O psihologiji i umetnosti šahovske igre – život i psihobiografija Roberta – Bobija Fišera – nepobeđenog šampiona sveta (5. nastavak)


Psihobiografija Roberta – Bobija Fišera- principijelnost, ekscentričnost ili pravdoljubivost kao prevladavajući životni stil (stilovi)?

„Niko nije perfektan. Ja sam recimo vrlo osetljiv na promaju“ – Oskar Vajld Robert Fišer jedanaesti svetski šampion, rođen je 9. marta 1943. u Čikagu. U biografiji objavljenoj u knjizi „Ko je ko u Americi“ piše još između ostalog: Majka Regina Fišer, poreklom je iz Švajcarske, otac Gerhard Fišer poreklom iz Nemačke. Šahista je od svoje 6. godine. Upisao se u Menhetn šah klub kada je imao 12 godina. Fišerova majka Regina imala je 31 godinu kada se razvela od njegovog oca. Bobi je tada imao samo dve godine. Njegova starija sestra Džoan naučila ga je osnovnim pravilima šaha, dok se jednom prilikom zbog bolesti dosađivao u „kućnom pritvoru“. Nakon što se sa porodicom preselio u Njujork, počeo je i njegov šahovski progres i uzlet. Prvi turnir odigrao je 1955. Na III Rozenvaldovom turniru, koji je zapravo bio nezvanični šampionat SAD, nadmoćno pobeđuje čuveni Samjuel Reševski,

„Niko nije perfektan. Ja sam recimo vrlo osetljiv na promaju“ – Oskar Vajld

Robert Fišer jedanaesti svetski šampion, rođen je 9. marta 1943. u Čikagu. U biografiji objavljenoj u knjizi „Ko je ko u Americi“ piše još između ostalog: Majka Regina Fišer, poreklom je iz Švajcarske, otac Gerhard Fišer poreklom iz Nemačke. Šahista je od svoje 6. godine. Upisao se u Menhetn šah klub kada je imao 12 godina. Fišerova majka Regina imala je 31 godinu kada se razvela od njegovog oca. Bobi je tada imao sarno dve godine. Njegova starija sestra Džoan naučila ga je osnovnim pravilima šaha, dok se jednom prilikom zbog bolesti dosađivao u „kućnom pritvoru“. Nakon što se sa porodicom preselio u Njujork, počeo je i njegov šahovski progres i uzlet. Prvi turnir odigrao je 1955. Na III Rozenvaldovom turniru, koji je zapravo bio nezvanični šampionat SAD, nadmoćno pobeđuje čuveni Samjuel Reševski, dok 13-godišnji dečak Robert Fišer deli 8-9. mesto. Mada ovaj rezultat sam po sebi ništa nije značio, američki šahovski veteran dr Eduard Lasker, uočava dečakovu neizmernu posvećenost šahu i tom prilikom daje izjavu da je sasvim sigurno da će dečak vrlo brzo ugroziti neprikosnovenost Reševskog. Na ovom turniru Bobi, kako su iz milošte zvali Roberta, dobija nagradu za najlepšu partiju protiv Donalda Bernna koja je uvrštena u sve antologije šahovske igre kao „večito zelena lepotica“ (partija sa apsolutno univerzalnim i vanvremenskim estetskim kvalitetima).

Godina 1957. bila je izuzetno značajna i uspešna za mladog igrača – postaje juniorski, ali i seniorski šampion SAD u Njujorku. Od tada je još sedam puta bio prvak Amerike. Kao samouk, počinje da uči ruski jezik, i postaje „zavisnik“ i neumorni konzument ruske šahovske literature. U legendu i ‘šahovske antologije ušla je njegova posvecenost šahu. Svakodnevno je radio na šahovskoj teoriji i usavršavanju, ponekad i po 12 sati dnevno. Zapravo, on je uvek razmišljao o šahu. Dok jede, šeta, udiše vazduh ili spava.

Napušta školovanje već u trećem razredu, pošto shvata da je šah njegov poziv. Kao prvu šahovsku knjigu koju je počeo ozbiljn.o da proučava, navodi Kapablankine „Osnove šaha“ i njegove „Najbolje partije“. Od ostalih šahista posebno je poštovao i izučavao Morfija i Štajnica. Štajnicova sudbina, kao prvog svetskog prvaka i čoveka koji je uneo revoluciju u poimanje šahovske strategije, posebno je tragična. Najpre je imao prekid u igranju koji je trajao 6 godina, da bi nakon izgubljene titule polako dolazilo do rnentalnog propadanja, a on je život završio u jednom od azila za duševno obolele. Njegova sudbina je slična i sudbini šahovskog genija Pola Morfija koji je baveći se intenzivno igranjem šaha samo tokom godinu dana porazio sve tadašnje jake evropske suparnike i postao nekrunisani kralj šahovske igre. Potom je sledio njegov pad u životni ponor kada u svojoj omnipotenciji nepobeđenog prestaje sa šahom i u više navrata manifestuje simptome ozbiljne mentalne bolesti.

Nastavnici su Bobija sprečavali da na času i školskoj klupi analizira partije na šahovskoj tabli, ali niko ga nije mogao sprečiti da ih analizira „naslepo“, bez table, udubljen u sopstvene cerebralne lavirinte.

(nastaviće se)