Jonathan Levitt-GENIJE U SAHU


GENIJE U SAHU

Autor: Jonathan Levitt
————————————————————-

 (izvodi iz knjige)

 Naslov originala: Genius in Chess (J. Levitt, 128 pages; Batsford, 1997)

Original teksta je na sajtu: http://www.jlevitt.dircon.co.uk/quest.htm

Prevod: Zivomir Masic (masicz@sympatico.ca )

Prevod se objavljuje na ovom sajtu sa dozvolom autora knjige.

 ————————————————————————————

SADRZAJ

  1. INTELIGENCIJA, KREATIVNOST I GENIJALNOST

1.1      Inteligencija

1.2      Kreativnost

1.3      Genije

  1. KARAKTERISTIKE SAHOVSKOG GENIJA

2.1      Inteligencija (visok kolicnik inteligencije – IQ)

2.2      Naporan rad

2.3      Motivacija i sistem vrednosti

2.4      Fizicka kondicija

2.5      Dobar skola

2.6      Koncentracija

2.7      Karakter i socijalni polozaj

2.8      Energija i seksualni nagon

  1. KOLICNIK INTELIGENCIJE (IQ) I SAHOVSKA SNAGA
  2. KAKO DA POBOLJSATE SVOJ SAH

4.1      Balans

4.2      Otvaranja

4.3      Zavrsnice

4.4      Taktika

4.5      Sredisnjice (generalne)

4.6      Tehnologija

4.7      Novac

4.8      Knjige

4.9      Ucitelji

 

 

1.         INTELIGENCIJA, KREATIVNOST I GENIJALNOST

Znam mnoge ljude koji vole da misle o sebi da su inteligentni. Znam da i ja tako mislim. Na javnim mestima, u akademijama, prodavnicama, autobuskim stanicama, mnogi vode debate o pravoj prirodi inteligencije. To moze biti osetljivo pitanje s obzirom da mnogi unose u ovakve diskusije osecanje sopstvene vrednosti. Ali zbog jasne komunikacije potrebno je definisati tu rec, i sta ja mislim da reci inteligencija, kreativnost i genije znace. Tek onda cemo govoriti o centralnoj temi ove knjige: o sahovskom geniju.

1.1         Inteligencija

Postoje gotovo isto toliko definicja reci ‘inteligencija’ koliko i ljudi koji pokusavaju da je definisu. To ide tako daleko da „on je inteligentan“ cesto ne znaci nista vise od „On se slaze sa mnom“. Kad sam o ovoj definiciji pitao eksperta za zastitu kompjutera u Jorku i sahovskog hakera John Andrew Clark-a, on je duhovito odgovorio: „Nemam nista protiv toga.“

Prema Wechsler-u (1975), kompjuterski naucnici cesto vide inteligenciju kao sposobnost procesovanja informacija, psiholozi kao sposobnost dedukcije relacija, ucitelji kao sposobnost ucenja, a biolozi kao sposobnost adaptiranja na okolinu. Binet and Simon (1916) su definisali inteligenciju kao sposobnost dobrog rasudjivanja  i razumevanja. Terman (1921) je smatrao da je to „sposobnost za apstraktno misljenje“, dok je Freeman (1955) smatrao da je to sposobnost obrazovanja (mada u stvarnosti to zavisi i od ucitelja). Bez obzira koju od ovih definicija vise volite, jedna stvar je jasna: Imati vise „toga“, nece naskoditi vasem sahu. Kad ja koristim rec „inteligencija“ u ovoj knjizi, ja mislim na sintezu svih ovih definicija, a posebno na onu koje meni najvise odgovora u odredjenom trenutku!

Opste je prihvaceno da testovi inteligencije (IQ) obicno ne mogu da uhvate sustinsku inteligenciju. Da bi se nekako resio ovaj problem, inteligencija se definise kao „sposobnost zaradjivanja poena na IQ testu“. Ovaj metod, iako vec sumnjiv kompromis, jos uvek nije u stanju da resi problem standardizacije pravilnih testova. Postoje i drugi problemi. Broj moze da se koristi za merenje samo jedne dimenzije, ali da li je moguce redukavati inteligenciju na samo jednu dimenziju?

Vecina modernih teorija inteligencije su kompleksnije. Na primer, Spearman (1927) je formulisao dvodelnu teoriju sa kognitivnim performansama u zavisnosti od opsteg faktora (g) kao i od faktora koji su specificni za odredjeni zadatak. Cattell (1963) je takodje koristio dva faktora,  “fluidnu” i “kristalizovanu” inteligenciju.  Fluidna inteligencija se odnosi na brzinu i kvalitet neuroloskog funkcionisanja i verovatno je nasledna. Thurstone (1938) je podelio inteligenciju na sedam osnovnih sposobnosti: dve se odnose na reci (razumevanje i recitost), prostor, induktivno zakljucivanje, memorija i brzina percepcije. Kako ja razumem njegove kategorije, poslednje tri bi bile znacajne za sah.  Guilford (1967) je zamislio jos komplikovaniji trodimenzionalni model, sa pet, cetiri i tri faktora ciji proizvod daje bar 120 razlicitih komponenata za ukupnu inteligenciju. Koliko ovih komponenata su vazne za sah nije potpuno jasno, pretpostavaljam, bar dvadeset.

Postoje i drugi prilazi u koje ovde necu da ulazim. Poenta je da rezultati IQ testova ne mogu da “uhvate” pun opseg ljudske inteligencije. Kad god se visedimenzionalna realnost projektuje u jedno-dimenzionalnu, gubi se informacija. Cak i u tom slucaju, IQ je jos uvek koristan kao sredstvo komunikacije. Koriscenje fraza kao “vrlo inteligentan”, ili “vrlo,vrlo inteligentan” vodi u nejasnu kominikaciju, i dovodi do pogresnih interpretacija. Koriscenje brojeva (IQ 120 ili IQ 150) je relativno preeciznije, ukoliko smo svesni njihovog znacenja i ogranicenosti.

Sta je IQ? Kolicnik inteligencije se u pocetku definisao kao mentalna starost pomnozena sa sto i podeljana sa hronoloskom staroscu, ali se sada cesce koristi definicja na bazi statisticke distribucije rezultata.  Pretpostavlja se da ljudska intligencija prati krivu normalne distribucije (sa srednjom vrednoscu 100, i sa standardnom devijacijom 15). Postoje dobri razlozi za sumnju da stvarna distribucija inteligencije prati teorijski model. Pored cinjenice da je populacija promenljiva, postoji izbocina na donjem kraju krive (koja predstavlja osobe sa povredama mozga). Isto tako, prema empirijskim rezultatima, postoji vise inteligentnih ljudi nego sto teorija predvidja. Ipak kriva normalne distribucije (sa srednjom vrednoscu 100, i standardnom devijacijom 15) je dobra aproksimacija i bice smatrana “istinitom“ kad god se govori o IQ u ovoj knjizi. Mada je rezultat IQ testa neke osobe najverovatnije netacan, normalnu distribuciju treba smatrati dovoljno pouzdanom.

