Uspeh ŠK „Sloven“ na Evropskom kupu klubova


Piše: Vladimir Šakotić 

USPEH ŠK „SLOVEN“ NA EVROPSKOM KUPU KLUBOVA

Završen je Evropski kup klubova u Strugi. Jedini predstavnik Srbije bila je ekipa aktulenog šampiona – „Slovena“ iz Rume, koja je ostvarila sjajan uspeh i sa 10 meč bodova podelila 4, a zauzela 7. mesto među 38 ekipa.

Uspeh je tim veći ako se zna da su Rumljani nastupili sa igračima isključivo sa rejting liste Srbije, koji su se tokom celog takmičenja ravnopravno nosili sa ekipama koje su imale znatno veće budžete i ambicije. Iza „Slovena“ na tabeli je ostavio i glavni favorit „Alkaloid“, čiji je budžet za ovu godinu verovatno bio šestocifren.

Otkad je klub preuzeo šahovski zaljubljenik Živko Matijević, osvojene su tri titule, a još dve ekipe nastupaju u nižim ligama.

Zašto sve ovo pišem? Pe neko je trebao, ali nije. Ne znam tačno ko.

(Preneseno sa fejsbuka)

Zastrašujući COVID gambit u Malom Lošinju


U Malom Lošinju se od 24.09. do 03.10. igraju prve šahovske lige, igraju svi u istoj sali, ukupno je oko 200 ljudi. Čelnici Hrvatskog šahovskog saveza su odbili primjenjivati mjere Stožera CZ, propisali su svoje.

Četvrtak 23. rujna 9:08 

Roberta Malenica iz Stožera Civilne zaštite Malog Lošinja šalje na ured HŠS mail s epidemiološkim mjerama: po kojima sudionici moraju imati COVID putovnice i moraju igrati s maskama uz obavezno mjerenje temperature.

Petak 24. rujna 

Roberta Malenica radi prijavak Policiji jer joj nitko iz HŠS ne odgovara na mail i očito ne misle sprovoditi propisane epidemiološke mjere.

Petak 24. rujna

Najbolji BiH šahista, velemajstor Borki Predojević, koji dolazi u Mali Lošinj zajedno sa još 20-ak šahista s upravo završene Premijer lige BiH, izjavljuje da se tamo u sali dosta kašljalo i da ne sumnja da je u sali bila Korona.

Petak 24. rujna, 22:08

Glavni tajnik HŠS Alojzije Janković  na sastanku kapetana ne spominje epidemiološke mjere propisane od Stožera CZ već daje svoje: Kada igrate skinite maske, kada ustanete onda ih stavite 

Subota 25. rujna

Na prijavu lokalnog Stožera policija obavlja razgovor sa čelnicima HŠS, na pitanje da li imaju COVID putovnice, čelnici odgovaraju da nemaju jer su kontaktirali županijski Stožer gdje im je rečeno da nema mjera za šahiste.

Subota 25. rujna 17:00

U sali se igraju sve tri lige, IA, IB i I ženska liga. Ukupno oko 200 ljudi, mnogi ne nose masku.

Iako su lokalni i županijski Stožer obaviješteni o broju sudionika u jednoj sali i da se ne nose maske, nisu došli  posjetiti natjecanje

Igra se svaki dan devet dana od 15:00 do 20;00

Pročitajte moguće posljedice: Sa svadbe u Zagrebu krajem lipnja koronavirus se raširio diljem Hrvatske, zaraženo 26 uzvanika iz Brodsko-posavske, Dubrovačko-neretvanske, Primorsko-goranske i Šibensko-kninske županije.

(Autor teksta je želio da ostane anoniman)

Zdenko Pađen: Zaglavio sam u Strugi koju napustili svjetski šahisti


Poput vampira šahisti su napuštali luksuzni turski hotel Izgrev i Mak Petrol koji su udaljeni samo 8 km od albanske granice!!!

Kad sam bespomoćno stajao u 22: 45 bez makedonskih denara i prijevoza do centra Struge gdje hotel Beli Drim i moj apartman Marko, gledao sam desetke šahista kako vuku kofere i čekaju autobus koji će u 23:00 transferirat ih do skopskog aerodroma na letove u 4:10 ujutro i 4:20 ujutro za Beograd pa onda iz Beograda za Zagreb, a s kojima je odleteo čak sedmero šahista za Mali Lošinj.

Vidi priloženu fotografiju transfera.

Čak se nisam ni sjetio pitati velemajstora Cvitana, da mi dade 200 denari za taxi, ali je došao darežljiv i izraelskih i židovski velemajstor Posni iz Haife i bez problema kad sam mu rekao da čekam autobus da me ostavi u Strugi izvukao 500 makedonski denari i dao mi za taksi i ručak pošto se za 5 EUR ovde je ručak koliko je 300 MKD.

Poznamo se još u 2007. i turnira u skijaškom Lencu kad smo bili zajedno na noćnom sanjkanju s bakljama.

Samo ludu sreću da sam uopće došao u kontakt, jer je trebao biti u hotelu Beli Drim pa je opet došlo da promjene. Kad sam došao u hotel besplatni autobus za transfer je otišao i nije bilo nikakve šanse, kad ono dvije simpatične devojke čekaju taxi pa ne moram platiti, sada mogu s njima.

Ispalo je da je to slavna velemajstorica Almira Scripčenko- vidi naš zajednički selfi o koje sam pisao još pre 10 godina jer je osvojila poker turnire u Las Vegasu i Parizu i samo je tu zaradila preko 120 hiljada dolara šta ne može u šahu ni za pet godina.

Inače Struga ima svoj aerodrom koji se zove aerodrom Ohrid i ako je 5 km od hotela Beli Drim u Strugi, a 12 km od centra Ohrida. Domaćin turnira direktor Stojčevski pozvao me na piće u hotelu bijeli Drim, a bila je i Ana Srebrnić glavna sutkinja ženskog šahovskog turnira. Ona je otišla lijepo kako idu i gospođe, sa čarter avionom Ohrid Ljubljana u 16:00 h .

A ne ovi legionari koji se za šaku dolara prodaju koji su potpuno iscrpljeni neispavani došli na Mali Lošinj i koji je rezultat??

Pametni moj i dobri izraelski Posni koji igra za moj dragi klub Radoslava Domančića ponudio je odmah remi i remizirao. Isto je uradio na prvoj ploči za Zagreb Krivoručko kukavički, koji je izgubio dvije partije za favorita Alkaloid i to tek u 4 popodne, na prvoj ploči kako igra za Zagreb. A u zadnjem kolu s bijelima figurama u katastrofalna pasivnoj igri izgubio od 160 bodova slabijeg mladoga Azerbejdžanca.

 Laura Unuk koja nije spavala kao i njena Ema Cvitan hrabro se opustila u šah igrajući crnim figurama protiv naše drage Mirjane Medić i bez otpora izgubila jer ne može shvatiti da njeno mlado tijelo isto ne može izdržati neprospavanu noć i letenje i voženje prvo tri i po sata od Struge do aerodroma Skoplje, pa čekanje leta u 4:20 za Beograd, pa u Beogradu čekanje leta za Zagreb, sve to sa propelerima avionima ne mlaznim, pa je čekala na aerodromu Zagreb, pa se vozi dalje, pa čeka trajekt na Krku. Pa ne možeš nadoknaditi umor tijela ni u ludilu. Pa to je bilo čak 1.260 km u jednom danu predjeno sa avionima na propelere, trajektima!!!


Zaboravio sam reći da i treći plaćenik velemajstori Inarkiev remizirao brzo nakon pola sata u namještanoj partiji dao vječni šah sa dvije figure, nakon što žrtvovao damu za dvije figure???

ALKALOID institucija veća od šahovskog kluba Zagreb koji je očito politički šahovski klub jer za njega igraju potpredsjednik šahovskog saveza Mladen Palac glavni sekretar, a zapravo predsjednik saveza, i Alojzije Janković. Pokupili su se iz Struge, brzinom puščanog metka, nisu se pojavili na završnoj svečanosti, a ovo im je najgori plasman zadnjih pet godina kad su bili zadnji put prvaci Evrope.

Uložili dosta novaca i za ženski šahovski klub koje završio iza provincijskog kluba Kumanovo, što je nova sramota za moćni Alkaloid, koji mi nije čak ni vrećicu ostavio koju obećava sa proizvodima Alkaloida, a u njoj ima prekrasnih stvari kao muški parfem tonik za održavanje mladosti i tako dalje i tako dalje.

Bio krasan dan u Strugi, danas će biti još ljepše i još toplije, pa sam se kupao u jezeru. Temperatura 21 i 22 celzija, i umjesto s kombijem u 16:00 odlučio sam ići s kombijem u 19:00 za Skoplje, da bi mi prijevoznik Martinoski rekao da u subotu nema polazak u 19:00 te tako moram ići danas, Domaćin mi je pomogao za spavanje, pa sam umjesto 15 EUR platio samo 10 EUR zadnja noć viška!!!

Propustiti ću obiteljski ručak kod mog bogatog prijatelja iz Skoplja koji mi poklanja novi stan od 90 kvadrata i propustit ću danas makedonski derbi Vardar- Pelister, ali ću biti sljedeću srijedu na novoj utakmici rukometnog kluba Vardara protiv danskoga Aalborg.

Poslali su mi prijatelji iz Zagreba poziv za novinarsku konferenciju ovaj ponedeljak rukometnog kluba Zagreb, ali naravno neću doći, a i rukometni klub Zagreb me maltretira godinu dana, zabranjuje mi dolazak na njegove evropske utakmice, a sve ih je redom izgubio, pa samo vi dalje nastavite. Čm sam došao na rukometni klub Vardar u briljantnoj igri je pobijedio sa osam golova razlike, a njihov trener Veselin Vujović mi je dao makedonski mobilni, pa da u ponedjeljak popijemo barem piće ako ne ručamo.

Još uvek se ne zna kako je to  pobjegao Magnus Carlsen, velika zvijezda i to čak dva dana prije kraja turnira, a da bi u petak došlo dosta ljudi sa strane, pa čak sam jedne upoznao iz Kičeva koji su željeli vidjeti kako izgleda svjetski šahovski prvak!!

Inače UNESCO trenira strogoću u Ohridu kao što je kod nas napravio na Plitvičkim jezerima i dosta objekata je bilo srušeno koji su uz samo jezero napravljeni i puno se prijeti da će im se oduzet status Unesco ne budu li dopustili da sve bude prirodno.

Jučer mi je odličan moj domaćin Marko pokazao fotografije Struge zimi i one su nevjerovatne – to su velike količine snijega bez obzira što su na jugu, jer su na velikoj nadmorskoj visini od čak 460 m iznad mora!!

Jučer sam pisao predsedniku svjetske šahovske federacije Arkadiju, nakon što smo tako lijepo popričali u hotelu Izgrev i on je potpuno neočekivano došao jer to nije baš bio njegov običaj prijašnji godina.

Zdenko Pađen

Seksizam na „šahovski” način


17.09.2021 / ŽVM Injac, Teodora (2405)

Diskriminacija šahistkinja na Prvoj ligi Srbije 2021.

Obraćam se šahistkinjama, šahistima, trenerima, sudijama i svima koji vole, igraju i prate šah, povodom neprijatnosti izazvane neprofesionalnim ponašanjem sudija na pomenutom turniru. Naglašavam da ovaj tekst ne pišem isključivo iz ličnih razloga jer nisam bila jedina igračica koja je neadekvatnim komentarima opominjana od strane prisutnih sudija i samim tim ometana u toku celog turnira. Pored toga, moje reagovanje na neprijatne situacije podržali su i mnogi šahisti i šahistkinje koji nisu imali slična iskustva na ovom turniru.

