Fiser nikada nije prihvatio ovu odluku, smatrajuci se i dalje prvakom sveta, pa je 20 godina kasnije doslo do „revans-meca“ izmedju njega i Spaskog u Jugoslaviji. Iako je pobedio, tada su poceli novi problemi u njegovom zivotu: americka vlada mu je zabranila da igra taj mec (jer je Jugoslavija u to vreme bila pod sankcijama), Fiser je sa indignacijom odbacio tu zabranu sto je za posledicu imalo raspisivanje medjunarodne poternice  br. CR 92-475-01 GIC u kojoj se naredjuje hapsenje i privodjenje inkriminisanog lica Roberta Dzejmsa Fisera koji je prekrsio naredbu Ujedinjenih Nacija!!

Izgleda paradoksalno da neke zemlje mogu da vode cak i ratove bez saglasnosti UN i da za to nikome na odgovaraju, a da neko ko povede rat drvenim figurama na sahovskoj tabli moze da bude osudjen na desetak godina robije!? Ali tome se nije cuditi u svetu u kome i jedan pesnik moze biti osudjen na smrt ako napise „Satanske stihove“.

Vecitom izgnaniku Bobiju Fiseru nije bilo sudjeno da mirno saceka svoju starost: posle hapsenja u Japanu, ocekivala se njegova ekstradicija osvetoljubivoj americkoj administraciji – sve do trenutka kada je Islandski parlament u Rejkjaviku hrabro odlucio da ovom sahovskom Don Kihotu podari svoje drzavljanstvo!

Bobi – pocivaj u miru! Sa tobom je zavrsen jedan period sahovske istorije na kome ti zahvaljuju sahisti celog sveta!

Pise: IM NIKOLA KARAKLAJIC

—————————————————————————

Zasto je Bobby Fischer volio Filipine
(Prevod iz filipinskih novina)
BAGUIO CITY

Jedna generacija se sjeca Bobby Fischera kao samotnjaka. Tesko je zamisliti kako legenda igra tenis u klubu ili seta ruku pod ruku sa Filipinkom.
Ali, Fischer je u teniskom klubu u Bagiju igrao tenis i imao romanticnu vezu sa 30-godisnjom zenom (porijeklom iz grada Davao) pod imenom Marilyn Young u Baguio City-ju prije odlaska u izbjeglistvo na Island.   
Fischerov zvanicni naslednik je 7-godisnja Jinky, koja je rodjena 2002. godine u bolnici Saint Louis University Sacred Heart Hospital. U dokumentu o rodjenju upisano je ime oca „Robert James Fischer“, ali je ona zadrzala mamino djevojacko prezime „Young“.

– „Bobby Fischer je uzivao u filipinskim jelima a posebno u sinigangu  (supi od mesa) dok je tu zivio skoro dvije godine“, kaze Marilin Torre, supruga filipinskog velemasjtora Eugena Torrea. Marilin je rekla da je Fischer obicno svaki dan jeo jedno za drugim pet kuvanih pacjih jaja, jos godinama prije nego je odlucio da ostane u Bagiju. Fischer je zatrazio od Marilin da mu donese 50 takvih jaja kada bude dolazila u Jugoslaviju sa svojim suprugom na Fischerov revans mec sa Spaskim. Eugenio Torre je bio Fischerov sekundant u tom mecu.
Eugenio Torre, prvi azijski velemajstor, postao je blizak Fischerov prijatelj i bio jedan od nekoliko ljudi kojima je Bobby vjerovao sve do kraja zivota.  
 

Osoba koja je postala pravom americkom ikonom poslije pobjede nad sovjetskim velemajstorom Borisom Spaskim na vrhuncu hladnog rata, ponovo je privukao svjetsku paznju revans mecom 1992. godine u Jugoslaviji. Americka vlada kaznila je Fischera zbog igranja u Jugoslaviji, smatrajuci da se tako krsi embargo prema Jugoslaviji. Fischer je mnogo pominjan kada je dao intervjue razlicitim radio stanicama sirom svijeta u kojima je opisao SAD kao drzavu kojom potajno upravljaju Jevreji. Covjek koji je postao moderni americki odmetnik od zakona nastanio se u Bagiju gdje je zivio od 2000. do 2002. godine.  
– „Fischer je zivio zivot u pokretu, smatrao da je pracen od onog sto je nazivao jevrejska zavjera koja kontrolise svijet, tako da se mogao samo zabaviti u uskom krugu prijatelja kao sto je Torre kada je odlucioostati na Filipinima“, prica Leonides Bautista, blizak prijatelj Florencia Campomanesa.
Ali, usprkos tim stavovima, Fischer je vodio u gradu normalan domacinski zivot sa Marilyn Young, prema izjavi Young-ine prijateljice, Marilin Torre.
Sam vrh vladine sluzbe sigurnosti bio je domacin Fischeru u teniskom klubu tokom tri mjeseca 2000. godine. Jimmy Tangalin, 49, profesionalni trener tenisa u klubu, nadzirao je neko vrijeme Fischera, i pronasao da je on „ljubazan i zabavan“.
„Torre me upoznao sa Fischerom. Znao sam da je Fischer slavan. Ali ipak, to je bilo ugodno iznenadjenje. Cim smo se sreli, on je odmah poceo razgovor o Jevrejima i USA. Taj razgovor mi je bio neprijatan,“ rekao je Tangalin.
Fischer je iznajmio kucu u vlasnistvu bivseg odbornika grada Baguia, Elmo Nevade, gdje je obicno stanovala Torreova familija.

„S vremena na vrijeme su se otkrivali neki neobicni elementi iz Fischerovog zivota“, kaze Marilin. „Kada se tusirao nije upotrebljavao nikakav sampon. Najvise je volio da se pere samo vodom i sapunom. Kada je prao zube nije koristio zubnu pastu“. 


Zasto je odlucio da „bivsu americku koloniju i grad“ ucini svojim domom?   
Bautista kaze da je Campomanes pomogao Fischeru da dodje u tu zemlju u sedamdesetim godinama kada su vladali jos vojni zakoni. Poslije toga Fischer je postao povremeni posjetilac Filipina.

„Imao je blisku prijateljicu iz New Yorka-filipinsku umjetnicu Isabelu Diaz kojoj se ponekad pridruzivao kada dolazila na Filipine“, prica Marilin.
„Ali, kada je postao blizak Torereu dolazio je cesce u Baguio“, rekao je Bautista.
Bautista kaze da je na prvom susretu sa Fischerom shvatio zasto je Baguio postao utociste slavnog Amerikanca.

 – „Ne biste ga prepoznali. Mi iz starije generacije, sjecamo ga se kao glatko obrijanog tako da ga ne bi prepoznali cak i da vam pridje. Nosio je bradu i bio celav. Ali kada nas je Torre upoznao, on je bio   
vrlo prijatan.“
 – „Fischer je zivio u svom svijetu“, dodao je „i bio nepoznat u  drustvu u kojem je svako vodio racuna o svom poslu“.
Bautista je rekao da je stara kultura Bagija razvila taj obicaj jer su se stanovnici navikli na Kavkasce koji su zivjeli u gradu.

„To je  Bobby volio u Bagiju“, rekao je.  
Fischer nije nikada izgubio vezu sa Bagijom. Kada su ga u julu 2004. godine japanske vlasti zatvorile zbog isteka americkog pasosa, on je telefonirao svojim prijateljima u Bagiju. Marilin Torre kaze da je Marilyn Young, tada zivjela u Davao, bila u  kontaktu sa Fischerom, cak iako je druga prijateljica Miyoko Watai, javno izjavila da bi se udala za Bobbyja da ga izvuce iz japanskog zatvora.


Cetvorica velicanstvenih u Oskarshamnu

Pise: Josip Vrabec, Svedska


U svojim mnogobrojnim sahovskim knjigama i clancima, legenda sahovskog novinarstva, uvijek neizbjezni Dimitrije Bjelica, najcesce ispreplice sahovske sudbine cetvorice sahovskih heroja danasnjice: Mihaila Talja, Borisa Spaskog, Anatolija Karpova i Roberta Fisera.
Tragajuci za interesantnim pojedinostima iz Fiserovog zivota, nasao sam se u jednom malom turistickom mjestu, na obali Baltickog mora, na samom jugu Svedske. Grad se zove Oskarshamn, naziv je dobio prema kralju Oskaru I i broji svega 18.000 stanovnika. U prostorijama  lokalnog sahovskog drustva (Oskarshamns SS), koje li slucajnosti i sahovske sudbine, nasle su se na zidu fotografije, jedna pored druge, upravo gore spomenutih nasih sahovskih vitezova. U bogatoj sahovskoj biblioteci drustva, koje je osnovano daleke 1923. godine, medju mnogobrojnim uglavnom starijim izdanjima, u kojima dominiraju Aljehinove knjige, nasao sam i tri sahovske knjige, koje govore o zivotu slavnoga Bobija Fisera.

Bobby Fischer: Meine 60 denkwurdigen Partien u izdanju Dr. Eduard Wildhagen, Hamburg;
Jens Enevoldsen: Bobby Fischers vej til VM u izdanju Bramsen & Hjort, 1972 i
Christiaan M.Bijl: Die gesammelten Partien von Robert J. Fischer , Vermande Schachverlag, 1976

Knjige o Fiserovom zivotu

Bobi Fiser-Mojih 60 nezaboravnih partija

Bobi Fiser-Mojih 60 nezaboravnih partija

Na kraju evo te „djeteline“ sa cetiri lista.

M.Talj, B. Spaski, A. Karpov i B.Fiser

Talj, Spaski, Karpov i Fiser

Poslao: JOSIP VRABEC, svedski majstor u dopisnom sahu
http://www.oskarshamnsschacksallskap.se/

——————————————————————————————————

Bobi Fiser sahranjen na Islandu

Sahovska legenda Bobi Fiser koji je umro prosle sedmice na Islandu u 64-oj godini, sahranjen je juce uz privatnu ceremoniju u blizini grada koji je bio domacin cuvenog duela sa Borisom Spaskim pre citavih 35 godina i njegove slavne pobede.