Postoji izvesna zabuna u razlikovanju ciste ‘inteligencije“ od inteligentne ackcije (koja moze biti rezultat znanja ili obrazovanja). Mislim da sledeca analogija moze objasniti ovu razliku. Zamislite veliki broj cupova razlicitih oblika u basti. Oni imaju razlicite ‘genetske’ osobine, neki su uski, neki siroki, neki duboki, neki plitki, i svi imaju razlicite zapremine. Zamislite da neko vodovodnim crevom prska nasumice vodu po cupovima. Na kraju ce svi cupovi sadrzati razlicite kolicine vode, sto se moze smatrati kao njihovo obrazovanje. Neki su srecniji od ostalih jer su dobili vise vode nego sto im pripada (bolji uslovi, bogati roditelji). Oblik cupa (karakter) moze da odredi lakocu punjenja – oni koji su siroki na vrhu su najbolji. Moguce je da manji cupovi (sa manjim genetskim kvalitetima) dobiju vise vode od onih sa vecom zapreminom (viseg koeficijenta inteligencije) i da zbog toga izgledaju inteligentniji. Lakse je proveriti koliko ima vode u cupu nego proveriti njegovu stvarnu zapreminu. Neki cupovi se brzo napune i ne mogu da prime vise (vanklinicka smrt mozga). Ovaj model je daleko od perfektnog. Motivacija je vazan faktor koji u njemu nedostaje – ali cupovi nisu ljudi.

Da se vratimo za momenat nasoj otmenoj igri i upitajmo sebe, sta je to u cemu se prepoznaje inteligentna misao za sahovkom tablom? Predlozio bih sledece generalne kvalitete: imati plan, inicijativa, jako osecanje za prakticnost, dobro rasudjivanje, razloznost, koncentracija, otpornost na emocionalne sile, adaptacija, samokriticnost, jako osecanje svrhe, i efektivno resavanje problema koji se pojave. Veca brzina obrade podataka je isto tako karakteristika vise inteligencije.

1.2         Kreativnost

Mnogo je lakse definisati kreativnost nego inteligenciju. Rec „kreativan“ je obicno rezervisana za aktivnosti koje zadovoljavaju dva kriteriuma:

(1) Prepoznatljiva novost (ili originalnost)

(2) Efektivnost (mora da radi)

Oba kriterijuma zavise od vrednosnog suda. U izvesnom smislu, sve ljudske akcije su nove (jer ne postoje dva potpuno identicna dogadjaja u realnom svetu), tako da nesto moze biti „novost“ u sirokom smislu reci. Dakle, da li je nesto novo ili ne je sud, a ne cinjenica. Ne volim ni da mislim koliko sam puta igrao kao crni poteze:

1 e4 e6 2 d4 d5 3 Nd2 c5 4 exd5 Qxd5 5 N(g)f3 cxd4 6 Bc4 Qd6,

Ali svaki put bilo bi nesto drugacije. Mozda je u pitanju bio drugi protivnik, drugacija turnirska situacija, ili prosto drugacije osecanje. Ako zelite solidnu partiju, i nemate nista protiv remija, ovaj red poteza je bolji nego ako morate da pobedite. Cak i da ima neceg „novog“ u mom izboru da igram ovaj red poteza, to ne bi bilo dovoljno da zadovolji prvi kriterijum. Ali ako bih (kao crni) odigrao poteze 1 e4 h5? 2 d4 a5? 3 Nf3 d5?, to bi se skoro sigurno moglo smatrati „originalnim“, jer verujem da ovakav koncept nikada nije ranije igran. Medjutim, crni je verovatno izgubljen posle ovih finih poteza, tako da oni ne be trebali da budu smatrani „kreativnim“ jer drugi kriterijum nije zadovoljen. Nije dovoljno uraditi nesto raslicito. To mora i da radi.

Kontroverzni slucaj bi bila Majk Basman-ova ideja sa 1.g4 i slicnim potezima. Da li je ovo kreativno? Rekao bih da je Majkov tretman ovog otvaranja definitivno originalan. Koliko mi je poznato, ni jedan majstor nikada nije igrao ovo otvaranje kao Majk. U ovom slucaju, drugi kriterijum je problematican. Da li ovaj potez radi? Naravno, Basman je poznat u sahovskom svetu po svojim neobicnim otvaranjima, i zahvaljujuci verovatno tome prodao je dosta knjiga, tako da u izvesnom smislu ovaj potez radi, ali sta je sa dubljom sahovskom logikom? Zao mi je da kazem, ali po mom misljenju potez 1.g4 gubi prednost koju beli ima, a rano …g5 vodi najverovatnije u izgubljenu poziciju za crnog. Drugim recima, taj potez ne radi i ja ga ne bih zvao „kreativnim“. Originalan ili interesantan da, ali nije kreativan.

Jos jedno pitanje zasluzuje paznju: da li je moguce biti stvarno kreativan u sahu? Mnogi su culi indijsku poslovicu, „sah je more u kome komarac moze da pije a slon moze da se kupa, ali bez obzira sta komarci i slonovi rade u njemu, da li more saha ima dovoljnu sirinu za stvarnu kreativnost. Kasparov je lepo rekao kad je u isto vreme pokusao da odvoji sebe od gomile drugih velemajstora, „mislim da je jako vazno da se sah razvijaja, a ne da se samo tu i tamo odigra dobar potez“.

Posto sam ja igrac koji je odigrao samo malo vise od „dobrog poteza tu i tamo“, mozda cete pomisliti da bi ovakvo zapazanje moglo da me uvredi. U stvari ja se slazem sa svetskim sampionom. Vrlo je tesko doci do velikih novih ideja u sahu. Velike sahovske strategije su vec izmisljene. Dozvolite mi da mu uzvratim i da ga pitam kako je to on razvio sah. On moze da odgovori u svom stilu – „Ako to nisam ja, ko je onda?. Dozvolite mi da kazem ko je onda: Morfi, Lasker i njegova „teorija Stajnica“, Nimcovic i hipermoderni, ruska skola sa naglaskom na dinamiku (Kasparov je njen je glavni proizvod), i najzad kompjuter. Svi oni su doprineli glavnim promenama u sahu.

Pre sedamdeset godina, Kapablanka je ponekad pokazivao sasvim nove strategijske prilaze u izvesnim sahovskim pozicijama. Ali danas? Cini mi se da niko ne cini nista vise od adaptiranja ili manipulacije poznatih ideja i elemenata. Na nizem nivou „mala“ kreativnost postoji, cak je i bitna za dobro igranje. ali veliki novi koncepti su neverovatno retki. Mozda je 16-a partija meca za svetskog sampiona u Moskvi, 1985, izmedju Kasparova i Karpova primer kompletno novog strategijskog koncepta srednje velicine.

Slabije igrace ce mozda ovaj komentar iznenaditi posto oni cesto nailaze na (njima) nove ideje, ali igraci koji su sahovski obrazovani znaju kako je neverovatno naici na nesto stvarno novo na visokom nivou. „Novosti“ moraju da se igraju (sem ukoliko je cela partija ponavljanje neke ranije partije) i neke ce biti vaznije od drugih, ali sve ovo je na nizem novou – na nivou „dobar potez tu i tamo „.

Ovo ne treba da umanji vrednosti saha kao sporta. Ista kritika bi lako mogla da vazi i za ostale sportove. Koje su se to nove kreativne ideje pojavile u bilijaru ili u boksu u prosloj deceniji? U nekim poljima je moguce da kreativni genijalci revolucionisu nas nacin misljenja, u dugima nije. Ajnstajn je izmenio modernu ficiku svojom teorijom relativnosti, ali da li je Bah ucinio nesto slicno u muzici? Neki tvrde da originalnost Baha pociva na nacinu kako je on koristio kompleksnost elemenata u postojecoj tradiciji (Bailin, 1985). Mislim da se isto moze reci za Kasparova. Obojica su vrlo originalni (mnogo malih inovacija), obojica su geniji u svojim poljima. Jos je moguce biti kreativan u sahu, ali samo u postojecim granicama.

