Uspeh ŠK „Sloven“ na Evropskom kupu klubova


Piše: Vladimir Šakotić 

USPEH ŠK „SLOVEN“ NA EVROPSKOM KUPU KLUBOVA

Završen je Evropski kup klubova u Strugi. Jedini predstavnik Srbije bila je ekipa aktulenog šampiona – „Slovena“ iz Rume, koja je ostvarila sjajan uspeh i sa 10 meč bodova podelila 4, a zauzela 7. mesto među 38 ekipa.

Uspeh je tim veći ako se zna da su Rumljani nastupili sa igračima isključivo sa rejting liste Srbije, koji su se tokom celog takmičenja ravnopravno nosili sa ekipama koje su imale znatno veće budžete i ambicije. Iza „Slovena“ na tabeli je ostavio i glavni favorit „Alkaloid“, čiji je budžet za ovu godinu verovatno bio šestocifren.

Otkad je klub preuzeo šahovski zaljubljenik Živko Matijević, osvojene su tri titule, a još dve ekipe nastupaju u nižim ligama.

Zašto sve ovo pišem? Pe neko je trebao, ali nije. Ne znam tačno ko.

(Preneseno sa fejsbuka)

IVAN SOKOLOV SELEKTOR MUŠKE REPREZENTACIJE CRNE GORE


 15.09.2021 

Upravni odbor Šahovskog saveza Crne Gore izabrao je Ivana Sokolova za selektora muške reprezentacije Crne Gore u šahu. Sokolov je dugo godina bio jedan od najboljih šahista svijeta. Učestvovao je na nizu superturnira i pobjeđivao je skoro sve šahovske velikane sadašnjice. Pamti se njegova efektna pobjeda protiv Garija Kasparova u trenutku kada je Gari bio na vrhuncu karijere i izgledao nedodirljiv. Bio je prvak SFR Jugoslavije 1988. i Holandije 1995. i 1998. godine. Sa reprezentacijom Bosne i Hercegovine osvojio je srebrnu medalju na 31. Šahovskoj olimpijadi u Moskvi 1994. godine. Poslednjih godina Sokolov se posvetio trenerskom radu i smatra se jednim od vodećih trenera na svijetu. On će posao selektora obavljati naredne dvije godine.

IVAN SOKOLOV SELEKTOR MUŠKE REPREZENTACIJE CRNE GORE

TIVĆANI SA NAGRADAMA IZ GORAŽDA


Piše: Dragan Popadić

U Goraždu je danas završio medjunarodni šahovski turnir na kome je učestvovalo 29 igraca sa rejtingom do 2300 poena

Nakon sedamkola prvo mjesto osvojio je.prvi favorit turnira Hadžovic Amir iz Sarajeva sa 5 5 poena. Srebro je pripalo velikoj nadi bosanskohercegovackog saha, Sanjin Ćulumu sa 5 poena, koliko je imao i bronzani Mahmutbegovic Muharem.

Uspjesni su bili tivatski sahisti Dragan Popadic i Zoran Lazarevic. Popadic je podijelio peto mjesto, po dodatnim kriterijumimaje osmi sa 4,5 poena i bez poraza. Lazarevic je.sa 4 poena podijelio deseto mjesto, po dodatnim kriterijumima je 11. ali je uzeo specijalnu nagradu za igrače do 2000 rejting poena.

Turnir je bio veoma dobro orgamizovan, a odigran je u hotelu Behar u Goraždu, uz striktno postovanje epidemioloskih mjera. Svi učesnici su nosili maske, sto je donekle smetalo njihovoj koncentraciji.

Najbolja šahistkinja na evropskom šampionatu Aleksandra Maltsevskaya


Piše: Tatiana Maltsevskaya

Zbogom Reykjavik! Grad vjetrova, brutalne prirode i smiješnih veseljaka. Već danas Aleksandra ide dalje.

Čestitamo pobedniku Evropskog prvenstva, Demchenko Antonu i Sarani Alexey, koji je osvojio treće mesto!

Aleksandra je osvojila prvu nagradu među ženama, rejting je skoro zadržala, skupila je iskustvo, zadaci za budućnost su formulisani, rad na greškama je pred nama.

