Iz šahovske istorije-Beograd 1952


Beograd, 20.04 – 13.05.1952


Info – Pgn(190) – Partije – Učesnici – Kolo – Berger – Stat – Stanje


Sudije: Ozren Nedeljković
Zahvalnica: Branko Komnenić
Pobednik: Herman Pilnik

Turnir:
Veliki međunarodni turnir igran je u sali palate Istra (bivša „Riunione“) Beogradu. Turnir je bio i kriterijum za izbor naše olimpijske reprezentacije. Favoriti za prvo mesto bili su Pilnik, O’Keli, Pirc i Matanović, ali samo Pilnik nije izneverio, te je zasluženo pobedio na turniru.

Lista učesnika:
Nije bilo Gligorića, Rabara i Trifunovića koji su otišli na gostovanje u Ameriku. Bilo je predviđeno deset domaćih i deset stranih igrača. Tartakover je otkazao, te je umesto njega pozvan Janovski, ali on nije mogao da dođe, te je kao dvadeseti igrač uključen Janošević.

<– Stanje 19 (13.05.1952)

#titImeFedPtsYug
1IMPilnik, Herman13½
2IMMilić, Borislav12½6
3NMFuderer, Andrija12½5
4IMNedeljković, Srećko12
5IMMatanović, Aleksandar11½5
6IMO’Keli, Alberik11½
7NMUdovčić, Mijo115
8IMPirc, Vasja10½
9NMKaraklajić, Nikola105
10IMAleksander, Hju10
11NMJanošević, Dragoljub10
12IMŠtolc, Gosta4
13VMGrinfeld, Ernst9
14IMGolombek, Hari9
15VMBogoljubov, Efim9
16NMAndrić, Dragoslav
17 Poreka, Đorđo73
18NMGermek, Milan73
19IMPuc, Stojan6
20 Lob, Paulin1½

Literatura:
Šahovski vjesnik 6.6 (1952), Bilten međunarodnog šahovskog turnira 1952, Borba, Chessbase.

Greške u literaturi:
U Mega bazi je Nedeljković Aleksandar umesto Srećko. U bazama stoji 6.3 Štolc – O’Keli 1.e4 remi. Datumi u Chessbase su loši jer se nije igralo 30. aprila i 1. maja (a ne 1. i 2. maja), a nije igrano ni 7. maja (a ne 8. maja).

Nedeljkovic,Srecko – Porreca,Giorgio [C06]

Beograd 1952 Beograd (2), 21.04.1952

 1.e4 e6 2.d4 d5 3.Nd2 Nf6 4.Bd3 c5 5.e5 Nfd7 6.c3 Nc6 7.Ne2 f6 8.exf6 Qxf6 9.Nf3 cxd4 10.Bg5 Qf7 11.cxd4 Bb4+ 12.Bd2 Bxd2+ 13.Qxd2 h6 14.Nh4 0–0 15.f4 Ne7 16.0–0 Nf5 17.Nf3 Qe7 18.Rac1 b6 19.Rc7 Qd6 20.Rfc1 Nc5 21.Rxc8 Raxc8 22.dxc5 bxc5 23.b3 Rfd8 24.Ne5 Qb6 25.Bxf5 exf5 26.Qe3 Qb4 27.Ng3 c4 28.bxc4 dxc4 29.Nxf5 Rc7

30.Nc6 1–0

Fuderer,Andrija – Lob,Paulin [E01]

Beograd 1952 Beograd (4), 23.04.1952

 1.Nf3 Nf6 2.g3 d5 3.Bg2 c6 4.0–0 e6 5.b3 Bd6 6.d4 Nbd7 7.Bb2 0–0 8.c4 Re8 9.Nbd2 h6 10.Qc2 Bc7 11.Rad1 Qe7 12.Rfe1 Ba5 13.Ne5 Rb8 14.a3 dxc4 15.Nexc4 Bc7 16.e4 b5 17.Ne3 c5 18.e5 Nh7 19.d5 Bxe5 20.Bxe5 Nxe5 21.Ne4 Nd7 22.dxe6 fxe6 23.Nd6 Rd8 24.Nef5 Qf8 25.Rxe6 Nb6

26.Ne7+ 1–0


Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića

Iz šahovske istorije-Jugoslavija – Belgija 1952


Novi Sad, 12 – 13.04.1952


Info – Pgn(2) – Partije – Ekipe – Kolo – Stat – Stanje


Turnir:
Revanš meč između reprezentacija Jugoslavije i Belgije igrao se u Domu JNA u Novom Sadu. Jugoslavija je pobedila u oba kruga, sa 8-2 i 8½-1½.

Lista učesnika:
Jugoslavija je nastupila bez Gligorića, Rabara i Trifunovića. U reprezentaciji Belgije nije bilo Dunkelbluma, Devosa, Lemera, Tibota.

Detalji:
Prvi krug: 1.1 Damina indijka (22), 1.2 Ruska (29), 1.3 Kraljeva indijka, 1.4 Sicilijanka (51), 1.5 Nimcoindijka (39), 1.6 Sicilijanka (37), 1.7 Engleska (54), 1.8 Francuska (28), 1.9 Nepravilno (30), 1.10 Španka (34).

Stanje 1 (12.04.1952) –>

#EkipaBp1
1Jugoslavija8
2Belgija2

<– Stanje 2 (13.04.1952)

#EkipaBp1
1Jugoslavija16½
2Belgija

Karaklajic,Nikola – Gesquiere,Willy [C03]

Jugoslavija – Belgija 1952 Novi Sad (2), 13.04.1952

 1.e4 e6 2.d4 d5 3.Nd2 a6 4.Ngf3 c5 5.exd5 exd5 6.Be2 c4 7.0–0 Bd6 8.a4 Nc6 9.b3 cxb3 10.c4 dxc4 11.Nxc4 Nge7 12.Nxd6+ Qxd6 13.Ba3 Qd5 14.Rc1 b2 15.Bxb2 0–0 16.Rc5 Qd6 17.Bd3 f5 18.Re1 Ng6 19.Ng5 Nd8 20.Bc4+ Nf7 21.Nxf7 Rxf7

22.Re8+ 1–0

Germek,Milan – Coosemans,Billy [D60]

Jugoslavija – Belgija 1952 Novi Sad (2), 13.04.1952

 1.d4 Nf6 2.c4 e6 3.Nc3 d5 4.Bg5 Nbd7 5.Nf3 Be7 6.e3 0–0 7.Bd3 a6 8.c5 b5 9.cxb6 cxb6 10.0–0 Bb7 11.Qe2 Ne4 12.Bxe7 Qxe7 13.Rac1 f5 14.Nd2 e5 15.dxe5 Nxe5 16.Nb3 f4 17.exf4 Rxf4 18.f3 Ng5 19.Nd2 Re8 20.Kh1 Qd6 21.Bxa6 Rh4 22.g3 Bxa6 23.Nb5

23…Qd7 24.gxh4 Bxb5 25.Qg2 Bxf1 26.Qxg5 Be2 0–1

Literatura:
Šahovski vjesnik 6.5 (1952), Politika, Borba, Belgian Chess History.

Greške u literaturi:
Di Felice pogrešno navodi dvostruke remije na trećoj i devetoj tabli.

(Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića)

Iz šahovske istorije-Šampionat Beograda 1952


Beograd, 02 – 26.02.1952


Info – Pgn(3) – Partije – Arhiva – Učesnici – Kolo – Berger – Stat – Stanje


Sudije: Milivoje Molerović
Pobednik: Nikola Karaklajić

Turnir:
Jubilarno prvenstvo Beograda, povodom 70 godina postojanja beogradske šahoveske organizacije, održano je u prostorijama osnovne škole u Kardeljevoj ulici. Pobedio je Nikola Karaklajić. Đurašević je završio na trećem mestu i postao majstorski kandidat.

Lista učesnika:
Na turnir su pozvani svi šahovski majstori iz Beograda, kao i neki igrači prve kategorije koji su pre rata bili prvaci Beograda. Opravdano je izostao Matanović, a neopravdano Trifunović i Andrić. Đurašević je na turnir dospeo u poslednji čas kao rezerva. Bila je mogućnost da Puc i Tot zaigraju kao gosti, ali do toga nije došlo.

Berger tabela

#titImeFed12345678910111213141516PtsYugPlasman
1NMKaraklajić, Nikola#½1111½½011½½½11111
2IMMilić, Borislav½#½10½1½1½01111110½2
3IĐurašević, Božidar0½#½1½½1½½½11½½153
4NMĐaja, Dragutin00½#1½½1½½1111014
5NMTomović, Vasilije0100#0½11110½11½5
6NMBožić, Aleksandar0½½½1#101½½0½1½½856
7mkGruber, Bratoljub½0½½½0#½1111½0½½87
8NMJanošević, Dragoljub½½0001½#010½111188
9NMAvirović, Đorđe10½½0001#0110111839
10mkTrajković, Mihajlo0½½½0½001#11½11½8310
11IMNedeljković, Srećko01½00½0100#1½11½7311
12mkSmederevac, Petar½000110½000#11016312
13IPoljakov, Georgije½000½½½01½½0#½½½13
14NMVuković, Sava½0½000100000½#11214
15NMPopović, Vojislav00½10½½00001½0#0415
16mkSavić, Raša0000½½½00½½0½01#4216

Milic,Borislav – Gruber,Bratoljub [C04]

Sampionat Beograda 1952 Beograd (6), 10.02.1952

 1.e4 e6 2.d4 d5 3.Nd2 Nc6 4.Ngf3 Nf6 5.e5 Nd7 6.Nb3 Be7 7.c3 f6 8.Bb5 a6 9.Bxc6 bxc6 10.Na5 Nb8 11.b4 0–0 12.0–0 Bd7 13.Qe2 f5 14.Ne1 c5 15.dxc5 Bb5 16.Nd3 Qd7 17.Rd1 Nc6 18.Nxc6 Qxc6 19.Qf3 a5 20.Nf4 axb4 21.cxb4 Ra4 22.a3 Rb8 23.Bb2 Bc4 24.Rac1 Qa6 25.Qg3 Qc8 26.Nh5 Bf8

27.Rxc4 dxc4

28.Rd7 Qxd7 29.Nf6+ Kh8 30.Nxd7 Rd8 31.c6 Bxb4 32.axb4 Rxb4 33.Qc3 Rb6 34.Qxc4 Rxb2 35.g4 fxg4 36.Qxe6 Rc2 37.Qd5 h6 38.Qe4 Rc1+ 39.Kg2 Re8 40.e6 Rd1 41.Qg6 1–0

Nedeljkovic,Srecko – Karaklajic,Nikola [B01]

Sampionat Beograda 1952 Beograd (8), 15.02.1952

 1.e4 d5 2.exd5 Nf6 3.d4 Nxd5 4.c4 Nb6 5.Nc3 e5 6.dxe5 Qxd1+ 7.Nxd1 Nc6 8.f4 Be6 9.Ne3 Bc5 10.Nf3 0–0–0 11.b3 Nb4 12.a3 Nd3+ 13.Bxd3 Rxd3 14.f5 Bd7 15.Nd5 Nxd5 16.cxd5 Bxf5 17.b4 Bb6 18.Bf4 Rxd5 19.Rd1 Rhd8 20.Rxd5 Rxd5 21.Bd2 Rd3 22.Bc1

22…Be3 0–1

Karaklajic,Nikola – Popovic,Vojislav [C06]

Sampionat Beograda 1952 Beograd (9), 16.02.1952

 1.e4 e6 2.d4 d5 3.Nd2 Nf6 4.e5 Nfd7 5.Bd3 c5 6.c3 Nc6 7.Ne2 cxd4 8.cxd4 Nb4 9.Bb1 b5 10.0–0 a5 11.Nf4 Ba6 12.Qh5 g6

13.Nxg6 hxg6 14.Qxh8 Rc8 15.Nf3 Nc2 16.Bxc2 Rxc2 17.Bg5 Qb6 18.Bh6 b4 19.Rfc1 Rxb2 20.Qg8 Bc4 21.Ng5 Rxf2 22.Rd1 Rf4 23.Bxf8 Nxf8 24.Nh7 Rxd4 25.Qxf8+ Kd7 26.Nf6+ Kc7 27.Qd6+ 1–0

Literatura:
Šahovski vjesnik 6.5 (1952), Šah 6.4 (1952), Borba.

Nepoznanice:
Partija 8.3 Nedeljković – Karaklajić je bila odložena, a verovatno je igrana 14, 15. ili 16. februara.

(Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića)

Iz šahovske istorije-Amaterski šampionat Jugoslavije 1923


Novi Sad, 03 – 20.08.1923


Info – Arhiva – Učesnici – Kolo – Berger – Stat – Stanje


Pobednik: Stevan ĆirićEmil KramerLjudmil Furlani

Turnir:
Drugi glavni savezni turnir ŠSJ igrao se u Novom Sadu u velikim prostorijama „Bara“. Nićifor je iščezao sa turnira posle tri poraza, a Ognjanović se zbog bolesti povukao posle 7. kola, te su brisani iz tabele. Turnir je osvojio Ćirić sa jednakim brojem bodova kao i Kramer i Furlani, te tako postao majstor. Bilo je razmišljanja i da Kramera proglase za majstora, ali ne znam da li je to urađeno.

Zanimljivosti:
Ćirića su jedva namolili da zaigra, a on je pobedio, a na svoje partije utrošio je 20 sati, dok su njegovi protivnici potrošili oko 35 sati.

Lista učesnika:
Pravo prijave imali su članovi saveza koji su državljani Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a koji nisu međunarodni ili nacionalni majstori. Za uži izbor birani su igrači koji su osvojili nagradu na Amaterskom šampionatu Jugoslavije 1921 (prvih šest), prvaci klubova (pobednici poslednjeg klupskog turnira), te kvalitetni igrači (slate su po tri najbolje partije predloženog igrača). Naknadno je ubačen Ćirić (Sremski Karlovci) jer najavljeni Vsevolod Agapjejev (Zagreb) nije došao. Ranije se kao učesnik pominjao Kalabar (Varaždin). Radilo se na tome da se pridobije Konjović (Beograd), ali neuspešno. Kenig je već igrao na turniru „veštaka“, te nije bio opcija.

Berger tabela

#titImeFed123456789101112131415161718PtsYugPlasman
1 Ćirić, StevanVO#½10½101110111111 1151
2 Furlani, LjudmilSL½#0½001111111111  1142
3 Kramer, EmilSL01#0½1½1011111111 1143
4 Fajer, JanosHR1½1#½101111011½0  10½64
5 Stupan, BogomirSL½1½½#11010101111 110½5
6 Singer, LavHR01000#1½111111½1  106
7 Poljanec, FranSL10½100#011½10111½ 97
8 Rožić, KostaHR00001½1#00111111118
9 Celjak, PijoHR00100001#1101111  829
10 Tener, MaksVO000010010#½11111  210
11 Marković, ErneVO100000½00½#10111 1611
12 Todorović, PetarSR00011000100#0½111 312
13 Pejer, FranjoHR000000100011#011  5113
14 Tamindžić, StevanCG00000000000½1#01  014
15 Gribušin, GermanVO000½0½00000001#0  2115
16 Mađarević, FranVO000100000000001#  2116
17 Ognjanović, ŽarkoVO0 0   ½0   0    # 0017
18 Nićifor, AleksandarVO    0  0  0      #0018

Literatura:
Šah [Maribor] 1.11-12 (1923), Politika 21, 31. VII, 2, 7, 10, 11, 16, 26. VIII (1923), Jutro 11, 19, 22, 23. VIII (1923), Zastava 8. VIII (1923).

Nepoznanice:
Ne znam rezultate 5.2 Stupan – Ognjanović i 6.8 Ognjanović – Marković. Ne znam koji su zvanični kriterijumi za deobu mesta jer je Ćirić pobednik, verovatno uspeh prema pobednicima.

Iz šahovske istorije-Amaterski šampionat Jugoslavije 1929


Zagreb, 11 – 26.08.1929


Info – Pgn(15) – Partije – Arhiva – Učesnici – Kolo – Berger – Stat – Stanje


Pobednik: Adolf Vogelnik

Turnir:
Šesti savezni turnir je odigran u prostorijama Trgovačkog Doma u Zagrebu u organizaciji Zagrebačkog ŠK, a sudio je Fabulić. Veliki favorit bio je Nedeljković, ali je nakon 6½ iz 7 morao zbog bolesti da napusti turnir. Turnir i titulu majstora bez poraza (pošto mu je izbrisana nula iz prvog kola protiv Nedeljkovića) je osvojio Adolf Vogelnik.

Berger tabela

#titImeFed12345678910111213141516PtsYugPlasman
1 Vogelnik, AdolfSL#111½1½½1½111110121
2 Trifunović, PetarHR0#01½111111111010½2
3 Dumić, MarijanHR01#0111001½1111033
4 Gabrovšek, LudvikSL001#10111110½11 24
5 Šrajber, MirkoVO½½00#1½1½011111 925
6 Martinovski, SimeonMK00010#011101111 816
7 Filipčić, MilanHR½000½1#½1001½11½727
8 Nikolić, JovanBH½01000½#0111011078
9 Grenčarski, MladenHR0010½001#1½10½½069
10 Vajs, ZlatkoHR½00010100#½0111 610
11 Kovačević, BožoHR00½00110½½#0101 11
12 Mesiček, JožeSL0010000011#11½ 112
13 Borković, StankoHR000½00½11000#1½ ½13
14 Aleksić, KamenkoVO00000000½0100#10014
15 Horovic, MoricHR00000000½00½½0# 015
16 Nedeljković, OzrenSR111   ½11    1 #0016

Trifunovic,Petar – Martinovski,Simeon [D61]

Amaterski sampionat Jugoslavije 1927 Zagreb (2), 12.08.1929

 1.c4 Nf6 2.Nf3 e6 3.Nc3 d5 4.d4 Nbd7 5.Bg5 Be7 6.e3 0–0 7.a3 c6 8.Qc2 h6 9.Bh4 Nh5 10.Bg3 Nxg3 11.hxg3 Bf6 12.Rd1 Qe7 13.Be2 Rd8 14.0–0 Nb6 15.c5 Nd7 16.e4 e5 17.exd5 exd4 18.d6 Qe6 19.Ne4 Re8 20.Nxf6+ Qxf6 21.Rxd4 b6 22.b4 bxc5 23.bxc5 Rb8 24.Rb4 a5 25.Rxb8 Nxb8 26.Rd1 Bg4 27.Nd4 Bxe2 28.Nxe2 Nd7 29.Nf4 Qg5

30.Nd5 cxd5 31.c6 Rc8 32.Qa4 Nb6 33.Qb5 Qd8 34.d7 Rc7 35.Qxb6 Rxd7 36.cxd7 Qxb6 37.Re1 Kh7 38.Re8 Qb1+ 39.Kh2 Qf5 40.d8Q f6 41.Rh8+ Kg6 42.Qe8+ Kg5 43.f4+ Kg4

44.Qe2# 1–0

Vogelnik,Adolf – Dumic,Marijan [A50]

Amaterski sampionat Jugoslavije 1927 Zagreb (3), 13.08.1929

 1.c4 Nf6 2.Nf3 g6 3.Nc3 Bg7 4.g3 b6 5.Bg2 Bb7 6.Qc2 d6 7.d4 Nbd7 8.0–0 0–0 9.b3 c5 10.d5 e6 11.dxe6 fxe6 12.Bh3 Re8 13.Ng5 Nf8 14.Bf4 d5 15.Be5 d4 16.Nb5 Ne4 17.Nxe4 Bxe5 18.Qd3 a6 19.f4 axb5 20.fxe5 Bxe4 21.Qxe4 bxc4 22.bxc4 Nd7 23.e3 dxe3 24.Rfd1 Qc7 25.Rd6 Nf8 26.Qxe3 Ra4 27.Qb3 Rb4 28.Qc3 Qb7 29.a3 Ra4 30.Bg2 Qa6 31.Bc6 Rxc4 32.Qb2 Ra8 33.Bxa8 Qxa8 34.Rf1 b5 35.Qf2 Qe8 36.Rfd1 Qf7 37.Qe3 Rc2 38.Rf1 Qb7

39.Rxf8+ 1–0

Nikolic,Jovan – Nedeljkovic,Ozren [A04]

Amaterski sampionat Jugoslavije 1927 Zagreb (3), 13.08.1929

 1.Nf3 f5 2.b3 Nf6 3.Bb2 e6 4.g3 Be7 5.Bg2 0–0 6.0–0 d6 7.Ne1 Nc6 8.f4 e5 9.fxe5 dxe5 10.Bxc6 bxc6 11.Bxe5 Ng4 12.Bb2 Ne3 13.Qc1 Nxf1 14.Kxf1 f4 15.gxf4 Bh3+ 16.Kg1 Rxf4 17.Nf3

17…Rxf3 18.exf3 Bc5+ 19.d4 Bxd4+ 0–1

Grencarski,Mladen – Dumic,Marijan [D52]

