Fischerova simultanka

Godine 1964 Bobby Fischer je odigrao simultanku na 50 tabli. Pobjedio je 47 partija, 1 izgubio (od Donn Rogosina). i remizirao 2 partije.

VOZAČ JE BIO IZNENAĐEN – TRAMVAJ JE STAO…

Prisjećanje Viktora Khenkina

1966. godine Boris Spaski je postigao jednu od svojih najsjajnijih pobeda. U američkom gradu Santa Moniki osvojio je turnir Kup Pjatigorskog pobjedivši tako slavne velemajstore kao T. Petrosjan, R. Fišer, B. Larsen, S. Reševski, L. Portisch, M. Najdorf … Prva nagrada je iznosila 5 hiljada dolara. Tada su to bili sasvim drugi dolari, ali za Spaskog to je bio apsolutno basnoslovan  novac. Prije njega, nijedan sovjetski šahista nije dobio toliku nagradu. Ali jedno je osvojiti, a sasvim drugo zadržati.

Dvije državne mašinerije odjednom su željele da učestvuju u njegovom trijumfu. Prvo je „ajkula kapitalizma“ – američko poresko odeljenje, otvorila svoje ralje. Pretilo je da će odsjeći veliki komad sa ‘praznične torte’. Spaskom je u pomoć pritekao argentinski velemajstor Miguel Najdorf. Veliki komercijalni ekspert, počeo je da se petlja sa poreskom prijavom. Da bi se smanjio oporezivi iznos, objasnio je on, trebate odbiti troškove povezane sa profesionalnim aktivnostima. To uključuje plaćanje pomoćnika u pripremi za turnir, telefonske troškove za konsultacije sa moskovskim trenerima tokom turnira i kupovinu šahovske literature … „Smilujte se“, usprotivio se Spaski, koji nije navikao na „male fudbalske trikove“ krupnog biznisa: nije kupio nikakve knjige, nije plaćao trenere i samo je razgovarao sa porodicom telefonom iz Santa Monike.

„To je sve nedokazivo“, insistirao je Najdorf i poredao kolonu brojeva za otpis od poreza. U poslednjem redu, uključio je misterioznih 500 dolara. -I šta je to? – upitao je Spaski. Argentinski velemajstor ga je očinski potapšao po ramenu. „Ti si mlad čovjek, Borise. Mjesec dana bez ženske pažnje mogao bi negativno uticati na vaše blagostanje, a samim tim i na sportske rezultate. Ali ko ne zna koliko košta naklonost lijepih dama!

„Miguel,“ uhvatio se Spaski za glavu, „poludjeli ste! Možete li da zamislite kakav će skandal izbiti ako ova stavka dobije publicitet u Sovjetskom Savezu?! Bilo kako bilo, Boris Vasiljevič je, ipak, iskoristio neke savjete  velemajstora Najdorfa i vratio se u Moskvu kao ne previše očerupan milioner.

Ovde su ga već očekivali u Ministarstvu finansija. Ispostavilo se da je „ajkula socijalizma“ mnogo proždrljivija od inostrane ajkule. Od Spaskog se zahtjevalo da zamijeni neprijateljske novčanice za nacionalne rublje. Tih godina zvanični kurs je iznosio 62 kopejke za jedan dolar. Ovaj ‘predatorski’ ekvivalent ubrzo posle rata uspostavio je lično drug Staljin. Nije odražavao ništa osim pretjeranih državnih ambicija. Za Spaskog je to bilo ravno katastrofi. Ustao je da brani svoju nagradu. „Pokažite mi zakon prema kojem hoćete da mi oduzmete moj pošteno zarađeni novac“, zahtjevao je.

Nije bilo zakona, postojala je samo ilegalna praksa. A onda je Spaski, čovjek veoma daleko od politike, ispalio salvu na sam brlog partijskih šefova. „Ne želim“, rekao je, „da sinovi članova Politbiroa odlaze u Afriku na safari za moj novac!”

Sve u vezi sa sinovima bilo je tačno, ali takvu repliku od Spaskog nisu očekivali. Šta je iza visokih zidina Kremlja rečeno o pobuni “na šahovskom brodu”, ne znam. Spaskog, međutim, više nisu maltretirali. Izbegavali su publicitet kojeg su se uvek plašili? Ili još jednostavnije: „Vozač je bio iznenađen, tramvaj se zaustavio“?

P.S. Kada su se strasti stišale, Spaski mi je sam ispričao sve ovo. Sjedili smo u njegovom stanu i pili čaj.

– Pa gdje su dolari? Pitao sam. Boris Vasiljevič klimnu glavom prema malom sefu u uglu sobe. Gledao sam ga (na sef) sa naklonošću. Vrlo brzo, njegov sadržaj trebalo je da se transformiše u blistavi ‘Volvo’.

Aleksandar Zasukhin (objavio na fejsbuku)

Radoš Marjanović-Šahovska zbivanja koja ne blede (37)

SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

( 37)

   Priprema:

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca

MATOVI S IMENIMA I NADIMCIMA

Retke su sahovske partije u kojma njihovi akteri nemauu pobednicke ambicije. A kako je mat glavni cilj sahovske partije, njemu se stremi takoreci od samog pocetka partije. To je, svakako, glavni razlog sto ga srecemo u mnostvu varijacija, u mnogim pricama i sa bezberoj cudnih imena i nadimaka. Mnogi karakteristicni matovi nose nazive iz davnih vremena i s toga verujemo da vas neke pojedinosti o tome mogu zanimati.

„Epoletni mat“ je nastao iz jedne lepe kombinacije Dr Tarasa protiv Cigorina, pre vise od 100 godina

U poziciji na dijagramu Dr Taras je igrao 1. Rxf6!! …  Sad ne bi islo 1. …  Kxf6 zbog 2. Bg5 i crni bi izgubio damu. Partija je dalje tekla ovako: 1. … Kxf6  2. Bg5+  Kg7  3. Qh6+  Kg8  4. Rf1 Rf8  5. Bf6  Qxf6  6. Rxf6 – crni predaje. Komentarisuci tu partiju Tarsa je naveo da bi sada usledio veoma lep mat: 7. Txg6+  hxg6  8. Qxg6  mat! Inspirisan matnom slikom on je taj mat nazvao „epoletnim matom“, jer su pobednika topovi pored crnog kralja posecali na „epolete na generalskom mundiru.“

Kod slabijih igraca, a posebno kod pocetnika, partije se najcesce zavrsavaju matom, jer mnogi jos ne znaju kad treba predati i bez mata. Na tom nivou oni se upoznaju  s raznim vrstama matova. Najcesce se srece tzv. „Suster mat“ ili, kako ga u Engleskoj, „cobanski mat“. U nekim zemljama tu istu matnu sliku  nazivaju „djacki mat“… Pod tim istim imenom pominje se, veoma davno, jos u knjizi Artura Saula „Cuvene paretije sahovske igre“ (1614). Autor navodi da se mat posle 1. e4  e5  Qh5  Nc6  3. Bc4  d6  4. Qxf7 naziva „djacki mat, ali bi to mogao takodje da se zove  i izdajnicki mat, jer se, inace, ne moze objasniti da se kralj preda u neprijateljske ruke, a da ne pogine ni jedna figura.  – sem ako izdajom nije uspavana kraljeva odbrana“.

U pomenutoj Saulovoj knjizi špominje se tzv. glupi mat. Rec je o najkracem mogucem matu iz pocetnog polozaja figura (1. g4  e5  2. f3  Qh4).

Postepenim napredovanjem u sahu igrac saznaje i za mnoge druge vrste matovnih slika, a ne samo one iz domena pocetnika . Evo nekih od njih: „Grekov mat“, „Retijev mat“, „Legalov mat“, „mornarev mat“, „Anastazijin mat“, „Idealni mat“ i niz drugih.

U sahovskim knjigama najcesce se moze naci prica  o „Dilaraminom matu“ , ali jos nije tacno utvrdjeno  iz kog vremena pozice ova prica. U prakticnim partijama cesto se srece Legalov mat, koji je poznat i pod imenom „Blekbernova zamka“, jer je engleski majstormnoge naivne zrtve uspevao da namami na ovaj mat. Legalov mat prvobitno se pojavio u partiji Legal – Sen Bri, u Parizu 1750. godine. Ta partija je do mata tekla ovako: 1. e4  e5  2. Bc4  Nc6  3. Nf3  Nc6  4. Nc3  Bg4  5. Nxe5?  Bxd1??  6. Bxf7+  Ke7  7. Nd5 mat!

Vremenom je ova partija dobila nove varijacije: 1. e4  e5  2. Bc4  d6  3. Nf3  Bg4  4. Nc3  g6 (ili h6)  5. Nxe5!  Bxd1?  6. Bxf7+  Ke7  7. Nd5 mat!

U Nemackoj ovaj mat je poznat pod imenom „mornarski mat“, ili jos preciznije „mat pomorskog kadeta“.  Naziv je dobio po tome sto je na sceni prikazan  1887. godine prilikom izvodjenja Segalove operete „Pomorski kadet“.

U noveli V. Hajnsena „Anastasija“ (1883) pominje se matna kombinacija pod imenom „Anastazijin mat“. Evo te lepe matne slike.

          1. Ne7=  Kh8  2. Rxh7+  Kxh7  3. Rh5 mat!.

„Grekov mat“  je u stvari jedna kombinacija sa zrtvom lovca na h7 i matiranjem uz pomoc Ng5 i Qh5. „Retijev mat“  je zavrsna slika iz partije:

Reti – Tartakover, Bec 1910.

1. e4  c6  2. d4  d5 3. Nc3  dxe5  4. Nxe4  Nf6  5. Qd3  e5  6. dxe5  Qa5+ 7. Bd2  Qxe5  8. 0-0-0!  Nxe4  9. Qd8+  Kxd8  10. Bg5+  Kc7  11. Bd8++! mat!

Svakako, matovi su neiscrpna tema i velika inspiracija. Daleko smo od svake pomisli da smo ovim prilogom duboko zavirili u ovu neiscrpnu materiju. Iz tih razloga po koji put se i kao igrac i kao kibicer  lepo zabavimo kad u slobodnoj partiji cujemo: „evo vam jedn matulovic“, ne retko „evo vam jedan Matanovic“, pa fini „Matkovic“

Kroz sahovski svet…

NEZNANI SAHOVSKI JUNAK

            To je onaj anonimni sahovski fanatik, kome sah duguje vitalnost i dug vek.

            Poceo je da igra kad je sah izmisljen i enoga, jos nije ustao, jos bdi… tesko je reci kada ce se ta partija zavrsiti.

            Zena ga je ostavila – jer je voleo sah, nije napredovao u sluzbi – jer je voleo sah, ostao je u provinciji – jer je voleo sah… Sah je njegova najjaca strast  i njoj je zrtvovao sve.

            On je i na teskoj robiji i u logoru pravio sahovske figure od oskudnih zalogaja hleba i nikad nije dosao u iskusenje da ih pojede. Jedina glad koju nikada nije mogao da utoli bio je sah.

            On igra mesecne, godisnje i zivotne meceve… Kad gubi – sve dok ne pobedi , kad dobi sve dok ne izgubi… A kad izgubi – to je novi razlog da uigra … On nema pravih razloga niti moze da ih prekine.

            On ce jedini do kraja i sa strascu procitati ovu knjigu.

            Fiser je kod krojaca, Spaski gleda televiziju , Larsen igra tango, Petrosjan je u Bioskopu… jedino on bez prekida dezura nad crno-belom plocom, grize nokte i mehanicki ponavlja svoj refren: „Sta kokoska daje to se zove jaje… Zsto place mala Ema?…Tesno mi ga skroji nane… Ne mogu ti nista osim cveca dati“.

            Pravi velikan sahovske igre, fanatik, idealist, nekoristoljubiv… Sa jednom jedinom zeljom da ta partija sto duze traje i da se nikad ne prekine.

                                                                                                        Dusan Radovic

(Preneseno iz star Šah-mat liste)

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koja ne blede (36)

SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

( 36)

   Priprema:

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca

_______________________

Slom u manje od 20 poteza

______________________________

DVA NOKAUTA ULMANA

Retko se dogadja da neki velemajstor dozivi dva munjevita poraza na istom turniru i u istom otvaranju. takvu sahovsku tragediju doziveo je i preziveo velemajstor Ulman od Bronstajna Talja na turniru u Moakvi 1971. godine. Za obe nesrece sam je kriv, a i ko bi drugi. Manju gresku je ucinio, kada je dozvolio Bronstajnu  da mu zrtvom skakaca uzme pesaka, a mnogo vecu, kada je prihvatio zrtvu pesaka Mise Talja.

Prvi nokaut

BRONSTAJN  –  ULMAN,  Francuska odbrana – Moskva 1971.

1. e4  e6  2. d3  d5  3. Nd2  Nf6  4. Ngf3  c5  5. g3  Nc6  7. 0-0  0-0  8. Re1  b5  9. e5  … Istureni pesacki klin belog na e5 preduslov je za napad na kraljevom, a sa klinom na d5 za napd na daminom krilu.  9.  …  Nd7  10. Nf1  11. h4  b4  12. Bf4  Ba6  13. Ng5!?  …

Pozicija nastala nakon 13. Ng5  …

Ovo je Bronstajnova inovacija, koja neocekivano brzo donosi rezultat. Uobicajeno je napredovanje belog h-pesaka  do h6, pa se na iznudjeno g6 sprovodio manevar Nf1-h2-g4 itd. 13…  Qe4  14. Qg4 … Crni je ocekivao 14. Qh5, pa na h6 15. Nf3  f5 i beli bi morao da menja dame. Ulman ne vidi direktne pretnje na rokadu i, u zao cas, usmerava paznju na drugu stranu.  14. … a4  15. Nxe6!! i crnom nije ostalo nista drugo nego da se preda i pomiri  i pomiri sa cinjenicom da je porazen u samo 15 poteza.

Drugi nokaut

TALJ  –  ULMAN, Francuska odbrana – Moskva 1971.

1. e4  e6  2. d4  d5  3. Nd2  c5  4. Ngf3  Nc6  5. Bb5  dxe4  6. Nxe4  Bd7  7. Bg5  Qa5+  8. Nc3  cxd4  9. Nxd4  Bb4.  Izgleda da se Ulmanu nije svidelo 9. … a6  zbog 10. Nxc6  Bxc6  11. Bxc6+  bxc6  12. Qf3 uz kasnije 0-0-0. Ovako on ulazi u poziciju, koja je kao stvorena za njega i njegovu mastovitu igru. 10.  0-0 !  Bxc3.  Pozicija crnog je vec teska , a uzimanje pesaka posle cega sledi „taljevski salto“, vodi direktno u katastrofu. 11. bxc3  Qxc3  12. Nxf5!!  … Pogledajte stanje crne pozicije neposredno pred raspad. Kralj u centru, dama eksponirana, figure nepotpuno razvijene, otvorene linije i dijagonale…, tolika poziciona prednost Talju za pobedu nie potrebna, ali sta je tu je. Vatromet moze da otpocne: 12. … exf5  13. Re1+  Be6  14. Qd6!  … Jedan tihi potez gotovo da je patirao protivnika. Pretnja je Rad1 i Qd8+ sa matom. 14. …  a6  15…  Ovo sto se dogadja na crno-beloj tabli je prava sahovska trigonometrija. Crnopoljni lovac sa pasivne dolazi na vitalnu dijagonalu, i to satempom, s matnom pretnjom za cije otklanjanje su neophodni teski gubici. 15. … Qxc2 16. Bb4!  axb5  17. Qf8+  Kd7  18. Red1+  Kc7  19. Qxa8 … i tu je kraj agonije crnog . Kraj i mukama jednog Ulmana koji je u to vreme uzivao ugled jednog od najboljih poznavalaca Francuske odbrane.

Dijagram sa zavrsnom pozicijom

Da li ste vec culi?

U KOM SVOM DELU NUSIC POMINJE SAHISTE­

Veliki srpski komediograf Branislav Nusic simpatisao je sahiste , medju kojima je imao dosta prijatelja. a rado ih je posmatrao u toku igre. U svojoj komediji „Obican covek“ Nusic opisuje trgovca Arsu i penzionera Vicentija kako pocinju partiju saha:

                Arsa: – Ali slusaj, jedan uslov: da igramo kao ljudi i kao braca!

                Vicentije: – A kako smo dosad igrali?

                Arsa: – Prvo i prvo, ne smes da uzvikujes, jer ti, brate, kad mrdnes jednu figuru tako se razderes  kao da otimas neki grad, a to mene prestravi; znas da sam mekog srca!

                Vicentije: – Eto ti sad: ako si ti meka srca, a ja sam mekih kostiju, pa cutim i trpim.

                Arsa: – Eto od onomad , kad si napravio sah-mat tako si dreknuo, da mal’ nisam nisam dobio lupanje srca.

                Vicentije: – Dobro, dobro, golube; kad ti odjutros postavljas uslove , onda cu i ja. Prvo, necu po dva sata da mislis kod svakog poteza; ti brate, kad hoces da povuces neku figuru, drsces kao da ces potpisati menicu, pa ona stanes, cupas brkove, grizes nokte i cinis takve nekakve stvari, da te je strahota pogleati!

PROBLEM ZA RELAKSACIJU

Problem sa pozicijom na dijagramu komponovao je cuveni madjarski problemista Oto Blati, pre vise od 80 godina

                   Oto Blati

Mat u 16 poteza

Specijalnost su mu bili problemi i studije s velikim brojem poteza do resenja. Resenje u jednoj njegovoj kompoziciji postize se tek nakon 257 poteza, azbir svih poteza samo u glavnoj varijanti  dostize brojku od 25000.

I problem koji vam nudimo za zabavu je na svoj nacin paradoksalan. Crni ima punu tablu figura, a beli uz kralja samo h-pesaka, i to mu je sasvim diovoljno da crnog matrira  u 16 poteza.

Problem nije bas u pravom smislu sahovski, ali je resenje zanimljivi i zato probajte. Bice posla. Resenje ne objavljujemo. Medjutim, ako se neko ne snadja, sticice nasa pomoc.

(Tekst iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori-Milan Vidmar, mlađi

MILAN VIDMAR, MLADJI

          Cela porodica Vidmar igra šah. Braća velikog majstora dr. Milana Vidmara: Ciril i Jože su vrlo jaki igrači, dok je sin Milan ml. krenuo očevim stopama.

          Igrao je dvaputa u Hestingsu (Engleska), na rezervnom turniru, a u Pragu 1931 g. na glavnom amaterskom turniru (prilikom šahovske olimpijade) delio je prvu nagradu, ali izgubio meč za naziv majstora. U borbi sa jugoslovenskim šahistima, u Somboru 1933 g. bio je treći i četvrti, a na jubilarnom turniru Mariborskog kluba 1934 g. sedmi.

          Osvojio je prvenstvo ljubljanskih akademičara i tamošnjeg šah-kluba. Na saveznom amaterskom turniru u Ljubljani pr. g. postao je majstor.

*

          Po načinu igre potseća na svog oca, samo je manje energičan i više oprezan. Kao svi Vidmari dobro igra damin gambit. Precizno i fino vodi završnice.

*

                   Igrano na nacionalnom amaterskom turniru u Somboru 1933 g.

                                      DAMIN GAMBIT

Beli: M. Vidmar, mladji  –  Crni: inž. Vajs

 1. d2-d4              Sg8-f6

2. c2-c4               e7-e6

3. Sg1-f3             d7-d5

4. Lc1-g5            c7-c6

5. e2-e3               h7-h6

Dovodi damu u nezgodan položaj. Moglo se nastaviti sa Sbd7 6. Sc3, Da5 Kembridž-Springs varijanta, ili Le7 6. Sc3, Se4 i f5 gradeći “Stoneval” (na engleskom: kameni zid).

6. Lg5 : f6          Dd8 : f6

7. Dd1-b3!

Sada crni ne može, kao obično, da oponira sa Db6. Vrši pritisak na protivničko damino krilo i otežava oslobadjavajuće poteze e5 ili c5.

7. …                    Sb8-d7

8. Sb1-c3            Lf8-e7

Isključuje damu i pokazuje teškoće crne pozicije. Nije išlo d:c4 9. L:c4, e5 10. S:e5, S:e5 11. d:e5, D:e5 zbog L:f7+.

9. e3-e4

                   Beli, sa tempom, napreduje u centru, sve usled slabog položaja crne dame.

9. …                    d5 : e4

10. Sc3 : e4        Df6-f4

                   Dama mora da luta i crni gubi vremena.