Uoči samog prvenstva, upoznata sam sa pravilima oblačenja i u skladu sa njima sam se ponašala. Pravila su sledeća: „Za vreme trajanja kola u turnirsku salu nije dozvoljen dolazak u šortsevima, mini suknjama, trenerkama, majicama na bretele, papučama i drugoj obući sa otvorenim prstima.”

Naime, već u toku prve partije, kapiten mog tima mi je prišao i zamolio me je da što manje šetam po sali, a objašnjenje sam čula nakon završene partije – glavni sudija mu je rekao: „Ova tvoja na drugoj tabli ima mini suknju.”

Ove reči su me prilično uznemirile jer, ukoliko je gospodin sudija odlučio da se u toj meri kritički i kritizerski bavi dres kodom, i ponašanjem učesnica na turniru, njegova profesionalna dužnost je bila da se informiše o njihovim imenima i prezimenima. Sa druge strane, bila sam obučena pristojno, sasvim u skladu sa pomenutim pravilima o oblačenju imavši na sebi haljinu dužine malo iznad kolena koju sam nosila na nedavno završenom Evropskom prvenstvu u Rumuniji. Opšte je poznato da haljina iznad kolena nije isto što i mini suknja/haljina.

Zainteresovanost sudija za izgled šahistkinja rasla je iz dana u dan, te je već trećeg dana fokus prebačen na moju koleginicu iz tima. Smatrajući nepristojnim način na koji se ona odnosila prema svojoj kosi za vreme partije, pomeravši je levo-desno, napred-nazad, čime je navodno isticala vrat kao deo svog tela i kopču džempera koji pokriva cela leđa, glavni sudija je opet uputio posrednu kritiku i rekao ju je našem kapitenu. Ovaj komentar ukazao mi je na njegovu potrebu da po svaku cenu, skrivajući se iza autoriteta, kritikuje šahisktinje, omalovažava ih i, samim tim, ometa uobičajeni profesionalni tok turnira.

Nakon ovoga, priča se nastavlja, te gospodin sudija skuplja hrabrost i direktno mi se obraća na ulazu u salu i govori mi kako moram da povedem računa o vidljivosti svog ramena za vreme partije. A o čemu bih drugom razmišljala? Zaista nemam vremena ni želje da detaljno opisujem komentare koji su usledili, ali naglašavam da pouzdano znam da su slična iskustva imale i igračice iz drugih ekipa.

Za sve to vreme, u delu sale u kojem se igrala muška liga, imala sam priliku da vidim i čujem klompe i zapazim istaknuto zabranjene trenerke i kratke letnje pantalone. Takođe, nakon jedne od prvih primedbi na naše tako provokativno oblačenje, kapiten mog tima je gospodinu glavnom sudiji skrenuo pažnju na učesnika muške lige koji je već treći dan zaredom igrao u papučama, na šta je dobio sledeći odgovor: „Ti gledaj svoja posla!” Ovaj tekst nema nameru da se bavi istragom i detaljima odnosa prema muškim igračima, ali znam da se njihov stil oblačenja od početka do kraja nije menjao, niti je iko snosio posledice za kršenje pravilnika o oblačenju. Ja jesam.

Čitava priča je kulminirala uoči početka poslednjeg kola. Moja pojava je iznova uznemirila prisutne sudije, te me je jedan od njih momentalno uputio gospodinu glavnom sudiji, procenivši moju haljinu neadekvatnom. Nakon toga, gospodin glavni sudija mi je zapretio kontumacijom na šta sam ja odgovorila jednostavnim zahtevom da iste kriterijume primeni na one muške igrače koji i dalje nisu bili obučeni u skladu sa pravilnikom o odevanju. Gospodin glavni sudija negirao je postojanje bilo kakvog odstupanja od pravilnika među muškim igračima, istakavši da su svi odgovarajuće obučeni. To nije bila istina i to je razlog zbog kojeg sada pišem ovaj tekst u ime svih šahistkinja koje su imale slična iskustva. Neposredno nakon razgovora, velikodušno mi je ponuđeno da ostvarim pravo na igru ukoliko se presvučem. U ovom trenutku imala sam sreće jer nisam bila sama. Imala sam nesebičnu podršku kapitena svog tima čija mi je reakcija samo dala potvrdu da ne grešim u tvrdnji da sam tendenciozno i nepravedno kažnjena. Nisam se presvukla. Zahvalila sam se i odbila ovu sramnu i uvredljivu ponudu koja je predstavljala samo prividnu slobodu izbora.

Ovom prilikom ističem entuzijazam i profesionalnost rukovodstva Šahovskog saveza Srbije koje nam je omogućilo da ovako važan turnir igramo u odličnim uslovima. Postojanje dres koda na najznačajnijem nacionalnom turniru jeste novina koja je sasvim u skladu sa svim evropskim i svetskim turnirima na najvišem nivou. Međutim, ljudi koji su zaduženi za realizaciju turnira ne samo da nisu uspeli profesionalno da implementiraju pravila, već su sami sebi dozvolili da pravila tumače drugačije, pa čak i da donose nova. Kakva god bila, pravila moraju biti ista za sve. Svako odstupanje je izuzetno uvredljivo, a u ovom slučaju i seksističko jer je pravilnik o odevanju „čitan” selektivno i najvećim delom primenjivan na šahistkinje. Imam sreće da učestvujem na velikim evropskim i svetskim, zatvorenim i otvorenim turnirima i do sada nikada nisam imala sličnih neprijatnosti koje su očigledno samo rezultat ličnog senzibiliteta pojedinaca, njihove isfrustriranosti i bahate neprofesionalnosti.

Od mene toliko. Hvala na pažnji.

Teodora Injac
Beograd, 17.09.2021.

(Preneseno sa Večitog šaha)

Zdenko Pađen: Novosti iz Makedonije (1)


Prijatelj Aleksandar tabakovski uhvatio danas Magnusa na aerodromu Skoplje

Inače Aleksandar je glavna zvijezda novinarska u Makedoniji godinama za utrke formule 1 koje prenosi, a mi se poznamo preko rukometa godinama i svjetskih evropskih prvenstva na kojima igraju Makedonija i Hrvatska.

Igram šah sa njegovim sinom u Skopju.

Samo da se zna de da se godine 2004 Zdenko Kožul vratio se sa svjetskog prvenstva u šahu koje održano u Libiji kod generala Gadafija i tom prilikom nastupio i dječak Magnus Carlsen koji se rukovao sa Gadafijem!!

Tada je moj imenjak Zdenko rekao da će Magnus biti prvak svijeta u šahu , a ja Zdenko broj dva sam rekao da će Ian Nepominjati biti. I eto jedva sam dočekao nakon 15 godina barem da imam priliku da se moja prognoza ostvari. Ja sam pobijedio Carlsena u turnirskoj partiji na turniru u Puli 2008 godine , ali to je bila rođena sestra Magnusa Carlsena koju sam opet vidio u novom Sadu 2009 godine na ekipnom prvenstvu Evrope.

Konačno je postao zreo Ian

Pozdrav iz Vinice Eastern Macedonia.

Utre imam sastanak od 10:00 do 11:00 s jednim od 5 najbogatijih ljudi istočne Makedonije ako ne i najbogatiji ima 700 zaposlenih , a sad ćemo otvoriti prvu tvornicu premium čokolade u Makedoniji prvi muzej čokolade u Makedoniji.

Najveći mercedes od njegovi pet mercedesa, i njegov privatni vozač me vozi za Skoplje a tamo ću možda imati sastanak sa braćom Atanasov iz GEVGELIJA,  koji proizvode izvanredna ajvare zeleni ajvar ljutenica pinđur slatko od dunje slatko od smokve, a najpoznatiji je baš ajvar.

Zdenko Pađen

Nenad Radošević -Komentar na tekst: Skandal na pojedinačnom Evropskom šahovskom šampionatu na Islandu


Zoran Runic Fasizam na djelu Boroljub Zlatanovic Odavno su svuda u sahu dvostruki arsini za igrace sa zapada i …

Generalno mislim da Luka nije znao koja su mu prava i obaveze, posebno prava za vreme turnira. Sada mi možemo svi da pametujemo, kada je sve prošlo, a nismo bili u njegovoj koži. Naravno da smatram da je sramno da ostali šahisti, učesnici turnira, a i šire nisu dali makar saopštenje povodom slučaja njihovog kolege. Ovaj slučaj bi trebalo iskoristiti da naši igrači znaju šta treba da čine u sličnim situacijama. Lično nisam siguran šta je trebalo uraditi, ali mi deluje kao logično poziv Šahovskom Savezu i ambasadi Srbije. Oni bi trebali da povuku potom procedure i protokole, shodno činu koji se desio. Mislim da bi i oni u datom slučaju bili nemoćni, ali u svakom slučaju ostaje ozbiljna mogućnost tužbe, kao zaista realna opcija. I baš oko toga Luki treba pomoći. Ne zarad para, koje nisu beznačajane.

Koliko sam shvatio iz prethodnog, neki drugi igrač je završio turnir, a bio je u sličnim okolnostima kao Luka, dalje, Luka nije dobio nikakvo zvanično obaveštenje ili dokument o slučaju, što daje šansu za pravno delovanje (na osnovu čega je udaljen sa turnira – makar sam ja tako shvatio). Rekao bih da ima dosta prostora za žalbu u kojoj se treba osvrnuti na konkretan slučaj, bez uplitanja politike, odnosa istok – zapad. Mislim da ima dovoljno elemenata da tužba bude povoljno rešena, ali takodje mislim da bi Luki trebala pomoć od strane Saveza, da ta tužba bude sročena na najbolji mogući način. Verujem da Savez u Luki vidi budućnost našeg šaha. Savez ima šansu da pokaže kako se brigom prema šahistima odgovorno ponaša shodno svojoj ulozi.
Rikard je da jako dobar komentar, taj komentar bi mogao biti ideja vodilja

(

Velemajstor Milan Draško: Suton u Firenci (četvrti nastavak)


Četvrti nastavak

Život ispunjen putovanjima je zanimljiv, neobičan. „Putovanja nam daju komoditet samoće“, pisao je legendarni Svetozar Gligorić u knjizi „Pobede i porazi“. Mnoštvo je prilika za razmišljanja i sjećanja. Koliko je samo ljepote iznjedrila Italija! Postoji izrazita simpatija prema italijanskom jugu. „Sicilija je podsjećala pjesnika (Goethe) „na Aziju i Afriku, tako da nije mala stvar stajati na toj čudesnoj točki u kojoj se sječe toliko pravaca svjetske povijesti“. (Ibid. 26. III 1787. – Predrag Matvejević – „Mediteranski brevijar“).

Pokušaću da dočaram neke slike sa Sicilije. Samo putovanje od Mesine do Sirakuze obiluje divnim prizorima. Nižu se stepenaste bašte, kaktusi, plantaže limunova i mala, sjenovita ostva. Prolazeći kroz Đardini Naksos, približavam se prozoru da upijem neki detalj iz Taormine, do koje se stiže oštrim, krivudavim usponom. Vidi se samo ograda na Trgu „IX Aprile“, odakle sam 2009. posmatrao more i gradiće uz obalu. Grčki teatar u Taormini djeluje prisno. Visoko, na strmoj stijeni, grad Kastelmola, poput priviđenja. Sve zasjenjuje pogled na snježne vrhove Etne. Neću ovoga puta pisati o Arhimedu, kralju Fridrihu II ni Karavađu, koji je naslikao čuvenu sliku „Sahrana svete Lucije“, dok je boravio na Siciliji, već o malim stvarima.

