ŠALJIVI ŠAHOVSKI RJEČNIK


Amater: U sahu – onaj koji igra samo za novac.

Analiza: Neoboriv dokaz da ste mogli da pobjedite partiju koju ste izgubili.

Birdovo otvaranje: 1. f4. Otvaranje nazvano po jakom ali kratkovidom engleskom majstoru koji je cesto uzimao rukom pogresnog piona.

Bobby Fischer: Sahista koji se pojavljuje svakih dvadeset godina da bi porazio Borisa Spaskog u matchu.

Botvinik: Ruski kralj kojeg je postovalo komunisticko drustvo.

Brilijancija: Dio kombinacije koja je svima razumljiv poslije otkrivanja rjesenja.

Brzopotezni sah: Ekstremni oblik ubrzanog saha u kome igraci igraju  brze nego sto mogu misliti-tako osiguravajuci da partija ima neobicnu dubinu.

Bye: Na turnirima po svajcarskom sistemu, cijeli poen koji Vam daje cudan protivnik.

Centar: Prema hipermodernistima, polja a1, a8, h1, h8.

Dobar lovac: Onaj kojeg ima Vas protivnik.

Dopisni sah: Nacin igre koji je postao popularan jer u ovoj vrsti takmicenja ne mozete izgubiti rejting poene; nacin igre  kojim se utvrdjuje ko posjeduje najjaci kompjuter.

Dobijena partija: Svaka partija koju ste izgubili.

Fer sahista– Onaj koji dobro prikriva mrznju prema protivniku koji ga pobjedjuje.

Fijanketo: Italijanski metod razvijanja lovca; poznat najvise u igri ruskih sahista.

Gambit: Neosnovana zrtva u otvaranju.

Hipermoderno otvaranje: Svako otvaranje u kojem je nemoguce brzo matirati protivnika.

Internet sah: Nacin igranja saha u kojem morate da platite mjesecnu ratu, blokirate Vasu telefonsku liniju i sve to da biste igrali sa komsijom koji stanuje preko puta.

Izgubljena partija: To je ono sto ima Vas protivnik prije nego sto Vas pobjedi.

Izolovan pion: Pion koji ce u zavrsnici postati kraljica.

J’adoube: Na francuskom znaci „Sta radim? Ako pomjerim figuru, izgubljen sam!“

Kibicer: Neko ko daje dobre savjete Vasem protivniku a lose Vama.

Knjiski igrac: Sahovski fanatik, koji svoju relativno praznu glavu ispunjava informacijama koje je cine jos praznijom.

Kombinacija: Bilo koja serija poteza koju prosjecan igrac ne moze shvatiti.

Komentator: „Prijateljski vodic“ kroz slozenu majstorsku igru, koji prvo citira teoriju iz enciklopedije, zatim ne komentarise nista sve dok bijeli nema topa vise, i konacno pokazuje kako je crni mogao da produzi otpor u izgubljenoj poziciji.

Kompezacija: To je ono sto kazem sebi da imam kada izgubim piona.

Kruzni turnir: Takmicenje u kojem ne mozete razgovarati sa direktorom turnira da Vas raspari od igraca kojeg se plasite.

Los lovac: Onaj koji Vam je preostao na tabli.

Ludi mat: Logican rezultat svake sahovske partije; pratilac svakog sahiste.

Moralna pobjeda: Svaka pobjeda koja je nesto manja od prave pobjede. Ovaj termin se cesto koristi da bi se porazeni sahista osjecao bolje.

Napadacki potezi: Potezi koje moji protivnici igraju mnogo cesce nego ja.

Neznalica – Svaki sahista koji Vas uspije pobjedi tri puta uzastopce.

Nejasna pozicija: Pozicija u kojoj oba igraca nemaju pojma sta se desava.

Otvaranje: Faza partije u kojoj inteligencija ne igra nikakvu ulogu.

Open turnir: Turnir otvoren za sve; slab turnir.

Pacer: Termin kojim nazivate svakog igraca kojeg mozete da pobjedite, ali uvredljiv naziv kada Vas tako opise neki jaci sahista.

Petrosjan: Pogledajte – Velemajstorski remi.

Pobjediti: Stvoriti neprijatelja.

Poziciona zrtva: Potez tako dubok, da ce komentator, ako nije Vas prijatelj, nazvati taj potez previdom.

Poznavalac otvaranja: Priznati autoritet koji misli da je jedno otvaranje bolje od drugog.

Predvidjanje: Sposobnost da igrate na turnirima na kojima cete sigurno pobjediti.

Prekidanje partije: Prekidanje partije da bi se omogucilo obojici igraca da dobiju pomoc u analizi od njihovih prijatelja sahovskih majstora, sahovske biblioteke ili sahovskih kompjutera.

Prepokrivanje: Prvi ga je otkrio dobro poznati teoreticar Nimcovic, ova poziciona tema simbolizuje odnos majke prema prema njemu.

Previd: Zrtvovanje sa velikim ambicijama, ali ciji je rezultat slabija pozicija.

Profesionalni sahista: Svaki sahista koji pokusava ali ne moze da zivi od saha.

Protivnik: Prljava osoba ruznog izgleda.

Predaja partije: Nacin zavrsavanja partije koji je nepoznat slabim sahistima.

Rejting sistem: Objektivan nacin rangiranja sahista koji ne uzima u obzir ljepotu Vasih partija.

Reshevsky, Sammy: Osamdesetogodisnje cudo od djeteta.

Rokiranje: Odbrambeni potez koji igra Vas plasljivi protivnik; poseban potez kojim stavljate kralja u sigurnost samo da bi razoruzali protivnika.

Savrsena partija: Nacin  na koji opisujete svaku Vasu pobjedu.

Sedmi red: Nimcovicev izum.

Sicilijanska odbrana: Odbrana koju je otkrila i razvila mafija i u koju je ugradila svoje glavne principe.

Simultanka: Demonstracija samozaljubljenosti u kojoj pojedinac pokazuje svoju sahovsku snagu pobjedjujuci 40 pocetnika istovremeno.

Skromnost: 1. Rijetka osobina velemajstora. 2. „Kada sam bijeli, pobjedjujem zato sto sam bijeli; kada sam crni pobjedjujem zato sto sam Bogoljubov.“

Slobodan pion: Pion koji nece nikada postati kraljica.

Som: Sahista koji upada u sve zamke koje mu postavite i jos uspjeva da Vas pobjedi.

Sredisnjica: U dopisnom sahu, prvi potez poslije odigranih knjiskih analiza.

Strategija: Bilo koja ideja koja je duza od jedan potez.

Sah: Najinteresantnija intelektualna igra koja se igra na kulturan nacin po svim pravilima i principima. Cilj igre je unistiti protivnika.

Sah-mat: Bolno mucenje pocetnika koji jos ne poznaju rijec „predajem“.

Sah naslijepo: Vjestina koja nepoznatim majstorima moze dati svjetsku slavu; zabranjen u Rusiji zato sto su Morphy i Pillsbury umrli psihicki poremeceni.

Sahovski egoist: Onaj ko je vise zainteresovan da opisuje svoje sahovske pobjede nego da slusa o Vasim.

Sahovska etika: Nedefinisano (ne mozemo pronaci primjer za to).

Sahovska groznica: Oboljenje poznato medju mladjim clanovima sahovskog kluba; karakterisu ga grickanje noktiju, izbuljene oci i drhtave ruke.

Sahovski principi: Arhaican naziv; Mihail Talj dokazao da je su beskorisni.

Sahovski problem: Bilo koja pozicija koja ne moze nastati u stvarnoj partiji.

Sampion: Neko ko je postigao uspjeh u sahu samo zato sto je imao vise vremena da posveti sahu nego sto ga Vi imate.

Svajcarski sistem: Sistem parovanja pun rupa kao jos neki svajcarski proizvodi.

„Tabla je pogresno postavljena“: Uobicajena recenica sahiste koji je gledao TV program na kojem su pokazivali sahovsku garnituru.

Taktika: Jednopotezna prijetnja.

Teoretska  novost (TN): Novi potez ili onaj koji je bio duze zaboravljen a koji obicno uznemiri majstora.

Turnir kandidata: Turnir kojim se odlucuje koji ce ruski sahista igrati protiv drugog ruskog sahiste koji nosi sampionsku krunu.

Varanje: Jedini nacin na koji Vas moze neko pobjediti.

Velemajstor: Svako ko je osvojio poen u sahu kada mu je nudjen remi.

Velemajstorski remi: Prijateljski zavrsetak partije igraca koji se plase jedan drugoga.

Vikend turnir: Turnir na koji igraci putuju 500 kilometara da bi igrali sa sahistom iz svog mjesta.

Zamka: Nesto sto ste znali, ali ste zaboravili i sjetili se kad je bilo kasno (posto ste u nju upali).

Zavrsnica: Vasa posljednja sansa da spasite remi.

Zrtva: Bilo koja figura koja se ostavi dzabe.

 

Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koja ne blede (28.09.2004.)


SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

(1) 

Priprema: Rados Marjanovic,
Medjunarodni sudija FIDE

 

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 potezaPravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca.

SENZACIJA IZ HAVANE

 ______________________

Slom u manje od 20 poteza 

Bila je to prava i velika senzacija. Na Olimpijadi u Havani 1966. godine, velikog Korcnoja i strasnog Viktora, velemajstora koji je harao na velikim svetskim turnirima, pobedio je, u to vreme, malo poznati Spanac Kalvo Rikardo, u samo 18 poteza! Pravo je cudo, kako je Korcnoj, udarna tabla sovjetske reprezentacije mogao tako lako i brzo da izgubi, a vise je nego zanimljivo da se pogleda kako se to dogodilo.

KALVO – KORCNOJ, Olimpijada u Havani 1966.

1.e4c5  2. Nf3  e6  3. d4  cxd4  4. Nxd4  a6  5. Bd3  Bc5  6. Nb3  Ba7

 Pretpostavlja se da je u ovoj varijanti crni racunao na znacajnu ulogu lovca na  c5. Ispostavilo se, medjutim, da je bas taj lovac vec u cetvrtom potezu „zakljuca“ pa se njegovo prisustvo  na ovoj sahovskoj sceni skoro nece ni primetiti.

7.0 – 0Nc6  8. c4  Qh4

Nije jasno da li se ovde Korcnoj  spremao da splete nekakav mat ili samo da poplasi spanskog reprezentativca? U svakom slucaju bilo je bolje vuci d6 uz e5 kako bi se uveo u igru belopoljni lovac. 

9.Ncd2!Nge7  10. c5!  …

Veoma dobar potez pesakom. On zatvara dijagonalu crnog lovca i otvara put svom skakacu da se ubaci na izvanredno znacajno polje d6.

 10… Ne511. Be2  d6  12. f4!  N5c6

Mozda je crni racunao na mogucnost 12. …  bxc5 13. fxe5  c4+, prevario se, jer posle 14. Kh1  cxb3 sledi 15. g3 Qh6 16. Nc4! i beli dobija 16. … Qg6 17. Nd6+  Kf8 18. Bh5!

 13.Nc4bxc5

Rokada nije na vreme izvrsena, a sada je vec kasno. Da nesreca bude veca uz kralja na udaru je i dama.

 14.g3Qh6 15. f5  …

Nakon ovog poteza crni nema vise cemu da se nada. 15. … Qf6 16. fxe6  Qxe6 17. Nd6+  Kf8 18. Bc4  crni predaje. 

Bilo je lepo. Vrhunski kombinatorno. Vise nego uzbudljivo i tuzno i uzasno za Korcnoja, koji ce dve godine kasnije pretrpeti slican poraz protiv Portisa.

NA DIJAGRAMU ZAVRSNA POZICIJA

PRAVI POTEZ U PRAVO VREME

Pozicija na dijagramu je iz partije: Karlos Tore – Emanuel Lasker, odigranoj na velikom medjunarodom turniru u Moskvi 1925. godine.

Prica se da je mladi nemacki  majstor Karlos Tore, neupucen u moskovsku zimu, doputovao sasvim lagano odeven. Gospoljubivi domacini pobrinuli su se da svog sahovskog gosta obuju i obuku shodno hladnom moskovskom vremenu. Za tu paznju  Tore im se oduzio izvanrednom partijom u kojoj je nadvisio dugogodisnjeg prvaka sveta Emanuela Laskera. Ta velika pobeda izvojevana je jednom od najlepsih kombinacija u istoriji saha.

PITANJE ZA CITAOCE: 

Sta je Tore povukao u prvom potezu u toj briljantnoj kombinaciji od 9 poteza, kojoj je mesto u zbirci sahovskih bisera?

Resenje:

 1.Bf6!!

 Kombinacija je dalje tekla ovako: 1. … Qxh5  2. Rxg7+  Kh8  3- Rxf7+  Kg8  4. Rg7+  Kh8
5.
Rxb7+Kg8  6. Rg7+  Kh8  7. Rg5+  Kh7  8. Rxh5  Kg6  9. Rh3  Kxf6 i beli je dobio u zavrsnici.

KAKO – ZASTO

U poziciji na dijagramu, sa crnim na potezu, Izmena dama bila bi ravna kapitulaciji. Medjutim, preti

1.Qg8 – mat i 1.Rh4.

Pitanje za citaoce:

Sta u ovoj poziciji moze uciniti beli? 

Resenje: 

Crni je iznudio PAT posle uvodne zrtve topa:  1…Rxf2+  2. Kxf2  Qd2+  3. Kg1  Qe1+  4. Kh2  Qf2+ 5.  Kh3, a zatim 5.  …  Nf4+  6. Rgxf4.  (ili 6. Kh4  Nxg6+  7. Rxg6  Qh2+  8. Kg5  Qxg3+ i remi)

6.  Qf1+  7. Kg4  Qxf4+  8. Kh5  Qh4+

(Tekst objavljen 2004. godine na Šah-mat listi)

INTERVJU SA MIYOKO WATAI, FISCHEROVOM VJERENICOM (22. avgust 2004. godine)


INTERVJU SA MIYOKO WATAI, FISCHEROVOM VJERENICOM 

Autor intervjua En Mafuruji


Miyoko Watai, sadasnja predsjednica i generalni sektretar Japanske sahovske asocijacije, posjećivala je pritvor u Ushiku, Ibaraki Prefecturi,  50 kilometara sjeverno istocno od Tokija, svaki dan osim vikendom i praznicima, vozeci se dva sata vozom i taksijem u jednom smjeru. Sjedeci na stolici u maloj sobi tamo, sastaje se-kroz stakleni zid-sa sahovskom legendom i njenim vjerenikom, Bobi Fischerom.

Od kada je 59-godisnja Watai prvi put srela Fischera u Tokiju 1973. godine, dopisivala se sa bivsim svjetskim sampionom i posjetila njegov dom u USA i Madjarskoj. U januaru 2000. godine kada su Fischera trazile USA zbog krsenja medjunarodnih sankcija protiv bivse Jugoslavije 1992. godine, on je konacno poceo da zivi u Watainom domu u centru grada Kamata u Tokijskom Ota Ward. To je ustvari pocetak njihovog bracnog zivota. Sada ovaj par zeli da legalizuje tu vezu.

Njihov miran zivot u Japanu, ipak, bio je brutalno prekinut 13. jula, kada je Fischer uhapsen na Narita aerodromu u Japanu za navodno pokusaj putovanja nevazecim americkim pasosem. Sahovski velemajstor je zadrzan u pritvoru Ushiku poslije prebacivanja iz slicnog pritvora sa aerodroma 10. avgusta.

Situacija je za Fischera i Watai postajala sve gora. Uvece, 24. avgusta, Japanska vlada, koja je imala zahtjev USA za izrucenje, izdala je naredjenje da se Fischer kasnije te noci deportuje. To je sokiralo vjerenicu kao i Fischjerove pristalice. Ali, njegovi advokati su brzo ulozili zalbu u Tokijskom distriktu trazeci da se naredjenje ponisti, sto bi odlozilo izrucenje vise mjeseci, prema misljenju Watai.

Watai je ljuta i zabrinuta jer je hapsenje sahovskom geniju uzrokovalo dusevne patnje i potpuno poremetilo miran zivot ovog para u Japanu.  „On je kao zatvorenik koji ceka u redu za streljanje. Plasi se da bi mogao biti deportovan u USA, sto bi se moglo dogoditi svakog dana. Zasto moramo trpjeti takvu nesrecu?“ kaze Watai.

Upravo prije nego sto se desio incident, Watai je ocajnicki pokusala da oslobodi Fischera, trazeci potporu Fischerovih sahovskih pristalica sirom svijeta. Komitet za oslobodjenje Bobi Fischera je formiran krajem jula od strane Watai i drugih Fischerovih obozavalaca, ukljucujuci Ichiji Ishii, bivseg zamjenika ministra spoljnih poslova Japana, i kanadskog konsultanta za komunikacije Johna Bosnitcha. Ova grupa je preduzela energicno zakonske akcije da sprijeci japansku vladu da deportuje Fischera u USA.

Prvi susret

Watai, koja je zenski medjunarodni majstor i medjunarodni sudija, pocela je da izucava sah poslije diplomiranja na Farmaceutskom Univerzitetu Meiji da bi mogla pobjediti tadasnjeg momka. Radeci kao farmaceut, ucestvovala je na Sahovsksoj olimpijadi 1972. godine i pobjedila na zenskom sampionatu Japana, 1975. godine.

E.M.: Da li ste vidjeli Fischera prije nego sto ste ga bolje upoznali 1973. godine?

Watai: Poslije njegove pobjede u matchu za svjetskog sampiona sa Borisom Spaskim, on je postao pravi sahovski Bog. Izrezivala sam sve clanke o njemu iz casopisa i engleskih novina, i izucavala sam njegove partije.

 

E.M.: Kada je Fischer posjetio Sahovsku asocijaciju Japana u Tokiju 1973. godine da nadje sponzore za revans match sa Spaskim, zatrazili su da mu Vi ne brzinu pokazete Tokijo. Na koja ste ga mjesta poveli i kakvi su bili Vasi utisci o njmu?

Watai: Nekoliko dana sam provela sa njim. Povela sam ga na SKD zensku muzicku reviju, Akihabara (kraj sa gomilom prodavaca elektricnih proizvoda) i Asakusa (tradicionalni centar grada sa slavnim Sensoji Temple). On je malo govorio i bio je ljubazan.

E.M.: Kako je teklo vase prijateljstvo sa Fischerom?

„Ilegalni revans match“ Fischer-Spaski 1992

Watai: Zatrazio je da dodjem do njega prije nego sto sam posjetila Kolumbiju zbog zenske sahovske olimpijade 1974. To sam i uradila. Tada je Bobby bio član Church of God i boravio u njihovom smjestaju. Tako sam boravila u kuci sa jednim clanom te grupe. Povedena sam do Fischera ujutro, i zatim smo izasli sa njegovim sekretarom na razgledanje i rucak. Isli smo takodje u Disneyland i Las Vegas. Nastavili smo sa razmjenom pisama. Bila sam pozvana na njegov revans match sa Spaskim, 1992. godine u Jugoslaviju.