11. Lf1-d3             O-O

12. O-O               Tf8-d8

13. Tf1-e1           b7-b6

Razvijanje Lc8 prestavlja uvek važan problem u ortodoksnom daminom gambitu. U ovom slučaju videćemo, crni ne uspeva da ga dobro reši.

14. Ta1-d1             Lc8-b7

15. c4-c5!

                   Sprečava oslobodjenje crnog sa c6-c5.

15. …                  Df4-c7

16. Db3-c4

                   Pretilo je b:c5, a da omogući event. b4.

16. …                  a7-a5

Upereno protiv b4. Imalo bi veću snagu da je crni pričekao da beli povuče b4. Trebalo je igrati Sf6 i Sd5, zauzimajući prepušteno polje d5. Beli bi tada igrao Se5, što je ipak manje opasno od partiskog nastavka.

17. Ld3-b1           Lb7-a6

                   Sve je uzalud ovaj lovac ne može da dodje do izražaja.

18. Dc4-c2            Sd7-f8

                   Da odbrani h7. Nešto bolje je bilo g6.

19. Sf3-e5             Ta8-c8

20. a2-a3!

Dok crni La6 bije u prazninu, beli Lc1 ima snažno dejstvo na protivničko kraljevo krilo. Sada mu je otvorena i druga dijagonala a2-g8.

20. …                  La6-b5

21. Lb1-a2           b6 : c5

22. Se4 : c5        Dc7-a7

U stisnutom položaju crni se kreće u mestu, a beli je dotle spremio odlučni napad.

23. Se6 : f7!

                   Opet jednom odlučuje “klasična slabost” tačke f7.

23. …                  Kg8 : f7

                   Nema ništa drugo. Na T:d4 dolazi opet 24. S:e6.

24. Sc5 : e6        Td8-d6

                   Ako S:e6 25. L:e6+, Kf8 26. Dh7!

25. Se6-c7+        Kf7-f6

26. Sc7 : b5        c6 : b5

27. Dc2 : c8  Crni predaje.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Za Vidmara mladjeg sam naravno znao ali nisam imao prilike da ga vidim uživo. Interesantno je kako se talenat ponavlja u nekim porodicama što pokazuje da je nasljedni faktor ipak važan.

          IM i inženjer Milan Vidmar, mladji se rodio 16. decembra 1909 a umro je 1980 godine. Online www.chessgames.com ima 23 njegove partije. Chessbase naravno više. Dobio je IM titulu 1950 i iste godine igrao za tim Jugoslavije koji je u Dubrovniku uzeo zlatnu medalju na Šahovskoj Olimpijadi. Pet godina kasnije je prestao da igra na ozbiljnim takmičenjima.

          Može se reći da je ostao u sjenci svoga velikog oca i u profesiji i u šahu.

Evo još jedne njegove partije:

Bijeli: Juraj Nikolac  –  Crni: Milan Vidmar, mladji – Opatija 1953

1. Sf3 Sf6 2. g3 d5 3. Lg2 c6 4. b3 Lg4 5. Lb2 Sbd7 6. c4 e6 7. d3 Ld6 8. Sbd2 Dc7 9. O-O O-O 10. Tc1 Lh5 11. Tc2 Lxf3 12. Sxf3 dxc4 13. bxc4 Se5 14. Sd4 Sfd7 15. Lh3 Sc5 16. f4 Sed7 17. Sf3 Tfd8 18. d4 Se4 19. Dd3 Sef6 20. e3 Da5 21. Te2 Lf8 22. e4 Sc5 23. Dc2 Scxe4 24. Txe4 Sxe4 25. Dxe4 Dxa2 26. Dc2 La3 27. Tb1 h6 28. Dc1 Lxb2 29. Txb2 Da3 30. Lg2 c5 31. Dd2 cxd4 32. Txb7 Tab8 33. Se5 Txb7 34. Lxb7 Dc3 35. De2 d3 36. Dh5 Da1+ 0-1

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Bora Tot: Naši majstori-Sava Vuković

SAVA VUKOVIĆ

Rodio se u Beogradu 1912 g. Student prava.

Upisao se  u Beogradski šah-klub 1929 g. i krajem te godine igrao na kvalifikacionom turniru. U klupskom prvenstvu takmičio se 1930 (postigao 50%) i 1933 g. (zauzeo četvrto mesto). U redove najboljih igrača kluba ušao je pobedom u trening meču protiv Bore Tota sa 4,5 : 1,5. Na saveznom amaterskom turniru u Somboru delio je sedmu nagradu.

          Najlepše rezultate je postigao u 1934 g., i bio u to vreme najuspešniji prestonički šahista. Posle nadmoćne pobede u prvenstvu kluba (izuzev jedne remi partije sve ostale je dobio), odneo je u vrlo jakoj utakmici šampionat Beograda, ispred majstora Nedeljkovića i Tomovića, i odličnog Bečlije dr. Brauna. Na III Levinovom turniru u Zemunu bio je drugi iza Rajkovića, pretekavšI opet sve ostale beogradske igrače. Četvrti turnir te godine bio mu je nac. amaterski u Beogradu, na kome je dobio treću nagradu.

          Prošle godine već nije bio u tako dobroj formi. Na nac. majstorskom turniru u Beogradu je prema uslovima takmičenja postao majstor, sa časnim desetim mestom. Ali je na IV Levinovom turniru delio tek sedmu nagradu, dozvolivši da ga i neki amateri preteknu.

*

          Naš najmladji nacionalni majstor Sava Vuković je talentovan i oduševljen šahista. Ima dosta izradjen stil u otvaranju partija. Voli momenat kada može da predje u navalu, i tada lepo kombinira. Odbrana mu je nešto slabija strana. Inače je još u razvitku i njegovo vreme ima tek da dodje.

*

                   Igrano u prvenstvu Beogradskog šah-kluba 1930 g.

                                      DAMIN GAMBIT

Beli: N. Sokolov  –  Crni: S. Vuković

1. Sg1-f3             d7-d5

2. d2-d4              Sg8-f6

3. c2-c4               e7-e6

4. Sb1-c3            Lf8-b4

                   Ne igra se na ovom mestu, već posle Sbd7 i tada nastaje Manhetn-varijanta.

5. a2-a3

Valjda da dobije lovački par. Moglo se pokušati i obaranje sa 5. Da4+, Sc6 6. Se5. Miran nastavak je bio 5. Ld2.

5. …                    Lb4 : c3+

6. b2 : c3             O-O

7. Lc1-g5

                   Možda je bolje bilo upotrebiti lovca na dijagonali a3-f8.

7. …                    Sb8-d7

8. e2-e3               c7-c6

9. c4 : d5             Dd8-a5!

Koristiti se slabošću tačke c3 da predje u napad. Vidi se da je beli sa 7. Lg5 oslabio svoje damino krilo.

10. Dd1-b3

                   Na 10. d:e6, D:c3+ 11. Sd2, f:e6 i crni dobija jaku navalu.

10. …                  Sf6 : d5

11. Ta1-c1

11. …                  e6-e5!

Ideja jugoslovenske varijante (naziv je dobila zaslugom Vladimira Vukovića i dr. Astaloša, koji su je predložili i analitički razradili. Potraži u “Šahovskom glasniku” 1926 g.)

12. d4 : e5?

                   Pogrešno. Bolje je 12. S:e5, S:e5 13. d:e5, Le6 ali i tada crni stoji bolje.

12. …                  Sd7-c5

Sada sledi udar za udarom i beli je brzo “grogi”. Ovo je bila jedna od prvih turnirskih partija Savice Vukovića, i već tada je pokazao svoju darovitost.

13. Db3-c2

                   Na 13. Db2 dolazi Sa4.

13. …                  Da5 : a3

14. Lf1-c4            Lc8-f5!

                   Bokseri bi ovo nazvali “direkt u bradu”.

15. e3-e4

                   Jedino. Na 15. Dd2 dobija Sb6 figuru.

15. …                  Lf5 : e4

                   Ne S:e4 zbog 16. Sh4.

16. Dc2-d2         Sd5-b6

17. O-O

                   Ponajbolje. Ne može da izbegne gubitak, jer preti Sb3 kao i Sd3+.

17. …                  Sb6 : c4

18. Dd2-d4         Le4-d5

                   Ne bi valjalo L:f3 19. g:f3, Sb6 20. Le7 i beli dobija figuru natrag.

19. Lg5-e7

                   Ovu kontra-paradu je beli smislio, ali ne pomaže.

19. …                  Sc5-e6?

                   Mnogo jače bilo je Sb3.

20. Dd4-h4!        Da3-a5

21. Le7 : f8        Ta8 : f8

22. Dh4-e7         Da5-c7

23. De7 : c7        Se6 : c7

I crni je lako dobio. Usled materijalne nadmoćnosti.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Majstora Savu Vukovića nisam lično znao ali sam ga mnogo puta vidio na šahovskim turnirima a ponekad i na teniskim terenima. Jednom prilikom sam ga posmatrao na Kalemegdanu, na terenima TK “Partizan” kako uspješno igra sa Gligorićem. Ja sam i sam bio član toga kluba mada ne dugo. Gliga naravno igra dobar tenis, kao uostalom sve drugo što radi, on dobro radi. Neki mangupi koji su takodje posmatrali taj prijateljski teniski meč izmedju dvojice poznatih šahista na kraju seta povikaše: “Gligo, sad ga odvuci na šah i matiraj ga u šest poteza!”

          Vjerujem da je Sava umro od tumora na mozgu ali nisam siguran kad. Vidjao sam ga često na turnirima ali nisam nikad s njim razgovarao. On je, kao i mnogi drugi iz ove knjige, sigurno bio dosta ozlijedjen drugim svjetskim ratom što se tiče šahovske karijere. Igrao je dosta i na mnogim takmičenjima. Online baza www.chessgames.com ima nekih 40 partija Save Vukovića medjutim prve 4 su očigledno nekakve greške ili nečija podvala. Siguran sam da Sava nije igrao 1922 sa Tarašom, Špilmanom, Grinfeldom i Semišem. Kao i sa ostalim manje poznatim našim majstorima internet ima vrlo malo podataka o Savi Vukoviću.

ChessBase u svom Mega Base 2004 ima čak 213 partija Save Vukovića. Prva partija, u ovoj bazi, mu je remi na simultanci sa prvakom svijeta Aljehinom u Beogradu 1931 godine. Ispada da je posljednja u Barceloni 1980 sa još jednim svjetskim šampionom Tigranom Petrosianom ali nije jasno da li je to isti Sava Vuković ili je čak i to neka greška. Prema ovoj bazi Sava Vuković je igrao za Jugoslaviju na olimpijadi u Štokholmu 1937 godine. Sava je takodje koautor knjige “Šahovski Bukvar” sa dr. Petrom Trifunovićem koja je inače objavljena i na slovenačkom jeziku pod imenom “Šahovska Začetnica”.

Iz bogatog opusa majstora Save Vukovića dajem četiri dosta nasumce izabrane partije:

Trifunović je bio prvi na ovom šampionatu Jugoslavije. Interesantan je zadnji trik crnoga nalik na partije ovih dana na internetu.

Bijeli: Sava Vuković  –  Crni: dr. Petar Trifunović

Šampionat Jugoslavije, Ljubljana 1947

1.c4 c5 2.Sc3 Sf6 3.Sf3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.e3 Sxc3 6.bxc3 e6 7.d4 Le7 8.Ld3 O-O 9.O-O Sc6 10.De2 Ld6 11.c4 De7 12.Lb2 b6 13.Se5 Lb7 14.f4 f5 15.Tad1 Tad8 16.Lc2 Lxe5 17.fxe5 cxd4 18.exd4 Db4 19.Tb1 La6 20.Ld3 Da4 21.d5 Se7 22.dxe6 Lc8 23.Lc3 Lxe6 24.Lb4 Tf7

25.Tfd1 Sc8 26.Lxf5 Te8 27.Lxe6 Txe6 28.Td8+ Te8 29.e6 Txd8 30.exf7 Kxf7 31.Tf1+ Kg8 32.De6+ Kh8 33.Dd5 Te8 34.Lc3 h6 35.Df7 Tg8 36.Dg6 Dc2 37.Dxc2  1-0

IM Stojan Puc je bio talentovan napadač koji bi sigurno bio GM da igra u današnje vrijeme. Kotirao je bolje od S. Vukovića.

Bijeli: Stojan Puc  –  Crni: Sava Vuković

Šampionat Jugoslavije, Beograd 1948

1. d4 Sf6 2. c4 e6 3. Sf3 d5 4. e3 c6 5. Sc3 Sbd7 6. Le2 Ld6 7. Dc2 O-O 8. b3 e5 9. cxd5 cxd5 10. Lb2 e4 11. Sd2 a6 12. Sa4 De7 13. Tc1 Se8 14. Sb1 f5 15. g3 Sef6 16. a3 Kh8 17. h4 Sg4 18. Lxg4 fxg4 19. Sac3 Sf6 20. b4 Le6 21. Se2 Sh5 22. Sf4 Lxf4 23. exf4 e3 24. Dc7 Ld7 25. De5 Df7 26. Tc7 Tae8 27. Dd6 exf2+ 28. Kxf2 Df5 29. Dxd7 Dd3 30. Dxg4 Te2+ 0-1

Slijedi pobjeda Save Vukovića protiv slavnog velemajstora Pirca sa još jednog šampionata Jugoslavije.

Bijeli: Sava Vuković  –  Crni: Vasja Pirc

Šampionat Jugoslavije, Beograd 1952

1. e4 d6 2. d4 Sf6 3. Sc3 g6 4. Lg5 Sbd7 5. f4 c6 6. e5 Sd5 7. Sxd5 cxd5 8. De2 Da5+ 9. c3 dxe5 10. fxe5 a6 11. Sf3 Lg7 12. De3 Db6 13. O-O-O h6 14. Lf4 Sf8 15. Ld3 Se6 16. Kb1 Ld7 17. g4 Tc8 18. Ka1 Sc7 19. h3 h5 20. Sg5 Se6 21. Tdf1 Sxg5 22. Lxg5 hxg4 23. hxg4 Txh1 24. Txh1 Lxg4 25. Th7 Lf8 26. Df4 De6 27. Th8 Kd7 28. Lxg6 Dxg6 29. Dxg4+ e6 30. Dh5 Df5 31. Lc1 Dc2 32. Dxf7+ Le7 33. Th1 Tf8 34. Dh7 Tf5 35. a3 a5 36. Lg5 Tf1+ 37. Ka2 Txh1 38. Dxe7+ 1-0

Potonji velemajstor Mijo Udovčić, koji je sebe zvao “tata mnogih kandidata” ovdje strada od majstora Vukovića.

Bijeli: Sava Vuković  –  Crni: Udovčić Mijo

Šampionat Jugoslavije, Beograd 1952

1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lb5 a6 4. La4 d6 5. O-O Ld7 6. c3 Be7 7. d4 Bf6 8. Le3 Sge7 9. d5 Sb8 10. Lc2 Sg6 11. c4 Lg4 12. h3 Lc8 13. Sbd2 c5 14. Se1 O-O 15. Sd3 Sd7 16. a3 Lg5 17. De2 Te8 18. b4 b6 19. La4 Tf8 20. Tab1 Ta7 21. bxc5 Sxc5 22. Lc2 Lf4 23. Sxf4 exf4 24. Lxc5 bxc5 25. Sf3 Te7 26. Dd2 Tee8 27. Dc3 Se5 28. Sxe5 Txe5 29. Tb8 Df6 30. Tfb1 g5 31. Ta8 Dg6 32. Tbb8 Tee8 33. La4 Td8 34. Ld7 Lb7 35. Txd8 Bxa8 36. Txf8+ Kxf8 37. Dh8+ Dg8 38. Dxg8+ Kxg8 39. Lc6 Kg7 40. Lxa8 Kf6 41. Lb7 a5 42. f3 1-0

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koje ne blede (31)

SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

( 31)

   Priprema:

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca.

VELIKE LICNOSTI I SAH

Sah su igrali i voleli mnogi slavni ljudi: Tolstoj, Turgenjev, Puskin, Karlo Veliki, Karlo XII, Zan Zak Ruso, Napoleon, Marks, Lenjin, Ce Gevara i na stotine visokoumnih ljudi

Veliki ruski pisac Turgenjev ne samo sto je voleo sah, vec je poznavao i sahovsku teoriju. Bio je aktivan clan petrogradskog sahovskog kluba. Veliki broj partija odigrao je u Parizu, u kafani „Rezans“ gde se upoznao sa cuvenim Morfijem. Verujemo da ce za mnoge biti posve nov podatak da je Turgenjev bio potpredsednik sahovskog kongresa u Baden Badenu 1870. godine.

Na turniru najboljih sahista Pariza, 1861. godine, u jednoj partiji slavnog pisca, nakon 33. poteza belog nastala je pozicija koju vidite na dijagramu. Turgenjev, igrajuci crnim figurama, sproveo izvanredan napad, koji je tekao ovako:

33. … Rg8  34. Bc3  Ba4  35. Qd4  Rg2+  36. Bd2  Bd7!  37. h4  R3f2  38. Kc3  Rxd2  39. Qh8+  Kb7  40. h5  exd5  41. exd5  Rxd5  42. h6  Bf5  43. Qf6  Rc2+  44. Kb4  a5+  45. Ka4  Rc7  46. Kb3  Rb5+  47. Ka4  Bd7! Beli predaje.

Strastven sahista bio je i Lav Tolstoj. Sahom se poceo baviti na Kazanskom univerzitetu. Kasnije, u Petrogradu, cesto je igrao s Turgenjevim . U Jasnoj Poljani sah mu je bio najmilija zabava. U jednom pismu rodjaku  on pita: „Igras li sah? Ja ne mogu da zamislim zivot bez saha, knjiga i odmora.“

U poslednjim godinama zivota svakog dana je igrao sah u odredjeno vreme. Smatra se da je za 15 godina odigrao preko 600 partija s pijanistom Goldenom Vejzerom.

Prica se da je u vreme krimskog rata Tolstoj bio degradiran, jer je napustio svoje mesto da bi odigrao partiju saha.

Evo jedne njegove partije odigrane u Jasnoj Poljani u kojoj je nadigrao svog partnera

TOLSTOJ  –  MAUDE, Kraljev gambit, 1906. godine

1. e4  e5  2. f4  exf4  3. Nf3  g5  4. Bc4  g4  5. Ne5  Qh4+  6. Kf1  d5  7. Bxd5  f3  8. gxf3Qh3+  9. Ke1  g3  10. d4  g2  11. Rg1  Qh4+  12. Ke2  Nh6  13. Rxg2  c6  14. Bxh6  cxd6  15. Bxf8Kxf8  16. Qe1  Qe7  17. Nc3  f6  18. Nxd5  Qd6 19. Qg3  Crni predaje.

SOU KARLA XII

Nisu svi sahisti ljubitelji problema. Pa ipak, problemi  koji donosimo predstavljaju   nesto narocito i mogu da pobude i probude i one koji ih ne vole.

Godine 1671. na jednom visu u okolini Pendere, Karlo XII je igrao sah sa svojim generalom Grothauzenom, ocekujuci vesti o bici koju je njegova vojska vodila protiv Turaka  na obliznjem bojistu. U jednom trenutku na tabli je nastala pozicija koju imate na dijagramu.

Pri takvom stanju na tabli Karlo XII, koji je imao bele figure, objavio je svom protivniku  mat u tri poteya, imajuci u vidu: 1. Rxg3!  Bxg3  2. Nf3 uz neminovno 3. g4 mat! Medjutim, pre nego je stigao da ista odigra dolete tursko tane i odnese belog skakaca. Karlo XII se malo zamisli , i potom ostro rece da  ce i bez konja izvesti mat u 4 poteza. Namera mu je bila sledeca: 1. hxg3  Be3  2. Rg4  Bg5  3. Rh4+!  Bxh4  4. g4 mat. Ali, jos nije ni zapoceo izvrsenje te matne kombinacije, kad dolete drugo tursko tane koje skide pesaka h2. Za divno cudo Karlo XII se ne zbuni, vec odvazno najavi mat  u 5 poteza, koji je izveo ovako: 1. Rb7!  … Preti da se spusti na prvi red i dolaskom na h1 napadne crnog kralja.  1. …  Bg1  2. Rb1  Bh2  3.   Kh4  4. Kg6 uz 5.  Re4 mat.

Tada general – kaze dalje anegdota, upita Karla sta bi bilo da u pocetnoj poziciji tursko tane nije odnelo ni konja, ni pesaka, vec topa?