Sjedim na drvenoj klupi ispred željezničke stanice u Sirakuzi , decembar 2014. bliži se kraju. Sunce mi tako jako grije bedra, kroz somotne pantalone, da moram ustati. Dolazi dobri Domeniko Fronte iz Pakina (50 km. pd Sirakuze), otac rano preminule Lorene. U njenu čast godinama igramo turnire. Lorena je bila trostruka šampionka Sicilije u konkurenciji djevojčica do 10 i 12 godina i četvrta na Šampionatu Italije do 12 godina.

Fotografija na kojoj su Anđela, Lorena i Domeniko nastala je na staroj maslini u Noto Antici. Kada sam posjetio drevnu lokaciju sa Domenikom, moj prijatelj je imao želju da mi pokaže to drvo. Tamo gdje je vijekovima stajala maslina nije bilo ničega, u međuvremenu je posječena. Tužno, još jedna uspomena iščezla je iz njegovog života.

Kod Domenika i Anđele boravimo i poslije turnira, sve do odlaska na rimski Open. Gostoljuivost italijanskog juga u najboljem izdanju. Vodio je mog starog prijatelja GM Miroljuba Lazića i mene u posjete Grčkom i Rimskom  teatru i ostrvu Ortiđa, istorijskom centru Sirakuze. Prešli smo preko Trga „Archimede“, sa istoimenim muzejom i  “Fontanom di Artemide”. Zatim ušli  u usku ulicu, sa brojnim prodavnicama antikviteta. Uskoro stižemo na interesantni, bijeli Trg „Minerva“. Poseban ugođaj pruža dolazak na Trg „Duomo“. Čudesna svjetlost i  boja neba, ostavljaju jak utisak.

Obišli smo katedralu „Duomo di Syracuse“. Velelepna  građevina, mješavina baroka i rokoko  stila, glavna je atrakcija Ortiđe. Podignuta je na ostacima hrama posvećenog boginji  Atini. Ispod katedrale se nalaze praistorijske katakombe, koje su pretvorene u muzej.  Gradnja katedrale započela je u 7. vijeku a definitivno okončana 1753.godine. Sastavni dio je „Palace Arcivescovile“, sagrađena u 17. vijeku. Sunčano vrijeme izmamilo je turiste i Sirakužane, kafei su ispunjeni do posljednjeg mjesta. Stolovi su vani, iako se bliži kraj godine. Preko puta katedrale nalazi se „Archeo Maris“ (Muzej mora). Na uglu trga neobična, stara crkva „Santa Lučia“, sa zanimljivim krovom. Napuštajući Trg „Duomo“, ulazimo u kratku Ulicu „Pompeo Picherali“.

Brzo stižemo do još jedne atrakcije, Ortiđa, Fontane „Aretusa“. Prirodna fontana dobila je ime po Aretuzi, nimfi iz grčke mitologije. Nalazi se na mjestu antičkog slatkovodnog izvora. Riječni bog Alfej, zaljuben u Aretuzu, želi na svaki način da je zavede. Aretuza  traži pomoć od Artemide, najpopularnije grčke boginje, koja je na ovom mjestu pretvara u izvor. „Fonte Aretusa“ je jedno od tri mjesta u Evropi gdje raste divlji papirus (sva tri su na Siciliji).. Biljka je simbol drevnog Egipta i pismenosti. List biljke koristi se kao materijal za pisanje, po tome je najpoznatija. Od stabala se prave laki čamci.

Oko fontane je velika živost, dvojica gitarista temperamentno sviraju, jedan nosi crnu majicu kratkih rukava, drugi laganu bijelu košulju, sa zavrnutim rukavima. Posmatramo širok pojas mora, u plićaku je sedam atraktivnih stijena, poređanih po veličini. Domeniko nam pokazuje kamena postolja na željeznoj ogradi odakle se ljeti skače na glavu. Dubina je oko 2.50 metara, treba biti vješt prilikom skoka. Crno-bijela mačka šunja se uz zid tvrđave, izrazito crn dječak trči za njom. Zapisujem utiske u notes.“Uskoro ćemo čitati novi putopis“, smiješka se Lazo.

Nastavljamo dalje i brzo stižemo do veoma lijepog parka, sa četiri velika, neobična drveta. Prilaze muž i žena sa malom ćerkom, koja im izmiče, trči suviše brzo. Otac je sustiže i govori mi da je to jedna vrsta hrasta starog nekoliko vijekova. U neposrednoj blizini je ulaz u „Aquarium  Tropicale“, sa brojnim vrstama mediteranske ribe.

Ulazimo na „Foro Vittorio Emanuele II“, sa raskošnim drvoredom „ficus benjamina“. U blizini je luka, koja se rekonstruiše. Stariji ljudi sjede na klupama, ispod drveća, gledajući prema moru. Plavokosi dječak trči za golubovima. Nesiguran je na nogama, vjerujem da nema više od dvije godine. Nezgodno pada blizu ivice trotoara, roditelji zabrinuto pritrčavaju. Sve je u redu, djeca lako podnose padove. Napuštajući ostrvo Ortiđa prolazimo pored „Antickih vrata“ i istoimenog restorana. Nastavljamo Ulicom „Savoia“, pogled se zaustavlja na atraktivnom restoranu „Il Veliero“, čija je centralna sala zastakljena, poput pariških kafea „Les Deux Magot“ i „Flora“.  Oblaci su iznenada potamnili, žurimo prema autu. Sa riblje pijace dopire prodorni, blago promukli glas jednog od prodavaca. Južnjački ambijent koji lako prirasta srcu.

Miroljuba i mene fotografisao je tokom jednog izleta Domenikov brat Salvatore.

Miroljub Lazić je povremeno ljetovao sa suprugom Nikicom kod  prijatelja Stefana Nobilea, šahiste iz Sirakuze. Naviknut je na atmosferu u Sirakuzi. Kaže za čovjeka čiji glas često dominira ribljom pijacom da je nizak, prosijed čovjek, sa izrazito preplanulim tenom. Samo što smo se vratili u Pakino, počeo je strahovit pljusak! Imali smo sreću da nas je mimoišao u Sirakuzi.

Prvog januara 2015. Domenico nas vozi u Sirakuzu. Dobro se vidi barokni grad Noto, sa katedralama boje meda. Prolazimo pored grada Avola, a neposredno prije ulaska u Sirakuzu je gradić Kasibile odakle se odlično vidi Etna, udaljena oko 60 kilometara. Kada je dva dana ranije, Domeniko vozio na aerodrom u Kataniji IM Denisa Rombaldonija i njegovu suprugu Sabrinu, najbolju Loreninu drugaricu, posmatrali su kako Etna izbacuje lavu. Bila je zora, polumrak, što svemu daje poseban efekat. Antička rijeka „Cassibile“ izvire u blizini grada Palazzolo Acreide.

Grad se nalazi na Hiblejskim planinama, koje se protežu  preko  provincija Raguza, Sirakuza i Katanija. Rjeka je poznata po kanjonu, posebno atraktivnom u blizini lokacije Avola Antika.

Miroljub je posjetio kanjon sa Stefanom i njegovom ženom. Dubina je 500 metara, pogled sa vrha fantastičan. Silazili su stepenicama do rijeke, upečatljiv doživljaj. Jedan od najatraktivnijih kanjona na Siciliji. Živopisan je prirodni rezervat „Cavagrande del Cassibile“. Došlo je vrijeme oproštaja sa prijateljima iz Pakina.  Zavoljeli smo te blagorodne ljude, posebno Domenika.  

Susret sa Firencom je specifičan, drugačiji od ranijih iskustava. Kako je raznovrstan doživljaj ljepote!? Nema ovdje topline juga i nije realno da iznenada čujete opersku ariju koju, za svoju dušu, pjeva nosač u Veneciji. Stojite na „Ponte degli Scalzi“ i uživate. Firenca je ozbiljna, dostojanstvena. Susret sa takvom monumentalnošću opčini.

„Kroz kapiju Toskane treba da bude pušten samo onaj koji se napio crne, krvave bafe, i Đoto samo radi svojih lepih, pompejskih ženskih glava. Vezujmo svet i ne rasparčavajmo ga. Treba ga grliti kao jedno, drago, nedeljivo brdo, smrti su prolazne, a bitke šareni leptirovi, ali vedrine su večne, vazduh i skok igrača“ („Ljubav u Toskani“).


Velemajstor Milan Draško

(Kraj)

FM Dragan Popadić: Zašto nije bilo reakcije na skandalozno isključenje Luke Budisavljevića sa šampionata Evrope na Islandu?!


Skandal sa Lukom Budisavljevićem na Prvenstvu Evrope na islandu, kada je izbačen sa turnira, jer je igrao sa šahistom koji je imao koronu, bez obzira na Lukinih pet negativnih testova na COVID, otvara mnoga pitanja. Prije svega, kako će se to odraziti na karijeru mladog I telentovanog šahiste, koji nije učinio ništa pogrešno. Naprotiv, ispunio je sve zahtjeve organizatora. Treba se nadati, da ga to neće uzdrmati, već će mu dati dodatnu motivaciju da radi još napornije, kako bi mogao odoljeti mnogim šahovskim I životnim burama. Jer život je često nepravedan. Zato ja tvrdim da je šah pravedniji od života. Luka bi možda trebao i tužiti organizatore i tražiti debelu novčanu odštetu. Znate, pare nisu sve. Ali, lakše je sa njima. Pogotovo ako ti plaća neko ko se o tebe ogriješio. Debelo. Za organizatore nemam nikakvo razumjevanje. Pogotovo, što je jedan igrač, koji je igrao sa zaraženim šahistom, nastavio učešće na PE, pod izgovorom da je brzo remizirao. Tu se vide različiti kriterijumi, nesnalaženje, ili nešto možda još gore. Kada ste organizator, poput šahiste, morate donositi odgovorne odluke u kratkom vremenu. Iza tih odluka treba da stojite. I da ih pravdate. I tog dana, I svakog narednog. Vaše postupanje treba biti standard za buduće organizatore.

Začudila me i mlaka reakcija Šahovskog saveza Srbije. Njihov član je žestoko oštećen. Traži se žestoka reakcija. Da Luka shvati da će, ukoliko nastavi da se ponaša po zakonu i propisima, uvijek biti zaštićen od svoje organizacije. I stav Saveza treba da bude standard, za neka nova rukovodstva I neka nova dešavanja.

Najviše me začudila nesolidarnost učesnika evropskog šampionata. Ne znam je li bilo nekih inicijativa na tom planu, koliko su bili upoznati sa događajem, ali, reakcija je izostala. Šahisti su trebali stati u odbranu svog kolege I bojkotovati kolo, ako se Luki ne dozvoli dalje učešće. Svaki od njih je mogao biti na Lukinom mjestu. I zato se šahistima dešavaju mnoge loše stvari. Jer nisu jedinstveni, nisu solidarni. Za šahovskom tablom su pametni, vispreni, maštoviti, racionalni, gledaju cjelinu a ne dio table. Van table, druga priča. Uglavnom gledaju svoj mali, parcijalni interes. I to im se obija o glavu. Zato je važno što je u Crnoj Gori osnovano Udruženje velemajstora. Poznavajući Đukića, Draška,Ivanovića, Blagojevića, NIkčevića I Kosića ubjeđen sam da bi oni žestoko reagovali u nekoj sličnoj situaciji. Za početak i to je dovoljno.