E.M.: Fischer se preselio u Madjarsku poslije pokusaja vlade USA da ga uhvati zbog krsenja medjunarodnih sankcija prema bivsoj Jugoslaviji jer je igrao revans match. Da li ste posli u tu zemlju da ga vidite?

Bobijeva majka Regina Fischer

Watai: Posjecivala sam ga svake godine. Izlazili smo u bisokope i kupovine. Radili smo uobicajene stvari koje ljudi rade. On nije mislio samo o sahu. Kada je bio u Madjarskoj desile su se tuzne stvari. Njegova majka i sestra su umrle ali on nije mogao prisustvovati sahrani. Kada je njegova majka bila u bolnici u USA on nije mogao poci da je vidi vec je samo mogao da prica sa njom preko telefona. Ona je bila izvanredna zena. Poslije razvoda od Bobijevog oca sve je ucinila da sama podigne dvoje djece. Radila je kao daktilograf i medicinska sestra. Dobila je cak licencu ljekara u Njemackoj. Gledajuci unazad sta se sa njim desavalo u to vrijeme, mislim da je ona vec bila dovoljno kaznjena.

Zivot sa Fischerom

Tokom tih godina, Watai je priznala, njihov odnos je postao intiman. Tako je bilo prirodno da zive zajedno u Japanu 2000. godine. Fischer i Watai su namjeravali da nastave taj ustvari bracni zivot, ali ironijom sudbine hapsenje Fischera sprijecilo ih je da se zakonski vjencaju. Watai je posla u biro Ota Warda, 17. avgusta da se ozakoni njihovo vjencanje. Ali, to nije bilo prihvaceno jer je Fischer morao da pribavi dodatne dokumente koje izdaje americka ambasada da se ozeni za Japanku.

E.M.: Zasto je on dosao u Japan 2000. godine?

Watai: Dosao je u Japan da razvije novi sahovski casovnik sa Seiko Inc. Necu vam reci sta je to jer je to poslovna tajna. Prototip tog casovnika ce biti zavrsen u septembru. Kasnije ce moci da se prodaje. Taj sat ce moci da se koristi i za matcheve drugih igara kao „go“ i „shogi“, japanska verzija saha.

E.M.: Kakav je zivot sa Fischerom?

Watai: Zeljela bih to sacuvati nasu privatnost.

E.M.: Neki ljudi su sumnjali da je pokusaj zakonskog vjencanja samo pokusaj da se pomogne Fischeru da se spasi iz teske situaije. Da bi odbacili takve pretpostavke, da li bi opisali malo kakav je bio ustvari vas bracni zivot?  

Watai: [Nerado odgovara] On ne voli da uzima nikakve lijekove i ne ide kod ljekara. On ne trpi izvjestacene metode. Vise voli Istocnajcku medicinu, prirodan nacin lijecenja bolesti. Kako voli toplotne izvore, posjecivao je toplotne izvore u Japnu, kao i u Madjarskoj.

Sahovska legenda Bobby Fischer posjetio je toplotni izvor Beppu u Oita Prefecture u Japanu prije nekoliko godina. Photo: Miyoko Watai.

Veoma je tvrdoglav. Drzi se svog smjera. Kada se prehladi, samo ostane kod kuce. Ne voli da zena sminka usne, da boja kosu i nosi cipele sa visokim petama. Ali, kako zena moze da izlazi napolje bez dotjerivanja?

E.M.: Kako bi opisali Fischera kao supruga?

Watai: On je vrlo casna osoba. Jednom mi je rekao da je dobio ponudu nekih kompanija da ih reklamira kada je postao svjetski sampion. Ali, on je to odbio jer nije htio reklamirati proizvode koje ne voli.

E.M.: Da li ste otkrili neke ekscentricnosti u njegovom ponasanju?

Watai: Da. Ali mislim da njega ne treba cijeniti po standardima obicnih ljudi.

E.M.: Zasto je Fischer volio da zivi u Japanu?

Watai: Kada je zivio u Evropi stalno su ga novinari fotografisali. U Japanu, niko ga nije poznavao tako da se mogao opustiti. Da bi tako ostalo nije se u Japanu sretao sa sahistima. Samo moji bliski prijatelji su znali za nasu vezu.

Bobi igra sah „Fischer Random“ protiv mlade Susan Polgar u Budimpesti

E.M.: Da li Fischer jos uvijek voli Japan?

Watai: Japan i Njemacka su zemlje koje su najvise izgubile. Ali sada je doslo do toga da ne voli Japan jer je tu uhvacen i tu je morao podijeti tolika mucenja.

Fischerovo hapsenje

E.M.: 13. jula, Fischer je krenuo na Filipine i zatim planirao da posjeti Hong Kong. Zasto je Fischer htio ici u te zemlje?

Watai: Na Filipinima ima mnogo sahovskih prijatelja. U Hong Kongu uziva u njihovoj gurmanskoj hrani.

E.M.: Kada ste culi da je Fischer uhapsen? Kako ste na to reagovali?

Watai: Dobila sam telefonski poziv sluzbenika iz imigrantskog biroa Narita aerodroma i od jednog Fischerovog filipinskog prijatelja, uvece 14. jula. To me vrlo iznenadilo. Nisam razumjela zasto je uhapsen. Ali, imala sam los predosjecaj prije nego sam dobila telefonski poziv. Fischer me obicno nazove telefonom kada stigne na planirano dalje odrediste. Ali ovaj put nije bilo njegovog telefonskog poziva. Odmah sam posla na aerodrom 14. jula. Ali sluzbenici prvo nisu htjeli da mi kazu da li je zatvoren ili nije. Zatim nije mi bilo dozvoljeno da ga posjetim jer je vrijeme za posjete bilo zavrseno. Slijedeci dan, 15. jula, dosla sam ponovo na aerodrom i imala sam sa u aerodromskom pritvoru sa njim susret od 30 minuta. Bio je jako uznemiren, a ja nisam znala sta da mu kazem da ga utjesim.

Fischer okruzen japanskim imigracionim sluzbenicima 10. avgusta

E.M.: Prije tog incidenta, da li ste Vi ili Fischer imali predosjecaj da ce se nesto lose dogoditi?

Watai: Ne, uopste nismo. Potjernica za njim je izdana 1992. godine, ali mu se nije nista desilo. Uz to imao je pasos koji je vazio jos tri godine. Ali trebali smo biti oprezni kada smo cekali 10 dana da on dobije jos 24 dodatne strane u pasosu u ambasadi USA u Bernu, Svajcarskoj. Trebali smo nesto da uradimo da dobije drugi pasos. Ali taj signal smo previdjeli. Mislili smo da je samo dodavanje 24 strane u njegov pasos dobar znak. Pretpostavljam da je mogao biti tamo uhapsen ali vlada USA nije to namjerno uradila jer je Svajcarska neutralna zemlja. Vjerujem da je vlada USA cekala da se on vrati u Japan, jer ovdje slusaju sve sto im kaze vlada USA. Japanska vlada nije objasnila razloge hapsenja Bobija. Oni su ga jednostavno uhapsili jer je to USA trazila od njih.

E.M.: Kako mu je u zatvoru?

Watai: Na pocetku je bio ljut. Ali, sada se smirio.

E.M.: Sto mu donosite?

Watai: Nosim mu novine. On nece da cita casopise jer ne uziva da cita clanke iz njih. Takodje sam mu donijela nesto novca.  Posjetiocima nije dozvoljeno da zatvorenicima nose hranu, ali oni mogu zatraziti od zatvorskih sluzbenika da kupe neku hranu koju zele da jedu. On je kupio „natto“ fermentiranu soju. To je njegova omiljena hrana. On voli jesti „natto“ stavljen u kuvani „genmai“ od mrkog pirinca sa „miso“ supom.

Sa sobom je uvijek nosio sahovsku garnituru. Nisam sigurna da li je ona u njegovom prtljagu koji je nosio na Narita aerodrom ili sa njim ovdje u zatvoru.

Vizija buducnosti

Komitet za oslobodjenje  Bobi Fischera i njegov advokat Masako Suzuki, preduzimaju razlicite mjere da sprijece deportaciju Fischera – pokrecuci zalbe, trazeci zemlje koje bi mu dale pasos, pokusavaju da se oslobodi drzavljanstva USA i moleci za izbjeglicki status od visokog komiteta Ujedinjenih nacija. Takodje, Watai i Fischer su odlucili da se zakonski vjencaju.

E.M.: Zasto ste Vi i Fischer odlucili da se legalizujete vjencanje?

Watai: Bili smo zadovoljni nasim zivotom prije nego je Fischer uhapsen. Ali ovo hapsenje je sve poremetilo. Da bi vratili pretodno stanje ja zelim ojacati nasu poziciju. Vjencanje pred zakonom moze biti korisno da se izbjegnu moguce deportacije i omoguci mu da dobije stalnu vizu u Japanu.

E.M.: Da li Vam je to on predlozio?

Watai: Jeste, on je to predlozio.

E.M.: Da li bi se vjencali pred zakonom da se taj incident nije desio?

Watai: Ne znam. Ali sigurna je jedna stvar da mi zelimo da zivimo zajedno. Rekao mi je da sam mu ja najpouzdanija i najbliza osoba.

 Miyoko Watai, vjerenica Bobi Fischera i sadasnja predsjednica Japanske sahovske asocijacije vodi nas kroz centar grada Kamata u tokijskom predgradju Ota Ward, gdje je zivjela sa Fischerom duze od cetiri godine

Fotografije: Kaz Ozawa.

Ovaj intervju je vodjen 22. avgusta 2004. godine u Tokiju.

INTERVJU SA GM SUSAN POLGAR (30.12.2003. godine)


INTERVJU SA GM SUSAN POLGAR

Image result for SUSAN POLGAR

Goran Tomic:

Postovana Susan, volio bih da napravimo kratak intervju o nekoliko tema. Da li mislite da ste Vi i Vase sestre vise dobili ili izgubili zato sto niste imali tipicno djetinjstvo vec je ono bilo podredjeno sahu?

Susan Polgar: Nismo ni dobili ni izgubili, samo je nase djetinjstvo bilo razlicito. Sah mi je pomogao u zivotu i ne zelim da procjenjujem to iskustvo. To drugima ne moze biti od koristi. Mi smo se radili i mnoge druge stvari, a ne samo igrali sah. Bavili smo se takodje drugim sportovima i shvatili smo nase skolovanje veoma ozbiljno. Nase skolovanje je bilo mnogo naprednije od skolovanja nasih vrsnjaka.

G.T: Vi, ili mozda Vasi roditelji, insistirali ste neko vrijeme da igrate samo u muskoj konkurenciji. Zbog cega ste promijenili misljenje? Sta mislite o odvajanju sahovskih takmicenja na muska i zenska?   

Susan Polgar: Kad sam bila mladja igrala sam protiv starijih djevojcica. Pobjedila sam na sampionatu Budimpeste za djevojcice mladje od 11 godina kada sam imala 4 godine sa savrsenim rezultatom 10-0. Zatim sam se duze vrijeme takmicila samo protiv muskaraca. Iza toga je bila ideja da povecam svoju sahovsku snagu. Isto je tako i u drugim sportovima. Na primjer, teniserke kao npr. sestre Williams, Lindsay Davenport, Jennifer Capriati i mnoge druge vjezbaju protiv muskaraca. Vjerujem da trebaju postojati turniri za zene, muskarce i mijesani turniri.

G.T: U nedavnim intervjuima mnoge su stvari napisane o zenskom US olimpijskom programu. Koji su sponzori zenskog US  olimpijskog programa? Kako ste uspjeli sakupiti sahistkinje iz razlicitih zemalja, od Ukrajine, Madjarske, Gruzije do Armenije? Ako Vas tim osvoji zlatnu medalju za zene na Olimpijadi 2004, da li ce imati veliki uticaj na sahovski razvoj medju mladim ljudima u USA?

Susan Polgar: Taj program sada ima sponzore kao sto su Kasparov Chess Foundation, Susan Polgar Foundation, IBM, ChessBase, US Chess Trust,  USCF, i International Chess Marketing, itd. Takodje imamo pomoc u razlicitim oblicima od pojedinaca. Ali, to nije dovoljno. Neke druge zemlje imaju programe za pomoc svojim sahistima. Nasi clanovi moraju da rade puno radno vrijeme za svoje izdrzavanje. To je velika otezavajuca okolnost.

G. T: Da li bi mogli prokomentarisati Vase izjave iz nekih clanaka preuzetih sa interneta:

 ————
„Imam veoma dobar rezultat protiv Bobby-ja. Ali krajnji rezultat je nesto sto ne bih otkrila nikad bez njegovog pristanka. Za njega je povjerenje veoma vazno.“
GM Susan Polgar, 05. mart, 2003

Ona ima znatno drugacije misljenje o Fischeru od njene mladje sestre Sofije. Sofija je pozeljela da nikada nije srela Fischera. Susan, sa druge strane ima veoma lijepe uspomene na Fischera: „On je bio veoma prijatan za mene i moju familiju“.

Fischer je bio dobro dosao gost u kuci Polgarovih. „Sjecam se zabavnih trenutaka u kuhinji kada smo sjeckali gljive,“ kaze Susan. „On je bio veoma prirodan i veoma ugodan“. Iako je Fischer odbio da igra klasican sah, ljubazno je pomogao sestrama Polgar u vezi analize njihovih partija. Kada nije htio podijeliti svoje analize sa njima, igrao je FRC partije protiv njih. Bio je zapanjen kako su sestre usavrsile igru. Videci kako je impresioniran igrom Polgarovih, Fischerov prijatelj je predlozio da objave match zbog promocije FRC. Fischer se slozio.

„Prvi put sam srela Bobby-ja dok je bio sa mojom familijom,“ sjeca se Susan. „Rekla sam mu da umjesto da provodi ostatak zivota sakrivajuci se…trebao bi se preseliti u Budimpestu gdje ima mnogo sahista.“

————-

Kakvo je Vase misljenje o Bobby Fischeru? Zasto Fischer nije ostao u Budimpesti? Bobby Fischer je izjavio da su neki od glavnih matcheva za titulu svjetskog sampiona u muskoj konkurenciji namjesteni. Sta mislite o tome?

Susan Polgar: Bobby je jedan od najboljih sahista svih vremena. Njega svrstavam uz Kasparova i Kapablanku. Nisam sigurna zasto je napustio Budimpestu. To sto sam cula je mozda tacno, a mozda nije. Nemam saznanje iz prve ruke o tome. Dok mi neko ne da stvarne dokaze, to cu smatrati glasinama.

G.T: Procitao sam Vase misljenje o znacaju interneta u razvoju sahista, kao Radjabova, Nakamure itd. Da li vi igrate preko interneta? Ako igrate, na kojem sajtu?
 

Susan Polgar: Internet je jedan od najvecih dobitaka za sve sahiste. Obicno smo dolazili do partija vrlo sporo. Sada, se partije prenose uzivo. To je zbilja zapanjujuce. Serveri za internet sah su takodje fantasticno orudje za sahiste i igru i olaksava ima da ocuvaju ostrinu. Zbog toga, vidjecete sve mladje i mladje velemajstore i sampione. To moze pomoci veoma mnogo igracima u napredovanju. Igrala sam na PlayChess.com, ICC, WCN i USCL. Svaki od ovih servera ima svoje prednosti i nedostatke. Ali to je sasvim razlicita tema. 

G.T: Sta mislite o turnirima preko interneta? Nedavno je Emil Sutovsky postao Evropski internet sampion. Mnogi velemajstori su ucestvovali u tom takmicenju, kao Michael Adams, Teimour Radjabov, Viorel Bologan, Loek van Wely, John Nunn, Etienne Bacrot. Da li ovi turniri mogu zamijeniti klasicne turnire? Sta mislite o tzv. Matchevima na daljinu („Distance matches“) kao onaj odigran izmedju Pariza i St. Petersburga?
 

Susan Polgar: Mislim da ce internet turniri postati vrlo popularni. Uskoro cete vidjeti zvanicne lige/matcheve izmedju gradova, drzava, kontinenata. Ipak, za to treba napraviti bolji marketing.

G.T: Sta mislite o matchevima covjek-masina. Mnogi su predvidjeli da ce posljednji match Kasparov-X3D Fritz zavrsiti nerjeseno, kao i svi drugi nedavno igrani matchevi Kramnik-masina ili Kasparov-masina. Da li stvarno postoji interes za match covjek-masina koji zavrsava uvijek nerjeseno?

Susan Polgar: Mislim da su oni veoma vazni. Bice mnogo interesa i u buducnosti. Imala sam privatne ragovore u vezi matcha „zena-protiv masine“ jos od matcha IBM Deep Blue protiv Garry Kasparova, 1997. Posto sam osvojila svoj 4. svjetski sampionat 1996, izazvala sam Deep Blue. Nadam se da ce se to ostvariti u skoroj buducnosti.

G.T:  Sta mislite o FIDE i njenom predsjedniku, Kirsanu IIyumzhinovu? Da li postoji neka alternativa za FIDE? Sta mislite o Udruzenju sahovskih profesionalaca (Association of Chess Professionals ( http://www.chess-players.org  ))?


Susan Polgar: FIDE i USCF su u istoj situaciji. Nijedno alternativno udruzenje nece funkcionisati ako ne eliminisete politicare i ne pokrenete ljude iz pravog biznisa / marketinga da pomognu ovoj igri. Imam mnogo vise povjerenja u svog biznis menadzera i moj tim za menadzment nego u bilo kojeg sahovskog politicara. Oni su se dokazali uspjesni u biznisu i nemaju politicki program rada. Sa radoscu ocekujem veoma znacajnu 2004. godinu. Bice mnogo azuriranja na mom sajtu www.SusanPolgar.com i www.USScholasticChess.org.

 Svima zelim srecne praznike uz najbolje zelje!

Goran Tomic: Zahvaljujem Vam na odgovorima. Sve najbolje i sretna Nova godina!


Intervju putem e-maila obavio Goran Tomic, urednik Sah – mat liste krajem decembra 2003. godine.

NTERVJU SA VELEMAJSTOROM SVETOZAROM GLIGORIĆEM (23. april 2004.)


Velemajstor Svetozar Gligorić

Imam izuzetnu cast i zadovoljstvo da zamolim naseg proslavljenog velemajstora Gligorica, legendu naseg i svjetskog saha za komentare nekih sadasnjih sahovskih dogadjanja kao i velikih sahovskih takmicenja dvadesetog vijeka.
Prvo bih pozdravio velemajstora Gligorica i zahvalio mu sto je nasao vremena za ovaj intervju preko e-maila.

Goran Tomic: Koji Vam je od mnogih uspjesnih turnira ostao u najboljoj uspomeni?

Svetozar Gligoric: Za razliku od Fischera i Larsena, previsoki procenti nisu bili “specijalnost” moje karijere, pa moje rezultate u Varsavi 1947 (8 poena iz 9 partija, 2 poena ispred Smislova i Boleslavskog), te u Mar del Plati 1953 (16 iz 19, i moja nova varijanta protiv Najdorfa i Eliskazesa), u Lenjingradu 1957 (6 iz 8 susreta sa vodecim sovjetskim velemajstorima), na olimpijadi u Minhenu 1958 (zlatna medalja na prvoj tabli, ispred Botvinika, sa 12 poena iz 15 partija) – smatram “srecnim izuzecima”. Najvise licne discipline i truda pamtim  u deobi drugog mesta na medjuzonskom u Sousse-u 1967 (jedini neporazeni takmicar sa 7 pobeda i 14 remija), iako je moj rezultat u Portorozu 1958 bio jos nesto bolji (sam, pola poena iza Talja).

