Magični svet dečjeg šaha (1. nastavak)


Danas možete da pratite serijal tekstova iz knjige Magični svet dečjeg šaha čiji su autori Branislav Francuski, Milutin Matijašević i Irena Dubak. Prvo možete da pročitate kratku informaciju o autorima, a zatim prvi nastavak.

О ауторима

Бранислав Француски рођен је у Београду ( Србија), где је и завршио  Филозофски факултет, Отсек школска и предшколска педагогија. Педагошки рад у шаху започео је у Београду, да би га наставио у Њујорку скоро 30 година. Тамо је 2008. године објавио књигу „BacktoBasics: Fundamentals“. У Њујорку је освојио титул МК, а има и звање Фиде инструктора.

Милутин Матијашевић, мајстор Фиде и Фиде инструктор, завршио је Економски факултет у Београду. Обуком деце у шаху бави се преко 20 година.

Дубак Ирена, Дипл инг информациони системи – ФОН, је и Међународни бизнис коуч и сертификовани тренер асертивне комуникације. Објавила је књигу „Браво мајсторе“.

МАГИЧНИ СВЕТ ДЕЧИЈЕГ ШАХА

Приручник за све који желе да представе деци шах

ПОМОЗИ МИ ДА УРАДИМ САМ – МАРИЈА МОНТЕСОРИ

СУШТИНА ЈЕ ОДНОС СА ДЕЦОМ И  ИГРА

ПОСТАВИТЕ ДЕЦИ ГРАНИЦЕ И ПУСТИТЕ ИХ ДА СЕ СЛОБОДНО КРЕЋУ У ОКВИРУ ЊИХ

УВОД

Поштовани инструктори, родитељи, васпитачи и сви они који желите да учите децу шах,  ово је књига која вам може помоћи.

За разлику од књига за почетнике које су код нас до сада објављене, а које су се односиле, пре свега, на децу школског узраста, ова књига је намењена и за учење деце у вртићима, као и за индивидуални рад са млађим категоријама и почетницима.

У овој књизи наћићете јасна и једноставна упутства, начине на које да их представљате деци, тако дадеца могу да разумеју и усвоје знања и вештинесходносвом развојном нивоу,интелектуалном, емоционалном и конативном (морално-вољном) капацитету.

Књига има фокус на вежбама и начину учења који доводе до потпуног природног примењивања усвојених правила.

Области покривене овом књигом су:

  • Увод и историјат
  • Предавачке технике
  • Рани развој деце
  • Подршка ‒ правилна изградња самопоуздања од стране родитеља, тренера и остале деце
  • Развој стрпљења и умерености
  • Шаховска табла и њене карактеристике
  • Како се шаховске фигуре зову, крећу и узимају
  • Правила шаховске игре
  • Како се партија игра.

ЗАШТО ОВАЈ ПРИРУЧНИК И ЗАШТО ОВАКАВ ПРИСТУП УЧЕЊУ?

Овај приручник писали смо због неколико главних разлога.

Први је тај што желимо да истакнемо да је учење путем задовољства то што би требало да буде  најважније, а не побеђивање у партијама по сваку цену. Победе дођу као награда за добар рад.

Други је тај што смо сматрали да је важно да представимо различите савремене технике приступа раду са децом и отворимо простор за примену нових и креативних идеја и активности онима који децу уче шаховској игри. 

Трећи разлог је да смо желели да представимо методологију учења из наше праксе, која нам је помогла да нам одлазност деце из наших група буде минимална, уз истицање важности обраћања пажње на употребу не само шаховског знања већ и комуникационо-психолошких вештина.

Свесни смо и ситуације да ће можда они који имају мање искуства у раду са малом децом и почетницима имати примедбе у вези са редоследом учења кретања фигура и правилаили са начином рада који представљамо у овом приручнику. Желимо да вам кажемо да је и нама некад требало да прође одређено време и да стекнемо практична искуства која су нам помогла да разумемо, схватимо у потпуности, а затим прихватимо и применимо туђа искуства. Наравно, нисмо у међувремену пропуштали да будемо велики критичари тог, после се испоставило, правилног начина рада, тако да и вас у потпуности разумемо.