FIDE majstor Dragan Popadić iz Tivta

Velemajstor Milan Draško: Suton u Firenci (treći nastavak)


Treći nastavak

„Zadrhta mi duša

 kad vidjeh tvoje krovove

 neravne“…

(Carlo Betocchi – „Oživljen u Firenci“) 

Dostojevski je pisao „Idiota“ baš u Firenci (1868).  Fjodor Mihajlovič je odmalena maštao da posjeti Italiju.Taj san mu se ostvario 1862. godine kada je prvi put boravio u Firenci da bi se, kako je isticao, „prekrasnom gradu cveća“ vratio kroz šest godina. Neki misle da je čuvena rečenica kneza Miškina: „Ljepota će spasiti svijet“, nastala u trenucima dok je Dostojevski posmatrao raskošnu palatu „Pitti“ i vrtove Boboli.

Živio je tada blizu ovih atrakcija. Dostojevski je volio Italiju. U ljeto 1869. godine bračni par Dostojevski posjetio je Veneciju. Prema sjećanjima piščeve kćeri Ljubov Fjodorovne, njenog oca je „oduševljavao taj narod, koji ga je veoma podsećao na ruski“,

Mnogi smatraju da je najbolje djelo Dostojevskog „Braća Karamazovi“. Ali, da vidimo šta piše Lav Tolstoj u svom „Dnevniku“. Upisao je 12. oktobra 1910, pred sam kraj života: „Posle ručka čitao Dostojevskog. Lepi opisi, mada smetaju nekakve opširne i nedovoljno smešne šale. A razgovori su nemogući, potpuno neprirodni“. Bio je to vjerovatno odraz rezignacije čovjeka „sa druge strane života“. U pismu N. N. Strahovu, nekoliko decenija ranije, izražava oduševljenje knjigom „Zapisi iz mrtvog doma“. Pismo zaršava rečenicom: „Ako vidite Dostojevskog, recite mu da ga volim.”

Uskoro stižem na Trg Duomo, koji predstavlja srce Firence.

U srednjem vijeku crkve su se gradile iz tri dijela: katedrala, zvonik i krstionica. Izgradnja Katedrale Santa Maria Dei Fiori (Duomo) je počela 1296. godine, a zvanično završena 1436. Glavni majstor gradnje katedrale bio je znameniti slikar, arhitekta i skultpor, Đoto di Bondone. Prekrivena je čuvenim bijelim mermerom iz Karare, zelenim iz Prata i crvenim iz Mareme. Kupola  je remek-djelo arhitekture, raspona  43m, u obliku osmougaonog krstastog svoda koji se sastoji od dvije ljuske. Razmicanje kupole sprečeno je lancima od hrastovine povezanim gvozdenim trakama. Tehnika koju je koristio Filipo Bruneleski bila je potpuno nepoznata, mnogi su vjerovali da će se srušiti poslije 24 časa. Njegovo rješenje smatrano je čudom građevinske tehnike. Gradnja kupole trajala je 14 godina.

Uz katedralu se nalazi osmougaona krstionica („Battistero di San Giovanni“), posvećana svetom Jovanu Krstitelju, izgrađena u romaničkom stilu između XI I XII veka. Troja bronzana vrata, koja s različitih strana vode u krstionicu, su izratito lijepa, upečatljiva. Istočna vrata su remek-djelo vajara, zlatara i slikara, Lorenca Gibertija. Mikelanđelo ih je zvao „Vrata raja“.

Na vratima su prikazani motivi 10 božjih zapovijesti. Ovdje su kršteni članovi najznačajnije firentinske porodice, Mediči, i najveći liričar, Dante Aligijeri.

Đotov zvonik visok je 84, 70 m i širok oko 15 m. To je najeminentnije svjedočanstvo firentinske gotičke arhitekture četrnaestog vijeka. Prekriven bijelim, crvenim i zelenim mermerima, poput onih koji krase katedralu „Duomo“, veličanstveni zvonik sa četvrtastom osnovom smatra se najljepšim u Italiji. Vjerovatno je stvoren više kao ukrasni nego funkcionalni element. Dizajnirao ga je Đoto 1334. godine.

Fotografije koje pokušavam napraviti na Trgu „Duomo“ nisu naročito uspjele, zato objavljujem onu na kojoj je trg obasjan popodnevnim suncem. Noć pada na Firencu. Nema više raznobojnih fijakera, sa vitkim konjima, u blizini Đotovog zvonika.

Nalazim se u blagom cajtnotu, malo sam pružio korak. Ulazim u dugu, pravu ulicu. Desno je hotel „Majestic“, sa lijepim obeliskom u sredini „pjazzete“, lijevo Trg „Santa Maria Novella“. 

„Negde oko 1500. godine, u jednoj palati na firentinskom trgu Santa Marija Novela, Leonardo da Vinči je četiri pune godine slikao Mona Lizu Đerardini, ženu Frančeska del Đokonda i, po Vazariju, poneo njen nedovršeni portret, ne rastavši se od njega sve do smrti“. (Momo Kapor – „Uspomene jednog crtača“).

Još jedna slika iz ranog popodneva zaigra pred očima. Ispred visokih, smeđih vrata bazilike „San Marco“, na istoimenom trgu, sjedi čovjek sa dugom crnom bradom, u iznošenom kaputu. U jednom trenutku ustaje i nervozno viče, ne obraćajući se nikome posebno. Grupa mladih turista stoji oko visokog bronzanog spomenika i pomno sluša vodiča. Niko ne obraća pažnju na njega. On potom skrušeno sjeda i ponovo tone u kosmičku samoću. Bilo mi je žao čovjeka, izopštenog iz svijeta.

Prolazim travnatim terenom oko stanice. Širok plato na kome tokom dana odmaraju umorni turisti. Sjedim u vozu za Prato i Bolonju, ispunjen i srećan. Čeka me još jedna „duga“ noć u vozu Bolonja-Bari, ali to ne izaziva nelagodu. U misli mi ušeta Kavafis.

„Zaželi da dug bude to put
svitanja ljetnjih pun
u koja ćeš – kolike li radosti –
ulazit u luke prvi put viđene“.

Naravno, u pitanju je odlomak iz čuvene pjesme „Itaka“. I nešto kasnije, lijepi, poučni stihovi.

„Itaka ti je dala divno putovanje.
Bez nje ne bi ni krenuo na put.
No ništa ti više ona nema dati.

A ako je siromašnom nađeš, znaj prevarila te nije.
Mudar kakvim si postao i s tolikim iskustvima
shvatićeš već što Itake znače“.


Velemajstor Milan Draško

(Sutra nastavak)

Velemajstor Milan Draško: Suton u Firenci (drugi nastavak)


Drugi nastavak

„U Firencu treba doći u aprilsko jutro kada prolećno sunce po starim trotoarima veze svoje srebrne boje i u platna starih zidova utkiva svoje arabeske od bakra“. (Jovan Dučić-„Gradovi i himere“)

Odavno sam osmislio ideju da u povratku posjetim Firencu. Bilo je deset ujutro kad sam stigao na stanicu Santa Marija Novela. Stvari su u garderobi, beskrajna sloboda i čarolija prvog susreta.  Osjećam uzbuđenje zbog bliskog susreta s umjetnošću, istorijom i šarmom daleke epohe. Zrelost nam daruje drugačiji pogled na svijet, „fudbal, koka-kola i Pink Floyd“ ne fasciniraju kao nekad. Odrastanje u Čapljini, gradu na četiri rijeke, sa fantastičnom klimom i mnoštvom sportskih terena bilo je ispunjeno igrom pod vedrim nebom. Nije se moglo očekivati da mali grad, na obalama Neretve, ponudi raskošan izbor umjetničkih i kulturnih sadržaja.

“Naša detinjstva protekla su neutešno daleko od umetničkih dela. U svet umetnosti ulazimo tako, unapred oštećeni, bez svoje krivice. Jedno firentinsko dete sakrivaće se od onih koji ga traže u igri žmurke dodirujući prstima Gibertijeva bronzana vrata na Baptiseriju, ili će igrati šuge oko Mikelanđelovih skulptura. Prvo što ugledaju u životu mali Atinjani biće obrisi Akropolja iznad njihovih glava. Sklad kamena i neba biće im utisnut u svest do kraja zivota”… (Momo Kapor- “Uspomene jednog crtača”)

Kaporov citat donekle objašnjava tako žudno traganje za ljepotom i novim saznanjima.

„Pallazzo Vecchio“, na Trgu „Signoria“. Romanička palata, jedna od najimpresivnijih gradskih vijećnica Italije. Ispred je kopija Mikelanđelovog „Davida“, a bočno uski prolaz prema galerijji „Uffizi“ i rijeci Arno.

U jednom trenutku odlučih da se popnem na Mikelanđelov trg. Čim sam prešao „Ponte Vecchio“, susretoh dvije zadihane Engleskinje, rumenih obraza. Džogirale su pored Arna. Objasniše mi kako da stignem na trg. Zastao sam iznad rijeke naslonjen na kamenu ogradu. Posmatram grupe zanesenih veslača kako krstare rijekom. To me asocira na film „Bal na vodi“. Jedna beogradska mladost, složen odnos građanske klase i nove vlasti u drugoj polovini četrdesetih. Film je premijerno prikazan 1985. Plejada darovitih glumaca, šarmantna Gala Videnović u ulozi Ester. Podsjećala me na našu poznatu šahistkinju po ljepoti i magnetskoj privlačnosti. Potom se penjem nizom širokih stepenica i povremeno zastajem gledajući grad kroz granje drveća. Mnoštvo turista na uskom platou trga. U središtu trga dominira replika „Davida“, kao i replike Mikelanđelvih skulptura “Dan”, “Noć”, “Sumrak” i “Svitanje”. „David“ je rađen od 1501. do 1504. godine i predstavlja remek djelo kiparstva renesanse. Jedno od Mikelanđelova dva najveća kiparska djela, zajedno s „Pietom“. Simbol ljudske snage i mladalačke ljepote. Mramorni kip portretira biblijski lik kralja Davida u trenutku kad se još, kao mladić, sukobio sa divovskim Golijatom. Postao je simbol Firentinske republike, nezavisnog grada-države pod prijetnjama sa svih strana moćnijih neprijateljskih država.

U blizini „Davida“ prostiru se perivoji i botanička bašta sa raznobojnim irisima i mladim maslinama. Malo dalje je crkva „San Salvatore al Monte“ okružena čempresima. Ulicom „Giuseppe Poggi“ pristižu novi automobili ispunjeni zaljubljenicima u ovaj čudesni grad.

U malom kiosku gdje prodaju osvježavajuća pića kupio sam sok od limuna. Prilazim širokoj  ogradi pridružujući se brojnim turistima. Posmatramo grad kao omađijani!  

Pred očima mi trepere velelepna Brunelesijeva kupola, Đotov zvonik i bujno naselje, Fjezole, iznad Firence, gdje je mladi Crnjanski pisao „Stražilovo“.

„Jer ljubav će moja pomešati, tajno,

 po svetu, sve potoke, i zore,

 i, spustiti na život, vedro i beskrajno,

i kod nas, nebo, i senku Fruške gore“.

I malo kasnije:

„Drhim, još vitak, od reka, i nebesa,

 Milujem vazduh, poslednjom snagom i nadom,

 ali, svisnuću, to i ovde slutim,

 za gomilom onom, jednom, davno, mladom,

 pod sremskim vinogradom“.