G.T: Na Olimpijskim igrama u Dubrovniku 1950. godine, kada je ekipa Jugoslavije osvojila zlatnu medalju igrali ste na prvoj tabli za nasu ekipu. Kakve su Vase uspomene sa te Sahovske olimpijade?

Svetozar Gligoric: Ni sami nismo bili svesni vrednosti nasih rezultata. Od 6 clanova nase olimpijske reprezentacije ja sam sada poslednji u zivotu. Predsednik Tito sve je iznenadio poslavsi 2 aviona u Dubrovnik radi neplaniranog krasnog prijema za sve ekipe u Belom Dvoru.

G.T: Koji su Vam velemajstori sa kojima ste igrali ostali u najboljem sjecanju i zasto?

Svetozar Gligoric: Imao sam mnogo prijatelja medju svetskim velemajstorima – Botvinik, Smislov, Talj, Petrosjan, Spaski, itd. a najdugotrajnije druzenje bilo je s Fischerom. Svi su bili izuzetno korektni, a po snazi prvi u svetu.

G.T: Jedan od turnira o kojem se dosta pise i poslije pedeset godina je turnira kandidata u Cirihu. Velemajstor Bronstein je napisao knjigu o tom turniru koju mnogi ubrajaju medju deset najboljih sahovskih knjiga uopste. Ipak, u novije vrijeme velemajstor Bronstein je iznio i jedno drugo glediste o turniru, pominjuci Sovjetski komitet za sport koji je prema njemu aktivno djelovao u smislu onemogucavanja velemajstora Reshevskog da postane izazivac svjetskog sampiona Botvinika. Kakve su Vasa sjecanja na taj veliki turnir na kojem ste ucestvovali?

Svetozar Gligoric: Dok sam igrao u Cirihu 1953, nisu mi bila poznata desavanja u taboru sovjetskih ucesnika. Secam se da je na zatvaranju Turnira kandidata Reshevsky imao suze u ocima, ne mogavsi da savlada osecanja kada nije uspeo da se domogne prava da izazove Botvinika. Ja sam sam preterano  forsirao u poslednjih pet kola pokvarivsi osrednji plasman, osecajuci   pritisak nase dobronamerne publike koja je ocekivala od mene nemogucu senzaciju.

G.T: Fischer je prvi put dosao na turnir u Jugoslaviju, krajem pedesetih godina. Kakva su Vasa sjecanja na Fischera iz tog vremena?

Svetozar Gligoric: Fischer je dosao u Jugoslaviju prvi put 1958., uoci Portoroza. Iako 20 godina stariji od njega, i clan svetskog vrha, bio sam mu jedan od  ljubaznih domacina u Beogradu, videci u njemu prostodusnost i neobicno duboku predanost sahu.

G.T: Koje bi bile Fischerove prednosti, a koje mane u neodigranom matchu 1975 sa Karpovom? Kakvi su Vasi utisci o njegovoj igri u matchu sa Spaskim 1992 godine?

Svetozar Gligoric: Nemam predstavu o tome. Velika je steta sto je FIDE nespretno upropastila priliku za mec Fischer-Karpov. U mecu sa Spaskim 1992, iako u blizini, pratio sam Fischerovu igru sa nedovoljno paznje zbog opste situacije u nasoj zemlji i zbog bolesti moje supruge. On sam smatra da je igrao odlicno posle 20 godina pauze.

G.T: Bili ste glavni sudija u matchu Karpov-Kasparov 1985. godine. Poslije iscrpljuce borbe i 48 odigranih partija match je prekinut odlukom predsjednika FIDE, F. Kampomanesa, pri vodstvu Karpova 5:3, i dogovoreno da se igra novi match. Kako je Vase misljenje o tom matchu?

Svetozar Gligoric: Taj maratonski mec prestao je da bude dobra propaganda za sah od trenutka kada su dosle rekordne serije remija i vremenska odugovlacenja koja je dozvoljavao galantni pravilnik u Moskvi.

G.T: Sta se po Vasem misljenju moze uciniti da se popravi stanje sahu u Srbiji i Crnoj Gori?

Svetozar Gligoric: Nemam dobar odgovor, jer postoji izvesna opsta kriza za sah u svetu. Dobrodosli pritisak mladih da igraju je sve veci, a broj sponzora manji.

G.T: Da li mozete dati savjet za mlade sahiste – kako treba raditi na sahu? Koju knjigu bi preporucili?

Svetozar Gligoric: Nuznost pripremanja za svaku partiju je ogromno porasla, kao i uloga kompjutera u ranije nepoznatoj sirokoj mogucnosti za informisanost. U obilju materijala i svakodnevnog kabinetskog rada treba ekonomisati vreme orijentacijom na proucavanje partija najjacih igraca.

G.T: Cuju se misljenja da je dosao kraj klasicnog saha. Sta Vi mislite? U kom pravcu ce se sah razvijati u buducnosti?

Svetozar Gligoric: Ja sam napisao na engleskom knjigu “Da li cemo igrati Fischerov sah?” koja je izisla u Londonu pre godinu i po dana, i tamo se taj problem tretira na opsirniji nacin. U svakom slucaju, klasicni sah i Fischerov mogu da se primenjuju uporedo ne smetajuci jedan drugome, a vreme ce odluciti o daljoj sudbini “najbolje igre koju je izmislio ljudski um”.

G.T: Ucestvovali ste nedavno na turniru „Rilton kup“ u Stokholmu. Na turniru su ucestvovali i veterani Mark Tajmanov i Viktor Korcnoj. Kakvi su Vasi utisci sa tog turnira?

Svetozar Gligoric: Bio sam “pocasni gost” i to me je navelo da neplanirano ucestvujem. Nisam se pokajao zbog ljubaznih domacina. Imao sam zdravstvenih problema koji su mi  smetali i o kojima sam cutao, ali neki smatraju da je moj rezultat (+3) zadovoljavajuci.

G.T: Za kraj ovog intervjua zamolio bih Vas da navedete Vasu partiju koju smatrate najboljom.

Svetozar Gligoric: Medju stotinama partija ne umem da odaberem bas “najbolju”.

Zahvaljujem velemajstoru Gligoricu sto je nasao vremena da odgovori na pitanja u ovom intervju preko e-maila.

(Intervju sa velemajstorom Gligoricem obavljen je preko e-maila 23. aprila 2004. godine)

INTERVJU SA DRAGOLJUBOM VELIMIROVIĆEM  (10. septembar 2008. godine)


INTERVJU SA DRAGOLJUBOM VELIMIROVIĆEM 

 Stekao sam utisak da se kod proslavljenog velemajstora Dragoljuba Velimirovica najbolje potvrdjuje misljenje da se karakter osobe najbolje otkriva tokom sahovske partije. Igrac ostrog i beskompromisnog stila i u zivotu se hrabro upustao u “ostre varijante” boreci se za svoju pravdu i istinu do kraja. U knjizi koju velemajstor Dragoljub Velimirovic upravo pise, uz 300 odabranih partija koje su svojim idejama znacajno uticale na razvoj sahovske teorije, bice opisane i neke sporne situacije ciji su akteri poznati sahisti i sahovski funkcioneri a koje cemo upoznati u drugom svjetlu od dosada poznatog. Knjiga ce bez sumnje biti bestseler.

Intervju je obavljen 10. septembra u toplo, prijatno, poslije podne (i vece) u Herceg Novom u stanu porodice Velimirovic.

Goran Tomic: Sahovska javnost je malo upoznata sa Vasim ranim djetinjstvom koje je bilo vrlo dramaticno. Da li bi mogli da opisete te dogadjaje?  

Dragoljub Velimirovic: Rodjen sam u Valjevu 12. maja 1942. godine u poznatoj, u to vreme, gradjanskoj porodici. Otac je uoci rata dosao u otvoren sukob sa svojim sefom Nikolom Kalabicem, tako da kad je moj otac od Nemaca uhapsen moja majka je morala sa mnom pobeci i ja sam se nasao u nekom zbegu gde su me prebacili u neko prihvatiliste a zavrsio sam u Domu za nezbrinutu decu koji se tokom rata formirao u Apatinu (u Vojvodini). Posle pada engleskog vojnog aviona na jedan deo Doma odmah su nas premestili u Coku (takodje u Vojvodini), gde me je majka pronasla u novembru 1947. godine i odvela sa sobom u Sarajevo gde je kao pravnik radila u ministarstvu zeleznica. Kasnije smo se selili, sa prugom zajedno, i najvise godina sam proveo u Doboju gde sam zavrsio osmoljetku.

G.T: Poznato je da ste u rodbinskoj vezi sa svetim vladikom Nikolajem Velimirovicem. Mozete li malo detaljnije da to objasnite.

Dragoljub Velimirovic: Ja sam to doznao dosta kasno, vec kada je umro. To je bilo 1956. godine i majka je to od mene krila zbog raznih neugodnosti koje je ona imala i htela je mene da sacuva od toga. U tom smislu ona je vec poduzela mere kada sam izasao iz Doma pa mi je dala nadimak Drasko iako sam ja Dragoljub, a ovo iz razloga da bi asocirao na Crnogorca a  ne da sam iz Valjeva. U tom smislu sam imao neprijatnosti jer sam morao ici kod  ucitelja krajem svake godine da mi u svedocanstvo upisu krsteno ime Dragoljub. Moj rodjeni deda Radojica je bio svetom vladici Nikolaju brat od strica.

G.T: Mozete li nesto reci o tome kada ste i kako naucili prve sahovske poteze?

Dragoljub Velimirovic: Mama me naucila jer je ona bila zenski sampion Jugoslavije (pobedila je na zenskom sampionatu u Zagrebu 1939. godine) a na muskom turniru u Zagrebu pobedio je tada sesnaestogodisnji Gligoric. Mama me naucila sah kada sam izasao iz Doma jer nisam imao nikakve igracke. Ziveli smo u jednoj sobi sa jednom maminom kolegicom.

G.T: Koji su bili Vasi glavni rivali u juniorskoj konkurenciji?

Dragoljub Velimirovic: Bili su Bruno Parma, Ivan Nemet i Vlado Kovacevic.

G.T: Koji je sahista najvise uticao na Vas sahovski stil?

Dragoljub Velimirovic: S obzirom na situaciju da nisam imao nijednu sahovsku knjigu do 18 godina a od 1956. godine mama je bila pretplacena na „Sahovski glasnik“ koji je vodio Vladimir Vukovic, tako da mi je to, uz kasnije Andricevu “Igru miliona”, bila jedina sahovska literatura.

G.T: Koji je od svjetskih sampiona na Vas ostavio najveci utisak?

Dragoljub Velimirovic: Meni je u pocetku, kada sam poceo citati sahovske knjige, najveci utisak ostavio Aljehin a kasnije Botvinik i Smislov. Sa Smislovom sam bio u jako dobrim odnosima iako je bila velika razlika u godinama. Onda Karpov i narocito Kasparov koji je uz kreativnost imao i veoma dobre i iskrene komentare. Korcnoju sam pomagao prije meca sa Karpovom 1984. ali smo se razisli jer nije prema meni hteo da izvrsi materijalnu obavezu koja je bila dogovorena.

G.T. Koliko mi je poznato svjetski sampion Mihail Botvinik je visoko cijenio Vasu sahovsku kreativnost. On Vas je svrstao u posebnu grupu kreativnih sahista. Mozete li nesto reci o tome?

 Dragoljub Velimirovic: On je bio sudija naseg zadnjeg meca Beograd –Moskva, 1994. godine i onda smo puno razgovarali (sedeo je na banketu do mene) i objasnio mi je jednu jednostavnu stvar do koje tada jos nisam dosao, o analitickom talentu odnosno radu. Naime pitao me jednostavno sta mislim o Fiseru i njegovom radu. Ja sam rekao da je bio jako radan ali da je imao jedan nedostatak koji ja do tada nisam uspeo da otkrijem da je igrao uvijek iste varijante (njih je pojacavao) ali nije dao mnogo novosti. Onda mi je Botvinik pokazao prstom na Smislova koji je sedeo preko puta i rekao –A sta mislite o njegovom analitickom radu? Ja sam na trenutak bio iznenadjen a onda sam rekao da mislim da ima suvise ideja pa ih ne moze sve obraditi. Odigra ih u jednoj ili dve partije pa napusti. Botvinik kaze na to – Eto vidite Vi imate ideje a ovaj do mene (prstom pokaze na Gligorica) kao i Fiser mogu samo analizirati ono sto vide. Prema tome postoje dva talenta za analizu: aktivan talenat koji moze stvarati ideje i onda ih analizirati i pasivan talenat s kojim Vi vidite neku poziciju ili potez koji Vam se dopadne pa onda mozete da ga analizirate.

G.T:Ideja koju ste otkrili i razradili usla je u sahovsku teoriju kao varijanta Sicilijanske odbrane „Velimirovicev napad“. Kako ste dosli do te ideje?

Dragoljub Velimirovic: Ja sam dosao 1959. godine na tu ideju. Naime, ja sam igrao u silijanskim odbranama kao beli iskljucivo Lg5 iz razloga sto sam posle Dd2 rokirao na veliku stranu. Tada se vec Fiser pojavio. On je igrao iskljucivo Lc4 i onda rokirao na malu stranu, pa sam ja dosao na jednostavnu ideju da igram Lc4 a rokiram na veliku stranu. Onda sam tu ideju razradio. Moja mama je volela da igra dopisni sah i u partiji sa jednim Nemcem sam joj savetovao da igra De2 i rokira na veliku stranu. Kada je to uradila Nemac je napisao u pismu – Izvinite ovakva varijanta ne postoji u sahu, u svetu, a izgleda da kod Vas u Jugoslaviji postoji- i pitao gde bi to mogao da vidi. Onda mu je moja mama objasnila da to igra njen sin a da on jos nije poznati sahista. Kasnije mi je taj Nemac poslao njihov casopis koji i dan danas imam a u njemu je objavljena ta partija (ona je zavrsila remijem). Nastavio sam da igram tu varijantu i na cugerima su svi bili iznenadjeni i naravno brzo gubili. Onda sam je odigrao i u nekoliko turnirskih partija i dobijao pa mi je Nikola Karaklajic koji je tada bio sekretar u Sahovskom savezu Jugoslavije narucio da pre meca sa Rusijom u pripremama koje smo imali (ja sam igrao za omladince) da dam glavne ideje te varijante sto sam i uradio i tako se varijanta prvi put pojavila zvanicno. Kasparov je 1982 godine stampao knjigu Seveniska varijanta i ja sam je dobio. U njoj je navedena varijanta pod nazivom “Velimirovicev napad.”

G.T: Cuo sam da je Fischer primjenio jednu Vasu teoretsku novost u mecu protiv Spaskog i dobio partiju u “mecu stoljeca” u Rejkjaviku 1972. godine. O kojoj se to novosti radi i kako je Fischer za nju saznao?

Dragoljub Velimirovic: U Palma de Majorki posle njegove partije sa Larsenom koju je Fiser izgubio igrajuci “Velimirovicev napad” Fiser je zamolio Gligorica da me ubedi da sa njim pogledam tu partiju (U Palma de Majorki sam bio u ulozi Gligoricevog trenera). Gligoric me ubedio da idem ali je sa mnom bio Mario Bertok koji je tamo bio trener Minica i istovremeno je i novinar. Mene je ubedio da i njega povedem da slika Fisera i mene kada analiziramo. Ja sam onda Gligoricu rekao da pristajem ako prihvati prisustvo Maria i mene sa tim da nas slika, da cu otici da to pogledamo. Onda je Fiser rekao – U redu, ali samo dve slike! Mario je dosao, slikao nas dva puta, pitao za svaki slucaj – Moze li jos jedanput, ali je neki covek sa strane samo odmahnuo rukom i izbacio Maria.

Analizirali smo nekoliko sati. Pokazao sam mu i ideju poteza Sh5 koju u prvo vreme nije smatrao posebno dobrom jer se kvari pesacka struktura. Ipak taj potez je kasnije odigrao u mecu sa Spaskim (Treca partija meca, Benoni, 11…Sh5, G.T) i tu partiju pobedio.

G.T:  Sa Garijem Kasparovom ste se sretali za tablom ali je bilo i nekih Kasparovljevih spornih komentara u javnosti na koje ste ostro reagovali. Mozete li objasniti o cemu se tu radi i da li ste danas u kontaktu sa Kasparovom?

 Dragoljub Velimirovic: Ja sa Kasparovom sada nisam u kontaktu ali mi se javio preko velemajstora Klarica iz Zagreba (sa pitanjem da li sam jos uvek ljut na njega i da li hocu da odgovorim na njegovo pismo. A ja sam bio ljut na njega zbog njegove izjave da Beograd treba bombardovati pa sam jednom javno na to reagovao i on je to cuo) pre oko godinu i po dana. On je pisao knjigu o najznacajnijim teoretskom dostignucima u dvadesetom veku pa mi je poslao pismo sa sest pitanja na koje je trebalo odgovoriti i poslati odredjene materijale. Ja sam poslao materijale u 25 strana kucanih strana, ne sahovske partije vec psiholosku analizu promena i uticaja. On je knjigu zbilja objavio krajem prosle godine a posto nisam slao partije skromno je pisao o mom doprinosu. Tek kad sam video knjigu video sta je on ustvari hteo. Ipak kod prvog spomena mog imena stavio je u knjizi “da se susreo sa legendarnim Dragoljubom Velimirovicem i da je u nasoj partiji na Medjuzonskom turniru u Moskviu 1982 godine izbegao da igra  sicilijansku odbranu jer nije hteo da reskira.” Tu je Kasparov naveo nasu partiju.

G.T: Koje Vase sahovske rezultate smatrate najznacajnijim?

Dragoljub Velimirovic: To su:

A) na sahovskim olimpijadama:
Nica 1974, srebrna medalja (moje prvo ucesce na olimpijadi)

B)    na svetskim prvenstvima:
II ekipno prvenstvo sveta, Lucern (Svajcarska) 1989, srebrna medalja

C)    na evropskim prvenstvima:
Bat (Engleska)1973, srebrna medalja.
Moskva 1977, bronzana medalja.

Pojedinacna takmicenja:
A)    uspesi u ciklusu za svetsko prvenstvo
Zonski turniri:
Praja da Roca (Portugal) 1978, I mesto (napravio sam najvecu seriju pobeda u istoriji svetskih prvenstava sa 15 (petnaest) pobeda za redom.

2.      Becici (Crna Gora) 1981, I mesto

3.      Panormo (Grcka) 1998(3/4 mesto) (kvalifikacija za finalne borbe svetskog prvenstva. Nisam otisao usled napada NAT O).