Mozda bi trebalo da kazem „ali samo na povrsini u postojecim granicama“, jer se kreativna misao uvek nadgradjuje na onim sto je vec postojalo. Ova misao nije mnogo originalna – Bernard of Chartres je jednom napisao, “Mi smo kao patuljci na ramenima dzinova, pa mozemo videti dalje od njih, i stvari na velikoj daljini, ali ne zbog nase ostrine vida ili zbog fizickih razlika, nego zbog toga sto smo podignuti visoko njihovom dzinovskom velicinom“. Isak Newton je slicno rekao oko 500 godina kasnije. Mozda ne bi bilo fer opisati Kasparova kao „patuljka“, ali su Stajnic, Lasker i Aljehin oni dzinovi na cijim ramenima on stoji.

1.3         Genije

“Genije” je jos jedna opste koriscena rec sa bar tri razlicita znacenja.

  1. Svako sa IQ iznad odredjenog broja, mozda 160.
  2. Neko ko je veoma dobar u necemu. To je znacenje u komentarima kao “Erik Kantona je genije. Ili “Stiv Dejvis je genije” . Osobe u pitanju ne moraju ali mogu imati dovoljno visok IQ da bi se kvalifikovali i za prvo znacenje. Vestina bi mogla biti i cisto fizicka, mada bi mentalni kvaliteti normalno bili odlucujuci za razvoj te vestine.
  3. Produktivni stvaralac. Ljudi koji stvaraju vrednosti i menjaju celu kulturu. Ovo je najtezi put da se postane genije posto su ovi ljudi (istorijski, to su obicno bili muskarci ali ko zna sta ce buducnost doneti?) uvek bili veoma dobri u necemu a takodje su imali visok IQ. “Nesto” u ovom znacenju je obicno bila nauka, matematika, muzika, umetnost ili literatura. Razlika izmedju poslednja dva znacenja ja malo arbitrarna, mada rad u znacenju (3) ima cesto uticaja van svog polja.

Dakle, sta se podrazumeva pod terminom “sahovski genije”?  Rekao bih da “genije” ovde sustinski ima drugo znacenje.  Sahovski genije je neko ko je jako dobar (u odnosu na osobu koja ovo komentarise) u sahu. Ima tu malo i treceg znacenja jer sah zahteva vestinu misljenja tipicnu za visoke intelektualne standarde. Imajuci u vidu granicu definisanu u poslednjem paragrafu o “kreativnosti”, vrhunski igraci stalno nalaze nove ideje i stvaraju male vrednosti. Kasnije cu tvrditi da sahovski velikani uglavnom zadovoljavaju i prvo znacenje genija! Mozda bi poslednju rec po ovom pitanju trebalo dati Bobiju Fiseru (koji je, uzgred budi receno, postigao 187 poena na jednom IQ testu): “Genije. To je rec. Sta to stvarno znaci? Ako pobedim, ja sam genije. Ako ne pobedim, nisam”.

2.         KARAKTERISTIKE SAHOVSKOG GENIJA

Psiholozi su se uglavnom koncentrisali na studije genija treceg znacenja u predhodnoj klasifikaciji. Zanimljivo je analizirati rezultate ovih istrazivanja i tako skicirati karakterni profil “tipicnog genija”.  Mnogi nalazi za genije opsteg karaktera (s obzirom na socijalni polozaj, sistem vrednosti, ponasanje i licnost) odnose se i na sahovske igrace (koji su mozda i bili predmet u nekim od ovih istrazivanja).

Da bi se izgradio taj profil, mozda je najbolje da se pitanje genija razlozi na prostije komponente a onda se upita,  “Sta je potrebno da se postane sahovski genije”?  Ovakva pitanja postavljaju zavodljive plavuse iskusnim sahovskim profesionalcima na zabavama. Ako se ikad nadjete u ovakvoj teskoj situaciji, moj savet je, a ovo je sigurno i najkorisniji savet u ovoj knjizi, da izbegavate jasan odgovor. Direktan odgovor je pomalo komplikovan i dosadan – ako zelite avanturu probajte nesto kao “fenomenalna seksualna sposobnost”. U ostalim slucajevima mozda bi ovi kvaliteti mogli da budu vredniji:

2.1         Inteligencija (visok kolicnik inteligencije – IQ)

Kasnije cu u ovom poglavlju govoriti vise o vezi izmedju sahovskog talenta i IQ. Ovde cu samo pomenuti opstije rezultate.  Na osnovu empirijskih dokaza, izgleda da u mnogim poljima kreativna postignuca ne zavise mnogo od IQ. Tacnije, istrazivaci su zakljucili da iznad izvesnog IQ (oko 120) ne postoji cvrsta veza izmedju IQ i viseg stepena kreativnosti. Smatra se da IQ od 120 odgovara nivou opste vestine koju ljudi treba da imaju da bi bili sposobni da urade nesto efektivno.

Interesantno je da ovi rezulatati ne vaze za matematicare. Pokazalo se da kod njih postoji jaka veza izmedju IQ i kreativnosti i kad je IQ cak iznad 120. Verujem da bi isto vaziilo i za sahiste. Razlicite profesije imaju razlicite prosecne koeficijente inteligencije za svoje priznate genijalce.  Cox (1926) je dao sledece cifre (broj u zagradi pretstavlja broj uzoraka): Filozofi (22) prosecan IQ 173; Naucnici (39) 164; Pisci (53) 163; Drzavnici (43) 159; Muzicari (11) 153; Umetnici (13) 150; Vojnici (27) 133. Po mom misljenju, sahisti su na vrhu sa filozofima. Mozda i sa njima zive u oblacima.

S druge strane, postoje mnogo primera pametnih ljudi koji nisu kreativno produktivni. Kreativnost zavisi i od usmerenosti i od IQ, a visok IQ nije dovoljan uslov za postignuca. Treba imati na umu da sva ova istrazivanja zavise od ocenjivanja “kreativnog dostignuca”,sto je lakse uraditi u sahu nego u bilo kom drugom polju.

2.2         Naporan rad

Na nesrecu, ne izgleda da postoji alternativa ovoj komponenti sahovskog genija. Ne mozete u sebe ubrizgati sahovsko iskustvo. Morate ga postepeno skupljati igrajuci i studirajuci sah satima.

Studiranje knjiga nije bitno da bi se postao jak igrac – ima puno primera igraca koji su postali velemajstori zahvaljujuci prakticno samo igrackom iskustvu – ali knjige obicno pomazu.  Kao i kod ucenja jezika, praksa pomaze da se razvije aktivan recnik,  ali preporucljiv je balans izmedju studija i igranja.

Ako uzimate sah ozbiljno onda najvise napora ulazete kad igrate. Mozak je najvise opterecen, sto objasnjava zbog cega se ideje koje ste videli u knjigama teze pamte od ideja koje ste videli u partijama. Ako bas insistirate na losem balansu izmedju igranja i ucenja, onda je najbolje da gresite tako sto cete igrati jako mnogo! Nikada niko nije postao “dobar” tako sto nije igrao.