Fiserov portparol Gardar Sverison je rekao da je svetski sampion, Amerikanac Bobi Fiser, sahranjen juce pre podne uz tihu ceremoniju i prisustvo nekolicine prijatelja i njegove zivotne saputnice japanske sahistkinje Mijoko Vataj, javio je Rojters.

Katolicka sahrana je obavljena po hladnom i svetlom danu u maloj crkvi gradica Selfos, na jugu Islanda, oko 60 kilometara jugoistocno od Rejkjavika.

Jedna od osoba koje su ispratile sahovsku legendu, a koja nije zelela da otkrije svoj identitet, kaze da je Fiserova poslednja zelja bila da njegovoj sahrani prisustvuje samo sacica ljudi.

Tihi kraj njegovog zivota je u suprotnosti sa nacinom na koji je ziveo, pred i daleko od sahovskog polja.

Nekada cudo od deteta, Fiser postaje jedini americki svetski sampion u sahu posle pobede nad najboljim sahistom Sovjetskog saveza ali provodi poslednje godine zivota bezeci pred americkim vlastima.

Umro je u cetvrtak od neprecizirane bolesti u Rejkjaviku, gde je 1972. godine pobedio Spaskog u jeku hladnog rata. Svetski mediji su javili da je umro jer su mu otkazali bubrezi.

Tanjug

————————————————————————————————————

Fischerov grob neposredno poslije sahrane i na godisnjicu smrti, 17. januara 2009. godine (na groblju crkve Laugardaelakirkja, Selfoss, Island)

Na današnji dan je rođen Alberic O’Kelly


See the source image

ALBERIC O’KELLY

Albéric Joseph Rodolphe Marie Robert Ghislain O’Kelly de Galway rođen je 17. maja 1911. u Briselu. O’Kellyjevi preci su poticali od kraljevske  porodice i bili su vrlo bogati. Otac je naučio Alberica da igra šah, više puta naglašavajući da je igra na 64 polja zanimanje dostojno pravog grofa.

O’Kelly se počeo boriti na šampionatu Belgije nakon završetka fakulteta, ali 30-ih godina nije mogao poraziti plejadu starijih igrača. 1937. godine, nakon pauze, Belgijanci su otišli na Olimpijadu u Stockholm – Alberic je igrao na drugoj tabli iza priznatog lidera Arthura Dunkenbluma. Međutim, ubrzo je O’Kelly postao najbolji u svojoj zemlji, a to potvrđuje – trinaest pobjeda zaredom na belgijskom prvenstvu!

Nakon završetka Drugog svjetskog rata, Alberic je impresionirao evropsku zajednicu pobjedom na jakom turniru u Hoogeveenu, zbog čega je odmah uključen u Stauntonov Memorial (1946), koji je okupio najjače svjetske šahiste, predvođene Botvinnikom i Euweom. Godinu dana kasnije, O’Kelly je sam osvojio nezvanično evropsko zonsko prvenstvo, jedan poen ispred Trifunovića i Pachmana.

Nekoliko pobjeda na jakim turnirima u Starom svijetu dovelo je do toga da je FIDE 1950. O’Kellyju dodijelio titulu međunarodnog majstora, iako je u tom trenutku već u potpunosti zaslužio velemajstorsku titulu.

Na primjer, na Olimpijadi u Dubrovniku lider Belgijanaca remizirao je sa Euweom, Unzikerom, Gligorićem, Reševskim, Tartakoverom, pobjeđujući osrednje  majstore i osvojio je medalju na prvoj tabli.

Belgijski grof je postao velemajstor 1956. godine – sa 10 poena iz 16 partija, bez poraza (!) na Olimpijadi u Moskvi i za treće mjesto na super turniru u Hastingsu. Alberic je posjedovao vrlo čvrst stil igre i igrao ravnopravno sa jakim svjetskim šahistima u njegovoj omiljenoj varijanti 1.e4 c5 2.Sf3 a6!?, koja nosi njegovo ime.

60-ih se fokusirao na dopisni šah i suđenje na turnirima- O’Kelly nije samo dobio titulu međunarodnog sudije, već je trijumfalno osvojio i svjetsko prvenstvo u dopisnom šahu (1959-1962). Treći kralj u dopisnom šahu u šahovskom svijetu je prvi strani „dvostruki“ velemajstor.

Glavni sudija mečeva za svjetskog šampiona (Petrosjan – Spaski, 1966) i (Petrosjan – Spaski, 1969), finalnog meča kandidata (Karpov – Korchnoi, 1974), evropskog timskog prvenstva (1977). Širom svijeta je poznata fotografija sa meča kandidata iz 1974. godine, na kojoj se Viktor Lvovich obraća O’Kellyju, žaleći se da ga Anatolij Jevgenovič gleda u oči.

Image result for O'kelly Viktor Korchnoi Karpov

Autor je knjiga o najdorfovoj varijanti sicilijanske obrane i nekoliko priručnika.

Alberic O’Kelly je preminuo je 3. oktobra 1980. godine u Briselu. Zanimljivo je da je mjesec dana prije tužnog događaja njegov veliki prijatelj Aleksandar Kotov odlučio da posjeti belgijskog velemajstora. Međutim, kada su završeni svi brojni dokumenti za putovanje (u sovjetska vremena bilo je komplikovano putovanje u kapitalističku zemlju!), odjednom je iz Belgije stigla vijest o smrti višestrukog prvaka države.
Kotov više nije mogao otkazati putovanje i turistički je otišao u Belgiju. Sovjetski velemajstor umro je dva mjeseca kasnije. „O’Kelly ga je pozvao!“ – Vasilij Smyslov, sklon raznim vrstama mističnih i religijskih priča, rekao je ozbiljnim glasom na sastanku šahovske federacije SSSR-a.

АЛЬБЕРИК О’КЕЛЛИ (ruchess.ru)

Tan Zhongyi – šampionka Kine 2021


Na šampionatu Kine pobjedila je Tan Zhongyi sa pola poena prednosti ispred WIM Ning Kaiyu i WGM Zhu Jiner.

Tan,Zhongyi (2510) – Ning,Kaiyu (2327) [E20]
ch-CHN Women 2021 Xinghua CHN (2.3), 08.05.2021

 1.d4 Nf6 2.c4 e6 3.Nc3 Bb4 4.Bd2 0–0 5.e3 c5 6.Nf3 cxd4 7.exd4 d5 8.cxd5 exd5 9.Be2 Nc6 10.0–0 Re8 11.Bg5 Bxc3 12.bxc3 h6 13.Bh4 g5 14.Bg3 Ne4 15.Rc1 Qa5 16.c4 Qxa2 17.Ne5 Qd2 18.Bh5 Qxd1

19.Bxf7+ Kg7 20.Rcxd1 Nxe5 21.Bxe8 Nxc4 22.Bh5 Be6 23.Ra1 a5 24.Rfb1 b6 25.Be5+ Kf8 26.f4 Bf7 27.Bg4 Ne3 28.Bf3 Nc2 29.Ra2 Nc3

30.Rxc2 Nxb1 31.Rc7 Re8 32.Rc6 Nd2 33.Bd1 Re6 34.Rc8+ Re8 35.Rc6 Re6 36.Bd6+ Kg7 37.Bg4 Rxd6 38.Rxd6 Nc4 39.Rd7 Kf6 40.fxg5+ hxg5 41.Bf3 Be6 42.Ra7 b5 43.Kf2 b4 44.Bd1 Bf5 45.g3 Nb2 46.Bb3 Nd3+ 47.Ke3 Nc1 48.Bxd5 b3 49.Rb7 a4 50.Kd2 Na2 51.Rb6+ Kg7 52.Bc6 1–0

Xiao,Yiyi (2301) – Wang,Yu A (2294) [A45]
ch-CHN Women 2021 Xinghua CHN (2.4), 08.05.2021

 1.d4 Nf6 2.Bg5 e6 3.e4 h6 4.Bxf6 Qxf6 5.Nc3 Bb4 6.Qd3 c5 7.e5 Qf5 8.Qxf5 exf5 9.0–0–0 cxd4 10.Nb5 Kd8 11.Nxd4 Nc6 12.Ngf3 Nxd4 13.Nxd4 g6 14.Bc4 Ke7 15.Nb5 Bc5 16.Rd2 a6 17.Nc7 Ra7 18.Nd5+ Kd8 19.Nf6 Rf8 20.Rhd1 b5 21.Bb3 Be7 22.Nd5 f6 23.Nf4 fxe5 24.Nxg6 Rf6 25.Nxe5 f4 26.Re2 Bc5 27.Rd5 Bb6 28.a4 Rc7

29.Rd6 1–0

Li,Xueyi (2328) – Tan,Zhongyi (2510) [D02]
ch-CHN Women 2021 Xinghua CHN (3.5), 09.05.2021

 1.d4 d5 2.Nf3 Nf6 3.g3 Bf5 4.Bg2 e6 5.c4 c6 6.Nc3 h6 7.Qb3 Qb6 8.c5 Qxb3 9.axb3 Na6 10.Ra4 Nd7 11.0–0 Be7 12.h4 e5 13.Be3 e4 14.Nd2 Nc7 15.b4 a6 16.Nb3 g5 17.Na5 0–0–0 18.hxg5 hxg5 19.Raa1 Be6 20.f3 f5 21.Bd2 Rdg8 22.Kf2 Bf6 23.e3 exf3 24.Bxf3 f4 25.gxf4 Rh2+ 26.Ke1 g4 27.Be2 Bf5 28.Rg1 Bh4+ 29.Kd1

29…Bf2 0–1

Gu,Xiaobing (2263) – Song,Yuxin (2290) [B90]
ch-CHN Women 2021 Xinghua CHN (3.6), 09.05.2021

 1.e4 c5 2.Nf3 d6 3.d4 cxd4 4.Nxd4 Nf6 5.Nc3 a6 6.Qd3 Nbd7 7.Be2 Nc5 8.Qe3 e5 9.Nb3 Be6 10.Nxc5 dxc5 11.0–0 Qd4 12.Qg3 Nxe4 13.Nxe4 Qxe4 14.Bf3 Qb4 15.Qxe5 0–0–0 16.Be3 Bd6 17.Qxg7 Rhg8 18.Qc3 Qxc3 19.bxc3 Bg4 20.Bxg4+ Rxg4 21.Rfd1 Ra4 22.g3 Be7 23.Rxd8+ Kxd8 24.Rd1+ Ke8 25.Rd5 Rxa2 26.Bxc5