Amaterski sampionat Jugoslavije 1927 Zagreb (7), 17.08.1929

 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Nc3 Nf6 4.Bg5 Nbd7 5.e3 c6 6.Nf3 Qa5 7.Bxf6 Nxf6 8.Qb3 Ne4 9.Bd3 Nxc3 10.bxc3 Bd6 11.c5 Bb8 12.0–0 0–0 13.Qc2 h6 14.e4 dxe4 15.Bxe4 e5 16.dxe5 Qxc5 17.Rae1 Be6 18.Re3 Bc7 19.Rfe1 Qc4 20.Nd4 Qxa2 21.Qd1 Bb6 22.Bb1 Qd5 23.Qd3 g6 24.Rg3 Qd7 25.Ree3 Qe8 26.Ref3 Kh7

27.Rxg6 1–0

Grencarski,Mladen – Gabrovsek,Ludvik [A51]

Amaterski sampionat Jugoslavije 1927 Zagreb (9), 19.08.1929

 1.d4 Nf6 2.c4 e5 3.e3 Nc6 4.d5 Nb8 5.Nc3 Bb4 6.Bd2 0–0 7.Qc2 d6 8.Nf3 Nbd7 9.Be2 Nc5 10.0–0 Bxc3 11.Bxc3 Nfe4 12.Be1 Bf5 13.Qd1 a5 14.Nd2 Nf6 15.Nf3 Nfe4 16.h3 Qf6 17.Nh2 Qg6 18.Kh1 Nf6 19.Rc1 Nd3 20.Bxd3 Bxd3 21.Rg1 Nd7 22.f3 e4 23.f4 Nb6 24.b3 a4 25.Bc3 axb3 26.axb3 Ra2 27.Bd4 Rfa8 28.Qe1 Re2 29.Qh4 f6 30.Nf1 Raa2 31.Ng3 Rf2 32.Ra1 Nc8 33.Rxa2 Rxa2 34.Qg4 Qxg4 35.hxg4 Ne7 36.Ra1 Rxa1+ 37.Bxa1 b5 38.Kg1 Kf7 39.Kf2 g6 40.Bd4 f5 41.cxb5 Bxb5 42.gxf5 gxf5 43.Ba7 Kg6 44.Ne2 Bxe2 45.Kxe2 Nxd5 46.Bb8 Nc3+ 47.Kf2

47…Nb5 48.Ke2 Kf7 49.Kf2 d5 50.b4 h5 51.g3 Ke8 52.Ke1 Kd7 53.Kd2 Kc8 0–1

Horowitz,Moritz – Weiss,Zlatko [A51]

Amaterski sampionat Jugoslavije 1927 Zagreb (15), 26.08.1929

 1.d4 Nf6 2.c4 e5 3.e3 exd4 4.exd4 Bb4+ 5.Bd2 Bxd2+ 6.Nxd2 0–0 7.Be2 d5 8.c5 Re8 9.Ngf3 Nc6 10.0–0 Ne4 11.Bb5 Re6 12.Re1 f5 13.Bxc6 bxc6 14.Ne5 Qe8 15.Qc2 Qh5 16.f3 Rh6 17.Nf1 Ng5 18.h3 f4 19.Ng4 Bxg4 20.fxg4 Qf7 21.Re5 Ne6 22.Qd3 Rf6 23.Kf2 f3 24.g3 Rb8 25.Qc3 Qg6 26.Ne3 Ng5 27.Nf5 Nxh3+ 28.Kf1 Qxg4 29.Qc2 Ng5 30.Rae1 Ne4 31.R5xe4 dxe4 32.Ne3 Qh3+ 33.Kf2

33…Rxb2 0–1

Zanimljivosti:
Mesiček je na početku turnira imao 5½ iz 6 i mogao je mirno otputovati kući posle 6. kola jer do kraja nije popravio skor.

Literatura:
Šahovski glasnik 5.1 (1930), Politika 18.VIII (1929).

Nepoznanice:
Ne znam datume, osim da je počelo 11. avgusta. Zašto su kontumacirani Trifunović i Mesiček u poslednjem kolu?

(Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića)

Iz šahovske istorije-Amaterski šampionat Jugoslavije 1927


Karlovac, 15 – 29.08.1927


Info – Pgn(16) – Partije – Arhiva – Učesnici – Kolo – Berger – Stat – Stanje


Sudije: Vladimir Vuković
Pobednik: Vasja Pirc

Turnir:
Peti nacionalni savezni amaterski turnir ŠS Jugoslavije igrao se u Karlovcu. Mladi Pirc iz Maribora je osvojio turnir i tako postao majstor.

Zanimljivosti:
Poslednje kolo je počelo sa zakašnjenjem jer nakon Vukovićeve simultanke dan pre, konobari su sve figure ubacili u jednu veliku škrinju, a ujutru je pogled na tu šahovsku salatu bio strašan za svako dobro šahovsko srce, a posao oko slaganja kompletnih garnitura mučan.

Lista učesnika:
Savezni odbor je 11. avgusta odredio listu od 16 učesnika, ali dat je u Jutru dat spisak od 15 njih, te je napomenuto da su rezerve Bernardić, Grenčarski (koji je igrao) i Mešiček. Inženjer Kosta Jovanović iz Vršca nije došao, te ga je zamenio domaći igrač Jonke.

Berger tabela

#titImeFed12345678910111213141516PtsYugPlasman
1 Pirc, VasjaSL#½1110½011½1111111½41
2 Singer, LavHR½#1½11½1½0101111112
3 Bošan, JakovVO00#½½½111011111110½3
4 Filipčić, MilanHR0½½#½1½½01½½011134
5 Nedeljković, OzrenSR00½½#½½½1101½11½25
6 Vidmar, ĆirilSL10½0½#100½½11½1½836
7 Jonke, LjudevitHR½½0½½0#½½110½1½1827
8 Aćimović, SinišaSR100½½1½#11½0010½8
9 Agapjejev, VsevolodHR0½0101½0#00½111139
10 Tot, BoraVO01100½001#11100110
11 Židovec, VladimirHR½00½1½0½10#1½01111
12 Kurđukov, GabrijelHR010½0011½00#0½1012
13 Abraham, BelaHR0001½0½100½1#001213
14 Fric, HerbertHR00000½00011½1#1½½14
15 Rupnik, ZdenkoSL000000½1010010#1½15
16 Grenčarski, MladenHR0000½½0½00010½0#3116

Agapjejev,Vsevolod – Abraham,Bela [C18]

Amaterski sampionat Jugoslavije 1925 Karlovac (11), 25.08.1927

 1.e4 e6 2.d4 d5 3.Nc3 Bb4 4.e5 c5 5.a3 cxd4 6.Qxd4 Nc6 7.Qg4 Bxc3+ 8.bxc3 Nxe5 9.Qxg7 Qf6

10.Bh6 Ng4 11.Bb5+ Kd8 12.Qf8+ Kc7

13.Qc5+ Kd8 14.Qd6+ 1–0

Acimovic,Sinisa – Singer,Lav [E16]

Amaterski sampionat Jugoslavije 1925 Karlovac (12), 26.08.1927

 1.d4 Nf6 2.Nf3 e6 3.c4 b6 4.g3 Bb7 5.Bg2 d6 6.Nc3 Nbd7 7.0–0 Ne4 8.Qc2 Nxc3 9.Qxc3 Be7 10.Qc2 f5 11.Bd2 0–0 12.Bc3 Be4 13.Qc1 Bf6 14.Nd2 Bxg2 15.Kxg2 e5 16.dxe5 dxe5 17.e4 f4 18.Nf3 Qe7 19.Qc2 Qf7 20.Rad1 Rad8 21.b3 Qg6 22.Rd5 Nc5 23.Rfd1 Rde8 24.Re1 Re6 25.Bxe5 c6 26.Rd6 Bxe5 27.Nxe5 f3+ 28.Kh1 Qh5 29.Rxe6 Nxe6 30.Nxc6 Qh3 31.Rg1 Rf6 32.Ne7+ Kf7 33.Nf5 Nd4 34.Nxd4 Qxh2+

0–1

Literatura:
Šahovski glasnik 3.13-15 (1927), Jutro 18, 21, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 30. VIII (1927).

Greške u literaturi:
Tabela u Šahovskom glasniku ima problem (pored toga što ima dve dvojke u tabeli) jer treba zameniti Agapjejeva i Kurdžukova. Jutro je do poslednjeg izdanja vodila stanje kao da je 1-0 u partijama 7.3 Rupnik – Jonke i 8.2 Fric – Kurdžukov, i onda na kraju kažu da su one ipak remi.

 

Iz šahovske istorije-Amaterski šampionat Jugoslavije B 1926


Ljubljana, 16 – 27.08.1926


Info – Pgn(8) – Partije – Arhiva – Učesnici – Kolo – Berger – Stat – Stanje


Sudije: Vladimir Vuković
Pobednik: Kosta Rožić

Turnir:
Četvrti nacionalni kongres Jugoslovenskog šahovskog saveza održan je u Ljubljani (prema zaključcima odborskih sednica od 23. maja i 19. juna, a raspisan 4. jula 1926). Turnir je igran u prostorijama restauracije Zvezde, u dve grupe, a pobednike grupa čekao je meč za titulu majstora. Partije su igrane od 8:30 do 13:30 i od 16 do 18. U grupi B pobedio je Rožić, koji je zatim izgubio od Kalabara u meču za titulu majstora.

Berger tabela

#titImeFed123456789101112PtsYugPlasman
1 Rožić, KostaHR#11½1½11011191
2 Furlani, LjudmilSL0#01111½111122
3 Singer, LavHR01#½1½1½01½173
4 Dernovšek, KarelSL½0½#1½½11011724
5 Kulžinski, NikolajVO0000#1½1½111605
6 Vogelnik, AdolfSL½0½½0#1½½½½16
7 Poljakov, GeorgijeSR000½½0#½111117
8 Didzinski, PavaoHR0½½00½½#0111518
9 Vidmar, ĆirilSL1010½½01#00½9
10 Marjanović, PetarVO00010½001#0½3110
11 Dumić, MarijanHR00½00½0011#03½11
12 Jonke, LjudevitHR00000000½½1#2012

Furlani,Ljudmil – Jonke,Ljudevit [B01]

Amaterski sampionat Jugoslavije B 1926 Ljubljana (2), 17.08.1926

 1.e4 d5 2.exd5 Qxd5 3.Nc3 Qa5 4.d4 e5 5.dxe5 Bb4 6.Bd2 Nc6 7.a3 Qxe5+ 8.Be2 Be7 9.Nf3 Qd6 10.Nb5 Qd7 11.Bf4 Bd8

12.Bxc7 Nf6 13.Bxd8 Qxd8 14.Qxd8+ Kxd8 15.0–0–0+ Ke7 16.Rhe1 Rd8 17.Bc4+ Kf8 18.Nd6 Na5 19.Bxf7 Rxd6 20.Rxd6 Kxf7 21.Ne5+ 1–0

Furlani,Ljudmil – Vogelnik,Adolf [B12]

Amaterski sampionat Jugoslavije B 1926 Ljubljana (4), 19.08.1926

 1.e4 c6 2.d4 d5 3.e5 Bf5 4.Bd3 Bxd3 5.Qxd3 e6 6.Ne2 Ne7 7.0–0 Nf5 8.Nd2 Nd7 9.f4 h5 10.Kh1 h4 11.Nf3 Rc8 12.Ng5 Qc7 13.c3 g6 14.Bd2 Be7 15.Qh3 Kf8 16.g4 Ng7 17.Rf2 Bxg5 18.fxg5 Ke7 19.Raf1 Rcf8 20.c4 dxc4 21.Bb4+ c5 22.dxc5 Nxc5 23.Qf3 Ke8 24.Nc3 Nd3 25.Bd6 Nxf2+ 26.Rxf2 Qc6 27.Ne4 Kd7 28.Rc2 Ne8 29.Bxf8 Rxf8 30.b3 b5 31.bxc4 bxc4 32.Qe2 Qb5 33.Rxc4 Qb1+ 34.Kg2 Nc7 35.Qd2+ Nd5 36.Nf6+ Ke7 37.Rc7+ Kd8 38.Rd7+ Kc8

39.Nxd5 h3+ 40.Kf2 exd5 41.Rxd5 1–0

Rozic,Kosta – Kulzinski,Nikolaj [E12]

Amaterski sampionat Jugoslavije B 1926 Ljubljana (5), 20.08.1926

 1.d4 Nf6 2.Nf3 b6 3.c4 e6 4.Nc3 Bb7 5.Bg5 Be7 6.e3 d6 7.Bd3 Nbd7 8.Qc2 h6 9.Bh4 c5 10.0–0 0–0 11.Rad1 Rc8 12.Bg3 cxd4 13.Nxd4 Nh5 14.Qe2 Nxg3 15.hxg3 Re8 16.f4 d5 17.cxd5 exd5 18.Qf3 Nf6 19.g4 Bc5 20.Bf5 Rc7 21.g5 hxg5 22.fxg5 Nh7 23.Bxh7+ Kxh7 24.Qh5+ Kg8 25.Rf3 g6 26.Qh6 Bf8 27.Qh4 Bg7 28.Rdf1 Re5 29.Rg3 Rc4 30.Nce2 Qe8 31.Rh3 Rxe3 32.Qh7+ Kf8 33.Qxg6 Kg8 34.Qh7+ Kf8 35.Nf4 Qe4

36.Ng6+ Ke8 37.Qg8+ Kd7 38.Rxf7+ Kd6 39.Nf5+ Kc5 40.Rxe3 Rc1+ 41.Kh2 Be5+ 42.Nxe5 Qf4+ 43.Rg3 Qxe5 44.Qf8+ 1–0

Lista učesnika:
Pravo nastupa imaju osvajači nagrada Amaterskog šampionata Jugoslavije 1925, šampioni saveznih klubova, kao i prvorazredni igrači saveznih klubova. Stručni savet je razmatrao oko 40 prijava za turnir i odredio da se igra u dve grupe

Literatura:
Šahovski glasnik 2.6-8 (1926), Jutro.

(Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića)

Iz šahovske istorije-Amaterski šampionat Jugoslavije 1926


Ljubljana, 28 – 29.08.1926


Info – Pgn(1) – Partije – Arhiva – Učesnici – Kolo – Stat – Stanje


Sudije: Vladimir Vuković
Pobednik: Sadi Kalabar

Turnir:
Četvrti nacionalni kongres Jugoslovenskog šahovskog saveza održan je u Ljubljani (prema zaključcima odborskih sednica od 23. maja i 19. juna, a raspisan 4. jula 1926). Meč za titulu majstora na dve dobijene partije (remiji se ne računaju), igrali su pobednici grupa Kalabar (Grupa A) i Rožića (Grupa B). Meč se završio veoma brzo pobedom Kalabara od 2-0.

<– Stanje 2 (29.08.1926)

#titImeFedPts
1 Kalabar, SadiHR2
2 Rožić, KostaHR0

Kalabar,Sadi – Rozic,Kosta [E73]

Amaterski sampionat Jugoslavije 1926 Ljubljana (1), 28.08.1926

 1.d4 g6 2.c4 Bg7 3.Nc3 d6 4.e4 Nc6 5.Be3 Nf6 6.Be2 0–0 7.h3 Ne8 8.d5 Nb8 9.Nf3 f5 10.exf5 Bxf5 11.Nd4 Bd7 12.Bg4 c5 13.Bxd7 Qxd7 14.Ne6 Rf7 15.Ne4 b5 16.Qe2 bxc4 17.Qxc4 Qc8 18.0–0 Nd7 19.N4g5 Rf5 20.Nxg7 Nxg7 21.Qh4 Nf6 22.Bd2 Rxd5 23.Bc3 Nf5 24.Qc4 e5

25.Ne4 1–0

Lista učesnika:
Meč su igrali pobednik Grupe A, Kalabar i pobednik Grupe B, Rožić.

Literatura:
Šahovski glasnik 2.6-8 (1926), Jutro.

Iz šahovske istorije-Ženski šampionat Jugoslavije 1926


Ljubljana, 16 – 26.08.1926


Info – Fotke(1) – Pgn(1) – Partije – Arhiva – Učesnici – Kolo – Berger – Stat – Stanje


Sudije: Vladimir Vuković
Pobednik: Sava Šerban

Turnir:
Četvrti nacionalni kongres Jugoslovenskog šahovskog saveza održan je u Ljubljani, a raspisano je i Damsko prvenstvo ŠS Jugoslavije. Turnir je bio ujednačen, a gospođa Šerban je pobedila pokazavši mnogo smisla za kombinacije. Gospođica Vadnal je kao ovogodišnja šampionka Ljubljane važila za favorita, te iako je oba puta slavila protiv pobednice turnira, podelila je drugo i treće mesto sa gospođom Černe. Najmlađa učesnica, gospođica Lapajne se našla na četvrtom mestu, dok je gospođica Jelačin nakon 7. kola istupila sa turnira.

Berger tabela

#titImeFed12345PtsYugPlasman
1 Šerban, SavaSL#1100111+621
2 Černe, VeraSL00#110111522
3 Vadnal, VeraSL1100#1011523
4 Lapajne, SonjaSL001001#1+424
5 Jelačin, MiraSL0-00000-#005

Lapajne,Sonja – Serban,Sava [D45]

Zenski sampionat Jugoslavije 1926 Ljubljana (2), 17.08.1926

 1.d4 Nf6 2.c4 e6 3.Nc3 d5 4.e3 c6 5.Nf3 Bb4 6.Bd2 0–0 7.Bd3 dxc4 8.Bxc4 Nd5 9.Nxd5 Bxd2+ 10.Qxd2 cxd5 11.Bd3 Nc6 12.0–0 Bd7 13.Rfe1 Rc8 14.e4 Qb6 15.Bb1 Na5 16.b3 Qa6 17.Bd3 Bb5 18.Bc2 Rc7 19.Rac1 Rfc8 20.a4 Be8 21.Bd3

21…Nxb3 22.Rxc7 Nxd2 23.Bxa6 Nxf3+ 24.gxf3 Rxc7 25.Bb5 Bxb5 26.axb5 dxe4 27.Rxe4 Rc4 0–1

Lista učesnika:
Sve učesnice bile su iz Ljubljane.

Literatura:
Šahovski glasnik 2.6-8 (1926), Jutro.

 

(Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića)

Iz šahovske istorije-Amaterski šampionat Jugoslavije A 1926


Ljubljana, 16 – 27.08.1926


Info – Fotke(2) – Pgn(5) – Partije – Arhiva – Učesnici – Kolo – Berger – Stat – Stanje


Pobednik: Sadi Kalabar

Turnir:
Četvrti nacionalni kongres Jugoslovenskog šahovskog saveza održan je u Ljubljani (prema zaključcima odborskih sednica od 23. maja i 19. juna, a raspisan 4. jula 1926). Turnir je igran u prostorijama restauracije Zvezde, u dve grupe, a pobednike grupa čekao je meč za titulu majstora. Partije su igrane od 8:30 do 13:30 i od 16 do 18. U grupi A pobedio je Kalabar, koji je zatim pobedio Rožića u meču za titulu majstora.

Kalabar, Sadi –   Agapjejev, Vsevolod
Kozomara, Nikola –   Pirc, Vasja

Zanimljivosti:
Inženjer Tekavčić igrao je sve svoje partije posle podne (što je pre žrebanja odobreno). Profesor Kozomara iz Tuzle je preživeo automobilsku nesreću, gde je pre sudara uspeo da iskoči iz kola, te je napustio turnir, a njegovi rezultati su brisani. U partiji 8. kola Tot – Kalabar, dok je Kalabar šetao, Tot je uhvatio figuru, ali se onda predomislio i odigrao drugom figurom, što je video samo jedan kibicer koji je ćutao, ali jedan nehotičan smešak kibicera bio je dovoljan da Tot odluči da preda partiju.

Berger tabela

#titImeFed123456789101112PtsYugPlasman
1 Kalabar, SadiHR#1011100111 741
2 Risl, AndrijaHR0#11110½101142
3 Rupnik, ZdenkoSL10#00½11111 3
4 Tot, BoraVO001#1½½½11½ 634
5 Agapjejev, VsevolodHR0010#½1½11½15
6 Tekavčić, IvoHR00½½½#11011 6
7 Pirc, VasjaSL110½00#½½1117
8 Jerošov, AleksejSL1½0½½0½#1½0 38
9 Aćimović, SinišaSR000001½0#½1039
10 Grenčarski, MladenHR0100000½½#1 3110
11 Mrzlikar, RudolfSL000½½00100# 2111
12 Kozomara, NikolaBH 0  0 0 1  #0012

Agapjejev,Vsevolod – Pirc,Vasja [B84]

Amaterski sampionat Jugoslavije A 1926 Ljubljana (7), 22.08.1926

 1.e4 c5 2.d4 cxd4 3.Nf3 Nc6 4.Nxd4 Nf6 5.Nc3 d6 6.Be2 e6 7.0–0 Be7 8.Kh1 a6 9.f4 Qc7 10.Nxc6 bxc6 11.Qe1 0–0 12.Qg3 Kh8 13.e5 Nd7 14.exd6 Bxd6 15.Ne4 Be7 16.Ng5 Nf6 17.Bd3 c5 18.b3 h6

19.Bb2 Ne8

20.Nxf7+ Rxf7 21.Qg6 Nf6 22.Bxf6 gxf6 23.Qxf7 f5

24.Bxf5 exf5 25.Rae1 Ra7 26.Rf3 Qd8 27.Rg3 Qf8 28.Qxf8+ Bxf8 29.Re8 1–0

Lista učesnika:
Pravo nastupa imaju osvajači nagrada Amaterskog šampionata Jugoslavije 1925, šampioni saveznih klubova, kao i prvorazredni igrači saveznih klubova. Stručni savet je razmatrao oko 40 prijava za turnir i odredio da se igra u dve grupe

Literatura:
Šahovski glasnik 2.6-8 (1926), Jutro.

(Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića)

Iz šahovske istorije-Amaterski šampionat Jugoslavije 1925


Subotica, 03 – 20.08.1925


Info – Pgn(12) – Partije – Arhiva – Učesnici – Kolo – Berger – Stat – Stanje


Pobednik: Mirko Đerđ

Turnir:
Treći glavni turnir Jugoslovenskog šahovskog saveza igrao se u prostorijama Kasina u Subotici. Pobedio je Mirko Đerđ i postao majstor. Sudio je Gruner.

Zanimljivosti:
Za treći savezni kongres, još 1923. na novosadskom kongresu, određen avgustu 1925. u Beogradu, ali Ovadija koji je dobio mandit nije uspeo da orzanizuje kongres, te je Subotički ŠK prihvatio organizaciju. Jedan telegram nagovestio je Vidmaru bolest u familiji i on je morao što pre da otputuje, te su igrači pristali da sa njim odigraju svoje partije unapred.

Berger tabela

#titImeFed123456789101112131415161718PtsPlasman
1 Đerđ, Mirko#1½0½½111½1½0111½1121
2 Fajer, Janos0#½½1½1111½0½½½11111½2
3 Singer, Lav½½#1100½1½½½11111½11½3
4 Vidmar, Ćiril1½0#½1½01½11101011114
5 Pirc, Vasja½00½#1½½½11101½1½110½5
6 Graber, Janoš½½100#01½1111½½½01106
7 Bošan, Jakov001½½1#0½½00111½117
8 Stupan, Miroslav00½1½01#0½½1½½011½8
9 Marković, Dimitrije0000½½½1#1½1001½119
10 Rožić, Kosta½0½½00½½0#0½110111810
11 Kulžinski, Nikolaj0½½0001½½1#½½1½10½811
12 Poljakov, Georgije½1½000100½½#½1100½712
13 Tener, Maks1½00100½10½½#½½010713
14 Valentinčić, ?0½010½0½1000½#11½½714
15 Todorović, Petar0½00½½0101½0½0#01½615
16 Pavković, ?00010½½0½001101#½0616
17 Tot, Bora½000½10000110½0½#1617
18 Čilag, Antal00½0000½00½½1½½10#518

Graber,Janos – Poljakov,Georgije [C29]

Amaterski sampionat Jugoslavije 1925 Subotica (14), 17.08.1925

 1.e4 e5 2.Nc3 Nf6 3.f4 d5 4.fxe5 Nxe4 5.Qf3 f5 6.Nge2 Nc6 7.d4 Nb4 8.Nf4 Nxc2+ 9.Kd1 Nxa1 10.Qh5+ g6 11.Nxg6 hxg6 12.Qxg6+ Ke7 13.Nxe4 Kd7

14.e6+ Kc6 15.e7+ 1–0

Gyorgy,Mirko – Stupan,Miroslav [B85]

Amaterski sampionat Jugoslavije 1925 Subotica (1), 03.08.1925

 1.e4 c5 2.Nf3 Nc6 3.d4 cxd4 4.Nxd4 e6 5.Be2 Nf6 6.Nc3 a6 7.0–0 Qc7 8.Kh1 Be7 9.f4 d6 10.a4 0–0 11.Be3 Rd8 12.Qe1 d5 13.e5 Nd7 14.Qf2 Na5 15.f5 Nxe5 16.Qg3 Bd6 17.Ncb5 axb5 18.Nxb5 Qc6 19.Nxd6 Qxd6 20.f6 Ng6 21.Bf4 e5 22.Bg5 Be6 23.h4 h6 24.Bc1 Qf8 25.h5 Nf4

26.Rxf4 exf4 27.Bxf4 Bf5 28.Bxh6 Kh7 29.Bxg7 Qd6 30.Qg5 Kg8 31.Qh6 Bh7 32.Bd3 1–0

Literatura:
Šahovski glasnik 1.6-9, 1.10 (1925).

Nepoznanice:
Da li je Stupan, vunderkind iz Maribora, zapravo Bogomir? U Šahovskom glasniku na jednom mestu pominju Miroslav.

(Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića)

Iz šahovske istorije-Memorijalni turnir Erin Velmi 1952


Bazel, 26.01 – 02.02.1952


Info – Pgn(13) – Partije – Učesnici – Kolo – Berger – Stat – Stanje


Pobednik: Milan J Vidmar

Turnir:
Memorijalni turnir u spomen nedavno preminulog švajcarskog majstora, organizatora i pisca, Erina Velmija održan je u Bazelu. Iako je najstariji, iako dugo nije igrao, slavio je Vidmar ispred Evea.

Lista učesnika:
Pored petorice majstora iz Bazela, nastupili su bivši svetski prvak Eve, nam dr Vidmar i Berlinac Tešner.

Berger tabela

#titImeFed12345678PtsPlasman
1 Vidmar, Milan J#½½½11111
2 Eve, Maks½#½½½11152
3 Šudel, Hans Jakob½½#0½1113
4 Tešner, Rudolf½½1#001144
5 Lepin, Peter0½½1#01½5
6 Kristofel, Martin00011#0136
7 Miler-Brejl, Paul000001#127
8 Miler, Paul0000½00#½8

Vidmar,Milan J – Christoffel,Martin [D17]

Erin Velmi 1952 Bazel (3), 28.01.1952

 1.d4 d5 2.c4 c6 3.Nf3 Nf6 4.Nc3 dxc4 5.a4 Bf5 6.Ne5 e6 7.f3 Bb4 8.e4 Bxe4 9.fxe4 Nxe4 10.Bd2 Qxd4 11.Nxe4 Qxe4+ 12.Qe2 Bxd2+ 13.Kxd2 Qd4+ 14.Kc2 0–0 15.Nxc4 b5 16.Qe3 Rd8 17.Qxd4 Rxd4 18.axb5 cxb5

19.Nb6 1–0

Literatura:
Šahovski vjesnik 6.3-4 (1952), Šah 6.4 (1952), Chessbase.

(Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića)

Iz šahovske istorije-Mirko Šrajber 1952


Subotica, 15 – 27.01.1952


Info – Pgn(5) – Partije – Arhiva – Učesnici – Kolo – Berger – Stat – Stanje


Pobednik: Petar Trifunović

Turnir:
Prvi memorijal Mirka Šrajbera igran je u Subotici, a zasluženo je trijumfovao Trifunović. Veliki uspeh postigao je Tamaši koji se plasirao na treće mesto (puno sreće protiv Udovčića i Vukovića) i ispunio normu za majstorskog kandidata.

Lista učesnika:
Pozivu organizatora odazvali su se majstori Trifunović, Udovčić, Tot, Bertok i Vuković, kao i kanidat Carev, dok su ostala mesta popunili domaći amateri.

Berger tabela

#titImeFed123456789101112PtsYugPlasman
1 Trifunović, Petar#1½111½1111½1
2 Bertok, Mario0#11½1½1111192
3 Tamaši, Laslo½0#1111½½1½183
4 Udovčić, Mijo000#½111½11174
5 Vuković, Sava0½0½#½½0111165
6 Segi, Lajoš0000½#½111116½6
7 Tot, Bora½½00½½#0½½11527
8 Carev, Petar00½0101#10018
9 Buljovčić, Ivan00½½00½0#01119
10 Đantar, Đorđe000000½11#01010
11 Riđički, Milan00½0000101#0½11
12 Lendvai, Vinko½0000000001#½12

Vukovic,Sava – Trifunovic,Petar [D41]

Mirko Srajber 1952 Subotica (1), 15.01.1952

 1.d4 Nf6 2.c4 c5 3.Nf3 e6 4.Nc3 d5 5.cxd5 Nxd5 6.e3 Be7 7.Bb5+ Nc6 8.0–0 0–0 9.e4 Nxc3 10.bxc3 Bd7 11.Qe2 a6 12.Bc4 Rc8 13.d5 exd5 14.exd5 Na5 15.Bd3 Bf6 16.Qc2 g6 17.Bh6 c4 18.Be4 Re8 19.Rad1 Qe7 20.Rde1 Qd6 21.Qd2 b5 22.Bf4 Qa3 23.Re3 b4 24.cxb4 c3 25.bxa5

25…Rxe4 26.Bh6 Ra4 27.Qc1 Qxc1 28.Rxc1 Rxa5 29.d6 Rd5 30.Bf4 c2 31.Ne1 g5 32.Rg3 Kf8 33.Be3 Bb2 34.Bxg5 Rxg5 35.Rxc2 Rxc2 0–1

Literatura:
Šahovski vjesnik 6.3-4 (1952), Šah 6.3 (1952), Magyar Szó.

(Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića)

Iz šahovske istorije-Hogovens 1952


Bevervajk, 12 – 20.01.1952


Info – Pgn(45) – Partije – Arhiva – Učesnici – Kolo – Berger – Stat – Stanje


Pobednik: Maks Eve
Infolink: https://www.chessgames.com/perl/chess.pl?tid=90991

Turnir:
Tradicionalni turnir u Bevervajku održan je po 14. put, a ubedljiv je bio Maks Eve.

Zanimljivosti:
Razlika u parovanju bila je u boji figura koju je imao poslednji startni broj 10. Po Bergeru je crni protiv 1-5, a beli sa 6-9, dok je ovde bio beli sa 2 i 4, a crni sa 7 i 9.

Lista učesnika:
Predviđeno je bilo da učestvuje 6 stranih i 4 domaća majstora. Šesti stranac trebalo je da bude ili prošlogodišnji pobednik Pilnik ili španski majstor Toran, ali kako nijedan od njih nije došao, uskočio je domaći igrač van Šeltinga. Po prvi put na ovom turniru Jugoslavija je bila zastupljena sa dva igrača, a igrali su Kostić i Fuderer.

Berger tabela

#titImeFed12345678910PtsPlasman
1 Eve, Maks#½1½11½1111
2 O’Keli, Alberik½#½½½½½½112
3 Relštab, Ludvig0½#½½½1½1½53
4 Janovski, Danijel½½½#½1½½½½54
5 Fuderer, Andrija0½½½#½½½½15
6 Kramer, Haije0½½0½#1½½½46
7 Baumester, Hans½½0½½0#½017
8 Kostić, Borislav0½½½½½½#0½8
9 Van Šeltinga, Teodor000½½½11#09
10 Doner, Jan00½½0½0½1#310

Literatura:
Šahovski vjesnik 6.3-4 (1952), Šah 6.4 (1952), Chessbase.

(Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića)

50 godina od pobjede u Meču stoljeća


Prije 50 godina, Bobby Fischer je pobjedio Borisa Spaskog u poslednjoj partiji meča za svjetskog šampiona. 🏆

Dvadeset i prva partija meča je prekinuta 31. avgusta u dobijenoj poziciji za Fischera. Umjesto da dođe na nastavak 1. septembra, Spaski je predao partiju i meč, telefonirajući sudiji. Fischer je bio iznenađen, ali je došao u salu za igru, potpisao formulare i postao svjetski šampion.

Iz šahovske istorije-Istočnoevropski Zonski 1951


Marijanske Laznje, 06 – 28.08.1951


Info – Pgn(136) – Partije – Učesnici – Kolo – Berger – Stat – Stanje


Turnir:
Zonski turnir koji je okupio igrače istočne Evrope, Skandinavije i Afrike. Prvih 15 kola igralo se u Marijanskim Laznjama, a poslednja dva u Pragu. Borba se vodila za 5 mesta na Međuzonskom turniru, što su na kraju ostvarili Pahman, Sabo, Barca, Štolc i Foltis. Peto mesto je pripalo Foltisu ispred Benka zahvaljujući boljem Sonebornu.

Zanimljivosti:
Mađari i Čehoslovaci su za svakog svog igrača doveli po jednog sekundanta. Kada su to saznali Poljaci, hitno su uputili majstora Čajku u pomoć Pitlakovskom, ali je ishod bio neočekivan, naime Poljak je startovao sa 5 iz 7, a kada je sekundant stigao napravio je svega 2½ iz 9. U poslednjem kolu Štolcu je bio dovoljan remi da zadrži treće mesto, te je upitao Pitlakovskog da li igra na pobedu, a kad je dobio odrečan odgovor, smatrao je da je sporazum postigut i bezbrižno je vukao poteze čekajući miroljubivi završetak, ali ga je Poljak matirao.

Lista učesnika:
Turnir je bio predviđen za 20 igrača, ali je nastupilo 17. Šveđanin Stolberg nije došao zbog bolesti, Islanđanin Sugurdson zbog teškoća oko vize, a Izrael je otkazao učešće svog predstavnika iz finansijskih razloga (Černjak se u to vreme nalazio u Beču i mogao je lako da dođe na turnir). Čehoslovaci i Mađari su imali po 3 predstavnika (Čehoslovaci su pokušali da ubace Filipa kao četvrtog, ali su ih Mađari sprečili). Afrika je imala dva predstavnika, iz Egipta (najmlađa članica FIDE) je stigao Basjuni, a iz Južne Afrike Hajdenfeld. U borbi se našlo 5 Skandinavaca, 10 igrača iz kominformovskih zemalja i dvojica Afrikanac. Od favorita falio je i Finac Bek.

Berger tabela

#titImeFed1234567891011121314151617PtsSonPlasman
1IMPahman, Ludek#½½1½½11½11½1111113951
2VMSabo, Laslo½#½½1½½0111½111111286¼2
3IMBarca, Gedeon½½#½½½0½111½½11½110½773
4IMŠtolc, Gosta0½½#½½1½0½1½1111110½72¾4
5IMFoltis, Jan½0½½#1½10011½11½11072¾5
6IMBenko, Pal½½½½0#½½01½11111½1071¼6
7IMLokvenc, Josef0½10½½#½½½1½0½1½162¾7
8IMŠajtar, Jaroslav01½½0½½#½½01½½½1162¼8
9 Pitlakovski, Andžej½00111½½#0011½½0062¼9
10 Barda, Olaf000½10½½1#1½½1½½054¼10
11 Basjuni, Sad Zaglul00000½0110#11011½744¼11
12 Šeld, Kristijan½½½½00½00½0#10011645½12
13 Balanel, Jon00½0½01½0½00#1½½½39¼13
14IMCvetkov, Aleksandar000000½½½0110#11034¾14
15 Fred, Jalo Atos0000000½½½01½0#11529½15
16 Pedersen, Ejgil00½0½0½01½00½00#13316
17 Hajdenfeld, Volfgang00000½0011½0½100#31¾17

Barcza,Gedeon – Heidenfeld,Wolfgang [A80]

Istocnoevropski Zonski 1951 Marijanske Laznje (4), 09.08.1951

 1.d4 e6 2.Nf3 f5 3.c3 Nf6 4.Bg5 Be7 5.Nbd2 b6 6.Bxf6 Bxf6 7.e4 fxe4 8.Nxe4 Ba6 9.Bxa6 Nxa6 10.Qe2 Qc8 11.Ne5 Bxe5 12.Qh5+ Ke7 13.Qxe5 Kf7 14.Ng5+ Kg8 15.0–0–0 h6 16.Nh3 Qb7 17.Nf4 Re8 18.d5 Rh7 19.dxe6 dxe6 20.Rhe1 Qc8 21.Re2 Nc5 22.Red2 Kf8

23.b4 g5 24.Nh5 1–0

Balanel,Ion – Pytlakowski,Andrzej [E38]

Istocnoevropski Zonski 1951 Marijanske Laznje (5), 11.08.1951

 1.d4 Nf6 2.c4 e6 3.Nc3 Bb4 4.Qc2 0–0 5.e3 c5 6.dxc5 Na6 7.Nge2 Nxc5 8.a3 Bxc3+ 9.Nxc3 d5 10.b4 N

cd7 11.cxd5 exd5 12.Bb2 Nb6 13.Rd1 Qe7 14.Be2 Be6 15.0–0 Rac8 16.Qb1 Nc4 17.Nb5 a6 18.Nd4 b5 19.Nb3 Ne4 20.Qa1 Qg5 21.Bd4 Bh3 22.Bf3 Rc6 23.Kh1 Rg6 24.gxh3

24…Qg1+ 0–1

Pachman,Ludek – Tsvetkov,Alexandar [C06]

Istocnoevropski Zonski 1951 Marijanske Laznje (9), 16.08.1951

 1.e4 e6 2.d4 d5 3.Nd2 Nf6 4.e5 Nfd7 5.Bd3 c5 6.c3 Nc6 7.Ne2 Qb6 8.Nf3 cxd4 9.cxd4 Bb4+ 10.Bd2 f6 11.exf6 gxf6 12.0–0 Nf8 13.Bf4 Bd7 14.Rc1 Rc8 15.a3 Be7 16.b4 a5 17.b5 Na7 18.a4 Ng6 19.Bg3 Kf7 20.Qd2 Kg7 21.Nf4 Rhg8 22.Nh5+ Kh8 23.Qh6 Be8

24.Ng5 fxg5 25.Be5+ 1–0

Literatura:
Šahovski vjesnik 5.11 (1951), Šah 6.3 (1952), Chessbase.

nepoznanice:
Nisam siguran oko datuma, koje sam pokupio iz Mega baze. Šah navodi da se igralo od 3. do 29. avgusta.

(Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića)

Iz šahovske istorije-Omladinski šampionat Jugoslavije 1951


Valjevo, 08 – 25.09.1951


Info – Pgn(8) – Partije – Arhiva – Učesnici – Kolo – Berger – Stat – Stanje


Tempo igre: 150 minuta za 50 poteza plus 60 minuta za svakih 20 poteza
Sudije: Nikola KaraklajićBrana Pavlović
Pobednik: ? Blinc? Zavila

Turnir:
Peto omladinsko prvenstvo Jugoslavije igrano je u velikoj sali Doma armije, dok je za igrače bio rezervisan ceo hotel Central. Za favorite su smatrani Đurašević i Ćirić. Na sredini turnira Ćirić je značajno odmakao pratiocima i činilo se da će da će osvojiti titulu, ali gubi od Guzelja, dok Blinc i Zavila slave pobedu, osvajajući pravo učešća na Polufinalu šampionata Jugoslavije 1951.

Zanimljivosti:
Glavna odlika turnira bila je velika neborbenost sa 63 remija u 120 partija, dakle preko 50% remija, dok nikada ranije na omladinskim šampionatima nije bilo preko 40% remija. Blinc i Zavila su u 14. kolu protiv svojih zemljaka ostvarili prilično sumnjive pobede (Njegovan je protiv Blinca žrtvovao pešaka, pa figuru, a onda pustio da mu padne zastavica, dok je Rodić u partiji protiv Zavile gde ima barem remi podmetnuo topa pod protivničkog lovca i predao. Glavni sudija je bio Karaklajić, koji je izjavio da je trebalo da Rakiću i Đuraševiću posle remija u 9. potezu da po nulu i da je verovatno da bi na kraju obojica imala više poena, a ceo turnir drugačiji tok, ali to nije učinio. Karaklajić je upozorio Zavilu da će njegova partija sa Rodićem biti posmatrana mikroskopski, ali ovu partiju nije video ni prostim okom, jer je četiri dana pre završetka turnira morao da napusti Valjevo (što se znalo od početka). Zamenio ga je Pavlović, koji je bio prisutan kad su počele partije 14. kola, ali je onda nestao imajući na umu da je njegov posao samo da po završetku partija upiše rezultate.

Lista učesnika:
Broj predstavnika bio je unapred određen po ključu: Srbija, Hrvatska i Slovenija po 3, Vojvodina, BiH i Makedonija po 2, Crna Gora 1. Iz Srbije su se plasirali Ćirić, Đurašević i Rakić; iz Hrvatske (Zagreb, 1951) su tu Durgo, Posedal i Žigić; iz Vovodine Matić i Boljoš; iz Slovenije Blinc, Njegovan i Guzelj; iz Bosne i Hercegovine Zavila i Rodić; iz Makedonije Zaharijev i Apostolov; iz Crne Gore Ćetković.

