Informacija o turnirima „Treća subota-Đenovići“ u sezoni 2019/2020


Velemajstorski, intermajstorski i FIDE majstorski šahovski turniri „Treća subota-Đenovići“ u sezoni 2019/2020

Šahovski turniri „Treća subota-Đenovići“ počinju svake treće subote u mjesecu u Đenovićima (Herceg Novi, Crna Gora). od oktobra do maja. Turniri se igraju u sali hotela Fiammanti, na samoj morskoj obali.

Hotel Fiammanti

Đenovići, ispred hotela Fiammanti

Velemajstorski turnir se igra po švajcarskom sistemu, 9 kola i ima 14 igrača (4 igrača su velemajstori GM i 10 igrača koji će pokušati da osvoje norme). Pogodan je za igrače koji žele da osvoje GM i IM norme i / ili ELO poene. Turnir traje 9 dana, 9 kola, svaki dan jedno kolo.

Intermajstorski turnir je kružni turnir i ima 10 igrača (3 šahista su sa titulom IM i 7 igrača koji se bore za IM normu), 9 kola. Pogodan je za igrače koji žele da osvoje IM normu i ELO poene.

Ako ima zainteresovanih, biće održan i FM turnir, pogodan za igrače koji žele da poboljšaju ELO rejting. FM turnir je kružni turnir, ali može biti i dvokružni u slučaju da ima 6 ili 5 igrača.

Datumi održavanja turnira “Treća subota” u sezoni 2019/2020:
19-27. oktobar 2019, 16-24. novembar 2019, 21-29 decembar 2019
18-26. januar 2020, 15-23. februar 2020, 21-29. mart 2020, 18-26. april 2020, 16-24. maj 2020

Ako ste zainteresirani da igrate na nekom od ovih turnira, pošaljite mi poruku na mail ili Viber (ili WhatsApp) da na vrijeme formiram liste igrača!

Na velemajstorskom turniru igraju 4 velemajstora pa je ovo istovremeno poziv za velemajstore koji mogu da igraju u Đenovićima u terminima ovih turnira, da mi se hitno jave (kao pozvani igrači imaju obezbjeđen honorar i smještaj).

Na IM turniru kao pozvani igrači naravno mogu da igraju velemajstori ili internacionalni majstori pa je ovo poziv zainteresovanima da mi se hitno jave (kao pozvani igrači imaju obezbjeđen honorar i smještaj).

Prednost da igraju na turnirima Treća subota kao pozvani igrači imaju oni velemajstori i internacionalni majstori koji su već ovdje igrali (uz uslov da mogu da uklopim potreban prosječan rejting za pojedine GM i IM turnire).

FM Goran Tomić
Organizator turnira “Treća subota”
https://thirdsaturday.wordpress.com
Viber, WhatsApp +382 67 301 030
tomicvd@t-com.me

Advertisements

Neočekivani događaji tokom organizacije i igranja turnira „Treća subota-Đenovići“ u maju 2019 (4. nastavak)


U subotu 18. maja posle kratke ceremonije počelo je prvo kolo turnira Treća subota -Đenovići i to u punom sastavu – po 10 igrača na GM i IM turniru i 9 na FM. Vjerovatno je većini učesnika izgledalo da nije bilo nikakvih problema i da ih neće ni biti.
Sve je krenulo normalnim tokom. Ali dokle…To sam saznao posle trećeg kola.

Na velemajstorskom turniru je igrao jedan mladi indijski šahista koji je već 2017 igrao ovdje. Ipak, tada je bio u pratnji trenera i majke jer je bio maloljetan. „Ovo je prvi put da putuje sam na turnir“, javila mi je njegova majka. Kako sam ih prošli put dobro upoznao nadao sam se da će sve biti u redu. Ipak, mladom, osamnaestogodišnjem indijskom šahisti je krenulo loše na startu turnira. Izgubio je prve dvije partije, pa je jednu remizirao. Od tri partije sakupio je samo pola poena. Izgubio je šanse za osvajanje velemajstorske norme, a po igri se vidjelo da nije u formi.

20.maja ujutro dobijem poruku preko WhatsApp-a oca ovog indijskog šahiste koji mi piše iz New Delhija. Kaže da je njegov sin jako bolestan da ima migrenozne bolove i infekciju grla, a možda je i problem sa hranom. Upita me mogu li da ga posjetim i pomognem mu. Kažem naravno da mogu, ako treba odmah. „Sada spava, kad se probudi“, reče mi otac indijskog šahiste. „Dobro obavjestite me kad se probudi, odmah ću doći“, odgovorim.
Posle par sati mi javi da je sin ustao.

Uzmem odgovarajuće lijekove (probiotik, akivni ugalj, efridol i još ponešto), supruga pripremi 2 litre čaja, i pođemo do indijskog šahiste. On je bio smješten u hotelu Fanfani u lijepoj sobi na prvom spratu sa pogledom na more. Na podu mu je bio šah i analizirao je. Nije izgledao toliko loše koliko smo očekivali. Bio je blijed, ali djelovalo je da može da nastavi turnir.
Ipak rekao je da je tokom partija imao povremeno glavobolju i zato nije mogao da igra dobro. Upitao me: „Da li bi bilo u redu da se sada odmah vratim kući u Indiju, i da li bih time poremetio nekome šanse za osvajanje norme?“

To je već treći igrač koji bi svojim napuštanjem turnira ugrozio sam turnir i šanse ostalih igrača za osvajanje IM i GM normi.
Rekao sam mu da sada popije čaj i lijekove. a ako treba povešću ga u Dom zdravlja. Tada neka odluči da li mu zdravstveno stanje dozvoljava da nastavi turnir.

Uskoro mi je javio da je bolje i da će igrati peto kolo. Rekao je da nije potrebno da ide u Dom zdravlja i da ima sve lijekove sa sobom. Ponadao sam se da će do kraja biti u redu. Ipak nije.

U petom kolu je igrao protiv američkog šahiste i izgubio partiju.

Glavobolja se vratila. U šestom kolu je trebao da igra protiv velemajstora Damljanovića. Ipak javio mi je da se ne osjeća dovoljno dobro da bi igrao partiju i da obavjestim velemajstora Damljanovića da neće moći da igra. Tu je partiju izgubio bez borbe.

Pitao sam ga kako se osjeća i da li može da igra u šestom kolu. Osjećao se  bolje pa je partiju šestog kola protiv velemajstora Kosića igrao, ali prema očekivanju izgubio. Protiv velemajstora Boška Abramovića nije igrao pa je izgubio bez borbe. Na kraju je osvojio poslednje mjesto i izgubio nešto rejting poena.

Na turniru je bilo mnogo uzbuđenja u partijama, borbe za norme, sportskog ponašanja, druženja, indijskih večera i ručkova i lijepih događaja. To ću opisati u drugom serijalu. Ovaj se odnosio samo na jedan aspekt organizacije turnira.