Spuštam se sa „Mikelanđelovog“ trga, raspoložen, poletan.

Stižem do Arna i prelazeći most „Santa Trinita“, posmatram čuveni „Ponte Vecchio“ kako tone u laku izmaglicu sutona. Prisjetih se sumraka posmatranih sa Mosta umjetnosti u Parizu, dok  zaneseno sviraju gitaristi, a neki novi klinci ostavljaju još jedan katanac kao zalog ljubavi. Na kamenom keju Sene, u sjenci topola i divljih kestenova, rađa se nova ljubav ili, možda, umire.

Šetao sam tokom dana atraktivnim trgovima „Repubblica“ i „Signoria“, poželjeh da krenem novim stazama. Iznenada se nađoh na „Piazza Santa Croce“. Lijepo izgleda istoimena, najveća franjevačka crkva na svijetu. Šesnaest kapela koje su dekorisali freskama Đoto i njegovi učenici i grobovi Mikelanđela i Galilea, neodoljivo privlače turiste. Ispred crkve velika statua Dantea, sagrađena 1865. Na prostranom platou trga dječaci igraju fudbal, djevojčica vodi crno-bijelog psa na kratkoj uzici, visoki strani turista snima kamerom njihovu bezbrižnu igru.

Lijepa slika, koja me pomalo asocira na trenutak kad su se sreli mali Durante degli Alighieri (Dante) i Beatrice di Folco Portinari. Dante je imao devet godina, Beatriče, osam mjeseci manje.

„U taj čas, govorim istinu, sam duh života koji se nalazi u najtananijoj komori srca, poče da drhti tako jako da se to osetilo i u najsitnijoj žilici, i drhteći reče ove reči: Evo boga jačeg od mene, koji dolazi da zagospodari sa mnom“. (Dante- „Novi život“)

Dijete se zaljubilo u dijete. Dante je poslije često išao da je vidi. Očevici pričahu da je to: „bila najčistija ljubav, i da se nikad, ni u pogledu, ni u rečima, ni u pokretu, ne javi nikakva čulna požuda kod zaljubljenog, ili kod predmeta ove ljubavi“. (Miloš Crnjanski- „Ljubav u Toskani“)

Dante je Beatriči učinio čast i dao joj ulogu vodiča kroz Raj u „Božanstvenoj komediji“. Nadahnula je njegovo djelo „La Vita Nuova“ i do danas ostala simbol nedostižne ljubavi i ljepote. Dante na jednom mjestu spominje ljepotu njene puti i smaragdne oči, pa se može pretpostaviti da je bila svijetlog tena, zelenih očiju i kestenjaste ili plave kose.

„Botičeli je dao jedan od najfinijih crteža što sam ih ikad video. Za njega ne postoje komentari i teološki, katolički apsurdi tumača. Oštrim perom upisao je u papir reku, vodu, šiblje i drveće. Iz tog mokrog blagog pejzaža uzleću, kao tice, pruženih nogu, s fizičkim tačnim nagibom tela u vaznesenju, Beatriče i Dante, koji je drži za ruku“ (Crnjanski – „O fiorentinskoj Beatriči“).


Velemajstor Milan Draško

(Sutra nastavak)

Dvije Šahovske škole Dimitrija Bjelice i 12ta dečija olimpijada


Dimitrije Bjelica

8 septembra u Restoranu BAY BEACH u Igalu na obali mora otvaramo 2 sahovske skole 1.FBI (Fiser Bjelica Ivkov) i 2.BIG ( Bjelica Ivkov Gligoric ), gambit Novi Sad pri skoli Milan Petrovic ) od 8 do 15 septembra i od 15 do 22 septembra, kada je u Hotelu Lighthouse Igalo 12ta decija olimpijada na 2 table od 5 do 16 godina- zajedno muski i zenske i otvoreni deciji sampionat sveta od 5 do 16 godina i otvoreni sampionat pisaca sveta u spomen na Ivu Andrica i 3. Isidora Bjelica Sekulic Dankan i otvoreni sampionat novinara i Tv kompanija na 1 tabli i banaka na 1 tabli 1 ili 2 igraca.

Pansion u hotelu Lighthouse je samo 13 eura za sve ucesnike sto metara do mora Skole saha su gratis. Ucenici samo kupuju knjigu Fiser Bjelica Susreti stoleca koja je proslavila HNovi i Beograd. Cena sa popustom deset eura u knjizi je posveta BJELICE o zavrsenoj skoli. Prijave za sve Vila Isidora Igalo HNovi Crna Gora Skojevska 22. gde je Komitet Decijih olimpijada i Svetska federacija Magicnog saha.

dimitrije.bjelica55@gmail.com

(Preneseno sa fejsbuka)

Velemajstor Milan Draško: Suton u Firenci (prvi nastavak)


Prvi nastavak

„Magle žute, pomešane sa brujanjem, jurile su nad rekom, do mora. Sve je potreseno i treperi. Bilje i mostovi povijaju se blago, ispod noći, a daleko, iza njih, na podnožju nebesa, brda puna vazduha, igraju, igraju“. (Crnjanski – „Ljubav u Toskani“)  

Stigoh najzad u Firencu, sredinom marta 2010. godine. Grad je blistao kao u zrelo proljeće. Prethodno sam igrao partiju za francuski klub „Hyeres“ blizu stadiona Nice. Ponekad se putuje preko bijela svijeta zbog jedne partije. Brod Bar-Bari, noćni voz do Pjećence i kratko putovanje  do susjedne Vogere. Potom silazak na obalu Ligurskog mora: Đenova, Savona, Imperija, San Remo, Ventimilja. Prolazak kroz dugački tunel i ulazak u Francusku. Ponovo sam „u zemlji ruža, u domovini ruža, tamo, gdje se nasadi cvjetova spuštaju prema obali mora… (Isak Babelj – priča „Guy de Maupassant“ iz knjige „Odeske priče“). Menton, Monako, Nica, Sušta ljepota kao poklon umornom putniku! Nicu su osnovali Grci u 4. vijeku prije nove ere i nazvali je Nikejom, u čast Nike, boginje pobjede. Na Azurnoj obali sačuvani su mnogi spomenici antičke arhitekture.

„Nije li svejedno što je to stari hram,
Što je na rtu trijem zaboravljeni Febov,
Zapamtih samo red stubova i nebo.

Po gorama se oblaka dim pušio,
I pusti rt je sličan somunu bio.
Ja sam živio u snu; bogove stvarah sam“.

(Ivan Bunjin – Odlomak iz pjesme „U arhipelagu“)

Smjestio sam se u hotel „Ostende“, blizu stanice „Nice Ville“. Zovem Šuleta, moj stari drug kaže da će me pustiti da malo odmorim, ali se pojavljuje na vratima sobe zapanjujućom brzinom!

 Sa Šuletom (GM Nenad Šulava) tokom Olimpijade u Batumiju 2018.

Draž iskrenog prijateljstva! Krećemo prema „Maseni“ i zastajemo pored Fontane Sunca. Zatim se blago spuštamo do Trga „Garibaldi“, gdje su prostorije šah kluba. Čeka nas Martina, ona i Šule smišljaju gdje ćemo na večeru. „Hoćemo li kod Marija“? Vegetarijanski restoran na brežuljku iznad gradske marine u koji ponekad navrati oskarovac Roberto Beninji. Nismo vegetarijanci, ali uživamo u jelu, posebno specijalitetu s ukusom tartufa. Šule i ja se prisjećamo smiješnih detalja iz filma „Život je lijep“. Smijeh i vedrina obilježe svaki naš susret.

Šetamo Engleskom promenadom, kojom je nekada koračala kraljica Viktorija. Svojim boravkom u Nici osigurala je dolazak više klase. Promenda je nastala je 1822. godine zalaganjem engleskih turista. Prvobitno je zamišljena kao puteljak uz obalu. Šetnja promenadom je istinski gušt; pogled luta prema moru, dugoj, pješčanoj plaži i imrovizovanom restoranu na obali. Sa druge strane su luksuzni hoteli „Palais de la Mediterranee“, „Negresco“ i „Radison“. Promenada se mijenjala, da bi 1965. stigla do aerodroma u Nici, koji gotovo dodiruje more. U naše vrijeme duga je 7 kilometara. Između šetališta i  hotela je široki bulevar s uskim zemljanim ostrvom, zasađenim cvijećem i palmama.

Prolazeći pored hotela „Negresco“, pomislih, u magnovenju, na tragičan kraj slavne plesačice Isidore Dankan, davne 1927. Nakon što je otplesala posljednji ples, baš u ovom hotelu, sjela je u kabriolet omotavši oko vrata dugački crveni šal. Automobil je krenuo, a šal se zapleo u točkove i ugušio je. Nekoliko minuta prije smrti rekla je obožavaocima: „Zbogom prijatelji, slava zove“!

Šest godina ranije srela je Jesenjina u ateljeu slikara, Žorža Jakulova. „U jedan sat noću stigla je Isidora. Legla je na divan, a Jesenjin pored njenih nogu. Provukla je ruku kroz njegovu kosu i rekla „zlatna glava“ (Anatolij Marijengof).

Ljubav je rođena, iako je „bosonoga balerina“ bila starija 18 godina. Neobična, burna, intrigantna, tužna ljubav. Život „kralja pjesnika“ okončan je u hotelu „Angleter“ u Lenjingradu 28. decembar 1925. „Jesenjin je bio više harfa nego čovjek, i to harfa koju je priroda stvorila isključivo za poeziju, da izrazi beskrajnu „tugu polja“, ljubav prema svemu što živi na svijetu i samilost, koju više od svega zaslužuje čovjek“ (Maksim Gorki). Uvijek me iznova oduševi kako je dočarao neostvarenu ljubav u poemi „Ana Snjegina“.

„Idem kroz bujnu baštu široku,
pada na lice jorgovan bled.
Tako je draga mom vrelom oku
pognuta ograda, sav dugi red …
Nekad sam kraj tih vratnica dvojni’
imao šesnaest godina, pre …
I devojka je — drug nerazdvojni,
rekla mi tiho i nežno: „Ne!“ 

Penjemo se na „Colline du Chateau“, gledamo krovove Starog grada. Između zgrada boje cigle nalazi se čuvena Cvjetna pijaca. Daleki vidici, mir, beskrajna ljepota. Čuje se daleki eho morskih talasa. „Viđeno sa ovih padina, more se tamo dole prostiralo u veličanstvenim naborima, i, zahvaljujući daljini i visini, porub od pene koji se neprekidno pojavljivao nailazio je prilično komičnim usporenim kretanjem“ (Vladimir Nabokov: „Pogledaj Arlekine“). Osjećamo prijatan miris borova i lavande. Nica je praznik za oči i dušu!

Naravno, pamti se susret i razgovor sa proslavljenim Ljubomirom Ljubojevićem, specijalnim gostom turnira „Melody Amber“. Turnir je ranije održavan u Monaku, sada se igra na trećem spratu hotela „Palais de la Meditererranee“. Ljuba je pobijedio na prestižnom turniru 1993.  

