DR. PETAR TRIFUNOVIĆ
Rodjen je u Dubrovniku 1910 g., a kasnije prešao u Šibenik. Doktorat prava stekao je u Zagrebu. Sada je policiski pristav u Bajinoj Bašti.
Pojavio se na nacion. amat. turniru u Zagrebu 1929 g., gde je odmah pokazao svoj talenat i kao novajlija postigao lep uspeh zauzevši drugo mesto.
Početkom 1931 g. priredjen je u Zagrebu savezni kvalifikacioni turnir za izbor igrača koji će sudelovati na glavnom amaterskom turniru u Pragu (koji se odigrao istovremeno sa olimpijadom). Trifunović učestvuje i biva drugi, pola boda iza Filipčića, kojem odmah zatim podleže u meču sa 1:2. Ali već u avgustu iste godine, na nac. amat. turniru u Banja Luci, odnosi prvu nagradu i dobija naslov saveznog majstora.
Prilikom turneje majstora Pirca po Jugoslaviji 1932 g. organizovali su splitski šahisti meč Pirc-Trifunović, koji je Trifunović izgubio vrlo časnim rezultatom od 0:1 i 5 remi.
U sledeće dve godine pojavljuje se kao član zagrebačkog “Amaterskog Šahovskog kluba”, za koji nastupa na medjuklupskim utakmicama i u kome osvaja prelazni pehar brzopoteznih turnira.
Na prvenstvenom turniru, istog kluba, za 1935 g. igra izvan konkurencije i odnosi prvu nagradu pred svojim zemljakom dr. Drezgom.
Tek nacionalni majstorski turnir u Beogradu daje mu prilike za veliki uspon. Tu se prviput susreće sa našim internacionalnim majstorima i dokazuje da im je dorastao. Od samog početka prestavlja se kao opasan rival favoritima Kostiću i Pircu. Sa njima je do kraja u voćstvu i tek poraz u poslednjem kolu odbacuje ga na treće mesto.
Na osnovu toga uvršten je u naš reprezentativni tim za olimpijadu u Varšavi (gde je igrao na trećoj i četvrtoj tabli).
Uspeh koji je tamo postigao nadmašio je sva očekivanja. Sa 79% polučio je jedan od najboljih individualnih rezultata medju svim igračima. Lista njegovih žrtava sadrži jaka imena: Etkins, Lundin, Najdorf ……
Sada je jedan od kandidata za prvaka države.
*
Lep vazduh i žarko sunce našeg Primorja dali su mu dobro zdravlje, a nisu preterali u razvitku njegove mašte. Srčan je i oštar ali se ne zanosi romantikom (kao na pr. dr. Drezga). Partije su mu na solidnoj pozicionoj osnovi, a bogate zamršenim zapletima, koje on spretno rešava.
Poseduje sve odlike velikog turnirskog igrača: izdržljiv je i borben do kraja, a već stečenu prednost ne ispušta i precizno iskorišćuje.
On je naš prvi majstor koga nije inostranstvo vežbalo i koji se kod nas razvio u veličinu. Imao je uspeha a mlad je, i moglo bi se pomisliti da je kao mnogi drugi uobražen i da sebe precenjuje. Medjutim, dr. Pero Trifunović je simpatičan i skroman mladić, koga od šaha zanima samo borba na tabli.
*
Igrano na šahovskoj olimpijadi u Varšavi 1935 g., u meču Finska – Jugoslavija.
RETIEV POČETAK
Beli: Solin – Crni: dr. Trifunović
1. Sg1-f3 c7-c5
2. c2-c4 g7-g6
3. d2-d4 c5 : d4
4. Sf3 : d4 Lf8-g7
5. Sb1-c3
Moglo se igrati odmah 5. e4 da se dobije Marocijeva varijanta sicilijanske partije.
5. … Sb8-c6
6. Sd4-c2
Plan beloga je Dd2 i e4. Bolje je bilo 6. Sb3, pa na d6 7. e4! Sf6 8. Le2, 0-0 9. Le3 kao u partiji dr. Tartakover-Roseli, u Baden-Badenu 1925 g.