Kada se turnir završio, odahnuo sam. Evo i dvije grupne fotografije učesnika, ispod.

Pozdravio sam se sa posebno sa američkim, ruskim i indijskim šahistom, poželio im sretan put i da se ponovo vidimo u Đenoviću. Obećali su da će doći. Sretan završetak i izlazak iz dosta teških situacija.  Ipak gotovo je. Ili možda nije…

Ipak, nije bilo sve bilo gotovo. Igrači su uglavnom pošli posle dan-dva, samo je jedna indijska familija (roditelji sa sinom i ćerkom) ostala do kraja mjeseca, a ja nastavio svoje uobičajen obaveze u školi. Već sam zaboravio na turnir. Sledeći će biti tek u oktobru. Ipak nije mi bilo suđeno da tako brzo zaboravim majske turnire…

Posle nekoliko dana mi dovede direktorica jednu ženu na čas, tvrdi da je hitno. Zamolim da sačeka dok zvoni za mali odmor. Izađem i ta žena mi se predstavi. Kaže da izdaje apartmane turistima i da su tu do danas boravili indijski šahisti, familija (roditelji sa djecom). Zadnjeg dana kada su odlazili vidjela je da su polomili jedan kauč i da je sve ostalo u velikom neredu. Upitala ih je da plate štetu. Oni su je uputili na mene. „Rekli su da ćete platiti svu štetu koju su napravili. Moraću da vam slikam u kakvom su stanju ostavili apartman. Ima tu još štete…“ „Molim?“

(Kraj)

Neočekivani događaji tokom organizacije i igranja turnira „Treća subota-Đenovići“ u maju 2019 (3. nastavak)


Tek što sam posle izvlačenja turnirskih brojeva stigao kući u Zeleniku i planirao da u miru večeram, kad mi stiže poruka ruskog šahiste koji je na listi igrača velemajstorskog turnira (a doutovao je posle vožnje od 18 sati iz Njemačke). Kaže mi da je jako bolestan, ima probavni problem, ali što je još gore visoku temperaturu. Još je dodao:

„Da li postoji mogućnost da pozovete ljekara? Koliko bi to koštalo? Nažalost, moje osiguranje pokriva samo Šengen zemlje, kao što sam tek sada otkrio. Pozdrav“

Naravno, odmah, se vratim do Đenovića. Zajedno sa suprugom povedemo ruskog šahistu u Dom zdravlja. Vrlo ljubazna doktorica ga pregleda i odredi infuziju. Provjerimo još jednom u vezi osiguranja ruskog šahiste. Moraće da plati infuziju jer još nismo u Šengen zoni. To je još najmanja briga. Ipak, zbog lijekova koje je dobijao infuzijom, a koji mogu da izazovu mučninu morao je da ima pun želudac. Srećom otvorena je pekara u blizini Doma zdravlja pa rješimo taj problem, a usput mu uzmemo i lijekove koje mu je doktorica prepisala, jer je apoteka odmah pored pekare.
Posle infuzije, ruski šahista se osjećao malo bolje, ali nedovoljno. Upitao me da li mogu da nađem zamjenu za njega jer on u ovakvom stanju ne može da igra. Ostavili smo da odluku donese sutra, u skladu sa tim kako će se osjećati.

Povedemo ga do hotela u Đenoviće i konačno se vratim opet kući da večeram i pronađem rješenje ako ruski šahista odustane od turnira.

Povratak iz Đenovića, po ko zna koji put, 17. maja…

Ipak, izgleda nije bilo suđeno da to veče završi mirno…

Preko WhatsApp-a dobijem poruku američkog šahiste:

„Ja prema ovom parovanju imam 5 puta crne figure. To nije slučajno. Zašto ste uključili na turnir velemajstora Damljanovića? On je bio najbolji igrač Srbije mnogo godina. Ovaj turnir je katastrofa za mene i osvajanje norme.“

Pokušao sam da ga smirim, ali bez uspjeha. Počeo sam da sumnjam da će američki šahista uopšte doći na turnir. To bi bio već problem…

18.maja, u subotu ujutro, na dan početka turnira, dobio sam ponovo poruku preko WhatsApp-a:

„Ja sam na aerodromu. Sada oni ne mogu da pronađu moju avionsku kartu. Moram da idem kod njih u kancelariju. Nevjerovatno. Moram da kupim novu kartu.“

„Zar nemaju Vašu rezervaciju u kompjuteru?“

Ipak, opet se američki šahista naljutio:
„Kako ste mogli da izvršite izmjenu na listi igrača, pa umjesto velemajstora Nikčevića za kojeg sam se pripremao, igra velemajstor Branko Damljanović koji je dugo godina najjači igrač Srbije? Zatim moram da igram protiv indijskih šahista sa rejtingom manjim od njihove snage, a za jednog od njih sumnjam da koristi kompjuter! Nezadovoljan sam i što ne mogu da budem u hotelu Fiammanti u kojem se igra, i još cijenom transfera sa aerodroma. Reći ću svim svojim prijateljima da ne igraju na zatvorenim turnirima za normu jer su mi sve ovo ostavlja užasan utisak.“

„Velemajstor Nikčević je odlučio da igra na šampionatu Crne Gore koji počinje danas. To mi je rekao već prije 15 dana, i otprilike tada je objavljena ta izmjena na sajtu turnira. Inače mi smo vrlo oprezni oko varanja i to sigurno nije moguće ovdje. Usput, na ovom turniru igra još jedan američki šahista, Der Manuelian Haik, koji je već igrao par puta ranije i on smatra da je sve ovdje odlično. Isto tako je bilo mišljenje IM Gabriela Bicka i još nekih američkih šahista koji su ovdje igrali“

„Igraću tu, zato što sam vam obećao. Čekam na let. Ali znam da vi u istočnoj Evropi mislite da su Amerikanci glupi, ali ja znam da sam prevaren u vezi svega. Ponudiću svima remi i završiću turnir što ranije. Ovaj turnir će mi biti noćna mora. Kako ste mogli pozvati tako jakog velemajstora Damljanovića?“

Uskoro je američki šahista stigao u Tivat, a zatim u Đenoviće. Kada je stigao u hotel Fanfani, pošao sam da se vidim sa američkim šahistom. Prvo sam pitao ćerku vlasnice Anitu da li je zadovoljan smještajem. „Jeste, smješten je u lijepom bungalovu“.
Pozvao sam ga u baštu hotela, a zatim u salu za igru.
Lijepo vrijeme, ugodan ambijent je malo uticao pa se američki šahista opustio. Razgovor je postao uskoro vrlo prijateljski. Tu je bio i sudija Veselin Balšić. Objasnili smo američkom šahisti koje mjere protiv varanja primjenjujemo i uslove za igru. Uskoro je rekao: „Sve je sjajno.“

Bilo mi je drago što je kriza rješena. Ali da li će ruski šahista moći da igra, da li će se oporaviti da igra prvo kolo? Valjda neće biti još nekih neočekivanih događaja. Vidjećemo uskoro…

(uskoro nastavak)

Neočekivani događaji tokom organizacije i igranja turnira „Treća subota-Đenovići“ u maju 2019 (2. nastavak)


Ujutro sam preko WhatsApp opet stupio u kontakt sa američkim šahistom. On je odlučio da ne igra partiju 14. maja turnira First Saturday, u poslednjem kolu u Budimpešti, jer organizator nije uvažio njegovu usmenu žalbu smatrajući da je neosnovana.