26…Ra5 0–1

Song,Yuxin (2290) – Tan,Zhongyi (2510) [B04]
ch-CHN Women 2021 Xinghua CHN (5.6), 10.05.2021

 1.e4 Nf6 2.e5 Nd5 3.d4 d6 4.Nf3 Nc6 5.c4 Nb6 6.exd6 exd6 7.Be2 Be7 8.h3 0–0 9.0–0 Bf6 10.Nc3 Re8 11.Bf4 h6 12.b3 Bf5 13.Rc1 a5 14.a3 Ne7 15.d5 Nd7 16.Be3 Nc5 17.a4 Bh7 18.Bxc5 dxc5 19.Bd3 Bf5 20.Bxf5 Nxf5 21.Qd3 Nd6 22.Rfe1 Qd7 23.Ne4 Nxe4 24.Rxe4 Rxe4 25.Qxe4 Re8 26.Qd3 Qd6 27.Re1 Rxe1+ 28.Nxe1 Qe5 29.Nf3 Qa1+ 30.Qf1 Qb2 31.Qd1 b6 32.g3 Bd4 33.Nxd4 cxd4 34.Kf1 Kf8 35.Qd3 g6 36.g4 Kg7 37.Ke1 Kf6 38.Qf3+ Ke7 39.Qe4+ Kd7 40.Qd3 Qc1+ 41.Ke2 Qb2+ 42.Ke1 Qc1+ 43.Ke2 Qf4 44.Qf3 Qe5+ 45.Kd3 f5 46.gxf5 gxf5 47.Qg2 Kd6 48.b4 axb4 49.Qg6+ Kd7 50.Qc6+ Kd8 51.Qxh6 b3 52.f3

52…Qe3+ 53.Qxe3 dxe3 0–1


ch-CHN Women 2021 Xinghua (CHN), 7-15 v 2021

cat. III (2313)
123456789012
1.Tan, ZhongyigCHN2510*10111½111102505
2.Ning, KaiyuwmCHN23270*111½1½101182486
3.Zhu, JinerwgCHN245910*011½½111182474
4.Song, YuxinwmCHN2290001*½1½½½1½12379
5.Xiao, YiyiwgCHN2301000½*½11101162349
6.Zhai, MowgCHN23660½00½*½½111162343
7.Wang, Yu A.mCHN2294½0½½0½*½01012249
8.Gu, TianluwmCHN22670½½½0½½*0½½12251
9.Li, XueyiwgCHN2328000½0011*1½½2246
10.Ren, XiaoyiwmCHN22670100100½0*012183
11.Yuan, YeCHN2081000½001½½1*02200
12.Gu, XiaobingwgCHN226310000000½01*2106
Round 1 (May 7, 2021)
Ning, Kaiyu– Song, Yuxin1-061D37QGD 5.Bf4
Zhu, Jiner– Xiao, Yiyi1-058B12Caro Kann Advanced
Wang, Yu A.– Tan, Zhongyi½-½59B10Caro Kann
Li, Xueyi– Gu, Xiaobing½-½54A46Queen’s Pawn Opening
Ren, Xiaoyi– Zhai, Mo0-155A34English Symmetrical
Yuan, Ye– Gu, Tianlu½-½39D26QGA
Round 2 (May 8, 2021)
Tan, Zhongyi– Ning, Kaiyu1-052E20Nimzo Indian
Song, Yuxin– Li, Xueyi½-½46B12Caro Kann Advanced
Xiao, Yiyi– Wang, Yu A.1-029A45Trompowsky
Zhai, Mo– Zhu, Jiner0-154C55Two Knights Defence
Gu, Tianlu– Gu, Xiaobing1-057B90Sicilian Najdorf Variation
Yuan, Ye– Ren, Xiaoyi1-035A59Volga Gambit
Round 3 (May 9, 2021)
Ning, Kaiyu– Xiao, Yiyi1-047A50Queen’s Indian (without e7-e6)
Zhu, Jiner– Yuan, Ye1-054C10French Rubinstein
Wang, Yu A.– Zhai, Mo½-½48B10Caro Kann
Li, Xueyi– Tan, Zhongyi0-129D02Queen’s Pawn Game
Ren, Xiaoyi– Gu, Tianlu½-½29E10Blumenfeld Counter Gambit
Gu, Xiaobing– Song, Yuxin0-126B90Sicilian Najdorf Variation
Round 4 (May 9, 2021)
Tan, Zhongyi– Gu, Xiaobing0-154B90Sicilian Najdorf Variation
Xiao, Yiyi– Li, Xueyi1-048D02Queen’s Pawn Game
Zhai, Mo– Ning, Kaiyu½-½123A45Trompowsky
Gu, Tianlu– Song, Yuxin½-½24B97Sicilian Najdorf
Ren, Xiaoyi– Zhu, Jiner0-126D30Queen’s Gambit (without Nc3)
Yuan, Ye– Wang, Yu A.1-047A62Benoni
Round 5 (May 10, 2021)
Ning, Kaiyu– Yuan, Ye1-041D85Gruenfeld Defence
Zhu, Jiner– Gu, Tianlu½-½41C91Ruy Lopez
Song, Yuxin– Tan, Zhongyi0-153B04Alekhine’s Defence
Wang, Yu A.– Ren, Xiaoyi1-054C43Petroff’s Defence
Li, Xueyi– Zhai, Mo0-1142A47Queen’s Indian without c2-c4
Gu, Xiaobing– Xiao, Yiyi0-168B13Caro Kann Exchange
Round 6 (May 11, 2021)
Zhu, Jiner– Wang, Yu A.½-½42C81Ruy Lopez Open Keres Variation
Xiao, Yiyi– Song, Yuxin½-½40B20Sicilian Wing Gambit
Zhai, Mo– Gu, Xiaobing1-034A48King’s Indian Defence /c2-c4
Gu, Tianlu– Tan, Zhongyi0-134C42Petroff’s Defence
Ren, Xiaoyi– Ning, Kaiyu1-050D30Queen’s Gambit (without Nc3)
Yuan, Ye– Li, Xueyi½-½33D45Anti-Meran Variations
Round 7 (May 12, 2021)
Tan, Zhongyi– Xiao, Yiyi1-058A07Barcza System
Ning, Kaiyu– Zhu, Jiner1-037E01Catalan
Song, Yuxin– Zhai, Mo1-054B30Sicilian Rossolimo
Wang, Yu A.– Gu, Tianlu½-½22B56Sicilian Defence
Li, Xueyi– Ren, Xiaoyi1-044A04Dutch System
Gu, Xiaobing– Yuan, Ye1-055C01French Exchange
Round 8 (May 12, 2021)
Zhu, Jiner– Li, Xueyi1-037B12Caro Kann Advanced
Zhai, Mo– Tan, Zhongyi0-139A40Unusual Replies to 1.d4
Wang, Yu A.– Ning, Kaiyu0-147B90Sicilian Najdorf Variation
Gu, Tianlu– Xiao, Yiyi0-137B03Alekhine’s Defence
Ren, Xiaoyi– Gu, Xiaobing1-060E61King’s Indian Defence
Yuan, Ye– Song, Yuxin½-½53E32Nimzo Indian 4.Qc2
Round 9 (May 13, 2021)
Tan, Zhongyi– Yuan, Ye1-025D70Gruenfeld Defence
Ning, Kaiyu– Gu, Tianlu½-½99E06Catalan
Song, Yuxin– Ren, Xiaoyi1-045C43Petroff’s Defence
Xiao, Yiyi– Zhai, Mo½-½32D79Gruenfeld 3.g3
Li, Xueyi– Wang, Yu A.1-050A40Unusual Replies to 1.d4
Gu, Xiaobing– Zhu, Jiner0-144B23Sicilian Closed
Round 10 (May 14, 2021)
Ning, Kaiyu– Li, Xueyi1-045D11Slav Defence
Zhu, Jiner– Song, Yuxin0-161B90Sicilian Najdorf Variation
Wang, Yu A.– Gu, Xiaobing1-064B90Sicilian Najdorf Variation
Gu, Tianlu– Zhai, Mo½-½30B03Alekhine’s Defence
Ren, Xiaoyi– Tan, Zhongyi0-136A88Dutch Leningrad
Yuan, Ye– Xiao, Yiyi0-134A50Queen’s Indian (without e7-e6)
Round 11 (May 15, 2021)
Tan, Zhongyi– Zhu, Jiner0-154E39Nimzo Indian 4.Qc2
Song, Yuxin– Wang, Yu A.½-½32C77Ruy Lopez Anderssen
Xiao, Yiyi– Ren, Xiaoyi0-141D00Queen’s Pawn Game
Zhai, Mo– Yuan, Ye1-038D00Queen’s Pawn Game
Li, Xueyi– Gu, Tianlu1-048A46Queen’s Pawn Opening
Gu, Xiaobing– Ning, Kaiyu0-135B90Sicilian Najdorf Variation

RAZIGRAVANJE ZA SVJETSKI KUP – IM LUKA DRAŠKOVIĆ SE PLASIRAO NA SVJETSKI KUP


LUKA DRAŠKOVIĆ IDE NA SVJETSKI KUP

Luka Drašković je nakon pobjede na nedavno završenom šampionatu, uspio da trijumfuje na doigravanju i biće prvi predstavnik Crne Gore na Svjetskom kupu, koji će biti odigran u Sočiju u julu mjesecu.

Nakon remija u prvoj partiji, Drašković se u drugoj partiji, u kojoj je vodio bijele figure, opredijelio za italijansku partiju. Velemajstor Dragiša Blagojević je korektno tretirao otvaranje, stekao preimućstvo u središnjici, ali nakon grešaka u cajtnotu, nastala je damska završnica u granicama jednakosti. Drašković je nalazio najbolje poteze, a velemajstor Blagojević je pod pritiskom pogriješio, pa je predao pred neodbranjivim matnim prijetnjama.