#titImeFed12345678910111213141516PtsYugPlasman
1 Blinc, ?SL#1½½1½½½1½1½½1½110½41
2 Zavila, ?BH0#½½½½½½11111½1110½2
3IĆirić, DragoljubSR½½#½1½½1½1½1½101103
4IĐurašević, BožidarSR½½½#½½11½1½0½½114
5 Rakić, TomislavSR0½0½#11½½1½1½1½135
6 Durgo, ?HR½½½½0#½½½1½1½1116
7 Posedal, ?HR½½½00½#½½111½1½½27
8 Žigić, ?HR½½00½½½#½½½½101½78
9 Njegovan, DušanSL00½½½½½½#½½½½½½½9
10 Rodić, ?BH½000000½½#11½1½1½10
11 Matić, ?VO00½½½½0½½0#011½½6211
12 Zaharijev, ?MK½001000½½01#101½612
13 Ćetković, BožidarCG½0½½½½½0½½00#0½1313
14 Boljoš, ?VO0½0½0001½0011#½½114
15 Guzelj, ?SL½010½0½0½½½0½½#0515
16 Apostolov, ?MK000000½½½0½½0½1#4½16

<– Stanje 15 (25.09.1951)

#titImeFedPtsYug
1 Blinc, ?SL10½4
2 Zavila, ?BH10½
3IĆirić, DragoljubSR10
4IĐurašević, BožidarSR
5 Rakić, TomislavSR3
6 Durgo, ?HR
7 Posedal, ?HR2
8 Žigić, ?HR7
9 Njegovan, DušanSL
10 Rodić, ?BH½
11 Matić, ?VO62
12 Zaharijev, ?MK6
13 Ćetković, BožidarCG3
14 Boljoš, ?VO1
15 Guzelj, ?SL5
16 Apostolov, ?MK4½
 

Durgo,? – Guzelj,? [C53]

Omladinski sampionat Jugoslavije 1951 Valjevo (4), 11.09.1951

 1.e4 e5 2.Nf3 Nc6 3.d4 exd4 4.Bc4 Bc5 5.c3 Qe7 6.0–0 Ne5 7.Nxe5 Qxe5 8.Kh1 dxc3 9.Nxc3 Nf6 10.f4 Qd4 11.Qe2 Bb6 12.Nd5 d6 13.Rd1 Bg4

14.Rxd4 Bxe2 15.Nxb6 Bxc4 16.Nxc4 1–0

Ciric,Dragoljub M – Rakic,Tomislav [B95]

Omladinski sampionat Jugoslavije 1951 Valjevo (3), 10.09.1951

 1.e4 c5 2.Nf3 d6 3.d4 cxd4 4.Nxd4 Nf6 5.Nc3 a6 6.Bg5 e6 7.Be2 Be7 8.Qd2 Nbd7 9.0–0 Qc7 10.a4 0–0 11.a5 Rd8 12.Qe3 h6 13.Bh4 Ne5 14.f4 Nc4 15.Bxc4 Qxc4 16.h3 Bd7 17.Qd3 Qc7 18.Kh1 Be8 19.f5 e5 20.Bxf6 Bxf6 21.Nd5 Qc5 22.Nb3 Qc6 23.Nb6 Rab8 24.c4 Be7 25.Nc1 f6 26.Na2 Bf7 27.Nb4 Qe8 28.N4d5 Bf8 29.b4 Be7 30.b5 Qf8 31.Rfc1 Kh7 32.Nc7 g6 33.bxa6 bxa6 34.Nxa6 Rb7 35.Nb4 gxf5 36.exf5 Rdb8 37.Nc6 Re8 38.Rcb1 Bd8 39.Nd5 Rxb1+ 40.Qxb1 Bxd5 41.cxd5 Qg8 42.a6 Qxd5

43.Qb7+ 1–0

Posedal,? – Matic,? [B09]

Omladinski sampionat Jugoslavije 1951 Valjevo (13), 22.09.1951

 1.e4 d6 2.d4 Nf6 3.Nc3 g6 4.f4 Bg7 5.Nf3 0–0 6.Bd3 Nfd7 7.f5 e6 8.fxe6 fxe6 9.Bg5 Qe8 10.Qd2 a6 11.0–0–0 Nc6 12.Bh6 Nb6 13.Bxg7 Kxg7 14.h4 e5 15.Nd5 Nxd5 16.exd5 Nxd4 17.Nxd4 exd4 18.Rde1 Qd8 19.h5 Bf5 20.hxg6 Bxg6

21.Qh6+ Kf7 22.Bxg6+ hxg6 23.Rhf1+ 1–0

Literatura:
Šahovski vjesnik 5.12 (1951), Šah 6.1 (1952), Politika (1.X 1951).

Nepoznanice:
Datumi po kolima nisu pouzdani.

(Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića)

Iz šahovske istorije-Velika Britanija – Jugoslavija 1951


London, 12 – 14.09.1951


Info – Pgn(4) – Partije – Ekipe – Kolo – Stat – Stanje


Turnir:
Meč između reprezentacija Velike Britanije i Jugoslavije igrao se u dvorani Univerzitetskog koledža (Zapadni centar broj 1) u Londonu. Prvi krug igrao se 12, a drugi 13. septembra, dok su 14. igrani nastavci prekinutih partija. Jugoslavija je pobedila u oba kruga, sa 7-3 i 5½-4½.

Kolo 1 (12.09.1951) –>

#DomaćinSkorGost
 1 Jugoslavija7-3Velika Britanija

# Jugoslavija7-3 Velika Britanija
1   Gligorić, Svetozar1-0   Klajn, Ernst Ludvig
2   Matanović, Aleksandar½-½   Aleksander, Hju
3   Pirc, Vasja½-½   Golombek, Hari
4   Trifunović, Petar½-½   Brodbent, Redžinalad
5   Puc, Stojan1-0   Milner-Beri, Stjuart
6   Rabar, Braslav1-0   Tajlor, Teodor
7   Milić, Borislav1-0   Ritson Mori, Vilijam
8   Nedeljković, Srećko0-1   Ejtken, Džejms Makrej
9   Ivkov, Borislav½-½   Barden, Leonard
10   Fuderer, Andrija1-0   Penrouz, Džonatan

<– Kolo 2 (13.09.1951)

#DomaćinSkorGost
 1 Velika Britanija4½-5½Jugoslavija

# Velika Britanija4½-5½ Jugoslavija
1   Klajn, Ernst Ludvig½-½   Gligorić, Svetozar
2   Aleksander, Hju1-0   Matanović, Aleksandar
3   Golombek, Hari½-½   Pirc, Vasja
4   Brodbent, Redžinalad0-1   Trifunović, Petar
5   Milner-Beri, Stjuart½-½   Puc, Stojan
6   Tajlor, Teodor1-0   Rabar, Braslav
7   Ritson Mori, Vilijam½-½   Milić, Borislav
8   Ejtken, Džejms Makrej0-1   Nedeljković, Srećko
9   Barden, Leonard½-½   Ivkov, Borislav
10   Penrouz, Džonatan0-1   Fuderer, Andrija

Gligoric,Svetozar – Klein,Ernst Ludwig [E95]

Velika Britanija – Jugoslavija 1951 London (1), 12.09.1951

 1.d4 Nf6 2.c4 g6 3.Nc3 Bg7 4.e4 d6 5.Nf3 0–0 6.Be2 Nbd7 7.0–0 e5 8.Re1 Re8 9.Bf1 c6 10.d5 Nf8 11.Bd2 h6 12.g3 Kh7 13.Nh4 Ng8 14.Qf3 c5 15.a3 Re7 16.b4 b6 17.Rab1 Bd7 18.bxc5 bxc5 19.Qd3 Be8 20.Rb2 Rb8 21.Reb1 Rb6 22.Rxb6 axb6 23.Qc2 Ra7 24.Qb3 Ra6 25.Nb5 Ne7 26.Bh3 Bd7 27.Bxd7 Qxd7 28.Ng2 Nc8 29.Ne3 h5 30.Nd1 Bf6 31.Kg2 Kg7 32.Ne3 Nh7 33.h4 Kg8 34.a4 Bg7 35.Nc3 Na7 36.a5 Nc8 37.Na4 bxa5 38.Qb5 Qxb5 39.cxb5 Ra7

40.b6 Nxb6 41.Rxb6 Bf8 42.Nc4 Nf6 43.f3 Nd7 44.Rc6 Kg7 45.Nxd6 1–0

Milic,Borislav – Ritson Morry,William [B01]

Velika Britanija – Jugoslavija 1951 London (1), 12.09.1951

 1.e4 d5 2.exd5 Qxd5 3.Nc3 Qd8 4.d4 Nf6 5.Bc4 e6 6.Nf3 Be7 7.0–0 0–0 8.Qe2 Nbd7 9.Re1 Nb6 10.Bd3 c6 11.Ne4 Nbd5 12.c3 Qc7 13.Nxf6+ Nxf6 14.Ne5 Bd7 15.c4 Rfd8 16.g4 Be8 17.g5 Nd7 18.Bf4 Bd6 19.Qg4 c5 20.Re3 Bxe5

21.Bxh7+ Kxh7 22.Rh3+ Kg8 23.Qh4 Kf8 24.dxe5 Nxe5 25.Qh8+ Ke7 26.Qxg7 Nf3+ 27.Rxf3 Qc6 28.Qf6+ 1–0

Penrose,Jonathan – Fuderer,Andrija [B84]

Velika Britanija – Jugoslavija 1951 London (1), 12.09.1951

 1.e4 c5 2.Nf3 Nc6 3.d4 cxd4 4.Nxd4 Nf6 5.Nc3 d6 6.Be2 e6 7.0–0 a6 8.b3 Be7 9.Bb2 Bd7 10.Kh1 b5 11.a3 Qb6 12.Nxc6 Bxc6 13.Bd3 Qb7 14.Qe2 h5 15.f3 h4 16.Nd1 Nh5 17.Bd4 e5 18.Be3 Bd8 19.c4

19…Ng3+ 20.hxg3 hxg3+ 21.Kg1 Qe7 22.Nf2 Rh2 23.Rfc1 Qh4 24.Kf1 bxc4 25.bxc4 Rxg2 26.Qd2 Qh2 0–1

Literatura:
Šah 6.1 (1952), Šahovski vjesnik 5.11 (1951).

(Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića)

O psihologiji i umetnosti šahovske igre – život i psihobiografija Roberta – Bobija Fišera – nepobeđenog šampiona sveta (12. nastavak)


Tadašnji svetski prvak Boris Spaski nalazio se na vrhuncu- stvaralačke snage, uz to u prethodnim partijama nikada nije bio poražen od Fišera. To ga pomalo uspavljuje. Na početku čuvenog meča u Rejkjaviku (island), Spaski vodi sa 2:0 i čini se da neće imati mnogo problema. Ali, pravi šahovski znalci ne sumnjaju u Fišera. Znaju da je on univerzalni igrač, za kojeg važi pravilo da igra takozvani „totalni šah“. To znači da ne igra na psihološke slabosti protivnika, na njegove nedostatke u teoriji otvaranja, strategiji, taktici i1i veštini igranja završnica. On igra najjače, on igra da bi pobedio i uništio moral protivnika.

Nakon dva prva poraza Fišer se reorganizuje, prihvata ulogu favorita „iz senke“ i počinje da briljira. Ređaju se pobeda za pobedom. U preostalih 19 partija on dobija 7, a gubi samo jednu! Tronizovan je novi bog, šahovski idol Robert – Bobi Fišer! Šta misle kompetentni šahovski poslanici o Bo­biju Fišeru pre i nakon njegove pobede nad Spaskim? Maks Eve u svojoj knjizi posvećenoj svetskim prvacima od Štajnica do Fišera navodi sledeća zapažanja eksšampiona sveta Tigrana Petrosjana o igri Fišera pred meč sa Spaskim: „Fišer je brilijantan šahista. On vrlo brzo shvata kompleksnost svih problema za šahovskom pločom i potom sledi ispravan put. Moram da upo­zorim Spaskog da je Fišer doneo čitav niz novih ideja u savremenom šahu. Ništa u šahu ne može da bude novo za njega, niti da ga iznenadi. Kada ima i minimalnu prednost on igra poput mašine. Teško je u njegovim partijama naći ijednu krupniju grešku. Fišer je jedinstven šahista. Meč između Spaskog i Fišera biće vrlo tvrd i težak.“ Nakon Fišerove pobede Eve piše: „Fišer je svetski šampion sa ogromnom ljubavlju prema šahu. Njegov strpljivi rad, trening i kompletno poznavanje stila igre protivnika i njihovih partija omogućili su mu, pored genijalnog talenta, osvajanje trona. On je ulagao maksimum psihološkog i fizičkog napora u svakoj- partiji i uspevao da održi podjednak intenzitet od početka do kraja.“

Ali, šta se potom dešava. Fišer je osvojio sve što se moglo osvojiti. On je apsolutni pobednik, apsolutni bog šaha, koji je mikrokosmos po sebi, simulakrum makrouniverzuma. Fišer očekuje i apsolutno poštovanje smrtnika koji ga okružuju. Posebno onih iz FIDE (Svetska šahovska organizacija, čiji je predsednik tada bio bivši svetski prvak Maks Eve, doktor matematike). On smatra da FIDE postoji radi njega, a ne on radi nje. Smrtnici treba da slušaju naredbe onog koji je na vrhu Olimpa. Greše oni, koji poput američkog velemajstora Roberta Berna, misle da se Bobi oduvek bojao poraza. U jed­nom od ruskih šahovskih časopisa Bern je napisao sledeće: „Fišer se ne boji određenog protivnika, nego slučajnih pogrešaka. Strah od slučajnosti je učinio da je u Rejkjaviku uvek zakašnjavao na partije. On odlaže polazak na partiju do poslednjeg časa. Fišer je mnogo učinio za propagandu šaha, ali šta to vredi kada ne želi da igra i kada su turnirske nagrade ostale iste.“ U jednom in­tervjuu i sam Fišer kategorično pobija izjavu Petrosjana koji, takođe, tvrdi da se Bobi boji poraza. I Bent Larsen je smatrao da je jedan od glavnih uzroka Fišerovih bizarnih odlazaka sa važnih turnira bio strah od poraza.

Još 1928. godine ruski psiholog Vitazev*1 sledeći Laskerova zapažanja o tome da se put svakog šahiste sastoji iz uspona i padova i da je posebno važna stavka karaktera svakog šahiste njegov odnos prema pobedi i porazu, vrši određenu tipološko-psihološku podelu šahista u odnosu na reakcije i stav koji nastaju nakon gubitka partije.

1.  Prvu grupu čine oni šahisti koji su nakon poraza krajnje demoralisani. Oni gube samouverenost i samosvest o jačini sopstvene igre. Njihovo majstorstvo, odnosno kvalitet igre nakon poraza se jasno snižava. U ovu grupu autor je svrstao npr. čuvenog Rubinštajna.

2.  Druga grupa se karakteriše spokojnijim odnosom nakon gubitka partije. Oni smatraju da nije došlo do promene ničeg suštastvenog niti u njihovom kvalitet igre niti u njihovom odnosu prema šahu.
U ovu grupu klasifikovani su Lasker, Pilsberi, Štajnic.

3. Treću grupu sačinjava karakterno takav tip igrača koji nakon poraza počinju da igraju još smelije, inventivnije, pokušavaju da iznađu optimalna rešenja za dobitak, ali bez „srljanja“ i preteranog rizika. Kao po pravilu nakon poraza bodovni saldo ovih igrača se popravlja. U ovu grupu pored Aljehina, kojeg je tu svrstao Vitazev,prema našem mišljenju spada svakako i Fišer.

*1(Vitazev F, Psihologićeskie tip šahmatistov, „Šahmat v SSSR“, NO.2, 1928)

(Nastaviće se)

Milunka Lazarević (Šantarovac kod Jagodine, 1932 – Beograd, 2018)


Šah – danak ljubavi Milunke Lazarević

Dragoslav A. Simić

21.08.2022. 17:54

Šah - danak ljubavi Milunke Lazarević 1

Mene je lepota najviše zanimala i u literaturi, u poeziji i u šahu.

I to se znalo na svakom turniru koji igramo, znači nagrada za lepotu to je obezbeđeno, znalo se ko će je dobiti.

Tu štafetnu palicu od mene posle je preuzela Svetlana Matvejeva, Ruskinja koja je takođe na svakom turniru napravila najlepšu partiju. To ipak mora da bude velika ljubav prema lepom, ali pre toga morate tu lepotu da pokupite iz drugih oblasti da biste je odslikali preko šaha – i sada pamtim ove rečenice iz emisije koji sam vodio sa Milunkom Lazarević, 2007. godine.

Kao dečak uživao sam čitajući u novinama šahovske reportaže Milunke Lazarević. Možda ću je jednog dana i upoznati, mislio sam. To se dogodilo mnogo godina kasnije.

Moj interes za lepo napisan tekst nije usahnuo. Ovog puta bila jo to živa reč šahistkinje koja je imala bogat život. Milunku Lazarević upoznao sam zahvaljujući kolegi Miroslavu Nešiću, aprila 2007. Stanovala je tada u hotelu Slavija.

Želela je da živi komotno u hotelu koji joj je pružao slobodu kretanja bez briga o sopstvenom stanu. U jednom trenutku, dok smo razgovarali, utrčala je četa njenih unučića da je pozdravi.

Sve ostalo u razgovoru odnosilo se na šah. Emisija je išla uživo. Srećom da sam imao ranije načinjen snimak razgovora jer mi je neko skrenuo pažnju da će Milunka biti prilično neobavezna „da emisija ide uživo“, da stigne na vreme u Radio Beograd.

Sad će pet sati, vreme kad počinje emisija, nje nema. Probija me znoj. Najavljujem vreme: 17 sati. NJe nema. Ide špica emisije Govori da bih te video. Najavljujem: „Autobiografija uživo, Milunka Lazarević“. NJe nema.

Tehničar pušta snimak. U 17.15, eto Milunke. Ušla je i jednostavno rekla: „Eto mene, stigla sam.“ Trebalo je sad da prekomponujem emitovano sa živim programom u kome će Milunka reći nešto novo.

Uspešno smo završili njeno gostovanje koje je trajalo 30 minuta, malo sa snimka, a posle uživo iz studija.

Milunka Lazarević rođena je 1932. u Šantarovcu kod Jagodine. Dugo godina je bila naša najistaknutija šahistkinja.

Kao jugoslovenska reprezentativka osvojila je srebro na Olimpijadi u Splitu 1963, igrajući na prvoj tabli u timu s Vericom Nedeljković i Katarinom Jovanović Blagojević. Umrla je 2018. godine.

Milunka Lazarević: Poezija i(li) šah

https://ecda59bc540f6616f80d370a256eb86c.safeframe.googlesyndication.com/safeframe/1-0-38/html/container.html

Bila sam najmlađi član Udruženja mladih književnika Vojvodine, primili me sa petnaestak godina, oko 1949, kao talentovanu pesnikinju koja obećava. I

svi su govorili: obećava, obećava. To je bilo vreme radnih akcija kad se pevalo – Kramp, lopata, pijuk i kolica, to je oruđe svakog omladinca… Socijalistička poezija. Tito mene nije zanimao. Pisala sam samo lirsku ljubavnu poeziju i to su uvek kritikovali, a tražili su da čitam.

A bila je velika propaganda za šah u Jugoslaviji, pripremala se šahovska Olimpijada u Dubrovniku pa su sve škole igrale prvenstva, sva preduzeća, pa onda posebno i prvenstvo Novog Sada, pre Dubrovnika. Ispalo je da sam ja druga, na prvenstvu Novog Sada.

Po pet-šest partija igrate, bez šahovskog sata. Posle kažu, hajde, na prvenstvo Vojvodine u Somboru. Nisam bila nikad u Somboru, pa hajde – odem u Sombor. Tamo se ispostavi da sam prva kao omladinka na tom turniru

Šah - danak ljubavi Milunke Lazarević 2
Šah - danak ljubavi Milunke Lazarević 3

Pa omladinsko prvenstvo u Splitu, i tamo ja popijem neki mat s figurom više. Nisam znala za štos. I tu mi pukne film i kažem: E, iduće godine neće biti ovako. I vratim se u Novi Sad.

To su godine kad treba da se odlučite šta ćete raditi u životu. Neki kažu da sam veliki talenat za poeziju, ali niko ne obećava da ću biti veliki pesnik. U Novom Sadu je bio instruktor šaha Žarko Popović, koji je sigurno svakom govorio „da je veliki talenat“; ali meni kao posebno kaže, mislim da je samo meni rekao: „Slušajte, vi ste takav talenat u šahu; ako budete radili, vi ćete postati prvakinja sveta.“

Pa, meni je puna kapa da postanem prvakinja Jugoslavije! Znači, jedini je taj čovek koji je spontano odlučio moju karijeru. Nudio je sigurnost za budućnost, ako radim.

Sve je tada bilo otvoreno. Bila je bitka u meni između Udruženja književnika i šaha. Tad sam već počela intenzivno da igram šah. Poslednji javni nastup kao pesnikinja imala sam kad smo čitali stihove u Novom Sadu, u tadašnjem pozorištu.

