Radoš Marjanović: Šahovska zbivanja koja ne blede (28)


SML – 28

SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE

( 28)

 Priprema:

Rados Marjanovic,

Medjunarodni sudija FIDE

Nasu novu rubriku: SAHOVSKA ZBIVANJA KOJA NE BLEDE priprema  Rados Marjanovic, jedan od nasih najistaknutijih medjunarodnih sudija FIDE i pisac na stotine sahovskih priloga u raznim casopisima, a vise puta se se oglasavao i na sajtu SAH MAT LISTA.

Po sadrzaju rubrika ce biti raznovrsna: Slom u manje od 20 poteza, Pravi potez u pravo vreme, Previdi velikana, Kako – zasto, Nadjite najjaci potez, Cudesni spas, Nije trebalo predati, Neobicne zavrsnice, studije i problemi, dogodovstine na mecevima i turnirima, Znacenje nekih pojmova. Autor ce, dakle, pokusati da ispuni zelje i interesovanja sto veceg broja citalaca

________________

Sahovska klasika

_______________________

BORA KOSTIC  –  SVETSKI PUTNIK

Velemajstor Bora Kostic (cika-Bora) nikada nije stupio na sahovski Оlimp, али је dao nemerljiv doprinos popularizaciji i unapredjenju saha zbog cega ga pamte na svim kontinentima, a mnogi su ga smatrali sahovskim apostolom.

Kostic je u sahovskom svetu poznat i kao pravi globtroter sa crno-belom plocom pod miskom. Jedan njegov put oko sveta trajao je vise od tri godine. Obisao je sve kontinente, odigrao je nekoliko turnira i svuda je govorio o svom narodu, o svojoj domovini.

O dozivljajima s tih brojnih putovanja  mogo bi se napisati uzbudljiv roman: partija koju je odigrao na samom polutaru, lov na tigrove u drustvu sa maharadzama, druzenje sa mnogim ljudima visoke casti, poducavanje sahovskoj vestini Enrika Karuza…

Medjutim, nama je blizi onaj drugi Kosticev lik – lik coveka visokog dostojanstva i rodoljuba. Za vreme nemacke okupacije nase nekadasnje zajednicke otadzbine, kad mu je ponudjeno da nastupi na turniru „Slobodna Evropa“ i na taj nacin ucestvuje u proslavi nacistickog rezima, on je zloglasnom esesovskom komandantu Spileru, usred Gestapoa, rekao NE! Nisu mogla da ga pokolebaju  ni obecanja o lagodnom zivotu, ni ogromne nagrade, ni druge brojne benificije… Nas pravi patriota izabrao je koncentracioni logor.

Evo jedne lepe Kosticeve partije, odigrane davne  1921… godine,  u kojoj je lepo nadigrao Maksa Evea.

Bostic  –  Eve, Budimpesta 1921

1. d4  d5  2. Nf3  Nf6  3. c4  c6  4. Nc4  Bf5  5. cxd5  Nxd5  6. Nd2  Bg6  7. e4  Nf6  8. e5  Nd5  9. Bc4  Nb4  10. 0-0  Nc2  11. e6  fxe6  12. Nde4  Nxa1

Dijagram nakon 12. Nxa1

13. Bxe6  Na6  14. Bf4  Nc7  15. Nc5  Nxe6  16. Nxe6  Qd7  17. Nc7+  Kd8  18. Nxa8  Nc2  19. d5  cxd5  20. Nxd5  Bf7  21. Ndb6  axb6  22. Qxc2  Bd5  23. Nxb6  Qc6  24. Qd2  e6  25. Nxd5  Qxd5  26. Qxd5+  exd5  27. Rd1  Be7  28. Rxd5+  Kc8  29. Be5  Re8  30. f4  1 : 0

KOSTICEVA MINIJATURA

Ova partija odigrana je 1911. u Kelnu, izmedju  Miloka i naseg velemajstora Borisa Kostica. Kostic je kao crni odigrao neobican potez  skakacem da d4 kao da je znao da ce se Milok polakomiti  za pesakom na e5. Tako je stvorena minijatura koja i danas kruzi sahovskim svetom, kao Kosticeva minijatura, koja pleni svojom lepotom.

Milok  –  Kostic, Kečln 1911. godine

1. e4  e5  Nf3  Nc6  3. Bc4  Nd4?!  4. Nxe5?  Qg5+  5. Nxf7  Qxg2  6. Rf1  Qe4+  7. Be2  Nf3+ mat.

Zavrsna slika pozicije na dijagramu

Eto, takav je bio nas legendarni cika-Bora

_________________

Studije i problem

_________________

NEUOBICAJENI START

Kompozitori sudije redovno se trude  da uvodni potez koji upucuje na resenje sto tajanstveniji i tezi za resavaoce, ali se u tome ne uspeva bas uvek. Takav slucaj je u studiji ciju poziciju imate na dijagramu.

Beli dobija

Beli kralj je u sahu. Malo neubicajeno, zar ne? Jasvim je jasno da beli mora igrati kraljem, jer Pravila saha kazu da se sah mora otkloniti prvim potezom koji sledi. Studija je koliko neobicna sadrzajna i puna krajnje racionalnim potezima, kojim beli dolazi do pobede.

Resenje

1. Kh3  Rh4 +!!  2. Kxh4  Rb1  3. Ra2+!  Kxa2  4. Rc2+ !  Rb2  5. Rc1!  Rb1  6. Rh1!!  Rxh1  7. h8Q  Rg1  8. Qa8+  Kb2  9. Qh1  Rxh1  10. b7 i 11. b8Q i beli dobija.

_______________

Zanimljivosti

_____________________________

SAHU PRIVILEGIJE U ZAKONU

U „Opstem imovinskom zakonu za Crnu Goru“, kojeg je sacinio Valtazar Bogisic i obnarodovao 1888. godine na Cetinju, jednim paragrafom  pomenut je sah. U clanu 477, u kojem se govori „O igri okladi“, kaze se: „Zakon povladjuje one igre i oklade koje krijepe tijelo i um ljudski, kao: utrkivanje konjika ili pesaka , vezbanje oruzjem, igra na sahu itd, te se dugovi  od takvih oklada i igara ne mogu i sudom naplacivati“.  Bogisic (1834-1908) bio je rodom iz Cetinja, a dugo godina je bio  profesor prava na univerzitetima u Kijevu i u Odesi. Bio je potom ministar pravde u Crnoj Gori. Inace, bio je vrlo plodan pisac, a u svetu je uzivao ugled izvrsnog pravnika.

Nije jasno odkud sah u njegovom zakoniku: da li je ta igra u to vreme bila toliko rasprostranjena u Crnoj Gori da je postojala potreba da se sahovske opklade kodificiraju i zakonom, ili je pak to Bogisic preneo iz ruske stvarnosti? Pre ce ipak biti da je Bogisic  uzeo u obzir ovo drugo, mada sah nije tada bio nepoznat u Crnoj Gori. Neki putopisci iz onog vremena zabelezili su da se na Cetinju, u hotelu „Lokanda“, igrao sah, karte…

(Iz stare Šah-mat liste)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.