WGM Marija Manakova: Dramatičan prelazak poljske granice


Prije godinu dana uradio sam skoro nemoguće: za nedelju dana spakovao sam trospratnicu na Kijevskom magistralnom putu, mačke, smeće, nabavljeno za život, nameštaj – sve se to sa mnom preselilo iz Moskve u Srbiju. (Još nisam smislio gde ću se smestiti u Srbiji, prvo sam iznajmljivao nasumične stanove, dnevno i mesečno).
Prvi pokušaj prelaska bjelorusko-poljske granice automobilom bio je neuspješan. Poljaci su tražili tranzitnu dozvolu od svake od zemalja koje ću proći: Poljske, Slovačke i Mađarske. Počeo sam da plačem, a oni da se smeju, pičkice.
Morao sam da se nastanim u Brestu nedelju dana i čekam ove dozvole.
Desio se drugi prolaz kroz granicu. Poljski graničar je dugo pregledavao moj auto, patio se da ne može naći ništa zabranjeno, čak je gorko uzdahnuo. Tako sam očajnički tražio svježi paradajz i krastavce, ali sam prošao: sobno cvijeće, kolekciju maraka i ostalo o čemu ne bih htio otvoreno pisati, ali zbog čega bih bio ozbiljan napad. Međutim, zamjerio je savršenim mačkama u svakom pogledu i rekao mi da se vratim u Rusiju.
Odgovorio sam da se neću vratiti u Rusiju, ali nikakvo uvjeravanje nije uspjelo.
Morao sam nabaviti svoje tajno, super-moćno oružje. Ja sam šahovski velemajstor, a tvoj Duda je upravo pobijedio Magnusa Carlsena (Duda je zgodan, upravo me spasio svojom pobjedom!).
Graničaru se srce topi, čak se i nasmiješio. Kao rezultat toga, propustio sam to, ali sam zamolio „da ovo više ne radim“. I dalje nisam shvaćao šta više ne raditi. Ok, neću.
Toliko sam se bojao da će se predomisliti i početi juriti za mnom da sam prvih nekoliko sati jurio kroz Poljsku kao lud. Vozio sam na navigatoru, a ne kako su pametni ljudi učili.
A ovaj gad, navigator, me nije vodio autoputem, već kroz planine, doline, polja i šume. Tako sam nekoliko dana, bez sna i odmora, vukla kroz najskrivenija i najdivljija mjesta istočne Evrope, uživajući u lokalnim pejzažima. Nema spavanja i odmora – jer je u tranzitnim dozvolama to posebno bilo propisano: nema hotela! Mađarska je, međutim, dozvolila, ali Srbija je tu već bila blizu, nije htela da stane.
Na granici Srbije ništa nije proveravano, nisu se šunjali, nisu zamerili. Pokazala je pasoš i prošla.
I odmah je počela da jeca. Nekih pet minuta bez prestanka sam duboko jecao, jer se nakupilo, i konačno sam bio siguran. Uz malo natezanja, ali … kod kuće.
Sada sam se na FB prisjetila svega ovoga.

5.12.2021.

PS. Priznajem, baš mi nedostaju snijeg i skijanje, ali +15 početkom decembra je divno! Beograd trenutno.

WGM Maria Manakova (preneseno sa fejsbuka)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.