„Nikada više neću igrati na ovakvim turnirima. Zbog toga što nije preduzeo nikakvu akciju imidž turnira First Saturday će biti značajno pokvaren. Imam mnogo prijatelja šahista i svima ću to reći.“

„Jako mi je žao što to čujem. Usput, ako ste konačno odlučili da nećete igrati na turniru Treća subota -Đenovići, moraću Vaše ime da izbrišem sa liste učesnika.

„Izbrišite, hvala.“

Uveče 14. maja u 23.19, taman se spremam da pođem na spavanje kad dobijem preko WhatsApp poruku:

„Gospodine Tomiću da li ste našli drugog igrača?“
Imao sam kontakt sa nekoliko šahista, ali još se niko nije odlučio da igra. Zato mu napišem: „Još ne“

„Mogu li da vas nazovem?“

„Može“

U skoro ponoćnom razgovoru javio mi je da se izvinjava zbog njegove ishitrene reakcije i da bi želio da igra na turniru u Đenoviću, ako ima još mjesta za njega. Izgledalo je da se smirio i odlučio da igra. Rekao sam da može da igra ako želi, ali ako ne želi da mi definitivno kaže da još pokušam da nađem drugog igrača.
„Nema problema, dolazim“.

Javio mi je da dolazi avionom 18. maja u subotu ujutro u 9:10, na tivatski aerodrom.
Rezervisao sam mu sobu u hotelu Fanfani i dogovorio transfer sa aerodroma.

Ipak, komplikacije još nisu završene. Obično se javljaju gdje se najmanje očekuje. Gdje? Naravno na FM turniru. Jedna šahistkinja koja je bila na listi učesnika otkazuje zbog važnog košarkaškog turnira. Pokušavam da pronađem adekvatnu zamjenu da umjesto nje igra jedan šahista iz Herceg Novog koji je prije nekoliko mjeseci rekao da bi mogo da igra u maju. Nažalost, on ima neku svadbu u Beogradu pa ne može ni on. Odlučim da FM turnir onda bude dvokružni, sa 6 igrača, pa ako se javi još neko, vidjećemo da li će biti dvokružni ili obični kružni turnir.

Obično jedna nevolja ne dolazi sama već vuče drugu. U petak 17. maja je bilo planirano izvlačenje turnirskih brojeva u 18 časova. Na FM turniru „Treća subota“ očekivalo se učešće legendarnog šahovskog  pisca i novinara, FIDE majstor Dimitrije Bjelica. Samo njegovo ime privlači pažnju mnogih i već ima najava ljubitelja šaha koji žele da se slikaju sa njim. Sa rejtingom 2288 glavni je favorit za pobjednika turnira. Autor preko sto šahovskih knjiga, prijatelj najvećih šahista dvadesetog vijeka, Fischera, Talja, Botvinika, Karpova, i drugih, živa enciklopedija šahovske istorije, izuzetno zanimljiva ličnost. U svakom društvu je u centru pažnje, i to s pravom. Sa Dimitrijem Bjelicom oživljava jedna slavna šahovska epoha legendarnih šahista i na svakom turniru je čast njegovo prisustvo.
Bjelica mi je javio 14 maja da dolazi 17 maja uveče, prevoznik je LUX agencija, a ako malo zakasni da izvučem njegov turnirski broj. „Nema problema, za sve koji nisu tu, a potvrde učešće izvlače prisutni igrači“.

Ipak još jedno iznenađenje. 17 maja ujutro stiže mi poruka Dimitrija Bjelce da otkazuje učešće uz obrazloženje da je vozaču agencije Lux neko umro, pa zbog tog smrtnog slučaja ne vozi. Zato ne može ni on da dođe da igra. Morao sam hitno da nađem zamjenu. Ipak, imao sam samo par sati za to, a još mnogo drugih poslova oko organizacije. Većina igrača stiže, dočekujem ih, organizujem smještaj.

Problemi se javljaju i sa smještajem. Upravo su došli indijski igrači (majka i sin) i smjestili se u hotel Fiammanti, gdje su bili smješteni i prošli put. Zadovoljni su uslovima, ali žele da se prebace u apartmane A&A zato što su tu smješteni njihovi prijatelji iz Indije (takođe majka i sin) pa bi zajedno kuvali svoju vegetarijansku hranu. Neugodna situacija, ali šta se može. Dođem u Đenoviće i prebacim indijske šahiste u drugi smještaj, a dogovorim da će umjesto njih u hotelu biti smješten švedski šahista.

Uveče na izvlačenju turnirskih brojeva pokušavam da spasim da se FM turnir igra kružno, a ne dvokružno. Pola sata pred izvlačenje brojeva zovem jednog tivatskog šahistu koji je već igrao više puta na ovom turiru, na mobilni, ali se ne javlja. Izgleda da ću imati problema. Ipak, neočekivano rješenje. Ruski majstor FM Birjukov je došao sa jednim prijateljem koji radi u šahovskom časopisu „64“ i koji je vrlo zainteresovan da igra. Bar sam rješio zamjenu jednog šahiste sa FM turnira. Ipak treba mi još jedan jači šahista. Pitam ove prisutne učesnike, desetak minuta prije izvlačenja brojeva, da li imaju neki predlog koga da pozovem da igra na FM turniru. Već je blizu 18 časova kada treba da počne izvlačenje turnirskih brojeva, a nedostaje mi jedan šahista za FM turnir. Imam nekoliko predloga, ali nažalost svi propadaju. Srećom na izvlačenju brojeva je slučajno bio jedan jak šahista majstor FIDE kao gledalac u sali za igru, pa ga preko posrednika upitam da li bi igrao, uz naravno kompenzaciju od 50 eura. Rješenje je bilo na pomolu. Nažalost taj šahista mi poruči da je njegov uslov 150 eura jer bi on imao najveći rejting na tom turniru.