Ipak sam bila odlučila, a posledica je bila da pet godina nisam mogla jedan stih da napišem, preseklo se nešto u meni. Kažu, nema tu sad titranja, moraš da očvrsneš kao ličnost da bi se borila, i to je sve.
Hrvati su 1957. prvi prepevali kinesku staru poeziju Lita i Pea, Tufu itd. Zahvaljujući tome, ja otkrijem slobodni stih. E, onda sam ponovo krenula da pišem slobodnim stihom, ponekad i u klasičnom stihu, ali to mi je bilo onako za dušu, ništa drugo.

Takvo interesovanje za poeziju se posle manifestovalo kroz tekstove koje sam pisala.

U Novom Sadu su me savetovali neki starci, tako smo ih zvali, a bili su upola mlađi od mene danas, ljudi od šaha i književnosti: morate steći opšte obrazovanje, univerzalno, jer će se to reflektovati i na šah.

Oni su to pričali, pričali, a ja sam radoznali duh, sve sam iščitavala šta god sam mogla, i odslušala, i odgledala – i opere, i balete – i sve čula, jer su mi govorili da će se to dobro odraziti na budući moj rad. Bilo je nekoliko slučajeva kad u igri dođem u lošu poziciju sa nekim ženama, pa onda se setim šta su mi govorili, razmišljam i kažem: pa dobro, Milunka, kako možeš da izgubiš od ove domaćice?

Onda zapnem i izvučem tu partiju.

Hoću da kažem, neki eho toga što sam slušala u mladosti je ostao, kao i neki osećaj superiornosti. I sigurna sam da mi je to pomoglo zato što nikad one nisu mogle da se spreme toliko dobro da bi proniknule u moje kombinacije.

Moja mašta u šahu bila je bogata i moje igre nisu podsećala ni na koga, sve je to sigurno došlo iz drugih oblasti saznanja koja sam sticala. Ideje i lepotu ideja koje sam tražila dolazile su iz drugih oblasti. Godina 1964. bila je godina mojih velikih rezultata, tada sam bila najuspešniji sportista Jugoslavije.

Govorili su mi da te godine treba da dobijem i Oktobarsku nagradu Beograda, ali su mi kao odgodili za iduću godinu i – nikada je nisam dobila. To je naš običaj.

U moje vreme od nagrada se nije živelo

Ženski šah je još bio u povoju u čitavom svetu, na prijeme nikada nismo išli. Bobi Fišer je 1970. bio u Beogradu na meču stoleća. Ovde se pročula vest da više neće biti sredstava za šahovski ženski turnir u Beogradu.

Mi smo ujutro otišli kod gradonačelnika Beograda Branka Pešića i ja sam mu predložila da se, povodom 8. marta, Dana žena, organizuje turnir. Gradonačelnik je rekao: dok sam ja živ, biće novca za šahovske turnire.

To je prihvaćeno i, nekim čudom i dobrim namerama, ta se tradicija i sačuvala sa preskokom od nekoliko godina. Inače, pretila je opasnost da se turnir ukine.

Još jedan kuriozum oko Fišera.

On mi nudi da napravim intervju s njim za neke novine. Kažem, ne mogu, Bobi, sad sam završila turnir, nisam za novinarstvo. Znači, bila sam izgleda jedini novinar koji je odbio Fišerov intervju, eto, kad smo kod kuriozuma, a ovog puta sam bila zauzeta organizacijom ženskog šahovskog turnira. U naše vreme šah je bio naš lični hobi.

Državne plate imali su jedino velemajstori Gligorić, Trifunović i Vasja Pirc, član velike trojke jugoslovenskog šaha, a, što kaže Ivkov, mi smo bili neki dodatak. Svi drugi su morali da rade da bi živeli. Ja sam imala tu dvojnu profesiju, novinarstvo i šah.

Nema novina u Jugoslaviji sa kojima nisam sarađivala – televizija, radio, Tanjug, i onda sam na taj način kompenzirala tu tzv. platu jer u moje vreme nagrade su bile smešne. Prvo su bile simbolične, a posle tek tako da imate nešto za džeparac.

Nije bila neka novčana kompenzacija. To je bio danak ljubavi. Znači, radiš za svoju ljubav da se obezbediš, pa da onda možeš da igraš šah.

Šampioni kad odu u eksšampione – to je strašna tragedija

Dva puta sam igrala mečeve za prvenstvo sveta. To nijedan Jugosloven još nije igrao. Nedavno je i Nona Gaprindašvili baš rekla u intervjuu, kad smo bili u Čeljabinsku, da sam ja s njom vodila u ličnom rezultatu i da su moje šanse bile velike; još je rekla da sam i postala prvakinja sveta, opet bi me kasnije neko skinuo, recimo neka Maja ili neko drugi, i opet bih bila eksprvakinja sveta, ali to ne bi bilo ništa čudno.

Ogromne simpatije, veliki ugled koji sam imala u šahovskom svetu stekla sam, između ostalog, zato što sam odbila taj remi koji mi je ponudila Nona. To ovde nije imalo nikakvog efekta, ali u šahovskom svetu jeste. Zato sam ja kao predsednik komisije FIDA za ženski šah na izborima dobila 100 odsto glasova. Koliko znam, nije se desio nijedan sličan slučaj. To je ipak značilo nešto u svetu. Šampioni kad odu u eks-šampione – to je strašna tragedija i drama.

I oni godinama posle ne mogu da se povrate. Ja kažem: možda me je sudbina na neki način i sačuvala? Nakon tri godine sam to prebolela jer sam ponovo došla u formu i dospela do polufinala za prvenstvo sveta.

Međutim, mnogi od njih su do te mere bili nesrećni i razoreni kao ličnosti – to su bile jedne ličnosti koje sam poznavala ranije a druge kasnije. Živeli su sa nekim nervozama, izgubili su želju za životnim radostima.

Ja sam uvek mogla da pobegnem u pisanje, dobijem satisfakciju, nešto lepo napišem ili imam nekog pametnog sagovornika, uživala sam u tome. Za mene je to isto kao da sam pobedila na nekom turniru. A kod njih koji nisu imali ovu drugu profesiju, koji su bili čisti profesionalci, kod njih je poraz imao katastrofalne posledice.

Tigran Petrosijan je izračunao: svi su se menjali, samo smo on i ja igrali neprestano na svetskim prvenstvima 25 godina, bili smo sa najdužim stažom. Svi ostali su ispadali. Dovoljno je bilo da sam ćutala i ja bih sad bila tu neka mnogo velika nacionalna institucija.

Međutim, svima sam govorila što mislim. Izborila sam svoje pravo na slobodu. Ja sam frontovac i neću da me bilo ko ograničava, da me sputava. Nisam bila član ni partije, ni Socijalističkog saveza, ni Crvenog krsta, neću da me iko ograničava u razmišljanju, jer svaka pripadnost nekoj partiji je određeno ograničenje, šta smeš, šta ne smeš.

Za slobodno razmišljanje sam i takva mi je priroda. Ne bih toliko dugo poživela da sam pokušala da menjam svoju prirodu, da prećutim kad treba da prećutim, i to bi se moralo odraziti biološki. Ne možete raditi protiv savesti i da ostanete zdravi iznutra. Možete zdravi samo spolja da izgledate.

A kakvi su svetski šahovski prvaci? Oni su svi lovci raznobojci.

To kao da imate deset-dvanaest lovaca raznobojaca. Hajde da počnem sa Taljem… U Monpeljeu su igrali turnir kandidata, a Gari postao prvak sveta. Talj mu telefonom čestita, i znate kako mu čestita: čestitam eks-prvaku sveta u 2000. I tačno je ovaj 2000. sišao.

E, to je Miša Talj, recimo. Mihail Talj je igrao najlepši i najčudesniji šah, ako treba da nešto upoređujemo.

On je moj Zevs šahovski, to je munja epohe, to se neće roditi ni za petsto ni za šesto godina. I sad, kad ga više nema, sad mu svi priznaju da je genije, a u ono vreme su ga svi osporavali. U Rusiji je bilo zabranjeno da se neko proglasi za genija pošto je sistem ideološki, svi su jednaki.

Nije se smelo ni pisati o tome, sve je bilo zabranjeno. Dok sam bila u Sibiru u decembru, iščitavala sam sećanja Tajmanova, sad mu svi priznaju da je genij. A dok je bio živ, sa skepsom su primali njegove žrtve. Kasparov u knjizi Moji veliki prethodnici, kad je stavio pod kompjuterske analize Taljeve žrtve – nisu bile tako polukorektno opisane. LJudski um nije mogao da dosegne do istine šta je Talj. On je apsolutno, malo je reći genije, vanserijska ličnost, apsolutno čovek koga materijalno ništa nije zanimalo. Da je Talj živ i da mu kažem: Miša, evo tu u jednom selu pored Beograda igra se turnir, voleli bi da dođete, on bi rekao: u redu, Milunka. Mislim, to je nešto neverovatno. On nikad nije imao stvari u koferu, ništa nije kupovao, novac je za njega bio apsolutno nepostojeća vrednost, pravi teret. Takvih niti je bilo niti će ih biti. Kažu da je njegov mozak bio kao fotoaparat, sve je snimao. Tako da je on, recimo, hiljade knjiga iščitao, popamtio sve varijante, sve, sve što čuje, sve što vidi vezano za šah. Jedan jedini prvak sveta u šahu koji nije bio samo prvak sveta u šahu nego najčudesnija ličnost koju sam upoznala u celom svom životu, bio je, kako sam ga ja nazvala, „munja epoha“ Mihail Talj.

Mihail Talj imao je neverovatan mozak

Mi smo se upoznali dosta mladi kad je on debitovao na međuzonskom turniru u Portorožu 1958, a ja sam u susednom mestu igrala žensko prvenstvo Jugoslavije. Začudo, prvi put je došao u Jugoslaviju. Traži mi knjige za čitanje, ja kažem: kako ćete čitati?

On kaže: ne brinite se, razumem ja vaš jezik. Kako razume naš jezik, a mislim, mlad čovek, malo afektira, dobro. Donesem mu ja tri-četiri knjige. Sutradan, on pita: imate li neke druge? Pitam ga: pa kako ste ih već pročitali?

Pa, pročitao sam, eto, pitajte me nešto šta se nalazi na nekoj stranici. Zbilja krenem da ga pitam, čovek diktira sve. A mnogo kasnije ću saznati da je on kao fotograf snimao sve. To su ruski naučnici ispitivali. U stvari, preteča kompjutera, u minutu ne znam koliko stranica, ali on ne samo da snimi da pročita nego to ostane zauvek u njegovoj glavi da može da vam ponovi.

U skladu s tim mogu samo još da dodam, to je bilo moje prvo iznenađenje, a već da ne pričam, ono, broj na kub ili na kvadrat, 5.800 puta 9.700 – u sekundi! Talja sam dovodila na Prirodno-matematički, gde su bili fascinirani svi naši studenti.

Te iste 1958. u Minhenu je bila Olimpijada, tada se još dosta primitivno radilo – bilteni, prepisivanja, diktiranje partija, nije bilo ove moderne tehnike, sve se ručno radilo. Mihail Talj je tada bio druga rezerva sovjetske ekipe, i onda malo igra svoju partiju, malo se šeta, a bilo je pedeset i nešto ekipa.

Ispričaću vam nešto što je ostalo nezabeleženo bilo gde po knjigama. Mladići koji su prepisivali partije koristili su tada važeće duple notacije, te španska, te engleska, ono, lovac na konje, na boje tog i tog, duple, kasnije su to ukinuli Španci i Englezi, teška notacija…

Mihail Talj je snimao sve te partije i, posle svoje odigrane partije, odlazio je kod ovih mladića koji su pripremali bilten i izdiktirao im sve partije svih ekipa, a ekipa je bilo više od pedeset, puta četiri ploče, to je oko dvesto partija! Sve to je opet u sklopu ovoga što sam dosad pričala, kakav je Talj imao mozak.

Botvinik nije voleo nikoga ko ga je pobedio. Jednom je meni u intervjuu izjavio: znate, sve to što smo učili o odbrani Nimcoviča, Rubinštajna itd… sve je to nekako propalo.

Recimo, kad igrate s Petrosjanom, najedanput vidite figure kao da su vam se našle u živom blatu. Ovu Botvinikovu izjavu trebalo je da shvatite kao njegov kompliment. On je bio škrt za bilo kakve komplimente.

Međutim, ne postoji osoba koja je Botvinika zamolila za pomoć a da on nije pomogao. On jeste bio čovek režima, i ostao je to do kraja. Talj je imao smisla za blagi humor, a Botvinik je bio sušta suprotnost. Uvek je bilo nešto cinično u njemu, sarkastično.

Evo primera.

Aleksandar Kotov, ruski šahovski publicista i velemajstor, napisao je knjigu o Aljehinu i primili su ga u Udruženje književnika. Kasnije, Kotov je bio kapiten sovjetske reprezentacije na Olimpijadi u Tel Avivu, 1964. Botvinika to nervira, otkud sad Kotov, kakve ovo ima veze sa književnošću? Ali Kotov je voleo da se progura. I sad, Ben Gurion, predsednik vlade, otvara Olimpijadu. Pošto je rođen u Rusiji, Ben Gurion je otvara na ruskom.

Onda se diže Botvinik i kaže: meni je žao što gospodinu Ben Gurionu ne mogu da se zahvalim na jeziku domaćina, ali ja ću zato govoriti jezikom Puškina, Tolstoja i Kotova. Strašno, mislim! Ali sa druge strane, on je i trpeo takav humor. Recimo, mi smo se uvek sporili.

Botvinik je protiv jugoslovenskog revizionizma i 1969. je došao prvi put da igra kod nas u Beogradu. Dolazim, a tamo Polugajevski, Geler, sede s njim. On kaže: Milunka, prvo da vas pitam – tad se završio meč Petrosijan – Spaski 1969 – za koga je navijala vaša publika?

Ja kažem: za Spaskog. A zašto? Njemu morate objasniti.

Pa zato, odgovorim, Mihail Vasiljevič, dosadili su Jermeni i Jevreji, krajnje je vreme da jedan Sloven bude prvi. Ovi oko mene se svi uplašili da ovaj sada ne uzme putnu kartu da se vrati nazad. Kaže, razumeo sam, idemo dalje.

On je umeo i da otrpi štos na svoj račun, ali je i pravio primedbe. Eto, to je Botvinik, sve je bio. Sve je bilo oštro, sve je to biber i paprika. Kasparov ne da me razočarao, on me je lično uvredio time što je tražio da se pojača bombardovanje Beograda i da se cela Srbija izbombarduje za vreme rata, 1999.

Svejedno je, uprkos tome što je to radio, što se petljao u tu politiku, ipak najveća šahovska ostvarenja su njegova.

On je pokupio sve od svojih prethodnika.

Ako tražimo savršenstvo, ko je najsavršeniji šah igrao od prvaka sveta, onda je to bezuslovno Gari Kasparov i najraznovrsnije je igrao šah.

Preuzeto iz knjige „Vek slikan mikrofonom“

Iz šahovske istorije: Belgija – Jugoslavija 1951


Brisel, 07 – 08.09.1951


Info – Pgn(4) – Partije – Ekipe – Kolo – Stat – Stanje


Turnir:
Meč između reprezentacija Belgije i Jugoslavije igrao se u Briselu. Jugoslavija je pobedila u oba kruga, sa 9-1 i 8½-1½.

Lista učesnika:
O’Keli je otputovao za Nemačku, te ga je u drugom krugu zamenio majstor Lemer, koji radi toga nije igrao u prvom krugu. Pirc se razboleo, te ga je u drugom krugu zamenio Udovčić.

Kolo 1 (07.09.1951) –>

#DomaćinSkorGost
 1 Jugoslavija9-1Belgija

# Jugoslavija9-1 Belgija
1   Gligorić, Svetozar½-½   O’Keli, Alberik
2   Matanović, Aleksandar1-0   Van Seters, Frits
3   Pirc, Vasja½-½   Dunkelblum, Artur
4   Trifunović, Petar1-0   Devos, Paul
5   Puc, Stojan1-0   Ambul, Luis
6   Rabar, Braslav1-0   Rubinštajn, Salomon
7   Milić, Borislav1-0   Borodin, Vladimir I
8   Nedeljković, Srećko1-0   Van Horde, Edvard
9   Ivkov, Borislav1-0   De Rike, Paul
10   Fuderer, Andrija1-0   Lefevr, ?

<– Kolo 2 (08.09.1951)

#DomaćinSkorGost
 1 Belgija1½-8½Jugoslavija

# Belgija1½-8½ Jugoslavija
1   Lemer, Robert½-½   Gligorić, Svetozar
2   Van Seters, Frits0-1   Matanović, Aleksandar
3   Dunkelblum, Artur½-½   Udovčić, Mijo
4   Devos, Paul0-1   Trifunović, Petar
5   Ambul, Luis0-1   Puc, Stojan
6   Rubinštajn, Salomon0-1   Rabar, Braslav
7   Borodin, Vladimir I0-1   Milić, Borislav
8   Van Horde, Edvard½-½   Nedeljković, Srećko
9   De Rike, Paul0-1   Ivkov, Borislav
10   Lefevr, ?0-1   Fuderer, Andrija

<– Stanje 2 (08.09.1951)

#EkipaBp1
1Jugoslavija17½
2Belgija

Rubinstein,Samy – Rabar,Braslav [B08]

Belgija – Jugoslavija 1951 Brisel (1), 07.09.1951

 1.e4 d6 2.d4 Nf6 3.Nc3 g6 4.Nf3 Bg7 5.h3 0–0 6.Be3 a6 7.Qd2 b5 8.a3 Bb7 9.Bd3 Nbd7 10.0–0–0 c5 11.d5 Re8 12.Rhe1 Qa5 13.Kb1 Rec8 14.Bh6 Bh8 15.e5 dxe5 16.Nxe5 Nxe5 17.Rxe5 b4 18.Ne4 Nxd5 19.Qg5 bxa3 20.Rxd5 axb2 21.c3 Qa1+ 22.Kc2 Qa2 23.Rb1 Qxd5 24.Qxe7 Qc6 25.Ng5 Rc7 26.Qe3 Re8 27.Qg3 c4 28.Bf1

28…Qa4+ 0–1

Matanovic,Aleksandar – Van Seters,Frits [B11]

Belgija – Jugoslavija 1951 Brisel (2), 08.09.1951

1.e4 c6 2.Nc3 d5 3.Nf3 dxe4 4.Nxe4 Nf6 5.Nxf6+ gxf6 6.d4 Bg4 7.Be2 e6 8.Bf4 Nd7 9.0–0 Be7 10.c4 Nf8 11.Qd2 Ng6 12.Rad1 Bd6 13.Bg3 h5 14.d5 cxd5 15.cxd5 e5 16.Nh4 Bd7 17.Bd3 Ne7 18.Qe2 Qb6 19.Qf3 Rh6 20.h3 0–0–0 21.Rd2 Rg8 22.a3 e4

23.Bxd6 exf3 24.Bxe7 Bxh3 25.Rc1+ Kb8 26.g3 Rhh8 27.Kh2 Bg4 28.d6 Rc8 29.Rcd1 Bd7 30.Bxf6 Rhe8 31.Be7 Rc5 32.Be4 Rec8 33.Nxf3 Rc1 34.Ne5 Qb5 35.Rxc1 Rxc1 36.Rd5 Qf1 37.Nxd7+ Kc8 38.Nb6+ Kb8 39.d7 Qxf2+ 40.Kh3 1–0

Ambuhl,Louis – Puc,Stojan [D05]

Belgija – Jugoslavija 1951 Brisel (2), 08.09.1951

 1.d4 Nf6 2.Nf3 e6 3.e3 d5 4.Bd3 Nbd7 5.Nbd2 Bd6 6.c4 0–0 7.0–0 e5 8.e4 exd4 9.cxd5 Re8 10.Qc2 Ng4 11.Nc4 Bf8 12.Bf4 f6 13.Nxd4 Nde5 14.Rac1 c6 15.Ne3 Nxe3 16.Bxe3 Nxd3 17.Qxd3 cxd5 18.exd5 Qxd5 19.Rc3 b6 20.Rfc1 Bb7 21.Nf3 Qxa2 22.b3 Rad8 23.Nd4 Qa5 24.Qf1 Qd5 25.Ra1 Bc5 26.Rxa7 Bxd4 27.Rd3 Qc6 28.Bxd4

28…Re1 0–1

Borodin,Vladimir I – Milic,Borislav [B70]

Belgija – Jugoslavija 1951 Brisel (2), 08.09.1951

 1.e4 c5 2.Ne2 Nc6 3.d4 cxd4 4.Nxd4 Nf6 5.Nc3 d6 6.g3 Bd7 7.Bg2 g6 8.0–0 Bg7 9.Nde2 Rc8 10.h3 a6 11.Be3 b5 12.Nf4 0–0 13.Qe2 Ne8 14.Rad1 e6 15.f3 Na5 16.Qf2 Nc4 17.Nd3 Nxe3 18.Qxe3 Bxc3 19.bxc3 Rxc3 20.Qd2 Qc7 21.Ne1 b4 22.Rf2 a5 23.Kh2 Bb5 24.f4 Qc5 25.Nf3 Nf6 26.Nd4 Ba4 27.Nb3 Bxb3 28.cxb3

28…d5 29.f5 dxe4 30.fxe6 e3 0–1

Literatura:
Šah 6.1 (1952), Šahovski vjesnik 5.11 (1951), Belgian Chess History.

(Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića)

Iz šahovske istorije: Zapadna Nemačka – Jugoslavija 1951


Krefeld, 02 – 03.09.1951


Info – Pgn(20) – Partije – Ekipe – Kolo – Stat – Stanje


Turnir:
Meč između reprezentacija Zapadne Nemačke i Jugoslavije igrao se u dvorani „Kaiser Wilhelm Museum“. Oba kruga dobila je Jugoslavija sa 5½-4½, i tako slavila ukupnim rezultatom 11-9.

Kolo 1 (02.09.1951) –>

#DomaćinSkorGost
 1 Jugoslavija5½-4½Zapadna Nemačka

# Jugoslavija5½-4½ Zapadna Nemačka
1   Gligorić, Svetozar½-½   Unciker, Volfgang
2   Matanović, Aleksandar½-½   Bogoljubov, Efim
3   Pirc, Vasja1-0   Pfajfer, Gerhard
4   Trifunović, Petar0-1   Kininger, Georg
5   Puc, Stojan½-½   Treger, Paul
6   Rabar, Braslav½-½   Tešner, Rudolf
7   Milić, Borislav1-0   Lange, Vilfrid
8   Nedeljković, Srećko½-½   Hajnike, Herbert
9   Ivkov, Borislav0-1   Niphaus, Valter
10   Fuderer, Andrija1-0   Brandenberg, Karl-Hajnc

<– Kolo 2 (03.09.1951)

#DomaćinSkorGost
 1 Zapadna Nemačka4½-5½Jugoslavija

# Zapadna Nemačka4½-5½ Jugoslavija
1   Unciker, Volfgang½-½   Gligorić, Svetozar
2   Bogoljubov, Efim1-0   Matanović, Aleksandar
3   Pfajfer, Gerhard½-½   Pirc, Vasja
4   Kininger, Georg½-½   Trifunović, Petar
5   Treger, Paul0-1   Puc, Stojan
6   Tešner, Rudolf0-1   Rabar, Braslav
7   Lange, Vilfrid0-1   Milić, Borislav
8   Hajnike, Herbert½-½   Nedeljković, Srećko
9   Niphaus, Valter½-½   Ivkov, Borislav
10   Relštab, Ludvig1-0   Fuderer, Andrija

<– Stanje 2 (03.09.1951)

#EkipaBp1
1Jugoslavija11
2Zapadna Nemačka9

Brandenberg,Karl-Heinz – Fuderer,Andrija [E64]

Zapadna Nemacka – Jugoslavija 1951 Krefeld (1), 02.09.1951

 1.c4 Nf6 2.d4 g6 3.g3 Bg7 4.Bg2 0–0 5.Nc3 d6 6.Nf3 c5 7.d5 Na6 8.0–0 Nc7 9.e4 a6 10.a4 Rb8 11.a5 b5 12.axb6 Rxb6 13.Nd2 e5 14.Nb3 Bg4 15.f3 Bd7 16.f4 exf4 17.gxf4 Ng4 18.e5 Qh4 19.h3 Nh6 20.Be3 Bxh3 21.exd6

21…Rxb3 22.dxc7 Bxg2 23.Kxg2 Rxb2+ 24.Rf2

24…Ng4 0–1

Rabar,Braslav – Teschner,Rudolf [E67]

Zapadna Nemacka – Jugoslavija 1951 Krefeld (2), 03.09.1951

 1.d4 Nf6 2.c4 g6 3.g3 Bg7 4.Bg2 0–0 5.Nc3 d6 6.Nf3 Nbd7 7.0–0 e5 8.Qc2 exd4 9.Nxd4 Nb6 10.b3 c5 11.Ndb5 a6 12.Na3 Bf5 13.Qd1 Ne4 14.Nxe4 Bxe4 15.Bxe4 Bxa1 16.Bxb7 Ra7 17.Bg2 Qe7 18.Bd2 Bb2 19.Ba5 Nd7 20.Nb1 Re8 21.e3 Rb8 22.Qd2 Bg7 23.Rd1 Ne5 24.Nc3 Rd7 25.Nd5 Qf8 26.Nb6 Rdd8 27.Na4 Rd7 28.h3 d5 29.cxd5 c4 30.d6 cxb3 31.axb3 Rxb3

32.Nc5 Rb5 33.Nxd7 Nxd7 34.Bc7 Rb2 35.Qa5 Qe8 36.Bc6 Qe6 37.Qa4 Ne5 38.d7 Nxc6 39.Qxc6 Qxc6 40.d8Q+ Bf8 41.Bd6 1–0

Milic,Borislav – Lange,Wilfried [B16]

Zapadna Nemacka – Jugoslavija 1951 Krefeld (1), 02.09.1951

 1.e4 c6 2.d4 d5 3.Nc3 dxe4 4.Nxe4 Nf6 5.Nxf6+ gxf6 6.Be3 Bf5 7.Ne2 e6 8.Ng3 Bg6 9.h4 h5 10.Be2 Bd6 11.c3 Bxg3 12.fxg3 Nd7 13.0–0 Qc7 14.Bf4 e5 15.dxe5 Qb6+ 16.Kh1 fxe5 17.Bg5 Qc5 18.Qd2 Qd5 19.Rad1 Qxd2 20.Rxd2 Nc5 21.Rfd1 0–0 22.Kh2 Ne4 23.Rd7 Nxg5 24.hxg5 Rab8 25.g4 hxg4 26.Bxg4 Rfe8 27.Kg3 Kf8 28.Kf3 Re7 29.Ke3 Rbe8 30.Bf3 Rxd7 31.Rxd7 Re7 32.Rd6 Re8 33.Be4 Ke7 34.Rf6 Rg8 35.Bxg6 Rxg6 36.Rf5 Rg8 37.Rxe5+ Kd6 38.Kf4 Rh8 39.Re2 Rh1 40.g6 fxg6 41.Kg5 Rg1 42.Kxg6 Kd5 43.Kg5 Kc4 44.Rd2 c5 45.g4 a5 46.Kf5 a4 47.a3 b5 48.g5 Rf1+ 49.Ke6 Rg1 50.Kf6 Kb3 51.g6 c4 52.Rf2 b4 53.cxb4 c3 54.bxc3 Kxa3

55.g7 Kb3 56.b5 Ka3 57.c4 1–0

Literatura:
Šah 6.1 (1952), Šahovski vjesnik 5.11 (1951).

(Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića)

Iz šahovske istorije-intervju sa Botvinikom


Het Volksdagblad, 29.10.1938

Het Volksdagblad intervjuiše šahovskog majstora Botvinika

Takmičiće se osam svjetski poznatih šahista

Čuveni šahovski majstor iz Sovjetskog Saveza Botvinik stigao je u Amsterdam na veliki AVRO turnir koji počinje 5. novembra. Naravno, „Het Volksblad“ nije propustio priliku da se upozna sa slavnim majstorom. Botvinik je odmah pristao da razgovara sa dopisnikom.

Botvinik – Da, stigao sam ranije jer moram malo da se naviknem na klimu vaše zemlje. Ovo značajno utiče na kvalitet igre. Sviđa mi se Holandija – ona je najjača šahovska sila u čitavoj zapadnoj Evropi.

-Ali Sovjetski Savez prednjači u ovoj plemenitoj igri-, primjetili smo.

Botvinik – Da, ali to ne mijenja činjenicu da je Holandija prva u zapadnoj Evropi, tamo je rođen veliki šahista Euve.

-Da li ste profesionalni šahista? pitali smo.

Botvinik – Ne, u Sovjetskom Savezu nema profesionalnih šahista. Ja sam inženjer elektrotehnike.

Ispričao nam je da je 1932. godine dobio diplomu inženjera na Lenjingradskom politehničkom institutu, radio tri godine u laboratoriji, a sada tamo predaje. U slobodno vrijeme igra šah; za vrijeme nastupa na turnirima daje mu se odsustvo.

– Šta možete reći o svojim kolegama učesnicima predstojećeg turnira? Kako procjenjujete vlastite šanse?

Botvinik – Bez sumnje se može reći da je ovde došlo osam najjačih šahista sveta, u najboljoj snazi. Što se tiče snage moje igre, radije bih o tome razgovarao nakon turnira.

Izrazili smo iznenađenje što nije on, Botvinik, već Levenfiš postao šampion Sovjetskog Saveza. Ispostavilo se da Botvinik nije mogao da učestvuje na poslednjem turniru 1937. godine, i na njemu je pobjedio Levenfish. Kasnije se suočio sa ovim majstorom u meču, ali se meč završio neriješeno.

Botvinik – Bez sumnje, u Sovjetskom Savezu postoje još dva majstora dostojna učešća na turniru u Holandiji – to su Ragozin i Levenfish.

Razgovarali smo o predstojećem meču između Flore i Aljehina.

-Ovo je izuzetno važan meč, kaže majstor Botvinik. – Floor je talentovan šahista i ovo takmičenje će pomoći da se bolje ocijeni njegov talenat.

Pitali smo majstora da li će nakon AVRO turnira moći da nastupi u holandskim klubovima. To bi pozdravili mnogi šahisti. On još nema šta da kaže o ovome. Volio bi da upozna Amsterdam i Holandiju, ali će možda morati brzo da ode. Sledeće prvenstvo Sovjetskog Saveza počeće u januaru. Iako tačan datum nije poznat, ali ako počne početkom januara, onda će Botvinik morati da ode odmah po završetku turnira.

Pitali smo Botvinika o popularnosti šaha u Sovjetskom Savezu.

Botvinik – Teško je reći koliko imamo šahista. Šahovski klubovi postoje u skoro svakoj školi, u fabrikama i preduzećima. Školarci posebno vole šah. Prema tome, AVRO turnir u Sovjetskom Savezu će mnogi pratiti sa najvećom pažnjom. Definitivno imamo više od milion šahista.

– A koliko će njih pratiti prvenstvo Sovjetskog Saveza u januaru?

Botvinik -Takmičenje se održava svake dvije godine. Na ovom prvenstvu će učestvovati 18 šahista, među kojima su velemajstori – Levenfiš, Ragozin, Romanovski, Bogatirčuk, Ilja Rabinovič. Pored prvenstva SSSR-a, igra se i prvenstvo sindikata. Sada su tu dva šampiona – Alatorcev iz Moskve i Šamajev iz Lenjingrada.

-Da li su svi amateri? pitali smo.

Botvinik – Da, ponavljam: nemamo profesionalne šahiste. Ali dešava se da jaki šahisti zarađuju dovoljno novca svojim člancima i lekcijama. Ponekad se u potpunosti posvete šahu. Ali oni ne zarađuju novac učestvujući na turnirima.

Mnogo je novih talenata među mladima. Na primjer, Smyslov – prošle godine osvojio je državno prvenstvo među školarcima. Sada ima osamnaest godina, student je.

Prije prvenstva Sovjetskog Saveza održana su dva polufinalna turnira u Kijevu i Lenjingradu. Trajali su 25 dana, svaki učesnik je odigrao 17 partija.

-Da li su uključeni i predstavnici nacionalnih manjina?

-Druže-, odgovorio je Botvinik, -u Sovjetskom Savezu nema nacionalnih manjina. Na turnirima učestvuju predstavnici mnogih naroda Sovjetskog Saveza: Ukrajinci, Gruzijci, Jermeni, Rusi, Bjelorusi.

Nakon polufinala Lenjingrada, Botvinik nije igrao šah i tek sada, na AVRO turniru, vraća se praktičnoj igri.

U Sovjetskom Savezu šah igraju i majstori drugih umjetnosti. Na primjer, muzičari imaju svoj šahovski klub; poznati violinista David Ojstrah i izvanredni kompozitor Prokofjev su odlični šahisti.

-Takođe-, primjetio je Botvinik, -imamo veoma posebne šahiste: šampione Sjevernog pola. Rekao je da je Krenkel, hrabri radio-operater drift stanice, naučio Papanina da igra šah, a postao je i veliki poštovalac ovog plemenitog sporta.

Mihail Botvinik: U Sovjetskom Savezu ne postoje profesionalci, samo specijalisti-instruktori


Het Volk, 29.10.1938

Amsterdam

Povodom prve posjete slavnog ruskog šahovskog majstora Botvinika Amsterdamu – učestvovaće na najjačem šahovskom turniru koji tek počinje – iskoristili smo priliku da mu postavimo nekoliko pitanja o šahu u Sovjetskom Savezu.

Botvinik, čije je ime dobro poznato u međunarodnim šahovskim krugovima, počeo je da igra šah 1923. godine. Od tada je učestvovao na mnogim turnirima. Međutim, nedavno su ga studije inženjerstva gotovo spriječile da obrati pažnju na šahovske turnire.

Na pitanje da li je u Sovjetskom Savezu bilo mnogo profesionalnih šahista, odgovorio je:

– U Sovjetskom Savezu nema profesionalaca u smislu kako se ova riječ koristi u drugim zemljama. Šahovski stručnjaci također igraju na turnirima, ali ne za honorare. Ovi stručnjaci, koji su odabrali šah kao svoju profesiju, obično vode šahovske klubove. Drže praktične i teorijske lekcije, drže veoma posjećena predavanja i proučavaju šah kao nauku. Postoji mnogo takvih klubova. Ima ih ne samo u svakom gradu, već i u svakoj školi, u svakoj fabrici. Jedan od najpoznatijih šahovskih klubova je ‘Klub muzičara’. Čini se da postoji neka veza između muzičkog i šahovskog talenta, jer je poznati violinista David Oistrakh veoma jak šahista. Ali kompozitor Prokofjev igra još jače.

Šah je kod nas veoma popularan, sada ga igra sve više školaraca. Može se reći da u SSSR-u ima više od milion šahista. Čak ni na Sjevernom polu nisu zaboravljeni; radio operater Krenkel postao je „Šampion Sjevernog pola u šahu“.

Svaki okrug ima šahovsku sekciju koja organizuje turnire itd. Sve sekcije su podređene Centralnom komitetu, koji se sastaje u Moskvi. Najvažniji turnir je prvenstvo Sovjetskog Saveza. Održava se svake dvije godine, sledeće će se održati u Moskvi u januaru 1939. godine. Na njemu učestvuje osamnaest najjačih sovjetskih šahista, među kojima su Levenfiš, Ragozin, Bogatirčuk, Rabinovič i drugi. Prvo su se svi morali plasirati u polufinale.

Botvinik smatra da je 18-godišnji student Smyslov, koji je prošle godine osvojio omladinsko prvenstvo, veliki talenat.

Botvinik nije rekao ništa o rezultatu velikog međunarodnog turnira, „koji je od velikog interesa za šahovski svijet Sovjetskog Saveza“.

– Sastav turnira je toliko jak da je teško razmišljati unapred. Mislim da dr Euwe ima odlične šanse.

– Zar ne biste voljeli da igrate meč za svjetsko prvenstvo?

U jedan glas sa šarmantnom mladom suprugom koja igra šah „samo kod kuće“, iako je u ovom slučaju, naravno, ovo prilično relativna procena, Botvinik je odgovorio:

– Nisam još razmišljao o tome!

Botvinik-Moj meč sa Florom


Piše: Mikhail Botvinnik

Povodom rođendana šestog svetskog prvaka, šahovski bloger i prevodilac Aleksej Zaharov pronašao je kod nas nepoznate stare publikacije

De Tribune (01.06.1934.)

Kao što smo i obećali našim čitaocima, u nastavku donosimo pregled meča Botvinnik-Flohr. Velika nam je cast da objavimo Botvinikov članak, napisan posebno za nas.

 Prije meča sam mislio da ću izgubiti. Kao pripremu proučio sam oko 100 partija koje je Flohr igrao sa raznim majstorima u poslednje vrijeme. Od njih sam saznao da Flohr voli da primjenjuje određene „novitete“, koje potom razvija na vrlo umjetnički način. Tokom meča, izbjegavao sam ove „novitete“: na primer, skoro nikad nisam igrao za crnog normalno na otvaranje daminog pješaka.

Mjesec dana priprema me je uvjerilo da mogu postići oko 5 poena u 12 partija. Činilo mi se vrlo realnim rezultatom.

Prvi dio meča, odigran u Moskvi, gdje sam uspeo da sakupim 2 poena u 6 partija, samo je dokazao tačnost moje pretpostavke. Nadao sam se da ću izvući lenjingradski dio meča i uzeti željenih 5 poena. Ta se nada temeljila na činjenici da sam prvu partiju izgubio zbog greške u oskudici vremena, a šestu zbog nepovoljnog otvaranja.

Kao što vidite iz konačnog rezultata, u drugom dijelu sam dobio dvije partije. Prvu – zahvaljujući ozbiljnoj pripremi, drugu – zahvaljujući dobro odabranom otvaranju, koje sam pažljivo proučavao, ali Floor ga nije poznavao u svim njegovim suptilnostima.

Zanimljivo je da među sovjetskim šahistima postoji mišljenje da je Flohr odličan kombinator. Proučavanje njegovih partija, analiza njegove igre mi je pokazalo da kombinacija za njega nije glavna stvar. U svakoj partiji nastoji da stekne prednost, a prednost u otvaranju smatra najvažnijom.

Flohr je nesumnjivo jedan od najjačih šahovskih majstora našeg vremena. Neću poreći da sam u ovih 12 partija morao da uložim mnogo više truda od Flora. To je bilo posebno vidljivo kada sam došao u blagu prednost, ali je Flohr bez većih poteškoća doveo partije do neriješenog rezultata.

Flor ima veliko iskustvo igranja sa poznatim majstorima i zahvaljujući tome se mnogo brže orijentiše u različitim pozicijama; takođe ima izvanrednu tehniku. Naravno, to je u velikoj mjeri uspio postići zahvaljujući svom „profesionalnom“ statusu; redovno se takmiči na turnirima i daje simultanke.

Meč je dokazao da majstori Sovjetskog Saveza pripadaju međunarodnoj klasi. Postoje i drugi majstori u SSSR-u, kao ja- na primjer, Levenfish, Ilya Rabinovich, Romanovski, Ilyin-Zhenevsky, mladi Alatortsev, Ryumin i Rauzer. Svi ovi majstori su među dvadeset najjačih na svijetu.

Flohrova simultanka u Domu štampe u Lenjingradu protiv 50 šahista prve i druge kategorije ne samo da je pokazala ogromnu snagu našeg šahovskog kolektiva, koji ima niz dobrih igrača: Flohr je pokazao odličnu igru ​​u simultanci, pa iako se rezultat pokazao lošijim nego u Moskvi, pokazao se sasvim dostojnim. U prvih sedam sati Flohr je igrao vrhunski, u početku je bio bolji na svim tablama, ali je onda doživio neočekivani poraz koji ne bi bio moguć ni u jednom drugom gradu. Bez sumnje, Aljehin bi pokazao mnogo lošiji rezultat protiv istih protivnika. Smatram da je Flohr najveći igrač simultanki na svijetu.

Veoma sam zadovoljan ishodom meča. Pokazao je da šahisti Sovjetskog Saveza nisu ništa lošiji od drugih i da mogu postići još bolje rezultate.

De Tribune (01.06.1934.)

Zahvaljujemo Botvinniku na ovom zanimljivom pregledu takmičenja. Međutim, njegovim razmatranjima ne možemo a da ne dodamo nekoliko svojih misli na njegove komentare sa kojima se ne slažemo u potpunosti.

Tvrdeći da su mu Levenfish, Rabinovich i drugi po snazi ​​jednaki, Botvinik pokazuje veliku skromnost. Nema sumnje da je Botvinik daleko najjači šahista u Sovjetskom Savezu, a to je očito dokazao držeći nekoliko godina šampionsku titulu.

Botvinnikova tvrdnja da je Flohr više pozicioni, a ne kombinacioni šahista ni na koji način nije potkrepljena njegovom prilično naivnom opaskom da Flohr pokušava steći pozicionu prednost u „početnoj“ fazi igre. Niti preuzimamo odgovornost za napad na Aljehina. Bilo bi čudno da članak iz SSSR-a nije sadržavao neku vrstu „igle“ protiv Aljehina.

Ipak, sve to ne kvari Botvinikovu odličnu igru ​​u meču protiv Flohra. Međutim, ne vjerujemo da je Botvinik već ravan Floru po snazi. Botvinnik je igrao u izuzetno povoljnim uslovima, ali Flohr je igrao na teškom turniru u Španiji, zatim je imao dug put vozom, a nije ostalo vremena za aklimatizaciju. Ovo drugo je, kao što smo naučili iz vlastitog iskustva, faktor koji ne treba potcijeniti.