Moze li to nekako lakse? U nesahovskom svetu, mnogi ljudi ce pokusati da vas uvere da moze. Kazu da lateralno misljenje, mozgovne mape, transcendentna meditacija, tajne knjige i drago kamenje, sve ovo i mnoge druge stvari ce vam pomoci da budete kreativniji.  Najdublje tajne vase unutrasnje prirode i vasa buducnost mogu se saznati iz rasporeda zvezda ili od misticara koji vas nikad nisu videli.  Ne zelim da se rugam svemu ovome, mozda bi provokativna misao po ovim pitanjima mogla biti od koristi, bez obzira na nenaucnu prirodu tog procesa, ali ja ostajem skeptican, blago receno.

Svako voli da izgleda vazno, a ima li ista lakse da se to postigne nego da se ima neki  tajni, laki put do specijalnih saznanja? Istina je da stvarno saznanje i naizgled “laka” pronicljivost postoji samo kod onih koji su mnogo radili. Sto se sahista tice, jasna, duboka “vizija” i pronicljivost pozicija postoji kod jakih igraca sa bogatim iskustvom i velikom zalihom primera i ideja u njihovim glavama. O osecanjima “inspiracije” i zasto se ona pojavljuje, govoricu vise u sekciji o viziji.

Ipak, neki metodi su efikasniji od drugih. Studiranje partija i misli velikih igraca moze vam pomoci da naucite nekoliko “trikova” koji si im pomogli da uspeju (trazite ih), ali ne postoji lak nacin.  Ako zelite da postanete sahovski genije, morate mnogo da radite. Devedeset-devet procenata cist rad.

2.3         Motivacija i sistem vrednosti

Da bi se mnogo radilo, mora da postoji motivacija. Stalna, duga unutrasnja motivacija je potrebna, a ne samo zelja da se dobiju trofeji, novac i slava.  Po pravilu, uspesni ljudi jako vode racuna o svojim kreativnim dostignucima, cesto po cenu zanemarivanja drugih normalnijih (za obicne ljude) ciljeva u zivotu. Njihov kreativni razvoj je njihov najvisi cilj, pa prema tome, njihov sistem vrednosti se razlikuje od onog kod vecine ljudi u njihovom drustvu. S obzirom na taj cilj, ne treba se iznenaditi ako njihovo ponasanje ostalim ljudima izgleda neuroticno i cudno.

 “Ko haje, on i pobedjuje – jednom sam video Niigel-a Short-a da nosi majicu sa ovim tekstom, i potpuno je jasno da je sah vazan, na svoj dubok nacin, vrhunskim sahistima. U svojoj knjizi, “Nasledni genije” (1869), Fransis Galton (rodjak Carlsa Darvina) opisao je sazeto ovu prirodu: “Hocu da kazem da se nekontrolisana priroda, vodjena naslednin stimulusima,  uspinje putem koji vodi ka slavi i koja ima snagu da dostigne sam njen vrh, priroda koja ce se, kad je ometana, otimati i boriti sve dok se prepreke ne savladaju, i dok ponovo ne postane slobodna da prati svoj stvaralacki instinkt.”

Gonjeni svojom jakom i upornom zeljom da budu najbolji, mnogi igraci prolaze kroz fazu manijacke samo-kriticnosti. Oni otkrivaju i otklanjaju sve potencijalne prepreke koje su na putu njihovog uspeha. Pazljiva analiza njihovih partija otkriva slabosti i karakteristicne greske – nesklad izmedju “realnosti za sahovskom tablom” i igracevog unutrasnjeg modela realnosti.

Slabije motivisani ljudi previdjaju i ignorisu ove anomalije, jer im je lakse da iskrivljuju cinjenice i tako ih uskladjuju sa svojim modelom realnosti (dogma i sujeverje se cesto koriste kao odbranbeni mehanizmi kod ljudi koji ne mogu da prihvate nove informacije), nego da menjaju svoj model i usklade ga sa cinjenicama (naucni prilaz).  Pedantna samo-analiza je deo napornog posla i sastoji se u punom smislu od suocavanja sa realnoscu.  Onima  koji sanjaju da postanu sahivski geniji savetujem da budu nemilosrdni prema svojim nedostacima.  Botvinik je trazio od svojih ucenika da objavljuju komentare svojih partija, jer ih je to primoravalo da budu objektivni.

Nacin na koji opisujete svoje neuspehe moze biti odlucujuci. Ako ih “objasnjavate” kao slucaj (“Imao je srecu”) ili navodite neke spoljne razloge (“Mnogo se galamilo”, “Imao sam nazeb”), to vam nece pomoci da napredujete. Morate prihvatiti odgovornost i opisati svoje greske kao rezultat vaseg izbora (“Odigrao sam los potez”) – ovaj prilaz daje najbolje razultate. Primeticete da razliciti nacini objasnjavanja iste realnosti (kao slucaj, izbor, uzrok) proizvodi razlicite krivce za gresku – neverovatno je koliko politickih argumenata postoji samo zbog toga sto ljudi razlicito opisuju realnost

Sto se tice vrhunskih igraca, moze se govoriti o njihovoj skoro religioznoj posvecenosti igri, narocito ako im je sah postao centralna tema zivota, oko koje sve drugo moze ali ne mora da se vrti.  Izgleda mi kao da sam ljudski mozak stvara potrebu za takvu “centralnu temu” u odnosu na koju se uporedjuje sve ostalo. To bi moglo da objasni popularnost verovanja u Boga kroz istoriju. Primeceno je da su vecina jakih igraca ili ateisti (neki od njih sasvim agresivni – Nigel Short je jednom rekao da “svako ko veruje u Boga je idiot”) ili agnostici. Postoje nekoliko izuzetaka, na primer Mecking, a s vremena na vreme Fisher.

Prema Adriaan De Groot-u (Misljenje i izbor u sahu, 1965) medju sahistima ima cak manje religioznih ljudi nego medju naucnicima.  On tvrdi da je to zbog prirode uspesnog sahovskog razmisljanja. Moras biti “skeptican i relativista do kraja” pise De Groot da bi mogao da mislis efektivno u sahu. Ne smes biti dogmatista. Apsolutno si u pravu profesore De Groot – dogma i sujeverje su samo za pacere, i mi cemo cvrsto ostati na toj poziciji!

Na visim sahovskim nivoima, estetska komponenta motivacije postaje znacajnija, ali ovde o tome necu da govorim posto sam o tome detaljno pisao u knjizi “Tajne spektakularnog saha”

2.4         Fizicka kondicija

Kao sto je dobro poznato, potreban je odredjen nivo fizicke kondicije da bi se odrzala dobra koncentracija za vreme turnirske partije. Kao sto je Fisher jednom rekao,” Vase telo mora da bude u izvrsnoj kondiciji. Vas sah slabi zajedno sa vasim telom”. Raspored igranja danasnjih vrhunskih sahista, dok jure po svetu da igraju turnir za turnirom, zahteva cak i  vece napore nego jedna turnirska partija, a fizicka kondicija mladih zvezda omogucuje im da upiju turnisko iskustvo velikom brzinom.

Ipak sa ovim ne treba preterivati jer vecina ljudi , cak i kad nisu i dobroj fizickoj kondiciji, jos uvek imaju potencijal da dostignu dobru kondiciju. Nisu svi svetski sampioni bas bili modeli fizicke sposobnosti, ali su bar imali upornost.