Drašković je pobjedom 1,5-0,5 trijumfovao u doigravanju i biće prvi predstavnik na Svjetskom kupu.

Veliki uspjeh 25-ogodišnjeg Baranina, koji je krunisao sjajnu formu i potvrdio veliki potencijal. Sam nastup u Sočiju, veliko je priznanje kako za Draškovića, tako i za crnogorski šah.

Drašković nije krio oduševljenje: „Izuzetno sam srećan što sam uspio da trijumfujem. Veliki uspjeh, a posebna je čast predstavljati svoju državu na Svjetskom kupu. Slijedi malo odmora, a onda ću početi pripreme, kako bi u Sočiju ostvario što bolji rezultat.“

Šahovski savez Crne Gore će pomoći svog predstavnika, omogućiti mu trenažni rad, kako bi ostvario što bolji rezultat, a uz čestitke Luki Draškoviću i želja da što prije postane velemajstor. Sjajan domaćin završnog turnira bio je hotel Mediteran u Budvi. Uskoro slike za zatvaranja.

Uprava za sport i mladeHotel & Resort Mediteran

Round 4 on 2021/05/16 at 15:00

Bo. NameRtgPts.ResultPts.NameRtg 
1 IMDraskovic Luka246421 – 0GMBlagojevic Dragisa2481 

Final Ranking crosstable after 4 Rounds

Rk.NameRtgFED1.Rd2.Rd3.Rd4.RdPts. TB1 
1IMDraskovic Luka2464MNE4b14w½2b½2w13,01
2GMBlagojevic Dragisa2481MNE3b03w11w½1b01,52
3FMTomic Aleksandar2365MNE2w12b0-0-01,03
4IMKalezic Blazo2456MNE1w01b½-0-00,53

IM Luka Drašković (2464) – GM Dragiša Blagojević (2481)
World Cup – Montenegro Eliminations

1.e4 e5 2.Nf3 Nc6 3.Bc4 Bc5 4.c3 Nf6 5.d4 exd4 6.e5 d5 7.Bb5 Ne4 8.cxd4 Bb6 9.Nc3 0–0 10.Be3 Bg4 11.h3 Bh5 12.Qc2 Nxc3 13.bxc3 f6 14.exf6 Qxf6 15.Be2 Rae8 16.0–0 h6 17.Rae1 Qd6 18.Bd1 Ba5 19.Bd2 Bg6 20.Qc1 Be4 21.Re3 Re6 22.Ne1 Ne7 23.f3 Bh7 24.Rxe6 Qxe6 25.g4 c6 26.Ng2 Bc7 27.Qa3 Nc8 28.Re1 Qd7 29.Qc1 Bg3 30.Re3 Bc7 31.Re1 Bg3 32.Re3

32...Nb6 33.Be2 Bb8 34.Be1 Qc7 35.f4 Be4 36.Bg3 Qf7

37.f5 Bxg3 38.Rxg3 Bxg2 39.Kxg2 Re8 40.Re3 Re7 41.Bd3 Nc4 42.Bxc4 dxc4 43.Qe1 Qd5+ 44.Kf2 Rxe3 45.Qxe3 Kf7 46.Qe5 b5 47.Qc7+ Kf6 48.Qb8 Qd7 49.Qf8+ Kg5

50.f6 gxf6 51.Qg8+ Kf4 52.Qg6 a5 53.Qxf6+

1-0

Budva Mix Tournament 2021


Organizer(s) Chess Club „Crnogorac“
Federation Montenegro ( MNE )
Chief Arbiter FA Miljanic, Zeljko 16503155
Deputy Chief Arbiter Orbovic, Pavle 16504615
Time control 40/90 min. + 15 min. + 30 sec. for every move
Location Budva
Number of rounds 9
Tournament type Swiss-System
Rating calculation Rating international
Date 2021/05/11 to 2021/05/17
Rating-Ø 2221

U osmom kolu vodeći danski velemajstor Thybo Jesper je ponovo postigao pobjedu. Savladao je WFM Nadyu Tonchevu i sa 6,5 poena vodi prije poslednjeg kola. Važnu pobjedu je postigao i velemajstor Nebojša Nikčević koji je savladao Duraka Cana i sa 5,5 poena nalazi se na drugom mjestu.

Durak Can- GM Nikčević Nebojša
Budva Mix Tournament 2021, 16.05.2021.

1.d4 d5 2.c4 e6 3.Nc3 c6 4.e3 Nf6 5.Nf3 Nbd7 6.Qc2 Bd6 7.Be2 0–0 8.0–0 Qe7 9.e4 Nxe4 10.Nxe4 dxe4 11.Qxe4 e5 12.Bg5 f6 13.Bd3 g6 14.Bh6 Re8 15.c5 Bc7 16.Bc4+ Kh8 17.Qh4 e4 18.Rae1 g5

19.Bxg5! fxg5 20.Nxg5 Nf6 21.Nf7+ Kg7 22.Qh6+ Kg8 23.Nd6+?!

23…Be6 24.Nxe8 Rxe8 25.Bxe6+ Qxe6 26.Re2 Ng4 27.Qxe6+ Rxe6 28.h3 Nf6 29.Rd1 h5 30.a3 h4 31.Rde1 Bf4 32.b4 Kf7 33.b5 Re7 34.a4 Rd7 35.a5

35…Rxd4! (crni je dobro proračunao poziciju koja nastaje posle malih komplikacija) 36.a6 bxa6 37.bxc6 a5 38.Rb2 Rb4 39.Reb1 Nd5 40.Rxb4 axb4 41.Rd1 Ke6 42.Ra1 Bb8 43.Ra4 Ke5 44.c7 Bxc7 45.Rxa7 Kd4 46.c6 b3 47.Ra4+ Kd3 48.Ra3 Kc2 49.Kf1 b2 50.Ra2 Kb3! (Ovdje je bijeli već trebao da preda, ali igra po inerciji još nekoliko poteza)

51.Rxb2+ Kxb2 52.Ke2 Kc3 53.g3 hxg3 54.fxg3 Kd4 55.h4 e3 56.g4 Nc3+ 0-1

Budva Mix Tournament 2021

Round 8 on 2021/05/16 at 16:00

Bo.  NameRtg Result NameRtg  
1 WFMToncheva Nadya2207 0 – 1 GMThybo Jesper Sondergaard2568 
2 Durak Can2244 0 – 1 GMNikcevic Nebojsa2393 
3 IMSalimova Nurgyul2397 ½ – ½ GMKhenkin Igor2558 
4 IMRunic Zoran2376 1 – 0 Pobor Milo2124 
5 GMDizdarevic Emir2436 1 – 0 Pobor Danilo2067 
6 Birkner Frank1899 ½ – ½ Djurovic Peko2136 
7 AFMMesic Ismet2078 0 – 1 Draskovic Davor2016 
8 Vujovic Savo2167 1 – 0 Marret Benjamin1867 

Rank after Round 8

Rk.  NameFEDRtgPts.
1 GMThybo Jesper SondergaardDEN25686,5
2 GMNikcevic NebojsaMNE23935,5
3 IMSalimova NurgyulBUL23975,0
4 IMRunic ZoranBIH23765,0
5 GMDizdarevic EmirBIH24364,5
6 Durak CanTUR22444,5
7 GMKhenkin IgorGER25584,5
8 Vujovic SavoMNE21674,0
9 Draskovic DavorMNE20164,0
10 WFMToncheva NadyaBUL22073,5
11 Djurovic PekoMNE21363,5
12 Pobor DaniloMNE20673,5
13 Pobor MiloMNE21243,5
14 Birkner FrankGER18993,0
15 AFMMesic IsmetBIH20782,5
16 Marret BenjaminFRA18671,0

Intervju sa Andrejom Esipenkom (2. nastavak)


PRIČA O USPJEHU VELEMAJSTORA ANDREJA ESIPENKA

– Da li ste rizikovali?

Andrej Esipenko- Ovdje je teško rizikovati, jer se sve zasniva na proračunu. Sve sam izračunao i bio siguran da ću uspjeti.

– Da li je ovo bila najsjajnija  partija u vašoj karijeri? Kojih se još partija sjećaš?

Andrej Esipenko- Što se tiče emocija, partija sa Magnusom je definitivno najsjajnija. Utakmica sa Sergejem Karjakinom na Svjetskom prvenstvu u brzom i blitz turniru 2017. je na drugom mjestu; upamtio sam je po lijepoj pobjedi. Ne znam ni kako se to dogodilo, ali bio je to nevjerojatan meč. Činilo mi se da nisam baš siguran u plasman, pa sam odlučio preuzeti inicijativu i napasti. I u mom slučaju, na istoj talasnoj dužini, sve su figure poletjele na kralja, a zatim je usledila još jedna žrtva kraljice, odnosno sve je ispalo slikovito. Kad sam vidio svoj pobjednički potez, vrlo lijep, u početku nisam vjerovao, počeo sam ponovno računati kako bih se uvjerio da nema greške. A kad sam odigrao i shvatio da sam pobjedio, to je bio najbolji trenutak.

– Da li se vaš život na bilo koji način promijenio nakon pobjede nad Carlsenom? Da li se osjećat slavnim?

Andrej Esipenko- Ne, prepoznali su me nekoliko puta na ulici. Baš smo juče otišao u kafić, tamo su me prepoznali i počastili sladoledom. Bilo je fino. Inače je sve ostalo po starom. Sada studiram na Rostovskom državnom ekonomskom univerzitetu. Živim u Novočerkasku, uskoro planiram da se preselim u Rostov. Nakon pobjede nad Carlsenom, tamo su mi dali stan.

– Sa kojim još šahistima biste voljeli da igrate?

Andrej Esipenko- Zanimljivo bi bilo da se sretnem sa herojima iz prošlog vremena, sa svjetskim prvacima kao što su Garry Kasparov, Anatolij Karpov, Vladimir Kramnik, Viswanathan Anand. Svaka od njih je sjajan na svoj način. Od ostalih u eliti igrao sam skoro sa svima.