Nisam mogao da to prihvatim i počne izvlačenje, prvo za velemajstorski turnir, zatim IM turnir, a predviđeno je da se zadnje izvlače turnirski brojevi za FM turnir.  Pred izvlačenje turnirskih brojeva za IM turnir upita me otac indijske šahistkinje, Trishe, koja je registrovana za FM turnir da li je sve popunjeno na IM turniru. Potvrdim mu da jeste, a on kaže da će njegov sin Tarun koji ima vrlo visok rejting za FM turnir, ipak igrati na FM turniru. Tako je odjednom nađeno rješenje i sastavljena lista igrača za vrlo jak FM turnir po kružnom sistemu.  Devet igrača, osam kola. Odlično, pomislio sam. Valjda će sada biti sve u redu, pomislio sam.

Ustvari pravi problemi su tek počinjali i to još to veče…

(Uskoro nastavak)

Neočekivani događaji tokom organizacije i igranja turnira „Treća subota-Đenovići“ u maju 2019 (1. nastavak)


Pripreme za turnire „Treća subota-Đenovići“ u maju su počele još tokom aprilskih turnira. Izgledalo je da neće biti iznenađenja (neugodnih) ali iskustvo mi je govorilo da su moguća, jer do sada nije bilo nijednog bez turnira bez naglih otkaza neposredno pred početak, što je glavni problem za ove zatvorene turnire.

U maju, od 18 do 25, su planirana čak tri turnira, velemajstorski, intermajstorski i FIDE majstorski. Liste za velemajstorski i intermajstorski su izgledale već konačne  dvije nedjelje prije početka turnira. Za FM turnir su bile moguće još izmjene.

Ipak, problemi su počeli da se naslućuju nekoliko dana pred početak turnira koji treba da počnu 18 maja. Na turniru u Đenoviću je po prvi put trebao da učestvuje jedan američki šahista, internacionalni majstor koji je neposredno pred ovaj turnir igrao u Budimpešti na turniru Prva subota kod Laszla Nagy-ja. Vrlo jak IM koji je poveo na turniru u Budimpešti, što nije iznenađenje jer ima rejting 2482!

On je vrlo rano zakazao učešće na turniru u Đenoviću, još u januaru.
23. aprila je potvrdio još jednom: “Sigurno igram”. Ipak, tačan dolazak nije mogao da kaže.
26. aprila mi je napisao: “Nisam još kupio kartu za Crnu Goru. Biću u Beogradu 15-17. Još razmatram kako ću da dođem.”
5. maja mi je opet napisao: “O načinu i vremenu dolaska ću odlučiti sutra.”
10. maja mi je poslao pitanje: “Da li je 7 poena dovoljno za GM normu?” Potvrdio sam mu i američki šahista je rekao da će vidjeti još kako će doći, možda zajedno sa indijskim šahistom Om Kharolom koji stiže autobusom iz Budimpešte na Dubrovačku autobusku stanicu.

13.maja u 18:22 mi stiže poruka američkog šahiste preko WhatsApp: “Gospodine Tomiću, danas ću se vratiti u SAD. Molim vas da nađete drugog igrača za velemajstorski turnir. Hvala.”

Upitao sam ga šta se desilo. Odgovorio je da je čvrsto uvjeren da je indijski šahista sa kojim je tog dana igrao u Budimpešti varao. “Danas je taj indijski šahista igrao savršeno, kao kompjuter!”

“Da li ste zatražili od sudije da ga pretraži?” upitao sam “Da možda otkrije neki uređaj?”

“Ne, kada sam shvatio da vara, bilo je već kasno,” odgovorio je.

“Da li je imao sumnjivo ponašanje?”

“Da. Išao je u toalet mnogo puta”.

“Možete li to da kažete organizatoru Laszlu Nagy-ju?”

“Sada je prekasno. Indijski igrač će jednostavno sve negirati.”

“Možda se može naći neki uređaj u toaletu? Ako neko primjeti da igrač često ide u toilet, obično obavjesti sudiju. Barem ovdje tako rade.”

“Za mene je sada prekasno. Ja sam pokraden. To me vrlo uznemirilo”

“Kada je partija završena?”

“Prije 45 minuta. Ja sam u svom stanu i gledam tu partiju na kompjuteru.”

“Imate još vremena da sudiji predate žalbu”

“Nazvaću Laszlo-a”

“Dobro.”

“On ne odgovara”

“Možda je u turnirskoj sali”

“Vjerovatno”

“Možda možete da nazovete sudiju?”

“Nemam njegov telefonski broj”

“Možda da se vratite u salu i predate zvaničnu žalbu? Takođe da razgovarate direktno sa Laszlom.”

“Ne mogu da ga dobijem.”

“Možete li da odete do sale za igru?”

“Partije počinju u 3 posle podne. Sada je vjerovatno kasno.”

“Da li da ga ja nazovem?”

“Ovo je vrlo ozbiljno. Pregledao sam partiju. Svi potezi osim jednog su prvi izbor kompjutera. Jedan jedini potez je drugi izbor kompjuterske šahovske mašine.”

“Dobro, ja ću ga nazvati da porazgovaram o tome!”

“Hvala mnogo”

“Obavjestiću Vas šta će on uraditi”

“OK. Sigurno”

Pozvao sam Laszla, mog prijatelja, organizatora turnira First Saturday. On mi je rekao da nije bilo ništa sumnjivo, već je američki šahista izgubio i vrlo nervozno reagovao posle poraza jer je tim porazom izgubio šanse za osvajanje treće GM norme.

Javio sam se opet američkom šahisti.

“Razgovarao sam sa Laszlom.”

“Da li bi njemu bilo drago da ja uputim zvaničnu žalbu”, upitao je američki šahista.

“Mislim da bi bilo dobro da direktno sa njim razgovarate u vezi vaših sumnji. Da li imate njegov ispravan broj telefona?”

“Da”.

“Usput, da li je taj indijski šahista i druge partije igrao tako jako, po prvoj varijanti kompjutera?”

“Nisam siguran, mislim da je to bilo samo u našoj partiji”

Posle 10 minuta na WhatsApp mu pošaljem ponovo poruku:

“Da li ste uspjeli da dobijete Laszlo-a?”

“Da”

“Da li će nešto poduzeti?”

“Naravno ne”.

“Možete li mi poslati tu partiju u pgn formatu, koju ste odigrali?”

“Mogu, evo šaljem je na email”

“Hvala. Sada ću je provjeriti da vidim da li je sumnjiva. Uostalom imam prijatelje u FIDE koji je takođe mogu provjeriti na programu.”

“Sjajno, hvala”

“Da li Laszlo misli da ima nešto sumnjivo u toj partiji?”

“On mi je rekao da sudija nije primjetio nikakve neobične aktivnosti mog protivnika. Ali tu je bilo još 30 igrača. Naravno, sudija nije uopšte obratio pažnju na tu partiju”.