Međutim, ovaj meč je veliki uspjeh za Botvinika, kao i za ćitav šahovski pokret Sovjetskog Saveza. Ovo je postao vrlo jasan dokaz da se šah koristio kao sredstvo za opšti kulturni razvoj, kako u Sovjetskom Savezu, je odgovarajući i jedini ispravan metod. Organizacija meča kojeg su u SSSR-u pratili milioni – Botvinikovo ime je poznato svima, uključujući i nešahiste Sovjetskog Saveza – nesumnjivo je postala veliki korak ka velikom šahovskom cilju postavljenom u zemlji: da svi stanovnici SSSR trebaju da  znaju o šahu i znaju da ga igraju.

111 godina od rođenja Mihaila Mojsejeviča Botvinika


Danas se navršava 111 godina od rođenja Mihaila Mojsejeviča Botvinika, šestog prvaka svijeta, patrijarha sovjetske šahovske škole.

Nesumnjivo veliki igrač koji je uticao na pristup šahu nekoliko generacija.

Postavio je temelje i pokazao kako se prema svemu odnosi. O proučavanju igre, sveobuhvatnoj pripremi, stalnom sistematskom radu. On je jedini od šampiona koji je želio i uspio da prenese svoje znanje i učenje.

Sada su mnogi njegovi postulati ispravljeni, neki čak i revidirani, ali se njegov uticaj i dalje osjeća.

Botvinik je bio veoma kompleksan i, ako hoćete, težak čovek. Pripremajući se za svoj govor na Harvardu, u potpunosti posvećen životu i radu IMB-a, pažljivo sam pročitao/ponovo pročitao mnoge materijale, ispitao Jakova Isajeviča Neštada, analizirao činjenice – i, možda, počeo da se ponašam još gore prema Botviniku -čovjeku. Bio je apsolutno proizvod svog vremena – okrutnog i nemilosrdnog vremena. Vremena kada je sve bilo crno-bijelo i kategorično. Ali on je bio isto tako nemilosrdan prema sebi, što je, zajedno sa višestrukim talentom, omogućilo Mikhalu Moiseichu ne samo da uđe u istoriju naše igre, već da tu zauvijek ostane kao jedan od osnivača modernog šaha. Bez njega ne bi bilo sovjetskog šahovskog buma, a to je slučaj kada je ulogu pojedinca teško precijeniti.

Ne samo Botvinika, nego Smislova/Bronštajna/Keresa… Ne. Nemoguće je zamisliti nekoga na njegovom mjestu. Samo zahvaljujući Botviniku – njegovim uspjesima, njegovoj ličnosti – šah je zauzeo tako nesrazmjerno visok položaj u sovjetskom društvu, u čijim plodovima svi uživamo do danas. A njegov pristup šahu, iako ne kao apsolutni postulat, živi i danas u licu nekih od vodećih igrača (prvenstveno Caruane).

Šira javnost poznaje samo Botvinika, ‘zakopčanog’, ali nije uvijek bio takav. I znao je da se našali, i nije bježao od ženske pažnje. Ne u Taljevovim razmjerama, naravno, ali nije bio ni neosjetljivi komunista-šahista hladnog srca, kako ga ponekad prikazuju.

Tokom godina je, naravno, postao mekši. Ali svejedno bio je disciplinovan, vježbao, brinuo se o sebi, pa čak i kuvao.

Smatrao je važnim pisati o svojim slabostima kako drugi ne bi ponovili greške. Nemoguće je zamisliti još jednog svjetskog prvaka koji će u svojoj autobiografiji napisati kako se on, već tinejdžer, uhvatio za stomak koji ga je bolio, i kako je trčao kući, trčao, ali se malo prije vremena opustio… I branio je ovaj odlomak u borbi sa cenzorom – jer je ovaj događaj smatrao značajnim, a izbjegavanje takvih grešaka važno je sa stanovišta buduće briljantne karijere.

A karijera – kakva nevjerovatna karijera. Koje je teškoće imao tokom treninga. Kako se izgradio i prilagodio. Kako je znao da radi – i još jednom ponavljam, kako je divno uspio da toliko toga prenese u svojim knjigama, svojim studentima – a prije svega Kasparovu.

Ni na jednoj listi najboljih šahista u istoriji nećete videti Botvinika među prvih pet. I, možda, zasluženo. Ali vjerovatno ne postoji NIKO ko je imao tako složen pozitivan uticaj na šah.

Michal Moiseich. Pamtimo, poštujemo.

Emil Sutovsky (Preneseno sa fejsbuka)

DECENIJA SEĆANJA NA GLIGU


13/08/2022

Velemajstor Svetozar Gligorić je preminuo 14. avgusta 2012. i to je prilika da se setimo nacionalnog Glige, kako su ga zbog uspeha i popularnosti iz milošte zvali jugoslovenski ljubitelji drevne igre.

Kao i većina dečaka, bio je opčinjen fudbalom. Igrao ga je po čitav dan na obalama Save i Dunava, ili na mestu današnje pijace na Zelenom vencu u Beogradu. Vraćajući se kući, često je u obližnjem bifeu na uglu Prizrenske i ulice Kraljice Natalije, za stolom do velikog staklenog izloga, gledao goste zadubljene u njemu nepoznatu igru. S vremena na vreme pomerali bi drvene figure na crno-beloj tabli. Priljubljenog lica na staklo, zadivljeno je posmatrao prizor pred sobom, jer kao dečak nije smeo da uđe u bife. Čežnjivi ritual je trajao dve-tri godine.

Prelomni momenat dogodio se kada je polomio nogu igrajući fudbal na Đačkom kupatilu. Prikovan za postelju – počeo je da izučava šah. Ne seća se kako ga je i od koga naučio, ali mu se u potpunosti posvetio. Siromašni roditelji nisu mogli da mu kupe šahovsku garnituru, pa je figure napravio od sasušenog hleba, a na dnu kutije od bombonjere, školskim tušem, iscrtao crno-bela polja. Iz šahovske rubrike Ozrena Nedeljkovića u Politici isecao je partije i lepio u školsku svesku. Tako je počela karijera jednog od najboljih svetskih šahista sredine prošlog veka.

Brzo je napredovao. Bio je vodeći igrač Beogradskog šah kluba, krajem tridesetih najboljeg u Kraljevini Jugoslaviji. Senzacionalnom pobedom na Sveamaterskom prvenstvu države 1939. u Zagrebu, sa 16 godina, postao je najmlađi jugoslovenski majstor.

Tokom Drugog svetskog rata, u partizanima, nije imao nikakvog dodira sa šahom. Po oslobođenju, bio je zadužen za oživljavanje šahovskog života u državi, kako je u šali znao da kaže „bio sam ministar za šah“. Između ostalog učestvovao je u organizaciji prvog posleratnog šampionata države u Novom Sadu 1945, obezbedio je prostorije za šahovski dom iznad restorana Dušanov grad u Beogradu… Uporedo je izrastao u vodećeg jugoslovenskog šahistu. Dve-tri godine mu je odolevao dr Petar Trifunović, a onda je nastala Gligina era u jugoslovenskom šahu. Od 1947-1965. bio je 11 puta prvak države. Od 1946-1983. bio je reprezentativac Jugoslavije 131 put, odigrao je 544 partije, pobedio 188, remizirao 286 i izgubio 70. Bio je predvodnik državnog tima u zlatno doba jugoslovenskog šaha, kada smo bili druga šahovska nacija iza neprikosnovenog Sovjetskog Saveza. Osvojio je 12 olimpijskih medalja, zlatnu, 6 srebrnih i 5 bronzanih. U Minhenu je imao najbolji pojedinačni rezultat na prvoj tabli, 12 poena iz 15 partija. Na Evropskim ekipnim prvenstvima je osvojio 5 srebrnih i bronzanu medalju. Sa Borisom Spaskim je u Batu 1973. imao najbolji pojedinačni rezultat na prvoj tabli 5 (7), a u Hamburgu 1965. i Plovdivu 1983. bio je najuspešniji na drugoj.

Svetozar Gligorić u partiji sa Paulom Keresom na Olimpijadi u Helsinkiju 1952

Pažnju međunarodne šahovske javnosti skrenuo je na sebe neočekivanim trijumfom na turniru u Varšavi 1947. sa dva poena prednosti ispred Vasilija Smislova, jednog od šestorice kandidata za svetskog prvaka posle smrti šampiona Aleksandra Aljehina. Internacionalni majstor je postao 1948. a velemajstor 1951. najmlađi u svetu iza Davida Bronštajna. Učesnik je turnira kandidata za svetskog prvaka: u Cirihu 1953. je zauzeo 13. mesto, a 1959. na turnirima održanim na Bledu, Zagrebu i Beogradu bio je 5. U četvrtfinalnom duelu sa Taljem u Beogradu u proleće 1968. poražen je 3½:5½. Krajem pedesetih važio je za najboljeg igrača sveta van Sovjetskog Saveza.

Odigrao je oko 4000 turnirskih partija, od toga veliki broj antologijskih. Kao tri najlepše izdvajao je pobede nad Migelom Najdorfom u Mar del Plati 1953. i dve nad Tigranom Petrosjanom: na Turniru oslobođenja Beograda 1954. i na Turniru mira u Zagrebu 1970. Dao je ogroman doprinos šahovskoj teoriji, a njegova Mar del Plata varijanta je odigrana oko 7000 puta u turnirskoj praksi.

Svetozar Gligorić je bio i plodan šahovski pisac. Osim više teorijskih, tokom meča za titulu Fišer-Spaski  u Rejkjaviku u leto 1972. pisao je knjigu Meč stoleća. Sećajući se zbivanja na Islandu, često je govorio:

Dva i po meseca sam po čitav dan radio zatvoren u hotelskoj sobi. Meč stoleća sam preživeo poput kaluđera koji piše letopis u svojoj keliji.

Knjiga na engleskom je objavljena samo tri dana po završetku meča i postala svetski bestseler. Ubrzo je prevedena na francuski, španski, nemački, portugalski i naš jezik i prodata u oko 400 hiljada primeraka.

Istovremeno sa šahovskom karijerom, Svetozar Gligorić je bio uspešan novinar, najpre u Borbi, tokom pedesetih je bio spoljnopolitički komentator NIN-a, a poslednjih dvadesetak godina bio je novinar Radio Bograda.

Svetozar Gligorić je govorio 6 svetskih jezika i bio vrstan spoljnopolitički komentator

Gliga je bio veliki ljubitelj muzike. Po čitavom svetu je kupovao gramofonske ploče i bio poznat kao najveći kolekcionar u Jugoslaviji. Po malo je svirao klavir i gitaru, a u 81. je počeo da izučava muziku. Profesori sa Muzičke akademije su mu davali privatne časove. Ljubav prema muzici je krunisao 2011. kao kompozitor, objavljivanjem kompakt-diska Kako sam preživeo XX vek.

Na predstavljanju CD-a, februara 2011.

Svetozar Gligorić je preminuo 14. avgusta 2012. Počiva u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

PIŠE: Miroslav Nešić

Agzamov i uspjeh Uzbekistana


Piše: Emil Sutovsky

Danas, kada Uzbekistan slavi uspjeh reprezentacije, želio bih podsjetiti na Georgija Agzamova.

Prvi velemajstor Uzbekistana i čitave Centralne Azije, Agzamov se probio u elitu sovjetskog šaha na samom početku osamdesetih. Međutim, „probio“ nije sasvim tačan opis. U svojim prvim nastupima nije smrvio sve protivnike odjednom, već je metodično napredovao.

Posjedujući ne južnjački, već istočnjački temperament, Agzamov se odlikovao nevjerovatnom izdržljivošću, upornošću i strpljenjem. Sve to, pomnoženo sa nesumnjivim šahovskim talentom, dalo je rezultat – do tridesete godine uzbekistanski velemajstor bio je među 20 najboljih na svijetu.

Odrastao u porodici poznatih ljekara, u gradiću udaljenom sat i po vožnje od Taškenta, Agzamov se ustvari sam napredovao. Razvijao se polako ali solidno. Pošto nije imao stalnu priliku da trenira sa trenerima iz Taškenta, učio je na svojim greškama, a ne iz teorije, što mu je omogućilo da razvije poseban stil. Smiren, čvrst, inteligentan – za tablom se pretvorio u neumornog borca: borio se do kraja, spašavao najteže pozicije, znao je i sam satima da iscrpljuje protivnika, naučio da majstorski analizira prekinute partije

Agzamov stil nije bio omiljen. Ali bio je veoma efikasan. Ako želite, uzbekistanski velemajstor je na neki način bio prethodnik Carlsena – naravno, prilagođen univerzalizmu i razmjeru talenta koji je potreban danas. Agzamovu nije sve bilo lako, kasno je postao majstor i velemajstor, stalno je napredovao, a svoj vrhunac je, po svemu sudeći, trebao dostići krajem osamdesetih.

 Nažalost, tragična, apsurdna smrt nedelju dana pre trideset drugog rođendana prekinula je ovaj put. U Uzbekistanu ga pamte, svake godine se održavaju jaki turniri u njegov pomen – a kroz ovu školu prošli su i svi članovi olimpijskog tima. U velikoj meri zahvaljujući uspjehu Agzamova, šah je dobio podršku u republici osamdesetih godina i prvo je došla jaka generacija koja je osvojila srebro u Manili 1992. godine, zatim je Kasimdžanov stasao, a sada je stasala nova, najmoćnija generacija.

Ali sjećamo se kako je sve počelo. Blagoslovena uspomena na Georgija Tadžijeviča Agzamova!

(Preneseno sa fejsbuka)

Iz šahovske istorije-Druga liga Jugoslavije Istok 1951


Pančevo, 20 – 24.12.1951


Info – Ekipe – Kolo – Berger – Stanje


Pobednik: Ljubljanski ŠK (Ljubljana)

Turnir:
Druga liga Jugoslavije igrala se u dve grupe (Pančevo i Osijek). U ovoj grupi igralo je 6 ekipa, a poslednje kolo donelo je velike zaokrete, te je pobedio Ljubljanski ŠK i tako se plasirao u Prvu ligu Jugoslavije 1952. Pobednička ekipa igrala je u sastavu: Krivec (2½ iz 5), Sušnik (1½ iz 4), Čisar (3 iz 5), Ribarič (3 iz 5), Grosek (4½ iz 5), Gabrovšek (2½ iz 5), Vrhovec (3½ iz 4) i Sivec (1 iz 2).

Lista učesnika:
Prvobitno je bilo predviđeno da Druga liga Jugoslavije ima 10 članova: poslednje dve ekipe sa Prve lige Jugoslavije 1950 (Zagreb i Borac Čačak), treći i četvrti sa Druge lige Jugoslavije 1950 (Ljubljanski ŠK i Osijek), te šest pobednika republika. Zbog mera štednje broj je tokom godine smanjen na 8, pri čemu su Ljubljanski ŠK i Osijek prebačeni na republička prvenstva, ali jedino je Osijek disciplinovano igrao republičku ligu. Svoja „prava“ tražio je Ljubljanski ŠK, a potreživanja je bez nekih osnova imala i Crvena Zastava (sada Radnički). ŠSJ donosi odluku da se broj poveća na 12, te da direktno uđu Ljubljanski ŠK i Osijek, kao i Crvena Zastava, a da preostalo mesto popuni najbolja ekipa iz Vojvodine, Kurjački iz Pančeva. Pobunili su se Bosanci, jer je Sarajevo bilo ispred Crvene Zastave, a nije imalo privilegije, te je dodata i druga ekipa iz Bosne i Hecegovine, Nikica Pavlić.

Kvalifikacije:
Prethodna Liga Srbije 1950 igrala se sa 10 klubova, što je finansijski opterećivalo, pre svega, vojvođanske klubove. Zato je ove godine sistem promenjen, ligu je činilo 16 timova koji bi posle dve runde kup dvomeč kvalifikacija formirali finalnu grupu sa 4 ekipe. Prva runda kvalifikacija igrana je 25. marta, a početak finala 24. juna. Redosled u finalu je bio sledeći: 1. Beograd 14½, 2. Kurjački 12, 3. Borac 11½, 4. Spartak 10 [Šah 5.16 (1951)]. U Sloveniji (Maribor, 8-9.12.1951) je Triglav Ljubljana pobedio Branik Maribor sa 9:7 (5:3, 4:4) [Slovenski Poročevalec (11.XII 1951)]. U Hrvatskoj su igrane dve grupe, u Osijeku: 1. Osijek 19, 2. Sisak 17, Sloga (Vukovar) 16½, Varaždin 14½, Borac (Zagreb) 13, a u Rijeci: Lokomotiva (Rijeka) 19, Torpedo (Rijeka) 16½, Dubrovnik 10, Zadar 8½, Šibenik nije nastupio. Finalni meč između Osijeka i Lokomotive nije igran jer su se obe ekipe plasirale dalje [Šahovski vjesnik 5.12 (1951)].

Berger tabela

#Ime123456Bp1Plasman
1Ljubljanski ŠK (Ljubljana)#4241
2Borac (Čačak)#4323½2
3Ivan Kurjački (Pančevo)4#44233
4Radnički (Kragujevac)454#521½4
5Student (Skopje)43#7185
6Cetinje (Cetinje)1#106

Literatura:
Šahovski vjesnik 6.1-2 (1952), Slovenski Poročevalec (25.XII 1951).

Nepoznanice:
Datumi nisu pouzdani.

(Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića)

Iz šahovske istorije-Druga liga Jugoslavije Zapad 1951


Osijek, 20 – 26.12.1951


Info – Ekipe – Kolo – Berger – Stanje


Pobednik: Ljubljanski ŠK (Ljubljana)

Turnir:
Druga liga Jugoslavije igrala se u dve grupe (Pančevo i Osijek). U ovoj grupi igralo je 7 ekipa, a pobedio je Triglav zahvaljujući visokoj pobedi u poslednjem kolu (i većim brojem poena osvojenim na prve četiri table od Zagreba, 16:14) i tako se plasirao u Prvu ligu Jugoslavije 1952. Pobednička ekipa igrala je u sastavu: Šiška (3½ iz 6), Blinc (3½ iz 6), Trampuž (3 iz 6), Bendečić (6 iz 6), Volk (5½ iz 6), Požar 0 (iz 2), Kočevar (4½ iz 6), Franček Brglez (3 iz 4), Sušnik (½ iz 2) i Roblek (2 iz 4).

Lista učesnika:
Prvobitno je bilo predviđeno da Druga liga Jugoslavije ima 10 članova: poslednje dve ekipe sa Prve lige Jugoslavije 1950 (Zagreb i Borac Čačak), treći i četvrti sa Druge lige Jugoslavije 1950 (Ljubljanski ŠK i Osijek), te šest pobednika republika. Zbog mera štednje broj je tokom godine smanjen na 8, pri čemu su Ljubljanski ŠK i Osijek prebačeni na republička prvenstva, ali jedino je Osijek disciplinovano igrao republičku ligu. Svoja „prava“ tražio je Ljubljanski ŠK, a potreživanja je bez nekih osnova imala i Crvena Zastava (sada Radnički). ŠSJ donosi odluku da se broj poveća na 12, te da direktno uđu Ljubljanski ŠK i Osijek, kao i Crvena Zastava, a da preostalo mesto popuni najbolja ekipa iz Vojvodine, Kurjački iz Pančeva. Pobunili su se Bosanci, jer je Sarajevo bilo ispred Crvene Zastave, a nije imalo privilegije, te je dodata i druga ekipa iz Bosne i Hecegovine, Nikica Pavlić.

Kvalifikacije:
Prethodna Liga Srbije 1950 igrala se sa 10 klubova, što je finansijski opterećivalo, pre svega, vojvođanske klubove. Zato je ove godine sistem promenjen, ligu je činilo 16 timova koji bi posle dve runde kup dvomeč kvalifikacija formirali finalnu grupu sa 4 ekipe. Prva runda kvalifikacija igrana je 25. marta, a početak finala 24. juna. Redosled u finalu je bio sledeći: 1. Beograd 14½, 2. Kurjački 12, 3. Borac 11½, 4. Spartak 10 [Šah 5.16 (1951)]. U Sloveniji (Maribor, 8-9.12.1951) je Triglav Ljubljana pobedio Branik Maribor sa 9:7 (5:3, 4:4) [Slovenski Poročevalec (11.XII 1951)]. U Hrvatskoj su igrane dve grupe, u Osijeku: 1. Osijek 19, 2. Sisak 17, Sloga (Vukovar) 16½, Varaždin 14½, Borac (Zagreb) 13, a u Rijeci: Lokomotiva (Rijeka) 19, Torpedo (Rijeka) 16½, Dubrovnik 10, Zadar 8½, Šibenik nije nastupio. Finalni meč između Osijeka i Lokomotive nije igran jer su se obe ekipe plasirale dalje [Šahovski vjesnik 5.12 (1951)].

Berger tabela

#Ime1234567Bp1Plasman
1Zagreb (Zagreb)#58631½1
2Triglav (Ljubljana)#56531½2
3Sarajevski ŠK (Sarajevo)3#535273
4Beograd (Beograd)33#56254
5Osijek (Osijek)0253#721½5
6Lokomotiva (Rijeka)33#216
7Nikica Pavlić (Banja Luka)2½21#10½7

Literatura:
Šahovski vjesnik 6.1-2 (1952), Slovenski Poročevalec (27.XII 1951).