„U tom slucaju matirao bih vas u 6 poteza“ odgovori Karlo XII i pokaza zavrsnu matnu varijantu:  1. Nf3  Be1 (Na ostale poteze crni biva matiran jos brze) 2. Nxe1  Kh4 (Ili 2. … gxh2 3. Nf3 uz neizbezno 4. g4 mat). 3. h3  Kh5  4. Kf6  Kh4  5. Kg6  h5 6. Nf3 mat!

_________________

Studijska zavrsnica

________________________

KAKO BELI DOBIJA?

Mora se igrati veoma pazljivo. Posle 1. b7? crni lako remizira sa 1. …  Kc6. U slucaju 1. bxc7  Kxc7, beli takodje moze dobiti, a pomoc potrazite u teoriji topovskih zavrsnica. Medjutim, snovi crnog o remiju ruse se na drugi nacin: 1. Rd8!!  Kxd8  2. b7  … Crni se ne da lako: 2.  … Rb4!  3. Kxb4  c5+ ! Sada treba biti oprezan, jer na 4. Kxc5 je remi. Medjutim, beli je video malo dalje: 4. Kb5!  Kc7  5. Ka6!  Kb8, ili 5. …c4  6. Ka7 itd. 6. Kb6!  c4  7. a4  c3  8. a5  c2  9. a6  c1Q  10. a7 mat!

________________________

SAHOVSKE ZANIMLJIVOSTI

___________________________________

• Demonstraciona sahovska tabla prvi put je upotrebljena u prvom mecu za prvenstvo sveta. Bio je to 11. januar 1886. (pre 118 godina), u Njujorku kada su igrali Stajnic i Cukertort.
• Sahovski casovnik prvi put je upotrebljen u mecu izmedju Andersena i Stajnica 1866. godine.
• Sahovske partije maratonske duzine odigrane su izmdju Pilnika i Cernjaka (remi u 191. potezu za 20 casova igranja); Dr Srecko Nedeljkovic i Puc (remi u 185. potezu za 21,5 čas igre); Makagonova i Cehovera (remi u 171. potezu za samo 2,5 sata igre). Medjutim, svetski rekord verovatno drzi partija odigrana na polufinalnom turniru prvenstva Izraela 1980. godine izmedju Stepaka i Mashijana. Ona je trajala 193 poteza, imala je sest nastavaka i u nju je potroseno 24,5 časa igre. Ovu prtiju je dobio Stepak, siroj javnosti nepoznti sahista.
• Dr Oto Titus Blati komponovao je sahovski problem u kome beli daje mat u 257. potezu. Njegov rekord je, medjutim, oborio  nas problemista inz Nenad Petrovic u cijem problemu beli matira u 270. potezu.

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori-Mirko Breder

MIRKO BREDER

          Rodjen je u Budimpešti 1911 g., ali još kao dete preselio se u Novi Sad. Studira prava.

          U novosadskom lokalnom prvenstvu je 1930 g. drugi, 1931 g. četvrti, a 1933 g. opet drugi. Na saveznom amaterskom turniru u Somboru 1933 g. postiže 50%.

          Tek sledeće godine počinje sa uspesima. Osvaja prvenstvo Novog Sada od dugogodišnjeg šampiona Nikolaja Kulžinskog. U Beogradu, na savez. amaterskom turniru je drugi iza Šrajbera, ne izgubivši, kao i ovaj, nijednu partiju. Odlično je prošao i na nac. majstorskom turniru u Beogradu pr. g. dobivši šestu nagradu i majstorsku titulu. Sada je jedan od naših najboljih mladih majstora.

*

          On šah proučava veoma marljivo i ambiciozno. Zato stalno napreduje. Igra lako i fino, a teži za kombinacijama. Stvara zanimljive partije.

          Trebalo bi da je još više staložen i da savlada nervozu, koja uvek pomalo utiče na njegovu igru.

*

                   Igrano na nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu 1935 g.

  IGRA DAMINA PEŠAKA

(Rihterov način)

Beli: Kostić  –  Crni: Breder

1. d2-d4              Sg8-f6

2. Sb1-c3            d7-d5

3. Lc1-g5            Lc8-f5

4. f2-f3                Lf5-g6

                   Obično se igra c6 i Da5.

5. e2-e3               e7-e6

6. Lf1-d3

Da je beli vukao 6. e4 crni bi sa Le7 dobio povoljnu varijantu francuske igre sa lovcem na g6.

6. …                    Lf8-e7

7. Sg1-e2

                   Drugi način bio je 7. f4 i Sf3. Crni bi odgovorio sa c5.

7. …                    O-O

8. Lg5 : f6

                   Na 8. Dd2 ili 8. 0-0 dolazi c5.

8. …                    Le7 : f6

9. e3-e4               d5 : e4

10. Ld3 : e4        Sb8-c6!

11. Le4 : c6

                        Iznudjeno zbog slabosti pešaka d4. Ne ide 11. d5, jer bi otvorilo crnome

e-liniju.

11. …                  b7 : c6

12. Sc3-e4

                        Greška. Valjalo je igrati 11. Dd2, ali crni zbog lovačkog para uvek stoji bolje.

12. …                  Lg6 : e4

13. f3 : e4           c6-c5

14. e4-e5             Lf6-h4+

                        Da oslabi kraljevo krilo.

15. g2-g3            Lh4-e7

                        Tačnije odmah Dd5.

16. Dd1-d3

                        Na 16. d:c5, Tb8!, pa zatim L:c5.

16. …                  Dd8-d5

17. Th1-f1

                        Ne ide mala rohada zbog c:d4, a ni velika zbog D:a2.

17. …                  c5 : d4

18. Dd3 : d4       Dd5-a5+

19. c2-c3             Ta8-d8

20. Dd4-f4          Da5-b5

                        Da iznudi slabljenje pešaka na daminom krilu.

21. b2-b4            h7-h6

                        Sa pretnjom Lg5 postizava slabljenje i drugog protivničkog krila.

22. a2-a4            Db5-d5

23. h2-h4

23. …                  f7-f6

                        Odlučujuće otvaranje f-linije.

24. e5 : f6           Tf8 : f6

25. Df4-e3         Tf6 : f1+

26. Ke1 : f1        Dd5-h1+

27. De3-g1

                        Ne ide 27. Sg1 zbog Tf8+ 28. Ke1, Dg2 i dobija pretnjom Tf1 mat.

27. …               Dh1-e4!

28. Kf1-e1

Na 29. D:a7 dobija Tf8+ 29. Ke1, L:b4 30. Tc1 (ne valja c:b4 zbog D:b4+ i Tf1+) Ld6.

28. …               Td8-d3!

                   Crni ne može da brani oba pešaka.

29. Ta1-c1            Td3 : g3

30. Dg1 : g3       Le7 : h4

31. Dg3 : h4       De4 : h4+

   i crni dobija.

                                                (Primedbe Bredera).

Komentar Vojina Vujoševića:

          Za majstora Bredera smo obično čuli kao i za majstora Šrajbera t.j. da su bili veliki talenti i nade jugoslovenskog Šaha ali je drugi svjetski rat prekinuo njihove karijere. Oba su bili žrtve okupatora ili njihovih kvislinga. Teško je reći šta bi oni postigli u poslijeratnom uspješnom talasu jugoslovenskog šaha ali je sigurno da bi dali značajan doprinos.

          Na internetu je lakše naći informaciju o imenjacima našeg majstora nego o njemu. Tako na primjer u Njemačkoj ima Mirko Breder koji je muzičar ili rock star. Majstor Mirko Breder je samo uzgred spomenut na vršačkom sajtu na strani posvećenoj 80.-godišnjici NŠK-a. Njegovo ime je spomenuto na jednom mjestu kao jednog od igrača koji su nekad igrali u NŠK.  Online baza na www.chessgames.com nema ništa o Mirku Brederu.

Medjutim ChessBase u svojoj Mega Bazi za 2004 ima 19 partija sve iz 1936 i 1938 godine. Dajem pobjedu Bredera nad dr. Vidmarom iz 1938 godine.

Bijeli: Mirko Breder  –  Crni: Milan Vidmar stariji

Ljubljana 1938.

1. d4 d5 2. c4 e6 3. Sc3 Sf6 4. Lg5 Le7 5. e3 O-O 6. Sf3 Sbd7 7. Tc1 c6 8. Ld3 dxc4 9. Lxc4 Sd5 10. Lxe7 Dxe7 11. O-O Sxc3 12. Txc3 e5 13. Dc2 exd4 14. exd4 Sb6 15. Te1 Df6 16. Lb3 Lf5 17. De2 Tad8 18. De7 Dxe7 19. Txe7 Lc8 20. Tc5 h6 21. h3 Sd7 22. Tf5 Sf6 23. Tfe5 Td6 24. Tc7 Sd5 25. Lxd5 Txd5 26. Txd5 cxd5 27. Se5 g6 28. Kf1 Kg7 29. Ke2 Kf6 30. Sd7+ Lxd7 31. Txd7 Te8+ 32. Kd3 Te7 33. Txd5 Tc7 34. Tc5 Te7 35. Tc2 Td7 36. Te2 Tc7 37. Tc2 Td7 38. Te2 Tc7 39. a4 Tc1 40. a5 Ta1 41. b4 Tb1 42. Kc4 Tc1+ 43. Kd5 Tb1 44. Kc5 Tc1+ 45. Kd6 Tc4 46. d5 Txb4 47. Kc7 Tc4+ 48. Kxb7 Td4 49. Kc6 Tc4+ 50. Kd7 Tc5 51. d6 a6 52. Kd8 Tc2 53. Txc2 1-0

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koje ne blede (27)

SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

( 27)

Priprema:

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca.

______________________

SLOM U NAJE OD 20 POTEZA

________________________

I PORAZENI ZASLUZIO CEO POEN

Partija koju donosimo odigrana je na 23, sampionatu Jugoslavije.. Akteri dvoboja bili su slepi sahista MK Dragoljub Baretic i velemajstor Vasje Pirca. Igralo se poslednje kolo u kome se, kao po obicaju, odlucivalo o plasmanu, nagradama, titulama… Bareticu je iz tog susreta trebao ceo poen da bi ispunio normu za titulu nacionalnog majstora. Na tom putu isprecio mu se gorostas saha – velemajstor Vasja Pirc, kome ta partija, sticajem okolnosti, ni o cemu nije odlucivala. Pa ipak, velemajstor je zaigrao punom snagom i izuzetno nadahnuto. On se, dakle, borio za moral i cistotu svoje blistave sahovske karijere. Baretic, fenomen crno-belih polja, koji je cudesnom snagom volje srusio prepreke izmedju svetlosti i tame, cvrsto resen da se dokopa majstorske titule, ali i da svom starijem partneru pokaze da je zreo igrac – zaigrao je tako snazno da se moze reci da je nadmasio sebe. U samo 19 poteza u toj partiji  dogodila su se prava sahovska cuda. A evo kako nas tok partije u to uverava.

BARETIC  –  PIRC, Cateske Toplice, 1968. godine

1. e4  d6  2. d4  Nf6  3. Nc3  g6  4. f4  Bg7  5. Nf3  0-0  6. Bd3  Nc6  7. Be3  e5  8. fxe5  dxe5  9. d5  Nd4  10. Nxe5  Nxd5  11. Bxd4  Nf4  12. Bf1  Ne6!  13. Nxg6  …  (jJace je bilo odigrati 13. Nc6, ali beli zeli da stvori sanse da igra na pobedu, a tada su rezoni drugaciji).  13. …  Bxd4  14. Nxf8  Qh4+  15. Kd2?  …  U

teznji za pobedom, beli kao da hita u poraz, koji dolazi neocekivano brzinom munje. Posle 15. g3  Bxc3+  16. bxc3  Qxe4+  17. Qe2  Qxh1  18. Ne6 uz veliku rokadu moglo se jos igrati i nadati se

Dijagram sa pozicijom nakon 15. Kd2

15. …  Qf4+  Beli verovatno nije racunao  na ovaj sah. Crni to koristi  i uz „muziku“ nekoliko sahova, priblizava se priljantnoj pobedi. 16. Kd3  Qe3+  17. Kc4  Bxc3+  18. bxc3  b5+! i belome nema spasa.

Pirc je ovom pobedom razbio iluzije Baretica o majstorskoj tituli. Medjutim, kada neko ima znanja i titula ce stici, a stigla je tri godine kasnije.

Partija je izuzetno lepa i na visokom kombinatornom nivou. Baretic nije igrao slabo, vec vrlo dobro u vecem delu partije , ali se nameracio na raspolozenog velemajstora – autora otvaranja koje je tretirano.

_____________

CUDESNI SPAS

______________________________________________________________________________

Horovic  –  Pavej  (1951)

Pozicija na dijagramu je iz partije Horovic – Pavej, sa prvenstva SAD 1951. godine.. Kao sto i sami primecijete, crni ima veliku materijalnu nadmoc.

Pitanje za citaoce:

Da li je uputno da crni privremenom zrtvom dame ( 1. … Qxf3+  2. Qxf3  Ra3) privede igru u pescku zavrsnicu?

Odgovor:

Ne! Ne ide privremena zrtva dame, jer bi se partija zavrsila pre nego i doddje do pesacke zavrsnice, a beli bi se spasio na cudesan nacin.

Posle 1. … Qxf3+ 2. Qxf3  Ra3  3. Kh4!! crni je prinudjen da igra  3. … Rxf3 pa bi nastala pat-pozicija.

____________________________

Zanimljivosti iz sveta saha

_______________________

EKSTRA KLASA

                         Cuveni americki sampion Frank Marsal na jednom turniru dobio je 44 partije uzastopce sto se nikada i nikome nije dogodilo. Paradoksalno je da Marsal sa tim, vise nego briljantnim rezultatom, nije zauzeo prvo vec trece mesto na turniru.

                         Kako se to dogodilo?

                         U prvim danima svog postojanja Sahovski savez Britanije organizovao je sahovske turnire na kojima su uzimli ucesce igraci sasvim razlicite jacine, pa su prema tome bili deljeni po „klasama“ (koje bi u ovo vreme odgovarale kategorijama). Zbog razlicite jacine u klasama, i poeni su se drugacije racunali. Za pobedu nad igracem iz iste klase dobijalo se 7 poena, za pobedu nad igracem iz klase vise dobijalo se 8, za dve klase vise 9 poena itd.. Postojala je i obrnuta proporcija: pobeda nad igracem za klasu nize donosila je 6 poena, zatim 5,5 itd.

                         Na jedan takav turnir 1912. u Ricmondu dospeo je i Frank Marsal, koji je – kao sto vec napomenusmo, dobio 44 partije, nijedni nije izgubio, nijednu remizirao, a ipak je zavrsio na trecem mestu. To se dogodilo zbog toga sto je Marsal zahtevao za sebe status (tretman) „super klase“, tj. da on sam bude u takvoj klasi koja ce biti iznad svih ostalih ucesnika. Organizatori su mu izasli u susret, i on je na taj nacin, uprkos tolikih uzastopnih pobeda , znatno manji broj uslovno definisanih poena.

                         Dakle, ko trazi vece  – izgubi iz vrece!

DUHOVITO RESENJE PROBLEMA

Kakvo je resenje?

Problem koji vidite na dijagramu delo je A. Kremera. Na prvi pogled izgleda da belom nema spasa. Medjutim, on nalazi vrlo duhovitu ideju i remizira!

Kako?

Resenje vam, dragi citaoci, ne dajemo. Ono je duhovito i vrlo vrlo zabavno. Pa izvolite: Vi ste na potezu.

(Iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori –Bora Tot

BORA TOT

          U nacionalne majstore spada i pisac ove knjižice. Učestvovao je na mnogim saveznim turnirima i na priredbama u Beogradu i Zemunu. Dobio je prvu nagradu na II Levinovom spomen-turniru u Zemunu 1933 g. i na nac. amat. Turniru u Somboru, iste godine. U pojedinačnim mečevima tukao je Bredera (5:1 i 1 remi) i Šrajbera (2:1 i 3 remi).

          Na nac. majstorskom turniru u Beogradu, pr. g. pripala mu je sedma nagrada.

*

                   Igrano na nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu 1935 g.

                                      SICILIJANSKA PARTIJA

Beli: Tot  –  Crni: dr. Trifunović

1. Sg1-f3             c7-c5

2. e2-e4

Od Retievog otvaranja postala je sicilijanka.

2. …                    g7-g6

3. d2-d4              c5 : d4

4. Sf3 : d4           Sg8-f6

5. Sb1-c3            Lf8-g7

6. Lf1-e2             O-O

7. O-O                d7-d5

Trifunović ne voli pritisnutu poziciju, u kojoj se treba oprezno braniti. Hoće slobode i živ razvoj igre. Da to ipak ne ide tako lako dokazuje ova partija. Poslednjim potezom crni dobija željeno rasterećenje, ali protivnik ostaje u maloj prednosti.

8. e4 : d5

Najsolidnije. Sa 8. e5, Se4 ne bi beli mnogo postigao.

8. …                    Sf6 : d5

9. Sc3 : d5          Dd8 : d5

10. Sd4-b5

Opaža se da je beli ipak nešto bolje razvijen (Sb5) i da ima nadmoćnost pešaka na daminom krilu (3:2). Partija je baš zanimljiva zbog realizacije te male prednosti.

10. …                  Dd5 : d1

                   Izlazi ususret težnjama protivnika. Logičnije bilo je Dc6.

11. Tf1 : d1        Sb8-c6

12. c2-c3

                   Sužava delokrug neprijateljskog konja i lovca.

12. …                  Lf5

                                                (vidi diagram na strani 93)

(Stanje posle 12 poteza crnih)

13. g2-g4!

Ne ide tako jednostavno razviti lovca (kao što je crni svakako očekivao posle d7-d5). Vidimo da beli polako steže protivnika.

13. …                  Lf5-c8

                   Nije išlo Lc2 zbog 14. Td7, a Le6 zbog 14. Sc7 i S:e6.

14. Lc1-e3          Lg7-e5

 Lovac traži drugu, korisniju dijagonalu.

15. Le2-f3

Preti pešaku a7 sa event. 16. L:c6, b:c6 17. S:a7.

15. …                  Le5-b8

16. Lf3-e2

Očekuje Se5.

16. …                  a7-a6

17. Sb5-d4          Sc6-e5

18. h2-h3            Lb8-a7

19. f2-f4              Se5-c6

20. Kg1-f2

Približavanje belog kralja sredini biće korisno za završnicu.

20. …                  Sc6 : d4

21. Le3 : d4        Lc8-e6

Taj se lovac namučio.

22. Le2-f3           La7 : d4+

23. Td1 : d4        Ta8-b8

Bela prednost se povećala: smanjen je broj figura, a vlada d-linijom. Pored toga crno damino krilo nešto je slabo.

24. a2-a4

Konačno počinje napredovanje na premoćnoj strani, koje obećava (na osnovu stanja pešaka 3:2) stvaranje jednog slobodnjaka.

24. …                  b7-b6

Pretilo je 25. a5 i Tb4.

25. Ta1-d1           Tf8-c8

26. Kf2-e3           Kg8-g7

27. Lf3-d5          Le6 : d5

Na Ld7 ne ide 28. L:f7 zbog L:g4. Ali bi beli nastavio sa 28. Lb7!

28. Td4 : d5        Tc8-c6

29. Td1-d4!

Da propusti iza sebe kralja na damino krilo.

29. …                  Tb8-b7

30. Ke3-d3         h7-h6

Nije dobro Kf6 zbog 31. g5+, Ke6? 32. Te5 mat.

31. b2-b4            Tb7-c7

32. c3-c4             e7-e6

33. Td5-d6

 Tu se beli mogao prevariti: 33. Td7?, T:c4 i crni osvaja pešaka.

33. …                  Kg7-f6

34. b4-b5            a6 : b5

35. a4 : b5          Tc6 : d6

36. Td4 : d6        Tc7-b7

  Beli je ostvario svoju nameru. Sada dolazi odlučujući prodor pešaka.

37. c4-c5!           b6 : c5

38. Kd3-c4         Kf6-e7

39. Td6-c6          g6-g5

Akcija na protivnoj strani dolazi kasno.

40. f4-f5              Tb7-d7

41. f5 : e6           f7 : e6

42. b5-b6!          Td7-d1

 Na e5 sledi T:c5.