“Usput, da li možete još jednom da razmotrite Vaše učešće na turniru u Đenoviću? Zato što ako nećete da igrate, moram hitno da pronađem drugog igrača za GM turnir.”

“Ovo je veliki problem. Obično su indijski igrači sumnjivi zbog varanja. To nije pošteno prema drugim igračima.”

“Mi smo ovdje vrlo pažljivi u vezi toga. Sudija Veselin Balšić je jako iskusan sudija i sigurno mu ne bi moglo da se desi da neko vara, koristeći neki uređaj u toaletu.”

“Ovo mi je jako neugodno iskustvo. Ja stvarno više ne želim da igram sa ovim igračima”

“Da li bi možda mogli da osumnjičite još nekog da mu je pomagao korištenjem mobilnog telefona ili drugog uređaja?”

“Uglavom indijski šahisti uvijek primjenjuju nove stvari u vezi toga. Ja stvarno više ne želim da igram na turniru na kojem igra 30% indijskih šahista. Znam da ste u teškoj situaciji zbog ovog otkaza, ali je ova situacija strašna i za mene. Preletio sam pola svijeta da dođem i sada mi se ovo desilo. Ja sam bio ozbiljno pripremljen, radio sam i tokom turnira. Očigledno da sam igrao protiv mašine”.

“Izgleda da nema rješenja koje bi sve zadovoljilo”

U 23:03 dobio sam poruku

“Da li ste vidjeli partiju?”

“Da”

“Sigurno ste vidjeli zašto sam uznemiren”

“Koji ste kompjuterski program koristili kada ste provjeravali partiju?

“Stockfish i Komodo. Većina profesionalaca koristi Stockfish”

“Koliko sam ja pogledao koristeći program Rybka, bilo je dosta razlika u odnosu na predlog kompjutera.  Moje lično mišljenje je da je vaš protivnik igrao varijantu koju je pripremio u kućnoj analizi jer su svi potezi očekivani i jaki.”

“On nije mogao da očekuje ovu varijantu. Počeo je da razmišlja već od 5-og poteza.”

“Poznajem dosta indijskih šahista. Oni imaju jake trenere, velemajstore koji ih pripremaju prije i tokom turnira preko Skype-a. Vidio sam da su indijski šahisti mnogo jači od njihovog FIDE rejtinga. Ne vjerujem da bi na ovakvim turnirima indijski šahisti mogli da pokušaju da varaju. Ponavljam, da posle gledanja partije nisam uopšte uvjeren da je indijski šahista varao. Svi su potezi logični i nije teško da se pronađu.”

“Žao mi je gospodine Tomiću, ne mogu da sjedim preko puta ovog igrača posle ovakvog iskustva. Potezi u partiji vam izgledaju logični jer ste koristili kompjutersku mašinu, ali je mnogo drugačije da ste igrali tu partiju. Niko ne igra tako precizno. Ja sam imao rejting preko 2500. Posebno sam dobro pripremljen sa bijelim figurama. Ovo nije moguće da je sam igrao.”

“Dobro. Laku noć pa se čujemo sutra”

“Laku noć.”

Da li je moguće da se ovaj američki šahista ispava i smiri posle neugodnog poraza. Nije mi izgledalo mnogo vjerovatno. Ali znao sam da ćemo svakako nastaviti razgovor na tu temu.

Malo je vremena ostalo, oko 4 dana do početka turnira. Vrlo neprijatna situacija…Ipak, pomislio sam – naći ću jednog igrača kao i uvijek u sličnoj situaciji. Važno da nije bilo više otkaza i da su ostali učesnici velemajstorsog turnira (i ostalih) potvrdili učešće i sigurni…Ipak uskoro se pokazalo da to uopšte nije tako…

(Sutra nastavak)

Dramatična dešavanja u pozadini aprilskih šahovskih turnira „Treća subota-Đenovići“ (4. nastavak)


24.maja se igralo peto kolo IM i FM turnira u hotelu Fiammanti. IM Slaviša Milanović je uživao u bašti, vrlo prijatnog mjesta u Đenoviću, malo čudnog naziva, kafić PRC (Penzioni rekreacioni centar), u kojem se sluša bluz i džez muzika.

IM Slaviša Milanović

Dok su se igrači na IM turniru odmarali (ili pripremali za 5. kolo, a neki su i držali časove preko interneta) na FM turniru se peto kolo igralo ujutro, a posle podne šesto.

Srećom su meteorolozi opet omašili pa je bio divan sunčan dan, umjesto predviđene kiše.  To su iskoristili neki kupači koje je fotografisao Veselin Balšić, sudija turnira.

Ja sam ipak imao obaveze u školi i taman kad sam stigao kući dobio sam poziv sestre izraelskog šahiste da dođemo do bolnice Meljine i da se pozdravimo pred put.

Supruga i ja se odmah spremimo i stignemo u bolnicu Meljine. Pošli smo na hirurgiju gdje je prije nekoliko dana ležala majka izraelskog šahiste. Našli smo ih sve zajedno u sobi odmah nasuprot. Oni su bili spremni i jako su se obradovali kada su nas vidjeli. „Uskoro odlazimo“, kažu. Majka je bila mnogo bolje, teško bi neko mogao da pogodi, ko ne zna situaciju da je prije nekoliko dana bila životno ugrožena. Porazgovarali smo o njenom poslu socijalnog radnika pa nam je opisala par situacija. Stekao sam utisak da je mnogo voljela svoj posao, i da je izuzetno humana osoba. Pozvala nas je da obavezno dođemo u Izrael. Rekosmo da bismo rado, posebno u Jerusalim gdje bi pošli u Crkvu Hristova groba. Ipak, to zavisi od mnogo faktora, pa ne možemo da obećamo ništa. Izraelski šahista mi kaže da je stigao izraelski ljekar u Podgoricu, a drugi zadužen za zdravstveno osiguranje će doći u bolnicu Meljine da plati račune. Ipak, ponovi „platiće samo ono što je urađeno“. Činilo mi se da još nema povjerenja u naše ljude, pa čak ni i u profesionalce, u bolnici. Nisam ulazio u diskusiju.