– Imaš li idola?

Andrej Esipenko- Magnus Carlsen je moj idol iz djetinjstva. Za mene je neverovatan jer sada, kada mnogo toga zavisi od kompjutera, uspjeva da bude korak ispred ostalih. Čini se da svaki šahist može kod kuće analizirati partiju na kompjuteru, proučiti otvaranje i biti približno na istom nivou sa svojim protivnicima. Ali Magnus igra toliko žestoko da neprestano pronalazi slabosti svojih protivnika. Čak i nakon pojave kompjutera, on je broj jedan.

– Kako ocenjujete nivo ruskih šahista na međunarodnoj sceni?

Andrej Esipenko- Danas ima mnogo naših šahista u svjetskom vrhu. Ian Nepomniachtchi se kvalifikovao za meč sa Magnusom Carlsenom za titulu svjetskog šampiona. Sergej Karjakin se i dalje može dokazati na najvišem nivou. Daniil Dubov, Vladislav Artemiev, Alexey Sarana – svi su vrlo talentovani momci. Zaista imamo puno odličnih šahista.

– Šah je bio nekada vrlo popularan u SSSR-u. Šta sada treba učiniti da bi se stvorio isti interes?

Andrej Esipenko- Čini mi se da je prije prikazivanja filma “Damin gambit” bilo mnogo manje interesa za šah. Svi su sada počeli pričati o njemu, gledaju turnire, pokušavaju da shvate komplikovanost šaha. TV emisije i filmovi zaista pomažu u popularizaciji. Iako je možda najpouzdaniji način za podizanje interesa da jedan od Rusa postane svjetski šampion.

– Andrey, pobijedio si na internet olimpijadi, pobijedio si Carlsena, dostigao super rejting od 2.700 bodova. Koji su ti ciljevi još preostali? Postoji li još nešto za čim težiš?

Andrej Esipenko- Naravno. Prvo, postati svjetski prvak je globalna želja. Drugo, sada je kratkoročni cilj povećati još više rejting, oko 2750. Tada ću imati šanse za ulazak na turnir kandidata (pobjednik turnira sreće se sa aktuelnim svjetskim prvakom u borbi za titulu – napomena autora), i krenem dalje.

– Šta biste savjetovali mladim šahistima da dostignu cilj?

Andrej Esipenko- Jednostavno morate voljeti šah, voljeti igrati, i što je najvažnije, puno trenirati. Tada ćete sve uspjeti.

(Kraj)

Про любовь к шахматам, «Ход королевы» и мороженое: история успеха гроссмейстера Андрея Есипенко (sochisirius.ru)

Intervju sa Andrejom Esipenkom


PRIČA O USPJEHU VELEMAJSTORA ANDREJA ESIPENKA

Ruski šahista Andrey Esipenko ima samo 19 godina i već je poznat u čitavom svijetu. U januaru ove godine pobijedio je aktuelnog svjetskog prvaka Magnusa Carlsena na Tata Steel Mastersu u Holandiji. Esipenko je postao drugi šahista koji je pobijedio Carlsena od 2018. godine. Prvi je bio Poljak Jan-Krzysztof Duda, od koga je Norvežanin izgubio u oktobru prošle godine.

U ljeto 2020. ruska reprezentacija uzela je zlato i pretekla  163 zemlje učesnice u prvoj internetskoj šahovskoj FIDE olimpijadi. Među juniorima je bio i Andrey Esipenko. U aprilu ove godine, predsjednik Vladimir Putin izrazio je zahvalnost sportistima na pobjedi na turniru. Juniori su nagrađeni u obrazovnom centru Sirius, gdje su svi oni prethodno pohađali specijalizovane programe.

Andrey nam je u intervjuu rekao o najsjajnijim pobjedama, talentu i seriji „Damin gambit“.

– Andrej, dobar dan. Čestitam vam na nagradi. Otkrijte nam kako je tekla internet olimpijada.

Andrej Esipenko- Ovo je bilo prvi put da igram za rusku reprezentaciju za odrasle i mogu reći da je ovo za mene veoma dragocjeno iskustvo, ne samo u igri, već i u komunikaciji. Internet olimpijada mnogo se razlikuje od igre uživo, jer se protivnici ne vide, ne vide emocije, psihologija odlazi u drugi plan. Upravo zbog ovih faktora više volim uživo  turnire. Generalno, na olimpijadi je bilo sve dobro. Pobijedili smo, šta može biti bolje?

– Koje mečeve ste najviše upamtili?

Andrej Esipenko- Najzanimljiviji je bio susret sa indijskim timom u finalu. Bio je to vrlo težak meč, osjetio se intenzitet emocija, finalni meč, dramatičan  zbog činjenice da moramo pobijediti. Pa, bar nismo imali problema s tehnologijom, Internet je bio pouzdan, nije zakazao. Drago mi je što smo uspjeli.

– Kako je započelo vase bavljenje šahom?

Andrej Esipenko- Kad sam imao pet godina, moj otac je igrao šah sa svojim prijateljima. Tražio sam da me nauči da igram. I tako je počelo. Tada, naravno, nisam mislio da će sve biti tako ozbiljno. Jednostavno mi se svidjelo što su figure skakale po tabli. Moja starija sestra i ja smo takođe istovremeno naučili da igramo šah i bili smo stalno konkurencija. To me privuklo. Kasnije sam počeo da igram na turnirima, nekoliko godina kasnije postigao sam ozbiljne uspjehe, prve značajne pobjede na Evropskom prvenstvu za dječake mlađe od 10 godina. Od tog trenutka započela je moja karijera. I sad je lijepo kad pobjeđujem partije, želim da nastavim.

– Kada ste bili dijete, da li  vas je bilo ljutilo da sve svoje slobodno vrijeme provodite na treninzima, trening kampovima, takmičenjima?

Andrej Esipenko- Neću reći da sam kao dijete bio neprestano posvećen šahu, da od njega nisam podizao glavu. Vozio sam biciklo, igrao se u dvorištu sa prijateljima i igrao na kompjuteru. Svega je toga bilo, zato me nije smetalo. Djetinjstvo mi je bilo jako zauzeto raznim aktivnostima.

– Kako teku vaši časove šaha?

Andrej Esipenko- Sad to može biti trening kamp, ​​kada trener i ja razrađujemo neku poziciju. Ako nema kampova, onda radim sam. Otvorim svoj kompjuter i treniram, bilo kad, danju ili noću.

– Osam puta ste dolazili na programe Siriusa. Recite nam kako je ovo iskustvo pomoglo i kako vam se učinilo korisnim?

Andrej Esipenko- Svaka moja posjeta Siriusu je praznik, jer ovdje možete vidjeti svoje prijatelje, raditi sa trenerima i sticati nova znanja koja niste mogli da dobijete na drugom mjestu. S tim u vezi, Sirius je vrlo koristan. Uvijek mi je bilo zadovoljstvo da dođem ovdje.

– Šah uključuje neaktivan životni stil. Ali u isto vrijeme šahisti trebaju da imaju dobru fizičku formu, jer ponekad partija može trajati i nekoliko sati. Kako se održavate u formi?

Andrej Esipenko- Zaista volim da igram fudbal, stoni tenis, idem na bazen. Na trening kampu pokušavam da trčim, idem u teretanu.

– Da li je i mozgu potreban stalni trening?

Andrej Esipenko- Svi nekako treniraju mozak, ali nisam o tome razmišljao. On sam stalno radi za mene. Nije bilo nijednom da sam došao na turnir, a da nisam bio koncentrisan. Uvijek kad dođem na turnir osjećam da je sve u redu.

– 2020. godinu obilježila je pandemija. Kako ste prošli ovaj period?

Andrej Esipenko- Za mene je prošla godina dobro počela, igrao sam turnir na Gibraltaru, kasnije sam dobro nastupio na nekim drugim takmičenjima. Moj rejting se povećao. U martu sam na turniru kandidata pomogao Kirilu Alekseenku. Zbog pandemije, turnir je prekinut na sredini, postalo je jasno da će biti duga pauza i da nemam šta da radim. U početku nije bilo jasno šta da radim. Ali brzo sam pronašao nešto za zabavu. Pored šaha, gledao sam TV emisije na engleskom, pripremao engleski jezik. Dakle, vrijeme je korisno prošlo.

– Kad smo kod TV emisija. Nedavno je postojala serija o šahovskom vunderkind-u „Damin gambit“. Jeste li ga već gledali? Šta mislite?

Andrej Esipenko- Da, pogledao sam ga odmah. Znam da su mnogi ostali  ludo oduševljeni. Nije na mene ostavio tako jak utisak. Svidjelo mi se kako je sniman šahovski dio, jasno je da je to radio profesionalac, sve je sasvim realno. U drugim serijama to nije bilo.

– Koliko je realna priča o takvom talentu?

Andrej Esipenko- Mislim da je to sasvim moguće. Na primjer, mađarska šahistkinja i velemajstor Judit Polgar puno je trenirala od djetinjstva, njen otac i njene dvije sestre učili su šah, htjeli su da stvore šampione od njih. To je i uspio.

-I vas često nazivaju talentom. Smatrate li sebe takvim?

Andrej Esipenko- Ako uopšte neko nema talenta, onda vjerovatno, ne može postići sjajne rezultate. Mislim da imam talenta, ali puno sam radio. Odnosno, pola, 50 posto talenata i 50 posto rada.

– Kako se nosite sa neuspjesima, porazima?

Andrej Esipenko- Zavisi od partije. Možete da izgubite neku partiju sramotno, a onda je stvarno teško, treba vremena da se opustite. Takva dekoncentracija obično nestaje sutradan. I dogodi se nekada da izgubim partiju, ali jasno je da sam u tom slučaju nadigran. Ovo je lakše podnijeti, samo trebate analizirati partiju ​i donijeti zaključke za budućnost. U osnovi to ide samo od sebe: šetam, razgovaram s prijateljima, slušam muziku, gledam film. Najčešće mi nije potrebna podrška, mogu se pripremiti za mečeve.

– Recite nam nešto o pobjedi nad Magnusom Carlsenom. Ovo je zaista bio grandiozan događaj.