Nepoznanice:
Datumi nisu pouzdani. Moguće je da se igralo samo 4 dana.

(Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića)

Iz šahovske istorije-Šampionat Srbije – Grupa A 1951


Beograd, 09 – 24.08.1951


Info – Pgn(7) – Partije – Učesnici – Kolo – Berger – Stat – Stanje


Turnir:
Prvenstvo NR Srbije igrano je u dve grupe od po 14 igrača, što je bila treća stepenica u sklopu Šampionata Jugoslavije 1951. U prvoj grupi nadmoćno je pobedio Nedeljković, te se kao i drugoplasirani Andrić direktno plasirao na Šampionat Jugoslavije 1951. Za Polufinale šampionata plasirali su se Sokolov, Molerović i Smederevac. Sokolov i Molerović su postali majstorski kandidati. Sudio je Nemanja Stojanović.

Zanimljivosti:
Segi je najveće znanje pokazao u partiji sa Smederevcem. Naime, kovertirao je slabo, pa se pre nastavka napravio bolestan i zamolio sudiju da odloži nastavak. Kako ni to ne bi pomoglo, jer bi partija ipak morala da se igra, sa snuždenim licem ponudio je Smederevcu remi. Ne znamo da li je Smederevac bio sažaljiv zbog njegove „bolesti“ ili je mislio da je Segi kovertirao najjače, ali je dao remi. Kad su otvorili koverat, videlo se da je Segi kovertirao slab potez i da je Smederevac mogao dobiti.

Lista učesnika:
Prvenstvo Beograda održano je u tri grupe sa ukupno 43 igrača, odakle su se plasirali, iz Prve grupe 1. Andrić, 2. Smederevac, 3-4. Dobrojević i Rade Jovanić, 5-6. Molerović i Vlatko Jovanović; iz Druge grupe 1-2. Matulović i Božić, 3. Sava Vuković, 4-6. Čegarević, Rakić i Mikić; iz Treće grupe 1-3. Janošević, Avirović i Đurašević, 4. Krstić, 5. Vlasta Jovanović [Šah 5.19 (1951)].

Literatura:
Šahovski vjesnik 5.10 (1951), Šah 5.20 (1951), Politika.

Nepoznanice:
Datumi po kolima nisu pouzdani. Bilo je i odloženih partija iz početnih kola, te nije pouzdano kad su igrane.

Berger tabela

#titImeFed1234567891011121314PtsSonPlasman
1IMNedeljković, Srećko#½11½11½1111½½10½65¼1
2NMAndrić, Dragoslav½#010½1½111111532
3 Sokolov, Vladimir01#½11½10½½1119543
4IMolerović, Milivoje00½#0101½11111842¼4
5mkSmederevac, Petar½101#0½½01½11½46¼5
6IVuković, Milosav0½001#½1½0111+406
7ISegi, Lajoš00½1½½#0½1½½½½636¼7
8NMVuković, Sava½½00½01#½½½0116358
9 Jovanović, Svetislav001½1½½½#0½0½½36¼9
10IJovanović, Vlasta00½0010½1#½01130¼10
11NMKulžinski, Nikolaj00½0½0½½½½#½½½25½11
12mkCarev, Petar000000½111½#00422¼12
13NMAvirović, Đorđe½00000½0½0½1#1420¾13
14IMikić, Borivoje½000½½0½0½10#2114
 

Jovanovic,Vlasta – Nedeljkovic,Srecko [E24]

Sampionat Srbije – Grupa A 1951 Beograd (7), 16.08.1951

 1.d4 Nf6 2.c4 e6 3.Nc3 Bb4 4.Qc2 c5 5.a3 Bxc3+ 6.bxc3 Nc6 7.Nf3 0–0 8.e4 d6 9.dxc5 dxc5 10.Bf4 Qe7 11.e5 Nh5 12.Bg5 f6 13.Bh4 Nf4 14.Qe4 g5 15.Qe3 Nxe5 16.Nxe5 fxe5 17.g3 gxh4 18.gxf4 exf4 19.Rg1+ Kh8 20.Qf3 e5 21.Bg2 Rg8 22.Kf1 Bf5 23.Ra2 Rad8 24.Rh1 Bd3+ 25.Kg1

25…Rxg2+ 26.Qxg2 h3 27.Qg4 Rg8 28.f3 Rxg4+ 0–1

Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića

Iz šahovske istorije-Ženski šampionat Jugoslavije 1951


Zagreb, 14 – 28.10.1951


Info – Fotke(1) – Pgn(5) – Partije – Arhiva – Učesnici – Kolo – Berger – Stat – Stanje


Pobednik: Verica Jovanović

Turnir:
Peti ženski šampionat FNR Jugoslavije igrao se u Zagrebu, a titulu je odbranila Verica Jovanović. Sudio je dr Razum.

Lista učesnika:
Odlukom ŠS Jugoslavije broj učesnica je smanjen u odnosu na prethodne godine. Pretpostavljam da su direktno uključene prve četiri sa Ženskog šampionata Jugoslavije 1950: Jovanović, Cvenkel, Nađ i Timofejeva. Ostale su se plasirale sa republičkih prvenstava, iz Srbije (Kragujevac, 21-29.8.1951): Saturović, Lazarević, Bačić; iz Hrvatske (Zagreb, ?.7.1951): Ročić-Delak, Vinceljak, Bertok; iz Slovenije: Pongrac, Osterc; iz Bosne i Hercegovine Velimirović, a i iz Makedonije Kazakova.

Literatura:
Šahovski vjesnik 5.12 (1951), Šah 5.20 (1951).

Nepoznanice:
Datumi po kolima nisu pouzdani.

Berger tabela

#titImeFed1234567891011121314PtsYugPlasman
1 Jovanović, VericaSR#0½111½½½11111101
2 Lazarević, MilunkaVO1#½1101½1101½152
3 Velimirović, JovankaSR½½#001½10½111183
4 Suturović, TilkaVO001#½10½11½½11834
5 Nađ, MarijaVO001½#001½½11115
6 Timofejeva, LidijaSR01001#1½101½½½76
7 Ročić-Delak, NadaHR½0½110#0½1011½737
8 Cvenkel, SlavicaSL½½0½0½1#½½0111738
9 Bertok, TanjaHR½010½0½½#½½½½1639
10 Vinceljak, MarijaHR00½0½10½½#1011610
11 Kazakova, AleksandraMK010½0011½0#½0111
12 Bačić, LjubicaSR000½0½00½1½#½1112
13 Pongrac, LojzkaSL0½000½00½01½#½113
14 Osterc, BoženaSL00000½½00000½#114

Jovanovic,Verica – Kazakova,Aleksandra [C61]

Zenski sampionat Jugoslavije 1951 Zagreb (11), 25.10.1951

 1.e4 e5 2.Nf3 Nc6 3.Bb5 Nd4 4.Nxd4 exd4 5.d3 Ne7 6.0–0 c6 7.Bc4 d5 8.exd5 Nxd5 9.Re1+ Be6 10.Nd2 Qd7 11.Nf3 c5 12.Ne5 Qd6

13.Nxf7 Qd7 14.Nxh8 0–0–0 15.Bg5 Re8 16.Qf3 Be7 17.Bxe7 Rxe7 18.Bxd5 Bxd5 19.Qf8+ Qd8 20.Qxe7 Qxh8 21.Qe8+ Qxe8 22.Rxe8+ 1–0

Jovanovic,Verica – Timofejeva,Lidija [D26]

Zenski sampionat Jugoslavije 1951 Zagreb (3), 16.10.1951

 1.e4 c6 2.d4 d5 3.exd5 cxd5 4.c4 dxc4 5.Bxc4 e6 6.Nf3 Nf6 7.0–0 Be7 8.Nc3 0–0 9.Be3 Qc7 10.Qe2 a6 11.Rac1 Bd6 12.h3 Bf4 13.Bd3 Qd6 14.Ne4 Nxe4 15.Bxe4 f5 16.Bc2 Bd7 17.Bb3 Re8 18.Qc2 Kh8 19.Bxf4 Qxf4 20.Qc7 Qxc7 21.Rxc7 Bb5 22.Re1 Nc6 23.Bxe6 Rad8 24.d5 Ne7

25.Ne5 Rb8 26.Nf7+ Kg8 27.Nd6+ Kf8 28.Nxe8 Rxe8 29.d6 Ng6 30.Rf7+ Kg8 31.Rxb7+ Kf8 32.Rf7+ Kg8 33.Re7+ Kf8 34.Rxe8+ Kxe8 35.Bxf5+ Kd8 36.Bxg6 hxg6 37.Re7 1–0

Lazarevic,Milunka – Jovanovic,Verica [A03]

Zenski sampionat Jugoslavije 1951 Zagreb (4), 17.10.1951

 1.f4 d5 2.Nf3 Nf6 3.e3 Bg4 4.Be2 Nbd7 5.0–0 e6 6.d3 Be7 7.Qe1 c5 8.a4 Qc7 9.Nc3 a6 10.e4 dxe4 11.dxe4 0–0–0 12.e5 Nd5 13.Nxd5 exd5 14.Bd2 Qc6 15.Kh1 h5 16.b4 Bxf3 17.Rxf3 c4 18.b5 Qc7 19.bxa6 bxa6 20.Ba5 Nb6 21.Rb1 Bc5 22.Qg3 g6 23.Qh3+ Rd7 24.Rff1 Re8 25.Rfd1 Qc6 26.Bxb6 Bxb6

27.Bxc4 Qxc4 28.Rxb6 Ree7 29.Rdb1 Qxa4 30.Rb8+ Kc7 31.Qc3+ Qc4 32.Qa5+ 1–0

Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića

Iz šahovske istorije-Ženski šampionat Srbije 1951


Kragujevac, 21 – 29.08.1951


Info – Pgn(2) – Partije – Arhiva – Učesnici – Berger – Stat – Stanje


Pobednik: Tilka SuturovićMilunka Lazarević

Turnir:
Ženski šampionat Srbije održan je u Kragujevcu. Od prvog kola vodile su Suturović i Lazarević sa maksimalnim učinkom, do međusobnog duela koji je završen remijem, te su tako podelile prvo i drugo mesto. Na Ženski šampionat Jugoslavije 1951 plasirale su se Suturović, Lazarević i Bačić. Sudio je Dušan Nedić.

Lista učesnika:
Učestvovalo je 11 šahistkinja koje su se plasirale preko prvenstva Vojvodine i Beograda, bez ijedne predstavnice Centralne Srbije.

Literatura:
Šah 5.20 (1951), Šahovski vjesnik 5.10 (1951).

Nepoznanice:
Nemam startne brojeve za početak. Ne znam datume po kolima, ali ako se igralo 9 dana, onda su dva dana bila dupla kola…

Berger tabela

#titImeFed1234567891011PtsYugPlasman
1 Lazarević, Milunka#½1111111111
2 Suturović, Tilka½#1111111112
3 Bačić, Ljubica00#½11111113
4 Ćirović, Milinka00½#½011111614
5 Ilić-Andrić, Mila000½#111½116½5
6 Tomić, Ruža00010#101½116
7 Stanisavljević, Ruža000000#1111407
8 Kudrna, Nada0000010#1½½308
9 Damjanov, Olga0000½000#11½9
10 Nikoletić, D00000½0½0#12010
11 Trajković, K0000000½00#½011

Lazarevic,Milunka – Kudrna,Nada [A03]

Zenski sampionat Srbije 1951 Kragujevac, 1951

 1.f4 d5 2.Nf3 Nf6 3.e3 g6 4.Be2 Bg7 5.0–0 0–0 6.d3 c5 7.a4 Nc6 8.Qe1 Qb6 9.Qh4 h6 10.Kh1 Ng4 11.Nc3 Rd8 12.e4 Bf6 13.Qe1 dxe4 14.dxe4 Nb4 15.Nd5 Nxd5 16.exd5 h5 17.h3 Nh6 18.c4 Nf5 19.g4 hxg4 20.hxg4 Nd4 21.Nxd4 Bxd4 22.f5 Kg7 23.Bd3 Rh8+ 24.Kg2 Qc7 25.Bf4 Qb6 26.Be5+ Bxe5 27.Qxe5+ Qf6 28.Qxf6+ exf6 29.Rfe1 Bd7 30.Re7 Rad8 31.fxg6 Rhf8 32.Rh1 Kg8 33.Rh7 Be8

34.g7 1–0

Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića

Iz šahovske istorije-Ženski Zapadnoevropski Zonski 1951


Venecija, 09 – 19.07.1951


Info – Pgn(3) – Partije – Učesnici – Kolo – Berger – Stat – Stanje


Pobednik: Feni Hemskerk

Turnir:
Prvi turnir u reorganizovanom ciklusu za ženskog prvaka sveta bio je Zapadnoevropski zonski turnir u Veneciji. Turnir je ubedljivo osvojila Hemskerk, a sledile su Brus, Benini i Rinder, koje su se tako plasirale dalje. Bilo je četiri nagrade, od čega prva 100000 lira, dok su ostale dobile 3000 lira po poenu.

Zanimljivosti:
Po prvi put u istoriji, jugoslovenske šahistkinje pojavile se se na međunarodnoj sceni.

Lista učesnika:
Jugoslaviju su zastupale prve dve sa Ženskog šampionata Jugoslavije 1950: Verica Jovanović i Slava Cvenkl.

Literatura:
Šahovski vjesnik 5.12 (1951), Šah 5.16 (1951).

Berger tabela

#titImeFed123456789PtsPlasman
1ŽIMHemskerk, Feni#1½½½½11161
2 Brus, Rovena0#1101½½152
3ŽIMBenini, Klariće½0#01½11½3
4 Rinder, Fridl½01#0½11½4
5 Cvenkl, Slava½101#½½0½45
6 Rodzant, Katarina½0½½½#01½6
7 Bisers, Simone0½00½1#½½37
8 Jovanović, Verica0½0010½#138
9 Velat, Glorija00½½½½½0#9

Velat,Gloria – Bruce,Rowena Mary [A49]

Zenski Zapadnoevropski Zonski 1951 Venecija (2), 10.07.1951

 1.d4 Nf6 2.Nf3 g6 3.g3 Bg7 4.Bg2 0–0 5.0–0 d6 6.Nbd2 Nbd7 7.e4 e5 8.dxe5 dxe5 9.Qe2 Qe7 10.Nb3 Ne8 11.c3 f5 12.Qc4+ Kh8 13.Bg5 Ndf6 14.exf5 gxf5 15.Rfe1 e4 16.Qe2 Qf7 17.Nh4 Be6 18.Qd2

18…Rd8 19.Qxd8 Nd6 20.Qxf8+ Bxf8 21.Nd4 Bd7 22.Bh3 Nd5 23.Ne2 Nc4 24.b3 Ne5 25.c4 Nb4 26.Red1 Bg7 27.Bxf5 Nbd3 0–1

Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića

Iz šahovske istorije-Ženski FIDE Šampionat 1949


Moskva, 20.12.1949 – 16.01.1950


Info – Pgn(120) – Partije – Arhiva – Učesnici – Kolo – Berger – Stat – Stanje


Pobednik: Ljudmila Rudenko
Infolink: https://en.wikipedia.org/wiki/Women’s_World_Chess_Championship_1949%E2%80%9350

Turnir:
Pet godina je prošlo otkad je prilikom bobmardovanja Londona poginula Vera Menčik, a FIDE je precizirala sva sportna pitanja. Ženski šampionat igrao se u Domu Crvene armije u Moskvi. Dominirale su domaće takmičarke koje su zauzele prva četiri mesta, a iznenadila je pobeda Ljudmile Rudenko koja je postala svetska prvakinja.

Lista učesnika:
Sovjeti su kao domaćini sami slali pozive zemljama čije su šahistkinje imale pravo učešća, te su rukovodeći se informbiroovskom diskriminacionom politikom zanemeli u slučaju Jugoslavije, koja je o održavanju turnira saznala iz inostrane štampe, kad je turnir već bio u toku. Tako se dogodilo da ne nastupi Slava Cvenkl, koju je ŠS Jugoslavije odavno delegirao i o tome obavestio FIDE.

Literatura:
Šahovski vjesnik 4.2 (1950), Šah 4.9-10 (1950).

nepoznanice:
Datumi po kolima su iz Mega baze i nisu pouzdani.

Berger tabela

#titImeFed12345678910111213141516PtsSonPlasman
1 Rudenko, Ljudmila#11½½½½1111101½111½821
2 Rupcova, Olga0#11½½½0½111111½10½70¾2
3 Bikova, Jelisaveta00#½111101½½11½11068¼3
4 Belova, Valentina½0½#1110001111111067¾4
5 Keler, Edit½½00#1011½101111625
6 Trenmer, Ejlin½½000#111½½111½161¾6
7 Šode de Silan, Šantal½½0010#10½111111607
8 Hemskerk, Feni0101000#1½½11½1½8528
9 Benini, Klariće0½110010#00½0111749¾9
10 Langoš, Joža0001½½½½1#½0001½644¼10
11 Mora, Marija Tereza00½00½0½1½#11100638¾11
12 Hruškova-Belska, Nina00½01000½10#0½1½532½12
13 Greser, Žizela Kan100000001101#001532½13
14 Karf, Mona Mej0000000½010½1#1152514
15 Larsen, Ingrid½0½00½00001010#129½15
16 Herman, Roža0½00000½0½1½000#320¾16

Karff,Mona May – Rudenko,Lyudmila [E18]

Zenski FIDE Sampionat 1949 Moskva (7), 02.01.1950

 1.Nf3 Nf6 2.c4 e6 3.d4 b6 4.g3 Bb7 5.Bg2 Be7 6.0–0 d6 7.Nc3 Nbd7 8.Qc2 0–0 9.e4 e5 10.Re1 Re8 11.d5 a5 12.Nh4 Nh5 13.Nf5 Bg5 14.Qe2 Bxc1 15.Raxc1 Nhf6 16.Qe3 Nf8 17.h4 Bc8 18.Qf3 Bxf5 19.Qxf5 N8d7 20.Re3 Nc5 21.Qf3 Qc8 22.Qe2 Qg4 23.Qc2 Rf8 24.Nb5 Ne8 25.Kh2 Qd7 26.Bh3 Qe7 27.Rf1 g6 28.f4 exf4 29.Rxf4 f5 30.Nc3 Nf6 31.Bg2

31…Ng4+ 32.Kg1 Nxe3 33.Qe2 Nxg2 34.Kxg2 fxe4 0–1

Mora,Maria Teresa – Rudenko,Lyudmila [C41]

Zenski FIDE Sampionat 1949 Moskva (10), 06.01.1950

 1.e4 e5 2.Nf3 d6 3.d4 Nd7 4.Bc4 c6 5.dxe5 dxe5 6.0–0 Be7 7.Nc3 Ngf6 8.Qe2 0–0 9.Rd1 Qc7 10.a3 Nc5 11.b4 Ne6 12.h3 b5 13.Bb3 a5 14.bxa5 Qxa5 15.Bb2 Qc7 16.Nb1 Nf4 17.Qe3 Ng6 18.Nc3 Nd7 19.Ne2 Nc5 20.Rd2 Na4 21.Bxa4 Rxa4 22.Nc3 Ra8 23.Rad1 Be6 24.Rd3 Nf4 25.R3d2 f6 26.Kh2 Ra7 27.Ne1 Rfa8 28.Nb1 Qa5 29.Nd3 Nxd3 30.Rxd3 Qa4 31.R3d2 Qc4 32.f3 Bc5 33.Qd3 Qa2 34.c3 Bc4 35.Qc2 Bb3 36.Rd8+

36…Bf8 0–1

Chaude de Silans,Chantal – Gresser,Gisela Kahn [A52]

Zenski FIDE Sampionat 1949 Moskva (6), 30.12.1949

 1.d4 Nf6 2.c4 e5 3.dxe5 Ng4 4.Nf3 Bc5 5.e3 Nc6 6.Nc3 Ngxe5 7.Nxe5 Nxe5 8.Be2 0–0 9.a3 a5 10.0–0 d6 11.f4 Nc6 12.Kh1 Re8 13.e4 Nd4 14.f5 Bd7 15.Bd3 c6 16.Qg4 f6 17.Bf4 Qe7 18.Rad1 Rad8 19.Bb1 Bc8 20.Qh4 Qf8 21.Rd3 h6 22.Rg3 Kf7 23.Rg6 Re7 24.Qh5 Ke8 25.Rxf6+ Rf7 26.Rg6 Kd7 27.Na4 Rf6 28.Nxc5+ dxc5 29.e5 Rxg6 30.Qxg6 Kc7 31.e6+ Kb6 32.Qg3 Ka6

33.Bc7 Nxe6 34.Bxd8 Qxd8 35.fxe6 Bxe6 36.Bd3 Qd4 1–0

Preneseno sa Večitog šaha Vladice Andrejića