Junak rubrike „Razgovor u petak“ bio je Ian Nepomniachtchi
Intervju obavili: Yuri Golyshak i Alexander Kruzhkov
Psima Iana Nepomniachtchija nisu strane šahovske figure
Psi
— Na koje ste utakmice išli u SAD?
Ian Nepomniachtchi — Na “Lejkerse”, za koje navijam od djetinjstva. I u “Tampu”, jer simpatišem Kučerova.
– Utisci?
Ian Nepomniachtchi — „Majami“ — „Lejkersi“ — oduševljenje! To je zapravo bila moja prva košarkaška utakmica uživo. A „Tampa“ me razočarala u meču sa „Sent Luisom“. Namjerno sam uzeo kartu blizu Kučerovog „ofisa“, kod desnog kruga za ubacivanje.
– Kakva suptilnost.
Ian Nepomniachtchi — Ali “Tampa” je odigrala najgoru utakmicu sezone. Nikita je igrao posle bolesti, vidjelo se kako se znoji… Da, čitav tim je izgledao slabo. “Sent Luis” ih je porazio – 5:0!
– Kako je sve ispalo. Kučerov je ove sezone postao najbolji strelac regularne sezone. Postigao je 144 poena i upisao 100 asistencija. A vi ste prisustvovali baš takvom meču…
Ian Nepomniachtchi — Da, tada je bilo ‘betonskih’ 0+0. I Nikiti igra nije išla dobro, a ni “Tampi” ništa nije prolazilo. Bio sam razočaran.
– Jesu li karte skupe?
Ian Nepomniachtchi — Od 20 dolara. Ali ovo je negdje na gornjem nivou. A u NBA, sjedišta u „nultom redu“ – na stolicama odmah pored terena – koštaju deset hiljada dolara. Po mom shvatanju – previše.
– Nekada je na utakmicama „Lejkersa“ tamo redovno sedeo Džek Nikolson.
Ian Nepomniachtchi – A sada neki glamurozni navijač sa labradudlom, obučenim u dres „Lejkersa“. Pa, zanimljivo.
— Labradudl je pas?
Ian Nepomniachtchi – Da, mješavina labradora i pudlice, nekako kovrdžav. Inače, u Majamiju te večeri na tribinama je teoretski mogao biti i Mesi. Ali ga nisam vidio. Međutim, vidio sam Busketsa sa porodicom.
– Razumjete se u pse. Vaša djevojka je kinolog. Da li još uvijek radi u struci?
Ian Nepomniachtchi — Da, drži privatne časove. Osim toga, jedan od naših pasa je uključen u IGP –‘službeno trojstvo’. To je kao sport. Glavne discipline su poslušnost, zaštita i traganje.
– Koliko pasa imate?
Ian Nepomniachtchi – Tri. Bobtejla, belgijskog ovčara — malinoe, i američkog bulija, kojeg smo nedavno uzeli. Imamo i mačka, bengalskog.
— Da li su svi dresirani?
Ian Nepomniachtchi — Snežana trenira samo malinoa. To je službena pasmina koja se koristi u vojsci i policiji. A kod kuće je veoma umiljat. Ali ako dođu stranci, ona se odmah prebacuje u drugi režim.
-Da li su Snežanu grizli psi?
Ian Nepomniachtchi – Izgleda da nisu. Najekstremnije što joj se desilo na poslu je susret sa vukom.
– Gdje?!
Ian Nepomniachtchi – U Kareliji. Tamo su organizovali seminar za kinologe. I odjednom se pojavio vuk — u gradu, blizu stadiona, možete li zamisliti?
— Uplašila se?
Ian Nepomniachtchi – Naravno! Odrasli vuk je petnaest centimetara viši od njemačkog ovčara i dvostruko širi. Kao ogroman alabai! Srećom, prošlo je bez žrtava. Koleginica je sjedila u blizini u kolima. Snežana je brzo uskočila unutra i pritisnula gas.
— Igra li ona šah?
Ian Nepomniachtchi – Ne. Ona ima druga interesovanja.
– Koliko dugo ste zajedno?
Ian Nepomniachtchi – Skoro sedam godina. Imali smo zajedničke prijatelje. Onda sam se povezao sa Snežanom na društvenim mrežama, počeli smo da komuniciramo. I tako je krenulo.
(Nastaviće se)
Blog Šah-mat liste 