Ušli smo u relativno malu salu za igru, pažljivo posmatramo partije. Na fotografiji se ne vidi Magnus Karlsen, koji je tog dana igrao protiv Svidlera. Postoji šest redova stolica za posmatrače, u publici su velemajstori ali i turisti,  umorni od duge šetnje, koji su slučajno ugledali plakat sa najavom turnira. Jedna gospođa u prvom redu počinje da drijema, što izaziva osjećaj nelagode kod posmatrača. Izlazimo u uski, dugački hol, lagano prilazimo  otmjenom restoranu u neposrednoj blizini sale, sa čije terase se pruža lijep pogled prema moru i promenadi. Cjenovnik je na vidljivom mjestu, časa ruma  iz 1952.  godine košta 120 eura. Ljuba poziva Šuleta i mene u jedan kafe, sa bočne strane hotela.

Pričamo o raznim temama, najmanje o šahu. Ljubojević iznosi zanimljivo mišljenje o uzrocima globalne ekonomske krize. Samo je  dvanaest godina stariji od Šuleta i mene, ali pripada sasvim drugoj  šahovskoj  epohi. Divili smo se kao dječaci njegovom blistavom startu (5,5 iz 6) na Međuzonskom turniru u brazilskom gradu Petropolisu, 1973. godine. Ljuba je kasnije posustao, zbog lošeg skora protiv proslavljenih sovjetskih velemajstora. Slavom je  ovjenčan, mladi Brazilac Enrike Meking, koji neočekivano osvaja turnir. Deset godina kasnije, Ljubojević će se naći na trećem mjestu svjetske rejting liste, iza Karpova i Kasparova. S velikom pažnjom slušamo Ljubojevićeva razmišljanja, originalna, poput njegove igre.


Velemajstor Milan Draško

(Sutra nastavak)

IM Zlatko Martić: LUDNICA CAJTNOTA- DVA CRNOPOLJCA NA TABLI




Dobar dan. Nekidan sam na fejsu napisao kako je šahist iz Vukovara Konjević Boris, bez ikakvog rejtinga, kao posljednji nositelj, osvojio sa 7/9 bodova drugo mjesto na međunarodnom otvorenom turniru Open Županja, dana 22.08.2021.

Odma se našlo nekoliko zlobnika koji su to prokomentirali riječima „Sigurno je lik imo sreće“ ili pretpostavkama „I ja bi isto da dobijem 4 izgubljene partije “ ili „mudrom“ statistikom – „Mora nekad i pacera krenut“, no iz Županje dobivam report objektivnog izvještača.

Mi šahisti najčešće pričamo o šahu, ali takođe i o ribama i ribolovu, talibankama i talibanima, baroku i gotici, nogometu i kojeficijentima …Dakle, Gosp Boris ne da je imao sreće, nego čak nesreće. Evo šta se mu dogodilo u posljednjem kolu. Fight. I samo fight. Pješaci nasrću, sijeku i umiru, lovci tuku strelicama po dijagonalama, artiljerija riga vatru po otvorenim linijama, plemstvo brani goli život. Naš Boris vodi vojsku točnije i brže, i dolazi u dobiven položaj. U jednom trenutku shvati da na tabli ima DVA CRNOPOLJCA.

To više ne zna ni Caissa kako se to desilo. A desilo se. Bez promocije pješaka u drugog lovca. Prva Borisova misao u tom trenutku je nelagodna: Doći se sudija i reći „Evo tebi, Boris, nula“. Boris baš nije upoznat sa svim pravilima, pa je njegov strah, s te strane, opravdan. Međutim, u biti, posve neopravdan, jer za to ne postoje razlozi. Šta sad?? U dobivenoj poziciji, Boris se odlučuje na nekakvo kompromisno rješenje: Ponuditi remi. Protivnik objeručke prihvaća. ENDE 1/2:1/2

Misterij je kako je bjelopoljac postao crnopoljac?? To neće riješiti ni Indijana DŽons. A Bože moj, i vlak iskoči iz tračnica pa putnici ostanu živi. A to što je iskoćio lovac ?! Odmahnimo rukom.

Da podsjetim, radi se tempu :10 minuta + bonus 5 sekundi. Kada se dođe u vremensku oskudicu, sve je moguće. Negdje se dogodio nemoguć potez. Poznavajući Borisa, sigurno nije namjerno. Za kraj, bilo bi dobro da široke narodne šahovske mase izvedu konkluziju : „Kad može Boris, mogu i ja“. Pa neka probaju ugrozit prvotimce po klubovima i uzet im mjesto. Samo naprijed. Trebamo vas.

(Preneseno sa fejsbuka)

IM Zlatko Martić: EUROPSKO PRVENSTVO ISLAND 2021


· 

U Rejkjaviku na Islandu se održava Europsko pojedinačno prvenstvo u šahu .

Velika je borba za 23 mjesta koja osiguravaju plasman na World Cup 2023. Odmah da kažem da Prvenstvo slabo pratim, budući da je krnje, u Corona uvjetima. Koliko vidim, nastupa 80 igrača i 100 turista(ako ćemo one ispod 2450 tako zvati, a to je uglavnom populacija ispod 18-, ili 50+, pa neka se ne ljute). Tu je samo 59 velemajstora, čak ih je i na bojkotiranom prvenstvu u Turskoj 2006.g. bilo više – 79.

Očekujemo siguran prolaz GM Šarića, a Bosiočić i Martinović, nakon neočekivanih turbulencija , u posljednja 4 kola, trebaju malo dodati gas i iskoristiti priliku.

Najbrojniji su domaći (islandski) turisti, čak njih 59, zatim Nijemci (18) itd.

U ozbiljnim sastavima stigli su Armenci, Azeri, i još neki a trku vodi 33. nositelj Rus Tunja Demčenko.

Najbolje, najjače i najkvalitetnije Europsko prvenstvo organizirali su Riječani prije 10 godina, a nisu loše to napravili ni Makedonci prije 2 godine.

Da podsjetim one koji su zaboravli-u Skopju u nezvaničnoj konkurenciji 60+ tada sam osvojio drugo mjesto iza bivšeg kandidata za prvaka svijeta Beljavskog. Tko ne vjeruje, nek nađe tablicu. Onda je mozak još kao radijo, sad je počeo da trokira, što se vidlo nedavno na Šolti, pogotovo kad zvizdan upekne.

Lani je trebalo bit u Termama Olimia u Sloveniji. Tija sam ić, al je Corona zeznila stvar.

Kako im pade na pamet da stave Čempionšip na Island. Daleko je taj otok…

Preneseno sa fejsbuka

SKANDAL NA POJEDINAČNOM EVROPSKOM ŠAHOVSKOM ŠAMPIONATU NA ISLANDU!


Piše: Dušan Krunić

PAZITE DRAGI ŠAHISTI – OVO SE MOŽE DOGODITI BILO KOME OD VAS !!!

SKANDAL NA POJEDINAČNOM EVROPSKOM ŠAHOVSKOM ŠAMPIONATU – duboka tišina organizatora nakon skandalozne (nepisane) odluke da se srpskom velemajstoru Luki Budisavljeviću zabrani daljnje takmičenje nakon 5. kola i nakon 5 negativnih testova na COVID za 8 dana !!!

Izvod iz službenog zdravstvenog protokola turnira:

„Svi igrači i sudije, zvaničnici turnira nakon dana 5. kola imaće dodatni PCR test uz aranžman Organizacionog odbora.

Ljekari turnira mogu da odluče o dodatnim brzim/PCR testovima u posebnim slučajevima ili prema islandskom zdravstvenom zakonodavstvu. „

Na svom službenom Twitter nalogu i organizatori Reykjavika i Europska šahovska unija potvrdili su da su svi testovi negativni.

Još nema službenih izjava (!!!) tri dana nakon što je GM Durarbayli diskvalifikovan sa turnira zbog pozitivnog testa nakon 3. kola.

Njegovi protivnici su tada tretirani kao „sumnjivi kontakti“.

Islandski igrač (protivnik Durarbaylija u 1. kolu) odlučio je da  se povuče sa turnira nakon što se nije složio s „ponudom“ da igra iz karantina.

Rumunskom IM -u (protivnik Durarbaylija u 3. kolu) dozvoljeno je da nastavi sa takmičenjem na potpuno normalan način (u glavnoj sali, zajedno sa ostalim učesnicima), uz objašnjenje da nije bio u kontaktu sa svojim „pozitivnim“ protivnikom više od 15 minuta !? (njihova partija završila je navodno nakon samo 5 minuta i to je bio razlog sumnje u Durarbaylijevo zdravstveno stanje)

Međutim, srpskom GM -u Luki Budisavljeviću (protivniku Durarbaylija u 2. kolu) bilo je dozvoljeno da svoju partiju 4. kola odigra na uobičajen način, ali je njegova partija 5. kola protiv azerbejdžanskog GM Abasova odigrana pod posebnim okolnostima. Razlog je taj što je Luka stavljen u karantin usmenom (ne pisanom) odlukom Centra za praćenje COVID -a, međutim s posebnom dozvolom za igru ​​u neutralnoj prostoriji i sa sudijom koji bi ga posjećivao u određeno vrijeme radi očuvanja regularnosti.

Opet, posle petog kola, svi igrači, zvaničnici i osoblje su testirani i rezultat je bio NEGATIVAN!

Luka je bio parovan za 6. kolo i rečeno mu je da bi sledeću partiju mogao da odigra u posebnoj prostoriji, ali da se razmatra da bi mogao igrati i u glavnoj dvorani. Dakle, normalno se pripremao za partiju.

Konačno, samo pola sata prije početka 6. kola, direktor turnira i glavni sudija došli su u njegovu sobu da ga obavijeste da je turnir za njega završen !?

Nema pisanog obrasca, nema dokaza od bilo koje institucije, nema službene odluke. Zapravo, već su donijeli odluku i tvrdili su da ju je donio Centar za praćenje COVID -a, koji također nije dostavio nikakve pisane odluke.

Najvažnije je da je turnirski direktor obavio razgovor s Lukom dovoljno dugim da osigura da se ne pojavi u dvorani za igru, iako je Luka bio savršeno spreman za sekundu da izađe iz sobe – potpuno odjeven i pripremljen. Na kraju, nakon skoro 40 minuta razgovora, budući da mu nisu dostavljeni pisani dokazi, Luka je izašao iz sobe i požurio do stepenica, kada je dobio upozorenje od turnirskog direktora da će pozvati policiju da se pozabavi Lukom, koji ne poštuje zakon i nepisane odluke zvaničnika turnira!

ŠTA BI UČINILI U STRANOJ ZEMLJI DA STE DOBILI UPOZORENJE DA NE URADITE NEŠTO, INAČE ĆE NEKO DA  ZOVE POLICIJU ??!

U svakom slučaju, Luka je kontumaciran i isključen do kraja  turnira, ostao u karantinu, sa upropaštenim turnirom, izgubio novac uplaćen za dolazak na Island, izgubio priliku da se takmiči za Svjetsko prvenstvo i Grand Swiss – IAKO JE BIO 5 PUTA NEGATIVAN NA TESTOVE NA COVID U 8 DANA !!! HOĆE LI TIŠINA BITI RAZBIJENA BILO KOJIM ZVANIČNIM OBJAŠNJENJEM ILI IZJAVOM? KAKVA JE TO PRAVDA ZA 17-GODIŠNJEG IGRAČA ČIJI JE OVE GODINE NAJVAŽNIJI TURNIR BIO EVROPSKI ŠAMPIONAT? KOJA JE PORUKA KOJA JE POSLANA SA ISTANDA?