ЗАШТО ШАХ?

Основни циљ подучавања шаха је добробит детета, која се не види само у томе што ће оно постати одличан играч и побеђивати другу децу. Штавише, та корист од подучавања се ставља у сасвим други план. Дете учи шах да би обогатило свој унутрашњи живот, развило интелектуалне способности, повезало га са другом децом, развило његову слику о самом себи, помогло му да боље упозна себе итд.

Савремена цивилизација све више схвата огромну корист шаховске игре и многе земље су увеле шах у наставни програм, као на пример: Русија, Јерменија, Шпанија.[1]

Научна истраживања у свету су доказала да деца која су била укључена у шаховске програме у школи имају боља постигнућа и успехе у школи (посебно утиче на развој математичких вештина, као и на језичке вештине).

ПРВИ ШАХОВСКИ КОРАЦИ

У књизи су примери који почетницима помажу да лако и брзо усвоје основне појмове шаховске игре: како се фигуре крећу и једу, шта је шах, а шта мат, као и остала основна правила која ће им током времена омогућити да играју партију самостално. Наравно, као у било ком раду, почетак је најтежи и веома је важно радити тако да се деца заинтересују за шах и да одрже то интересовање. То је прва фаза која ће им отворити врата да, вредним радом, ако то желе, подигну знање на виши ниво и да путем упознавање са основним шаховским принципима буду успешни у шаху, учењу и у другим делатностима којима изаберу да се баве у животу.

Улажите у децу  и она ће бити успешна! Потребно је разумети шта им није јасно,затим им то објаснити и дати им довољно времена да кроз понављање, разумеју и прихвате. Деца су по природи радознала и воле да науче ново. Она се, такође, труде да задовоље жеље својих родитеља и одраслих. Ако почнeте да вичете на њих или показујете велико незадовољство, када она улажу велики напор да нешто схвате, уместо помоћи да разумеју то што им није јасно, уствари их спречавте да то науче. Последично, већа штета је што се шаљу поруке деци које деца могу доживети деградирајуће на подсвесном нивоу и на основу тог доживља могу  даизграде лошу и потпуно погрешну и нереалну слику о себи:

•нисам довољно паметна/паметан да нешто научим,

  • нисам довољно добар/а да би ме неко волео,
  • не желим да постојим јер нисам вредан/вредна,
  • сви мисле да самлош/лоша,
  • нико ме не прихвата.

Та слика може бити тренутна, а често и трајна.

Акценат желимо да, уместо кажњавања, ставимо на стрпљиво објашњавање, потребно понављање и помагање када је то потребно. У овако стимулативном окружењу деца ће изградити афирмативну слику о себи кроз осећај да су уважена и прихваћена. Тада се њихова слика о себи огледа кроз:

  • могу лако да научим,
  • паметан/паметна сам,
  • добра/добар сами воле ме,
  • једва чекам следећи дан,
  • сви мисле да сам супер,
  • прихваћена/прихваћен сам.

Деца се труде да поштују правила, али из незнања, одсуства пажње,  умора или зато што су предуго била у свом свету  дешавају се грешке. 

Једном приликом када смо ишли на један од турнира са групом деце, једна девојчица од седам година се издвојила из групе и отишла значајно испред нас. Убрзали смо сви кораке како бисмо је стигли. Пришли смо и уместо грдње и казне применили смо комуникциону технику распитивања.

  • Да ли си приметила да си отишла много испред нас?
  • Не.
  • Знаш ли да имамо договор да сви будемо једни уз друге, а ти га ниси испоштовала?
  • Извините, неће се поновити.
  • А што си ти отишла баш тако напред?
  • Знате, ја сам се играла моје замишљене игре и била у свом свету и нисам ни приметила да сам далеко.