43. Kc4 : c5       Td1-d5+!

44. Kc5-b4         Td5-d1

45. Tc6-c3          Ke7-d7

46. Kb4-b5         e6-e5

Samo što je beli pešak bliži cilju.

47. Tc3-c4           Td1-b1+

48. Kb5-a6         Tb1-a1+

49. Ka6-b7         Ta1-a3

50. Kb7-b8         Ta3 : h3

To više ne pomaže.

51. b6-b7            Th3-a3

52. Tc4-c7+        Kd7-d8

53. Tc7-c5            e5-e4

54. Tc5-d5+       Kd8-e7

55. Kb8-c7  Crni predaje.

Ovim jedinim porazom, u poslednjem kolu, izgubio je Trifunović prvo mesto.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Majstora Tota sam vidio tu i tamo na nekim šahovskim skupovima. Jednom prilikom u Šahovskom Savezu Srbije, gdje sam bio nekim poslom, naletio sam na tada već starog majstora Tota. Iz nekog razloga sam mu se dopao pa smo pričali o raznim stvarima a najviše o šahu.

          On mi je rekao da je po nacionalnosti Srbin. Meni to nije bilo bitno jer ja mislim da svaku osobu treba cijeniti pojedinačno bez obzira na nacionalnost, školu, finansijski status itd. Ipak u ovom slučaju to me malo čudilo jer sam zbog njegovog prezimena mislio da je valjda Madjar. Uostalom on mi je kada je razgovor bio o filozofiji i književnosti preporučio da čitam Djerdja Lukača, što je inače bilo štivo potrebno za moje studije. Ali Bora je insistirao da ga treba čitati na originalu t.j. na madjarskom! To je već bilo nešto vrlo nerealno u mom slučaju.

          Ja sam negdje čitao da je Bora Tot decenijama imao bijele figure sa dr. Trifunovićem. Poslije izvlačenja turnirskih brojeva on bi otišao dr. Peri da mu prijavi da je i ovoga puta dobio sa njim bijele figure. Što zbog toga što zbog svoje dobre igre Tot je imao vrlo pozitivan rezultat sa Trifunovićem. Po tom članku, u jednom momentu to je bilo, 4 pobjede za Tota i 4 remija. Ovo spominjem zato što će Totova priča koju navodim malo niže dobiti na snazi.

Bora Tot mi ispričao slijedeće: Negdje u toku drugog svjetskog rata došao je Tot u Beograd nekim poslom. On je napravio veliku grešku pa se našao na ulici poslije policijskog sata te ga je pokupila neka patrola i odvukla u neku njemačku komandu. Stvari nisu izgledale dobro. To je bio ozbiljan prekršaj za koji je mogao zaglaviti u neki logor ili gore ako bi oni mislili da je u pitanju neko ko je član pokreta otpora itd.

Slijedećeg jutra se iznenada pojavio dr. Trifunović, ja ne znam kako ni zašto. Ne bi me čudilo da je Pera imao kontakte sa Njemcima, a po direktivi pokreta otpora jer inače po oslobodjenju Beograda bio bi najvjerovatnije strijeljan. U svakom slučaju Pera nije bio neko ko bi ostavio kolegu šahistu na cjedilu čak iako mu je ovaj bio trn u oku na šahovskim takmičenjima. Dr. Trifunović je intervenisao za druga i on je pušten na slobodu.

Moja supruga Smilja Vujošević, rodjena Radošević, je počela svoju šahovsku karijeru u Vojvodini. Bila je član subotičkog “Spartak”-a a kasnije i Novosadskog ŠK u isto vrijeme kao i Bora Tot.

Tada je još bila u školi a stanovala je u jednoj zgradi koja još postoji na rubu parka pored novosadskog SPENS-a gdje je 1990 igrana Šahovska Olimpijada na kojoj je IWM Smilja Vujošević predvodila kanadski ženski tim. U tom istom internatu je stanovala Ljubica Živković, rodjena Jocić, kasnije prvakinja Jugoslavije u šahu i kao i Smilja Internacionalni Ženski Majstor ili IWM. Za vrijeme raspusta Ljubica i neke druge djevojke su išle kući kod roditelja, a Smilja kao siroče, bez oba roditelja, nije imala kud. Nevolja je bila što kuhinja u internatu nije radila za vrijeme ferija pa Smilja nije imala gdje ni šta da jede. U medjuvremenu njenu stipendiju je primao internat.

Smilja ode u NŠK i zatraži pozajmicu od kluba od 500 dinara što bi za nju bio spas. Bora Tot, blagajnik kluba je bio protiv i pitao je zašto? Medjutim drugi poznati vojvodjanski šahovski radnik čika Žarko Popović je shvatio situaciju i rekao: “Za goli život!” i ubijedio Tota. Smilja je otišla a slijedeći put kada je došla u klub čika Bora Tot joj je dao tih 500 dinara. Ona je te pare, iako krajnje siromašna, kasnije vratila klubu.

Gornja partija iz 1935 se ne nalazi u šahovskim bazama. Po ChessBase 9 Trifunović ima prednost od 2:1 sa 5 remija ali mi znamo da to nisu sve partije koje su oni medjusobno odigrali. Ipak njihov medjusobni rezultat izgleda nije tako jednostran kao u anegdoti. Online baza na sajtu www.chessgames.com ima 35 Totovih partija. Chess Assistant 6.1 ima samo tri pa i one su mi sumnjive ali su ipak vjerujem Borine partije.

          Kad je već riječ o Totovim partijama smatram da je ovo dobar momenat da se daju neke od njegovih pobjeda. Izgleda Tot je bio neko sa kim je bila greška igrati jednostavne pozicije bez dama.

Prvi protivnik je Braslav Rabar, koji je jednom dijelio prvo mjesto na šampionatu Jugoslavije a  remizirao je sa Aljehinom na nekom turniru ranih 1940-ih godina i nesumnjivo bio igrač koji bi bio velemajstor da je igrao u današnje vrijeme.

Šampionat Jugoslavije, Novi Sad 1945.

Bijeli: Bora Tot  –  Crni: Braslav Rabar

1. e4 e5 2. f4 exf4 3. Sf3 d5 4. exd5 Sf6 5. Sc3 Ld6 6. Le2 O-O 7. O-O a6 8. d4 Sbd7 9. Sg5 Sb6 10. Ld3 h6 11. Sge4 Sbxd5 12. Sxf6+ Sxf6 13. Lxf4 Lxf4 14. Txf4 Le6 15. Df3 Sd5 16. Sxd5 Dxd5 17. Dxd5 Lxd5 18. c4 Le6 19. d5 Ld7 20. Te1 Tae8 21. Txe8 Txe8 22. Te4 Kf8 23. Kf2 Txe4 24. Lxe4 f5 25. Lc2 Ke7 26. Ke3 Kd6 27. Kd4 c5+ 28. dxc6 Lxc6 29. c5+ Ke6 30. Lb3+ Kf6 31. Ld5 f4 32. b4 g5 33. a4 Kf5 34. b5 axb5 35. axb5 Lxb5 36. Lxb7 g4 37. c6 f3 38. c7 Ld7 39. c8=D Lxc8 40. Lxc8+ Kg5 41. g3 h5 42. La6 h4 43. Ke5 Kg6 44. Kf4 Kh5 45. Lc8 f2 46. Lxg4+ Kg6 47. Le2 1-0

Drugi protivnik je Andrija Fuderer, takodje dijelio prvo mjesto na šampionatu Jugoslavije. Za njega su eksperti rekli da je bio “čisti talent”, a moja supruga Smilja, kao i drugi Subotičani, kaže za njega “naš Fucika”. On bi sigurno bio velemajstor da nije rano prekinuo šahovsku karijeru zbog posla.

Šampionat Jugoslavije, Zagreb 1949.

Bijeli: Andrija Fuderer  –  Crni: Bora Tot

1. e4 c6 2. c4 d5 3. exd5 cxd5 4. d4 Sf6 5. Sc3 e6 6. Lg5 Le7 7. Sf3 O-O 8. Tc1 Sc6 9. c5 Se4 10. Lxe7 Dxe7 11. Le2 f6 12. O-O Td8 13. Te1 a6 14. Ld3 f5 15. a3 Df6 16. Lc2 Sg5 17. Sxg5 Dxg5 18. La4 Se7 19. b4 Sg6 20. Dd3 Dxg2+ 21. Kxg2 Sf4+ 22. Kf1 Sxd3 23. Tcd1 Sxe1 24. Txe1 b5 25. Lc2 Kf7 26. h4 Ld7 27. Ke2 a5 28. a4 Tdb8 29. Ld3 axb4 30. Lxb5 Lxb5+ 0-1

Moj treći izbor je velemajstor Aleksandar Matanović jedan od pravih velikana jugoslovenskog šaha. Ipak u ovoj partiji Tot pokazuje da nije za potcjenjivanje.

Šampionat Jugoslavije, Zagreb 1949.

Bijeli: Matanović Aleksandar  –  Crni: Bora Tot

1. e4 c6 2. Sc3 d5 3. Sf3 dxe4 4. Sxe4 Sf6 5. Sxf6+ exf6 6. Lc4 Le7 7. O-O O-O 8. h3 Sd7 9. d4 b5 10. Ld3 Sb6 11. b3 Le6 12. De2 Dd5 13. a4 bxa4 14. c4 Dh5 15. bxa4 Tfe8 16. a5 Sc8 17. Te1 Lb4 18. d5 Lxe1 19. Dxe1 cxd5 20. cxd5 Ld7 21. Dd1 Sd6 22. Lf4 Se4 23. Lf1 Df5 24. Lh2 Sc3 25. Dd4 Sxd5 26. Td1 Lc6 27. Tc1 Se7 28. Tc5 Db1 29. Sd2 Dd1 30. Db2 Tad8 31. Sc4 La8 32. Db5 Sd5 33. Sb2 Da1 34. Tc2 Te1 35. Td2 Tde8 36. g4 Txf1+ 37. Dxf1 Te1 38. Sd1 Txf1+ 39. Kxf1 Dxa5 40. Tc2 Da6+ 0-1

Moj zadnji izbor je neko ko je takodje živa legenda našeg šaha. Osim Svetozara Gligorića teško se može spomenuti nekoga ko je bio tako uspješan kao velemajstor Bora Ivkov. Njegov imenjak Tot, barem u ovoj partiji, dokazuje da je i on pravi majstor ove igre.

Šampionat Jugoslavije, Sarajevo 1951.

Bijeli: Borislav Ivkov  –  Crni: Bora Tot

1. d4 Sf6 2. c4 d5 3. Sf3 c5 4. cxd5 cxd4 5. Da4+ Dd7 6. Dxd4 Dxd5 7. Sc3 Dxd4 8. Sxd4 a6 9. g3 Ld7 10. Lg2 e5 11. Sf3 Lc6 12. O-O Sbd7 13. b3 Tc8 14. Lb2 Lb4 15. Tac1 O-O 16. a3 Ld6 17. Tfd1 Lb8 18. Lh3 Tcd8 19. a4 La7 20. La3 Tfe8 21. Ld6 h5 22. Lc7 Ta8 23. Sg5 Sc5 24. Tb1 Sg4 25. Tf1 e4 26. Lg2 f5 27. h3 Sf6 28. Tfd1 Tac8 29. La5 Se6 30. Sxe6 Txe6 31. e3 Le8 32. Se2 Tec6 33. Sd4 Lxd4 34. exd4 Lf7 35. Lf1 Tc2 36. Ld2 Ta2 37. Le1 Tcc2 38. a5 Sd5 39. Lc4 e3 40. Lxd5 exf2+ 41. Lxf2 Lxd5 42. Tf1 h4 43. gxh4 Tc3 44. Kh2 Tf3 0-1

Za mene je bilo iznenadjenje da pronadjem da je Bora Tot kao i Bora Kostić iz Vršca. Ipak informacija na internetu o njemu je vrlo oskudna.

U arhivi novosadskog “Dnevnika” od 24. aprila 2004 našao sam slijedeće:

“Da je Aleksandar Aljehin kao šampion sveta prvi put gostovao u Beogradu 4. januara 1931. godine kada je u hotelu „Palas“ odigrao simultanku u prisustvu 700 gledalaca! Radio Beograd je svakih pola sata izveštavao o njenom toku. Protiv Aljehina se borilo 34 igrača od kojih je protiv dvojice igrao na slepo. Bora Tot je takodje igrao na slepo i ta se partija završila remijem, a drugu partiju je Aljehin dobio protiv dr Ormaja (koji je imao tablu pred sobom). Ukupni rezultat je bio +23 =12 –1.”

Na vršačkom sajtu sah.vrsac.com spomenut je Bora u slijedećem pasusu:

“Vršački šah klub je zasnovan 1924.godine. Prvi predsednik kluba bio je Milorad Cvejić, gradski senator za finansije. Jedan od osnivača je bio i tadašnji gimnazijalac Bora Tot, koji ce kasnije postati i šahovski majstor i reprezentativac Jugoslavije.”

Traženje informacije na internetu je otežano raznim faktorima a jedan od njih je da iako kriterijum izgleda jedinstven kao na primjer “B. Tot” ili “Bora Tot” stvari se ipak iskomplikuju. Tako na primjer tražeći “Bora Tot” nadje se “Bora Bora Tot” što ima veze sa turističkim centrom na Tahitiju ili “Tora Bora Tot” što ima veze sa planinskim masivom izmedju Afganistana i Pakistana gdje su Amerikanci propustili da ulove Osamu Bin Ladena prije par godina.

Najgore od svega je što izgleda nikome nije stalo do prošlosti ove igre te se vrlo malo informacije iz istorije našeg šaha, što uključuje i partije, stavlja na internet.

Vojin Vujošević.

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koja ne blede (26)

SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

( 26)

 Priprema:

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca.

Slom u manje od 20 poteza

„KATASTROFE NA 64 POLJA“

Kada trazimo razloge zasto se neke partije gube u malom broju poteza, moramo imati na umu da covek nije masina i da je „gresiti ljudska osobina“. Osim toga, stoji cinjenica da je sah nesto neiscrpno, neistrazeno pa i nedokucivo. Ilustracije radi, zamislite sledecu brojku: jedinicu iza koje stoje 20.000 nula. Eksperti tvrde da je toliko partija moguce odigrati, a da se ni jedna partija ne ponovi!. Verovatno je zato Bajron, pesnik i heroj, igrajuci sah pre nego sto je poginuo u bici protiv Turaka, konstatovao da je zivot i suvise kratak da bi se upoznao sah. Bajron, naravno, nije bio u pravu. Potreban je ne samo jedan, vec zivoti generacija i generacija. Zato, u sahu ne treba traziti bezgresnike, vec racunti s ljudima koji se bave sahom od kojih neki manje, a drugi vise grese. U tim relacijama se stvaraju velika sahovska dela, ali se piju i gorke pilule – „katastrofe ba 64 polja“.

Evo nekoliko minijatura u kojima su zrtve bili veliki sahovski autoriteti i znalci

NAJDORF  –  DONER, Amsterdam 1950.

1. Nf3  Nf6 2. d4  d5 3. e3  e6  4. Bd3  Nbd7  5. b3  Bb4+  6. c3  Bd6  7. c4  e5? (Crni je trebalo da igra i 7. … c6 da ucvrsti centar i obezbedi odstupnicu lovcu. Medjutim, u to vreme mladi Doner je pomislio da je Najdorf prevideo udar s pretnjom e5-e4, tj. opasnost po dijagonali e5-a1). 8. c5!  Bxc5  9. dxc5  e4  10. c6! (Izvanredan medjupotez kojim beli zadrzava prednost. Na 10. … Nc5 ili 10. … Nf8 ide 11. Bb5! Mozda je jos bolje bilo igrati 10. …  Nb8! Zbunjeni doner izabrao je najslabije).  10. … bxc6  11. Nd4! (Lovac je sacuvan jer preti Nxc6 i crni bi izgubio damu zbog cega se predao.

BOTVINIK  –  SPILMAN, Moskva 1935.

1. c4  c6  2. e4  d5  3. exd5  cxd5  4. d4  Nf6  5. Nc3  Nc6  6. Bg5  Qb6  7. exd5  Qxb2  8. Rc1!  …  (Izvanredan potez belog koji obara koncepciju crnog . No moze se reci da crni i nema drugog poteza od odigranog, jer bi na 8. … Nb8 ili Nd8 islo 9. Na4, odnosno Nb5, a na 8. …  Na5  9. Qa4+). 8. …  Nb4  9. Na4  Qxa2 10.  Bc4    Bg4  11. Nf3!  Crni predaje, jer mu je dama u klopci. Tragedija je u tome sto je veliki napadac i vrsni kombunator Spilman, brzo polozen na pleca ne videvsi dvopoteznu kombinaciju.

Evo zavrsne slike na dijagramu

PIRC  –  BENKE

Mec Madjarska – Jugoslavija, Budimpesta 1948.

1. d4  d5  2. c4  dxc4  (Izborom varijante izmene, u to vreme mlad Benke, nagovestava igru na remi. uglavnom zbog toga sto dolazi do simetricne postave pesaka s obe strane). 3. Nf3  Nf6  4. e3  c5  5. Bxc4  e6  6. 0-0  a6  7. Qe2  b5  8. Bb3  Nc6  9. Nc3  cxd4  10. Rd1  d3  11. Rxd3  Qc7  12. e4  Nd7  13. Nd5!  Qb8  14. Bf4  e5  15. Be3  Bb7  16. Ng5  Na5  17. Qh5  g6  18. Nf6 i pred neodbranjivim matom crni se predao.

Dijagram sa zavrsnom slikom u kojoj je znatno stariji Pirc lako i brzo preslisao nladog Benkea

Prica se

SALA ADOLFA ANDERSONA

Veliki nemacki sahista  ADOLF ANDERSSEN (1818-1879) , veliki nemacki sahista, najjaci igrac 60-tih godina XIX veka, na proputovanju kroz neko manje mesto, zastao je u nekoj krcmi da se osvezi i prezalogaji. Posle rucka to mesto je zahvatila velika nevreme, pa kocije nisu mogle da krenu dalje. Vlasnik krcme, koji je, inace, bio veliki ljubitelj saha, i ne znajuci ko je Andersen predlozi da odigraju partiju saha.

 – Ali ja sam veoma slab igrac – rece Andersen, mislim da igra nece predstavljati zadovoljstvo za Vas – pokusao je da izbegne „dvoboj“.

– Ne mari, za pocetak dacu Vam damu „fore“ – rece jrcmar – pa ce igra opak ipak biti zanimljiva.

I zapocese igru. Kako su se partije nizale, krcmar ih je, naravno, gubio, a „foru“ iz partije u partiju smanjivao.

Kada ga je Andersen tukao i bez „fore“ , krcmar rece:

– Ne znam  sta je to sa mnom. Vi kazete da ste slab igrac, a ja nisam nikada igrao sa jacim nego sto ste Vi. Da pokusamo jos jednu, ali sada Vi meni dajte pesaka fore.

Krcmar je izgubio partiju sa pesakom,  sa dva pesaka, s konjem, lovcem, topom, a na kraju i sa damom vise protiv Andersena.

Ne krijuci divljenje, zaprepasceni krcmar rece: „Gospodine, Vi ste fantasticni. Igrate tako, kao da ste Andersen.

Sada je dosao red na Andersena:

– Kojesta! Ja ponekad zaista igram sa Andersenom, ali on meni daje damu fore i tuce me kako hoce!

Da li ste vec culi?

• Da je majstor Foks , 1911. godine, dobio zlatnu medalju kao nagradu za briljantnu kombinaciju dugu 28 poteza. Medjutim, naknadno se ispostavilo da je tu partiju mogao dobiti jednim jedinim potezom!
• … za sahovskog majstora koji je racunao tako daleko da je pri kraju kombinacija morao da upotrebljava dvogled?
• … za shistu koji je dao oglas  u nekoliko novinskih listova i casopisa da menja veciti sah za dvostruki?
• … za sahistu koji je bio toliko malerozan da je jednom, bas kad je trebao da matira protivnika, ovoga udarila kap – pa je tvrdio da mu se protivnik srecno izvukao u zadnji cas?

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori – Vasilije Tomović

VASILIJE TOMOVIĆ

Crnogorac iz Vasojevića. Rodio se u selu Mataševu 1908 g. Studirao je matematiku u Grenoblu i Beogradu. Činovnik je Narodne skupštine.

