Velemajstor Milan Draško: Vladimir Kozomara (drugi nastavak)


Velemajstor Milan Draško

Drugi nastavak

Sarajevski turnir 1965. godine obilježila je sjajna igra Alekseja Suetina, koji pobjeđuje sa 10,5 poena iz 15 partija, osvojivši velemajstorsku titulu. Drugi slavljenik je Banjalučanin Mihajlo Mihaljčišin, novi  internacionalni majstor.

„Hort je u jednom trenutku hteo da igra na dobitak, pa je skinuo kaput. Ni u košulji nije mogao nešto pametno izmisliti, pa je rezignirano opet obukao kaput i ponudio remi. Dok smo ga potpisivali uputio mi je laskave reči: ‘Vi dobro igrao partiju’. Nisam hteo lagati i reći mu da je u izgovorenoj rečenici i on dobro konjugirao glagol.

Tringov i Mihaljčišin su odjednom primetili da im iz garniture od 32 figure nedostaju dva pešaka; jedan beli i jedan crni, a baš njima su hteli da igraju na dobitak. Prekopali su džepove – pešake nisu našli. Šta su drugo mogli nego potpisati remi.

Gledajući večeras cajtnotske  muke kolega, prisetih se filozofa koji reče: „Minuti su dugi, a godine kratke“. Voleo bih ovog mudrog autora videti u „cajtnotu“, pa da mu utrapim u ruke taj njegov dugi minut. Kako bi kumio i molio da ga zamenim kratkom godinom!

„Večeras sam Mihaljčišinu u njegov fond za normu priložio pola poena, pa neka mu bude sa srećom. Htio sam, istina, sebi da uzmem i više, ali, po nesreći, pogrešim i povučem potez  posle koga mi se učinilo da će on bolje stajati. Brže-bolje sam se, kobajagi, rasentimentalisao, i velim: „Čiši, prijatelju, nešto mi u meni ne dopušta da igram na dobitak“. Njega je to ganulo, pa jedva zadrža suze, te smo se u bifeu lepo isplakali“. Njihova partija odigrana je u ranoj fazi turnira.

IM Vladimir Kozomara i IM Mihajlo Mihaljčišin

IM Mihajlo Mihaljčišin i IM Vladimir Kozomara

Pogledajmo konačnu tabelu:1. Suetin 10,5; 2-3. Polugajevski i Matulović 10; 4. Tringov 9,5;  5-6. Forintoš i Ulman 9; 7. Hort 8-10. Trifunović, Lenđel, Malih 7,5; 11. Mihaljčišin 7; 12. Ćirić 6,5; 13. Kozomara 6; 14. Bogdanović 5; 15. Meštrović 4; 16. Osmanagić 3. Pada u oči slaba igra naših predstavnika; samo je velemajstor Milan Matulović opravdao očekivanja. Velemajstori Petar Trifunović i Dragoljub Ćirić nisu bili u formi, pogotovo su razočarali sarajevski igrači. To je pružilo priliku Kozomari da efektno pecne kolege.

„Ako na jednom dlanu pokrijemo Matulovića, ostaje malo mučna stvarnost. Igrači pored kojih se lepršala jugoslovenska zastava, lepršali su krilima, ali nažalost, kokošijim. ‘Maksuz’ dobro su potonuli bosanskohercegovački predstavnici. Bolje se, vala, nije moglo potonuti. Malo opanaka poderao je samo Mihaljčišin, ali zato što se agi prohtelo da bude beg. Jednom reči Matulović nije imao tako dugačko ćebe da pokrije ostalu bruku. Čak da su se svi nekako podvukli, opet bi virile noge dugačkog Bogdanovića“.

Iz nekog razloga, u knjizi „Tako se igrao Kozomara“, nema njegovih izvještaja sa turnira ‘Sarajevo 1966’, na kome su 1-2. mjesto podijelili  Mihail Talj i Dragoljub Ćirić sa 11 poena iz 15 partija. Bora Ivkov i Ludek Pahman zaostaju čitav poen.  Živo me interesuje kako je Vladimir pisao o partijama i harizmi najomiljenijeg svjetskog šampiona.

„Večeras smo igrali Benke i ja. Povučem ja potez, povuče on potez. I sve tako naizmenično. Ko zna dokle bismo mi tako igrali da on nije prvi izgubio živce i matirao me“. Bio je veliki protivnik salonskih remija. „Večeras su Ivkov i Tringov za tren oka posklanjali figure sa stola kao da će im neko umesto njih servirati uštipke sa kajmakom“. Nije bio nježan prema sarajevskim igračima, svejedno, nisu se ljutili na njega. „Meštrović na ovom turniru miroljubivo gubi partije. Večeras je džak sa poenom izručio u Savonovu magazu. Ne znam kako mu je pri duši, ali znam da matiranog mat ne uveseljava, taman da mu ga i Čkalja izvede“. „Vukić je ostvario san. Sedmi poen stiže poslednjim vozom. Prethodno je uzeo figuru koju je Kavalek „genijalno“ žrtvovao. To rezbareno drvce nosilo je mnogo sudbine. Skromni banjalučki aga postade paša. Već treći u gradu na Vrbasu. Još malo pa će se iz Banja Luke seliti građani zbog bruke što nisu internacionalni majstori“. (Izvještaji sa sarajevskog turnira 1967).

ORGANIZATORI I UČESNICI MEĐUNARODNOG TURNIRA „SARAJEVO 67“

Proslavljeni velemajstori Bora Ivkov i Milan Matulović rado su igrali u Sarajevu. Kozomara opisuje cajtnot iz partije s Ivkovom i Borinu ponudu. „Publika se veoma obradovala, jer je to uvek zabavan cirkus. Razišla se razočarana, jer u gužvi nismo baš ništa krupno prevideli. Prekinuli smo partiju, ali dok pišem ovaj izveštaj, Ivkov je telefonski punudio remi s napomenom da je red da se dva stara prijatelja više ne glože. Prihvatio sam, jer me je duboko tronulo to što on, iako ja bolje stojim, neće da igra na gubitak“. Ivkov je na prošlogodišnjem turniru podijelio 1-2. mjesto sa Leonidom Štajnom, ali mu na turniru 1968. godine nisu cvjetale ruže. Sa 7 poena iz 15 partija podijelio je 10-11. mjesto sa nadarenim Slavkom Lebanom.

„Dani idu, turniru je već prošla prva mladost, a strašni Ivkov ne skida masku dobrog teče, pa nekom baklavu, a nekom đevrek. Nikog ne pušta od sebe bez milošte. Večeras je učinio sve da Ćirića ne uvredi agresivnošću. Više za njega zaista nije mogao učiniti, osim još da ga pomene u svojim molitvama ako je pobožan. Samo je njihov susret prošao u rahatluku – večeraše i akšam klanjaše, ali šaha ne igraše“.

(Nastaviće se sutra)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.