Kvalifikovao sam se i igrao tri „Medjuzonska turnira“:
1. Rio de Zaneiro (1979),Moskva (1982)
2. Sirak (Madjarska) 1987
3. Rio de Zaneiro 1979
(Na sva tri sam bio u sredini tabele)

B)     uspesi u ciklusu za evropsko prvenstvo
Nisam nikada igrao jer FIDE to nije tretirala kao vazne turnire. Otuda kvalifikacije za svetsko prvenstvo bili su „zonski turniri“. Izuzev tri gore pomenuta igrao sam sledece:
Hag (Holandija) 1966
Arandjelovac 1974
Kavala (Grcka)1985
Cetinje 1992

C) sampion drzave

  1. Vrnjacka Banja 1970 ,1/2 sa (Vukicem) (Po propozicijama trebalo je da igramo mec ali Vukic nije hteo. Posle mesec dana vecanja „Predsednistvo SSJ“ nam je obadvojici priznalo titulu sampiona te smo obadvojica automatski uvrsteni u reprezentaciju za evropski sampionat u Kapfenbergu (Austrija).
  2. Novi Sad 1975, (1) (veci deo nagrade NIKAD! nisam dobio)

  3. Niksic-Beograd 1997(1). Posle cetvoromeca u Beogradu (Velimirovic, Popovic, Damljanovic, Ivanisevic) na kome sam pobedio priznata mi je titula sampiona. Medjutim, pehar koji mi je sledovao,NIKAD nisam dobio!

A)    u prijateljskim mecevima:
SSSR-Jugoslavija:
1. Suhumi 1966 (po seveniskom sistemu) (moj prvi nastup za reprezentaciju zavrsio se jako neprijatno, uprkos dobroj igri: (1,5 iz 6)
2.Odessa 1975 (4,5 iz  6)(po seveniskom si stemu) (procentualno najbolji rezultat postignut u mecevima sa SSSR-om)
3.Tbilisi 1973
4.Teslic 1980
5.Beograd-Moskva 1994
6.Beograd-Moskva 1998
7.Moskva 2007 (seniori)
(u ukupnom rezultatu ostvario sam pozitivan skor: +9=10-7)

A)    u Balkanijadama:
Sofija 1972 (1.mesto ), (4 iz 4 partije) (najbolji rezultat na tabli i u reprezentaciji)
Herkularum 1983 (1.mesto) (bio igrac i kapiten)
Sofija 1986 (2.mesto) (bio selektor)

G.T: Bili ste trener nekim od nasih najpoznatijih sahista i pomagali u njihovim pripremamam za vazne turnire i meceve. Koliki je znacaj i odgovornost sekundanta za sahovske uspjehe?

Dragoljub Velimirovic: Gligoricu sam bio trener 1966-1973, a posle toga Marjanovicu 1973-1974 a sa njim sam i sada u vezi.

Na olimpijadi u Skoplju 1972 bio sam glavni trener (bilo nas je trojica, ali su analize prekinutih partija dodeljene meni!). Reprezentacija je osvojila bronzanu medalju.
Ovde je neophodno objasnjenje: U vreme socijalizma sahisti su bili amateri. Morali smo osvajati nagrade i od toga smo ziveli. Otuda treneri NISU ni postojali vec SAMO sekundanti koji su isli na turnire i pomagali u pripremama za partiju i kod prekidanja partija, a uglavnom posle turnira nisu nista radili. Najcesce, i kod prekinutih partija, to je bila slaba pomoc koja uglavnom i nije bila placena. Ja sam, pak, VOLEO da radim kao trener: napravio sam samostalno poseban PROGRAM rada koji sam dopunjavao iskustvom i novim saznanjima. To se znalo no problem je poceo u maju 1975 godine kada je Dolanc u „Izvrsnom birou SKJ  “ proglasio amaterizam u sportu. Sahovska organizacija se BRZO snasla i donela odluku da SVI igraci sa medjunarodnim titulama a igraju u I i II  ligi budu postavljeni za trenere u svojim klubovima.To je bio spas no pokazalo se da je i opasna mera sto postaje  vidljivo odmah sa pocetkom politickih neprilika u Jugoslaviji. Otuda samo rad sa programom i u duzem periodu (od najmanje godinu dana) ovaj rad se moze priznati kao trenerski rad.
U duzem periodu sam radio sa velemajstorima:  Gligoric (7 godina), Slavoljub Marjanovic (nekoliko godina), Ivan Sokolov (18 meseci), Predrag Nikolic, Aleksandar Kovacevic (5 godina), Goran Kosanovic (18 meseci), Natasa Bojkovic (18 meseci. U vreme rada osvojila je titulu „Omladinske prvakinje sveta“). Sa izuzetkom Gligorica svima  ostalima je tek predstojilo da osvoje najvisu titulu u sahu. Radio sam, u duzem periodu, u nekoliko sahovskih skola:
S.K.Partizan (1962/65),S.K.Batajnica (1969/70),S.K.Stara Pazova (1970/72),S.K.Crvena Zvezda  (1987/1993).
Iz Sahovske skole izasao je medjunarodni majstor Goran M Todorovic, a iz Stare Pazove velemajstor Goran Kosanovic.

G.T: U Vasoj knjizi, koja ce se vjerovatno pojaviti krajem godine vec su opisane brojne sporne situacije. Da li bi mogli za citaoce Sah mat liste da predstavite nesto od toga sto ste pripremili kao komentare koji ce biti uz svaku partiju u Vasoj knjizi.

Dragoljub Velimirovic: Evo nekoliko siroj javnosti nepoznatih detalja:

Moj prvi medjunarodni turnir bio je u Hastingsu 1961/62 godine. Igrao sam u I. rezervnoj grupi i zaostao za Drazenom Marovicam (YU) i Poljakom Mankeom (koji je poginuo posle nekoliko meseci) 1/2 poena, mada sam obadvojicu pobedio (Marovic je rezirao poslednje kolo: predlozio mi je, neposredno pre pocetka partije, da svi remiziramo i podelimo 1/3 mesto. On je igrao sa Mankeom a ja sa Gibbsom koji je na turniru bio poslednji. Ja sam to odbio premda sam se osecao nelagodno. Partiju sam brzo izgubio previdevsi u otvaranju damu. Posle ovog previda Marovic i Manke su remizirali.)

Na turnir sam stigao malo neobicno: sto peske, sto taksijem premda nisam imao ni jednu funtu. Ustvari nasa najveca putnicka agencija „Putnik“ prodala  mi je voznu kartu za voz Folkston-Hasting premda takva pruga nije postojala! Ja sam umoran od dugog puta otisao u policiju i predlozio da tamo u zatvoru odspavam a posle vidim sta cu dalje uraditi. To je izazvalo „malu“ zbrku: ipak su mi pomogli dovevsi jednu jako staru baku koja je znala ruski. Nekako smo se sporazumeli i ja sam ipak stigao u HASTINGS.

Sampionat Srbije za 1962 godinu odrzan je po novom sistemu: bilo je nekoliko polufinalnih grupa: ja sam u jednoj, u Beogradu, pobedio  i kvalifikovao se za „Sampionat Srbije“. Na „Sampionatu Srbije“ igralo je samo 12 igraca: 3 majstora koja su propustena bez kvalifikacije, 8 majstorskih kandidata i ja (imao sam I kategoriju). Uprkos ubedljivoj pobedi nisam dobio vise zvanje (majstorski kandidat) jer na turniru nije bilo 16 igraca, tako da sam ostao igrac I kategorije. Ustvari NIKAD nisam ni postao majstorski kandidat). Nisam ni sanjao da ce me slicni problemi pratiti kroz celu sahovsku karijeru.

Ovaj sampionat (Vrnjacka Banja 1962) bio je prvi zvanicni turnir po „svajcarskom sistemu“ odrzan u Jugoslaviji. Bilo je 48 igraca a igralo se 13 kola (jer je po formuli profesora Eloa to bilo dovoljno da se dobije objektivan plasman za prvu sestoricu igraca koji su se trebali kvalifikovati za „Zonski turnir za svetsko prvenstvo“. Tako su predvidjale „Propozicije sampionata“. Ispalo je potpuno drukcije.

Sto se tice mene odmah su poceli problemi: bio sam jedini ucesnik koji je imao I kategoriju. Najveci broj igrace se pobunio pa je sekretar „Sahovskog saveza Srbije” Dragutin Dzaja, koji je bio i glavni sudija sampionata, prisao mi i saopstio da „moras da napises molbu SSS i zatrazis da ti priznamo zvanje „kandidata za majstora“ „. Ja sam to odbio. Uostalom turnir je vec poceo a ja sam nameravao da budem u „prvih deset“ sto mi je automatski odezbedivalo „titulu majstora“. Nastalo je malo komesanje. Ja sam ostao pri svome. Na kraju moj plasman je bio dobar: podelio sam 3/4 mesto sa Matom Damjanovicem posto sam u poslednjem kolu izgubio ostru poziciju sa Parmom (prvi je bio Gligoric, drugi Matanovic). Usto sam imao i najjaci rejting turnir (rejting mojih protivnika). Ali time stvar se nije zavrsila. Tadasnji „SEKRETARIJAT SS JUGOSLAVIJE“ ignorisao je „Propozicije“ koje je sam doneo i raspisao „IZBORNI TURNIR“. Ja sam odmah odustao. Onda je izvrsen politicki pritisak na mene. Posle mesec dana neprekidnih sastanaka u mom klubu „Partizanu“ i „S S Jugoslavije“ bio sam prinudjen da pristanem i zaboravim „Propozicije …“. Taj izborni turnir „sestorice“ sam odigrao jako lose zavrsivsi na poslednjem mestu…

Slovenac Vasija Pirc bio je gromadna licnost jugoslovenskog saha. Do sredine 50-ih godina bio je uz Gligorica najbolji nas velemajstor ali jos veci njegov znacaj je u ODLICNIM komentarima koji su (uz Vladimira Vukovica) bili odlucujuci u sahovskom formoranju celu moje generacije a na temeljima STAJNICOVE TEORIJE.

„Sampionat Jugoslavije (Zenica 1963) bio je tezak i dugotrajan.Igrao sam neravnomerno i zavrsio u „sredini tabele“.

Sampionat Jugoslavije odigran u Titogradu (1966) bio je prvi moj jak turnir (PO «seveniskom sistemu»). Ja sam deset partija dobio a sedam izgubio uz jedan remi (poslednje kolo) premda sam u toj partiji zrtvovao tri pesaka. Partija je poslednja zavrsena i posle nje je usledila zavrsna svecanost: dodeljene su mi cetiri od pet specijalnih nagrada. Podelio sam 4/5 mesto i kvalifikovao se za zoski turnir svetskog sampionata koji se igrao u Hagu. Na turniru sam igrao neravnomerno: ispustio sam u poslednjim kolima prvo mesto. Ipak moj rezultat je bio veoma dobar. No „Djavo nikad ne spava!“.Posto su slabo prosli Matanovic(10) i Matulovic(7), raspisan je novi „Izborni turnir“! Prva dvojica su se trebali kvalifikovati dalje…Poucen iskustvom sa „Prvim izbornim turnirom“ nisam rasipao snage na rasprave. Otisao sam bolje pripremljen i sa Matanovicem kvalifikovao se dalje…Nisam ni sanjao da cu posle zonskog turnira u Hagu pauzirati sest godina…

Ovaj drugi „Izborni turnir“ imao je pouku i za FIDE: izglasan je pravilnik o „kvalifikacionim turnirima FIDE“. Vise nije bilo dozvoljeno nacionalnim federacijama da prekrajaju vec donesene pravilnike. Takode je ustanovljeno da FIDA priznaje rezultate SAMO „nacionalnih sampionata“. Time je stavljena tacka na „Izborne turnire“ i njima slicne…

Kada govorimo o obrnutim sistemima (to znaci da otvaranja koja igra crni, preuzima beli sa tempom vise) prisetih se moga razgovora sa Misom Taljem u Teslicu (Bosna) 1980. Pitao me je zasto obrnuti sistemi uglanom ne daju prednost iako beli (igra ih beli) ima tempo vise. Posle „zive“ diskusije sa puno argumenata i protiv argumenata saglasili smo se da je logika u tome da crni UVEK igra na izjednacenje pozicije te tempo vise mu ne garantuje prednost vec samo ostru igru.

Beogradski festival (1965) posvecen „Danu oslobodenja Beograda“ bio je osrednji medunarodni turnir „B“ kategorije. Ja sam izgubio 6 partija i isto toliko dobio.U poslednjem kolu sastao sam se sa Rumunom Georgiu-om (pobednikom turnira) i remizirao, premda sam od sredisnice imao dobijenu poziciju. Moj rezultat je bio polovican.

Moj prvi nastup za reprezentaciju,po seveniskom sistemu, zavrsio se jako neprijatno, uprkos dobroj igri. Dajem rezultate u ostalim prijateljskim mecevima

SSSR-Jugoslavija a u kojima sam nastupao:

1.Suhumi 1966(po seveniskom sistemu)(1,5 iz 6)

2.Odessa 1975 (4,5 iz 6)(po seveniskom sistemu) (procentualno najbolji rezultat postignut u mecevima sa SSSRom)

3.Tbilisi 1973 (2:2)

4.Teslic 1980 (1,5:2,5)

5.Beograd-Moskva 1994 (2:0)

6.Beograd-Moskva 1998 (1:1)

7.Moskva 2007 (seniori) (1,5:0,5)

(u ukupnom rezultatu ostvario sam pozitivan skor: +9=10-7).

Zonski turnir u Haagu(1966) imao je za mene visestruke negativne posledice: posto sam izgubio na kraju turnira dve partije i sa deobe prvog mesta kliznuo na cetvrto, ostavsi bez kvalifikacije za „MEDUZONSKI TURNIR“ izostavljen sam i iz reprezentacije JUGOSLAVIJE za olimpijadu u Havani. Takode mi je uskraceno pravo da igram na „Sampionatu Jugoslavije 1967“. I moj klub „Partizan“ nije bio zainteresovan da ucestvujem u prvoj postavi te su odjedanput moje pozicije, koje su pred „Zonski turnir“ u Haagu dobro tretirane, odjedanput potpuno pale. Tako lose stanje za mene produzice se do 1969 godine.

U takvoj situaciji u „pomoc“ mi je priskocio Gligoric. Ponudio mi je da mu BESPLATNO pomognem u pripremama za „MEDUZONSKI TURNIR“ koji se iduce godine igrao u TUNISU. Ja sam prihvatio i postao njegov trener u narednih sedam godina!

Mozda bi bilo interesantno i da pomenem detalj sa turnira u Haagu:u prvom kolu susreo sam se sa internacionalnim majstorom Daviem (mislim da je bio Irac). Partiju sam lepo dobio a onda se moj protivnik razboleo od infektivne zutice i otisao u bolnicu napustivsi turnir. Ja sam na turniru, na kraju, osvojio 67% poena, ali nisam imao dovoljno igraca sa medunarodnim titulama (inter majstori i velemajstori) nedostajao mi je jedan igrac (taj koji se razbolio, a ja ga pobedio). Predsednik komisije FIDE, za dodelu medjunarodnih titula, Austrijanac Dorazil nije hteo ni da cuje da mi se prizna titula INTER MAJSTORA. FIDE je ipak DONELA propis da igrac koji na ZONSKOM turniru postigne 65% poena dobija automatski titulu INTERMAJSTORA. Ja tu titulu nisam dobio NIKADA.Zasto se to desilo bice jasno iz daljih mojih tekstova.

Studenska olimpijada odrzana u Harahovo (Cekoslovacka) nije bila uspesna za nasu ekipu premda smo imali dobar sastav (Minic,Marovic,Vukic,Cebalo i ja). Ja sam bio van forme  i pravio grube previde.Uopste godina 1967 bila je najlosija za mene u celoj mojoj sahovskoj karijeri premda formu nisam uspeo popraviti sve do 1969 godine.Ovo uglavnom zbog nedovoljnog broja igranih partija godisnje.

Posle nekoliko godina igranja samo na klubskim takmicenjima pozvan sam na manji (majstorski turnir) u Banja Luku (1969) sa tri internacionalna majstora uz ostale kandidate za majstora. Na turniru sam pobedio. Odlucujuca partija bila je sa Vukicem koja je imala teorijski znacaj.

(Posle 1/2 godine od ove partije igrao se Evropski sampionat, i ja sam bio pozvan u reprezentaciju a na osnovu osvojene titule sampiona Jugoslavije. Po dogovoru sa Gligoricem, koji je upravo zavrsio veliki turnir u Zagrebu, stigao sam u Zagreb na banket (zavrsnu ceremoniju) a odmah posle toga, mi bi produzili put (Gligoric i ja) njegovim kolima u Kapfenberg (Auatrija) gde je vec sutradan  poceo Evropski sampionat. No kod moga ulaska u salu Fischer je prisao i zatrazio od organizatora sah, te smo analizirali poziciju od ovoga trenutka jer Fiseru nije bilo jasno sta se desava ako beli uzme nekom od figura na e4 .Posle oko 2 sata analize Gliga je prisao, izvinio se Bobiju, i meni dobacio: „Drasko,magla!“, sto je znacilo da kasnimo. Nesto od tih ideja , koje smo videli date su i ovde.)

Sampionat Jugoslavije po „Open sistemu“(1970) dao mi je mogucnost, da posle turnira u Banja Luci , odigram jos jedan turnir. Posle ostre borbe pobedili smo Milan Vukic i ja. Po propozicijama trebalo je da odigramo mec ali Vukic nije hteo ni da cuje (buduci da je bio iz Bosne to se tolerisalo). Posle mesec dana vecanja S.S.Jugoslavije priznao nam je obadvojici titulu sampiona.

Evropski sampionat u Kapfenbergu (1970) bio je neuspesan za nasu reprezentaciju: ostali smo bez medalje. Ja sam, medjutim, igrao dobro: sa 5 poena iz 7 partija imao sam najbolji rezultat u reprezentaciji a i najbolji na V tabli. Moja partija sa Stejnom, u poslednjem kolu, bila je u tom smislu odlucujuca.

Stejn je bio cetvorostruki sampion SSSR- a. Fiser  ga je smatrao glavnim konkurentom u borbi za SVETSKOG PRVAKA. Iznenada je  umro 1973 ( u 39-oj godini). U ovoj partiji igran je nastavak koji je u to vreme smatran opasnim za beloga. Ja sam primenio novu ideju otvaranja „c“ linije i pozicija crnoga se brzo raspala.