Andrej Esipenko- Imao sam malo sreće. Nisam želio odigrati brzi remi ili nešto slično. Važno je bilo da igram sa njim, da osjetim  njegovu snagu. Čak i da izgubim, ali bar da sam osjetio njegov nivo igre. Ne igra se protiv svjetskog prvaka svaki dan. Imao sam sreće što je on odlučio da me iznenadi svojim otvaranjem kako bi kako bi testirao moju snagu. Ali dogodilo se da sam se nekoliko dana prije toga pripremao za partiju sa švedskim velemajstorom Nilsom Grandeliusom i ponavljao sve varijante. Magnus nije razmišljao o tome i pošao je na tu varijantu koju sam dobro zapamtio. Odabrao sam varijantu Najdorfa u sicilijanskoj odbrani. Nakon otvaranja, pokušao sam se skoncentrirati što više kako ne bih ispustio prednost. Nisam bio potpuno siguran u svoje poteze, provjeravao sam svaki nekoliko puta. Ali sve je uspjelo.

(Nastaviće se)

Про любовь к шахматам, «Ход королевы» и мороженое: история успеха гроссмейстера Андрея Есипенко (sochisirius.ru)

LEV KHARITON-RAZLIČIT OD DRUGIH: DAVID BRONSTEIN, MOJ ŠAHOVSKI JUNAK


Preneseno iz stare Šah-mat liste

Autor: LEV KHARITON

Kada imate ljubav za sah skoro pola vijeka, prirodno je da imate u sjecanju i u srcu imena onih sahovskih junaka koji su blistali na sahovskom nebu kada ste igrali svoje prve poteze. Za mene, bez sumnje, takav junak je David Bronstein. Za vrijeme njegovog istorijskog matcha za svjetsku sahovsku krunu 1951. godine sa Mihailom Botvinikom, otac i stariji brat su me naucili sahovska pravila.  

Vrijeme brzo prolazi i nemoguce mi je povjerovati da moj omiljeni velemajstor danas ima 78. godina. Sada bih zelio citirati njegovog prijatelja, holandskog sahovskog novinara Tom Furstenberga:

„U narednom vijeku ljudi ce shvatiti da je Bronsteinov nacin stvaranja u sahu ustvari jedan umjetnicki oblik produhovljene ljepote. Njegovo ime ce biti univerzalno prihvaceno kao sastavni dio zivota modernog sahovskog drustva a on ce biti priznat kao jedan od najznacajnijih nosilaca sahovske kulture. David Bronstein,  brilijantan, raznovrstan i jedinstven sahovski umjetnik…“

Ne sjecam se tih davnih dana samo zbog nostalgije. Mislim da uopste, usprkos  poslijeratnoj gladi, nedostaku zabave da su i mnogi ekonomski i politicki faktori o kojima danas svi znamo, pogodovali ovom fantasticnom interesu za sah. Igra, ako je neko uzme ozbiljno i posjeduje neophodan talenat, daje jednu od malog broja sansi da se dobro pocne u zivotu. Istina je da niko nije razmisljao o tome kada je pocinjao sahovsku karijeru, ali masovno ucestvovanje djece kao i njihovo odrastanje vodi konacno do pojave velikih sahovskih imena poznatih cijelom svijetu. Uz to, sah je bio uvijek izuzetno popularna igra u Rusiji, tako da je taj interes za igru imao dobre temelje. Djeca su igrala sah u skolama, ljetnim kampovima, djecjim klubovima i drugdje. Igrao sam u jednom sahovskom klubu u Moskvi u kojem je poducavanje sahovske teorije i turnire brilijantno vodio Yuri Brazilsky, moj prvi sahovski ucitelj, izuzetan covjek i veliki poznavalac sahovske istorije i teorije.

On je postao moj dugogodisnji prijatelj i poslije mnogo godina, kada je radio kao sahovski izdavac za Fizkultura i Sport u Moskvi, pozvao me da prevedem knjigu Bobi Fischera „Mojih 60 nezaboravnih partija“ na ruski jezik.  Zahvaljujuci Brazilskom djeca u sahovskom klubovu imali su prilike da se sretnu sa istaknutim majstorima i velemajstorima koji su nam davali casove i drzali simultanke. Jedna od slavnih licnosti koja je bila pozvana u klub bio je i Bronstein.

Ipak, prvi put sam sreo Bronsteina za vrijeme sampionata Moskve 1952 godine. Brat me poveo na turnir koji se odrzavao u Novinarskom domu u strogom centru Moskve. Sjecam se sa kojom drhtavicom mi je brat pokazao niskog, celavog covjeka sa naocarima rekavsi: „Pogledaj, ovo je Bronstein, on je skoro postao sampion svijeta, igrao je nerijeseno match protiv Botvinika…“ Tada je brat imao veliki uticaj na mene.

U svakom slucaju, kada je 1954. godine Botvinik igrao match sa Smislovom, upitao sam brata: „Gdje je Bronstein? Zasto on ne igra?“  

Poceo sam kupovati sahovske knjige, i veoma cesto moj izbor je zavisio da li su u njima Bronsteinove partije (ili, bar njegovo ime). Njih sam bez oklijevanja kupovao.

Ljudi se skoro nikada ne sjecaju trenutaka kada su se smijali. Suze, nasuprot tome, lako se ne zaboravljaju. I danas se zivo sjecam koliko sam plakao kada je Bronstein izgubio partiju od 
Cardoso-a, nepoznatog filipinskog majstora, na medjuzonskom turniru u Jugoslaviji odrzanog 1958. godine i kada se nije uspio kvalifikovati na Turnir kandidata. Zbog ovog gubitka na samom kraju turnira, mislio sam da je cijela karijera ovog velemajstora unistena. Koliko sam samo pogrijesio! Poslije vise godina kada sam imao srecu da sretnem licno Bronsteina i uzivam njegovo prijateljstvo, shvatio sam da je ovaj nesretni trenutak oslobodio druge njegove potencijale koji su bili sakriveni. Cak i prije tog medjuzonskog turnira on je napisao svoju sjajnu knjigu o turniru u Zurichu 1953 koja je skoro odmah postala klasicno djelo sahovske literature.  Knjiga je bila napisana na najneobicnioji nacin. Niko prije Bronsteina nije komentarisao partije tako zustro i na saljiv nacin. On je razgovarao sa svojim citaocima, nije nametao svoje misljenje, i poducavao je citaoce ali bez pretenzije da bude ucitelj. 

Mislim da je u kriticnom trenutku karijere, ili mozda cak i ranije, Bronstein osjetio da ga samo sahovska igra ne moze u potpunosti zadovoljiti. Mnogi ljudi su ga optuzivali zbog originalnosti, ponekad zbog pretjerane originalnosti, ali on se nije mogao ograniciti samo na turnirsku borbu. Cak mu nije bilo dovoljno ni pisanje knjiga. Bronstein je postao pravi revolucionar. On je predlozio ideju „ubrzanog saha“ na turnirima. Jednom mi je rekao, vezujuci to za Karpova i Kasparova koji su sjedili duboko zadubljeni u misli na pozornici, da bi oni trebali odigrati match od 24 partije u roku od tri dana. To znaci da bi trebali igrati osam partija dnevno, uz vremensku kontrolu od, recimo, 20 minuta po partiji. „Da li znas zasto oni tako ne zele da igraju? Zato sto bi tada citav svijet saznao ko je od njih dvojice stvarno bolji igrac!“  Usput receno, cak i danas Bronstein igra „ubrzani“ sah fantasticno i cesto sam se cudio zasto on, pronalazac nove vremenske kontrole nije bio pozivan na, da tako kazem,  superturnire u Parizu, prvi  „Immopar“ i kasnije „Grand Prix“ turnire.  Bilo bi veliko zadovoljstvo za publiku da ga vidi na turnirima u ubrzanom sahu i mislim da  cak i „mladi lavovi“ kao Ivanchuk i Adams ne bi mogli da ga lako pobjede.


Jedan od Bronsteinovih pronalazaka je i njegov sahovski casovnik, ideja koja mu je pala na pamet i prije nego sto je Bobby Fischer predlozio svoju verziju sahovskog casovnika. Danas je lako kupiti ove casovnike u svakoj prodavnici, ali nisam siguran da su Bronstein i Fischer patentirali svoja otkrica i u saglasnosti sa tim da li imaju neka autorska prava.


Jedna stvar je sigurna: sahovski svijet je previse bio indiferentan prema tim junacima. Da, Bronstein je cesto optuzivan zbog originalnosti, ali to je njegova priroda, to je njegov temperamenat. Na primjer, on je ponekad razmisljao za prvi potez cetrdeset minuta. Jednom kada su ga upitali zasto toliko oklijeva da odigra prvi potez, odgovorio je: „Znate, razmisljam da ako danas igram potez 1.e4, kako cu da odgovorim sutra kao crni na taj potez…“


Tokom pedesetih godina kada je bilo dozvoljeno najboljim sovjetskim velemajstorima da putuju na zapad, Bronstein je za razliku od drugih obicno kupovao stvari koje su bile naprosto smijesne. Neko se nasalio da je Bronstein u izboru kupovine imao sopstveni kriterij. Prije svega, stvar je trebala biti izuzetna, nesto sto nema niko drugi; drugo, trebala je da bude potpuno nepotrebna u svakodnevnom zivotu; trece, treba da bude teska i glomazna, i cetvrto, treba da bude skupa.

Tako je jednom kupio cijeli pribor za igranje golfa! Ova igra je potpuno nepoznata u Rusiji.

Ili, jednom je kupio komplet Simenona, sve njegove novele na francuskom jeziku!  „Ali ti ne znas da citas na francuskom jeziku, David,“ rekli su mu prijatelji. „Nista zato“, odgvorio je“jednog dana cu ga nauciti.“  Istina, danas taj velemajstor govori mnoge jezike, medju kojima je i francuski jezik.

Da, on je bio razlicit od drugih; i mozda ga je njegova originalnost spasila u drustvu gdje je potkazivanje bilo uobicajeno u svakodnevnom zivotu. 

