IM Rade Milovanović: Šahovska sujevjerja: Tuzla 1984, Pula 1985


Шаховска сујевјерја: Тузла 1984, Пула 1985

Када сам почео играти шах нисам чуо приче , нити се лично увјерио о томе да шахисти прије партије и за вријеме турнира раде неке “ необичне“ствари које им „помажу“да постигну (у најмању руку )добар резултат.Први такав случај чуо сам од велемајстора Др Петра Трифуновића у љето 1973 када ми је рекао о велемајстору који је на турниру на Бледу 15 дана јео за ручак јаја са шунком јер му је турнир добро „кренуо“ па није хтио да мијења јеловникDescription: 😀!

Први „признати“ случај који сам открио десио се 1984 године за вријеме првенства Тузланског шаховског клуба који се одржавао у тадашњем дому ЈНА(данас је на том мјесту нова зграда суда)

Кренуо сам на партију из стана мојих родитеља и у улици Октобарске револуције (данас Алеја Алије Изетбеговића)и код поште срео Османа Палоша који је долазио из правца Булевара и који је такође кренуо на партију.Поздравио сам га и изненадио се јер ми је некако суздржано одговорио,те сам добио утисак да му није драго што ме види.Наставили смо пут и он рече да жели да скрене на стазу уз Јалу што сам прихватио очекивајући да ћемо доћи до моста а онда десно до Дома .Међутим прије моста рекао је да скренемо међу зграде преко пута Дома ,па смо отишли до улаза једне па друге зграде да би на моје чуђење, невољно рекао да му је то „сретан пут“ јер добро стоји на турниру па зато не идемо уобичајеним путевимаDescription: 😂

Наравно да сам о овом „потезу“упознао остале колеге што је изазивало и доста смијеха,али на крају Осман је побиједио на турниру и освојио престижну титулу првака ТШК-а за 1984!(ко се задњи смије,најслађе се смијеDescription: 😀)

Прије него опишем следећи,мој случај,направићу увод.

Моја супруга и ја смо јако вољели да слушамо Елвиса Прислија.(Једном ми је тата рекао да је наша штампа забиљежила када је Елвис педесетих служио војску у тадашњој Западној Њемачкој) Сјећам се да су се тих осамдесетих на телевизији приказивали његови филмови у којима смо ми уживали, нарочито један са Хаваја,па смо коментарисали чувене хавајске кошуље.Споменуо сам мами да смо то гледали.Послије неколико дана јавља ми се мама ….каже да је била на Којшину и купила „рестлове“ и да дођем да ми узме мјере за хавајску кошуљу.Сјећам се да је била тако шарена (супруга је рекла да изгледам као папагајDescription: 😀што као добра снаха није рекла свекрвиDescription: 😀)али од памука и јако удобна.

У септембру 1985 допутовали смо (екипа Тузланског Шаховског Клуба) у Пулу на такмичење Друге Савезне Лиге-Запад.

У првом колу смо се састали са екипом Кварнера из Ријеке.Играо сам на другој табли и потпуно неочекивано побиједио тада интернационалног мајстора и омладинског првака свијета 1981 Огњена Цвитана!На себи сам имао мамину хавајску кошуљу.Description: 😀 Следеће коло поново хавајска кошуља и побједа! Сјећам се имао сам 6,5 из 7 и пред следеће коло са супругом попио уобичајену кафу, обукао хавајку а она се забавила око кћерке.Рекох идем кад на вратима она рече да станем:Приђе ухвати ме за кошуљу и рече: Зар ти ниси јуче носио ту кошуљу?И пре него што одговорих са изразом ужаса на лицу рече:“Па ти уопште ниси мијењао кошуљу!“Покушао сам да објасним али она рече да неће да слуша глупости и хавајка је остала у соби.Долазим на партију а Нуркић који је сједио до мене на трећој табли,врти главом…Имао сам бијеле фигуре против искусног интернационалца Владимира Букала.Играла се Француска одбрана, некоректно сам жртвовао 2 пјешака и изгубио.Одмах по завршетку прилази Нуркић и разочарано каже:“Знао сам да ћеш изгубити.Зашто си промијенио кошуљу? Отишао сам у собу и саопштио супрузи да сам изгубио.Следећи дан демонстративно „враћам“хавајку а она каже:“Чиста је, могао си ми рећи да је перем сваки дан“.Добио сам задње двије партије тако да је коначан резултат био 8,5 из 10!(као и Нуркићев!).

Са великом тугом гледам имена путника из Пуле који су нас прерано напустили:Осман Палош,Шахбаз Нуркић, Мустафа Спречић,Хамза Мујић, Божидар Васиљевић,Неџад Јакубовић,моја кћерка Марина,моја супруга Сњежана…..

Остаје сјећање на љубав, дружење,на борбену шаховску екипу из Тузле…а и на симпатичне луцкасте „потезе“ван шаховске табле.

Слика 1 Октобарска улица

Слика 2 Сњежана и Марина Миловановић

Слика 3 Са Нуркићем(у позадини Гордан Лешић

Preneseno sa fejsbuka IM Radeta Milovanovica

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.