Veliki turnir u Vinkovcima (1970) bio je moj PRVI medunarodni turnir na kome sam mogao osvojiti visu medunarodnu titulu (imao sam vec 28,5 godina!). I na njega sam „upao“ slucajno: na turniru sam bio u ulozi Gligoricevog trenera. Naime odmah posle zavrsetka turnira Gligoric i ja sa njim putovali smo u Palma de Majorku na „MEDUZONSKI TURNIR“. Na turniru u Vinkovcima trebalo je da igra i FISER. On se nije pojavio ni posle treceg kola pa su se organizatori nasli u pat poziciji (u to vreme postojala su, po kategorizaciji FIDE dva turnira: turnir A kategorije i turnir B kategorije. Medjunarodna titula se mogla osvojiti SAMO na turniru A kategorije koji je uz tacno predvideni sastav velemajstora i stranaca morao imati najmanje 16 igraca. Ostali turniri bili su B kategorije i najvisa titule (velemajstora) se nije mogle osvojiti. To je mene vratilo turnirskom sahu: ukoliko FISER ne bude igrao ceo turnir propada jer bi imao 15 igraca. Organizatori su zamolili mene da budem sesnaesti ucesnik. Ja sam sa prilicno kolebanja prihvatio da igram jer izmedju ostalog nisam imao ni slobodan dan zbog prve tri partije koje su bile odlozene. Na turniru sam vodio sa LARSENOM do predposlednjeg kola kada sam izgubio dobijenu poziciju sa BRONSTEINOM. Ipak sam napravio velemajstorski rezultat sto je u Jugoslaviji primljeno kao veliko iznenadenje…

Turnir u Havani bio je za mene neocekivan. Odigrao sam nekoliko veoma dobrih partija. Posle 1/2 turnira ubedljivo sam vodio imavsi 2,5 poena vise od Gelera koji je na kraju pobedio. Istina tu se pokazao neprijatan simptom „crne serije“: izgubio sam pet partija zaredom. Pocelo je TESKIM previdom, u za mene dobijenoj poziciji sa figurom vise, sa kubancom Cobom a zatim jos 4 poraza. Ove „crne serije“ pratile su me povremeno u nastavku sahovske karijere, mada ne ovako napadno.

Turnir „Solidarnosti “ u Skoplju (1971) bio je posvecen secanju na veliki zemljotres koji se dogodio 1963 godine.Turnir je pripadao „dobrim“ medunarodnim turnirima no bio je izuzetno politiziran sto je mene neocekivano zviznulo po glavi. Dva kola pre kraja stanje na tabeli je bilo: Polugaevski 11, ja 9,5, Planinc 8 itd. Za velemajstorski bal bilo je potrebno 10 poena. Predsednik „Sahovskog Saveza Makedonije“ bio je Jordan Ivanovski. Napravio je veceru za Polugaevskog i mene i posle nekoliko zdravica mi saopstio da sutra moram remizirati sa Polugaevskim a u zadnjem kolu „Moras izgubiti sa Planincom.Vrlo nam je vazno da OVDE bal za velemajstora osvoji Slovenac“. Sa zaprepastenjem sam gledao u Polugaevskog koji je bio „hladan ko spricer“. Poceo sam se otimati: „Ako dobijem sutra sa Polugaevskim mogu biti prvi!“(Ovde je potrebno da primetim da sam se za partiju sa Polugajevskim spremao danima. Pripreme nisam iskoristio, ali sam to ucinio dve godine kasnije u partiji sa Riblijem (Budimpesta 1973)). Nije vredelo. Partiju sam u zadnjem kolu izgubio. SVI su znali da sam dao poen, a pljesak u sali bio je kao na fudbalskoj utakmici. Ja sam se osecao veoma jadno. U daljoj karijeri nisam dopustio nista slicno sto mi je donelo losu reputaciju kod organizatora turnira u Jugoslaviji. S tim nije bio kraj mojim problemima u Skoplju: nagrada na turniru nije mi bila isplacena! Morao sam cekati vise od godinu dana, i uz razne intervencije, jedva uspeo da dobijem tu nagradu!

Ja sam nekoliko partija u Skoplju odigrao veoma dobro sto je za mene licno bilo psiholoski veoma vazno,narocito posle „crne serije“ u Havani.

„Sampionat Jugoslavije“ u Umagu (1972) bio je za mene vrlo tezak jer mi je mesec dana ranije umrla majka. Na  ovom  turniru samo sam statirao i uglavnom cinio grube previde. Odigrao san samo tri dobre partije. Jedna od njih je dobila nagradu“ za lepotu igre“ , a posebna komisija INFORMATORA proglasila je „Teorijski najznacajnijom partijom u 1972 godini”.

Turnir u Vrscu (1973) bio je dobrog sastava. Ja sam imao dva poluvremena: u prvom samo sam dobijao a na kraju gubio izbubivsi prvo mesto. Ipak i deoba III mesta nije bila neuspeh.

U mecu SSSR-Jugoslavija (1973) igrao sam protiv Vasjukova 2:2.U dve partije dao sam znacajne teoretsku novost, dok je partija, u kojoj sam bio beli, pobedila na konkursu INFORMATORA za  „Teorijski najznacajniju partiju“  u 1973 godini.

Turnir u Vrnjackoj Banji (1973) bio je za mene veoma uspesan. Ubedljivo sam osvojio prvo mesto i uz to i treci velemajstorski bal. Odigrao sam i nekoliko dobrih partija. Sve u svemu uspeo sam se vratiti u vrh jugoslovenskog saha posle pauze od nekoliko godina.

Na olimpijadi u Nici (1974) osvojili smo srebrenu medalju. Planinc i ja imali smo najbolji rezultat u ekipi. Nasa zemlja (Jugoslavija) je usla u politicku krizu. To se odrazilo i na „Sahovsku organizaciju“ u celini pa neocekivano i na sudbinu ove partije. Sef Informatora bio je velemajstor Matanovic. On vec odavno nije bio u aktivnom sahu, ali je imao pustu zelju da vlada sahovskom organizacijom u celini. U ovakvoj haoticnoj politickoj situaciji pojavila se stvarna mogucnost da to ostvari. Kako sam ja uz Gligorica , Ivkova i Milunke Lazarevic bio na strani igraca a nisam bio clan vladajuce partije bio sam vec prilicno blokiran. Ovde se pojavila mogucnost da me potisnu, jer sam vec nekoliko godina pobedivao u rublici „Za najznacajnije teoretsko ostvarenje“ te ova partija nije uvrstena u spisak partija koji je predat medunarodnoj komisiji velemajstora. Partija je, medutim, dobila epitet „za najznacajnije teretsko ostvarenje “ Nica 1974″ (Olimpijada), a zatim je  proglasena i „najznacajnojom teoretskom partijom u 1974 godini“. Do ovoga je doslo na pomalo neobican nacin. Tim „Informatora“ koji je bio na Olimpijadi izneo je misljenje „da partija ne zasluzuje BILO kakvu paznju“: usled toga se partija NIJE pojavila u „Informatoru“ gde su bile partije olimpijade. No komisija „Informatora“ (Botvinik, Petrosjan, Geler, Larsen, Ivkov, Byrne) je partiju uvrstila u IZBOR i ona je dobila najvisi broj poena, i pojavila se u sledecem „Informatoru“.

Turnir u Rejkjaviku (1974) bio je dobrog sastava. Pobedio je Smislov ispred Forintosa. Bronstajn i ja smo podelili 3/4 mesto. Odigrao sam nekoliko interesantnih partija. Ova je dala novu strategijsku ideju u „Velimirovicevom napadu“.

Sampionat Jugoslavije u Novom Sadu (1975) bio je, po opstoj oceni, najjaci ikada odrzan u Jugoslaviji. Pobedio sam ja a 2-4 mesto podelili su Gligoric, Matanovic i LJubojevic. Turnir je bio iscrpljujuci i ja sam ga JEDVA doveo do kraja. To je bio najtezi turnir u mojoj sahovakoj karijeri. Odigrao sam nekoliko dobrih partija i ovde ih predstavljam: Partija sa Planincom,je dobila nagradu za lepotu, a posebna komisija „Informatora“ proglasila je „Najboljom partijom 1975 godine“. Istina bilo je za mene i NEPRIJATNE istine: isplaceno mi je samo 1/2 nagrede! Drugih 1/2 NIKAD nisam dobio!

Mec izmedu reprezentacija Jugoslavije i SSSR odigran u Odesi 1975 godine bio je najdinamicniji od svih meceva u poslednjih dvadesetak godina. Rusi su jedva dobili mec uz dosta srece i diplomatije: u poslednjem kolu sklopljeni su svi remiji mada sam ja imao nadmocnu poziciju. Ja sam i inace postigao najbolji rezultat sa 4,5 poena od sest partija.Ova partija je bila najinteresantnija u celom mecu bez obzira na greske na kraju partije, a koje su bile uslovljene cajtnotom moga protivnika.

Jak turnir u Novom Sadu (1976) igrao sam veoma dobro i izgubio prvo mesto zahvaljujuci glavnom organizatoru, advokatu Komljenovicu i glavnom sudiji turnira Tihomiru Acketi. Njih dvojica udruzenim smagama PONISTILI su moju dobru igru i stalno vocstvo u toku turnira svojim postupcima u poslednjim kolima: u prekinutoj partiji XIII kola (ukupno je bilo XV kola) u partiji Velimirovic-Sax crni je, u slabijoj poziciji, kovertirao 41. potez. Sutra ujutru na nastavku ispostavilo se da Sax NIJE ZAPISAO potez. Acketa je odsetao do Komljenovica i njih dvojica su se konsultvovali: onda se Acketa vratio i pred brojnom publikom obratio meni: „Ti nas dovodis u neprijatnu situaciju. Sax je Madar! Sta ja sad da radim? Znas li ti koliko Madara zivi u Vojvodini?“. To je za nas SRBE bilo opasno vreme. LIBERALI su bili oboreni a sportisti (pa i sahisti) proglaseni AMATERIMA.Uz to bio je UVEDEN na drzavnom nivou „KRITERIJUM O POLITICKOJ PODOBNOSTI“. Bez ikakve tuzbe svako je mogao stradati! Kriterijum je VLADAO nama do 1978 godine kada ga se odrekao LICNO TITO koji ga je i uveo, napomenuvsi u govoru da je doslo do raznih zloupotreba. U SAHOVSKOJ ORGANIZACIJI JUGOSLAVIJE je vazio do 1980. godine. Po tom kriterijumu smo Milunka Lazarevic (u to vreme najbolja nasa sahiskinja) i ja ODSTRANJENI iz reprezentacije za olimpijadu na Malti. U ovim uslovima ja sam bio prinuden da ZAMOLIM Saksa da POKAZE kovertirani potez da bismo mogli nastaviti partiju. Saks je, bez ustrucavanja, rekao da je kovertirao 41…Dd6! jedini potez koji je drzao poziciju. Ja sam bio inace vec iznerviran jer je izmedu ostalog vec bilo proslo preko 40-ak minuta, a posle podne me je cekala vazna partija. U poslednjem XV kolu igrao sam sa Smejkalom mojim glavnim konkurentom. Posto organizatori nisu poslali kola (ja sam sve vreme mojim kolima vozio Smejkala i Saxa na partije. Smejkal NIJE hteo sa mnom da se vozi jer se bojao da ja ne ponudim remi sto je bilo besmisleno jer NIKADA nisam prihvatao remije ni u partijama ni pre pocetka partija, sto je bilo opste poznato) Smejkal je ostao u hotelu a iz solidarnosti se pridruzio HORT koji je na turniru na kraju bio treci. Po dolasku u salu upozorio sam Komljenovica i Acketu da je Smejkal ostao u hotelu. Uzvraceno mi je da me se to ne tice. Onda je posle sata igre pala zastavica Smejkalu i Hortu. Nesto posle toga oni su se pojavili u sali i narocito Hort je vristao iz sveg glasa: „Ovo je najveci skandal u istoriji saha. FIDE ima to da resava!“ Organizatori se OPET obracaju meni: ja pravim novu gresku i umesto da se izgubim iz sale upadam u novu igru: kao pomoc organizatorima stize i Milos Bakic, drzavni tuzilac Vojvodine, inace moj licni prijatelj. Sve u svemu ja sam OPET bez izbora. Sedam za tablu, sa osecanjem IDIOTA. Prilazi stolu sudija Acketa i ODUZIMA mi 20 minuta od mog vremena predvidjenog za partiju! Ja pitam „zasto mene kaznjavate“. Acketa odgovara: „Smejkal je pristao. Zbog BEZBEDNOSTI objekta partija se mora zavrsiti do 22 sata!“. Nisam imao kud. I samo u ovoj partiji dosao sam u cajtnont i u boljoj poziciji PREVIDEO konja u 39. potezu. Na turniru je pobedio Smejkal, ja  sam bio drugi, Hort terci…Organizatori na zavrsnoj svecanosti nisu mi se ni zahvalili…

Sto se tice partije koja je pred vama, ja sam primenio novu ideju sa 0-0-0 (velika rokada) i u dinamicnoj igri pobedio…

Posle nekoliko meseci na Evropskom sampionatu u Moskvi pitao me je David Bronstein:“Koliko si razmisljao na potez 18.Dd4?“.Odgovorih da sam odmah odreagovao, ali sam na 14.e5 razmisljao oko 1/2 sata. „Oh“ rece David.“Potez 18.Dd4 bio je prava bomba“.

Ekipni EVROPSKI SAMPIONAT (1976) odrzan u Moskvi bio je za nasu reprezentaciju veoma tezak.Uz ogromne napore i sa MNOGO srece uspeli smo da osvojimo BRONZANU medalju.Ja sam imao najbolji uspeh u ekipi. Sticajem okolnosti, u poslednjem kolu, prekinuo sam ovu partiju. Moj protivnik je kovertirao svoj 42.potez koji je bio ocigledan (42.Ld3).Drugi rezultati su se vec znali: od rezultata ove partije zavisilo je ko ce uzeti medalju,mi ili RUMUNI. Ja sam stajao bolje ali pobeda je bila NEOPHODNA. Pa pogledajmo kako je to ispalo…

G.T: Zahvaljujem na ovim zanimljivim komentaima a citaoci Vase knjige ce svakako uzivati da pogledaju i partije koje se navode.

Sada me zanima Vase misljenje aktuelnoj sitaciji.  Zasto Srbija koja je imala i sada ima tolike sahovske talente nema velemajstore ciji je rejting iznad 2700 poena?

Dragoljub Velimirovic: Kada je uveden rejting oboren je kvalitetan sistem jer je FIDE napustila borbu za kvalitet a dala da se pojavi kvantitet iz prostog materijalnog razloga jer se naplacuju open turniri, titule, i sve ostalo. Oni koje neko finansira idu po Evropi uzimaju samo rejting. To je osnovno, ali rejting ne garantuje snagu igraca bez obzira koliki je. Na primjer Parma i ja smo bili najjaci omladinci na svetu u nasoj generaciji. Da smo mogli igrati samo sa omladincima gde smo bili nadmocni mi bi po rejtingu prestigli bez problema tadasnjeg svetskog prvaka Talja. Znaci rejting zavisi od broja partija i sa kim igrate. Ovi nasi sahisti u Jugoslaviji koji imaju relativno visok rejting igraju uglavnom izmedju sebe i sa igracima koji nisu ni blizu svetskom vrhu.

G.T: Kako procjenjujete koliki je domet uvodjenja saha u skolski program?

Dragoljub Velimirovic: Uvodjenje saha u skole ima domet u smislu sahovskog obrazovanja dece dakle nema veze sa ucenjem saha u smislu da igraju sah redovno na turnirima. To su dve potpuno odvojene stvari. Jer sah mozete raditi na odredjenom nivou uspesno samo pojedinacno.

G.T: Da li mozete dati savjet za mlade sahiste – kako treba raditi na sahu?

Dragoljub Velimirovic: Sustina je u tome da u najvecem broju slucajeva potreban je na tom nizem nivou trener koji ce usmeriti ucenika prema njegovim karakternim crtama (na primer ako je neko aktivan treba da igra aktivan sah a ako je pasivan, miran i tih, pasivan sah). Medjutim do te jednostavne istine kod nas nije niko stigao.

 G.T:  Kako Vi radite na sahu sada i mozete li da uporedite kako ste radili tokom sedamdesetih godina?

Dragoljub Velimirovic: Sada sam vec duze vremena prestao da radim, desetak godina ne igram osim ekipnih takmicenja ali sada kad sam pisao ovu knjigu vidim da se one ideje koje sam razvio u svojim partijam jos uvek igraju i razvijaju dalje. Ranije dok sam bio aktivan igrac glavna literatura mi je bio Informator a davao sam pola nagrada sa sahovskih turnira za sahovske knjige. Pojavom kompjutera stvar se promenila. Sada imate jeftine ogromne baze sa komentarima i analiticki modul ali je problem sto to sada svi imaju. I sada ako imate mogucnost da produzite analizu ili je usmerite u drugom smeru ili oborite analizu (sto mi cesto uspeva) onda  ste bolje pripremljeni od drugih. Medjutim osnovna stvar je da jaci svetski igraci imaju po nekoliko trenera koji im rade razne stvari, po otvaranjima, po sredisnjicama ako treba itd.

G.T: Obicno se kaze da se karakter osobe otkriva tokom sahovske partije. Sta mislite o tome?

Dragoljub Velimirovic: Karakter igra bitnu ulogu kod stila igre sahiste sto opet ima zackoljicu da ne mozete pre omladinskog uzrasta, odrediti repertoar igraca kojeg trenirate. Otuda ne daje rezultat rad sa decom i to sam izbegavao jer nisu karakterno formirani. Prema mom zapazanju postoje dve kategorije igraca: prvi koji se u ranoj mladosti razviju do svetskih razmera i “normalne” igrace (90%) koji se potpuno razvijaju izmedju 30 i 33 godine. Problem ovih mladih koji se jako razviju da posle pedesete godine naglo opadaju dok ovi drugi koji sa 33 godine postignu zrelost bez problema igraju do 55 -60 godine i oni se vise nikako ne mogu  uporediti.

G.T: Koji su Vasa interesovanja izvan saha?

Dragoljub Velimirovic: Supruga Mirjana i ja smo i precesto odlazili u bioskope a ja sam ranije isao u pozoriste. Volim poeziju i dosta da citam.

Cerka nam je zavrsila matematiku (srenja ocena 9) i nije se bavila sahom iako je bila jako talentovana. Sada radi kao programer u Ministarstvu.

Supruga Mirjana je zavrsila psihologiju ali nije nikada radila jer se posvetila porodici. Igrala je sah u omladinskim danima i bila je omladinska sampionka Beograda.

G.T: Kako bi izgledala Vasa rang lista deset najjacih sahista u istoriji?

 Dragoljub Velimirovic: To ne mogu da Vam kazem uopste jer je tesko sada pogotovo kada su se pojavili kompjuteri. Ali se bez ikakave diskusije moze reci koja je najznacajnija licnost u sahu – to je prvi svetski sampion Stajnic koji je za 22 godine napravio celu teoriju koja se razvijala na njegovim osnovama i mi smo svi njegovi ucenici i sledbenici i cak ni kompjuter to nije uspeo da promeni jer su u analiticke module kompjutera ugradjene glavne ideje Stajniceve teorije.

G.T: Sta mislite o nacionalnim penzijama u Srbiji i da li se redovno isplacuju sahistima?

Dragoljub Velimirovic: Mislim da je to jako dobro i da je to trebalo mnogo ranije da uradimo. Ali u relativno kratkom periodu su nam srusene tri drzave pa je onda ova zadnja, to o cemu se vec decenijama pricalo, uspela da realizuje. To je znacajno jer je omogucilo normalan zivot.

G.T: Za kraj ovog intervjua zamolio bih Vas da navedete Vasu partiju koju smatrate najboljom.