Ponekad je bolje biti malo neobican i niko vas nece dirati. Ne smijemo zaboraviti da je Davidov otac proveo nekoliko godina u GULAG-u i vratio se kuci kao bolestan i slomljen covjek. Usudjivao bih se da poredim Bronsteina sa velikim fizicarima kao sto su Einstein i Sakharov. Oni su prvi shvatili da fizika nije samo ogranicena na eksperimente i formule, da je to nauka koja prozima svijet i svako otkrice moze imati svoje implikacije i konsekvence, kako pozitivne tako i negativne. Za Bronsteina, sahovska igra nije ogranicena na 64 sahovska polja. Za njega sah je sve: ljubav, religija, ljepota i harmonija, humor, poducavanje djece, putovanje itd. 

Nije lako izabrati iz obilja Botvinikovih partija neke primjere koji bi ilustrovali njegov stil i kreativnost. Odlucio sam da prikazem citaocima fragmente iz partija ili partije koje ga prikazuju kao izuzetno lukavog takticara, velikog majstora neodbranjivog napada i neuporedivog carobnjaka iracionalnog saha.

Za pocetak, evo nekih primjera Bronsteinove lukavosti:

V. Mikenas
D. Bronstein, Tallinn
1965

Vladas Mikenas je bio brilijantan takticar. U svojoj mladosti igrao je cak i sa Aleksandrom Aljehinom. Mnogo godina bio je Keresov trener. Da bi ga neko takticki nadmudrio trebao je biti izuzetno lukav za tablom. U poziciji na dijagramu nista nije nagovjestavalo da ce bijeli predati poslije slijedeceg poteza crnog.  Evo sto je Bronstein napisao o zavrsetku ove partije: 

„Kada kraljevi rokiraju i sakriju se oni vise ne brinu o svojoj zastiti. Poslije toga, oni su okruzeni svojim figurama i pionima. Ipak, kada borba pocne da se siri, u zaru borbe, neke figure ne vide da trebaju tu i tamo da zamijene napadacke poteze sa onim odbrambenim. Da bi se neko zastitio od takve zaboravnosti korisno je potrositi potez u stvaranju mogucnosti kralju da moze pobjeci. Crni kralj je vec stvorio takvav „prozor“ i ako se desi sah na osnovnom redu on moze pobjeci na h7. U poziciji bijelog nema takvog bjekstva. Ipak, bijeli je to primjetio i nije igrao 24.Rb1 zbog 24…Qe1+ 25.Qf1 Qxh4 (Bijeli top je bio na h4 – L.K.). Umjesto toga on je odigrao topom na b4 gdje ga brani pion sa a3, odlucivsi da ubije dvije muve jednim udarcem: odbrana piona na b2 i napad na piona na b6. Potez  24…Rxa3!! je bio potpuno iznenadjenje za bijelog. Sve je gotovo. Takvi lijepi potezi povecavaju nas interes za sahovsku igru“.

R.Fuchs
D.Bronstein

Berlin, 1968

Jedna od najmanje poznatih, ali vjerovatno najspektkularnija od Bronsteinovih zamki. Kasnije je priznao da je predvidio zavrsnu poziciju ove partije kada je odigrao sasvim neupadljiv potez 19…b6. Ideja ovog poteza je ocigledno da postavi crnu kraljicu na b7. Dakle, odgovor bijeloga, 20.Qf3 izgleda sasvim prirodno i upravo je na to racunao Bronstein.

Partija se zavrsila ovako: 20..Nb4 21.Re2 Rfe8 22.Be3 g5 23.Nh5 g4 24.Nxf6+ exf6 25.Qf4 Nd5! Bijeli predaje. Bijela kraljica je uhvacena u centru table-zaista nevjerovatno!

D.Bronstein
S. Gligoric
Moscow, 1967

31.h3. Boris Spassky naziva ovakve poteze „podli potezi“. Poslije njih, protivnik obicno gubi opreznost, i u ovoj partiji, Gligoric, iskusni sahovski borac, upada u varijantu koju je predvidio Bronstein: 31… Ne4 32.Rdc2 Rxd4 33.Rc7 Qd5 34.Bxd4 Qxd4 35.Rxg7+! Bxg7 36.Rc8+ Kf7 37.Qh5+ Ke7 38.Qe8+ Kd6 39.Rc6+ Kd5 40.Qd7+. Crni predaje.

Slijedeci primjer pokazuje Bronsteina kao napadackog igraca koji je spreman da zrtvuje svaku figuru na tabli da bi „ocistio“ odbranu oko protivnickog kralja. Interesantno je da ova partija nije igrana prije 40 godina vec nedavno, poslije izuzetno teske operacije kojoj je velemajstor bio podvrgnut. Mozemo samo zamisliti kako je samo igrao kada je bio mladji. Gledajuci takve partije, mislim o novim zvijezdama, da tako kazem Ponomariovu ili Bacrotu – da li oni igraju ovakav sah i da li ce ikada igrati ovako? Ova misao me vraca na moj prethodni clanak (Sala je otvorena). Bronstein je uvijek bio harizmaticka licnost. Nije slucajno da ga je Maks Eve nazvao poslije nerjesenog matcha sa Botvinikom ko-sampion svijeta.

D. Bronstein
I. Farago
Tastrup, 1990

1.e4 e6 2.d4 d5 3.Nc3 Bb4 4.e5 c5 5.a3 Bxc3+ 6.bxc3 Ne7 7.Qg4 0-0 8.Bd3 f5 9.exf6 Rxf6 10.Qh5 h6 11.g4 c4 12.g5 g6 13.Qd1 Rf7


14.Bxg6 Nxg6 15.Qh5 Nh8 16.Nh3 e5 17.Rg1 Bxh3 18.gxh6+ Kf8 19.h7 Qc8 20.Rg8+ Ke7 21.Rxc8 Bxc8 22.Qxe5+ Be6 23.Qxh8. Crni predaje.


Slijedecu partiju su odigrala dva najveca sahovska carobnjaka pod posebnim uslovima. Igrali su u Klubu knjizevnika u Moskvi, i svaki sahista je morao glasno da objasni publici svoj potez, varijante koje je racunao itd. Zato, ova partija, mozda ne treba da se uzme previse ozbiljno, ali njena ljepota i iracionalnost oduzimaju dah! 

M. Tal
D. Bronstein
Moscow, 1966

1.e4 c6 2.d3 e5 3.f4 d5 4.Nf3 dxe4 5.Nxe5 Qh4+ 6.g3 Qe7 7.d4 Nh6 8.Bc4 Be6 9.d5 cxd5 10.Bxd5 f6 11.Nc4 Nc6 12.Ne3 Rd8 13.c4 Qf7 14.Nc3 Bc5 15.Nxe4 Bd4 16.f5 Bxd5 17.Nxd5 Nxf5 18.Qg4 Nd6 19.Nxd6+ Rxd6 20.Qc8+ Rd8 21.Nc7+ Ke7 22.Qxb7 Qxc4 23.Bf4 Ne5 24.Rc1 Nd3+ 25.Kd2 Nxc1 26.Nd5+ Ke6 27.Qe7+ Kxd5 28.Rxc1

28…Be3+!!

Kakav potez! Kakva pozicija!

29.Bxe3 Kc6+ 30.Ke1 Qxc1+ Bijeli predaje.

LEV KHARITON

Lev Khariton: Bilo jednom u Parizu


Tekst iz stare Šah-mat liste

BILO JEDNOM U PARIZU

Pise: LEV KHARITON

«Tel etait le Paris de notre jeunesse quand nous etions tres pauvres and tres hereux«

(“Takav je bio Pariz nase mladosti, kada smo bili vrlo siromasni i vrlo sretni“)

Ove rijeci mozete procitati na jednoj od kuca u 5. om pariskom kvartu. Njih je napisao veliki americki pisac  Ernest Hemingway. Ustvari, to su zadnje rijeci njegove knjige “The Movable Feast”, knjige koju je posvetio tim godinama koje su on i drugi americki pisci proveli u Parizu pocetkom 1920-ih.

Imao sam srecu da posjetim ovu kucu dok sam zivio u Parizu. Jedan od mojih sahovskih ucenika mali djecak Alexander Pottier, zivio je u toj kuci zajedno sa roditeljima na drugom spratu. Roditelji su imali mali restoran (sto se na francuskom naziva „creperie“, a to znaci, „palacinka“) na prvom spratu, a to je tacno tu gdje sam davao sahovske casove Aleksandru. Svaki put kada sam dolazio u Aleksandrovu kucu, prije nego sto udjem gledao sam u te rijeci kao i na otvoren prozor na 3. spratu gdje je Hemingway zivio nekoliko godina. Uvijek sam imao neobican osjecaj da je pisac jos uvijek tu, ili kao da je upravo otisao i zaboravio da zatvori prozore…

Da, imao sam srecu da zivim u Parizu dugih (i kratkih!) devet godina, od 1990 do 1999. Da mi je neko rekao u mom djetinjstvu ili mnogo godina kasnije da cu jednog dana biti francuski drzavljanin i zivjeti u Parizu, ja bih se nasmijao zbog zadirkivanja. Biti u zemlji tri musketara, setati ulicama po  kojima su setali Flaubert i Balzac, govoriti jezikom koji zvuci tako romanticno i biti tako daleko od mog doma u Moskvi. Kada sam napravio svoje prve korake na francuskoj zemlji, u avgustu 1990, mislio sam na svoju majku koja je sanjala o Parizu i Francuskoj cijeli zivot, ali je nikad nije posjetila! Cak mnogo godina kasnije, kada sam se vec smatrao Paizaninom, jos uvijek sam razmisljao o njoj, kao da nisam to ja, vec moja majka koja seta uskim ulicama Latnskog kvarta. 