Još jednom hvala svima koji su sponzorisali oba putovanja, na žensko i muško Evropsko prvenstvo, “Don” grupi građevinskih kompanija, lično Vladimiru Kirsanovu, Leonidu Demidovu – Sheldemu, Vladislavu Korochenčevu, Mihailu Yakhtenfeldu i Volgogradskom šahovskom klubu Gambit. Razvoj šahiste je nemoguć bez takvih putovanja!

(Preneseno sa fejsbuka)

Aleksandra Maltsevskaya (2409) je sakupila 5,5 poena iz 11 partija. Zauzela je 94 mjesto (na startu je bila na 92 mjestu), imala performans od 2344 poena i izgubila 5,5 rejting poena.

VELIMIR IVIĆ 20. U EVROPI! OBEZBEĐEN NASTUP NA FIDE SVETSKI KUP 2022!


Velemajstor Velimir Ivić remizirao je sa rumunskim velemajstorom Konstantinom Lupuleskuom (2659) u poslednjem, 11. kolu, Otvorenog prvenstva Evrope u Rejkjaviku. 19 – godišnjak iz Beograda osvojio je 7 poena iz 11 partija što je bilo dovoljno za deobu od 19. do 37. mesta, ali je po dodatnim kriterijumima Ivić zauzeo 20. mesto koje je za 22 pozicije bolje od njegovog startnog broja (42). Da nije nedavno briljirao na Svetskom kupu u Sočiju i prošao medju 16 najboljih na planeti, rekli bismo za ovaj rezultat da je veliki uspeh. Ipak, naglasićemo da je ovim rezultatom i performansom od 2671, Ivić popravio svoj rejting za 17 poena čime polako, ali sigurno odmiče od 2600 poena. Bravo Velimire! Što se same partije sa Lupuleskuom tiče, objektivno je reći da je Ivić bio nadigran, ali i da je pola poena zalužio borbenošću i hrabrošću, osobinama koje su važna komponenta u mozaiku uspeha.

Svi ljubitelji šaha u Srbiji sada sa nestrpljenjem očekuju nove medjunarodne turnire na kojima će imati za koga da navijaju. Ako se Ivićevom rezultatu doda i podsećanje da je najmladji velemajstor u istoriji srpskog šaha, Luka Budisavljević, neopravdano isključen sa turnira u Rejkjaviku jer je igrao sa šahistom koji je bio pozitivan na Kovid 19, onda je jasno da smo dobili tandem veoma perspektivnih igrača koji bi punu snagu trebalo da prikažu tek za 5 ili 10 godina.

Titulu prvaka Evrope u 2021. godini poneo je ruski šahista Anton Demčenko (2597) koji je iz 11 kola osvojio 8,5 poena, isto kao i Nemac Kejmer(2602), ali je imao bolji dodatni kriterijum. Bronza je otišla u ruke Rusa Alekseja Sarane (2643).

Prvu žensku nagradu na turniru u glavnom gradu Islanda, sa 5,5 poena, osvojila je ruskinja Aleksandra Malcevskaja. Članica šahovskog kluba Karadjordje iz Topole.

(Preneseno sa sajta Šahovskog saveza Srbije)

IM Zlatko Martić: LUDNICA CAJTNOTA- DVA CRNOPOLJCA NA TABLI




Dobar dan. Nekidan sam na fejsu napisao kako je šahist iz Vukovara Konjević Boris, bez ikakvog rejtinga, kao posljednji nositelj, osvojio sa 7/9 bodova drugo mjesto na međunarodnom otvorenom turniru Open Županja, dana 22.08.2021.

Odma se našlo nekoliko zlobnika koji su to prokomentirali riječima „Sigurno je lik imo sreće“ ili pretpostavkama „I ja bi isto da dobijem 4 izgubljene partije “ ili „mudrom“ statistikom – „Mora nekad i pacera krenut“, no iz Županje dobivam report objektivnog izvještača.

Mi šahisti najčešće pričamo o šahu, ali takođe i o ribama i ribolovu, talibankama i talibanima, baroku i gotici, nogometu i kojeficijentima …Dakle, Gosp Boris ne da je imao sreće, nego čak nesreće. Evo šta se mu dogodilo u posljednjem kolu. Fight. I samo fight. Pješaci nasrću, sijeku i umiru, lovci tuku strelicama po dijagonalama, artiljerija riga vatru po otvorenim linijama, plemstvo brani goli život. Naš Boris vodi vojsku točnije i brže, i dolazi u dobiven položaj. U jednom trenutku shvati da na tabli ima DVA CRNOPOLJCA.