6. … d7-d6
7. Dd1-d2
Na 7. e4 ne bi valjalo L:c3 8. b:c3 kao što se pokazalo u partiji Reti-Valter, Bratis;ava 1925 g.
7. … Sg8-f6
8. e2-e4 O-O
9. Lf1-e2 Lc8-e6
Beli sprema b3 i Lb2, što sporo razvija. Protiv toga uzima crni oštar nastup: Sd7 i udar sa f5.
10. Ta1-b1?
Trebalo je odustati od nameravanog fianketa i nastaviti 10. 0-0, Sd7 11. Sd5.
10. … Sf6-d7
11. b2-b3 Sd7-c5
12. Lc1-b2 f7-f5!
Vidimo da je beli zakasnio sa mobilizacijom, što protivnik iskorišćuje za energičnu akciju.
13. f2-f3?
Manje zlo je bilo 13. e:f5, L:f5 14. Td1 iako crnome ostaje inicijativa. Posle ovoga položaj je neodrživ.
13. … f5 : e4
14. Sc3 : e4 Sc5 : e4
15. f3 : e4 Dd8-b6!
Od bele rohade nema više ništa i crni prelazi u direktan napad.
16. Le2-f3 Lg7 : b2
17. Tb1 : b2 Sc6-e5
Sada preti i S:c4 i S:f3+, a oba zla ne mogu se sprečiti.
18. Sc2-d4
18. … Le6 : c4!
Poslednji udar, koji ruši truli grad belog.
19. Lf3-e2
Naravno da nije Išlo 19. b:c4, D:b2 19. D:b2 zbog Sd3+.
19. … Lc4 : e2
Beli predaje.
Na 20. S:e2, Df2+ i D:g2; ako 20. K:e2, Da6+ 21. Kd1, Tf1+ 22. T:f1, D:f1+ 23. Kc2, Tc8+ i dobija.
Komentar Vojina Vujoševića:
Dr. Petar Trifunović se rodio u Dubrovniku 31 avgusta 1910 a umro je u Beogradu 1980 godine. IM je postao 1950 a GM 1953. Jugoslovenski šampion je bio 1945, 1946, 1947 (1. i 2 mjesto), 1952 i 1961. Imao je dosta dobrih rezultata a meč sa “Miguel El Grande” Najdorfom je odigrao 1949 +1 =10 –1, dakle neriješeno.
Interesantno mi je nešto napisati o dr. Trifunoviću koga sam pomalo znao. Ponekad bi ga vidjao na šahovskim takmičenjima a više puta sam naletio na njega u Šahovskom Savezu Jugoslavije u Nušićevoj ulici u Beogradu. Pera je tada bio šef šahovske kartoteke koju su vodili majstori Vladimir Sokolov i IM, sada GM, Dragoljub Ćirić a tu je bio i Miša Petronić. Tako iako nisam Peru znao tako dobro ja sam znao niz osoba koje su ga dobro znale. Osim ovih koje sam već naveo mnogi drugi kao na primjer poznati beogradski stonoteniser Vlada Vuletić. Vlada je bio prijatelj Perinog sina Bobe koji je takodje igrao stoni tenis. Dr. Petar Trifunović i ja smo bili i klupski drugovi iz Š.K. “Partizan”-a ali ga tamo nisam praktično nikad vidio.