Stupio je u Beogradski šah-klub 1929 g. Igrao je na kvalifikacionom turniru za 1930 g., ali prošao slabo. Posle duže vremena nije hteo da sudeluje na utakmicama, iako se mnogo bavio šahom i igrao slobodne kafanske partije sa najjačim beogradskim igračima i stalno napredovao. Odazvao se tek pozivu na Prvi Levinov turnir, kojeg je u julu 1932 g. organizovao Zemunski šahovski klub. Dobro je startovao ali usled nedostatka rutine kasnije zaostao na četvrtom i petom mestu.

Sledećeg meseca otišao je na nac. amaterski turnir u Veliku Kikindu. Napravio je veliko iznenadjenje, jer je kao novajlija izbio na čelo i postao majstor. Pretekao je bio mnoge poznate jake igrače: Šrajbera, Gabrovšeka, Bošana i druge.

Krajem septembra gostuje u Novom Sadu, gde na jubilarnom turniru tamošnjeg kluba dobija drugu nagradu, iza Šrajbera.

Onda godinu dana posvećuje završavanju studija, a u borbi ga vidimo opet na turniru za šampionat Beograda 1934 g., gde zauzima četvrto i peto mesto.

Prošle godine je bio u odličnoj formi. Ne toliko na nac. majstorskom turniru u Beogradu, koliko dva meseca kasnije na IV Levinovom turniru u Zemunu. Dok je na prvom zadovoljio više kvalitetom no numerički (delio je osmu nagradu, sa 50%), dotle je na drugom u sigurnom stilu bio prvi, bez ijednog poraza.

Momentalno je verovatno najjači igrač Beograda.

*

Mladog ambicioznog igrača boli poraz. Hteo bi da napreduje, da ima uspeha. Uzeće knjigu, spremiće iz otvaranja neke varijante, pregledaće nešto iz središnjice, donekle će proučiti završnicu i pohitaće opet praktičnoj igri. Posle toga možda će imati uspeha i biće zadovoljan. Ali šah se ne proučava tako.

Vasa Tomović je bez neposredne veze sa praktičnom igrom uzeo da prostudira stil i način pojedinih velikih majstora. Pa su njegovu pažnju, i pored blistavog stila Morfija i visoke pozicione igre današnjih majstora, najviše privukli duboki navalni sistemi Pilsberija i borbena fantazija Janovskog. Zato njegova igra pomalo potseća na njih. Ona je kompaktna i puna dinamike, a sva sredjena za navalu. Ali kada dodje u položaj da se mora braniti razvija veliku žilavost, kao na pr. sa Kostićem. Ta je partija trajala 100 poteza. Pa je, iako materijalno slabiji (top i lovac protiv dame i pešaka), samo omaškom izgubio.

*

                        Igrano na nacionalnom majstorskom turniru u Beogradu 1935 g.

ŠKOTSKA IGRA

Beli: Tomović  –  Crni: dr. Astaloš

1. e2-e4               e7-e5

2. Sg1-f3             Sb8-c6

3. d2-d4              e5 : d4

4. Sf3 : d4           Lf8-c5

Štajnic je ovde predložio ispad Dh4, koji se ali posle 5. Sf3!, D:e4+ 6. Le2, d5 7. 0-0, Le6 8. Sc3, Df5 9. Lb5, Sge7 10. Lg5!, f6 11. Sd4 smatra oborenim.

Dobar i danas mnogo igran nastavak je Sf6 5. Sc3, Lb4 6. S:c6, b:c6 7. Ld3, d5 8. e:d5, De7+ 9. De2, D:e2 10. K:e2, c:d5 kao u partiji Špilman – Lasker, Moskva 1935 g.

5. Lc1-e3

Na 5. S:c6, Df6! 6. Df3, D:f3 7. g:f3, b:c6 sa izjednačenjem.

5. …                Dd8-f6

Dr. Lasker je u Petrogradu 1909 g. igrao ovde Lb6. Partija Špilman – dr. Taraš u Breslavi 1912 g. tekla je ovako: 6. Sc3!, d6 7. Le2! Sf6 8. Dd2, Sg4 9. L:g4, L:g4 10. f3, Ld7 11. Sd5, 0-0 12. 0-0-0 sa nadmoćnom igrom za bele.

6. c2-c3

Moskovski majstor Blumenfeld je ovde zaigrao 6. Sb5 ali posle: L:e3 7. f:e3, Dh4+ 8. g3, D:e4 9. S:c7+, Kd8 10. S:a8, Sf6! 11. Dd6, D:h1 12. Sd2, Se8 crni je u prednosti.

6. …                    d7-d6

Suviše skromno. Obično se igra Sge7 sa namerom da se sprovede d5. U partiji Kostić – Aljehin, Bled 1931 g. nastavljeno je sa Sge7 7. Sc2 d6 8. Sbd2, 0-0 9. .:c5 itd.

7. Lf1-b5

Želi da iskoristi poslednji potez crnog i zadrži figuru na centralnom položaju d4.

7. …                    Sg8-e7

8. O-O                 O-O

9. f2-f4                Lc8-d7

Beli je stvorio jak centar i crni je trebao da pokuša da to parira sa event. Dh6 i f5.

10. Dd1-d3         Lc5-b6

11. Sb1-d2           Sc6 : d4

Plan belog je: razvitak figura i napad pešacima na kraljevo krilo. Zato crni, koji ima manje terena, želi da izmenama uprosti situaciju.

12. Lb5 : d7       Sd4-c6

13. Ta1-e1           Ta8-d8

14. Ld7-h3        Lb6 : e3+

15. Dd3 : e3       Se7-g6

16. Kg1-h1

                   Priprema za juriš pešaka.

16. …                  Kg8-h8

                   Sprema odbranu.

17. g2-g4!

Navala je počela. Sada preti 18. g5, De7 19. f5, Sge5 20. f6, g:f6 21. g:f6 De8 22. Dh6, Tg8 23. Lf5, Sg6 24. Sf3, Df8 25. Sg5 i dobija.

17. …                  Df6 : e7

18. Sd2-f3          f7-f6

19. Sf3-d4

Sa pretnjom 20. Sf5 iznudjuje pojačanje središta. Postojala je i mogućnost da se sa 19. Lg2 i h4 nastavi napad.

19. …                  Sc6 : d4

20. c3 : d4          Tf8-e8

21. f4-f5              Sg6-f8

                   Naravno da nije valjalo Sh4 22. Df2, g5 23. f:g6, S:g6 24. D:f6+.

22. Lh3-g2        

Beli je potisnuo protivnika i raspolaže lepim pešačkim središtem. Sada ima dva nastavka: ili h4 i g5, ili pritisak po c-liniji. Poslednjim potezom oslobodjeni su topovi za akciju, jer je lovac preuzeo odbranu tačke e4.

22. …                  c7-c5

Crni neće pasivno da posmatra spremanje neprijatelja, stoga pokušava da razbije protivnikov centar i dodje do protivigre.

23. Te1-c1             b7-b6

                   Logičnije izgleda Tc8 i c:d4.

24. b2-b4!

                   Žrtvuje pešaka za c-liniju, i konačno utvrdjivanje središta.

24. …               c5 : b4

Crni neće samo da se brani, već traži šanse u pešačkoj nadmoćnosti na daminom krilu. Nama se čini bolje Tc8 i c:d4 sa event. Sd7 i Se5, ili odmah Sd7.

25. Dc3-b3         a7-a5

26. Tc1-c6           d6-d5!

Da otvori e-liniju i navali na protivničkog kralja. Medjutim, prodor belih u sredini ima veću snagu.

27. e4 : d5          De7-e2

28. d5-d6            Sf8-d7

                   Na D:g4 dolazi 9.Dd5.

29. h2-h3            Te8-e3

30. Db3-f7

                   Jače 30. Dd5, da je Tf1 slobodan.

30. …                  Te3-g3

31. Tf1-g1?           Td8-e8?

Beli je morao vući 31. Dd5, jer sada je crni imao remi sa: T:g2! 32. T:g2, Df1+ 33. Kh2, Df4+ 34. Kh1, a ne valja 34. Kg1, D:d4+ 35. Tf2 zbog Se5. Nije davalo remi: De3 32. Kh2, Df4 33. D:d7! T:h3+ 34. K:h3, Dh6+ 35. Kg3, De3+ 36. Lf3, D:g1+ 37. Kh3, Df1+ 38. Lg2, Dd3+ 39. Kh2 i dobija.

32. Df7-e6!!

Lepa žrtva dame koja odlučuje. Nije valjalo: 32. D:d7, T:g2 33. T:g2, D:f1+ sa skorim matom.

 32. …                 Te8 : e6

Na h6 33. D:e2, T:e2 34. Tc7, Sf8 35. d7 i  dobija. Ako T:g2 33. T:g2, Df1+ 34. Kh2 Df4+ 35. Kg1, D:d4+ 36. Tf2, Da1+ 37. Kg2 itd.

33. fxe6               h5

                   Slabo je i D:e6 34. Tc8+, Dg8 35. T:g8+, K:g8 36. Ld5+ i T:g3.

34. e6 : d7          Tg3 : g2

35. d7-d8D+       Kg8-h7

36. Tg1 : g2        De2-f1+

37. Kh1-h2         Df1-f4+

38. Kh2-g1         Df4-e3+

39. Kg1-f1         De3-f3+

40. Kf1-g1          Df3-e3+

41. Rg2-f2          De3-e1+

42. Kg1-g2         De1-e4+

43. Kg2-h2         Crni predaje.

                   Ova partija dobila je prvu nagradu lista “Politike”, kao najlepša na turniru.

Komentar Vojina Vujoševića:

          Majstora Tomovića nisam lično poznavao ali sam siguran da sam ga vidio na nekom beogradskom turniru. Tada je on već bio stariji gospodin a njegovi najbolji šahovski dani su već bili u prošlosti.

          Sjećam se da sam čitao nečiju analizu u nekom šahovskom časopisu gdje je autor tvrdio da je majstor Tomović igrač duboke strategije pa ga je u tom pogledu čak uporedjivao sa Botvinnikom!

Internet sajt Šahovskog Saveza Srbije i Crne Gore ima slijedeći pasus o Tomoviću:

“Prije drugog svjetskog rata, majstor Vasilije Tomović je bio rival Bore Kostića i prvi značajni šahista Crne Gore. Takodje je bio matematičar i filozof.”

Vjerujem da su knjige poput “Rat Bogova i Titana” koje neki izdavači reklamiraju na internetu njegove. www.chessgames.com ima 41 partiju Tomovića. Medju njima je i pobjeda protiv Aljehina iz 1931 godine u kojoj je Tomović vodio crne figure. Ja vjerujem da to nije bila turnirska partija ali nisam siguran.

Vidim imao je Tomović dosta lijepih pobjeda medju njima sa velemajstorima Pircom, Bobocovom, Pahmanom. Navodim dvije njegove partije tu sa Pahmanom i drugu sa Kulžinskim.

Igrano u Ljubljani 1945 godine.

Bijeli: Vasilije Tomović – Crni: Ludek Pahman

1. d4 Sf6 2. Sf3 e6 3. c4 b6 4. g3 La6 5. Da4 Le7 6. Lg2 Lb7 7. Sc3 O-O 8. O-O Se4 9. d5 Sxc3 10. bxc3 d6 11. Sd4 e5 12. Sf5 Lc8 13. e4 Lxf5 14. exf5 Sd7 15. Le3 Lf6 16. Tae1 Te8 17. g4 h6 18. Le4 Lg5 19. Lxg5 hxg5 20. Kg2 Sc5 21. Dc2 Df6 22. f3 Kh7 23. Dd2 Dh6 24. h4 gxh4 25. g5 Dh5 26. Kh3 f6 27. Te2 Dxg5 28. Dxg5 fxg5 29. Tg2 Sd7 30. f6+ Kg8 31. Txg5 Sxf6 32. Tfg1 Te7 33. Lf5 Sh7 34. Le6+ Kh8 35. Th5 Txe6 36. dxe6 g5 37. Tgxg5 1-0

Igrano u Ljubljani 1947 godine.

Bijeli: Nikolaj Kulžinski – Crni: Vasilije Tomović

1. d4 f5 2. e4 fxe4 3. Sc3 Sf6 4. Lg5 Sc6 5. Sge2 d5 6. Lxf6 exf6 7. Sf4 Lf5 8. Sfxd5 Dd7 9. Dd2 O-O-O 10. O-O-O Df7 11. Df4 Txd5 12. Lc4 Ld6 13. De3 Se7 14. Sxe4 Dg6 15. Lxd5 Sxd5 16. Sxd6+ cxd6 17. Db3 Sb6 18. The1 Kb8 19. g3 Lxc2  0-1

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Bora Tot: Naši majstori – Ozren Nedeljković

OZREN NEDELJKOVIĆ

Rodio se  u Sremskim Karlovcima 1903 g. i tamo je svršio gimnaziju. Živi u Beogradu kao saradnik lista “Politike”.

          Igrajući često sa svojim zemljakom Ćirićem mnogo je naučio i u Beograd je došao kao već prilično jak igrač.

          Kada se posle osnivanja sadašnjeg Beogradskog šah-kluba 1925 g. počelo redovnim priredjivanjem utakmica istakli su se, od mladjih, petorica kao najjači: Aćimović, Nedeljković, Poljakov, Izvekov i Tot. Medju njima se vodila borba za prvenstvo u klubu. Prve dve godine Aćimović je važio kao najbolji, ali posle je prevlast polako prešla u ruke Nedeljkovića. Pobedama na prvenstvenim turnirima 1927 i 1929 g. i kao najboljem plasiranom beogradskom igraču na nac. amaterskom turniru u Karlovcu 1927 g. (zauzeo je četvrto i peto mesto).

          U odličnoj formi bio je na nac. amaterskom turniru u Zagrebu 1929 g. i vodio posle sedmog kola sa 6 1/2 bodova. Kako je tukao glavne konkurente: Vogelnika, Trifunovića i Dumića očekivali su beogradski šahisti da će se kao majstor vratiti u klub. Nažalost dobio je zapaljenje slepog creva i morao se podvrći operaciji i odustati od daljeg takmičenja.

          Ono što je zbog bolesti tada propustio, nadoknadio je sledeće godine u Bečkereku. Tamo je podelio prvo mesto sa Gabrovšekom, a zatim ga pobedio u meču (sa 2.5:1.5) i postao prvi šahovski majstor Beograda.

          Bio je tada nesumnjivo vodeći prestonički šahista i to je potvrdio lepom pobedom na Prvom Levinovom turniru 1932 g., gde je pretekao jakog bečkog igrača dr. Brauna.

          Ali posle toga počinje polako da popušta. Tako je na II Levin-turniru 1933 g. drugi sa Gabrovšekom iza Tota, a u šampionatu Beograda 1934 g. drugi sa Braunom iza Save Vukovića.

          Na III Levinovom turniry 1934 g. je tek četvrti do šesti, a na nac. majstorskom turniru u Beogradu pr. g. zaostaje u donjoj kući. (Ovaj poslednji neočekivano slab rezultat u mnogom je posledica preopterećenosti privatnim poslovima za vreme turnira i nesreće u igri).

          Iako danas Ozren Nedeljković nije više prvi u Beogradu, on je još uvek medju prvima.

*

U periodu svoje najbolje snage odlikovala se njegova igra “olimpiskim mirom”. Otvarao je partije polako i oprezno, a u središnjici ostavljao protivniku da započne bitku. A kada je ovaj pogrešio, uhvatio je najmanju prednost i iskoristio preciznom igrom u završnici.

          Danas nema više tako zdrave živce (možda od mnogih operacija), što je promenilo način njegove igre. Postao je nestrpljiv i oštar. Partije su mu sada življe i zanimljivije, ali porazi češći.

*

          Za popularisanje šaha ima Nedeljković velikih zasluga. Kao sekretar Beogradskog šah-kluba pomagao je pokojnom vrednom prof. Kondiću da se klub postavi na čvrstu osnovu.

          Uredjujući šahovsku rubriku u “Politici” i poduzimajući često turneje probudio je šahovski život u unutrašnjosti. Svojom umešnošću i uspelim simultankama dao je inicijativu za osnivanje mnogih klubova u istočnom delu države, naročito u Srbiji.

          Organizovao je, preko “Politike”, mnoge dopisne turnire, pod okriljem Sveslovenskog dopisnog šahovskog saveza.

*

                                Igrano na II Levinovom spomen turniru u Zemunu 1933 g.

Grinfeldova Odbrana

Beli: Filipović  – Crni: Nedeljković

1. Sg1-f3             Sg8-f6

2. c2-c4               g7-g6

3. Sb1-c3            Lf8-g7

4. d2-d4              d7-d5

5. c4 : d5             Sf6 : d5

6. g2-g3              0-0

                   U partiji Pirc – Bogoljubov, Sliač 1932 g igrano je S:c3 i onda c5.

8. O-O                 Sb8-c6

9. Sc3 : d5

                   Hteo bi odmah da iskoristi delovanje Lg2, ali ova izmena ide u korist crnog.

9. …                    Dd8 : d5

10. Sf3-e5?

                   Bolje je d:c5, D:c5 sa jednakom igrom.

10. …                  Dd5 : d4

11. Se5 : c6        b7 : c6

12. Lg2 : c6        Ta8-b8

13. Dd1-c2

Valjda je beli računao na usamljenost c-pešaka. Medjutim, crni je dobio pritisak na b2 i aktivnije figure.

13. …                  Lc8-f5!

Iznudjuje e4, posle čega je Lc6 otsečen i crni gospodari belim poljima u položaju protivničkog kralja.

14. e4                  Lf5-h3

                   Ovaj lovac je klin u beloj poziciji.

15. Tf1-d1          Dd4-f6

                   Dopadljivo delovanje crnih figura, koje vrše na obe strane pritisak.

16. Lc6-d7          e7-e6

17. Lc1-f4

                   Pretilo je Df3. Možda je bolje bilo 17. De2 i Tb1.

17. …                  Tb8 : b2

18. Dc2 : c5

18. …                  Tb2-d2!!

19. e4-e5

Ovo je crni hteo da provocira. Naravno da se Td2 nije mogao uzeti, a pretilo je T : d7. Ako 19. Lb5, Tfd8 20. L:d2, Df3 21. Lf1, L :f1 22. K : f1, L : a1 i dobija.

19. …                  Td2 : d1+

20. Ta1 : d1        Df6-f5

21. Td1-e1

Braneći pešaka e5 beli vezuje svoje figure. Mnogo bolje bilo je 21. Lc6 (da parira delovanje Lh3) Tc8 22. D:a7, g5 23. Le3, L:e5 sa podjednakim šansama.

21. …                  f7-f6!

22. Ld7-a4           f6 : e5

23. La4-c2         e5-e4

24. Dc5-c7

Potrebno je bilo 24. D : a7 iako crni zadržava napad: Td8 25. De3, Da5

26. Lb3, Lf5 itd.

24. …                  Df5-d5

25. Lc2 : e4        Dd5 : a2

Beli je otklonio opasnost na kralj. krilu ali izgubio na daminom, gde crni slobodan pešak odlučuje.

26. Lf4-e3           a7-a5

27. Te1-b1       a5-a4

28. Tb1-b7        Da2-a1+

29. Le4-b1

Poslednji pokušaj beloga ne može uspeti. Na 29. Lc1, Dd4 sa pretnjama na f2 i d1.

29. …               Da1-c3

                   Iznudjuje izmenu dama usled pretnje De1 mat. Završetak igra crni precizno.

30. De7 : c3        Lg7 : c3

31. Tb7-a7          Tf8-b8

32. Lb1-a2          Tb8-d8

33. f2-f4              Lc3-d4

34. Le3 : d4        Td8 : d4

35. g3-g4            Lh3 : g4

36. Kg1-g2         Lg4-f5

37. Kg2-g3         Td4-d3+

38. Kg3-f2           Td3-d2+

39. Kf2-e3          Td2 : a2

40. Ke3-d4         Ta2-e2

Beli predaje.

Komentar Vojina Vujoševića:

Red poteza u otvaranju u gore navedenoj partiji je različit u postojećim bazama od onoga koji je dao Bora Tot u svojoj knjizi. Ovo je redovna pojava jer oni koji ubacuju partije u baze ne vode računa o redu poteza nego samo o pozicijama koje su postignute.

U vrijeme kada sam ja počeo da se pomalo bavim šahom kao i u toku mog borvaka u Beogradu Ozren Nedljković je bio šahovski novinar i autor šahovskih knjiga, ali već dugo nije bio aktivan kao igrač.

Ustvari moja prva šahovska knjiga je bila početnica “Znate li Šah?”. Mada nije bila tako dobra i interesantna knjiga kao Andrićeva “Igra Miliona” ipak je bila korisna.