To više ne zna ni Caissa kako se to desilo. A desilo se. Bez promocije pješaka u drugog lovca. Prva Borisova misao u tom trenutku je nelagodna: Doći se sudija i reći „Evo tebi, Boris, nula“. Boris baš nije upoznat sa svim pravilima, pa je njegov strah, s te strane, opravdan. Međutim, u biti, posve neopravdan, jer za to ne postoje razlozi. Šta sad?? U dobivenoj poziciji, Boris se odlučuje na nekakvo kompromisno rješenje: Ponuditi remi. Protivnik objeručke prihvaća. ENDE 1/2:1/2

Misterij je kako je bjelopoljac postao crnopoljac?? To neće riješiti ni Indijana DŽons. A Bože moj, i vlak iskoči iz tračnica pa putnici ostanu živi. A to što je iskoćio lovac ?! Odmahnimo rukom.

Da podsjetim, radi se tempu :10 minuta + bonus 5 sekundi. Kada se dođe u vremensku oskudicu, sve je moguće. Negdje se dogodio nemoguć potez. Poznavajući Borisa, sigurno nije namjerno. Za kraj, bilo bi dobro da široke narodne šahovske mase izvedu konkluziju : „Kad može Boris, mogu i ja“. Pa neka probaju ugrozit prvotimce po klubovima i uzet im mjesto. Samo naprijed. Trebamo vas.

(Preneseno sa fejsbuka)

Reakcije na tekst: Skandal na pojedinačnom Evropskom šahovskom šampionatu na Islandu


Fasizam na djelu

Boroljub Zlatanovic

Odavno su svuda u sahu dvostruki arsini za igrace sa zapada i istoka.

Emir Dizdarevic

Sport je koletarala medicinskog terora , kada decko od 17 godina treba da se testira pet puta i dokaže da nije prehlađen ???? Momak puca od zdravlja , a banditi mu kvare ambicije i duhovno zadovoljstvo , te ga na kraju opljackaju u stilu drumskih razbojnika . Šah je postao instrument „MEKE MOĆI“ organizatora da ruši temeljna ljudska prava , a da pod krinkom pandemije bez kraja ne bude odgovoran pred međunarodnim zakonima .

Dejan Maksimovic

Na zalost decku je uskraceno da nastavi regularno da se takmici, ali kao sto je moj prijatelj @Boroljub Zlatanovic vec rekao i sa tim se potpuno slazem razliciti su arsini za sve , osetio sam to milion puta licno na svojoj kozi u mnogo gorem obliku pa sam opet izlazio na kraju balade kao pobednik! Tako da pred njim je karijera i bice sve propusteno nadoknadjeno!

Sasa Jevtic

Bez obzira na potpuno idiotsku situaciju u kojoj se Luka našao, u ovom slučaju on je, ni kriv ni dužan, ispao kolateralna šteta.

Organizatori prvenstva Evrope u Rejkjaviku su trebali da biraju između logike i objektivnog pristupa sa jedne strane i krutog, birokratskog pristupa države u borbi protiv pandemije, sa druge strane. Da su izabrali logičan i objektivan pristup Luka bi, na ovaj ili onaj način, nastavio i završio turnir, ali bi oni trpeli od svoje države razne posledice koje se mogu meriti stotinama hiljada EUR na razne načine. Ovako, vagali su i izabrali, sebičan (čitaj: dupeuvlakački) pristup. Sebi su obezbedili mirnu sadašnjost i budućnost (čitaj: $$$$), bez obzira što će to jednom mladom talentu u usponu uništiti najvažniji turnir u godini, i ko zna, možda ostaviti i teže posledice u karijeri.

Aleksandar Stamenkovic

Nisu ni trebali da prave turnir da imaju malo mozga. Drugo, sve turnire ovakvog tipa treba bojkotovati. Jer organizatori moraju prvo na terapiju kod psihijatra, pa kada se oni izleče i izvrši testiranje njihovog IQ i EQ, ovaj drugi im je očigledno jako nizak, možda im dati dozvolu da nešto i organizuju.

Dragan Lazic

не знам уопште да ли су организатори имали избор. једноставно здравствене власти Исланда су донеле одлуку о обавезном карантину за Луку. Свакако да је та одлука радикална, и по свему сувишна.