 Dragoljub Velimirovic: Od komisije FIDE (Informator) ova partija je proglasena 1975 godine najboljom partijom u svetu

(97) Planinc,A – Velimirovic Dragoljub (YUG) [B78]
Novi Sad ch_YU, 1975

[Sampionat Jugoslavije u Novom Sadu bio je, po opstoj oceni, najjaci ikada odrzan u Jugoslaviji. Pobedio sam ja a 2-4 mesto podelili su Gligoric, Matanovic i LJubojevic. Turnir je bio iscrpljujuci i ja sam ga JEDVA doveo do kraja. Dogodila se malo verovatna stvar. Kod pripreme za turnir imao sak cetvoricu igraca sa kojima sam imao ubedljivo pozitivan skor, zapravo nikada nisam izgubio partiju: to su bili Bukic, Vukic, Sahovic i Nicevski. I onda na sampionatu izgubio sam sa svom cetvoricom…To je bio najtezi turnir u mojoj sahovskoj karijeri. Ipak sam odigrao nekoliko dobrih partija i ovde ih predstavljam:]

1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cxd4 4.Sxd4 Sf6 5.Sc3 g6 6.Le3 Lg7 7.f3 Sc6 8.Dd2 0–0 9.Lc4 Ld7 10.0–0–0 Db8 ( Na prvi pogled moze izgledati pomalo cudno da crni ovako igra. Potez potice od pokojnog velemajstora Leonida Stajna i sadrzi ideju da se zrtvom pesaka otvore linije za crne teske figure na daminom krilu) 11.Lb3 [11.g4? b5! 12.Ld5 (12.Sdxb5 Se5 13.Le2 Lxb5 14.Sxb5 Sxf3µ) 12…Tc8 13.Lxc6 Lxc6 14.h4 b4 15.Sce2 Sxe4! 16.fxe4 Lxe4 17.Sg3 Lxc2! 18.Dxc2 (18.Sxc2 b3–+) 18…Txc2+ 19.Kxc2 Dc8+µ Mac-Gufeljd SSSR 1962; 11.h4 Tc8 12.Sd5 (12.Lb3 a5 13.a4 Sxd4 14.Lxd4 b5µ) 12…Sxd5 13.Lxd5 e6 14.Lb3 a5÷ u ostroj igri crni ima dobre sanse] 11…a5! (Povezano sa Db8 predstavlja ideju crnoga.) 12.Sdb5! [12.a4 A) Moze 12…Sxd4 13.Lxd4 b5 (13…Lc6 14.The1 b5 15.e5 dxe5 16.Lxe5 Db7÷) 14.Lxf6 Lxf6 15.Sd5 A1) 15…Ta6!? … 16.Dd3 Tb6!? 17.Sxb6 (17.De3 Tb7) 17…Dxb6©; A2) 15…bxa4 16.Sxf6+ exf6 17.Dxd6 axb3 18.Dxb8 Tfxb8 19.Txd7 a4 20.Thd1 bxc2 21.Kxc2 a3=; B) 12…Tc8 13.g4 Se5 14.De2 Txc3! 15.bxc3 Dc7 16.Ld2 Tc8©]

12…a4! (Upravo u ovoj zrtvi pesaka je sustina crne strategije.Crni zrtvom pesaka otvara «a» liniju sto stvara belome konkretne probleme.Vazno je napomenuti da je crni prinuden na ovu zrtvu jer beli vec preti sa blokadom daminog krila sa a4) 13.Lxa4 (Pokusaj pojacanja koji potice od Planinca) [U maticnoj partiji Savon-Stajn SSSR 1962 beli je igrao  13.Sxa4 posle  13…Sa5 14.De2 Sxb3+ 15.axb3 d5! 16.exd5 De5 17.f4 Df5 18.Kb1 Tfc8 19.Sa7 Tc7© crni je postigao jaku kompenzaciju.] 13…Tc8 14.De2 [Dva meseca kasnije Karpov je neuspelo pokusao pojacati igru beloga sa  14.Kb1 posle 14…Sa5 15.Lb3 Sc4! 16.De2! Sxe3 17.Dxe3 Tc5© crni je takode postigao kompenzaciju za pesaka , Karpov-Velimirovic Ljubljana 1975] 14…Sa5 15.Lb3 Sxb3+ 16.axb3 d5!© ( Crni,doduse,zrtvuje jos jednog pesaka no postize za dva pesaka sledece pogodnosti: 1–poseduje jak lovacki par, 2-koriscenje «a» linije za topove, 3-slab polozaj beloga kralja, 4-jak polozaj crne dame. Ovi  POZICIONI  elementi  daju  crnom  inicijativu  koja  ima  REALNE  sanse  da  preraste u direktan  napad  na  belog  kralja.)  17.exd5 (17.Sd5? Sd5 18.ed Lf5–+) 17…De5 18.f4 Ta1+! [18…Df5 ‘?!’ 19.Sd4 ‘±’  19…Ta1+ 20.Kd2 Se4+ 21.Sxe4 Dxe4 22.Df3!±; 18…Lxb5 19.fxe5 Lxe2 20.exf6! (20.Sxe2 Sxd5 21.Ld4 Sb4 22.c3 Ta1+ 23.Kd2 Lh6+ 24.Ke1 Sd3+) 20…Lxd1 21.fxg7 Lg4 22.Kb1 Kxg7 23.h3©] 19.Kd2 Se4+ 20.Ke1 (20.Se4 Tc2 21.Kc2 Db2 22.Kd3 Lb5#) 20…Txd1+ 21.Kxd1 Df5 22.Kc1 [Ako beli pokusa «aktivnost» sa   22.g4 tada moze da sledi  22…Df6! 23.Sxe4 (ili  23.Ld4 Dxf4 24.Dxe4 Lxg4+ 25.Ke1 Dxe4+ 26.Sxe4 Txc2! 27.Sf2 Lf3µ) 23…Dxb2 24.Lc1! Lxb5 25.Lxb2 Lxe2+ 26.Kxe2 Txc2+ 27.Kd3 (27.Sd2 Lxb2) 27…Txb2 28.Sd2 g5!?„] 22…Ta8! 23.Kb1 Sxc3+ 24.Sxc3 Df6!

[… Łc3] 25.Lc1 [25.Sd1 Cebotarev 25…Dd6! A) 26.Dd3 A1) 26…Lf5 27.Db5! (27.De2 Dxd5µ) 27…h5©; A2) 26…b5! 27.Ld4 (27.b4 Dxb4µ) 27…Lf5 28.De3 Lxd4 29.Dxd4 Dc7!µ 30.Sc3 Da5 31.Kc1 Da1+ 32.Sb1 Tc8‚; B) 26.g4 Dxd5 27.Tg1 Da5 28.Kc1 Lb5 29.c4 (29.Df3 Da1+ 30.Kd2 Td8+µ) 29…Lc6µ; C) 26.Sc3 Lxc3 27.bxc3 Da3–+; D) 26.Df3 Lf5! 27.g4 (27.Kc1 Db4!–+) 27…Ta1+! 28.Kxa1 Lxc2 (…Da3 ili Da6) 29.Sc3 Lxc3–+ i crni dobija jer beli jednu od dve pretnje Da6 ili Da3 ne moze braniti] 25…b5 26.Se4 Da6 27.c3 Lxc3! 28.Sxc3 [28.bxc3? Da1+ 29.Kc2 Ta2+] 28…Lf5+ 29.Se4 Da2+ 30.Kc2 Tc8+ 31.Kd2 Dxb3µ ‚ 32.Dd3 Db4+ 33.Ke3 Tc4 34.Sf6+ exf6 35.Da3 Te4+ 36.Kf2 [36.Kf3 Dc4‚] 36…Dd4+“ [Posle pravilnog poteza resenje se skracuje za nekoliko poteza: 36…Dc4! 37.Dc3 (37.Df3 Dc2+ 38.Kg3 Te2 39.Tg1 Le4–+; 37.Le3 Dc2+ 38.Kf3 Ta4 39.Dc3 Le4+–+; 37.Tf1 Te2+ 38.Kg1 Le4–+ (V Kovacevic)37…De2+ 38.Kg3 Dg4+ 39.Kf2 Te2+–+] 37.Kg3 Dxd5 38.Df3 De6 39.Td1 Kg7 40.Td3 Tc4 41.Te3 Le4–+ 42.De2 Df5 43.Tc3 Ta4 44.Dd2 [44.Ta3 Td4ƒ] 44…Ta7! (Crni «uzima pod svoje» «d» liniju i beli ne moze vise spreciti prodor crnih figura po «osnovnom redu») 45.De3 Td7 46.Tc5 De6 47.Kf2 [47.f5 Dd6+ 48.Kf2 g5 49.Txb5 Lxg2–+] 47…Dd6! 48.b4 Lb7 49.h3 Dd1 [Partija je dobila nagradu za lepotu, a posebna komisija «Informatora» proglasila je «Najboljom partijom 1975 godine».Istina bilo je za mene i NEPRIJATNE istine:isplaceno mi je samo ½ nagrade! Drugih ½ NIKAD nisam dobio!] 0–1

Goran Tomic: Zahvaljujem velemajstoru Velimirovicu, izuzetno prijantom sagovorniku, i njegovoj supruzi Mirjani na gostoprimstvu i na odvojenom vremenu za ovaj razgovor koji je obavljen 10.septembra u toplo, prijatno, poslije podne (i vece) u Herceg Novom u stanu porodice Velimirovic.



Autor intervjua FM Goran Tomic sa velemajstorom Dragoljubom Velimirovicem

Herceg Novi, 10. septembar 2008. godine

IZ STARE ŠAH- MAT LISTE: 02.11.2003


IZ SAHOVSKE ISTORIJE

SULTAN KHAN

Odlomak iz Lessons from My Games  (strana 24-25) autora Reubena Finea:

„Prica o Indijcu Sultanu Khanu postala je najneobičnija. Naziv “Sultan” nije naziv položaja (statusa) kao što bi se petpostavilo; to je jednostavno bilo samo ime. U stvari, Sultan Khan je bio vrsta sluge na imanju jednog maharadže kada je otkriven njegova šahovska genijalnost. On je slabo govorio engleski, i i živio je u Hindustanu. Kazu da nije ak znao ni čitati evropsku notaciju.

Poslije turnira [Šahovska olimpijada 1933 u Folkestone] američki tim je bio pozan u kuću gazde Sultana Khana u Londonu. Kada smo ulazili bili smo pozdravljeni od maharadže napomenom, “Velika je čast za vas da ste ovdje; obično razgovaram samo sa svojim hrtovima.” Iako je on bio musliman, maharadži je dozvoljeno specijalnim dopuštenjem da pije opojne napitke, i on je to obilato koristio. Predstavio nam je svoju odštampanu biografiju na četiri strane u kojima je opisan njegov život i dostignuća; koliko smo mogli vidjeti njegovo najveće dostignuće je bilo što je rođen kao maharadža. U međuvremenu Sultan Khan, zbog koga smo ustvari došli, bio je tretiran kao maharadžin sluga (što je ustvari i bio po indijskim zakonima), i našli smo se u neobičnoj situaciji da nas za stolom poslužuje velemajstor.“

Naći dokaze za Fine-ov opis nije lako, ali se zna sigurno da je ekipa US poslije olimpijade otišla u London. Dolje ispod su citati sa strane 320 iz The Social Chess Quarterly, oktobar 1933:

„Prije povratka u Englesku, pobjednički američki tim posjetio je [Empire Social Chess Club in London], i najmlađi član, R. Fine, koji je imao samo 18 godina, održao je vrlo uspješnu simultanku na 20 tabli. Igrajući skoro munjevito, mladi Amerikanac je dobio 17 partija i tri remizirao za manje od dva sata…’

Odlomak iz dijela o sultanu Khanu iz Fineove knjige The World’s Great Chess Games (prvi put objavljena pocetkom pedesetih godina):

„Pojava jednog Indijca na turnirskoj sceni bila je jedna od senzacija početkom tridesetih godina. Sultan (to je ime a ne titula) je bio sluga na imanju indijskog maharadze, koji je impresionirao svojom izvanrednom šahovskom sposobnošću.   Njega je gospodar doveo u Englesku, gdje je Sultan Khan morao naučiti evropska pravila, koja nisu bila primjenjivana u Indiji. Usprkos ovoj smetnji, njegova urođena genijalnost je bila tolika da je uskoro postao šampion Britanije…“

 

ŠAHOVSKE ANEGDOTE

Tekstovi iz knjige „365 anegdota iz sveta šaha“, Autor – Dr Slavko V. Domazet

NEOČEKIVANI SEKUNDANT

Za vreme dvokružnog turnira u Monte Karlu, 1903. godine, dr Zigbert Taraš je stanovao privatno, kod porodice koja je imala šestomesečnu bebu. Jednom je on analizirao partiju protiv Maršala koju je prekinuo u teškoj poziciji sa pešakom manje. Sedeo je tako u sobi i pokretao figure po tabli, a beba ga je gledala… Rešenje nije pronašao, pa je neraspoložen porušio figure i počeo da ih stavlja u kutiju. Kao da se s tim nije slagala, beba je zaplakala. Uto je dotrčala majka i da gost ne bi bio uznemiravan, ponela je bebu u drugu sobu. Njen plač „A-a! A-a!!“ bio je signal za Taraša da baci pogled na a-liniju. Figure su ponovo oživele na tabli, i on je utvrdio da mu potez pešakom na toj liniji daje realne šanse na pobedu. U nastavku partije uspeo je čak da pobedi Maršala, zahvaljujući neobičnom sekundantu.
Na ovom turniru pobedio je između 14 ucesnika dr Taraš sa 20 poena (u obe partije pobedio je Maršala) ispred Marocija 19, Pilsberija 18, Slehtera 17, Tajhmana 16,5 i drugih. Poslednji je bio pukovnik Moro koji je izgubio svih 26 partija.

SEĆANJE NA TBILISI

U jesen 1969. godine odigran je u Tbilisiju veliki međunarodni turnir. Na turniru je učestvovao naš internacionalni majstor Ljubomir Mašić iz Sombora, koji je upravo u to vreme ispunio uslov za tu šahovsku titulu. Još pre dve godine on je bio samo majstorski kandidat i kao takav učestvovao je na simultanoj utakmici koju je davao eks-šampion sveta Mihail Talj u Somboru. Talj je tu partiju dobio – i zapamtio svog simpatičnog partnera.
Kad su se sreli u Tbilisiju, Mašić mu je u šali rekao da je došao da mu se revanšira za poraz od pre dve godine. Talj se snašao, pa mu je odgovorio: „Vi za to imate osnova. Mozda ćete ovog puta dobiti bele figure!“ Ali, avaj, Mašićeve figure su opet bile crne!
Za vreme turnira, šampionka sveta u šahu Nona Gaprindašvili se venčala, pa je među 300 zvanica na venčanju bio i Ljubomir Mašić. Sećajuci se na te dane on uvek pominje izvanrednu Ijubaznost Gruzijanaca. Ali, „najteži“ potez su imali oni šahisti, među kojima je i Mašić, koji nisu Ijubitelji vina. Ono je služeno u volujskim rogovima – da bi se ispilo do dna! Jer rog nije čaša, pa da se nepopijena odloži.

(„365 anegdota iz sveta šaha“,-izdavač-Rad, Beograd, ilustracije Jovan Prokopljević, autor-SLAVKO DOMAZET, Beograd 2003)

FOTOGRAFIJE SAHISTA

 

VLADIMIR DVORKOVICH (RUS)

Medjunarodni sudija FIDE 

Preneseno iz Šah -mat liste 02.11.2003

IZ STARE ŠAH- MAT LISTE: ŠAHOVSKE ANEGDOTE


Tekstovi iz knjige „365 anegdota iz sveta šaha“, Autor – Dr Slavko V. Domazet

 ŽDREBE – PRVA NAGRADA
Na jednom manjem turniru odigranom 1995. godine u selu Urdo-Aga, u Aginskom rejonu u Čitinskoj oblasti (Republika Burjatija) prvo mesto osvojio je petnaestogodišnji učenik Bato Tumunov sa 10,5 poena od 11 mogućih. Kao ubedljivo najboljem, njemu je van turnirske sale uručena prva nagrada, jedinstvena u istoriji šahovskih takmičenja. Bilo je to dvogodišnje ždrebe! I drugi učesnici dobili su neobične, ali praktične nagrade. Drugoplasirani je dobio tri kubika građe, a šahisti koji su podelili mesta od trećeg do šestog dobili su po jednog živog ovna!

ZASPAO NA ŠAMPIONATU
Ima više primera da šahista zaspi za vreme turnirske partije. Poznat je, pored ostalog, slučaj sa Aljaske gde je pre više godina igran ekipni šampionat. To je bilo takmičenje ekipa sa više fakulteta. Za Tehnološki fakultet grada Džuno igrao je student Ajvor Espersen. On je u jeku svoje partije zaspao. Toje zapazio jedan od organizatora takmičenja, koji je bio iz njegove ekipe, pa je veselo primetio: – Dobro je što smo na vreme saznali s kim imamo posla. Ovo zbog toga što je Ajvor konkurisao i za mesto golmana u ekipi vaterpola! Šta bi bilo kad bi tamo zadremao na golu!

DR VIDMAR IGRA ZA ROZENTALA

U Njujorku je 1927. godine odigran četvorokružni turnir šestorice. Tu je bio svetski prvak Kapablanka, pa Aljehin, dr Vidmar, Spilman, Marsal i Nimcović.
Jednog dana učesnici turnira bili su gosti kod nekog uglednog njujorškog industrijalca. Tom prilikom među zvanicama bio je slavni pijanist Moric Rozental kome su za jedan kocert plaćali 5000 dolara. Dr . Vidmar je došao da čuje slavnog muzičara, pa se raspitivao kod sekretara turnira da li bi se moglo organizovati da Rozental na ovom prijemu zasvira. Vidmarova želja je ispunjena. Rozental je seo za klavir i otsvirao svoju čuvenu parafrazu na «Barona Ciganina».
Vidmar se zahvalio maestru za koncert i izrazio žaljenje što mu se neće moći revanširati za tako dragocen poklon.
– Ali, vi sutra igrate partiju sa Nimcovićem, pa igrajte za mene!
Sutradan u prvom redu gledališta sedeo je maestro Rozental i sa najvećom pažnjom i uživanjem posmatrao partiju izmedu Vidmara i Nimcovića. Tu partiju je Vidmar dobio briljantnom igrom. U meču od 4 partije na turniru Vidmar ga je pobedio sa 2,5:1,5.

(„365 anegdota iz sveta saha“,-izdavac-Rad, Beograd, ilustracije Jovan Prokopljevic, autor-SLAVKO DOMAZET, Beograd 2003)

Šah-mat lista 24. i 25.10.2003.

U CILJU ODBRANE FAMILIJA BOBIJA FISCHERA: KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (10)


U CILJU ODBRANE FAMILIJA BOBIJA FISCHERA: KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (10)

Mr Berry izjavljuje da je njegov članak pun pretpostavki. Tada i ja moram imati tu privilegiju da pretpostavljam. Npr, zasnovano na onom što sam znao, i sa nešto slutnje, vjerujem da je Regina Fischer bila trudna sa Joan, možda vanbračno, dok je bila student medicine u Moskvi. Smatrajući da sa novorođenčetom neće biti u stanju da završi studije, i svjesna da rat bjesni u Evropi i da će Rusija biti uvučena u njega, Regina odlučuje da se vrati u USA u sigurnost svojih roditelja.