Dok sam pisao sahovsku rubriku u novinama La Pensee Russe, to su novine za ruske imigrante, imao sam srecu da sretnem mnoge interesantne ljude. Dovoljno je da kazem da je glavni urednik ovog nedjeljnika, koji je osnovan 1947 godine, bila Madame Irina Ilovaiskaya, jedna od najobrazovanijih zena koju sam sreo u svom zivotu. Ona je govorila osam jezika, i mnogo godina je bila sekretarica velikog ruskog disidenta pisca Aleksandrar Solzenjicina u Vermontu (jer, kako je dobro poznato, on je bio protjeran iz Sovjetskog Saveza). Za mene, Ilovaiskaya ce uvijek ostati (umrla je 2000. godine) simbol borca za slobodu. Ona je dozivjela propast Sovjetskog Saveza, i samo je jednom, 1992 godine, posjetila i to po prvi put zemlju njenih predaka koji su napustili Rusiju uskoro poslije revolucije. 

U Parizu sam sreo Alexandera Ginzburga, jednog od najpoznatijih sovjetskih disidenata. On je takodje pisao za La Pensee Russe. Sam Bog zna koliko je godina Ginzburg proveo u GULAG-u boreci se za ljudska prava i slobode sovjetskih ljudi. Godine 1975, uskoro poslije poznate konferencije u Helsinkiju na kojoj su prisustvovale sve evropske zemlje, USA i Kanada, Ginzburg je predvodio Helsinsku grupu za kontrolu ljudskih prava. Koliko sam cesto u Moskvi slusao, zabranjenu u USSR, radio stanicu „Glas Amerike“, kada je prenosila intervjue sa Alexander Ginzburgom. Ovaj covjek je bio legenda, i ko bi mogao pomisliti da cu ga jednog dana susretati skoro svakodnevno u Parizu, pisuci za iste novine sa njim! 

Vjerovatno, najinteresantniji ljudi ipak nisu bili ove dobro poznate licnosti, nego stara gospoda koja su zivjela u Parizu decenijama. Yakov Kotlama i Yevgeny Savostianov postali su moji veliki prijatelji. Oni su bili redovni citaoci La Pensee Russe i sigurno su citali svake nedjelje moju rubriku. Kotlama je bio rodjen 1909 u Saint Petersburgu a u Pariz je stigao sa svojim roditeljima 1918. godine. I pored toga, on nije zaboravio svoj ruski jezik, govorio je ruskim jezikom bez akcenta, kao da je zivio u stanu pored mene u Mskvi! Savostianov je dosao u Pariz mnogo godina kasnije. On je bio dvije godine mladji od Kotlama. Bio je rodjen u Kievu i tu je uradio svoj doktorat iz hemije. Kada je izbio Drugi svjetski rat on je bio u nacistima okupiranom Kijevu i sa svojom zenom i malim sinom, odlucio je pobjeci na Zapad i na kraju se nastanio u Parizu. Cesto sam sretao tu plemenitu gospodu u Parizu i dugujem im mnogo za price o Parizu i ruskoj emigraciji u nasim pijateljskim razgovorima u ugodnim pariskim kaficima.

Obojica su bili aktivni citaoci sahovske literature, veliki poznavaoci sahovske istorije i zaista dobri igraci. Uz to, obojica, Savostianov i Kotlama su radili u “Potiomkinu”, starom pariskomi sahovskom klubu. Ovaj klub je osnovao 1926 godine Piotr Potiomkin, ruski sahista i pjesnik koji je napustio Rusiju poslije oktobarske revolucije 1917. godine. Potiomkin nije bio jak sahista, ali igrao je i u Rusiji i cak „ukrstio mac“ sa Aljehinom na sahovskoj tabli. Potiomkin je pripadao staroj plemickoj ruskoj familiji. Njegov slavni predak bio je princ Potiomkin, najveci miljenik ruske carice Katarine Velike. Vecina ljudi, kao Piotr Potiomkin nisu mogli da prihvate boljsevicku revoluciju i oni su napustili Rusiju 1917 i poslije.  

Ipak, Potiomkin nije dugo vodio klub (on se nazivao “Potiomkinov krug”). Iako je njegovo ime ostalo vezano za klub do sada, drugi ljudi su poceli voditi poslove kluba, posebno istaknuti pozorisni i muzicki kriticari, i jaki sahista Yevgeny Znosko-Borovsky. Znosko-Borovsky je bio dobro poznat u sahovskim i umjetnickim ruskim krugovima. Jedan od njegovih najboljih prijatelja je bio najslavniji kompozitor  Sergey Prokofiev. Kada je bio jos veoma mlad, Znosko-Borovsky je igro sa mnogim jakim ruskim sahistima, cak sa Chigorinom i Aljehinom. Napisao je vise sahovskih knjiga. Moze biti da danas one izgledaju malo staromodno, ali one su prevedne na vise stranih jezika i cak danas kada se setate po prodavnicama knjiga, bilo da se radi o Parizu ili New Yorku, mozete ih pronaci. U sovjetskoj Rusiji ime ove istaknute licnosti, kao i imena mnogih drugih slavnih imigranata, izbrisana su iz pamcenja ruskih ljudi, i cak ako se njihovo ime slucajno pomene, ono je obicno u veoma negativnom kontekstu.

U predratnim godinama „Potiomkinov krug“ je bio jedan od najjacih sahovskih klubova u Parizu. Clanovi kluba su bili uglavnom Rusi. Interesantno je zabiljeziti da su mnogi ruski plemici, koji su napustili Rusiju poslije 1917. godine radili kao taksi vozaci u Parizu. U vecerima kada su htjeli da zaborave svoj teski i mucni posao i  dolazili su u „Potiomkinov krug“ da igraju sah ili prosto da se sretnu sa prijateljima. Cak ni poslijeratno doba nije uticalo na prestiz ovog kluba na pariskom sahovskom horizontu. Ipak, u 60-tim i 70-tim godinama, novi klubovi su se pojavili brzo, i tako postepeno zasjenili „Potiomkinov krug“. Moze biti, da se to desilo i zahvaljujuci cinjenici da je starija generacija ruskih igraca postajala sve starija i na kraju isceznula.

Za vrijeme susreta sa Kotlamom i Savostianovom cesto sam ih pitao o sahistima koje su sreli u klubu. Uglavnom je govorio Kotlama. On se sjecao takvih sahovskih divova kao sto su Tartakower i Bernstein, i najveceg- Aljehina. Tartakower je cesto dolazio u klub. Igrao je mnogo brzopoteznih partija i bio uvijek pun anegdota. Dolazio je uvijek u klub noseci mnoge novosti i izgledalo je da svaka posjeta klubu za njega predstavljala inspiraciju da napise nesto za mnoge sahovske rubrike u razlicitim novinama. Iako u klubu nije posebno dozvoljeno igranje karata, Tartakower, koji je bio strasni kockar, igrao je karte, posebno bridz.

Aljehinove posjete klubu su bile takodje ceste. Bilo je tesko vidjeti da je ovaj siromasni covjek bio najjci sahista. Nosio je ofucani dugacki kaput zimi i palio je cigaretu za cigaretom. Obicno nije igrao sah u klubu, ali ako mu je neko, bez obzira na kvalifikaciju ponudio da igra, Aljehin nije nikada odbio. Sa onima koji su bili previse slabi, Aljehin je igrao dajuci foru. Kotlama je primjetio da je Aljehin imao izgled beskucnika. Ponekad je Aljehin ostajao u klubu mnogo casova, do kasno u noc. Obicno je nesto pisao.

Kotlama se nije nikad odvazio da pogleda, ali mi je rekao da je Aljehin ocigledno komentarisao svoje partije, ili za neke pariske novine ili za neke knjige. Nije nikada koristio sah iz kluba i on je uvijek analizirao na svom dzepnom sahu.


Jednog dana, sjecam se da je to bilo u septembru 1996, Savostianov me je nazvao i pozvao da dodjem u klub. Bili su organizovali zabavu da proslave 70. godisnjicu kluba. Kada sam stigao vec je bilo mnogo gostiju. Mozda je bilo oko 60-70 odraslih ljudi i djece. Klub je izgubio svoj ruski izgled, iako su neki gosti jos uvijek imali ruska imena, ali to je bila nova genearcija Rusa, potpuno asimilovana u Francusku. Istina, neki od njih su govorili slabo ruskim jezikom. Iskreno, Francuska nije Amerika, i ljudi posebno poslije toliko mnogo godina, postaju potpuno integrisani u francuski zivot. Mozda zahvaljujuci ovome ili vjerovatno zahvaljujuci specijalnoj casti koju su mi dali Savostianov i Kotlama osjecao sam se da sam ja vjerovatno jedini Rus za velikim slavljenickim stolom. Bio sam predstavljen ljudima kao sahovski kolumnist novina La Pensee Russe, i ljudi su me obasuli razlicitim pitanjima sirokog opsega, od sahovskih do politickih procjena dogadjaja u Rusiji, Francuskoj itd.


I ponovo, sjedeci u ovom klubu, mjestu koje su posjetili Aljehin, Tartakower, Bernstein, Znosko-Borovski osjecao sam kao da je neko ukljucio vremeplov za mene i donio ove davne godine blize mome srcu. Da li sam mogao da zamislim prije mnogo, mnogo godina, da cu se naci na svetom mjestu sahovske istorije? Da li sam mogao predvidjeti, citajuci i ponovo citajuci Aljehinove knjige u mojoj mladosti, da cu sjediti u istoj prostoriji u kojoj je on proveo toliko mnogo godina, igrajuci sah, ili pisuci knjige, ili misleci o svojoj otadzbini?  

Osjecao sam, mozda, ono sto arheolozi osjecaju kada kopajuci zemlju i nalaze ostatke vremena koje je davno proslo, nesto sto je tesko izraziti…

U ovaj klub je Aljehin je dosao u jesen 1927 upravo poslije povratka iz Buenos-Airesa da proslavi sa grupom ruskih emigranata svoju istorijsku pobjedu nad Kapablankom. Ovdje je izgovorio svoje slavne rijeci: “Sada je srusen mit o nepobjedivosti Kapablanke. To ce se dogoditi i sa mitom o nepobjedivosti boljsevika!” Ove rijeci, kao sto znamo, dosle su do sovjetske Rusije, i Kremlj mu ih nije nikada zaboravio. Mozda bi Aljehinov zivot  drugacije izgledao da nije rekao ove fatalne rijeci….

LEV KHARITON