In memoriam: Ananije Aca Stojković (1940-2022)


Ananije Aca Stojković

Retrospektiva pred odrom

Piše: FM Bojković, Slobodan

Dragi Aco,

Pre par dana, u 82. godini života prestalo je da kuca tvoje napaćeno srce, kao kasnija posledica preležanog virusa korone Kovid-19. Osnovna načela šaha, uz sricanje slova iz „Politike“, učio si u Opštoj bolnici za odrasle u Risnu, gde si se od sedme do desete godine lečio od nezalečenih posledica nesrećnog pada sa konja. Pošto si bio darovit, otac te 1953. iz Martinića (opština Danilovgrad) šalje kod tetaka u Sentu, gde završavaš više razrede osnovne škole i gimnaziju. Tamo počinješ aktivno da igraš šah, i brzo napreduješ.

Godine 1958. deliš prvo mesto na Omladinskom prvenstvu Vojvodine sa Dragošem Cvetkovićem i odlazite u Radovljicu na prvenstvo Jugoslavije. Protivnici su ti: Parma, Velimirović, Šahović, Rajković, Deže i ostali jaki šahisti. U prvim kolima nailaziš na raspoloženog Draška Velimirovića koji na tebi pokazuje svoj raskošan talenat za kombinovanje. Raspršuje ti mladalačke snove, otrežnjuje te. I pomaže ti, jer si umesto prosečnog šahiste postao vrstan sportski novinar.

U jesen 1960. upisuješ pravo u Beogradu. Ali tebe zaokupljaju poezija, istorija, život i šah, sve drugo, samo ne slušanje i učenje suvoparnih pravila i zakona. Uviđaš da si u izboru pogrešio. Od 1964. po zaposlenju u Novom Sadu u građevinskoj firmi “Beton“ , član si ekipe ŠK „Partizan“ sa Telepa, drugog po jačini kluba u gradu šezdesetih godina. Majstorski si kandidat koji teži kombinatornoj igri.

Zahvaljujući poznanstvu iz studentskih dana u Beogradu sa Vatroslavom Glavadanovićem, od 1965. do 1975. si honorarni dopisnik „Politike“ za šahovska zbivanja. S obzirom na kvalitetno izveštavanje sa 30. šampionata Jugoslavije 1975. u Novom Sadu, postaješ stalni saradnik „Politike“. U sportskoj redakciji radio Novog Sada si od zaposlenja 1976. do penzionisanja 2002. godine. Kao urednik i/ili voditelj emisije „Sport i razonoda“ učestvuješ u oko hiljadu ostvarenja.

Intervjuisao si devet svetskih prvaka, od Evea do Kasparova. Drugovao sa Mišom Taljem u Novom Sadu i širom Vojvodine. Intervjuisao svetske prvakinje Nonu Gaprindašvili, Maju Čiburdanize, Judit Polgar i druge naše i inostrane šahistkinje i šahiste. Zatim tri predsednika FIDE: Evea, Olafsona i Kampomanesa. Izveštavao sa šahovskih Olimpijada u Solunu i Novom Sadu, i sa preko 20 šampionata Jugoslavije. Opisivao si događaje, slao partije, komentare. Razgovarao sa učesnicima. Popularisao šah i vitešku borbu na svakom koraku. Dosledno se pridržavao, poslednjih godina narušenog, šahovskog načela: Gens una sumus, odnosno: Jedan smo rod.

Zahvaljujući poznanstvu sa Janošem Kubatom, takođe iz Sente, bio si u toku zbivanja i pregovora sa Fišerom za održavanje meča sa Spaskim u Jugoslaviji.

Od 2011. do 2016. god. kao standardni član gerontološke ekipe „Prva Vojvođanska brigada“ uspešno nastupaš na gradskim i državnim prvenstvima. Doprinosiš da se 2012. i 2013. osvoji prvo, a 2015. treće mesto u Srbiji.

Bio si živa legenda, i trebalo te je pažljivo slušati pri iznošenju obilja informacija. Krajem 2019. smo se dogovorili da nabavim diktafon ili pametan telefon, pa da promenimo uloge; da te intervjuišem i snimam. A onda je došla i korona… U 2020. i 2021. susreti su bili kratki, svedeni na minimum. A ove godine, kada je trebalo da dođem i započnem realizaciju dogovorenog, februara sam dobio koronu. Marta si i ti oboleo i sa upalom pluća otišao u Kovid bolnicu. Izlečili su te, ali neposredno pred otpust zaražen si klostridijom. Boravak u bolnici se odužio. A i oporavak kod kuće; mišići na nogama su atrofirali. Morao si da učiš da hodaš.

A onda, pre par dana, ujutru, srce je iznanada prestalo da kuca. Utonuo si u večan (?) san…

Otišao si, i sa sobom odneo pregršte neizgovorenih sećanja, sopstvenih ili drugih događaja, zapamćenih ili zapisanih od strane predaka i/ili savremenika. Zato, podsećaj se, dok sanjaš, sporta i života hroničaru, održavaj memoriju, da bi, kada se sretnemo, nastavili započete razgovore posle par brzih partija šaha.

Dragi Aco, za prijateljstvo, za sve učinjeno za sport, pogotovo za šah, neka ti je hvala i slava.

FM Slobodan Bojković