Неправде нажалост нису ретка појава

Luka Budisavljevic

Naravno da su organizatori imali izbor, prvo su izabrali da me tri dana maltretiraju, bio sam primoran da radim test (4. po redu) pred partiju i nakon sto mi je za isti stigao negativan rezultat, da jedini na turniru nosim masku tokom cele partije.

Zatim sam naredno peto kolo igrao u potpuno neregularnim uslovima, u hotelskoj sobi, sa maskama, a bez prisustva sudija, samo ja i protivnik.

Nakon toga sam ponovo radio PCR test (5. po redu), sudija me je parovao i obavestio da cu u slucaju negativnog testa nastaviti turnir.

Pola sata pred pocetak kola direktor turnira me je obavestio da ne mogu da igram uprkos novom negativnom rezultatu. Kako mi nije urucio pisanu odluku o iskljucenju sa prvenstva Evrope, insistirao sam da sidjem u salu za igru, jer sam bio parovan i spreman za partiju. U tome sam sprecen pod pretnjom policije od strane organizatora.

O svemu ste pravovremeno bili informisani i ne razumem kako u ovoj situaciji i pored svega mozete da branite stav organizatora.

Dragan Tesic

Neko je davno rekao da je sve sto je potrebno da zlo pobedi jeste da dobri ljudi ne urade nista. Da li je moguce da se niko od ucesnika turnira nije solidarisao sa nasim igracem? Da li ce sutra ovi kovid fasisti doneti odluku da niko ko nije vakcinisan nece moci da igra turnire? I to ce sve proci bez ikakve pobune od igraca iz svetskog vrha koji ce cutati kao i dosad. Ali sta ocekivati od tih fah idiota, poluobrazovanih i bez ikakve drustvene svesti, cast izuzecima,

Vladimir Šakotić

Malo sam čitao pravilnike i protokole prvenstva i evidentno je da je organizator napravio značajne prekršaje. Sama činjenica da mere nisu praćene adekvatnim pisanim odlukama upućuju da je moralo doći do hitne i jake reakcije.

Čitam mnoge komentare o ovom slučaju i nekako mi se čini da smo postali malo stidljivi. Šta mislite da se ovo desilo šahisti iz Rusije, Jermenije ili Poljske? Kakva bi reakcija bila i čija?

Ko treba da štiti i podržava Luku Budisavljevića? Ja ne znam ko, ali neko treba.

Taj neko je morao:

– objaviti zvanično saopštenje, javnost upoznati sa činjenicama i izraziti janu i potpunu solidarnost sa Lukom

– angažovati advokata – specijalistu za sportsko pravo, i zatražiti od njega savete o budućim koracima.

Na ovakvim stvarima odvajaju se veliki od malih. Da nije bilo Duleta Krunića, šahovska javnost ne bi se ni bavila ovim slučajem.

Emir Dizdarevic 

Mene zanima npr. gdje se nalazio ambasador Srbije ??

Mihajlo Savić

Slazem se sa prethodnim komentarima, ali nigde se ne pominje sta je Luka sve ucinio posle saopstenja odluke o iskljucenju sa turnira? Je li i koga je zvao? Mislim da je prvenstveno trebalo da trazi pismenu odluku, a u medjuvremenu da obavesti Sahovski savez Srbije (predsednika ili sekretara), te da onda pozove i Ambasadu Srbije, koja bi mu mogla pruziti tehnicku pomoc za potrebne komunikacije. Sada je za Luku sve kasno, ali ovakav incident bi morao dobiti epilog neke respektabilne institucije, kako se vise slicne stvari ne nebi dogadjale. Ko zna kada ce nas ovaj virus ostaviti na miru?

Dragan Tesic

Sahovski savez Srbije bi trebao da plati advokata koji bi zastupao Luku i podneo tuzbu protiv organizatora sa odstetnim zahtevom koji bi prizvao te bandite pameti!


Rikard

Bilo bi dobro da Budisavljević uzme (ako je moguće) izjave nekih sudionika ovih događaja i eventualno zatraži pomoć nekog od sudionika koji je pravnik (negdje sam čuo da je Islanđanin Gretarsson koji tu nastupa po struci pravnik,trebalo bi to provjeriti ) .Možda mu može sugerirati kakve korake bi trebao poduzeti. Ako su činjenice ovakve kakve su opisane mislim da bi postojala neka mogućnost tužbe prema organizatoru. Tužbu bi naravno trebao podignuti Šahovski savez Srbije, kojom bi se tražila nadoknada štete i moralne i finacijske.

