Junak rubrike „Razgovor u petak“ bio je Ian Nepomniachtchi
Intervju obavili: Yuri Golyshak i Alexander Kruzhkov
Guillermo Abascal
„Spartak“
— Vratimo se na „Spartak“. Da li ste otpuštanje Abascala dočekali sa olakšanjem?
Ian Nepomniachtchi – Reći ću ovako. Guillermo nije bio najgori trener koji je radio kod nas. Ali koliko se dobro slagao sa kolektivom u poslednje vrijeme i da li su momci željeli da se bore za Abascala — veliko je pitanje. Nakon njegovog odlaska, tim se prodrmao, zaigrao. Vidjećemo šta će biti dalje. U ovoj sezoni sam gledao malo utakmica „Spartaka“. Ne samo zbog selidbi i vremenskih zona, već i generalno zbog gubitka interesa. Ne borimo se za titulu, nema evropskih kupova… A priča sa Promesom? Ne mogu to da shvatim!
– Niste jedini.
Ian Nepomniachtchi — Očigledni su moralno-etički aspekti toga što se Promes sumnjiči za trgovinu drogom. Ali kako je moguće dozvoliti da u takvoj situaciji fudbaler odleti u Emirate, sjedne za volan, učestvuje u manjoj saobraćajnoj nesreći, ne plati kaznu, bude uhapšen i sada je na ivici ekstradicije u Holandiju? Nevjerovatan nivo neodgovornosti kluba i samog igrača.
— Da odluka zavisi isključivo od vas, ko bi danas trenirao Spartak?
Ian Nepomniachtchi — Sviđa mi se način na koji Osinjin radi u Samari. Nije najbogatiji klub, ima skroman izbor igrača, ali “Krila” pokazuju borbeni fudbal. Prijatno je gledati. Glavna stvar je da momci napreduju. A što se tiče priča da „Spartak“ mora da vrati Karapina ili Čerčesova, skeptičan sam. Po mom mišljenju, to je prošla faza. Iako mi je Valerij Georgijevič kao trener malo simpatičniji.
— Zašto?
Ian Nepomniachtchi – Djeluje življe, da tako kažem. Mislim na kontakt sa spoljnim svetom. Kada Stanislav Salamovič ozbiljno traži da se prijateljske utakmice nazivaju probnim, to izaziva samo osmjeh. Nije neophodno pokrenuti kanal na Twitch-u, kao Luis Enrike, i posle svake utakmice držati strimove po sat i po. Ali treba jednostavnije komunicirati sa ljudima.
– Sve jasno.
Ian Nepomniachtchi — U tom pogledu, Stanislav Salamovič djeluje pomalo teško. Stara škola. Možda je to i stvar karaktera. Čerčesov se povezuje sa gvozdenom disciplinom. Ali ona ne pomaže uvijek. U svakom slučaju, „Spartak“ mora da pojača tim ovog ljeta. Naivno je misliti da, ako sutra tim preuzme Xabi Alonso, sledeće sezone, kao „Bajer“, neće izgubiti nijednu utakmicu i osvojiće prvenstvo. Ne vjerujem u čuda.
— Imate li omiljenog igrača u današnjem Spartaku?
Ian Nepomniachtchi — Ranije bih rekao Zobnin. Bio sam oduševljen njegovom efikasnošću i sposobnošću da igra na bilo kojoj poziciji. Ali sada on više nije onaj lider kakav je bio u šampionskoj godini. Ipak, protiv „Krasnodara“ je dao sjajan gol u poslednjem kolu. Na početku mi se dopao i Mozes. Oživio je igru. Ali kasnije su se možda povrede odrazile, ili možda godine…
— Ima 33 godine. Nije toliko star.
Ian Nepomniachtchi — Vjerovatno ima problema i sa motivacijom. Teško je motivisati se kada se tvoj tim ne bori ni za medalje, ni za plasman u evropska takmičenja. A od igrača „Spartaka“ iz prošlosti, od djetinjstva sam se divio igri Tihonova, njegovim nevjerovatnim golovima. Kako su tada govorili — iz „pješčane jame“.
(Nastaviće se)
Blog Šah-mat liste 