2.5         Dobra skola

Da li je potrebno imati velikog ucitelja da biste postali veliki igrac?

Striktno govoreci, ne, ali to sigurno pomaze.  Mnogi jaki igraci su izasli iz “Botvinikove skole”, ili su bili bod tutorstvom cuvenog trenera Marka Dvoretskog. U nauci Ernest Rutherford i J.J. Thompson su trenirali bar 17 nobelovaca. Sest ucenika Enrika Fermija su takodje dobili Nobelove nagrade. Ovo pokazuje kako moze veliki ucitelj biti koristan. U ovim slucajevima verovatno nije bio u pitanju prenos specificnih tehnickih informacija, nego su pre bili u pitanju nacin misljenja i rada, sistem vrednosti, ponasanje i standardi.

Ipak, postoje mnogi igraci koji su “uspeli” bez licnog ucitelja, pa prema tome, to je moguce. Oni mogu da uce iz knjiga, ili, kao sto je jednom Miles rekao, od svojih protivnika. Imati ucitelja je ipak preporucljivo, jer je ucenje mnogo efikasnije. Velika prednost velikog ucitellja je velika usteda vremena. Ako to ne mozete, poslusajte savet velikog matematicara Abela: “Studiraj majstore, a ne njihove ucenike”. Bolje postani “velemajstor” ako mozes, mada neki od najboljih pisaca i ucitelja, zbog nedostatka takmicarskog duha (a mozda zato sto su bili fini ljudi), nikada nisu sebe dokazali kao igrace.

2.6         Koncentracija

Mada se u obicnim diskusijama ili u normalnom razmisljanju retko ocekuje vise od tri ili cetiri stupnja u argumentu, neke sahovske pozicije zahtevaju mnogo razmisljanja da bi se razumele. Mozak to moze postici samo ako je sposoban za jak intenzitet razmisljanja, i zato je koncentracija neophodna. Dva svetska sampiona su to istakla:

Aljehin: Jedan kvalitet, mnogo vise nego bilo koji drugi, odredjuje neciju sahovsku snagu, postojana koncentracija, koja potpuno iskljucuje igraca od spoljnog sveta.”

Kasparov: Sposobnost koncentracije je osnova svega. Malo ljudi razume da je sposobnost koncentracije za vreme odlucujuce partije najvazniji kvalitet koje sahovski igrac moze da ima.”

Velika koncentracija i sposobnost kontole emocionalnih sila su kvaliteti koji su u jakoj vezi sa inteligencijom. Lako je davati savete, ali je tesko koristiti ih. Koncentrisite se na partiju, ne dozvolite da ista omete vas unutrasnji mir, ni galama, ni lepe devojke koje se setaju okolo, ni posmatraci, niti tudje partije, nista. Kao sto je jednom Botvinik primetio, “Ja mislim jasno samo kada mi je mozak miran.”  Isto tako je lako traziti distrakcije (ili moguce izgovore), i unutrasnje i spoljne. Ne cinite to.

2.7         Karakter i socijalni polozaj

Mada je tesko biti specifican o ostalim aspektima karaktera i socijalnog polozaja, sa sledecim mislima treba biti oprezan da se ne upadne u lazne generalizacije. Tipicni sahovski genije, mada bi trebalo izbegavati fraze kao kugu, bi bio pomalo neuroticna osoba, Rus ili Jevrejin, koji potice iz rasturene porodice. Ima li ista vredno u ovome? Statisticki nalazi koji opravdavaju ovaj stereotip su vrlo iznenadjujuci, pa je vredno ispitati zasto je to tako. Posmatrajmo taj slucaj u obrnutom smeru. Relativno mali broj vrhunskih igraca dolazi iz normalnih porodica – razvod ili smrt jednog roditelja je mnogo cesci slucaj kod sahovskih velikana nego kod obicnih ljudi.  Ovo u stvari vazi i za ostale profesije, jer kreativni (i psihicki ometani) tipovi tri puta cesce su gubili jednog roditelja pre nego sto su napunili sesnaest godina. Winston Churchill je jednom napisao do “usamljeno drvo”, ako uopste poraste, postaje najvece drvo.  Izgleda da emocionalna ometanost ili tesko povredi dete ili ga ucini jacim. Mislim da je posteno reci da su vrhunski igraci emocionalno cvrsti sa jakim egom (u originalnom frojdovskom znacenju), tako da se mogu uociti moguci razlozi za iznenadjujuce stasticke rezultate.  Nekoliko igraca je ipak pokazalo da je moguce uspeti i kad se odraste u normalnoj porodici (Karpov, na primer), pa ne treba da ocajavate ako niste doziveli potrebne emocionalne patnje.

Muska dominacija u sahu je gotova apsolutna. Od 65 igraca sa rejtingom iznad 2600 na listi od januara 1996, Judit Polgar (deseta sa 2675) je jedina zena. Ovde necu pokusati da objasnjavam nedostatak kreativnih zena, jer su to mnogi uradili na drugim mestima, a ovo je i periferna tema za ovu knjigu. S druge strane, Judit sigurno pokazuje (po prvi put) da je moguce za zenu da bude sahovski megatalenat. Zenski sah ocigledno napreduje.

Mnogi geniji opsteg tipa, a posebno oni medju sahistima, su stvarno Jevreji. Ovo ima mnogo zajednickog sa vrstom njihovog sistema vrednosti koja je tipicna za jevrejska domacinstva, sa naglaskom na ucenje i intelektualne vestine. Slicni razlozi objasnjavaju i veliki broj igraca koji poticu iz srednje klase. Nema potrebe traziti objasnjenja u genetskim prednostima, mada ne treba iskljuciti ni ovu mogucnost. Jedno je sigurno, ne morate biti Jevrejin da biste uspeli!

Zasto su Rusi tako dobri u sahu? Jos jedna stara prica, ali je statistiku tesko ignorisati. Platon je napisao “Ono sto drzava ceni, to ce i uspevati” a sahovska kultura je najvise cenjena u Sovjetskom Savezu. Nedostatak ostalih oblika kulture, a narocito nedostatak televizijskih serija americkog tipa kao ‘Starsky and Hutch’, sa bezanjem od stvarnosti kao glavnom temom, mozda je doprinelo pragmaticnijim i prizemnijim kvalitetima (kao zelja za radom) koji su neophodni za sahovski uspeh. Isto tako je jasno, da u zemlji u kojoj su svi drugi putevi bili zatvoreni, znacajan deo ruske elite okrenuo se sahu. Po mom misljenju, jos jedno kljucno objasnjenje je cist profesionalizam cele jedne generacije sovjetskih majstora, pre nego sto je Fisher inspirisao zapadne igrace koji su dostigli Ruse u sedamdesetim i osamdesetim. Profesionalno ponasanje (koje bi talenti mozda zeleli da imaju) moze da se objasni recimo kao “ozbiljnost”, “odlucnost”, “cvrstina” i nemilosrdan takmicarski prilaz – ne daj nista, materijalno, poziciono i psiholoski. Ne treba zaboraviti ni ostale kvalitete – rad, rad, i rad.