(Preneseno sa fejsbuka)

IM Rade Milovanović: Posleponoćna partija šaha na željezničkoj stanici


Послепоноћна партија шаха на жељезничкој станици

Крајем септембра 1971 кренули смо (TШK) у Бањалуку да играмо квалификације за лигу Босне и Херцеговине. Путовали смо возом и касно послије поноћи смо изашли у тадашњем Босанском Новом. Било нас је десетак у тиму; сјећам се Османа Палоша, Сеје Смајловића и Винка Бановића. Речено нам је да ћемо чекати цијелу ноћ до раног јутра,када ћемо следећим возом отићи у Бањалуку. Врло ријетко сам и касније у свом животу проводио ноћ будан изван своје собе и кревета па сам и упамтио овај пут. Сјео сам као и остали чланови тима и покушао да заспим, али нисам успио, између осталог столице су биле врло тврде. Примјетио сам да је Винко дријемао, а Осман нервозно устајао.
Одједном тишину је прекинуо улазак неколицине младића. Били су бучни и видљиво, под дејством алкохола. Посебно је био бучан један од њих, нижег раста, црне косе којег су ословљавали са Боћо, који се у једном моменту окренуо према нама и врло гласно рекао: ”Најтеже је друже мој у животу бити свој” и то је поновио још неколико пута. Био сам удаљен пар метара и само се сјећам да су Осман и Боћо почели играти шах, док је Винко и даље дријемао. Завладала је тишина,коју је Боћо повремено прекидао понављајући “Најтеже је друже мој у животу бити свој”!
Примјетио сам да је добро играо, Осман се често замислио, али је на крају добио партију, а Боћо и остали су отишли. Кратко након тога смо и ми устали јер је било вријеме поласка. Стигли смо у Бањалуку. Уморан од пута изгубио сам прву партију, али сам добио следеће и што је најважније освојили смо прво мјесто и пласирали се у прву лигу Босне и Херцеговине.

Повратак је такође био дуг и напоран. Сјећам се да је било и прохладно. Коначно смо стигли у Тузлу у јутарњим сатима. Тих година станица је била преко пута данашњег МУП-a и када је воз стао,нормално кренуо сам да изађем, али Осман рече да останемо јер ће воз ићи да се окрене, до Октобарске, преко пута поште па ћемо бити ближе кући. То ме изненадило (касније сам чуо да тај “потез” није био тако неуобичајен). Воз је убрзо кренуо и када је стао код Гимназије, ипак сам одлучио да изађем и одем кући.

Сјећам се да сам одмах легао и дуго спавао. Послије пар дана био сам у клубу гдје смо причали о турниру, када Осман рече за случај на станици да је било драматично јер су ти младићи хтјели да нас физички нападну, али су одустали када су видјели Винка, који је био корпулентан, а имао је и боксерску фацу! Неко му је узвратио да су људи мало више попили, кафане се затвориле, па свратили да виде шта има на станици! Настала је расправа које се више не сјећам.

Играјући, касније, слободне брзопотезне партије у клубу, Осман је често викао ”Најтеже је друже мој у животу бити свој” па је тако остало сјећање на Боћу и послепоноћну партију шаха на једној од жељезничких станица предивне Унске пруге!

(Preneseno sa fejsbuka)

Dragan Popadić: O knjizi Nenada Neša Stankovića “Najveća tajna Bobija Fišera”


KAD SE ANĐELI RADUJU A LJUDI PROSVJETLJUJU

Za 60. rođendan, ovog 26. avgusta, dobio sam na poklon knjigu Nenada Neša Stankovića “Najveća tajna Bobija Fišera”. Pričitao i uživao. Ne samo zato što Fišera smatram najvećim šahistom svih vremena, ne samo zato što me ova knjiga podsjetila na meč Fišer Spaski na Svetom Stefanu, gdje sam bio specijalni izvještač Radio Titograda, ne samo zato što sam se prisjetio mlađih dana, već i zato što je Stanković napisao zanimljivu knjigu sa mnogo poznatih i nepoznatih detalja o ovom meču, koje je mogao znati kao Fišerov personalni asistent. I nije ovdje pravo pitanje da li je nešto izmislio, dotjerao, preradio, ili da li je sebi dao prevelik značaj? Pravo pitanje je da li je ispričao zanimljivu priču o genijalcu, usamljeniku, čudaku, čovjeku nježne duše u surovom svijetu koji traži uniformnost i poslušnost. Odgovor je pozitivan. Stanković je, začudo za jednog menadžera, iskazao poetsku tananost, široko obrazovanje i interesantan stil pisanja. Način na koji je riješavao Fišerove neobične zahtjeve pokazuje visprenost i snalažljivost menadžera, kakvih je dosta po svijetu, pa i kod nas, ali način na koji je pisao o nepobjeđenom prvaku svijeta, pokazuje da je među rijetkima koji mogu da osjete titraje tuđe duše. Da li je sve u knjizi istinito i da li je sve bilo onako kako autor piše, ostavljam čitaocima da prosude, a Stankoviću da se suoči sa samim sobom. Tu naročito mislim na scenu kada Spaski od Stankovića traži 300 hiljada dolara da ne pobjedi Fišera, koji je u Beogradu, u nastavku meča, u padu forme. Da li bi to uradio jedan džentlmen kakav je Spaski? Ja čisto sumnjam. “A šta će zaustaviti sumnju kad se javi?” . Ali, i ostavljam prostor da je možda i moglo biti tako. Jer čudan je čovjek, a u ovom svijetu mnogo je mjesta “gdje je neko ošamario dijete ili ubio lastu”. Čudan je čovjek i samom sebi, a kamoli drugima. Neki naši postupci su neobjašnjivi. Ali, kaže Šekspir, “budi iskren prema sebi, pa ćeš biti i prema drugima”,

U svakom slučajuu, Stanković je i osjetio taj ponor između Fišera kao genijalnog šahiste i Fišera kao pacera u političkim stavovima, i mržnji prema Jevrejima. Prije jedno 15-ak godina u “Šah mat listi” Gorana Tomića napisao sam tekst u Bobijevu odbranu, nakon što ga je jedan šahista optužio za neke izrečene političke stavove. I tad sam ga uporedio sa Bodlerovim Albatrosom. Na palubi, čitaj u politici, Fišer je nezgrapan i služi za porugu mornarima, čitaj svima nama. Ali, kad se vine u visine, čitaj u magični crno bijeli svijet sa 64 polja, on je je veličanstven i ostavlja bez daha. Uostalom zašto bi izvanredni šahista, čitaj doktor, inžinjer, glumac… bio izvanredan politički analitičar? Još kad je opterećen kao Bobi, stavovi su mu uglavnom pogrešni. Ali, i tu treba zastati i razmisliti. Fišer je bio strastveni zagovornik teorija zavjera. Sedamdesetih godina to je izgledalo čudno. Danas mnogi tako razmišljaju. Ili pitanje vremena u šahovskoj partiji. Genijalni šahista izmislio je novi sat. Sa dodavanjem vremena poslije svakog poteza. Na ovom satu igrao se meč Fišer-Spaski na Svetom Stefanu i Beogradu. Danas svi igramo na Fišerovom satu. Fišer je izmislio i novi šah, predlažući drugačiji početni raspored figura. Takmičenja se danas organizuju po tzv. Fišerovom šahu, gdje teorije otvaranja možete baciti u vodu . To i jeste jedna od vrijednih poruka Stankovićeve knjige. Budite oprezni u izricanju stavova. Ne budite tvrdoglavi. Razmislite o vašim i tuđim argumentima sa kojima se ne slažete. To nam toliko fali u ovom svijetu površnosti, jednobraznosti i odsustvu dilema. Reći ćete, pa Fišer prvi nije bio takav. Pa šta? Ne mora da znači da je bio u pravu. Ali, takav je bio za šahovskom tablom. Imao je dileme, učio je, analizirao, pratio teoriju, i na kraju donosio odluku koje se čvrsto držao. Svi dobri šahisti to rade. Za tablom nisu isključivi i tvrdoglavi. Jer će izgubiti partiju. Zato je, po meni, šah veći od života. U šahu dunster ne može biti šampion, jer mu “striko radi u Vladu”. U životu može. Ne samo u Crnoj Gori, nego širom svijeta.

Neki lirski momenti u ovoj knjizi su za pamćenje. Recimo, prvi susret Fišera i Spaskog u Beogradu, uoči meča. Autor s pravom konstatuje da “u životu svakog čoveka postoje momenti kada on celim svojim bićem postane svestan da prisustvuje nečem sasvim posebnom i izuzetnom”. Takav je bio taj susret svjetskih šampiona u romantičnoj Skadarliji. Ili pasaži o kontroli, jer autor sjajno primjećuje da u “Fišerovom shvatanju svijeta sve i svako je morao biti pod nečijom kontrolom”. Za tablom Fišer je bio taj koji kontroliše, “veliki kreator, vlasnik, veleposednik, ultimativni kralj koji ima moć bez ograničenja ili granica”. Mnogi šahisti imaju taj osjećaj. Ne možete platiti sve račune, administracija vas maltretira, recepcionar ne razumije što će vam bolje osvjetljenje u sobi, automehaničar se podsmjeva vašem znanju o motoru. I onda sjednete za šahovsku tablu i sve zaboravite. Uronite u svijet mašte i postajete dirigent čudesne vojske u čudesnoj simfoniji. I ako izgubite to nije zato što vaš protivnik ima para, što je ljepši od vas, što ima uticajne rođake, već zato što bolje igra šah od vas. Barem u toj partiji. Ili konstatacija da je zavolio Fišera kao što se “voli čudni stric kojeg se cela familija stidi i koji se iznenada vrati u rodni grad posle višedecenijskog lutanja po svetu, bez ušteđevine, ali sa pričama i pridikama za sve njih”.

Zanimljiva je i priča iz Budimpešte kada je Stanković pitao Bobija da li bi mogao nekog da ubije samo zato što je Jevrejin. I njegov odgovor: “Ja nisam ubica. Ja samo pričam, objašnjavam. Nikada! Nikada! Ne! Nikako!” I lucidna autorova konstatacija: ”Ako ne ubija i prejaka riječ”.

Ova knjiga može poslužiti i kao priručnik za organizovanje spektakla. Takav je bio meč na Svetom Stefanu. Koštao je mnogo. Ali, šta su novčanice sem parče papira kome je neko dao vrijednost. Ostao je istorijski događaj, ostala je priča, ostao je mit. Izgnani kralj se vratio u svoje kraljevstvo. I to na ovim našim prostorima. A da smo u Crnoj Gori bili malo pametniji i poslušali predlog Bonje Ivanovića da se Fišeru da azil, sada bi Crna Gora bila mitsko mjesto. Vjerovatno bi ovdje Fišer bio sahranjen, i rijeke hodočasnika bi se slivale da vide grob genijalnog šahiste. Lijepe bi novce od toga mi zaradili. I ne bi bili prvi koji su se okoristili od Fišera.

Autor nas u knjizi podsjeća na press konferenciju na Svetom Stefanu, dan uoči početka meča. Prisustvovao sam toj konferenciji i sjećam se da nismo bili sigurni da li će se Fišer uopšte pojaviti. Kada je ušao u salu nastalo je komješanje. Sa zaprepašćenjem sam posmatrao scenu kad je Fišer pljunuo na papir, faks poruku američke Vlade da mu se zabranjuje da igra meč jer je tadašnja Jugoslavija bila pod sankcijama UN. Tada mi je to djelovalo pomalo nepristojno. Danas shvatam da je to bio genijalni potez, doduše, saznajem iz knjige, vjerovatno unapred planiran. Bobi je jednostavno poručio – pljujem ja na vas i vaše političke dogovore. Ja jednostavno hoću da igram šah. Igra je najvažnija a ne politika. I zar nije to tačno? Zar nije svijet kasnije nastavio da sarađuje sa Slobodanom Miloševićem “garantom dejtonskog sporazuma”, kako su ga nazivali. Oni mogu da sarađuju a Fišer ne može da igra šah. Ali, da ne bude zabune, podsjeća nas autor, Fišer je uvijek pravio razliku između oligarhije i naroda. Kako u SAD tako i u svim drugim državama svijeta. Bez obzira na staru floskulu da “narod ima vlast kakvu zaslužuje”.