Kasnije sam od knjiga Ozrena Nedljkovića nabavio još: “Teorija Otvaranja Zatvorenih Igara”, “Šahovski Almanah”, “Završnice”, i “Udzbenik Šaha”. Almanah je bilo teško nabaviti jer ga nije bilo u prodaji. Jedini primjerak te knjige, za koji sam ja znao, je bio u vlasništvu MK Svete Andjelkovića službenika Šahovskog Saveza Srbije i super igrača bridža.

Ja sam znao Svetu jer sam često zalazio u prostorije ŠSS u ulici 7. jula, sada opet ulica Kralja Petra ako se ne varam, gdje je šef i sekretar saveza, bio poznati majstor Dragutin Djaja. A vidjao sam ga i po šahovskim klubovima kao i u beogradskoj legendarnoj kafani “Zora” gdje je, u šahovskom smislu, centralna ličnost bila poznati šahovski problemista i kasniji urednik šahovske rubrike “Politike” Branko Atanacković.

Svetu smo iza njegovih ledja zvali “Arabeska”. To je bila aluzija na njegov impresivan nos i činjenicu da je u fudbalu navijao za BSK. Pa onda Ara kao kljun kod papagaja a ostalo je jasno. U toj knjizi je bila neka detaljna analiza Meranske Odbrane koju je Sveta igrao pa mu je bilo teško da se rastane sa njom. Začudo poslije nekoliko razgovora o tome pristao je da mi tu knjigu proda.

Jednom sam imao priliku da posjetim starog majstora Ozrena Nedeljkovića u njegovom stanu na Zelenom Vencu u centru Beograda. Poklonio mi je neku staru rijetku knjižicu o šahu. Malo smo pričali o raznim aspektima šaha, a on je, izmedju ostalog, dao mišljenje da svi osnovni principi šaha još nisu otkriveni. Kao dokaz naveo je da ponekad igrač igra sve najbolje poteze po svim poznatim principima a onda bez neke očigledne greške se nadje u potpuno izgubljenom položaju.

Tom prilikom mi je stari majstor ispričao jednu anegdotu o velikom Aljehinu. Negdje u godinama izmedju dva svjetska rata Aljehin je došao na jednu turneju po Jugoslaviji. Jugoslavija, a posebno Beograd i Vojvodina su bili preplavljeni ruskim emigrantima, nešto kao sada Zapadna Evropa i Sjeverna Amerika. Naravno tu je bilo dosta šahista. Jedna grupa ruskih, i drugih šahista, je bila na nekom izletu brodom po Dunavu u blizini Zemuna i Beograda. Ruski emigranti su oslovljavali velikog šampiona sa “Aljohin” izgovor uopšte prihvaćen medju Rusima. Aljehin je planuo i izgrdio ih rekavši da je pravilan izgovor njegovog prezimena Aljehin a nikako Aljohin.

Pokušaj da se na internetu nadju neke Ozrenove partije je dao interesantan rezultat. Uz poznatu partiju protiv Filipovića navedene u Totovoj knjizi imaju još tri, na primjer na www.chessgames.com. Ostale tri su dva poraza sa velemajstorima Vidmarom i Szabom i fina pobjeda protiv gosta iz Beča, Brauna, igrana 1932 godine u Beogradu.

Bijeli: Braun  –  Crni: Ozren Nedeljković

1. d4 c5 2. d5 d6 3. c4 g6 4. Ld2 Lg7 5. Lc3 Sf6 6. Sd2 O-O 7. e4 e6 8. Sgf3 exd5 9. exd5 Te8+ 10. Le2 De7 11. Sf1 Ld7 12. Sg3 Se4 13. Sxe4 Dxe4 14. Lxg7 Kxg7 15. Tc1 b5 16. b3 bxc4 17. bxc4 Sa6 18. Tc3 La4 19. Dd3 Dxd3 20. Txd3 Tab8 21. Sd2 Sb4 22. Tc3 Sxa2 23. Ta3 Sc1 24. Txa4 Sxe2 25. Ta3 Sg3+ 0-1

Sudeći po ovoj partiji Ozren Nedeljković je bio prilično dobar igrač.

Na internetu u arhivi novosadskog “Dnevnik”-a, za datum 28 februar 2003 povodom stogodišnjice rodjenja Ozrena Nedeljkovića, našao sam slijedeće:

Život posvećen šahu

Ceo život Ozren Nedeljković, rođen 28. februara 1903. u Sremskim Karlovcima, bio je posvećen šahu. Na Beogradskom univerzitetu je stekao diplomu srednjoškolskog profesora, ali nikada nije stao za katedru, već se privoleo novinarstvu. Pisao je za “Politiku”, “Glas”, “Dugu”, “Borbu” i Radio-Beograd… i to uvek o šahu. U Novom Sadu su mnogi mladi ljudi, kao i u celoj zemlji, ozbiljnije upoznali “kraljevsku umetnost”, baš zahvaljujući njegovim knjigama. Napisao je prvi šahovski udžbenik i još pet studija o raznim vidovima šaha, od šaha kao matematičke igre do filozofije života. Ozren Nedeljković je bio uspešan takmičar: pre rata je bio prvak Jugoslavije, dva puta prvak Balkana, najbolji jugoslovenski igrač na nezvaničnoj šahovskoj olimpijadi u Minhenu 1936. Ali, prestao je da učestvuje na turnirima da bi imao vremena za pisanje o šahu. Preminuo je u Beogradu 1984.

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

(Nastaviće se)

Bora Tot: Naši majstori – Stevan Ćirić

NACIONALNI MAJSTORI

STEVAN ĆIRIĆ

Rodjen je 30 maja 1886 g. u Sremskim Karlovcima. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, a prava studirao u Debrecinu i Budimpešti. Zbog bolesti morao je prekinuti studije. Kasnije je svršio filozofiju u Beču i postavljen za profesora na Sremsko-Karlovačkoj gimnaziji.

Ušavši u politički život, napravio je veliku karijeru. Izabran je za narodnog poslanika, zatim je postao ministar prosvete, a sada je pretsednik Narodne Skupštine.

Još kao gimnazista naučio je igrati šah od svoga brata Ivana, sadašnjeg bačkog episkopa Irineja. Nije se nikada mnogo bavio teorijom, ali je ipak brzo napredovao. Javno je prviput igrao u Debrecinu na jednom jakom amaterskom turniru. Ispočetka je vodio, ali je istupom nekolicine igrača utakmica nepravilno završena.

Kada je 1923 g. u Novom Sadu održan savezni amaterski turnir, nagovorili su ga prijatelji da i on sudeluje. Ušavši u borbu bez treninga nije imao velike nade. Medjutim, dao je vrlo dobru igru i sigurno zauzeo prvo mesto, u društvu sa mariborskim sudijom Kramerom i mladim ljubljanskim šahistom Furlanijem. Na osnovu boljeg rezultata prema pobednicima proglašen je Ćirić nacionalnim majstorom. Ovako lep uspeh bio je i za njega samog iznenadjenje.

Sledeće godine prilikom gostovanja internacionalnog majstora Vladimira Vukovića u Novom Sadu odigrao je Ćirić s njim dve ozbiljne partije sa satom, od kojih je prvu dobio, a drugu izgubio.

Na kongresu Svetskog šahovskog saveza, koji je održan u Budimpešti 1926 g. priredjene su medjudržavne utkamice izmedju Jugoslavije, Nemačke, Madjarske i Rumunije. U našoj reprezentaciji, koja je zauzela drugo mesto, igrao je Ćirić na trećoj tabli, sa uspehom: +1, =2.

Iz Budimpešte je otputovao u Bardiov (Čehoslovačka) gde je pozvan na internacionalni majstorski turnir. Na veliku žalost svojih jugoslovenskih simpatizera Ćirić nije učestvovao, već se ograničio na posmatranje. Otada se više nije pojavio u turnirskoj areni.

Osim toga, još je dvaputa nastupio za Novosadski šah-klub na medjuklupskim utakmicama protiv Subotice i održao jednu uspelu produkciju u igri napamet, sa osam igrača, u Beogradskom šah-klubu.

*

Majstor Stevan Ćirić se isuviše malo bavio šahom a da bi mogao potpuno razviti svoj prirodni talenat. Uvek se osećalo da mu nedostaje teoriskog znanja i da ga otvaranje partije staje najviše truda. U sredini igre već se vešto snalazi, ali glavna snaga leži mu završnici.

Pored sve komplikovanosti njegova igra je prirodna i nema one izveštačenosti, koju možemo naći kod onih koji su više trudom no darom postali majstori.

*

Naš šahovski pokret je mlad. Imamo dosta velik broj šahovskih društava, imamo mnogo jakih igrača, ali sve je to novo i još nije uhvatilo dubokog korena. Naročito slabo bi ispalo uporedjenje sa inostranstvom. Na primer, u Čehoslovačkoj postoje dva šahovska saveza: Češki i Nemački. Oba su vrlo dobro uredjena. Svaki od njih drži godišnje, pored ostalih utakmica, kongres u vezi sa majstorskim turnirom. Svaki ima svoje izdavačko preduzeće za šahovsku literaturu.

Jaki su šahovski savezi i u ostalim naprednim zemljama. Medjutim, sve daleko nadmašuju grandiozne organizacije šahista u Nemačkoj i Sovjetskoj Rusiji, gde su državne ustanove, koje broje na stotine hiljada članova.

Sve do nedavno naša javnost nije pokazala interesovanje, ni shvatila kulturno-vaspitnu vrednost šaha. Ono malo što je ipak učinjeno bilo je plod pojedinačne inicijative. Tek izborom Stevana Ćirića za pretsednika Saveza stvar je počela da dobija ozbiljni zvanični oblik (stavio je šah pod otsek za narodno prosvećivanje ministarstva prosvete) i da se stvara solidna osnova za budući razvitak.

Ali najveće delo mu je uvodjenje nacionalnih majstorskih turnira. Svojim autoritetom, moralnom i materjalnom pomoći ostvario je ono, što nisu uspeli toliki raniji pokušaji. Od sada se, njegovom zaslugom, svake godine sastaju naši najbolji šahisti, da u borbi za prvenstvo države pruže poznavaocu mnoge lepe i zanimljive sportske i umetničke momente. Time je naš šah dobio nov polet i zamah, što obećava da će ga razviti do najvećih mogućnosti koje kod nas postoje.

Prva partija meča u Novom Sadu, jula 1924 g.

RETIEVO OTVARANJE

Beli: V. Vuković – Crni: S. Ćirić

1. Sg1-f3             Sg8-f6

2. c2-c4               d7-d5

3. b2-b3              e7-e6

4. Lc1-b2            c7-c5

                   Ovo je vrlo dobar nastavak.

5. c4 : d5

                   Potrebno, jer bi d5-d4 neprijatno zatvorilo lovca i skučilo belog.

5. …                    e6 : d5

                   Ovde se obično igra S:d5.

6. g2-g3

                   Trebalo je pokušati da se sa 6. d4 stvori crnom usamljeni pešak d5.

6. …                    Lf8-e7

7. Lf1-g2            d5-d4!

Dobro shvatanje pozicije. Zatvara dijagonalu b2-f6 i osvaja teren. Za prepušteno polje c4 dobija polje d5, a oprezno će otkloniti sada nešto pojačano dejstvo Lg2. Ujedno je sprečio d2-d4.

8. d2-d3

Kako je beli nešto bolje razvijen mogao je pokušati da razbije crni centar sa b4.

8. …                    Sb8-c6

9. Sb1-d2            Ta8-b8

10. O-O               O-O

11. a2-a3            b7-b6

12. Dd1-c2         Lc8-b7

Dok je beli nekako šablonski izvukao figure, crni se solidno učvrstio i raspolaže jakim središtem.

13. Sd2-c4        Dd8-d5

14. Lc1-b2

Lovac je prisiljen da potraži novo mesto. Nije valjalo 11. Sfe5 zbog D:g2+ 15. K:g2, Sb4+ i crni bi dobio pešaka.

14. …                  Dd5-d7

15. Lc1-f4           Tb8-d8

16. Sc4-e5

Ne vidi se neki dobar nastavak za belog, dok crni sprema Sd5 i f5. Sada pokušava da izmenama uprosti situaciju.

16. …                  Sc6 : e5

17. Sf3 : e5         Dd7-c8

18. Lg2 : b7       Dc8 : b7

Ovim su oslabljena bela polja u kraljevoj poziciji beloga. Vidimo da su izmene ispale u korist crnog.

19. Se5-c4          Sf6-d5

                   Crni konj stoji svakako bolje od svog belog kolege.

20. Lf4-d2          Db7-d7

21. a3-a4            Dd7-h3!

Beli je počeo akciju na daminom krilu, ali crni prelazi u napad na oslabljeno protivničko kraljevo krilo.

22. Sc4-e5             Le7-d6

23. Se5-f3              h7-h6

Da spreči Sg5.

24. Dc2-c4?

Podcenjuje opasnost. Morao je igrati 24. Tfc1 i Dd1 pa Df1. Crni bi i tada sa f5 i f4 došao do jakog napada.

24. …                  Sd5-f6

25. a4-a5            Ld6-b8!

                   Sprema Td6 i Tf6, da udari na Sf3 jedinu odbranu beloga kralja.

26. Kg1-h1         Sf6-g4

27. a5 : b6          a7 : b6

                   Pokret belog na daminom krilu nije doneo ništa.

28. Ta1-e1             Td8-d6

29. Ld2-f4             Td6-f6

30. Dc4-c1            g7-g5

Crni je lepo sproveo napad. Ako ode Lf4 dolazi T:f3 i D:h2 mat. Pošto gubi najmanje figuru beli je predao.

Komentar Vojina Vujoševića:

Majstor Stevan Ćirić je zaboravljena ličnost iz prošlosti našeg šaha. Da li se radi samo o uobičajenom nemaru i nebrizi o prošlosti teško je reći. On je bio član dobro stojeće vojvodjanske porodice kao i uspješan političar što bi ga napravilo negativnom ličnošću u očima “sveznajućih” revolucionarnih snaga, na ovim prostorima, poslije drugog svjetskog rata. Ustvari, nejasno je što se s njim desilo. Da li je stradao za vrijeme drugog svjetskog rata ili čak poslije njega. Vjerujem da nije emigrirao jer bi u tom slučaju ostavio bar neki trag za sobom. Ili je možda završio život u relativnoj anonimnosti i daleko od poslijeratne šahovske aktivnosti?

Nije mnogo igrao ali sudeći po partiji sa Vladimirom Vukovićem iz Totove knjige bio je interesantan i jak igrač. Sve šta sam mogao o njemu naći na internetu je slijedeće:

Na vršačkom sajtu u članku o 80.-godišnjici NŠK-a Stevan Ćirić se spominje kao nekadašnji jaki igrač toga kluba. Takodje na internetu sam našao da je Stevan Ćirić bio urednik Letopisa Matice Srpske za 1929 g. ali nije jasno da li se radi o ovom istom Stevanu Ćiriću.

Takodje na jednom mjestu se spominje njegovo ime kao autora predgovora za knjigu Čedomila Mitrinovića i Miloša N. Brasića “Jugoslovenske narodne skupštine i sabori”. I to je sve.

A ipak je bio majstor šaha, predsjednik Narodne Skupštine Jugoslavije, predsjednik Šahovskog Saveza Jugoslavije.

Vojin Vujošević

(Preneseno iz stare Šah-mat liste)

Nastaviće se

Bora Tot: Naši majstori-Dr Tihomil Drezga

DR. TIHOMIL DREZGA

          Drugi majstor iz Šibenika, rodio se 1903 g. Gimnaziju je učio u Splitu, a pravo slušo na Sorboni u Parizu. Sada je sudski pripravnik u Zagrebu.

          Još kao gimnazista igrao je na nekom turniru u Splitu, a u Šibeniku je važio kao drugi najbolji posle Storova, duhovitog kafanskog igrača.

          Za vreme studija u Parizu upisao se za člana kluba “Lites”. U zimu 1926-27 g. sudeluje na turniru treće kategorije i tuče sve igrače. U proleće pobedjuje u drugoj kategoriji, koja je bila tada dosta jaka. U toj su igrali i poznati poljski igrači Rajcman (kasniji šampion Francuske) i Tucević, kao i talentovani francuski šahista Tilman (kasnije otišao u Kolonije).

          Te godine stigao je u Pariz odlični poljski šahista Cukerman, koji je nekada bio prvak Moskve. U zimu 1927-28 g. na turniru prve kategorije kluba “Lites” igrali su pored Cukermana, koji je bio glavni favorti, još mnogi poznati igrači kao Rusi Halberštat i Kan, od Francuza Bertran i Dišan. Neočekivano odneo je prvenstvo naš Drezga i ušao u red najboljih pariskih igrača.

          Kao takav stavljen je u francuski tim na šahovskoj olimpijadi u Hagu 1928 g. Medjutim, igrao je svega dve partije, jer su Talijani protestvovali što Drezga, koji nije francuski državljanin, igra za Francuze i Turnirski odbor mu je zabranio dalji nastup.

          Krajem te godine igra prvi put u gradskom prvenstvu Pariza i plasira se kao šesti.

          Svoj najveći uspeh je polučio sledeće godine, kada je po drugiput igrao u šampionatu Pariza (na kojem sudeluju samo prvaci klubova i poznati strani majstori). U vrlo jakom internacionalnom društvu odneo je naš zemljak palmu pobede i postao “šampion de Pari” za 1929 g. Drugi je bio poznati ruski majstor Snosko-Borovski.

          Uleto te godine primio je poziv na medjunarodni turnir u Nici, ali je nažalost bio zauzet i nije mogao učestvovati. Tako se zaustavilo njegovo napredovanje.

          Po završetku studija vratio se u domovinu ali se duže vremena nije pojavljivao u turnirskoj areni. Tek 1934 g. igra na prvenstvenom turniru u Zagrebačkom šahovskom klubu i biva drugi. Onda na jubilarnom turniru u Mariboru poslednji.

          Prošle godine vidimo ga kao drugog, iza svog zemljaka Trifunovića, u prvenstvu “Amaterskog” u Zagrebu. Na majstorskom turniru u Beogradu u borbi sa našim majstorima nema sreće i završava kao jedanaesti.

*

          Dr. Tihomil Drezga je šahovski romantičar. Hteo bi da na tablu stalno dočarava lepe kombinacije, koje bi nekako prkosile suvim i opreznim protivnicima. Vatreni Primorac sa bujnom maštom neće dovoljno da poštuje principe strategije i kao da se uvek trudi da dokaže njihovu relativnost.

          Ovakav način igre je suviše naporan i zahteva mnogo vremena za razmišljanje. Zbog toga voli slobodne partije, koje igra veoma sporo, ali sadržajno i sa uživanjem. Turnir mu ne godi. Šahovski sat mu smeta da dodje do punog izražaja. Otuda slabiji uspeh sa našim majstorima, koji većinom igraju praktično na poziciju, pružajući retko priliku za blistavu mat-kombinaciju.

                             Igrano u Engleskom klubu u Parizu decembra 1927 g.

TALIJANSKA PARTIJA

                                                (Melerov napad)

                             Beli: dr. Drezga  – Crni: Hensid i Fic Patrik

                                      1. e2-e4               e7-e5

                                      2. Sg1-f3             Sb8-c6

                                      3. Lf1-c4             Lf8-c5

                                      4. c2-c3               Sg8-f6

Drugi sistem De7 zbog gambita 5. d4 e:d4 6. 0-0! smatran je opasnim, dok ga nije Aljehin jednom lepom pobedom (Taraš-Alejhin, Baden-Baden 1925 g.) rehabilitirao zaigravšI Lb6! Pa tek na 5. d4, De7.

                                      5. d2-d4              e5 : d4

                                      6. c3 : d4             Lc5-b4+

                                      7. Sb1-c3

Uveo Greko. Normalni nastavak, bez gambita, sa 7. Ld2, L:d2+ 8. Sb:d2, d5 9. e:d5, S:d5 10. Db3 nije toliko živahan. Ipak mora crni biti oprezan da mu se ne dogodi kao Harmonistu, protiv kojeg je Šifers, u Frankfurtu 1887 g. napravio kombinaciju od dvanaest poteza.

                                      7. …                    Sf6 : e4

Nije jače d5, a niti ublažuje napetost. Dokaz je poznata partija Štajnic-Bardeleben, Hestings 1895 g., u kojoj crni prima četrnaest šahova, dame su pod uzajamnim udarom kroz šest poteza, a beli je za sve to vreme izložen matu.