(Preneseno sa fejsbuka)

IM Rade Milovanović: Posleponoćna partija šaha na željezničkoj stanici


Послепоноћна партија шаха на жељезничкој станици

Крајем септембра 1971 кренули смо (TШK) у Бањалуку да играмо квалификације за лигу Босне и Херцеговине. Путовали смо возом и касно послије поноћи смо изашли у тадашњем Босанском Новом. Било нас је десетак у тиму; сјећам се Османа Палоша, Сеје Смајловића и Винка Бановића. Речено нам је да ћемо чекати цијелу ноћ до раног јутра,када ћемо следећим возом отићи у Бањалуку. Врло ријетко сам и касније у свом животу проводио ноћ будан изван своје собе и кревета па сам и упамтио овај пут. Сјео сам као и остали чланови тима и покушао да заспим, али нисам успио, између осталог столице су биле врло тврде. Примјетио сам да је Винко дријемао, а Осман нервозно устајао.
Одједном тишину је прекинуо улазак неколицине младића. Били су бучни и видљиво, под дејством алкохола. Посебно је био бучан један од њих, нижег раста, црне косе којег су ословљавали са Боћо, који се у једном моменту окренуо према нама и врло гласно рекао: ”Најтеже је друже мој у животу бити свој” и то је поновио још неколико пута. Био сам удаљен пар метара и само се сјећам да су Осман и Боћо почели играти шах, док је Винко и даље дријемао. Завладала је тишина,коју је Боћо повремено прекидао понављајући “Најтеже је друже мој у животу бити свој”!
Примјетио сам да је добро играо, Осман се често замислио, али је на крају добио партију, а Боћо и остали су отишли. Кратко након тога смо и ми устали јер је било вријеме поласка. Стигли смо у Бањалуку. Уморан од пута изгубио сам прву партију, али сам добио следеће и што је најважније освојили смо прво мјесто и пласирали се у прву лигу Босне и Херцеговине.

Повратак је такође био дуг и напоран. Сјећам се да је било и прохладно. Коначно смо стигли у Тузлу у јутарњим сатима. Тих година станица је била преко пута данашњег МУП-a и када је воз стао,нормално кренуо сам да изађем, али Осман рече да останемо јер ће воз ићи да се окрене, до Октобарске, преко пута поште па ћемо бити ближе кући. То ме изненадило (касније сам чуо да тај “потез” није био тако неуобичајен). Воз је убрзо кренуо и када је стао код Гимназије, ипак сам одлучио да изађем и одем кући.

Сјећам се да сам одмах легао и дуго спавао. Послије пар дана био сам у клубу гдје смо причали о турниру, када Осман рече за случај на станици да је било драматично јер су ти младићи хтјели да нас физички нападну, али су одустали када су видјели Винка, који је био корпулентан, а имао је и боксерску фацу! Неко му је узвратио да су људи мало више попили, кафане се затвориле, па свратили да виде шта има на станици! Настала је расправа које се више не сјећам.

Играјући, касније, слободне брзопотезне партије у клубу, Осман је често викао ”Најтеже је друже мој у животу бити свој” па је тако остало сјећање на Боћу и послепоноћну партију шаха на једној од жељезничких станица предивне Унске пруге!

(Preneseno sa fejsbuka)

Светозар Глигорић, Југославија и шах: Велемајстор који је волео да пише, вози и компонује


Светозар Глигорић

Југословенски и српски велемајстор ког су многи сматрали најбољим шахистом ван Совјетског Савеза био је и новинар, публициста, партизан и музичар.

„У Југославији се знало за Тита и Глигу.“

Први је председник Јосип Броз, а други Светозар Глигорић, незванични амбасадор Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), који је у најбољем светлу представљао где год га је по белом свету шаховски пут водио – описује га дугогодишњи пријатељ Миладин Митровић.

„Мислим да се такав човек више неће родити, у њему су биле садржане све најлепше људске особине, никада никога није увредио и ништа лоше није урадио ни у каријери, ни у животу“, говори за ББЦ на српском професор математике у пензији и председник шаховског клуба из Панчева који носи Глигино име.

Глигорић је био и партизан, радио је као новинар, написао неколико десетина књига о шаху и у 88. години објавио музички албум.

