Predsmrtni šah, ili Sudija u zamci
Dogodilo se u Taškentu, na šahovskom turniru za prvenstvo univerziteta i tehničkih škola. A. Gračev, poznati šaljivdžija igrajući u poslednjem kolu sa G. Mironovim, našao se u beznadežnoj poziciji. Već je bilo vrijeme da se preda, kada mu je iznenada pala sjajna ideja. Nasmijao se, uhvatio lijevom rukom svog topa i bučno ga stavio na polje f5.
Mironov, koji se, zamišljen, trudio da brzo matira, tek sada sa strahom shvata da je crni kralj u pat poziciji. Zaboravio je na pješaka na polju h7. A da se on ne bi sjetio, Gračev je rukavom zaklonio pešaka i nije pustio levu ruku sa topa, jasno pokazujući da je nameravao i dalje da lovi bijelog topa. Mironov neodlučno pomjeri topa na e4. Odmah je usledio Tf5—f4, bijeli top je otišao na e1, crni – na f1. — Kakva glupost, — reče Mironov. — Zaista sam previdio „ludog“ topa!
Napisao je na svom formularu „remi“, potpisao se i odmah otišao. Što se tiče Gračeva, koji nije ni pomislio da na ovaj način napravi remi, on, videći da je šala otišla predaleko, povikao je prijatelju:
— Kuda ideš? Imam pešaka na h7! Ja se predajem!
Ali Mironov je iznenađen odmahnuo rukom: dosta mi je tvojih trikova – i zalupio vratima.
Tada je Gračev crvenim olovkom napisao na svom listiću „crni se predaje“, potpisao se i odnio oba formulara sudiji. Sudija je prišao tabli, oko koje su se skupili učesnici, raspravljajući o šansama za plasman u finale. Posebno su bili uznemireni trojica koji su podijelili 3—5. mjesta, od kojih je samo jedan izlazio u finale po tabeli koeficijenata. Sudija je pogledao formular i upisao Mironovu pola poena protiv Gračeva, a zatim je vidio na drugom formularu „crni se predaje“ i upisao Gračevu nulu protiv Mironova.
Onda je uslijedio prasak smjeha. Počele su da padaju sarkastične primedbe. Da li sudija zna da broji do jedan? Da li zna pravila sabiranja ako je JEDAN od sabiraka nula? Kakvo je bilo njegovo prethodno zanimanje? Sudija je ozlojeđeno rekao Gračevu: „Šta si ovde napravio? Ponovo si napravio neki haos!“
„Ja sam se predao i uopšte ne smatram da je ovo haos. Već deseti put se predajem na ovom turniru i niko se nije žalio zbog toga. Prema šahovskom kodeksu, nije zabranjeno predati partiju ako vidiš da je mat neizbježan. Pored toga, u medijima, koji bi trebalo da njeguju najbolje sportske osobine u nama, više puta je istaknuto da ne treba produžavati igru u beznadežnom položaju. I baš u tom trenutku, kada je štampa, iako s mukom, ali ipak me djelimično vaspitala, sudija kaže da je ovo haos! Tako da sam čak i malo uvrijeđen neobjektivnom procjenom mog sportskog ponašanja…“
— Stani, zamoli ga sudiја. — Pоkаži formular.
Svi su pоglеdali kа njemu. — Predaješ mоždа, u prаvо vrijeme. Аli zаšto ti је bilo potrebno dа stаviš topa pod udarom? — Predsmrtni šаh, — hladnокrvnо оdgоvоri Grаčev.
