O psihologiji i umetnosti šahovske igre – život i psihobiografija Roberta – Bobija Fišera – nepobeđenog šampiona sveta (1. nastavak)


Ljudska pamet je ograničena, ali glupost nije – Emanuel Lasker

Kada pacer (šahovski laik) počne da igra jako,
pustite ga da se sabere

Kralj je mrtav, živeo kralj! – Izjava Mihaila Talja nakon izgubljenog meča sa Botvinikom.

„Posle sedam naših susreta, Fišer je prvi put priznao da ne igram rđavo. Da je nekim slučajem dobio ovu partiju, možda bi rekao da igram – genijalno“ – Mihail Talj

Uvod

Šah je više od kosmičke igre

Da li je šah igra, umetnost, nauka ili sport? Teško je decidirano odgov­oriti na ovo pitanje i zato je možda najpribližniji. odgovor – šah je sve to zajed­no! Igra, jer se bazira na postojanim pravilima, komplementarnom rasporedu uloga, poseduje standarde, početak, tok i završetak. Umetnost, jer predstavlja neiscrpnu riznicu kreacije, razigranog stvaralaštva, mašte, fantazije. Nauka, jer zahteva sistematičnost, talenat potkrepljen mukotrpnim radom, strategijske i tak_tičke finese, koje se mogu izučiti, ali i nikada potpuno naučiti. Sport, zato jer podrazumeva duhovno-telesni napor i gaji takmičarski duh koji je više od proste igre. Široki dijapazon šahovske aktivnosti sadrži dakle elemente kulturn razonode, igre i psihičke rekreacije (masovni šah), intelektualnog sporta (takmičarski šah), nauke (šahovska teorija) i umetnosti (estetsko stvaralaštvo).

Šah kao ljudska ili kosmička tvorevina? Ni na to pitanje ne možemo sa sigurnošću da odgovorimo. Ako je šah igra koju su stvorili bogovi ona oponaša kosmos i njegovu beskonačnost, ali i određeni model našeg, ljudskog, života. Međutim, čini nam se da šah ne nameće istinu odbrane ni.ti napada, ako ove fenomene transponujemo na konkretno životno ponašanje. On u većoj meri., gledano filozofski i metafizički, nameće u svojoj težnji ka apsolutnoj istini objektivnost delanja autentičnog bića.

Sadašnji svetski prvak u šahu (istina nepriznat od famozne i sektaške svetske Šahovske organizacije FIDE) smatra da pored čistih pravila igre, postoje figure, 64 polja i to se apsolutno ne menja. Kramnik još kaže: „Iako se druge stvari u životu menjaju, najvažnije osećanje je da ja znam da sam vladar svoje sudbine u svakoj partiji.“

Šah je ujedno i oruđe kulture, sredstvo vaspitanja najboljih čovekovih karakteristika, kao i sredstvo razvoja estetskih, intelektualnih, umetničkih i voljnih karakteristika čoveka.

Šah su visoko cenili Marks, Lenjin, Robespjer, Černjaševski., pisci Puškin, Tolstoj, Cvajg, Turgenjev, Servantes, Ruso, Bajron, Dikens, Šo, Hemingvej, Neruda; muzičari Betoven, Šopen, Prokofjev, Skrjabin; naučnici i filozofi Lajbnic, Laplas, Frenklin, Mendeljejev.

Oni su u šahu videli sveobuhvatnu gimnastiku uma, pogodno sredstvo za vaspitavanje karaktera i formu koja omogućava ra.zvijanje estetskih sposobnosti. Za Pabla Nerudu šah je „poezija borbe, razuma i volje“.

(nastaviće se)