Важно је нагласити потребу сарадње између тренера и родитеља – смисао је да тренер и родитељи размењују информације од значаја за рад са дететом, а тренер је тај који помаже родитељу давањем идеја и инструкција, шта би било пожељно да се понови и додатно уради и код куће. Идеја је да тренер својим стручним шаховским знањима,  а родитељ и тренер заједно својим знањима о емотивном, конативном и интелектуалном животу детета, заједничким, узајамно разумљивим језиком, помогну детету да оптимизује усвајање знања и своје капацитете максимизује.

Ми смо се потрудили да узмемо све у обзир и да створимо концепт предавања који одговара физиолошким, когнитивним, психолошким, емоционалним и морално-вољним карактеристикама деце предшколског и раног школског узраста.

Људи у целом свету са одушевљењем играју шах. Шах није само игра која доноси радост деци, већ је и практично, ефикасно средство њиховог менталног образовања, васпитања и позитивног развоја битних животних вештина.

*

Сви живимо по логосу, а свако мисли да има своју сопствену памет.  

Хераклит

Сви ми имамо унутрашње доживљаје о слободи и слободном животу. По нашем мишљењу истина о слободи и слободном животу је сасвим супротна од наших унутрашњих доживљаја. У свим сегментима живота људи су ограничени друштвеним, пословним или моралним нормама или  природним законима. Шта је онда важно? Важно је какве су то норме, хумане или не, као и наша способност да им се прилагодимо и да их прихватимо. То исто важи и за природне законе. Ако успемо да нађемо своје место у оквиру објективне реалности и притом развијемо своје пуне потенцијале, велика је вероватноћа да ћемо бити остварени и срећни људи.

У шаху су границе табла, фигуре и правила игре. Децу треба вешто водити тако да, на њима разумљив и занимљив начин, упознају правила кретања шаховских фигура и основна правила игре и тако заволе шах.

Што се учења шаха тиче најважнији су:

  1. радна атмосфера,
  2. однос са децом,
  3. адекватан избор материјала (градива које се обрађује).

1.Радна атмосфера би требало да буде пуна узајамног поштовања и љубави.

2.Близак однос са децом, стрпљење да се нови појмови прихвате и разумеју, утицаће на њих и мотивисати их да вежбом достигну више нивое  разумевања шаховске игре. Те дубоко уцртане бразде у мозгу ће им помоћи да лакше решавају проблеме и да касније буду успешна у свим сегментима живота – школи, спорту, послу, породичном и друштвеном животу. Kao пример навешћу своје искуство из Њујорка[2], где је велика већина полазника моје шаховске школе из предшколских установа имала перфектан или скоро перфектан резултат на тестовима приликом уписа у престижне основне школе.

3.Треба  одабрати адекватан материјал, градиво које одговара нивоу знања  и типу учења деце и представити гана занимљив, деци близак начинуз, на пример, употребу играчке (може, на пример, бити нека плишана животиња ) која заједно са њима седи за столом, или је предавач држи у руци и објашњава.(Пример: плишана куца говори деци да ће им данас говорити о шаховској фигури која се зове топ. Предавач узима топа у другу руку и показује га деци. После тога замоли децу да сви заједно понављају име те фигуре у један глас. Када заврше понављање назива топ предавач им каже да се топ креће и узима право итд. ).„Материјал мора да буде веома пажљиво одабран и поступно дат, са што више понављањадок се потпуно усаврши, са увођењем једног или два нова елемента. Задаци не смеју да буду претешки јер демотивишуи дете почиње да сумња у своје могућности. Ти мораш оно што радиш да учиниш занмљивим и да објасниш важност тога, од појединачног ка општем и од завршница и тактичких мотива до отварања, и то у првим фазама дати само опште принципе развоја фигура. Наравно, неопходно је имати припремљену серију питања и дијаграма који деци помажу да потпуно усвоје градиво„.[3]

Кад год се ради нешто за шта дете није спремно код детета се развија несигурност.