„Kako imamo tri kofera i još stvari koje ne mogu da idu sa kolima hitne pomoći za Podgoricu, možete li mi naći neki prevoz?“ upitao me izraelski šahista. Njegova majka i sestra će ići bolničkim kolima, a on za njima taksijem sa stvarima. Nisam očekivao dalje probleme. Pozovem jednog pouzdanog prijatelja, taksistu, ali on mi reče da ima već neki drugi planiran posao. Upitam da li može njegov sin koji je takođe taksista. Ni on ne može. Malo je počela situacija da se komplikuje. Rekao je da će mi pronaći nekog. Posle desetak minuta  pošalje mi broj nekog od svojih drugova taksista iz Meljina. Pozovem i porazgovaram sa tim taksistom i rekoh mu da treba da vozi odmah iza bolničkih kola jer idu zajedno na aerodrom u Podgorici. Oko cijene transfera je bilo malo pogađanja, što mi se nije svidjelo, jer dobro znam koliko košta taj transfer, budući da na svaki turnir dolaze šahisti i odlaze preko podgoričkog aerodroma. Ipak, nisam htio da otežavam situaciju. Prenio sam izraelskom šahisti koliko je cijena prevoza do aerodroma i da je taksista rekao da će ići iza bolničkih kola. Posle ovog dogovora, pođosmo svi osim njegove majke do pekare u Meljinama da se opreme malo za put. Izabrali su neke kifle, a to ne bi ni kupili jer hleb uopšte ne jedu, samo ovdje, silom prilika. Jedu neku vrstu njihovog hleba koje traje sedam dana. Uzeli su i neke sokove i vodu. Vratili smo se do bolnice. Divan sunčan dan i rastanak sa našim izraelskim prijateljima. Oko 13 časova je trebao da dođe taksista po izraelskog šahistu i bolnička kola po njegovu majku i sestru. Izgledalo je da više nema mogućnosti da  se nešto komplikuje. Ipak, više puta sam se uvjerio da su uvijek moguće komplikacije.

Posle srdačnog rastanka sa Izraelcima pošli smo do hotela Fiammanti  da postavim obavještenje izraelskog šahiste o razlozima napuštanja turnira. Pored toga imao sam još dosta obaveza oko samog turnira.

Velemajstor Nebojša Nikčević je ubjedjivo pobjedio indijskog šahistu Abilash Reddy-ja koji je tako praktično izgubio šanse za osvajanje IM norme.

FM Miloš Pečurica je savladao francuskog majstora Joachina Mouhamada koji je takođe izgubio šanse za IM normu. Na turniru su posle 6. kola u vođstvu bili velemajstor Nebojša Nikčević sa 5 poena i FM Miloš Pečurica sa 4,5 poena. Šansu (teoretsku) za osvajanje WGM norme  imala je, do ovog kola, još indijska šahistkinja Vantika Agrawal. Ipak, ona je neočekivano izgubila od Stefana Radovića.

Radović Stefan  -Vantika Agrawal

Ćaskanje Tan Van, iz Pariza (inače djevojke Joachina Mohamada) i Sangeete Agarwal, iz Nju Delhija (majke šahistkinje Vantike koja učestvuje na istom IM turniru).

Tan Van je porijeklom Vjetnamka, a njenom vjereniku Joachinu Mouhamadu je otac Indijac a majka Francuskinja. Ipak, od kad mu je stigla djevojka, na samom turniru je počeo da gubi partije. Moguće da je jedan od razloga bila dugotrajna šetnja sa vjerenicom kroz Đenoviće, dok su se drugi šahisti pripremali za protivnika.

Na FM turniru ubjedljivo je igrala Anusha, koja je sa 6 poena iz 7 povela na turniru

Tomaš Ante – Anusha NLV

Taman sam se uživio u dešavanja na turniru kad me presječe poziv taksiste koji je poveo izraelskog šahistu za aerodrom u Podgorici. Taksista koji ne zna engleski pratio je bolnička kola iz Meljina i kada su kola prošla Kamenare, on je skrenuo na trajekt jer je brže. Prilično uspaničen reče mi: „Ovaj putnik je izašao iz kola i neće da ide dalje, jer ne idemo za bolničkim kolima. Možete li mu objasniti da je ovako brže?“ „Pa zašto niste vozili stalno za bolničkim kolima kao što sam Vam rekao?“ upitao sam. „On je izašao iz kola i pravi problem, ja ne znam engleski jezik, evo razgovarajte sa njim“.

Izraelski šahista je bio vrlo uznemiren jer je odvojen od majke i sestre koje su išle bolničkim kolima. Stekao sam utisak da misli da hoće da otmu ili njega ili majku i sestru. Imao sam muke da mu objasnim da taksista nije dobro shvatio i da je žurio da ga poveze do aerodroma. Na kraju nađem neko rješenje, da taksista sačeka iza tunela kod Tivta bolnička kola sa majkom i sestrom izraelskog šahiste. Uskoro dobih poziv i sestre izraelskog šahiste iz bolničkih kola. Potvrdim joj da se ne radi o nečemu neuobičajenom, već da je taksista pogrešno skrenuo na trajekt i da će ih čekati odmah iza Tivta i dalje se neće razdvajati. To ih je sve smirilo i izgledalo je da će ostatak puta proći kao što je planirano. Ipak nije bilo tako. Taksista je olako shvatio uputstvo da ide striktno za bolničkim kolima. Kako su ona išla sporije, on je ubrzao i pretekao ih tako da je prije njih stigao do aerodroma. Opet dobih poziv taksiste: „Ovaj putnik neće da izađe iz vozila, ne dozvoljava da izvadim kofere, kaže izaći će tek kad stignu bolnička kola. Ne znam šta da radim?!“ „Pa rekoh Vam da idete odmah iza bolničkih kola. Ništa, sad sjedite i čekajte bolnička kola“.
Dade mi opet izraelskog šahistu. Rekao sam mu da će sve biti u redu, da sačekaju na aerodromu bolnička kola. Izgledalo je da će se situacija tu smiriti i ostatak plana odvijati normalno.

Na FM turniru, na kojem je sve išlo glatko, odjednom je počelo da se komplikuje. Domaći šahista Srdanović Ljuban istupio sa turnira prije sedmog kola zbog iznenadnog povećanja obaveza na poslu. Vrlo neprijatna situacija posebno zbog stranih šahista kojima je teško objasniti istupanje sa međunarodnog turnira.

Stiže novi poziv prilično uznemirenog taksiste koji je doveo izraelskog šahistu do aerodroma. „Ja više ne znam šta da radim?! On neće da izađe iz taksija, ni da se iznesu koferi. Bolnička kola su stigla, ali su odmah pošla na aerodromsku pistu, ali kao što znate ne dozvoljavaju da tu ide taksi. On to ne prihvata. Možete li mu to  objasniti?“ Dade mi izraelskog šahistu. Objasnim mu da zbog sigurnosne procedure taksije sa stvarima ne puštaju na pistu već mora da izađe i prođe normalne sigurnosne mjere. Nevoljko pristane da izađe iz taksija i izvadi kofere. Poželim mu sretan put. Avion je uskoro trebao da poleti.