To je bilo u vrijeme kad je Staljin poceo skidati Jevreje iz naučnih i obrazovnih institucija. Takođe je moguće da je Regina Fischer bila izbačena iz medicinske škole zbog svoje vjere. Tada je bila 24 godine stara. Jedan izvještaj navodi da su ona i Hans-Gerhardt Fischer, koji je studirao biofiziku, napustili Moskvu zajedno (što moze da znači da je on zaista Joanin otac), otputovali prvo u Austriju (možda da Hans-Gerhardt riješi pitanje svojih poslova, iako je to moglo biti krajnje opasno za Reginu jer je bila Jevrejka). Tada je Regina, nastavlja izvještaj, sa bebom Joan (a možda i sa Hans-Gerhardtom) krenula kroz Evropu i uhvatila jedan od zadnjih brodova koji je napuštao Francusku i otišao za Ameriku.

Mr. Berry, u svom pokušaju da dokaže, ili u najmanju ruku sugeriše da je Regina Fischer bila komunistički špijun, navodi činjenicu da je Regina radila „proste“ poslove kao zavarivač, za vrijeme Drugog svjetskog rata, a ne kao ljekar. Prvo Regina nije dovršila svoj medicinski stepen i u to vrijeme jos nije bila doktor. Drugo, za vrijeme rata, mnogi radnici sa bijelim okovratnicima, od činovnika u bankama, sekretarica do knjigovođa, napustili su svoja radna mjesta i radili poslove za odbranu zemlje kao zakivači, radnici na parnim instalacijama, i varioci – zato što je bilo patriotski da se to radi. Takođe to je donosilo više novca, posebno za perekovremeni i dupliran rad. Podižući sama dvoje djece (mi ne znamo kada je Hans-Gerhardt Fischer napustio porodicu, ali Regina se razvela kad je Bobi imao dvije godine), vjerovatno je bilo neodoljivo za Reginu Fischer, posebno obećanje većih prihoda takvim radom, da ne govorimo ništa o prednosti mogućnosti da radi bilo koji posao.

Dr. Frank Brady

(Nastaviće se)

Šah mat lista, 22.06.2002

IZ STARE ŠAH -MAT LISTE: U CILJU ODBRANE FAMILIJA BOBIJA FISCHERA: KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (9)


U CILJU ODBRANE FAMILIJA BOBIJA FISCHERA: KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (9)

Danas možete da pročitate nastavak članka Dr. Franka Brady-ja, autora biografije Bobija Fischera, kao odgovor na članak „Da li je Fischerova majka bila komunistički špijun?“

Ruska knjiga, objavljena sredinom 1990-tih godina, moze biti značajna, što se tiče Regine Fischer. U knjizi Russians vs. Fischer napisanu od autora Dmitry Plisetsky i Sergey Voronkov, dat je sažet prikaz dosada tajnih dokumenata i pisama, od USSR šahovske federacije i USSR Sportskog komiteta, otkrivenih poslije pada komunizma, a sve u vezi nastojanja kako pobijediti  Bobi Fischera, psihološki i na šahovskoj tabli. Dokumenti su nastali u vrijeme kad je Fischer igrao protiv Borisa Spaskog za titulu svjetskog šampiona 1972 godine.

Knjiga daje obrise političke intrige, i kako je Sovjetska ideološka mašina, uz odjeljenje propagande komunističke partije centralnog komiteta, učinila sve da zaustavi djecaka iz Bruklina. Knjiga daje samo male bilješke o Regini Fischer: pominje se da je pokušala skupiti novac za Bobijevo učešće na Turniru kandidata 1959 godine. Nema nikakve bilješke o njenoj politici. Sa svim snagama su radili na pobjedi nad Bobijem, vjerovatno uz pomoc KGB, i da je Regina Fischer bila komunista, sovjetska vlada bi vjerovatno upotrebila tu činjenicu protiv Bobija.

Nisam znao da je Joan Fischer Targ rođena u Moskvi dok nisam pročitao njen nekrolog, isti koji je i Mr Berry pročitao, 1998 godine. Slučajno, neko ko je bio relativno blizak Bobi Fischeru, rekao mi je nekoliko mjeseci prije toga da Bobi i Joan nisu imali istog oca. Kad sam pitao za više detalja, prijatelj mi je rekao da se zaista ne može sjetiti detalja u vezi te informacije, ali ona je bazirana na nečemu sto mu je rekao Fischer mnogo godina prije. Da li je to tačno, ili je jos jedna glasina? Ako je to tačno, tada nije jasno zašto je Joan Fischer Targ cijeli život izjavljivala da je ime njenog oca Hans-Gerhardt Fischer? Da li je moguće poslije svega ovoga da je Hans Gerhardt Fischer ipak bio njen otac?

Dr. Frank Brady

(Nastaviće se)

Šah mat lista, 21.06.2002

IZ STARE ŠAH -MAT LISTE: U CILJU ODBRANE FAMILIJA BOBIJA FISCHERA-KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (11)


U CILJU ODBRANE FAMILIJA BOBIJA FISCHERA: KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (11)

Godinama kasnije, kad su joj djeca vec odrasla Regina se vratila u medicinsku školu na Freidrich Schiller University in East Germany i poslije dobijanja M.D. stepena sa specijalizacijom u pedijatriji, ona je kompletirala Ph.D. u hematologiji. Imala je 55 godina, i tada provela bolji dio ostatka života radeći, humanitarno kao ljekar za siromašne u Južnoj Americi, koristeći skromne čekove Social Security da pomogne Bobiju, koji je skoro osiromašio u Los Angelesu tokom godina.

Regina Fischer je sada mrtva tako da ne može pročitati sto je Mr Berry, bez dokaza, i usprkos tome, odlučio da objavi svoje vlastite „teorije“: „Zasnovano na svemu što je rekla Regina Wender, i još važnije, sto nije rekla o prošlosti, ja vjerujem da je ona član Njemačkog komunističkog podzemlja tokom 30-tih i 40-tih godina“.

Šta ona nije rekla? Gdje je zapisano da je osoba kriva za nešto što nije rekla o nečemu što se možda nije ni dogodilo? To je krivica na osnovu insinuacija. To je krivica zbog ne pričanja o predmetu koji čak i ne postoji!

Pogreške i pretpostavke u vezi oca Bobi Fischera

Članak pokušava da stvori teoriju o imenu „Fischer“ – da je to ustvari sifra za komunisticke špijune koji su operativni, i zaključujući ne samo da je Bobijev otac njemački komunist, nego takođe i ključni špijun. Ta hipoteza je zasnovana na nizu pretpostavki i slučajnosti koje su suviše smješne da bi se uzele ozbiljno. Ipak, otkada je Mr Berry ovo izložio kao dio optužbe protiv Bobijeve familije mora se to i komentarisati. On kaže da je čitao knjigu pod naslovom FBI-KGB rat: FBI-KGB RAT.- IZVJEŠTAJ SPECIJALNOG AGENTA, koju je napisao by Robert Lamphere zato „što su me sporedne ličnosti uključene u aktivnosti sovjetske špijunaze uvijek zanimale“. Zatim citira Lamphera kad kaže „njemački komunistički agenti imali naviku da igraju šah u hotelima i u svakoj prilici sa šifrovanim imenima namjeravali da sebe identifikuju drugim agentima iste organizacije kao već raspoređeni aktivni agenti.“ Zatim kaže, da je univerzalno prezime, korišćeno u organizaciji bilo „Fischer“. Mr Berry nastavlja- „Posljedica ovoga je jasna.“

Jasna? Ako nas Mr Berry informiše da su agenti koristili isto prezime, zar ne bi oni koristili najobičnija prezimena da izbjegnu privlačenje pažnje na sebe? U USA, oni su mogli koristiti takva imena kao Smith ili Jones. U Njemačkoj, Fischer je bilo često prezime. To nas ne može dovesti do zaključka da svi koji se prezivaju Fischer (ili Smith ili Jones, isto tako) komunistički špijuni.

U pokušaju da shvatim Mr Berry-jevo razmišljanje, pročitao sam, sada, oba izdanja knjige Mr Lamphera, fascinantan  važan rad u vezi špijunske borbe između Istoka i Zapada, i nigdje nisam našao takav zaključak. Mr Lamphere posvećuje poglavlje Gerhardu Eisleru, njemačkom agentu koji je radio za sovjete, čije majčino djevojačko ime bilo Fischer, i čija sestra je bila Elfrieda. Ipak, kako je to moguće povezati sa Bobijevim ocem, Hansom -Gerhardtom Fischerom?

Sa još manje dokaza, Mr Berry priznaje sa „jednom dosta nesigurnom pretpostavkom, a to je da mislim da je njegov otac bio dobro poznati Gerhard Wachter, ili Richter, predsjednik Njemačkog komunistickog špijunskog aparata.“ Ali, Mr Berry nam ne kazuje odakle dolaze takve informacije. Sigurno ne iz knjige Mr. Lampohera. Jasno je da razlika između imena Fischer i Wachter ili Richter, je manje važna za Mr Berry-ja od činjenice da oba covjeka imaju isto ime. Nisam nikad sreo Bobijevog oca, i nemam neki interes da ga branim, ali takav nelogičan zaključak je toliko besmislen, da jedan dio mene želi da je Mr. Hans – Gerhardt Fischer živ i zdrav, i da će preduzeti inicijativu da kontaktira samog Mr Berry-ja da to razjasni.

Dr. Frank Brady

(Nastaviće se)

Šah mat lista, 23.06.2002.

IZ STARE ŠAH -MAT LISTE: U CILJU ODBRANE FAMILIJA BOBIJA FISCHERA-KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (12)


U CILJU ODBRANE FAMILIJA BOBIJA FISCHERA: KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (12)

Okrivljavanje ostalih članova porodice Bobija Fischera


Jedna od glavnih stvari koja skreće pažnju jeste da Mr Berry koristi svoje neosnovano vezivanje familije Fischera sa komunizmom, pa tako sumnjiči i Elizabeth Targ, Regininu unuku i sestričinu Bobija Fischera, koja je nagrađena školarinom da studira u Lenjingradu. Mozda je Elizabeth bila zainteresovana za rodno mjesto njene majke (Joan). Mozda je, kao mnoge kolege, studenti, željela da studira u inostranstvu. Da li mi pretpostavljamo da su studenti koji studiraju jednu godinu u inostranstvu na Sorboni, u svjetlu rastućeg antisemitizma u Francuskoj, i sami postali antisemitisti? Ne, ne možemo ništa zaključiti o političkim uvjerenjima Elizabeth Targ, samo zato što je dobila šansu da studira u inostranstvu.

Na kraju, Mr. Berry opterećuje Fischerovu porodicu, zato što je „rastegnuta familija“ opet smatrajuci da je tu nesto sumnjivo. Prvo, kad sam se vratio iz Evrope, kasno 1972 godine, imao sam razgovor sa nekim Bobijevim rođacima koji zive u Bronxu, i oni su bili vrlo malo u kontaktu sa Reginom i njeno dvoje djece. Imam i kopiju pisama Regine Fischer, koje je pisala kasnih osamdesetih, po kojima se vidi da su ona i Bobi bili u kontaktu sa članovima „šire familije“.

Takođe sam iznenađen da Mr. Berry, u svom istraživanju Regine Fischer, za koje kaže da se desavalo preko deset godina, nije učinio pokušaj da priča sa njenim bratom, Max Wenderom, koji je zivio u Oklandu do 1997 godine, i sa kojim je Regina bila u kontaktu. Mr Berry kaze da je on te činjenice zadržao, zato što je „Joan Fischer Targ bila dobra, omiljena žena koja nije zasluživala bilo kakvo nepristojno istraživanje njenog života“. Kakva šteta, da Mr Berry nije privatno kontaktirao sa Joan Fischer Targ ili sa samom Reginom Fischer, koje su obje živjele u administrativnom okruženju Mr Berry-ja, u Kaliforniji, da razjasni sve ili nešto od svojih neodređenih procjena i nedokazanih tvrdnji.

Mr Berry priznaje da njegov prethodni interes za sovjetsku špijunazu nema ništa sa Reginom ili Bobi Fischerom. Da li on od tada pokušava (previše uporno) da poveže nju sa svojom opsesijom? Mislim da je to u pitanju.

Poslije svega ovog Mr. Berry priznaje da „ništa definitivno ne može da se dokaže“ iz „kolaža činjenica“ koje je izložio.

Kojih činjenica? Koristeći aluzije, i praveći dvorac od pjeska koji se sam raspada, napravio je nepopravljivu štetu reputaciji ljudi koji nemaju ništa osim što su rasli ili bili srodnici Bobi Fischera. Bez obzira na Bobijeve nedavne bombastične i pune mržnje izjave, kojih se ja gnušam, on je usprkos tome jedan od najvecih šahista svih vremena.

Dr. Frank Brady

Šah mat lista 24.06.2002 

(Kraj)

IZ STARE ŠAH -MAT LISTE: U CILJU ODBRANE FAMILIJA BOBIJA FISCHERA- KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (8)


U CILJU ODBRANE FAMILIJA BOBIJA FISCHERA: KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (8)

Ovo je jedna od pogrešnih činjenica u članku Mr. Berry-ja, i da je bio pažljiviji, siguran sam da bi to otkrio, prije nego što je objavio optužujući članak. On tvrdi da sam napisao u Profile of a Prodigy da je Regina (Wender) Fischer rođena u St. Louisu, i pravi veliki dio članka oko pogrešne pretpostavke, da je ona rođena u USA. Volio bih da je Mr. Berry proveo isto toliko vremena i snage čitajući moje riječi, koliko za njihovu kritiku. Na drugoj strani izdanja 1972 Profile of a Prodigy jasno sam napisao: „Bobijeva majka, iako je odgojena u St. Louisu, gdje je njen otac Jack Wender bio krojač, takođe je rođena u Švajcarskoj.

Zato što je rođena u Švajcarskoj, učila je Francuski, njemački, i počela engleski u djetinjstvu, i postala poznavalac brojnih drugih jezika (osobinu koju je i njen sin imao). Nije se uplašila ni učenja ruskog jezika. Diplomirala je u srednjoj školi sa 15 godina, koledž sa 18 godina i pokazala se kao brilijantan student. Otići u Rusiju sa 19 godina je bez sumnje više avantura nego izazov za nju, slično kao što danas mnogi studenti koledža jednu godinu studiraju u inostranstvu.

Da li je Regina Wender bila komunist? Sumnjam da je to mogla biti. Bila je otvorena osoba prisutna na toliko mnogo političkih skupova; vjerovatnije je da je bila član partije ne bi zapala u dugove. Sigurno je da je bila aktivist. Joan Fiascher Targ, Bobijeva sestra je jednom rekla u vezi Regine Fischer: „Moja majka je tip profesionalnog bundžije (protestanta).“ Regina je bila registrovana kao član pacifističke organizacije War Register’s League i Fellowship of Reconciliation, hrabrih organizacija koje su bile privlačne za komuniste. Godine 1960, pridružila se najdužem mirovnom maršu u istoriji, hodajući sa grupom Bertranda Russela, the congress of Nuclear Disamament, od San Francisca do Moskve.Takođe je između ostalog protestvovala protiv politike US ostajanja u Vijetnamu; American Chess Foundation zbog neslanja našeg tima na šahovsku olimpijadu u Lajpcig; i Britanskim štrajkbreherima u sjeverozapadnom Londonu. Radila je u kampanji za predsjednika senatora McGoverna, i pomogla da se pokrene kamp Ujedinjenih Nacija u Hondurasu. Izgleda da se pojavljivala u vijestima svakih nekoliko godina zbog protesta ispred neke ambasade ili konzulata. Ipak, usprkos njenoj neobičnoj politici, Regina Fischer nije bila ni komunist ni špijun.

Dr. Frank Brady

(Nastaviće se)

Šah mat lista, 20.06.2002.

 

IZ STARE ŠAH -MAT LISTE: U CILJU ODBRANE FAMILIJA BOBIJA FISCHERA- KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (5)


U CILJU ODBRANE FAMILIJA BOBIJA FISCHERA: KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (5)

Osvjetljavanja drugih činjenica

Nekoliko dana poslije završetka meča za svjetskogšsampiona, Fischer-Spaski na Islandu, ušao sam na glavni ulaz u Hotel Loftleider. U tom trenutku Fischer je napuštao hotel. Bio je na putu za USA. Nismo razgovarali, niti me pozdravio; ipak malo duže me pogledao. Iako smo se poznavali, još dok je Bobi bio mali dječak, Bobi je prestao da razgovara sa mnom za vrijeme ovog dvomjesečnog meča, iz samo njemu poznatih razloga. Znao je da radim na novom izdanju njegove biografije Profile of a Prodigy, i znao je da sam živio sa ženom i sinom u roditeljskoj kući predsjednika Islandske šahovske federacije Gudmundura Thorinssona i da sam bio prisutan na meču svaki dan. Priče i intervjui o knjizi, koja trebala da se izda uskoro, pojavili su se u dnevnim novinama Reykjavika, Morgunbladit.
Ipak Bobiju nije bilo drago što sam otkrio, po njegovom mišljenju, previše o njegovom privatnom životu, u prvom izdanju knjige, koja je objavljena 1965 godine. Zato nije htio da sarađuje sa mnom, niti da odobri novo izdanje.

Kad je bio korak do automobila koji ga treba da odveze na aerodrom Kevlavik, rekao je svom tjelohranitelju Saemunderu Paalssonu dovoljno glasno da ga mogu čuti „Izgleda da je Frank Brady ostao posljednji na Islandu“. Zaista, praktično sve hiljade novinara, televizijskih ekipa, šahista i navijača, koji su stigli na ostrvo i tu boravilo u uzbudljivim mjesecima tokom meča koji je stvarao istoriju, već su otišli. Morao sam da se zadržim na Islandu neko vrijeme dok ne završim novo izdanje Profile of a Prodigy, zatim pošaljem nazad tekst u David McKay izdavačku kompaniju, pa onda pođem direktno na Olimpijadu u Skopje, gdje sam imao ugovoren susret sa Mihailom Botvinikom, i gdje sam trebao biti nagrađen titulom Internacionalnog sudije na kongresu FIDE koji će se tu održati.

Prije nego sam napustio Island, taj tekst je bio već van mojih ruku i o njemu nisam vise razmišljao, smatrajući da je moje pisanje o Bobi Fischeru završeno. Bilo mi je dosta Bobi Fischera. Ipak, znam da sam malo napisao, sudeći po onima koji su se slijedećih trideset godina nemilosrdno, žestoko i pohlepno trudili da dođu do djelića informacija koje sam imao o vunderkindu sa Bruklina.

Nije prošla ni nedjelja dana od tada kad su me zapitali:
„Šta se desilo sa Bobi Fischerom?“ ili „Kakav je on?“ „Zar je zbilja toliko dobar?“

Dr. Frank Brady

(Nastaviće se)

17.06.2002

IZ STARE ŠAH -MAT LISTE: U CILJU ODBRANE FAMILIJA BOBIJA FISCHERA- KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (3)


U CILJU ODBRANE FAMILIJA BOBIJA FISCHERA: KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (3)

Zbog čega sam počeo da pišem prvo izdanje Profile of a Prodigy

Prije nego počnem da diskutujem o ozbiljnim greškama i krivim tumačenjima u ovom članku, mislim da je važno da vam ispričam zbog čega sam počeo da pišem dva izdanja Profile of a Prodigy, kao i to gdje i kako sam pronašao sadržaj za biografiju.