Neki misle suvise mnogo (neuroticni tipovi), neki suvise malo (intelektualno lenji). Vrhunski igraci obicno dolaze sa neuroticne strane, ali ne sa ekstremne neuroticne strane, da ne bi mogli da se nose sa stresom. Oni su rodjeni borci. Zaprepastilo me je koliko je Alexei Shirov sposoban da brine – izgleda da on stalno brine o svemu sto je oko njega i stalno mu nesto smeta. Ni Kasparov nije mnogo bolji. Postoji samo nekoliko izuzetaka. Michael Adams izgleda da nije neurotik, ali ne mogu da se setim ni jednog drugog. Takmicarska prednost se obicno pojavi kad primetite nesto sto vas protivnik nije video, a to se obicno desi ako se udubite u poziciju i brinete o njoj. Briga je bliska osecanju za opasnost.

Postoje mnoge druge osobine koje bi mogle da se ukljuce u “profil” tipicnog sahovskog genija. Samopouzdanje, sposobnost savladjivanja neuspeha i podsvesnih mentalnih blokova su vazni aspekti u izgradnji talenta, ali sa kojima bi bio jos veci broj igraca sa rejtingom od 2600, kad bi ih oni imali.  Ako se ne uklapate u ovu sliku, ne brinite (bar ne mnogo). Postoje mnogo izuzetaka a ovo je samo malo bolje od jednostrane spekulacije! Zavrsicu ovo poglavlje samo sa jos jednom zajednickom karakteristikom: nezavisnost. To je za one koji mrze da im se kaze sta da rade, koji vole da rade intelektualni posao dugo vremena (da li zene ovo isto tako vole kao i muskarci?), za one koji se oslanjaju na sebe.  Fisher je obicno dobar izvor za citiranje: Ja volim da radim ono sto ja zelim, a ne ono sto drugi hoce. Mislim da je to pravi zivot.”

2.8         Energija i seksualni nagon

Najzad smo se opet vratili staroj dobroj, seksualnoj sposobnosti, ocigledno bitnom elementu sahovskog uspeha – ne mozete cak postati ni FIDE majstor bez znatne kolicine sperme u kojoj pliva vase telo i dusa. Salim se, naravno ali jak nagon pomaze. Vrhunski igraci izgleda da stvarno pumpaju veliku energiju u svoje partije (svako ko je igrao sa Kasparovom je svedok da iz njega zraci neka “sila”). Ovo mozete smatrati onom “postojanom koncentracijom” o kojoj je Aljehin govorio, ali verujem da u tome ima i nesto vise. Pseudo-frojdovci bi mogli da promrmrljaju reci “sublimalni libido” na ovom mestu, i to bi moglo da izgleda kao razumno objasnjenje. Nasta se sve trosi seksualna energija!

Sada cemo govoriti o vise tehnickim, specificnim sahovskim kvalitetima kao sto su uocavanje uzoraka i o “viziji”. Sta se dogadja u glavi jakog sahovskog igraca?

3.         KOLICNIK INTELIGENCIJE (IQ) I SAHOVSKA SNAGA

U 1988. godini, odrzan je impresivan sahovski festival u malom industrijskom gradu Saint John, u Kanadi. Dva velika i jaka otvorena turnira su kombinovana sa sedam meceva Kandidata za svetski sampionat (Trebalo je da Karpov kasnije igra sa pobednicima). Engleska ekipa, koja je bila u dobrom sastavu i puna optimizma (Nigel Short je mleo Sax-a u njihovom mecu, kao i Jon Speelman Seirawan-a), i uz pojacanje odabranih “stranaca” (kao Spassky), organizovala je bogate vecere u jednom od lokalnih restorana koji je jedva uspevao da primi sve goste. Dobro se secam konverzacije sa jedne od tih veceri. Neko je pitao Nigel Short-a sta misli koliki je njegov IQ. On nije znao, ali iz skromnosti predlozio je 130 ili 140. John Nunn, njegov sekundant, rekao je da bi sa malo treniranja Nigel bez muke dostigao bar 160. Speelman nije bio impresioniran IQ testovima i svi su zakljucili da IQ testovi ne vrede mnogo ako zavise od iskustva.

U ovom momentu jedan pametnjakovic (ja) predlozi da je bolja mera inteligencije ako se urade dva testa, a onda se uporede i vidi koliko se inteligencija poboljsala. Brz kao munja, Nigel odvrati da je to losa ideja, jer neko moze namerno da uradi lose na prvom testu! Trebalo mi je nekoliko sekundi da shvatim sta on prica, da mozete vestacki da povecate razliku u rezultatima testa i tako bolje uradite test.

Svi su bili impresionirani njegovom brzom reakcijom i lukavim odgovorom, i konverzacija se nastavila. Ova prica ilustruje nesto vazno o prirodi sahovskog mozga – koliko je on dobar u nalazenju precica (bez aluzija) i lukavih resenja problema. Matematicari obicno nisu toliko prepredeni u svom razmisljanju – za njih je vazno da nadju direktan put da nesto dokazu.

Postoji prica o turskom reformatoru koji je zeleo da nekako natera zene da ne nose velove. Umesto da velove jednostavno zabrani (matematicki pristup), on je izdao naredbu da prostitutke moraju da nose velove. Ovaj indirektni “trik” se pokazao kao efikasan nacin da se postigne cilj, a sahisti su cesto prilicno dobri u tome.

U sahu, je vazan rezultat, a ne nacin kako se do njega doslo. Igraci vole da isprobavaju ideje, a ne da marljivo studiraju tudj rad. Sahisti su dobri mislioci ali ne uvek i dobri studenti, kao sto su mnogi univerzitetski profesori na njihovu zalost saznali.

Na pocetku knjige (odmah posle uvoda) rekao sam sta podrazumevam pod inteligencijom, a kasnije sam je naveo kao tipicnu karakteristiku sahovskog genija. Ali do sada ja u stvari nisam odgovorio na pitanje: “koliko je cvrsta veza izmedju sahovske snage i IQ?  Postoje mnogi razlozi, neki od njih su zdrav razum, da se veruje da je njihova korelacija vrlo jaka (korelacija se vrednuje nula za dve pojave koje su potpuno nezavisne, a jedan za dve potpuno zavisne pojave. Matematicki govoreci, sve pojave imaju neku korelaciju – negde izmedju nula i jedan). De Groot je izucavao nekoliko ovih razloga koji su sazeti u sledecem paragrafu.

Prostorna inteligencija – narocito sposobnost uocavanja mogucnosti kretanja – je ocigleddno odlucujuca za sahovsko misljenje, jer je to sposobnost izgradnje sistema znanja (znati nesto) i iskustva (znati kako). Ovaj sistem mora biti pohranjen u memoriji i dobro organizavan – pravila, analogije i operacioni principi moraju stalno da se izdvajaju, adaptiraju i poboljsavaju (mozda ne uvek svesno). Sahovsko misljenje cesto podrazumeva kompleksnu, hijerarhijsku strukturu problema i pod-problema, pa su sposobnost formiranja takvih kompleksnih struktura podataka (izbegavanje konfuzije) i sposobnost kontrolisanja jasnih i organizovanih ciljeva u korelaciji sa visokim IQ.

Pre nego sto vam, sa velikim snebivanjem, ponudim moju jednacinu koja povezuje potencijalnu sahovsku snagu sa koeficijentom inteligencije, voleo bih da kazem nesto vise o IQ skali. Ako pretpostavimo, ne potpuno korektno kao sto je receno ranije (a istina je da iz pogresnih pretpostavki mozete zakljuciti sto god hocete, mada u ovom slucaju ova nekorektna pretpostavka treba da se razume kao nedovoljno tacna aproksimacija), da inteligencija prati normalnu distribuciju (srednja vrednost 100, standardna devijacija 15), onda koliko ima stvarno inteligentnih ljudi? Matematicko/statisticki rezultat bi bio:

16% sa IQ iznad 115, 2.3% sa IQ iznad 130, 0.13% sa IQ iznad 145, i 0.003% za IQ iznad 160. Iz ovoga bi se moglo izracunati da u Engleskoj ima 1,150,000 ljudi sa IQ iznad 130; 65,000 iznad 145, i  1,500 iznad 160.