U svojim kasnijim godinama dr. Trifunović je postao čuven po svojim remijima. Samo dok je drugim igračima trebalo relativno mnogo poteza za svaki remi Pera je mnoga primirja zaključivao u 5 ili 6 poteza. Na turniru u Havani 1963 dr. Trifunović je pravio dosta remija sa jakim igračima. U liftu hotela “Habana Libre” su se trefili zajedno veliki Mihail Talj i naš Pera. Pred brojnim svjedocima Talj je hipnotično pogledao u Peru i saopštio mu: “Danas u našoj medjusobnoj partiji neće biti remija!” Talj je bio u pravu. On je počastio dr. Trifunovića Kraljevim Gambitom i “s trjeskom proigral”. Inače, prema ChessBase njihov ukupni skor +1 –1 =3. Ne tako loše za jednog skromnog “remizera”. Evo i te kubanske partije:
Bijeli: Talj – Crni: dr. Trifunović
Kapablankin Memorijal, Havana 1963
1. e4 e5 2. f4 d5 3. e:d5 e4 4. d3 Sf6 5. d:e4 S:e4 6. Le3 Dh4+ 7. g3 S:g3 8. h:g3 D:h1 9. De2 Lb4+ 10. c3 Ld6 11. Lg2 Dh6 12. Ld4+ Kd8 13. Sf3 Lg4 14. Df2 Te8+ 15. Kf1 Sd7 16. Sbd2 Dg6 17. Kg1 f6 18. Tc1 b6 19. b4 a5 20. Sh4 Dd3 21. Sdf3 Te2 22. Df1 a:b4 23. Td1 T:g2+ 24. Kxg2 T:a2+ 25. Kg1 D:f1+ 26. K:f1 g5 0-1
Beogradski šahista Bora Žarić je odlično imitirao novinara i šahovskog majstora Ozrena Nedeljkovića kako sav uzbudjen zove telefonom redakciju i kaže: “Alo, alo, Borba! Stavite u naslovu: Krasna igra doktora Trifunovića! a u podnaslovu: Trinaesti remi doktora Trifunovića!”
Ponekad je Perina miroljubivost radila za njega. U Bevervajku 1962 Pera je brzo remizirao u zadnjem kolu i otišao u šetnju po gradu sa IM Karaklajićem. Stvar je bila u tome što su on i holandski velemajstor Donner vodili na turniru. Ako bi Donner dobio on bi bio sam prvi. Kada su se vratili iz šetnje Peri su dodijelili prvu nagradu i pobjednički pehar jer je Donner svoju partiju izgubio. Organizatori su se malo snebivali i izvinjavali Peri zbog toga što je na peharu već bilo urezano ime pobjednika: Jan Hein Donner. Pera je po povratku u Beograd plaketu skinuo sa pehara i poslao je nazad organizatorima sa ironičnom primjedbom da je sačuvaju za slijedeću godinu. Stvar je bila u tome što je slijedeća godina bila jubilarna te su na taj turnir bili pozvani svi dotadašnji pobjednici Bevervajka pa pobjeda domaćeg igrača, a pogotovo Donnera, nije bila nimalo vjerovatna. Na sveopšte iznanedjenje baš se to desilo pa je Donner slavio veliku pobjedu na tom vrlo jakom Bevervajk 1963 turniru!
Pera, doktor prava, je izgleda uvijek imao neke veze sa policijom. Tot u svojoj knjizi kaže za Peru da je (1936) “policiski pristav u Bajinoj Bašti”. Za vrijeme rata Pera je imao neke veze sa vlastima i možda čak Švabama a interesantnu epizodu u vezi sa Borom Totom ću dati u komentarima u poglavlju o Totu.
Negdje sam čitao da se velemajstor Trifunović za šahovske turnire pripremao boksujući. Imao je reputaciju nekoga koga su dame cijenile, a zli jezici su po šahovskom Beogradu, u svoje vrijeme, prepričavali epizodu u kojoj Perina tašta obračunava sa kišobranom sa manje poznatom beogradskom šahistkinjom za koju ju sumnjala … znate već šta.
Jednom prilikom na prvenstvu Srbije, gdje sam bio jedan od sudija desilo se slijedeće. Jedna grupa nas je pratila partiju izmedju tada mladog asa, a sada iskusnog velemajstora, Draška Velimirovića i beogradskog majstora Lukića. Izmedju ostalih tu smo bili ja, dr. Trifunović, i moj prijatelj Vlada Vuletić. U veoma komplikovanoj poziciji odjednom čujemo Peru: “Ja bi to uzeo iz radoznalosti!” Naravno crni je na potezu.