Све ове ставке заједно, у ствари, представљају начин рада који желимо да буде препознат, признат, усвојен и примењен у свакодневном раду.

Како то све сам радиш, на том си нивоу успешности шаховске игре.

Као и у школама, при спортским тренинзима и образовним центрима, увек постоји неколице које помаже да особа достигне одређени ниво знања и способности.

Први пример:

„Из личног искуства знам да шах може да помогне у решавању многих емоционалних проблема. Дечакса којим сам радио дуги низ година уЊујорку био је дислексичан, није могао да чита и пише. На почетку нисамверовао да са 7-8 година напамет знасве своје партије са турнира. Постаоје и првак државе Њујорк у свом узрасту, са 9 година. Шах му је помогао дапревазиђе свој проблем, научио је дачита и пише. Изазов подучавања уопште, па и шаху, јесте да се нађе балансизмеђу интелектуалног и емоционалног развоја. По мом мишљењу, ништа нисмо постиглиако направимо јако успешног играча са великим емоционалним или психолошким оштећењима, или несрећног и неоствареног човека.“[4]Други пример је пример дечака од 4,5 године из Њујорка, са којим сам радио, а који није могао да одржи концентрацију ни десетак минута, а  друга деца тог узраста  у  групи су то могла, и то знатно дуже (наравно, уз промену активности). Разговарао сам са његовом мајкомsи разговор ми је помогао да схватим да је проблем у томе што детету није дата шанса, а ни довољно времена, да ради ствари самостално. Родитељи су схватили да могу другачије и корисније за дете да се понашају и почели су детету да дају шансу и време да сам обује ципеле, да се сам обуче, да сам стави на место своје играчке, итд. У исто време почео сам да радим са њим индивидуално. У року од шест месеци, где смо и родитељи и ја дали дечаку простора да ствари ради сам, његова свест се тако лепо развила као и друге вештине, тако да је он сам хтео да му час траје два, а понекад и три сата, уз врло квалитатан и посвећен рад. Једном је рад трајао и читавих четири сата. Иако сам био јако уморан и хтео да завршим час, није желео да ме пусти јер се сетио да има још неких задатака које нисмо урадили. Толико је развио своје вештине да је почео самостално да решава дијаграме и пише одговоре. То је јединствен случај тако брзог преображаја за мојих 30 година тренерског рада и заиста сам јако захвалан родитељима на дивној сарадњи и подршци. Пре три године, као предшколац, заузео је 20. место на државном првенству Америке. У децембру 2019. нa државном првенству Америке је поделио прво место.[5]

Најважније што сам научио јесте да слушам дете. Да га не форсирамкада је јако уморно, да се не љутимкада прави грешке, него да покушамда разумем зашто их прави и да стрпљиво понављам ту врсту позиције док је потпуно не схвати. Да муне дајем много нових информацијаодједном, ни тешко градиво пре негошто може да га прихвати или схвати“.[6]


[1]Игорь Сухин:” Шахматы в начальной школе: первый год обучения”, Москва, 2018

[2]Бранислав Француски

[3] Марјан Ковачевић „Много се греши у раду са децом“ Политика, 11.07. 2016 – интервију са Браниславом Француским

[4]Исто

[5]Бранислав Француски

[6] Марјан Ковачевић „Много се греши у раду са децом“ Политика, 11.07. 2016 – интервију са Браниславом Француским

—————————————————–

Zainteresovani da naruče ovu knjigu, ili za njeno ponovno štampanje (prvo izdanje je bilo u 500 primjeraka) ili korišćenje u obrazovnim institucijama mogu da se obrate Branislavu Francuskom +381 65 436 5521 ili na mail Branislav Francuski bfrancuski@gmail.com

(nastaviće se)