Ovo ilustruje kako se normalna distribucija koristi, ali imajte u vidu da su ovi brojevi manji od stvarnih. Vrlo je tesko generalisati karakteristike koje ljudi imaju na razlicitim nivoima inteligencije. Sledeci pokusaj da se to ucini, izvod is knjige Matematika izbora – prvi deo (Kevin of the Teachers) je svakako vrlo provokativan. “Izgleda da postoji hijerarhija sposobnosti i osobina kod ljudi visoke inteligencije (sugeriraju se stepeni za inteligenciju ucitelja) kao u donjoj tabeli:

 IQ (S.D. = 15)   Atributi

185           Visoka prirodna neuro-kinesteticka kontrola, velika radoznalost, mrzi triviajalnost; stalno u zurbi.

180           Kreacija novog.

175           Zna sta je intligentno i tacno.

165           Sposobnost formalizacija, nazire se samopouzdanje; manje se skriva.

160           Interesovanje za logicku; paranoja; mala kreativnost; prepoznaje dobar rad; voli umetnost i muziku.

150           Sposobnost trivijalnih formalizacija.

145           Ispod ovog nivoa, a cesto i iznad njega, svuda se moze sresti ropstvo navikama’

Ako je ovo tacno, onda bi, po mom misljenju, za sve nas koji su robovi svojih navika bilo bolje da imamo dobre navike! Sad kad sam dobro razbesneo vecinu citalaca, vreme je da predstavim “Levitovu jednacinu”. Naglasavam da jednacina ima mnogo mana i ne treba je uzimati suvise ozbiljno.

Levitova jednacina:  Rejting =  (10 x IQ) + 1000

Simbol  “=” znaci “posle mnogo godina napornog rada iznosi otprilike …”. Drugim recima, posle mnogo godina igranja i ucenja, igrac ce imati sahovski rejting od otprilike (10 x IQ) + 1000.

Sta ova jednacina sugerira? Ako pretpostavimo, cisto zbog spekulacije, da je ova formula tacna, mogu se izvuci sledeci zakljucci:

(1) Da biste postali svetski sampion (rejting od oko 2800 je sada standard) trebace vam IQ od 180.  Verujem da su mnogi svetski sampioni imali ovakav IQ.

(2) Osoba sa “prosecnom” inteligencijom od IQ=100 po definiciji, moze da ocekuje rejting od 2000. Kao grupa, sahisti su verovatno iznad proseka, jer sahu su skloni oni koji odmah na pocetku postizu uspeh, pa bi ‘prosecni sahovski igrac” mogao da ocekuje (posle dovoljnog rada) i nesto visi rejting.

(3) Jaki velemajstori (2600 rejting) verovatno imaju IQ iznad 160.

(4) U Engleskoj, samo mali procenat onih sa dovoljnim talentom za rejting od 2500 stvarno to i postigne.  Vecina nikad ne provede dovoljno vremena na sahu da bi ostvarila svoj potencijal. Na dan 1-og januara, 1996, bilo je 18 engleskih igraca sa rejtingom od 2500 i iznad. Ako se ovaj broj uporedi sa procenom od 24,000 sa IQ od 150 u celoj populaciji, vidi se da to iznosi manje od jednog na hiljadu. Ako se pretpostavi, opet sa nedovoljnom tacnoscu, da je genetska inteligencija uniformno distribuirana po celoj planeti, ovaj odnos, koji pokazuje koliko njih je “uspelo”, moze se uzeti kao indikator stepena sahovske kulture u pojedinim zemljama. Island, sa svim ovim pretpostavkama, bi imao samo 150 ljudi sa IQ vecim od 150, a bar sestorica od njih je dostiglo rejting od 2500. Pretpostavite da je to jedan u dvadeset, ove je vise od 50 puta bolje nego u Engleskoj. Mozda je prostije da se IQ uopste ne posmatra, nego da se samo uporedi broj velemajstora i velicina populacije, a Island pokazuje sta se desava ako se svetski sampionat odrzava u maloj zemlji. Ako se izme u obzir ogranicenost koju je “priroda” postavila, jos uvek se mnogo moze uraditi da bi se postigao uspeh.

Naravno, ne mozete koristiti ovu jednacinu da izracunate neciji IQ iz njegovog sahovskog rejtinga, jer uslov visegodisnjeg napornog rada ne bi morao biti zadovoljen. Mozda bi umesto “=” moglo da se stavi “<” (manje od), to jest da je rejting manji od (10 x IQ) + 1000. Onda gornji uslov ne bi morao da postoji, ali ja mislim da bi onda jednacina bila pogresna jer bi mnogi igraci mogli da imaju veci rejting nego sto jednacina sugerise, ako imaju motivaciju. Mozda bi jednacinu, Rejting < (10 x IQ) + 1200, bilo teze falsifikovati.

Postoje vise zamerki za Levitovu jenacinu

(1) Ceo koncept sa IQ vam se ne svidja jer verujete da je nemoguce svesti ljudsku inteligenciju na jednu dimenziju (na jedan broj). To mogu da razumem.

(2) Mislite da je “politicki nekorektno” da ocenjujete ljudsku inteligenciju brojem. Ne slazem se sa tim pogledom. Ako bi to moglo da se uradi sa dovoljnom tacnoscu, mislim da bi to bila dobra (i korisna) ideja. Problem je sto to verovatno nije moguce uraditi tacno. Ljudi se obicno ne bune kad im se visina oceni brojem, zasto bi onda bili uzbudjeni sa merenjem inteligencije? Kao sto jedan moj prijatelj rece (nije zeleo da mu se pomene ime), “ljudi sa malim obicno kazu da velicina nije vazna”. Ah, da. On je mislio na inteligenciju!.

(3) Ne verujete da su brojevi u jednacini dobri, i da sah zahteva vise ili manje inteligencije nego sto to jednacina sugerise. Ne znam, mozete biti u pravu u oba pravca. Bar se brojevi 10 i 1000 lako pamte. Ja mislim da su dovoljno dobri onoliko koliko mogu biti dobri.

(4) Verujete da ako postoji formula, ne bi bila ovako prosta i linearna. Gotovo sigurno je tako – ali ovo je samo aproksimacija.

(5) Mozda se slazete sa zakljuccima Ministarstva za obrazovanje u Venecueli da studiranje saha povecava inteligenciju. Ovo bi moglo biti komplikovano, ali samo onda ako zahtevate visok stepen tacnosti.

(6) Ostale zamerke. Da. Ima jos nekoliko velikih problema, o kojima cu govoriti na kraju ovog poglavlja.

4.         KAKO DA POBOLJSATE SVOJ SAH

Do sada ste ocenili svoj talenat i vas ego je ostao netaknut. Tri od dvadeset na testu sa vise izbora nije bas lose . . . sta je sledece?