1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lb5 a6 4. La4 Sf6 5. O-O Le7 6. Te1 b5 7. Lb3 d6 8. c3 O-O 9. h3 Sa5 10. Lc2 c5 11. d4 Dc7 12. Sbd2 Le6 13. Sf1 Tac8 14. Lb1 Tfe8 15. b3 Sh5 16. d5 Ld7 17. S:e5 Lf6 18. S:f7 L:c3 19. D:h5
Velimirović – Lukić 1964
Ovo je pozicija u kojoj je dr. Trifunović bio “radoznao”. Par minuta iza toga Drale je briljantno dobio.
19. … Lxe1 20. e5 Lf5 21. Lxf5 D:f7 22. D:h7+ Kf8 23. e6 Df6 24. h4 Lc3 25. Rb1 Dd8 26. Dh8+ Ke7 27. Lg5+ Lf6 28. D:g7 mat.
Netaktični Vuletić, inače dobar Perin poznanik, je počeo da se smijulji i da ponavlja “Ja bi to uzeo iz radoznalosti!” Jedva sam ga ućutkao bojeći se da Pera ne reaguje. On nije bio ničija budala, a ako treba mogao je riješiti probleme i kroz fizički obračun.
Na jednoj svojoj turneji po Južnoj Americi pokupi Pera neku travu koja raste na Andima a čaj od nje je bio nešto kao današnja Vijagra. On je to nekome spomenuo pa se to pričalo po šahovskim klubovima. Dodje Pera u Šahovski Dom Beograda na Terazijama, iznad kafane “Dušanov Grad”, a domar kluba, stariji čovjek, će onako nemarno: “Uh, da mi je malo one južnoameričke trave …” A Pera vrlo strogo i agresivno: “A ko je vama to o travi rekao?” Ovaj se nekako izvukao pa mi je tu sam Vuletić kazao da se sa Perom ne valja tako ponašati jer tu i batine mogu lako da se dobiju!”
Kad bi se riješio da nešto hoće Pera ne bi lako odustao. Pričao mi je montrealski šahista i organizator, Jack Gersho, da je dr. Trifunović bio gost kod njega kada je prije mnogo godina dolazio na Sjevernoameričku turneju. Kada je Pera vidio neku vazdušnu pušku što je Gersho nabavio sinu on je domaćina pritisnuo i nagovorio da mu da tu pušku da odnese svom sinu.
Slijedeću priču sam čuo od profesora Akademije Umjetnosti Počeka u Beogradu negdje šezdesetih godina prošlog vijeka. Za vrijeme drugog svjetskog rata se u Beogradu nije lako živjelo a hrana je bila priličan problem. Tu je bio neki jak amater, nažalost imena se ne sjećam, igrao je po kafanama i galamio kako su šahovski majstori za njega ništa itd. Onda neko organizuje meč izmedju njega i poznatog šahovskog majstora dr. Petra Trifunovića. Bili su smješteni i jeli su kraljevski u hotelu “Mažestik” koji još uvijek postoji u strogom centru Beograda.
Na sveopšte čudjenje amater se pokazao jakim pa se meč odužio par mjeseci a rezultat su bili bezbrojni remiji. U medjuvremenu su dva protagonista ove priče živjeli kao “bubreg u loju”. Na kraju je to sve postalo krajnje sumnjivo, Pera je na brzinu smlavio amatera par partija i meč se završio.
Sajt Chessgames.com daje 329 partija dr. Trifunovića. Njegove slike je teško naći “on-line” pa dajem ono što sam našao sa nekog brazilskog sajta:
Dr. Petar Trifunović je bio i šahovski autor. Imam od njega “Grinfeldova Indiska Odbrana” sa koautorima Gruberom i Božićem kao i “Šahovski Bukvar” sa koautorom Savom Vukovićem. Bio je urednik biltena “Portorož 1958” t.j. medjuzonskog turnira sa kojeg su se za turnir kandidata plasirali Talj, Petrosjan, Gligorić, Olafsson, Benke i Fischer. I naravno Pera je bio član naše čuvene “Olimpijske Četvorke” koja se ravnopravno rvala sa Rusima i drugima t.j. Gligorić-Matanović-Ivkov-Trifunović.
Vojin Vujošević.
(Nastaviće se)
(Tekst iz stare Šah-mat liste)
Blog Šah-mat liste 