Спаски против Фишера: Легендарна партија и Хладни рат
Че Гевара у Југославији: Како је изгледао сусрет са Титом на Брионима
Прва пролетерска бригада – од народних хероја до избледелог сећања
Како је Глига спознао шаховске лепоте

Светозар Глигорић је тек са 13 година почео да игра шах.

Поломивши руку на фудбалу у којем је такође био добар, нову занимацију је пронашао гледајући старије суграђане како у једној београдској кафани мрдају црне и беле фигуре по табли са 64 поља.

Пошто је деци био забрањен улаз у ове угоститељске објекте, Глига је учтиво замолио домара да га пусти унутра да гледа одрасле како играју.

Долазио је свако вече и већ са петнаест година остварио је прве виђеније резултате на локалу.

„Постао је аматерски првак Југославије, а са 16 година и најмлађи мајстор у свету“, прича Митровић.

Уочи Другог светског рата, Глигорићу умире мајка, док је отац преминуо још док је био дете.

У помоћ му је притекао Нико Миљанић, доктор медицине и хирург.

„Кад је чуо да је остао без родитеља, замолио га је да дође на ручак и рекао му: ,Глиго од данас си ти мој четврти син’“, препричава осамдесетчетворогодишњи Панчевац Митровић.

Млађани Боби Фишер жбира Глигу на турниру у Цириху, фото: Getty Images

По избијању рата, шахиста се са породицом Миљанић склонио у Црну Гору, у село Бањане.

Глигорић се после две године – 1943, кришом придружио Петој пролетерској црногорској бригади као добровољац.

У партизанима је остао до краја рата 1945, из кога је, наглашава Митровић, изашао са два одликовања за храброст.

Хтео је, додаје, да оде и да се бори и на Сремском фронту, али је уместо тога добио задатак да обнови шаховску игру широм југословенских република.

Шаховски успеси и признања

Иако није такнуо шаховску таблу током рата, на првом шампионату које је одржано у социјалистичкој Југославији 1945. године у Новом Саду био је други.

Озбиљније успехе одмах је почео да бележи и на међународном плану – ненадано је постао први шампион Бугарске у шаху исте године.

„Имам оригинал повељу где то пише. Бугари су га позвали, он је дошао у Софију и све их пребио“, осмехујући се прича Митровић.

Две године касније у Варшави побеђује на првом великом међународном турниру, оставивши иза себе совјетске шампионе Василија Смислова и Исака Болеславског.

Тако је свет сазнао за талентованог Југословена.

Глигорић је највеће успехе забележио 1950-их.

Већ на почетку деценије, 1951. године, постао је велемајстор шаховске игре, а онда су кренули да се нижу успеси који су му обезбедили статус „најбољег шахисте ван Совјетског Савеза“.

Освојио је неколико међународних турнира, попут оног у енглеском Хејстингсу, шведској престоници Стокхолму и Мар дел Плати у Аргентини.

У овом јужноамеричком граду је 1953. победио Пољака Мигела Најдорфа, тако што је први пут употребио варијанту Краљеве индијске одбране, после које је Пољак предао меч, а тактика потом ушла у теорију шаховске игре.

Међутим, уместо да понесе име по Светозару Глигорићу, названа је по граду где је настала.

Југословенски шахиста је 2003. године објавио књигу о овој варијанти на енглеском језику.

Исте године је руски велемајстор и светски шампион Гари Каспаров играо против рачунара који, тврди Митровић, нису успели да одговоре на Глигину варијанту.

Осимова Југославија и други тимови које су зауставиле нефудбалске ствари
Југопластика: Патике које буде сећања на југословенску кошарку
Дарко Панчев: „Југославија за десетку, остали ни за петицу“

Учествовао је на више од 160 највећих светских турнира, а на око педесет је био први или је делио прво место, тврди Митровић.

Освојио је и 13 медаља на шаховским олимпијадама, такмичењима које се одржавају сваке друге године, мимо Олимпијских игара.

Једино злато у појединачној конкуренцији на првој табли освојио је у Минхену 1958.

Те године је проглашен и за најбољег спортисту Југославије у конкуренцији фудбалера Стјепана Бобека и Драгослава Шекуларца, атлетичара Фрања Михалића, гимнастичара Мирослава Церара.

Дружење са Фишером, сликање са Че Геваром

Глигорић је играо са свим шаховским легендама тог доба – од Михаила Таља и Бориса Спаског, Тиграна Патосјана и Бента Ларсена, до Михаила Ботвиника и Бобија Фишера.