— Svi velemajstori tako postupaju. I ako želimo da unapredimo svoje majstorstvo, moramo uzeti primjer od naših nepobjedivih velemajstora. Ja smatram da sam, ostavljajući topa, primjetno unapredio svoje šahovsko majstorstvo. Sjetite se kako je u meču za svjetskog šampiona Aljehin dao ‘predsmrtni šah’, a Kapablanka otišao kraljem u pogrešnom smjeru, i partija je završena remijem! Mnogi tvrde da bi, da Aljehin nije dao taj šah, Kapablanka pobjedio partiju, i nije poznato kako bi se šahovska istorija, posebno šahovska literatura, razvijala… I jednom, — nastavio je Gračev, — dao sam šah u položaju mnogo beznadežnijem od ovog, i iznenada se ispostavilo da kralj mog protivnika nema gdje da ode, i nije bio više predsmrtni šah, već predsmrtni mat…
— Ali zašto je u takvom slučaju Mironov pristao na remi? — upitao je razdražen sudija. — Vjerovatno je smatrao da njegova poziciona prednost nije dovoljna za pobjedu. Ali takvi slučajevi su se takođe događali nekoliko puta… — Oh, dosta više! — rekao je sudija. — Na kraju krajeva,
Vama je to svejedno, — odgovorio je Gračev, — pošto vi ionako ne prolazite u finale, ali Teplovu nije svejedno! Da je Mironov pobjedio mene, onda bi Teplov po tabeli koeficijenata bio ispred Kogana, a ako je remi između nas, onda je Kogan ispred. Sudija je definitivno izgubio živce.
— Evo, obećavam vam: nikada neću suditi turnire, ako samo ovaj šaljivdžija Gračev bude učestvovao!
— Ne znam, — rekao je Gračev, — koje turnire ćete suditi u budućnosti i kako će se uopšte razvijati vaša sudijska karijera. Pretpostavljam da nećete dostići međunarodnu kategoriju. Ali barem sada recite, kako ćete zabilježiti rezultat naše partije u tabeli i ko je prošao u finale?
— Mi smo se do tada samo smijali na šale Gračeva, — rekao sam. — Ali sada hajde da razmislimo, koji je pravi rezultat partije trebalo priznati prema pravilima? I zašto je sudija upao u zamku? To je – prvo. Ali postoje i drugi: jer to bi moglo biti i da nije šala! U tim godinama nismo znali, a sada znamo: u šahu su moguće prevare, dogovori, igranje za novac – jednom rječju, nepoštenje…
— Pa, izgleda da je sudija prekršio neko pravilo, — rekao je Nikolaj Fomič.
— Sva trojica su prekršila pravila! Partneri su trebali obojica potpisati svaki formular, a sudija nije trebao prihvatiti formulare bez oba potpisa. U ovom slučaju, sutradan je proglašena pobjeda Mironova. On je malo bio ljut na Gračeva, ali na kraju se nasmijao zajedno s drugima.
Što se tiče „drugog“, tu je pitanje složenije. Glavni kriterijum ponašanja je čast i prijateljski odnos prema partneru. Naravno, postoje šahisti koji se motivišu mržnjom prema protivniku – smatraju da će im to pomoći da se bolje bore za tablom. Neki idu još dalje, iznoseći slogan: „Po svaku cijenu!“ To su – šahisti nižeg ranga.
— Ali, pravila ne zabranjuju unapred dogovaranje o rezultatu predstojeće partije, — rekao je Nikolaj Fomič. — Na primjer, nekome je potreban poen za ulazak u finale, pa kaže partneru: učini uslugu, izgubi sutra.
— Pa ti I tako ne ulaziš u finale…
— Dobro, — žustro je rekao Sergej Viktorovič, — ali zar to nije nefer! Onda će neko drugi biti izbačen iz finala.
— Nažalost, kršenja šahovske etike nisu tako rijetka, ona se prikrivaju, s njima se ne bori, a ponekad se čak i podstiču. Čak prodiru i u juniorska takmičenja.
Mislim na nesportsko ponašanje tokom igre: pušenje, glasni razgovori, šaptanje poteza, angažovanje pomoćnika prilikom analize odloženih partija, pa čak i tokom igre putem prepiske. Mladi često koriste i varljive tehnike tokom igre, što nije dostojno poštenog čoveka. Čini se da ih treba češće podsjećati: vaš protivnik nije vaš neprijatelj, već drug!
-Nastaviće se-
Blog Šah-mat liste 