Tako su završili dramatični događaji oko izraelskog šahiste. Na samom turniru niko nije bio u prilici da osvoji normu i niko nije od šahista oštećen zbog napuštanja izraelskog šahiste turnira. Samo to napuštanje se nažalost proširilo i na FM turnir. Od šest igrača, čak su trojica igrača istupila prije poslednjeg kola (Srdanović, Lazarević i Arno Nickel). Pobjedila je indijska šahistkinja Anusha sa 8,5 poena iz 10 partija, dok je drugi splitski šahista Ante Tomaš. Na IM turniru pobjedio je velemajstor Nebojša Nikčević sa 7 poena, drugi je francuski FM Joachin Mouhamad koji je pri kraju turnira opet pojačao igru (djevojka mu je već ranije pošla) i osvojio 6,5 poena. Treći je IM Vladan Rabrenović sa 6 poena.


Grupna slika učesnika turnira. Naravno nedostaje izraelski šahista ali i neki domaći. Kako li će proći turniri u maju? Da li može da bude dramatičnije? Naravno da može, u to sam se uskoro uvjerio…

Epilog: Izraelski šahista mi se javio još dva puta. Opisao mi je putovanje i požalio se kako je njegova majka morala da prođe sigurnosnu proceduru u Istanbulu na aerodromu gdje su presjedali. Takođe zatražio je da mu pošaljem onaj račun taksiste za prevoz iz Meljina do aerodroma Podgorice, jer će mu osiguranje kompenzirati sve troškove. Naravno, poslao sam mu račun. Usput smo razmjenili još par rečenica preko vibera.

Izraelski šahista me upitao da li igram šah preko interneta. „Naravno, čitavo slobodno vrijeme“, rekoh. „Ja igram preko sajta play.chess.com“ „I ja“, odgovorih, „ali kao gost, uglavnom, ne volim da se registrujem.“  „Možda ćemo uskoro igrati preko interneta“, reče izraeski šahista. „Možda i u Đenoviću na nekom od budućih turnira“, odgovorim.

(Kraj serijala)

Dramatična dešavanja u pozadini aprilskih šahovskih turnira „Treća subota-Đenovići“ (3. nastavak) – Kulminacija


Pretežno sunčan dan 22. aprila izmamio je nove kupače u Đenoviću, u blizini hotela Fiammanti.

Ipak, meteorolozi najavljuju promjenu i moguće je neko zahlađenje i kišu. Koliko je vjerovati tim prognozama? U većini slučajeva omaše poprilično, pa sam se ponadao da će i sada biti tako. Uostalom vidjećemo. Imam većih problema od vremenskih prilika i neprilika. Većina šahista se pripremala za partije 4. kola.

Ipak, situacija u pozadini, sa izraelskim državljanima se znatno pogoršala. Pošli smo u Meljine i na dolasku potražili smo ih prvo na hirurgiji. Ipak tu smo zatekli medicinsku sestru koja je nekada bila naša učenica; prije petnaestak godina moja supruga Mirjana bila joj je razredni starješina, a i ja sam je naravno poznavao i predavao biologiju. Bila je jako fina kao učenica, a sada jako dobra i fina žena (ima već dvoje djece). Rekli smo joj da smo došli da povezemo izralske državljane čija je majka tu u ’šok sobi’, do Meljina da kupe hranu. „Baš sam sa njima imala mnogo problema. Hoće da sjede u ljekarskoj sobi i neće da izađu. Ne mogu ljekari da sjednu i da se odmore. Sad su pošli dole, u hotelski dio. Vrlo su teški za komunikaciju.“  Odosmo do recepcije. Slutili smo još problema. Kada smo stigli blizu ulaza vidio sam da se nešto dešava. Situacija se približavala kulminaciji i moguće je da će potpuno da izmakne kontroli. Izraelski šahista je bio na nogama i uznemireno hodao:„To su kriminalci, mi smo njihovi taoci“.

Upitao sam ga šta se desilo. „Uzeli su nam pasoše i avionske karte. To je protivzakonito. Mi smo oteti.“ Njegova sestra, sudija po profesiji mi objasni. „Po zakonu oni mogu samo da slikaju pasoše, a ne da ih zadrže. Pored toga uzeli su nam i avionske karte“. Pošao sam do recepcije. Žena sa recepcije je objasnila da nisu platili račune, to će srediti sutra, do kada planiraju njihov boravak, i tada treba da pošalju račun u Tel Aviv. Ipak oni još ne znaju koliki će biti na kraju račun, jer je njihova majka još u bolnici na terapiji. Dok se račun ne izda, pošalje  i plati, prema mišljenju osobe na recepciji, pasoši moraju da se nalaze na recepciji. Preveo sam izraelskim državljanima o čemu se radi. Ipak to nisu mogli da prihvate. „Ovo je luda kuća,“ rekla je sestra izraelskog šahiste, koja je po profesiji sudija i advokat. Očigledno da su sa svima sa kojima su došli u kontakt (osim sa mnom i mojom suprugom) u konfliktu. „Dolazi nam ljekar iz Tel Aviva, zadužen za osiguranje. On će sve platiti. Ustvari, neće platiti sve što je napisano, samo ono što je urađeno. Pratiće majku i dati joj infuziju u avionu. Plašim se da je ovdje ne ubiju.“ Supruga i ja smo bili zatečeni. „Kako ubiju?“ Očigledno da imamo sasvim različita iskustva i da je njihovo razmišljanje postalo paranoično. Objasnio sam joj da neće sigurno da im ubiju majku, jer su ovdje ljekari jako humani i da rade sve što je u njihovoj moći u ovim uslovima. Ipak, to nije bilo dovoljno da smirimo situaciju.

„To je kriminal. Ne daju nam da odemo! Oteli su nam pasoše i avionske karte“. Rekao sam da sačekaju. Pošao sam sa suprugom do recepcije još jednom. Umjesto smirene recepcionerke pojavila se mlađa osoba koja je rekla kolegici: „Pusti mene, ja ću da im kažem…“ Nisam stigao ni da razmislim na šta je pod tim mislila, kada se otvori prozorčić i ljutita mlada osoba mi se obrati: „Šta vi mislite da je ovo prodavnica paradajza?“ „Molim“, odgovorim, „Kako mi se to obraćate. Na taj način ne možete da razgovarate.  Bar ne sa mnom.“ Okrenuo sam se i pošao do izraelskih prijatelja. Oni su čuli i vidjeli šta se desilo, iako nisu razumjeli pa sam im preveo taj kratak razgovor o prodaji paradajza. Izraelski šahista mi je rekao da se smirim. Usput sam se sjetio da još nisam posadio paradaj u svojoj bašti u Zelenici, što me malo relaksiralo i skrenulo misli. Nisam stigao ni da porazmislim detaljnije o tome, kad je usledio novi šok: sestra izraelskog šahiste mi reče: „Zvaću premijera Izraela. Mi smo oteti!“ Izraelski šahista je takođe bio u velikom uzbuđenju. Nije sjedao u u čekaonici gdje je bio jako prijatan i udoban namještaj, desetak metara od recepcije. Ja sam ipak sjeo u udobnu fotelju dok se izraelska državljanka odvojila nekoliko metara i uzbuđeno govorila na telefon. Brat joj je pomagao čestim upadicama. Razgovor je trajao nekoliko minuta. Sa recepcije su upućivani prekorni pogledi u našem pravcu. Kako li će se sve ovo završiti, pomislim.