Са Фишером се упознао на турниру у словеначком Порторожу 1958, када је Американац имао само 15 година.

„Глига га је примио да буде код њега две недеље пре него што су пошли на турнир, тако да су заједно отишли и то возом“, говори Митровић који се случајно, као студент, такође нашао на овом међузонском турниру и тако упознао Глигорића.

Тако је започело безусловно дугогодишње пријатељство двојице виртуоза.

Дружили су се и током чувеног реванш меча против Спаског 1992. године на Светом Стефану у Црној Гори и Београду.

Тада је Савезна Република Југославија била под санкцијама Уједињених нација и америчке власти нису одобравале ову локацију за дуел који је напослетку припао Фишеру.

„Званично је (Фишер) био смештен у хотелу Југославија, док је заправо боравио код Глиге“, истиче Митровић који га је и сам упознао тих дана.

Због сукоба са америчком владом, Фишер се никада више није враћао у отаџбину, а нови дом је пронашао у Мађарској.

Одатле је, каже Митровић, повремено долазио у Србију и виђао се са Глигорићем.

У његовом легату у Панчеву налази се и неколико одела и кравата које је Фишер заборавио у Београду, као и велики број заједничких фотографија.

Заједничку фотографију Глига има и са комунистичким револуционаром Ернестом Че Геваром.

Фотографија на којој се види како аргентински герилац кибицује који ће наредни потез да повуче Београђанин, снимљена је 1960-их година на меморијалу Капабланке – кубанског шахисте, у Хавани.

Касније је завршила и на омоту албума првенца југословенског велемајстора.

Митровић каже да је Глига одржавао контакт са Че Геваром, али и са дугогодишњим кубанским председником Фиделом Кастром.

‘Како сам преживео двадесети век’

Још у детињству, на првом грамофону је преслушавао француску химну Марсељезу и оперске хорове.

Касније је наставио да купује плоче, а Митровић каже да су радио станице знале да има богату колекцију па су позајмљивале овај носач звука од њега.

Дечачка жеља да љубав према музици преточи у ауторско дело остварила му се у 80. години живота.

Упоредо је учио да ради на софтверским програмима за продукцију и компоновао.

Плод његовог залагања био је албум Како сам преживео двадесети века, а у спровођењу идеје помогли су му бројни музичари, продуценти и певачи, међу којима је био и Раденко Стојановић, познатији као Вуду Попај.

„Организатори пројекта и власник студија где се снимао материјал су нас повезали, па сам тако бацио неку риму за ствар која је била у том фазону“, говори земунски репер за ББЦ на српском.

На албуму је 17 песама, на српском и енглеском језику, жанровски изузетно различитих – од џеза и блуза, до репа и шлагера.

Вуду Попај каже да се са Глиглом свега два пута видео уживо – први пут код њега кући, а други и последњи на промоцији издања.

„Остало ми је у сећању да је причао како тренутно не сме много да вози ауто пошто воли да попије чашицу ракије.

„То је било симпатично, то је тај дух, да човек у тим годинама и даље вози“, присећа се кроз осмех Стојановић.

Каже да је Глигорић био „врло захвалан и коректан човек“ и да му је овај пројекат изузетно значио.

„Био је срећан што је могао да испуни себи тај сан и да објави музичко издање“, додаје.

Због тога, али и поштовања према његовом лику и делу, репер није имао „дилему“ око учешћа у пројекту.

У песми РАП Стyле поред Вуду Попаја гостује и црногорски репер Нигор, док је скреч деонице на грамофонима имао и ди-џеј Муња.

Стојановић сматра да је неке ствари на албуму требало технички дотерати, али да је финални производ „добро урађен“.

„С обзиром на то да је он шахиста мислим да албум није сувопаран и да је тематски успео да га учини занимљивим и интересантним“, закључује репер.

Глигорић је почео да ради и на другом, дуплом издању, али га за живота није завршио.

Пар година после Другог светског рата, Глига се венчао са Даницом, са којом је био у браку скоро пола века, до њене смрти 1994.

Запросио ју је на сред улице, без најаве, па га је замолила да сачека да размисли до следећег дана.

„Отишла је кући и рекла мајци шта се десило и да му није одговорила, добила је шамар и наређење да се уда за Глигу“, препричава Митровић уз осмех.

