Autobiografija i partije
1978
Meču su uglavnom prisustvovali pripadnici inteligencije, koji su me tiho, ali uporno podržavali. Ali Centralni komitet komunističke omladinske organizacije je regrutovao neke od svojih momaka da dođu. Sjećam se da je, kada se dvadeset i druga partija završila remi rezultatom, bina bila okružena grupom grubijana sličnih fašistima koji su vikali: ‘To je to, to je to, razbij ga, Tolja!’ Tok meča, njegova takmičarska i psihološka dinamika, nikada nisu bili otkriveni u štampi.
To bi značilo doticanje različitih van-šahovskih faktora. I značilo bi objašnjavanje slabe igre dva učesnika, posebno pobjednika. Podijelio bih meč na dva poluvremena. U prvom poluvremenu Karpov je bio u ofanzivi. On je jako, jako naporno pokušavao; uložio je sve što je imao u to. Natjerao me je da se borim, pokušavajući od prvog minuta do poslednjeg da me natjera da riješavam kompleksne probleme, i sa ciljem da produži borbu, prekidao svaku partiju. Nije sumnjao da ću ja, kao stariji, brzo puknuti.
Ali ono što se dogodilo bilo je upravo suprotno; istrošio se on. Ne treba zaboraviti da Karpov izgleda kao krhki mladić, a teži samo pedeset dva kilograma. Tokom meča izgubio je četiri kilograma. On takođe pati od niskog pritiska, a priča se da mu je pred kraj meča pritisak pao kritično. U amaterskom bokserskom meču, takav susret bi bio prekinut s obzirom na opasnost po zdravlje jednog od takmičara. Ja sam imao, pomoćnika, istina, nije bio šahista. On mi je sam ponudio svoju pomoć ubrzo nakon završetka mog meča sa Petrosjanom. U prošlosti je bio magistar sporta u boksu, a zatim je postao specijalista sportske psihologije. Kao psiholog mi je ponudio svoju pomoć. Ne znam koliko je ovo bilo korisno u meču, ali na sportskom planu pokazao se veoma dobrim. Bavili smo se raznim sportovima skoro dva mjeseca prije meča, a neposredno prije njega zajedno bismo trčali nekih četiri-pet kilometara. Siguran sam da je ova priprema odigrala svoju ulogu.
I sam Karpov je uskoro to osjetio. U prvih osam partija prednost je bila očigledna na strani Karpova. Kao crni protiv mene, napravio je veoma suptilan izbor otvaranja. Ne treba zaboraviti da je njegov glavni savjetnik bio Furman, čovjek s kojim sam godinama radio i koji je znao sve moje slabosti. To me jako omelo u meču. Zbog prirode mog šahovskog stila, teško mi je bilo da osporim neočekivanu šemu koju je izabrao protiv mene. Odigrali smo tri partije u ovom otvaranju, i usprkos mojim pripremljenim analizama, bio sam primoran da popustim. Za svoju igru kao crni imao sam nekoliko pripremljenih šema, i nisam znao koja će se od njih pokazati najefikasnija. Palo mi je na pamet da na početku meča isprobam najsumnjiviju od njih, zmajevu Sicilijanku. I ovo sam uradio u drugoj partiji. Naišao sam na pažljivo analiziranu, pripremljenu varijantu u kojoj je direktnim napadom pobijedio Karpov. Bilo je jasno da je čitava partija, od početka do kraja, bila analiza. Ovo je bilo najbolje Karpovljevo dostignuće na meču, ali mi je bilo čudno da je žiri Informatora to ocijenio kao najbolju partiju godine. Na kraju krajeva, nije bilo borbe, nije bilo kreativnosti.
Treća, četvrta i peta partija su, nakon snažnog pritiska Karpova, završene remijem. U šestoj sam opet primjenio eksperimentalno otvaranje koje sam sam pripremio neposredno prije partije. Već nisam posebno mnogo vjerovao svojim sekundantima (Osnosu i Džindžihašviliju). Ali, sam kod kuće, nedovoljno duboko sagledao poziciju. Ideja je bila ispravna, ali je uključivala žrtvovanje pješaka što mi nije bilo drago. Kod kuće mi se činilo da mogu riješiti problem uz očuvanje materijalne ravnoteže. Ali za šahovskom tablom sam shvatio da varijanta koju sam pripremio sadrži manu. Da bih savladao svoj unutrašnji otpor, svoju nespremnost da žrtvujem pješaka, izgubio sam čitav sat za tablom! Dobio sam perspektivnu poziciju, ali se i dalje nisam mogao osloboditi osjećaja mentalne nesigurnosti. Iz odlične pozicije izgubio sam bukvalno u nekoliko poteza. Iako se malo ko sjeća ove partije u Ruskoj odbrani i praktički joj niko nije obratio ozbiljnu pažnju, mogu posvjedočiti da je Karpov zaista zaradio svoju pobjedu na tabli.
Dobro je što sam se konačno odlučio na Francusku odbranu, odbranu koju smo Karpov i ja nekad zajedno analizirali, a da on nikad nije dolazio do prednosti. S obzirom na vođstvo Karpova, već mi je bilo opasno eksperimentisati izborom drugog otvaranja, posebno u vrijeme kada nisam imao povjerenja u svoje sekundante. Može se samo zamisliti kako prilaze Osnosu, članu Partije, i govore: ‘Zašto ste se povezali s tim otpadnikom? Trebali bi nam pomoći, to je vaša partijska dužnost.’ Bilo je sasvim prirodno da imam tako čudne misli u tako sumornoj situaciji.
Moja supruga je bila u press centru, ali ljudi su se plašili da joj priđu, samo da se pozdrave. Počevši od devete partije, osjetio sam da Karpov teško podnosi naprezanje. U ovoj partiji, prvi put u meču, ponudio je remi u središnjici. Od desete partije do kraja meča držao sam inicijativu u svojim rukama.
(Nastaviće se)
Blog Šah-mat liste 