Prvi put sam sreo Fischera, i njegovu majku, kad sam bio šahista na sceni New Yorka, gdje sam igrao u Metropolitan Chess League i na nekoliko turnira na kojima je igrao takođe i Bobi. Igrali smo desetine ako ne i stotine brzopoteznih partija. Kasnije sam bio direktor ili sudija brojnih značajnih turnira na kojima se takmičio Bobi. Praktično, sav materijal koji se pojavio u Profile of a Prodigy nastao je iz tadašnjih diskusija, mog posmatranja, i iz drugih izvora koje su se pojavile uopšte ili u šahovskim novinama. Fischer i njegova porodica su se uvijek posebni pazili i nisu govorili o svom ličnom životu. Nije bilo ništa sumnjivo u tom ponašanju, često porodice i pojedinci misle da su porodične stvari privatne, i da ne treba da diskutuju ni s kim, posebno ne sa novinarima (Ja sam slučajno bio urednik magazina Chess Life i poslovni menadžer Šahovske federacije USA )

Pitao sam s vremena na vrijeme Bobija o njegovom ocu, (čije je potpuno ime, da usput pomenem, Hans-Gerhardt Fischer, kako sam nedavno otkrio) ali je on odbio da o njemu diskutuje. U jednom trenutku nepažnje ranih 1970 godina, Bobi je dao svoju jedinu izjavu o njegovom ocu, u zagrebačkim novinama Start: Moj otac je napustio moju majku kad sam imao dvije godine. Nikad ga nisam vidio. Majka mi je samo rekla da se zvao Gerhardt i da je porijeklom Nijemac.
Nije neobično da dijete čiji roditelj je napustio familiju neće da razgovara o toj situaciji. Često, članovi takvih familija otpisuju odsutne članove, ponekad izjavljujući da je roditelj koji je napustio porodicu mrtav.

Naravno, svjestan sam da je cijena slave gubitak privatnosti, kao u slučaju Fischera. Kao javna ličnost, sve važno u vezi njega može biti i vjerovatno će biti objavljeno.

Ipak, zar ne bi trebalo principe nepristranosti i povjerljivosti primjeniti na porodicu Bobija Fischera?

Dr. Frank Brady 

(Nastaviće se)

15.06.2002

IZ STARE ŠAH -MAT LISTE: U CILJU ODBRANE FAMILIJE BOBIJA FISCHERA- KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (6)


U CILJU ODBRANE FAMILIJA BOBIJA FISCHERA: KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (6)

Danas možete da pročitate nastavak članka Dr. Franka Brady-ja, autora biografije Bobija Fischera, kao odgovor na članak „Da li je Fischerova majka bila komunistički špijun?“

Kad sam stigao u Skopje, jedan od prvih ljudi koje sam sreo bio je Dr. Max Euwe, predsjednik FIDE, koji je bio jako ljubazan sa mnom u Rejkjaviku; on je želio da sazna koliko god je mogao, cijelo obilje detalja, o tome kako je Fischer proveo dane prije i poslije događaja krunisanja lovorovim vijencem, kao svjetskog šampiona, koje je obavio Eve. Profesor Arpad Elo me je angažovao u u diskusiji povodom značaja Fischerovog novog rejtinga. Col. Ed Edmunson, koji nije bio prisutan na Islandu, ali koji je zaslužan za za prodor Fischera prema svjetskom šampionatu, pitao me je u vezi politike meča. Botvinik je pažljivo slušao dok sam pričao o dinamici čudnog susreta Fischer-Spaski. Svi su željeli da čuju o Fischeru, da pričaju o Fischeru, i da budu budu dio Fischerovog čuda.

Slijedeće tri decenije, pričao sam o Bobi Fischeru u klubovima i na susretima. Ali, i poslije mnogih mojih saopštenih informacija o Fischeru, jedna od najinteresantnijih stvari koja se dešava poslije mnogo godina je da obični ljudi ali i šahisti žele da meni kažu priče, anegdote i njihova iskustva sa Fischerom. Bez razmišljanja da opet pišem biografiju Bobi Fishera, ipak sam iz nekih razloga sam zadržao sve beleške, na papiru ili samo u glavi, sve što mi je rečeno o Fischeru.

Napravio sam neke korekcije u izdanju Profile of a Prodigy 1972 godine: nenamjerne greške koje su bile u izdanju 1965, i bile otkrivene kasnije, brižljivo su ispravljene. u knjizi od 160 000 riječi (ne uključujuci partije i komentare), sa nepostojanim likom kao Fischer, morale su nastati i neke činjenicne greške.

Na ovo podsjećam zato što Mr. Berry u svom članku, želi sve uvjeriti da sam zadržao informacije, ne toliko o Bobi Fischeru, koliko o njegovoj majci i ocu. Mr. Berry je advokat, uspješni tužilac raznih zločinaca i po tome je i slavan. Ipak, zato što on nije ni profesionalni pisac ili biograf, vjerovatno ne može razumjeti da je autor zatvorenik onih činjenica koje iznosi. Prvo što sam iznio da je materijal u oba izdanja Profile of a Prodigy star nekoliko decenija, a tada je bio tačan i istinit koliko sam ja znao. Od tada sam saznao mnogo o Fischeru i njegovoj familiji, u razgovoru sa njegovim prijateljima, ili ljudima koje je zanimao Fischer i čiji životi su se ukrstili sa njegovim na različite načine.

Drugo, trebalo bi da je jasno, Profile of a Prodigy je biografija Bobi Fischera. Kad sam uključivao informacije koje sam imao o njegovim roditeljima, nisam njihovu istoriju otkrivao do velike dubine. To nije funkcija biografa. Napisao sam knjigu, kao što većina biografa radi praveći logičnu cjelinu, ali fokusirajući se na subjekt biografije, u ovom slučaju Roberta J. Fischera.

Dr. Frank Brady 

Šah -mat lista 18.06.2002.

(nastaviće se)

IZ STARE ŠAH -MAT LISTE: U CILJU ODBRANE FAMILIJE BOBIJA FISCHERA- KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (7)


U CILJU ODBRANE FAMILIJA BOBIJA FISCHERA: KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (7)

Greške i pretpostavke o majci Roberta Fischera

Regina Fischer (rođena Wender) počela je medicinsko školovanje u Rusiji, 1933 godine. Umjesto da nađe da je to za pohvalu, članak stvara neosnovane sumnje protiv Bobijeve majke i protiv mene. Njegovo stanovište da „iz razloga sto Brady nije objavio, da ona nije završila svoje medicinsko obrazovanje“ upućuje da sam iz nepoštenih razloga sakrio tu informaciju.

Prvo, ja stvarno nemam dokaza zbog čega nije kompletirala studiranje u medicinskoj školi, i drugo, zasto Mr Berry vjeruje da bi ja sakrio takve informacije da sam ih imao? Kao biograf (sedam životnih priča), zanima me sve što pripada mom subjektu ukoliko je tacno, i pomaze razumjevanju suštine života subjekta.

Mr Berry kaže da je iznenađen što čitaoci nisu posumnjali u „neobično obrazovanje Regine Fischer u Sovjetskom Savezu.“ Izvodi zaključak da samo tvrdokorni komunisti bi se obrazovali u SSSR-u tokom tridesetih godina, što jednostavno nije istina. Mnogo je teže bilo da žena upiše medicinsku školu u USA nego u Sovjetskom Savezu tih godina. Činjenica je da je Rusija uvijek bila napredna u medicinskom obrazovanju za žene i strane državljane. Jedna od prvih medicinskih škola u svijetu, isključivo za žene, First St. Petersburg Medical Institute, osnovan je 1897 godine. Godine 1930, u Rusiji je bio veliki nedostatak doktora, i zato je bila zainteresovana za školovanje što više doktora, sa nadom da će za vrijeme njihovog boravka zemlja imati imati korist od novih diplomiranih studenata. Iako je prehraniti zemlju bilo teško i vladala je opšta glad, nuđene su mnoge povoljnosti za studiranje u Sovjetskom Savezu tokom tridesetih godina.

Predsjednik Roosevelt je diplomatski priznao Sovjetski Savez 1930 godine, i obnovio trgovinske veze između dvije zemlje: to je bilo iste godine kad je Regina Wender otputovala u Rusiju. Kad bih spekulisao kao što cini Mr Berry, mogao bih zaključiti da je to bilo odobreno od vlade USA, ako ne i pokrenuto, a u najmanju ruku ubrzan proces koji je omogućio da ona tamo studira. Za vrijeme intervjua, Regina Fischer mi je dala praktične razloge zašto je ona pošla u Rusiju da studira medicinu: Taksa za školarinu je bila mnogo manja nego u USA.

Dr. Frank Brady

(Nastaviće se)

Šah-mat lista 19.06.2002

IZ STARE ŠAH -MAT LISTE: U CILJU ODBRANE FAMILIJE BOBIJA FISCHERA- KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (2)


U CILJU ODBRANE FAMILIJE BOBIJA FISCHERA: KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (2)

Članak koristi čudne oblike zaokružene logike. On tvrdi da je „Profile of a Prodigy“ – „najbolja kolekcija osnovnih činjenica koje opisuju pozadinu Regine Fischer“, a zatim okreće činjenice u optužnicu protiv Mrs. Fischer, bez ijednog komadića dokaza. Ovo je krivnja na osnovu insinuacija, sa odjekom Sen.Joseph McCarthy-jevog vremena izazivanja straha.

Mr. Berry jasno izvodi zaključak da je majka Bobi Fischera bila komunistički špijun, i da je mozda otac Bobi Fischera glavni Njemacki špijun. Mr. Berry pravi svoj slučaj na osnovu (po njegovim riječima) „faktoida“, „spekulacija“ i „nevezanih sjećanja na agenta“ za kojega priznaje da „nema ništa u vezi sa Reginom ili Bobi Fischerom“. Takođe priznaje da se „ne može ništa dokazati iz ovog kolaža činjenica“, a ipak prlja ugled Regine i Hansa-Gerhardta Fischera svojim „teorijama“.

Da li je Fischerova majka bila komunist? Ne znam. Ona je bila radikalna osoba koja je bila lijevo orjentisana. Još važnije pitanje, da li je Regina Fischer špijunirala protiv USA? Da li je bila angažovana u tajnosti da prenosi glavne informacije koje su važne za odbranu ove zemlje u Sovjetski Savez? Nema razumnog razloga da to pretpostavimo. Ovaj „slučaj“ je baziran na nepotvrđenim pretpostavkama i nelogičnim povezivanjima, a ne na jasnim dokazima. Sigurno, postoji velika razlika između činjenica i navedenih „teorija“. Čudno je da se Mr. Berry-jev lični interes za komuniste i špijune kombinuje sa njegovim fascinantnim divljenjem prema Bobi Fischeru, a da ga to dovede do razmišljanja, ustvari do ove uobrazilje, kao i upućivanja u krivom smjeru odbrane jednog od njegovih „idola djetinstva“. On kritikuje Bobijevu sadašnju „pogubnu paranoju“ na svojoj pretpostavci da je Bobijeva majka bila „komunistički agent“.

Razmišljanje Bobi Fischera o tekućim doađajima je zaista tragično, ali pripisivanje nedokazane krivnje jednoj mrtvoj ženi samo dodaje još više tuge na priču o jednom o najvećih šahista – ponos i tugu američkog šaha.

Dr. Frank Brady 

Šah -mat lista 14.06.2002.

(nastaviće se)

IZ STARE ŠAH -MAT LISTE: U CILJU ODBRANE FAMILIJE BOBIJA FISCHERA-KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (1)


U CILJU ODBRANE FAMILIJE BOBIJA FISCHERA: KUĆA KARATA U SVJETSKOM ŠAHU (1)

 

Danas možete da pročitate prvi dio članka Dr. Franka Brady-ja, autora biografije Bobija Fischera, na članak “ Da li je Fischerova majka bila komunistički špijun?“

Dobro poznati šahovski majstor i autor brojnih šahovskih knjiga poslao mi je prije nekoliko dana e-mail, poslije čitanja članka „Da li je Fischerova majka komunistički špijun?“ (ChessCafe, May 22, 2002), što je napisao Frank Dudley Berry,Jr. Pročitajte Brady-jev odgovor:

Ja nemam namjeru da ga tužim iz više razloga. Iako mi je Mr Berry stvorio mučninu vrijeđajuci moju knjigu, biografiju Bobi Fischera – „Profile of a Prodigy“, (posebno što je baš prošli mjesec velemajstor Joel Lautier rekao u jednom intervju u New In Chess da je to njegova omiljena šahovska knjiga), po prirodi nisam svadljiva osoba, i ja stvarno ne mislim pokretati tužbu zbog uvrede protiv Mr. Berry-ja.

Tužbe skode reputaciji osoba. Kao javna ličnost, da bi imao uspješnu tužbu, trebao bi imati dokaze za „pravu zlonamjernost“. U pravnim zakonima, „prava zlonamjernost“ se objašnjava kao „bezobzirno podcjenjivanje istine“. Ne mislim da je članak bezobziran. Mozda je smiješan. Vjerovatno neoprezan. Sigurno neljubazan.

Normalno da neću odgovarati na kritiku mog rada, i nisam uključen u bilo koju vrstu sukoba šahovsih politicara preko e-maila, koji izgleda da bjesni prreko interneta. Ipak, promjedbe i insinuacije u tom članku su toliko pogrešne i lažne da osjećam da moram reći nešto, i zato ću objaviti što sam saznao o familiji Bobija Fischera (šo može u nekim detaljima biti različito od onoga što sam pisao prije 30 ili 37 godina – zavisno od izdanja), i većinu činjenica koja opovrgava pretpostavke u članku. Ja sam u nepovoljnom položaju. Mr. Berry piše da je neke činjenice znao već više od jedne decenije. A ja sam imao samo jednu nedjelju da pripremim moj odgovor.

Razmišljanja izražena u članku su mnogo štetnija familiji Bobija Fischera, nego meni. Uz to većina prozvanih u članku su mrtvi ili nisu ovdje prisutni pa se ne mogu braniti. To Mr. Berry zna. Ne možete, po zakonu, da tužite mrtvu osobu, ali moralno bi trebali biti dovoljno odgovorni da ne uprljate njih ili njihovu reputaciju, prosto zato sto se možete „jeftino izvući“.

Dr. Frank Brady 

Šah -mat lista 13.06.2002.

(nastaviće se)

IZ STARE ŠAH -MAT LISTE: DA LI JE FISCHEROVA MAJKA BILA KOMUNISTIČKI ŠPIJUN? (5)


DA LI JE FISCHEROVA MAJKA BILA KOMUNISTIČKI ŠPIJUN? (5)

Danas možete da pročitate posljednji nastavak članka koji se pojavio 29. maja na ChessCafe pod naslovom „Da li je Fischerova majka bila komunistički špijun?“ Sutra cete moci da citate i odgovor pisca Fischerove biografije, na ove optuzbe.

Malo da proširimo taj članak pominjem – interesantno je da su i Russel (Joan-in suprug i udovac) i Elizabeth (njena ćerka) kontroverzni u svojoj preciznosti. Russel Targ je sin William-a Targ-a, novinara koji je bio ozloglašen zbog povezanosti sa SRI istrazivačima koje je nadmudrio Uri Geller, i potpuno ismijan zbog CSICOP – Komiteta za naučno istraživanje tvrdnji paranormalnih pojava ( Martin Gardner, James Randi). Elizabeth je bila psihijatar koju su zanimale nekonvencionalne rasprave i paranormalno. NIH je njoj dodijelio veliko priznanje za izučavanje snage molitve u psihozi, sto je doprinjelo stepenu njene kontroverznosti.

Naravno, ništa se ne moze definitivno dokazati iz ovog kolaža činjenica, ali sam bio moralno obavezan da se odvažim i izvedem svoje zaljučke.

Po svemu onom sto je Regina Wender izjavila –  i jos važnije – po onome što nije rekla o svojoj prošlosti, vjerujem da je bila aktivan član Njemačke komunističe partije, koja je bila prikrivena tokom 30.-tih i 40-tih. Mislim da je srela Bobijevog oca, dok je bila u Moskvi, a da je i on član te organizacije (To izvlačim iz upotrebe imena „Fischer“ i namjernog ispuštanja bilo koje druge činjenice). Mislim da je otišla sa suprugom na zapad, u Austriju, sa određenim ciljem. Mislim da je razlog zašto nije tokom rata obavljala poslove bolničarke, zato što je bila uključena u špijunažu. Mislim da su prosti poslovi (- npr. zašto bi majka male djece izabrala neki drugi posao npr. zavarivača u brodogradilistu, a ne njen medicinski posao- bolničarke(?!)) – bili element njenih partijskih obaveza. Mislim da je završila medicinske studije u Istočnoj Njemačkoj zato što su joj privilegije pripadnosti njenoj partiji to omogućile. Takođe pretpostavljam da je zato Regina sakrila pravi identitet Bobijevog oca – zato što je on bio jako dobro poznat član komunstičke partije. Ovu temu završavam jednom dosta nesigurnom pretpostavkom, a to je da mislim da je njegov otac bio dobro poznati Gerhard Wachter, predsjednik Njemačkog komunističkog špijunskog aparata.

Većinu činjenica sam znao već više od jedne decenije. (Nekoliko činjenica sam uzeo sa Google-a, dok sam pripremao ovaj članak). Zadžzao sam ih do sada zato što je Joan Fischer Targ bila dobra, mnogo voljena žena, koja nije zasluživala bilo kakvo nepristojno istraživanje njenog života. Iako ja nemam simpatija za vjerovanje u njihove paranormalne sposobnosti (Russella i Elizabeth Targ), unapred se izvinjavam na neugodnostima koje zbog ovog članka mogu imati.

Ipak, nešto važno ovdje  treba istaći. Bobi Fischer je bio jedan od mojih idola u djetinjstvu. Neobična ljepota njegovog šaha oduševljavala je milione. On je sada izgubljen, i pao je u dubinu akutne, vrlo pogubne paranoje. To bi bila prvorazredna istorijska paranoja – ne samo u šahovskoj istoriji – da Fischer nije, kao antisovjetska ikona, ustvari sin komunističkog (ili komunističih) agenta. Njegova mentalna bolest moze imati korijene u odgajanju u autentičnom paranoidnom okruženju. I na kraju, njeni korijeni mogu ležati u nedostatku korijena, tj. „nepostojanja“ oca, sto je morao da podnosi kao dijete, a što je rezultat rezultat majčine obaveze prema komunističkoj partiji i ideologiji – koju je istorija otpremila u korpu za otpatke. Bobi zaslužuje da se ovim činjenicama objasne – javni stavovi koje je dao, i koji mogu biti uzeti čak i sa simpatijom – za njega, ako ne za njegovu bolest.

Frank Dudley Berry, Jr.

Šah-mat lista 12.06.2002

(KRAJ ČLANKA)