Propovjednik kaže: ”Sve ima svoje vrijeme. Svaka stvar ima svoje vrijeme pod nebom”. Tako je i došlo vrijeme spektakularnog Fišerovog povratka. Postojala je Fišerova želja, postojala je želja Spaskog, postojala je Zita Rajčanji, Fišerova djevojka, postojao je glavni mecena- kontraverzni biznismen Jezdimir Vasiljević, postojao je sposobni direktor meča Janoš Kubat, postojao je i Neš Stanković. Ali, sve to ne bi bilo dovoljno da se zvijezde nisu namjestile kako treba. Možda se sve događa slučajno, a možda ima nešto, što bi rekao Šekspir, ”što smjerove naše uobličava”. I o tome govori ova knjiga, što nas tjera na razmišljanje. Koliko pojedinac tvori istoriju, Koliko istorija stvara pojedinca? Koliko ima predodređenosti na ovoj čudnoj plavoj Planeti? Da li je sve zapisano ili se naše sudbine mogu promjeniti? I gdje smo mi u svemu tome? Ovu knjigu možete čitati i kao priču o trijumfu, sreći i utjehi. “Ako sve to uopšte postoji, ili ako mi to razumeti možemo”.

Stanković nije šahista i u knjizi se nije mnogo bavio šahovskim pitanjima. Ipak, ostavio je dilemu čitaocima, sa kojom snagom je Fišer igrao meč protiv Spaskog na Svetom Stefanu i Beogradu? Za mene nema dileme. Fišer je igrao izvanredno. To je pokazao već u prvoj partiji kada je u Španskoj partiji potpuno nadigrao protivnika. I sjajan manevar bijelog skakča koji će, nakon izmjene teških figura po A liniji, doći na polje a3 i napasti nebranjenog pješaka na b5. Spaski je, uvidjevši plan bijelog, žrtvovao figuru, nedovoljno za spas. Fišer je igrao precizno do samog kraja. A šta tek reći za 11. partiju meča. Sjećam se da sam se javljao uživo u program Radio Titograda kada se igrala ta partija. I tada sam rekao da prisustvujem rađanju jednog genijalnog umjetničkog djela. Ta partija i jeste to. Silna energija bijelih figura koje je vodio genijalni vojskovođa. Spaski je nemoćno gledao kako neprijateljska konjica pleše oko njegovog kralja. Sve što je mogao da uradi je bilo samo da uđe u izgubljenu završnicu koju je njegov protivnik odigrao precizno do bola. Ovakve partije ostaju da svjedoče da je šah i umjetnost, a ne samo sport i nauka. I u pravu je Stanković: Ovome se” anđeli raduju a ljudi prosvetljuju”.

Fišerov povratak šahu bio je jedna velika bajka. Imali smo i princa i princezu, i zlog vuka. Imali smo i hepiend. To što je kratko trajao, govori o nesavršenosti života, a ne bajke. Za trenutak sve je stalo. Utihnulo. I rat, i meci, i jugoslovenska tragedija. I nesavršenost svijeta. Ostala je samo igra. Čudesna, tajanstvena, neobjašnjiva. Ostaja je pouka da postoji druga šansa. Ne daje je život uvijek. Zato je treba iskoristiti. Nenad Neš Stanković nas je podsjetio na to. Dovoljno da sa pažnjom pročitamo njegovu knjigu “Najveća tajna Bobija Fišera”. A njegova najveća tajna bio je on sam. Glavom i sjedom bradom. Što se tiče Stankovića, u svojoj 27. godini on je imao tri zadatka. Da Fišera štiti od drugih, od Fišera samog i od  sebe. Četvrti zadatak, pisanje knjige, došao je kasnije. Čini se da je sva četiri zadatka Neš uspješno obavio. Posljednjom zadaćom pridružio se onima koji znaju da smo mi “građa od koje se prave snovi”.

Dragan Popadić, FIDE majstor iz Tivta

GM Mikhail Kobalia: Dosta je više laži i kleveta (3. dio)


Usput, o E. Solozhenkinu. Naizgled adekvatna osoba, sasvim je moguće normalno komunicirati s njim, ali ponekad mu oči zasvijetle i osoba se promijeni do neprepoznatljivosti, doslovno počne da gunđa i skroz zapjeni  dokazujući neke lude teorije. U takvim trenucima najbolje je kloniti se takvih ljudi, jer ne znate do kakvih posljedica to može dovesti. Očigledno u tom je stanju napisao službenu žalbu Ministarstvu sporta zbog uključivanja V. Murzina na listu kandidata za reprezentaciju. Dobio je službeni odgovor na svoju žalbu, gdje su opisani svi razlozi uključivanja Volodara kao i nedostatak rezultata za navedeni period E. Solozhenkine.

Budući da je ovo službeni dokument koji je lično primio sam E. Solozhenkin, njegovo pravo da ga objavi kako bi javnost znala za „još jednu nepravdu RCF“.

Na optužbe za korupciju na sudu se može odgovoriti prijateljski, možda će do toga doći. Ali šta je suština ove klevete? Činjenica da je Volodar 2018. dobio nagradu trenera M. Dvoretskog u iznosu od 500 hiljada rubalja. Ali 2018. godine postao je prvak Evrope i viceprvak svijeta do 12 godina, osvojio je ekipno prvenstvo Rusije do 19 godina u klasičnom šahu i blic-u u okviru moskovske regije, pa je nagrada dodijeljena čisto prema sportskim kriterijima. I zajedno s njim, istu nagradu od 500 hiljada rubalja dobila je Alexandra Maltsevskaya za rad s A. Dreevom. To još jednom pokazuje da je  FCR pomogao Maltsevskayoj! Da li je Dreev korumpirani službenik, prema logici Maltsevske? Ali ja sam bio taj koji je nazvao Alekseja i zamolio ga da mu smanji honorar za časove sa Aleksandrom kako bi ona mogla provesti najviše sati sa njim.

Činjenica je da je, ne samo zbog Aleksandrinog talenta, već i Tatjanine snalažljivosti, lukavosti i psihološkog uticaja, porodica Maltsevsky je poslednjih godina primila značajnu financijsku i moralnu pomoć. Pomogli su joj Profchessklab, FCR, V. Kirsanov (koji je pomagao poslednjih 5-7 godina), S. Beshukov (koji je želio da donira stan u Krasnodaru) i drugi sponzori. Dobili su pomoć o kojoj mnogi nisu mogli ni sanjati. Međutim, kako se često dešava, ko više dobije, taj više kritikuje.

Nezahvalnost, laži i klevete su one Tatjanine kvalitete koje su je pratile dugi niz godina i, nažalost, negativno uticale na Aleksandrinu karijeru.

Neću više govorati o ovoj temi, neka svako izabere poziciju koja mu je bliža. Nisam htio da se spustim na nivo svojih protivnika, ali nisam mogao da se suzdržim od odgovora na laži i klevete. Nije li vas stid da se spuštate do takve podlosti? Zar nemate vlastitu djecu? Kako biste prihvatili takav stav prema svojoj djeci? Očigledno, nemate ni savjest, ni pristojnost, niti elementarno ljudsko saosjećanje.

Mikhail Kobalia

(Preneseno sa fejsbuka)

(Kraj)

GM Mikhail Kobalia: Dosta je više laži i kleveta (2. dio)


Na primjer, prošle godine, RCF je, na vlastitu inicijativu, odlučio da nagradi pobjednike Evropskog onlajn prvenstva za mlade, sa 40 hiljada rubalja, a osvajače drugog i trećeg mjesta nešto manje. No, Maltsevskaya se nije svidio standardni ugovor RCF o isplati novca, objavila ga je na Facebooku bez dozvole. I nazvala je novac „milostinjom“, iako ga je na kraju prirodno primila, ali je stvorila probleme financijskom odjeljenju i iz navike kritikovala RCF.

Što se tiče dozvole igre u Višoj ligi 2020. godine, Tatjana skromno prećutkuje da je u to vrijeme (septembar 2020.) Alexandrin rejting iznosio 2242 poena (izgubivši 100 poena u 4 godine, u avgustu 2016. imala je 2341). Da li je ovo dinamika za talentovanu mladu šahistkinju koji igra na turnirima i radi sa raznim trenerima? Za poređenje, Murzin je u tom periodu povećao rejting za skoro 400 poena. I koje je razloge za učešće imala Maltsevskaya, ako je, prema propisu, učešće bilo dozvoljeno za šahiste sa rejtingom 2350 i većim? Na zahtjev, primljene su šahistkinje sa rejtingom od 2300 i većim, koje su dijelile mjesto u kvalifikacionim takmičenjima ili aktuelne osvajačice medalja na evropskim i svjetskim prvenstvima. Aleksandra nije ispunila ni jedan od gore navedenih kriterija. Zato je smiješno čuti priču o nekoj vrsti ‘korektnih roditelja i rejtingom mnogo nižim od dozvoljenog’, ali kojima je omogućeno učešće.

A 1. aprila 2021. godine Aleksandra nije imala 2350 rejting (prema propisu), ali je trenutni rejting bio veći. Da je napisala zahtjev, najvjerojatnije bi bio odobren. Ali ovo nije za nju bilo „gospodski posao“, nije bilo peticije i Alexandra nije igrala na Višoj ligi.

Činjenica da Tatjana sada aktivno kritikuje i optužuje L. Garifullinu nije ništa novo. Inače, nikada nisam bio Garifullin trener, ovo je samo još jedna laž. A Leijin problem je što je odlično igrala na završenom Evropskom prvenstvu, plasiravši se na Svjetsko prvenstvo za žene i prestigla Maltsevskayu, koja je vodila nekoliko kola prije kraja. Jer Tatjanina omiljena tehnika je „potapanje“ konkurenata. Otvoreno i tajno bacanje blata (slanjem ličnih pisama), pokušaj ocrnjivanja konkurenata,  psihološko uznemiravanje i pokušaj lišavanja sponzora i trenera – Tatjana vješto koristi ove metode.

Prvo je tvrdila da A. Goryachkina, navodno „ništa ne razumije“, zatim da se P. Shuvalova, „probila zahvaljujući novcu, a sama ništa ne predstavlja“.

Zatim se Tatjana udružila sa još jednim, ne sasvim adekvatnim drugom, E. Solozhenkinom, i zajedno su izveli pravi progon B. Asaubaeve, optužujući je da je varala na istom svjetskom prvenstvu u Urugvaju. Ovo je priča o talentovanoj djevojci iz Kazahstana, koja je, zahvaljujući istom Profchessklabu, počela da predstavlja Rusiju. Za Maltsevsku ona je postala poput crvene krpe za bika, pogotovo otkad je Asaubaeva postala vicešampionka svijeta u Urugvaju. Optužena je ne samo za varanje (što nikada nije dokazano na sudu), već je i progonjena na nacionalnoj osnovi. Kao rezultat toga, Asaubajeva se morala vratiti u Kazahstan, nesposobna da izdrži takve napade.

Mikhail Kobalia

(Preneseno sa fejsbuka)

(Nastaviće se)