                                      8. 0-0                  Lb4 : c3

Da izbegne Grekovim udarcima koji dolaze posle S:c3, 9. b:c3, L:c3 10. Db3! (Vidi oradu Vl. Vukovića u “Razvoj Šahovskih ideja”, str. 29).

Drugi način izbegavanja Grekovih navala zamislio je dr. Bernštajn. Pokušao je spojiti uzimanjem konja na c3 sa brzim sprovodjenjem d5 (što je glavni zadatak crnih u toj varijanti). Zato on na 10. Db3 ne igra crnoga lovca već odmah d5. Tim potezom imao je dr. Bernštajn, a i drugi, dobre rezultate. Da to nije definitivno pokazuje minijaturna partija dr. Eve – van den Kar: 11. L:d5, 0-0 12. L:f7+. Kh8 13. D:c3,  T:f7 14. Db3! Tf5 15. Te1, Ld7 16. d5, Se7 17. Lg5 predaje. Novi prvak sveta igra rado talijansku partiju. U jednom članku (“Lešekije”, novembar 1927 g.) izneo je nekoliko krasnih i svežih ogranaka tog otvaranja.

            9. d4-d5!

Melerov potez. Ideja je sprečiti d7-d5. Bogoljubov je, osudjući uopšte 1.e4, dokazivao da je Melerova navala nekorektna, jer ne daje ni remi kojeg bi beli pri ekzaktnoj igri postizao. Na tu tvrdnju reagirali su ljubitelji otvorene igre, pa se kategoričnost Bogoljubova, kao i mnoge druge, pretvorila u relativnost. Posle dugih analiza pokazali su se sledeći potezi kao najbolji: Lf6 10. Te1, Se7 11. T:e4, d6 12. Lg5, L:g5 13. S:g5, 0-0! Sad beli žrtvuje konja za napad 14. S:h7, K:h7, 15. Dh5+, Kg8 16. Th4, f5.

U nastaloj poziciji postoje dva ofansivna sistema 17. Te1 i 17. Dh7+. Na prvi bi, prema Bogoljubovu, dobijao odgovor Sg6. Ali su kritičari, medju njima i dr. Eve, lako pokazali da, obrnuto, beli stoji bolje sa 18. Th3 (f4? 19. Te6! Tf6 20.Dh7, Kf8! 21. Dh8+!! Eve-Oanlon, Hestings 1918 g.) Protiv drugog plana igre 17. Dh7+, Kf7 18. Th6, Tg8! 19. Te1 našao je doista Bogoljubov fini potez Kf8! Ipak se ne može prihvatiti njegovo mišljenje da bi posle 20. Th3, Ld7 21. The3, Sc8! ( sa namerom Sb6) crni dobijao. Vodja belih figura pronašao je i igrao često u pariškim turnirima potez 22. Ld3 sa skoro punim uspehom.

            9. …                  Lc3-f6

          10. Tf1-e1            0-0

Loše! Crni mora svakako sprečiti preteće stezanje d5-d6. To se preuranjenom rohadom ne može sprečiti. Neophodno je bilo Se7 ili d6.

          11. Te1:e4          Sc6-e7

          12. d5-d6!           c7 : d6

          13. Dd1 : d6       Se7-f5

          14. Dd6-d5        Sf5-e7

          15. Dd5-d6

Beli podmeće staru šahovsku lukavost: hoće tobože mir, a u stvari nosi rat.

            15. …                  Dd8-b6

            16. Lc1-f4          Se7-f5

Crni sve više uvidja zlo, i vraća se na remi uveren da ga je beli nudio. Ratna varka je uspela.

            17. Lc4 : f7!       Kg8 : f7

          18. Dd6-d5+       Kf7-g6

          19. g2-g4            d7-d6

          20. g4 : f5+         Lc8 : f5

          21. Kg1-h1            Db6-c5

          (vidi diagram na strani 66)

          Stanje posle 21. poteza crnih:

          22. Sf3-e5+!

Pravi potez u pravi čas! Greška bi bilo odmah 22. Tg1+ jer na Kh5 ne ide projektovano 23. Dd1 radi vezivanja konja sa L:e4. To je nagnalo beloga na ideju da diagonalu d1-h5 očisti sa tempom. Važnost kojim redom idu potezi je ovde maksimalno izražena.

            22. …                  Lf6 : e5

          23. Ta1-g1+       Lf5-g4

Crni je izgubljen pa traži poslednju šansu u naglosti ptotivnika na pr. 24. Tg4+, Kf5 25. Tg5+, Kf6 26. Le5+? Kg5! 27. Lf4+ Kg6! Ali beli kombinira:

            24. Dd5-e6+!      Le5-f6

          25. De6 : g4+      Crni predaje

Na Kf7 sledi 26. De6 mat.

            (Primedbe dr. Drezge)

Komentar Vojina Vujoševića:

Mene je čudilo što nikad nisam ni čuo za šahistu Drezgu. Poslije svega ja sam duže živio i igrao šah u Splitu a poznavao sam mnoge splitske i dalmatinske šahiste ili bar čuo o njima. Jedan od malo poznatih Splićana, je za vrijeme Kraljevine Jugoslavije objavio knjigu o svojoj varijanti šahovske igre. On se zvao Ante Kaliterna a knjiga “Evolucija Šahovske Igre”. To je bilo poznatije kao “Crveni Pješak”. Ante Kaliterna, vjerovatno rodjak čuvenog fudbalera Luke Kaliterne, je vjerovao da je šah zbog teorije potpuno iscrpljen i da nema ničeg novog pa je predložio novu sličnu igru u kojoj jedan ekstra, petnaesti pješak na tabli, inače crvene boje, mijenja strane pa ga oba igrača mogu koristiti. Tu knjigu sam takodje našao i kupio budzašto u nekoj beogradskoj antikvarnici oko 1960 godine.

Ovo navodim zato što bi trebao znati za Drezgu ali ja za njega do čitanja knjige “Naši Majstori” nisam nikad čuo. Gore navedena partija kao i u njenim komentarima dana partija izmedju Evea i nekog van den Kara nisu u ChessBase bazi. Istina Chessbase ima Eveovu partiju iz iste godine sa igračem sa sličnim imenom van der Kar ali je otvaranje različito. Vjerovatno se radi o istom igraču.

Na internetu, u jednom Blogu zvanom “Flegijeva Škrinjica” naišao sam na slijedeću informaciju o dr. Drezgi:

Članak Materijalističko i idealističko shvaćanje povijesti napisao je dr. Tihomil Drezga, pravnik (Šibenik, 1903 – Erie, Pennsylvania, SAD, 1981). Dr. Drezga je studirao pravo i političke znanosti u Parizu, doktorirao na Sorboni. Bio je pročelnik Pravnog odsjeka u Ministarstvu vanjskih poslova NDH i redoviti profesor međunarodnog prava na zagrebačkom Pravnom fakultetu (1943 – 45). Osnovao je i opremio knjižnicu MVP. Nakon rata osuđen je na kaznu, koju je izdržavao u Staroj Gradiški do kraja 1947. godine. Nakon toga ilegalno je emigrirao u Italiju i završio vatikansku knjižničarsku školu, a zatim otišao u SAD. Do umirovljenja predavao je na američkim koledžima. U svojim znanstvenim radovima bavio se pravnom, povijesnom i književnom problematikom.(2)

Sada je sve jasno. Poslije drugog svjetskog rata Drezga je bio na robiji a zatim je emigrirao. Interesantno je da je završio u mjestu zvanom Cambridge Springs, PA kao u šahovskoj varijanti t.j. jedna varijanta daminog gambita je dobila ime po tom mjestu. Šahom se izgleda nije bavio ili ako jeste informacija o tome nije na internetu. Umro je 1981 u Americi.

Vojin Vujošević

Bora Tot: Naši majstori-Mirko Kenig

MIRKO KENIG

Rodio se u Kuli, u Bačkoj 9 februara 1901 g. Kao student Orientalne akademije u Beču nastupio je prviput u amaterskom gradskom šampionatu, 1921 g. U leto iste godine sudeluje na našem Prvom amaterskom turniru u Celju i dobija drugu nagradu. Posle opet odlazi u Beč gde se vežba sa tamošnjim jakim igračima. Tako postaje jedan od vodećih mladjih igrača i uvršćuju ga u učesnike velikog majstorskog turnira, 1922 g., na kome je igrao i naš Vuković. Pokazalo se da za borbu sa velikim majstorima još nije bio dovoljno zreo i uspeh izostaje. Dalje se razvija i uskoro je jedan od najboljih majstora u Beču. Biva stalno postavljan u gradsku reprezentaciju i stalno pozivan na redovite Trebić-spomen turnire. Na ovima je igrao tri puta: 1926 g. deli četvrtu nagradu, 1930 g. dobija sedmu, a 1931 g. osvaja četvrtu nagradu. Osim toga sudeluje na turniru kluba “Bečki prijatelji šaha”, gde je drugi, iza prof. Bekera. Na turniru koji je Savez iz Nemačke priredio u Beču 1926 g. deli treću nagradu.

          Prilikom posete Budimpešti 1928 g. igra meč sa madjarskim majstorom Havašijem i tuče ga nadmoćno sa 3 1/2 – 1/2.

          Na internacionalnom turniru u Rogaškoj Slatini, 1929 g. prolazi slabije, zbog nedovoljnog treninga. U Pragu i Varšavi, na šahovskim olimpijadama, uspešno igra za našu reprezentaciju.

          Prošle godine na nacional. majstorskom turniru u Beogradu deli četvrto mesto, sa Šrajberom.

*

          Kenig pripada bečkoj školi, čija je glavna odlika preciznost i savesnost u analizama. Ne igra praktički koristan šah, već se trudi da daje akademske partije. Ovakav način igranja stavlja velike zahteve na živce i izdržljivost, i to je njegova slaba strana.

          Svakako je jedan od najboljih poznavaoca šahovske teorije kod nas. To svoje znanje vrlo je lepo i korisno izložio u nizu predavanja, koje je održao u Beogradskom šah-klubu, tokom 1934 i 1935 g.

*

Igrano na Olimpijadi u Varšavi 1935, na utakmici Jugoslavija – Estonija.

ŠPANSKA IGRA

Beli: Kenig – Crni: Ibn Raud

1. e2-e4               e7-e5

2. Sg1-f3             Sb8-c6

3. Lf1-b5            a7-a6

4. Lb5-a4            d7-d6

5. c2-c3               Sg8-f6

6. d2-d4              Lc8-d7

7. O-O                 Lf8-e7

8. Sb1-d2            O-O

9. d4-d5              Sc6-b8

10. La4-c2             c7-c6

Bolje od Lg4, što je igrao Joner protiv Aljehina, u Cirihu 1934. Beli je tamo sa Sd2-f1-e3 i h3-g4 došao do napada na kraljevo krilo.

11. c3-c4             b7-b5

12. Tf1-e1!

Ne bi valjalo 12. b3 zbog b:c4 13. b:c4, c:d5 14. c:d5 i crni ima mnogo terena na daminom krilu dok su šanse beloga na kraljevom strani još daleko. Svrha partiskog poteza je da je posle b:c4 13. d:c6, L:c6 14. S:c4 pešak e4 branjen.

12. …                  Dd8-c7

13. d5:c6            Sb8:c6

14. b2-b3            Sc6-b4

15. Lc1-b2!

Greška bi bila 15. Lb1 zbog b:c4 16. S:c4, Lb5 17. Sfd2 (ne Scd2 zbog Dc3), d5! 18. e:d5 S:d5 i crni se oslobodio, jer ne ide 19. T:e5 zbog Lf6, a 19. S:e5 zbog Dc3.

15. …                  Tf8-c8

16. Lc2-b1                   a6-a5

17. a2-a3

                   Ovim beli otklanja prvi napad.

17. …                  Sb4-a6

18. c4 : b5          Ld7 : b5

19. a3-a4            Lb5-e8

20. Lb1-d3

Ne 20. Sc4, jer onda je Lb1 mrtav, a pešak b3 slab.

20. …                  Sa6-b4

21. Ld3-c4                   Sf6-d7

22. Ta1-c1                   Sd7-c5

23. Sd2-f1

Beli je osigurao damino krilo i sad počinje da iskorišćuje svoje šanse na kraljevoj strani.

23. …                  Ta8-b8

24. Lb2-a1                   Dc7-b7

25. Sf1-g3                    g7-g6

26. Dd1-d2         Sb4-c6

27. Te1-e3!

Strategiski ne bi zadovoljilo 27. Tb1, jer vezuje topa na b1 i mora stalno da pazi na S:a4. Potez u partiji morao se tačno sračunati, jer stavlja tri teške figure na diagonalu c1-h6, gde crni preti Lh6.

27. …                  Db7-b6

Ne Lf8 zbog 28. Sg5, Lh6 29. h4 i crni nema vremena za f6, jer pešak d6 visi.

28. Sg3-e2         Tb8-b7

29. Dd2-d1         Tc8-b8

30. g2-g3            Le7-f8

31. h2-h4            h7-h5

32. Kg1-g2         Sc6-b4

33. Se2-c3          Kg8-h8

34. Te3-e1

                   Sada je pretilo Lh6 35. Sg5, f6.

34. …                  Lf8-h6

35. Tc1-b1            f7-f6

36. Te1-e2         Le8-f7

37. Lc4-b5!

Zatvara liniju na kojoj je crni jak, a pravi mesta konju na c4, gde ovaj najbolje stoji.

37. …                  Lf7-e6

38. Sf3-d2         Db6-d8

Pretilo je Sc4, a crni neće da prepusti belom lovački par sa jakim  dijagonalama.

39. Sd2-c4         d6-d5

40. e4 : d5          Sb4 : d5

41. Sc4 : e5!!

 Odlučna žrtva.

41. …                  Sd5 : c3

Na f:e5 42. T:e5, Lg7 43. S:d5, L:e5 44. L:e5+, Kg8 45. Sf6+, Kf7 46. Df3 i beli uvek može dobiti kvalitet natrag i još nastaviti napad.

42. Dd1 : d8+

Tačnije nego 42. L:c3, što je takodje dobro.

42. …                  Tb8 : d8

43. La1 : c3        Sc5-e4

Nije išlo f:e5 44. T:e5, Lg7 zbog 45. T:c5. Na Ld5 došlo bi 45. Sf3, sa pretnjom L:f6+ i pešak a5 visi.

44. Lc3 : a5

Moglo je i 44. T:e4, Ld5 45. Lc6, ali je komplikovano.

44. …                  Td8-a8

45. Lb5-c6           Ta8 : a5

46. Lc6 : b7        Se4-c3

47. Se5 : g6+

Osigurava pobedu. Zanimljivo je da cela kombinacija ne bi bila tako jaka da crni kralj stoji na h7.

47. …                  Kh8-g7

48. Te2 : e6        Sc3 : b1

49. Sg6-f4           i beli je dobio.

(Primedbe Keniga)

Komentar Vojina Vujoševića:

Za Mirka Keniga znamo da je rodjen u vojvodjanskom gradu Kuli 1901 godine. Informaciju o njemu nije lako naći. ChessBase 8 ima samo sedam njegovih partija sve sa olimpijade u Varšavi 1935 godine. Oni speluju njegovo ime kao “Koenig”.

Protivnik majstora Keniga u gore navedenoj partiji nije bio Ibn Raud, što zvuči kao neki srednjeistočni majstor, nego Ilmar Raud. Ja sam ipak ostavio ime kao i neke druge manje greške da budem vjeran originalu. Usput da kažem u sadržaju na kraju knjige to ime je opet drukčije to jest Idn Raud.

Na internetu ima vrlo malo informacije o Mirku Kenigu. Potraga za Mirkom Koenigom slično ali je dalje komplikovano činjenicom da ima drugih još poznatijih Mirka Koeniga u svijetu, na primjer u muzici.

Slijedeći citat je skinut sa zvaničnog sajta vojvodjanskog grada Kule:

U najistaknutija imena kulskog šaha spada i poznati velikan medjunarodnog šaha Mirko Kenig, koji je 1935. god. Učestvovao na olimpijadi u Varšavi kao član reprezentacije Jugoslavije, 1939. god. na turniru u Londonu, gde je postigao zavidne rezultate. Posle rata 1948. god. učestvuje za reprezentaciju sveta protiv SSSR-a na turniru u Hejstingsu. Veliki šahovski analitičari kažu za njega da je on predstavnik bečke škole koja se odlikuje komplikovanošću i dubokim razumevanjem igre.

Naravno nije bilo meča “reprezentacije sveta protiv SSSR” 1948 u Hestingsu ali je igran tradicionalni božićni turnir. Tamo je igrao Imre Koenig i uzeo drugo mjesto. Ispostavlja se to je naš Mirko Kenig.

Citiram tekst sa www.chessgames.com koji ima 35 partija Imre Koeniga.

“Imre Koenig rodjen Sep-02-1901.” To je sedam dana ranije nego po Bori Totu i dalje:

“Imre Koenig je rodjen 1901 u mjestu Gyula tada dio Austro-Ugarske Monarhije. Poslije prvog svjetskog rata on je postao jugoslovenski gradjanin pa je igrao za Jugoslaviju na olimpijadama 1931 i 1935 godine. 1938 godine je emigrirao u Englesku gdje je postao naturalizovani gradjanin 1949 g. A 1953 se preselio u USA. Bio je drugi na hestinškom turniru 1948-49.”

Sada sve postaje jasno. Mirko Kenig je Mirko Koenig i takodje Imre Koenig. Takodje Imre Konig sa umlautom iznad o. On je Austrijanac, Madjar, Jugosloven, Englez i Amerikanac. I veliki šahovski majstor. Računam da nije više medju živima ali sajt koji sam naveo ne kaže ništa o tome.

Izgleda Mirko je bio Jevrej, a vidjevši šta se dogadjalo kasnih 30 godina prošlog vijeka on je na vrijeme otišao izvan dohvata onih koji bi ga progonili i vjerovatno ubili. Kenig je autor poznate knjige “From Morphy to Botwinnik, a century of chess evolution”. Takodje u Americi se igraju memorijali Imre Koeniga.

Vojin Vujošević.

(Nastaviće se)

(Tekst iz stare Šah-mat liste)

Iz šahovske istorije – rekordan šahovski meč 1927

22. oktobra 1927, Whitehall, London: Preko 1,000 igrača je učestvovalo u šahovskom meču između „Državnih službenika“ i „Ostatka Londona“. U timu „Ostatka Londona“ igrala je i Mrs Murza, opisana kao ‘Parsee lady’.

Tim „Ostalih“ je pobjedio 297,5 : 210,5

Bora Tot: Naši majstori-Vladimir Vuković

VLADIMIR VUKOVIĆ

Rodjen je 26 avgusta 1898 g. Sada živi u svom rodnom Zagrebu kao novinar.

          Kada je 1920 g. tamo osnovan Jugoslovenski šahovski savez, priredjen je amaterski turnir na kome je on pobedio. Igra i na Prvom saveznom amaterskom turniru u Celju iste godine i zauzima treće mesto.

          Posle toga boravi oko dve godine u Beču. Tamo prvo pobedjuje na manjem gambit-turniru (pred dr. Braunom i Kenigom), zatim sudeluje na internacionalnom majstorskom turniru, krajem 1921 g., i deli četvrtu nagradu. Na osnovu toga pripušten je na veliki majstorski turnir, koji je iduće godine priredjen prilikom sajma. U borbi sa najvećim majstorima postiže, kao novajlija, zavidan uspeh (10 mesto sa 43%). Pobedjuje dr. Taraša, Grinfelda i Semiša, a remizira sa Aljehinom i Marocijem. Čak je sa Aljehinom imao dobitak, tako da je ovaj jedva iščupao remi. Nesrećno je izgubio sa Rubinštajnom i Špilmanom. Jugoslovenski šahisti su u njega polagali velike nade.

          Medjutim, kako se kod nas ne priredjuju internacionalni turniri, retko zovu naše majstore u inostranstvo, pošto im se ne revanširamo. Zato Vuković igra opet tek 1924 g. u Djeru, i biva četvrti. U Debrecinu, 1925 g. deli četvrtu nagradu i onda opet nema prilike da igra. Godine 1927 sudeluje u Kečkemetu i na olimpijadi u Londonu, ali postiže slabije rezultate. Još ga vidimo 1929 g. na jednom manjem turniru u Engleskoj i otada se sasvim povukao iz turnirske borbe.