Posle desetak minuta naglo se otvore vrata sa strane recepcije. Mlada žena dosta ljutito stavi avionske karte i pasoše izraleskih šahista, bez ikakvog komentara. Upitam izraelske prijatelje: „Da li je to sve? Da li vam je nešto ostalo još?“ „Ne, u redu je.“ „Onda možemo da idemo“, predložih da izađemo što prije iz ove mučne situacije. Dogovorim se da ih povedem do hotela Fiammanti da se okupaju i malo odmore. Srećom zdravstveno stanje majke posle nekoliko transfuzija se stabilizovalo i bilo bolje.

Odosmo do hotela Fiammanti. Pozovem suprugu vlasnika hotela, Natu, da izraelskim državljanima pripremi ručak (supa i riža, piletina) jer su i sami dosta iscrpljeni i zatim dogovori taksi za povratak. „Mi nikada ne ostavljamo svoje“, kaže mi njihova sestra. „Vraćamo se odmah posle ručka u Meljine“. Raspoloženje im je naglo bilo znatno bolje. “Sutra preko Istanbula letimo za Tel Aviv“, kaže mi sestra izraelskog šahiste. Bilo mi je drago da je stanje toliko bolje da njihova majka može da se transportuje za bolnicu u Izraelu, ali mi je takođe bilo jasno da izraelski šahista više neće na turniru odigrati ni jednu partiju. Da li će uticati na osvajanje neke IM norme?

U lijepoj sali u hotelu Fiammanti se igralo četvrto kolo. Izraelskom šahisti je odložena partija protiv velemajstora Nikčevića. Izgledalo mi je da su vrlo male šanse da nastavi sa turnirom. Na IM turniru Pečurica Miloš je pobjedio Stefana Radovića i tako mu se revanširao za remi prošlog mjeseca kada ga je upravo taj remi sa švedskim šahistom onemogućio da osvoji IM normu.

Vladan Rabrenović je lijepo žrtvovao figuru u 18 potezu i postigao dobijenu poziciju, ali je trošio mnogo vremena. Ušao je u laganu oskudicu vremena i nije nastavio precizno. Dario Alivodić je izjednačio i uskoro postigao malo bolju poziciju. Došlo je do izmjena figura i nastala završnica koju je Dario uspio da pobjedi.

Sangeeta Agrawal, majka šahistkinje Vantike, prati ćerku na svim takmičenjima. Zato je ostavila posao računovođe i putuje sa ćerkom, dok su kući ostali njen suprug, komercijalista i sin. Na ovom, kao i na drugim turnirima, čitavo jutro priprema hranu za ćerku, ali i za druge indijske šahiste koji su uglavnom vegani ili vegetarijanci.

Sangeeta Agrawal

Vantika Agrawal je jako borbenog duha, ali ima zdravstvenih problema i ide vrlo često u toalet, što je kod nekih šahista izazvalo sumnju. Upitao sam njenu majku o čemu se radi. Vantika već par godina ima denga groznicu, koju je dobila 2017 godine pred putovanje na kadetski svjetski šampionat u Južnu Ameriku. Uglavnom je virus uništen, ali su ostale posledice. Posle intenzivnog razmišljanja, dolazi do promjene tjelesne temperature, i pored ostalog mora da se umiva i hladi lice u toaletu. Naravno tako je i bilo. Sangeeta kaže da je ovdje dobro jer je sto za igru relativno blizu, desetak metara od toaleta, ali imaju problem na velikim open turnirima gdje je mnogo dalje. Sa Sangeetom smo malo porazgovarali i o indijskim običajima i načinu ishrane, naučili kako se na indijskom kaže “da” odnosno “ne”.
FM turnir je bio takođe zanimljiv. Splitski šahista Ante Tomaš je pojačao igru i pobjedio iskusnog tivatskog šahistu Zorana Lazarevića. Srdanović Ljuban je posle duge borbe pobjedio Zorana Lakušića, dok su njemački šahista Arno Nickel i Anusha remizirali. Na FM turniru i dalje vodi indijska šahistkinja Anusha dok drugo i treće mjesto dijele Ante Tomaš i Srdanović Ljuban.

Izraelski šahista i njegova sestra sa mojim mlađim sinom Danilom, ispred sale, na stepeništu prema njihovoj sobi.

Raspoloženje izraelskog šahiste i njegove sestre se popravilo kako je njihovoj majci bilo bolje, a posebno zbog skorog odlaska za Izrael.  Ja sam imao obaveza na turniru i nisam mogao da ih vozim nazad do Meljina. Zato naručimo taksi (Taxi more) posle podne da poveze izraelske državljane do bolnice. Sestra izraelskog šahiste upita taksistu da joj pomogne oko prtljaga. Taksista, jedan baš izrazito krupan čovjek, odgovori – „Ovo je Crna Gora, nije Izrael, ja ne nosim nikakve kofere, nisam ja nosač“. Ja spustim jedan veliki kofer, sa dosta muke, sa drugog sprata, a sudija drugi. Treći kofer je kotrljao izraelski šahista. Plašio sam se da će polomiti sve točkiće, ali su nekako izdržali. Pozdravio sam se sa njima. Rekli su: Nezaboravno iskustvo. Ipak nije sve bilo gotovo. „Moja majka želi da se pozdravi sa vama i vašom suprugom sutra. Moramo da se vidimo sutra pred polazak za Izrael. Dolazi i naš ljekar i onda će majka biti sigurna“, reče. Odgovorih da me nazove pred polazak, samo ako nisam na poslu, da ćemo rado doći.
Usput zamolim izraelskog šahistu da mi pošalje zvaničan razlog napuštanja turnira, ako bude trebalo zbog ostalih učesnika i eventualno FIDE. Naravno, obećali su da će napisati i poslati istog dana, tako da mogu da stavim to na oglasnu tablu turnira u Đenoviću sutra.

Uskoro mi je stigao tekst (evo ga u originalu):


Dear mr. Tomic ,
Due to emergency case I was obliged to stay with my mother in the emergency department in Herceg Novi in Meljine hospital.
Therefore I had to leave the IM tournament from the 21 st April.
Also I was ill in the last days . This event happened suddenly and it is a force major.
I thank for your kind warm help and kindness and I am sorry that I could play with the other participants.

Sincerely yours ,
Y. M, nm Tel Aviv Israel

Znao sam da me očekuje još jedan težak dan.

(uskoro nastavak)