Митровић препричава и анегдоту с почетка њиховог заједничког живота – током једног ручка који је Даница припремила, изузетно заљућена храна натерала је Глиги сузе на очи.

„Дана је то приметила и рекла да јој подваљују на пијаци јер она не разликује која је љута, а која слатка паприка“, сећа се.

После неколико месеци кулинарске тортуре, супруга му је кроз осмех признала да га је „преварила“ и да не може без љуте паприке, коју тамани од седме године.

Како су некадашње југословенске републике поделиле имовину бивше државе
НЛО у Југославији – Када је научна истина негде тамо

Како су архитекте из Југославије градиле Африку

У шаховском свету је важио за најкоректнијег играча који се „никада није бунио, тражио да се враћају потези, звао судију, давао примедбе и друго“.

Једном приликом је вратио потез млађем играчу на турниру јер се овај расплакао када му је појео фигуру.

„Судија је то приметио, није хтео да дисквалификује малог и Глигорић је прихватио да уђе у финални део – мали је био други, а Глига први“, прича Митровић.

Поред шаха, изузетно волео да вози кола, па је тако, тврди Митровић, својевремено добио и позив да буде возач формуле 1.

Био је љубитељ и фудбала – током меча са Михаилом Таљом 1968., уместо да доврши партију у којој је водио, предложио Летонцу да ремизирају како би могли заједно на утакмицу Југославија : Француска.

„То Таљ никада није заборавио као највећи џентлменски поступак у шаху“, рекао је Глигорић.

Глигорић је деценијама играо за шаховски клуб Партизан, али је био и један од оснивача спортског друштва најљућег ривала – Црвене Звезде.

Говорио је 10 страних језика и написао више књига.

После његове смрти 2012, на предлог Шаховског савеза Србије, Светска шаховска федерација (ФИДЕ) је увела специјалну награду за ферплеј коју је назвала по Глигорићу

Ко је био Светозар Глигорић Глига

Рођен је у Београду 2. фебруара 1923.

Шаховски велемајстор постаје 1951, и током каријере је освојио укупно 13 медаља на шаховским олимпијадама, док је 11 пута био шампион Југославије.

Радио је као новинар у дневном листу Борба, недељнику НИН као спољнополитички коментатор, и Радио Београду где је добио признање Златни микрофон.

Написао је више десетина књига и објавио музички албум Како сам преживео двадесети век.

Нјегов лик се нашао и на поштанској маркици, једна београдска улица и панчевачки шаховски клуб носе Глигорићево име.

Преминуо је у 90. години, 14. августа 2012.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Извор: Б92

USPJESI TIVATSKIH ŠAHISTA U GODINI JUBILEJA


Piše: Dragan Popadic

Odličnim igrama šahisti tivatske Mimoze su osvojili treće mjesto na upravo završenoj CEDIS Premijer šahovskoj ligi u Sutomoru.

Ako se zna da su takođe u Sutomoru, u junu, Tivćani osvojili Kup Crne Gore, onda je jasno da, su u godini kada klub proslavlja sedam decenija postojanja, postignuti rezultati za ponos:
     „Osvajanjem bronzane medalje, iza nikšićke Elektroprivrede i podgoričke Budućnosti, nastavili smo sa odličnim ovovgodišnjim rezultatima. U godini velikog jubileja, 70 godina postojanja, aktuelni smo osvajači Kupa i treći u državi. Drago nam je da smo usrećili naše navijače, jer su nam stigle brojne čestitke. Uspjeli smo da se plasiramo u Kup šampiona. Pitanje je da li ćemo nastupiti zbog finansijskih sredstava. Zahvaljujemo Opštini Tivat koja je ispunila svoj dio obaveza iz potpisanog Ugovora o sufinansiranju.“ – saopšteno je iz ŠK „Mimoza“ Tivat.

Bronzanu medalju osvojili su

1IMStankovic Milos2421SRB938190
2GMDrasko Milan2405MNE900397
3IMLekic Dusan2315MNE905330
4FMVlatkovic Milos2315BIH934038
5FMRaicevic Momcilo2286MNE901040
6FMPopadic Dragan2155MNE913650
7Ratkovic Milorad2094MNE912956
8Cerovic Zoran2043MNE918628
9Todorovic Ranko2111MNE933910
10Stanicic Josip2106MNE921670
11Stanicic Bojan0MNE16503104
12Borozan Marko0MNE16506677