*

          Značaj Vukovićev je više na polju šahovske literature. Kao urednik odličnog časopisa “Šahovski glasnik”, (1925-28) i “Šahovske smotre”, u “Jutarnjem listu”, bio je duhovni vodj naše šahovske omladine, kojoj je dao veliki polet.

          Kao sledbenik novoromantičara (“hipermodernista”) i on je više naklonjen istraživanju novih puteva, no njihovom praktičnom iskorišćavanju. Analize su mu uvek duboke i originalne, i na polju šahovske teroije dao je stvari od priznate vrednosti.

          Sada je potpretsednik Saveza i, od prošle godine, opet urednik “Šahovskog glasnika”.

*Igrano na medjunarodnom turniru u Debrecinu, 1925 g.

                                                DAMIN GAMBIT

Beli: Vuković         –        Crni dr. Vajda

1. d2-d4              d7-d5

 2. c2-c4               e7-e6

3. Sb1-c3            Sg8-f6

4. Lc1-g5            Sb8-d7

5. e2-e3               Lf8-e7

6. Sg1-f3             O-O

7. Ta1-c1            c7-c6

8. a2-a3              a7-a6

9. Dd1-c2            d5 : c4

Bolje je Te8 pa tek posle 10. Ld3 igrati d : c4. Onda crni dobija važan tempo i ima polje f8 slobodno za kralja ili konja.

10. L : c4            b7-b5

11. Lc4-a2          c6-c5

12. Tc1-d1

Vukovićeva teoriska novost, koju je na tom turniru uspešno primenjivao. Preti 13. d : c, L : 5 14. L : f6, g : f itd.

12. …                  c5-c4

Nije dobro. Stvara nadmoć na daminom krilu, ali prepušta belom centar i usled toga slobodu akcije na kraljevom krilu.

13. La2-b1            h7-h6

14. h2-h4!            Tf8-e8

I na h:g 15. h:g, g6 16. g:f, S:f6 17 Se5 ili L:f6 17. De4, Ta7 18. Dg4 došao bi beli do odlučujućeg napada.

15. Sf3-e5           Lc8-b7

16. Th1-h3

Široka koncepcija, čiji značaj vidimo u sledećem potezu. Sada preti 17. L:h6, g:h 18. Tg3+ Kf8 19. S:g6+, f:g 20. D:g6 sa matom.

16. …                Sd7-f8

Crni ne može da izbegne pretnji žrtve lovca, na pr. Kf8 17. L:h6! g:h 18. S:f7!, K:f7 19. D:g6+, Kf8 20. Tg3, Sg4 21. T:g4, Lf6 22. Dh7! i odlučuje.

17. Lg5 : h6       Sf6-h5

18. Dc2-e2!       g7-g6

Naravno ne L:g2 zbog 19. Th2.

19. g2-g4            Sh5-g7

20. h4-h5            Le7-f6

Na g5 odlučuje 21. L:g7, K:g7 22. h6+! Kg8 23. h7+,

ako 22. …,Kf6 23. Tf3+ sa matom.

21. h5 : g6          Lf6 : e5

22. g6 : f7+         Kg8 : f7

23. d4 : e5          Dd8-a5

Ako Dc7 24. L:g7, K:g7 25. g5, Tad8 26. Dh5 ili 25. … Df7 26. g6! itd.

24. e3-e4

Jako je bilo i 24. L:g7, K:g7 25. g5, Tad8 26. Dh5, T:d1+ 27. K:d1, Dd8+ 28. Kc1, De7 29. Dh8+, Kf7 30. g6+ itd. Beli igra elegantnije.

24. …              Te8-e7

Gubi vreme, ali ni sa Tad8 ne može ništa pomoći.

25. Lh6-g5           Te7-d7

26. Dc2-f3+        Kf7-g8

27. Lg5-f6                   

 Uvod u manevar Df3-e3-g5.

27. …                  b5-b4

 Poslednji pokušaj koji nema snage.

28. a3 : b4          Da5 : b4

29. Td1 : d7        Sf8 : d7

30. Df3-e3          Db4-f8

Na D:b2 31. Dg5 s matom.

31. De3-g5         Sd7-c5

32. Dg5-g6         Ta8-a7

33. Th3-h7          Lb7-c6

34. Dg6-h6         Crni predaje

(Primedbe po turnirskoj knjizi)

Komentar Vojin Vujošević:

Vladimir Vuković se rodio 26 avgusta 1898 a umro je 18 novembra 1975. Nije mnogo igrao t.j. vrlo rano se povukao iz aktivne igre. Vremenom je postao jedan od vodećih šahovskih autora i teoretičara. FIDE mu je priznala titulu internacionalnog majstora 1951 godine. Tada se titule nisu dobijale kao sada kada je mal te ne svaki ozbiljniji igrač velemajstor.

Vuković je imao fini intelekt i šteta je što nije nastavio sa praktičnom igrom. Sa druge strane dobili smo mnoge fine knjige. Moj prvi veći skok u kvalitetu igre, a to sam primjetio i kod niza drugih igrača u klubu, je bio poslije rada na njegovoj knjizi “Škola kombiniranja”. Kasnije je objavio “Umijeće šahovskog napada”. Ova knjiga pod naslovom “The Art of Attack in Chess” je postala pravi “bestseller” na Zapadu. Sjećam se da Mijo Udovčić kada je postao velemajstor komentarisao jednu svoju napadačku partiju sa žrtvom lovca na h7 i rekao da je igrao sve doslovce po Vukoviću iz te knjige uzgred rekavši da je to “knjiga za velike igrače”. Veliku popularnost uživala je knjiga “The Chess Sacrifice” t.j. “Žrtva u šahu”.

Imao sam prilike da sretnem Vladimira Vukovića na drugoj ženskoj olimpijadi u Splitu 1962 godine. Tu su došle do izražaja i neke njegove negativne strane zbog kojih je imao i poneku nepriliku. O tome sam već pisao na ovoj listi pa neću sada ponavljati. Tada sam objavio i sliku sa svečanog zatvaranja olimpijade gdje veliki čovjek i moja malenkost stoje, u stavu mirno, blizu jugoslovenskog tima kome je dodjeljeno srebro. Na internetu se mogu naći reklame za Vukovićeve knjige ali teško njegova slika ili druga informacija o njemu. Sajt www.chessgames.com daje 50 partija Vladimira Vukovića medju njima njegov remi sa sa velikim Aljehinom igran u Beču 1922 godine. Naravno i ChessBase 8 ima dosta njegovih partija.

Bijeli: Vladimir Vuković – Crni: Aleksandar Aljehin

1. d4 Sf6 2. Sf3 e6 3. c4 Se4 4. Sbd2 f5 5. e3 Lb4 6. Ld3 b6 7. a3 Lxd2+ 8. Sxd2 Lb7 9. Lxe4 fxe4 10. Dg4 O-O 11. Sxe4 h5 12. Dg6 Dh4 13. Sg3 Lxg2 14. Tg1 Dxh2 15. Se2 Txf2 16. Kxf2 Le4+ 17. Tg2 Lxg2 18. Dxg2 Dh4+ 19. Dg3 De4 20. Df3 Dh4+ 21. Sg3 Sc6 22. Dxh5 Tf8+ 23. Kg2 Dxh5 24. Sxh5 Sa5 25. b4 Sxc4 26. Ta2 b5 27. a4 a5 28. axb5 axb4 29. Ta4 Tb8 30. Txb4 Sd6 31. Sg3 Tb6 32. Ld2 Kf7 33. Kf3 Txb5 34. Txb5 Sxb5 35. Se4 Ke7 36. La5 Kd8 37. Sc5 Ke7 38. Sa6 Kd6 39. Ke4 Kc6 40. Sb8+ Kd6 41. Sa6 Kc6 42. Sb8+ Kd6 43. Lb4+ c5 44. Lxc5+ Kc7 45. Sa6+ Kb7 46. Sb4 d6 47. Sd3 Sc3+ 48. Kf3 dxc5 49. Sxc5+ Kc6 50. Sxe6 g6 51. e4 Kd6 52. Sf4 g5 53. Se2 Sb5 54. Ke3 Ke6 55. Sg3 Sc7 56. Sf1 Sa6 57. Kd3 Sb4+ 58. Kc3 Sa2+ 59. Kd2 g4 60. Ke3 Sc3 61. Sg3 Sd1+ 62. Kf4 Sf2 63. Sf5 Kd7 64. e5 Ke6 65. Sg7+ Kf7 66. Sh5 Ke6 67. Sf6 Sd3+ 68. Ke4 g3 69. Sh7 Ke7 70. Sg5 g2 71. Sf3 Sf2+ 72. Kf5 Sh3 73. d5 g1=D 74. d6+ Kd7 75. Sxg1 Sxg1 76. Kf6 remi.

Tokom višedecenijskog teoretskog rada V. Vuković je objavio mnoge fine članke i analize. Jedna od njih, negdje u dvadesetim godinama prošlog vijeka, objavljena u “Šahovskom Glasniku”, je bila o jednoj rijetkoj varijanti francuske odbrane. Mnogo godina kasnije na turniru Rovinj-Zagreb 1970 velemajstori Robert J. Fischer i Vlado Kovačević su ponovili tu varijantu. Vlado je naravno znao za analizu a Robert ne. Mogu reći da je to bila zajednička pobjeda dva Vladimira nad Fischerom. I ja sam mogao odigrati isto takvo otvaranje za crnoga ali način na koji je mladji Vladimir doveo tu partiju do pobjede, protiv genijalnog Amerikanca, je zaista impresivan. Evo te partije.

Bijeli: Robert James Fischer – Crni Vladimir Kovačević

1. e4 e6 2. d4 d5 3. Sc3 Lb4 4. a3 Lxc3+ 5. bxc3 dxe4 6. Dg4 Sf6 7. Dxg7 Tg8 8. Dh6 Sbd7 9. Se2 b6 10. Lg5 De7 11. Dh4 Lb7 12. Sg3 h6 13. Ld2 O-O-O 14. Le2 Sf8 15. O-O Sg6 16. Dxh6 Th8 17. Dg5 Tdg8 18. f3 e3 19. Lxe3 Sf8 20. Db5 Sd5 21. Kf2 a6 22. Dd3 Txh2 23. Th1 Dh4 24. Txh2 Dxh2 25. Sf1 Txg2+ 26. Ke1 Dh4+ 27. Kd2 Sg6 28. Te1 Sgf4 29. Lxf4 Sxf4 30. De3 Tf2 0-1

Ostao mi je u sjećanju opis Vladimira Vukovića kako se osjećao na jednoj od olimpijada na kojoj je igrao za Jugoslaviju. Sa njemu svojstvenim humorom dr. Vidmara je krstio “Ovan predvodnik”. Druga tabla je bio Bora Kostić koji je volio da žrtvuje pješaka u otvaranju, Vuković treća a na četvrtoj tabli je igrao dr. Kalabar poznat po grabljenju pješaka u ranoj fazi igre zašto je često bio kažnjen. Reče o tome Vuković: “Pogledam na jednu stranu – nije dobro. Kostić ima pješaka manje. Pogledam na drugu – još gore Kalabar ima dva pješaka više!

Vojin Vujošević

(Nastaviće se)

(Tekst iz stare Šah-mat liste)

Fischer odlazi iz Japana i putuje preko Danske na Island

24. mart 2005

FISCHER ODLAZI IZ JAPANA I PUTUJE PREKO DANSKE NA ISLAND

BOBI FISCHER iz zatvora crnom limuzinom krece do Narita aerodroma. Limuzinu je, obezbijedila islandska ambasada u Japanu.S njim u kolima je bila advokat Masako Suzuki i njegova vjerenica Miyoko Watai

COPENHAGEN, Danska (AP) – Sahovska legenda  Bobby Fischer, na putovanju u nov zivot na Island, rekao je da se osjeca „divno“ na slobodi poslije devet mjeseci zatvora u Japanu gdje je bio zatvoren zbog pokusaja da napusti zemlju sa nevazecim americkim pasosem.
Fischer je oslobodjen iz japanskog zatvora ranije tog dana i zaustavio se u Danskoj prije svog leta privatnim avionom za Island, koji mu je dao drzavljanstvo.
Po dolasku u Reykjavik, Fischer ce ostati u hotelu Loftleider – istom hotelu u kojem je stanovao 1972. godine kada je pobjedio Rusa Borisa Spaskog tokom „hladnog rata“ kada je postao prava medjunarodna zvijezda. „Ceka ga ista ekipa,“ objavio je za Associated Press, Einar Einarsson, predsjednik grupe pristalica Bobi Fichera sa Islanda koji pripremaju dobrodoslicu. 

Objavljeno je da je Islandski televizijski kanal 2 pripremio privatni let Fischera za Reykjavik preko aerodroma Malmo, Svedska, koji je povezan sa Copenhagenom mostom i tunelom. Einarsson je rekao da je Fischer zelio izbjeci aerodrom Keflavik, koji je blizu americke vojne baze.

Fischera, 62, je zatrazila USA zbog krsenja sankcija prema Jugoslaviji zbog igranja egzibicionog matcha protiv Spaskog 1992. godine. Uhapsen je od japanskih sluzbenika u julu zbog „koristenja nevazeceg pasosa“. Fischer tvrdi da je njegov pasos ponisten ilegalno, i tuzbom blokirao deportaciju u USA. Islandski parlament je ove nedjelje dao Fischeru drzavljanstvo. Fischer nije siguran da li mu u Islandu, kao u Japanu prijeti ekstradikcija u USA.  

Tokom leta od Tokija do Copenhagena, Fischer je optuzio japanske sluzbenike da su ga „kidnapovali“ stavljajuci ga u pritvor, nazivajuci to hapsenje „potpuno nezakonitim“. „Ovo je bilo kidnapovanje jer su optuzbe kojima su me optuzili Japnci potpuno besmislene“, rekao je za Associated Press Television News.

“ Moj pasos je bio savrseno dobar“ insistirao je pijuckajuci liker u kabini prve klase.

Upitan kako se osjeca na slobodi, odgovorio je. „Sjajno, sjajno.“

Fischer se ponasao izazivacki kada je sa svojom vjerenicom Miyoko Watai stigao na tokijski aerodrom poslije oslobadjanja. Dok je setao prema aerodromskom ulazu, okrenuo se, otvorio patent farmerki i ponasao kao da urinira na zid. Nazvao je japansku vladajucu partiju „gangsterima“.

Fischer, cija majka je Jevrejka, takodje je rekao da je progonjen od USA jer „USA kontrolisu Jevreji“.
Fischer je uputio nekoliko primjedbi Predjedniku Bushu i japanskom premijeru Junichiro Koizumi.

„Ovo nije bilo hapsenje“. Ovo je bilo kidnapovanje koje su spremili Bush i Koizumi,“ rekao je reporterima.

„Oni su ratni kriminalci i trebali bi biti objeseni!“ rekao je ocigledno kritikujuci USA zbog vodjenja rata u Iraku. „Koizumi je po mom misljenju mentalno bolesan,“ rekao je.

Islandski ambasador u Japanu, Thordur Oskarsson, rekao je prije Fischerovog oslobadjanja, da je Washington poslao „poruku da je razocaran“ njegovom vladom sto je dala Fischeru drzavljanstvo.
„Usprkos toj poruci“, donesena je odluka u Parlamentu iz humanitarnih razloga“, rekao je  Oskarsson, koji je pratio Fischera na putu prema Evropi..
Federalni veliki sud u Washingtona, u medjuvremenu, objavio je istragu o „pranju novca“ u kojem je prema optuznici ukljucen Fischer i, mogao bi isto tako dobiti optuznicu za utaju poreza. Objavljeno je da je Fischer dobio 3,5 miliona dolara u bivsoj Jugoslaviji i da za taj novac nije platio porez.
U utorak je u Washingtonu, State Department izjavio da je sluzbeno trazio od Japana da im izruce Fischera. „Gospodin Fischer je bjegunac od zakona. Postoji federalno naredjenje da se uhapsi“ rekao je zamjenik glasnogovornika Adam Ereli.

Tokyo je prvobitno odbio Fischerov zahtjev da ide na Island, rekavsi da po japanskom zakonu moze ga samo deportovati u maticnu zemlju. Ali, kada je primio islandsku odluku u ponedjeljak japanski ministar pravde Chieko Nono rekoa je da ce sluzbenici pustiti Fischera da ode.  Fischer je postao sahovska ikona kada je detronizirao Spaskog na Islandu, donoseci prvi put titulu svjetskog sampiona u USA tokom duze od sto godina igranja sampionata.
Poslije nekoliko godina tiutlu je prepustio drugom sovjetskom sahisti Anatoliju Karpovu, odbijajuci da brani titulu. Nestao je sve do ponovog pojavljivanja 1992. godine kada je igrao egzibicioni revans match sa Spaskim . .

Fischer je pobjedio u revans matchu. Ali tim igranjem prekrsio je sankcije USA koje su bile uvedene sa namjerom da se kazni predsjednik Slobodan Milosevic. Ako se dokaze krivica, Fischer – koji nije bio od tada u USA- mogao bi dobiti 10 godina zatvora i kaznu od $250,000.

Iako je zivio uglavnom povuceno, Fischer se pojavljivao u radio emisijama i na svom web sajtu na kojima je ispoljavao anti-semitske poglede i kritikovao USA. 

Bobi Fischer na Narita aerodromu. Iza njega je nasmijana Miyoko Watai, njegova vjerenica koja gura aerodromska kolica sa prtljagom.

Bobi Fischer prije odlaska iz Japana daje izjavu za novinare. Pored Fischera se vidi John Bosnich, predsjednik Komiteta za oslobodjenje Bobi Fischera.

Odatle je Bobi nastavio letom SAS Airlines za Kopenhagen i zatim dalje za Reykjavik.  

Napisao: JAN M. OLSEN

———————————

25. mart 2005.

REYKJAVIK, Island

(AP) Bobby Fischerov posljednji habri gambit je poceo na vjetrovitom uglu sjevernog Atlantika.

Nepredvidiva sahovska ikona stigla je u hladni Reykjavik kasno u cetvrtak, sa svjezim islandskim pasosem i neprestanom kritikom USA koja ga smatra bjeguncem od pravde.

Nekoliko sati po oslobadjanju iz japanskog zatvora, Fischer je nazvao USA „nelegitimnom drzavom“ i rekao da su optuzbe protiv njega neosnovane.
Kada je stigao na aerodrom u Reykjaviku, Fischer, 62, je rekao da se osjeca „dobro, veoma dobro,“ i primio buket cvjeca od svojih obozavalaca prije nego sto je odjurio dalje kolima.

Obucen u dzins, sa neurednom sivom bradom, Fischer je izasao iz zakupljenog aviona pracen aplauzom oko 200 pristalica tog malenog sahovskog naroda koji mu je jos zahvalan zbog najslavnijeg matcha – 1972. godine kada je pobjedio sovjetskog sahistu Borisa Spaskog, sto je bio i vrhunac Bobijeve karijere i simbolisao rivalitet tokom „hladnog rata“ .

(Tekst prenesen iz stare Šah-mat liste)

ŠAHOVSKI GLASNIK 1925

 

Zlatko Martic

ŠG je počeo izlaziti 1925. Svaki mjesec po jedan broj, a onda je preko ljeta spojeno 4 mjeseca u jedan broj. Nekidan sam kopao po arhivi u klubu i nađem broj 6-9 iz 1925. Malo tko ima original izdanja iz prve godine, pa evo da se pohvalim.

Naravno, sve se to moglo kupiti na prigodnom CD- povodom godišnjice HŠS.Glasnik je uređivan u Zagrebu. Prvi urednik je bio Vladimir Vuković, poslije Vidmara i Kostića, vjerojatno najjači igrač toga vremena. Nije mi jasno kako smo mi u Brodu dobivali Glasnik na ćirilici, možda nas je Vuković svrstao pod Istok.

1930. urednik postaje Zlatko Weiss iz Siska. Imam i taj primjerak. Nakon ww2. Zagreb i dalje izdaje Glasnik a svjetsku slavu Glasnik dobiva kada uredništvo preuzima Dražen Marović.

Evo imamo i broj iz 1971. s najboljim svih vremena – Bobby Fischerom i Svetozarom Gligorićem na naslovnici.

Uživao sam pratiti Gligine teorijske članke . Moja primjedba na Glasnik je uvijek bila ta što se moglo ubaciti bar još 2 lista i objaviti još pedesetak partija sa značajnih turnira širom svijeta

Preneseno sa fejsbuk stranice IM Zlatka Martića, 4. мај у 20:04  ·