Roditelji perspektivnih, mladih pocetnika i ambiciozni klupski igraci cesto pitaju kako neko treba da radi na sahu. Mada se nadam da ranija poglavlja nisu unistila vase pouzdanje u sopstvene vrednosti, svi koji citaju ovu knjigu ce verovatno zeleti da iskoriste maksimalno svoje sposbnosti, na bilo kom da su nivou. Zeleo bih da ponudim nekoliko generalnih saveta za pobosljanje vaseg saha. Oni ce biti namenjeni ozbiljnim klubskim igracima.

Bilo bi daleko bolje da trazite licne savete od ucitelja nego da prihvatite ove generalne. Svaka osoba ima svoje slabosti i jace strane, i posebno je vazno da radite na svojim slabostima (jer je vasa partija onoliko slaba koliko je slaba najslabija karika u lancu). Bilo kako bilo, mozda cete misliti da su ovi generalni saveti korisni. Ako nisu, uvek mozete reci kao Oskar Wajld: “Ja uvek predam dalje dobre savete. Jedino su za to dobri. Nikad nisam imao nikakvu korist od njih.”

“Ako ne znas gde ides, budi siguran da neces nigde stici”, je jos jedna stara poslovica so dosta istine u njoj. Kao sto je lose lutati bez plana kada razmisljate o nekoj sahovskoj poziciji, isto tako je lose lutati bez nekog strategijskog pogleda o tome kako cete poboljsati svoj sah (uz pretpostavku da je to vas cilj). Zasto cete biti jaci igrac za sest meseci nego sto ste sada? Gde cete igrati za ovo vreme? Na cime cete raditi? Ako nemate spremne odgovore na ova pitanja, onda bi bilo dobro da uvedete malo vise svesne  kontrole u ovaj proces.

4.1         Balans

Vazno je imati plan za poboljsanje. Ovaj plan treba da bude balansiran na vise nacina. Prvo, postoji pitanje balansa izmedju igranja i studiranja. Balans moze biti razlicit za razlicite ljude, i vi treba da upitate sebe na kojoj ste strani oovog balansa. Ako ne igrate dovoljno, igrajte vise! Drugo, treba da postoji balans izmedju rada na sahu uopste (uciti iz spoljnih izvora) i rada na svojim partijama (analiza sopstvenog nacina misljenja). Vecina igraca najvise napreduje kada rade intenzivno na samoktitici, kad detaljno analiziraju svoje partije i haju o greskama koje su pravili. Probajte da pisete komentare svojih partija, sta ste videli a sta niste, ako to vec niste probali. Trece, u okviru generalnih studija, trebalo bi da postoji balans izmedju rada na raznim aspektima saha. Nekad, kad sam ja radio na svojim partijama, delio sam rad ovako:

4.2         Otvaranja

Najlakse je raditi na otvaranjima odmah posle odigrane partije. Pogledate koliko je od toga bila teorija. Pronadjite nacin kako da izbegnete teskoce u koje ste upali. Sta bi se desilo da je vas protivnik odigrao onaj potez koje vas je toliko brinuo za vreme partije. Vas sledeci protivnik mogao bi da ga odigra. Na ljudsku memoriju ne treba se oslanjati, i vi treba da imate neki sistem za dobijanje informacija. Kompjuter moze da se koristi i za ovoi za analize. Preporucujem i paprini dokumenat. Ovo je daleko bolje od knjige za vezbama zbog dodatnih fleksibilnosti. Pisite jasne i precizne komentare da biste lakse zapamtili ideje koje treba da znate.

Jaki klubski igraci treba da imaju Enciklopediju Sahovskog Otvaranaja (ESO) kao i specijalne knjige za otvaranja koja su u centru njihovog repertoara. Potrosite novac – to ce vam ustedeti vreme. Svako ko hoce da igra na internacionalnim turnirima bice u nepovoljnom polozaju ako je bez kompjuterske baze podataka. Chessbase je dobra.

4.3         Zavrsnice

Rad na zavrsnicama ne bi trebalo da bude gnjavaza kao sto mnogi zamisljaju.  Teorija ima mnogo iznenadjujuce lepih ideja (i studija), i jednom kad pocnete, verovatno cete uzivati u tome.  Zavrsnice se ne pojavljuju tako cesto, ali njihovo studiranje, kao sto je receno ranije, ima nekoliko indirektnih koristi. Mnogi igraci znatno napreduju kad rade na zavrsnicama. Verujem da je to vise zbog toga sto su oni u to vreme  narocito motivisani  (dovoljno da studiraju partije), nego zbog tehnickog znanja koje su dobili.  Ako ste ozbiljni u vezi sa poboljsanjem vaseg saha, ne biste trebali da imate problema na radu sa zavrsnicama. Preporucujem Keresovu knjigu “Prakticne zavrsnice” (Practical Chess Endgames; Batsford). Napisao ju je sa brigom i ljubavlju velikog igrac i zasluzuje paznju, iako je knjiga bez humora.  Ako hocete samo da se smejete, probajte umesto nje da citate Kingpin (prim. prev: http://www.chesscenter.com/kingpin/Kingpin)

Rad na studijama zavrsnica je verovatno bolji za vasu taktiku i racunanje nego rad na zavrsnicama. Preporucujem Magiju zavrsnica (Endgame Magic, Beasley and Whitworth; Batsford) kao odlican uvod za uzivanje zavrsnica.

4.4         Taktika

Vasi rezultati ce vise zavisiti od ovog rada nego od bilo kog drugog. Taktika odlucuje partiju u vecini slucajeva. Radite na kombinacijama tipa “Beli (ili Crni) igra i dobija, koji se objavljuju u novinama, magazinima, i slicno. Postoje knjige sa stotinama i hiljadama ovakvih pozicija. Radite sistematski na ovakvim knjigama i resavajte desetak pozicija svaki dan. Za nekoliko meseci bicete takticki carobnjak.

Rad na problemima i studijama je jos jedan zabavan i efektivan nacin da izostrite svoje takticke oci. Analiziranje vasih partija na kompjuteru pomoci ce vam da nadjete takticke mogucnosti koje predhodno niste uocili. To je jos jedan izvanredan nacin da poboljsate svoje partije.

4.5         Sredisnjice (generalne)

Analiziranje partija je najbolji nacin da se prikupe znanja i poboljsa generalni nivo igranja u sredisnjicama. Nadjite jakog igraca sa stilom koji vam se svidja i analizirajte komentarisane partije. Studije partija Kapablanke, Aljehina, Fishera, ili Kasparova ce sigurno poboljsati vase igranje. To ce vam razviti bolji instinkt za tipicne poteze u tipicnim pozicijama. Knjige su tradicionalni metod, ali gledati partije na kompjuteru moze isto tako biti korisno.

Predlazem da napisete na parcetu papira plan za poboljsanje vase igre. Podelite ga u cetiri kategorije kao gore. Da li postoji dobar balans? Radite narocito na problemu koji vam izgleda kao slabost.

4.6         Tehnologija

Koristite sve moguce metode: kompjuter, video, audio trake, knjige. Ne zaboravite da dobra tabela otvaranja napisana olovkom na papiru moze da znaci mnogo za vasa otvaranja, kao sto sam ranije rekao. Ako vam je tesko da se koncentrisete na knjige, mozda ce vam biti lakse da gledate i ucite sa video snimaka. Mnogo je vise informacija u knjigama, ali vam video moze pomoci da napredujete.

Ne zaboravite da ste ljudsko bice. Ne mozete ocekivati da zapamtite masu varijacija kao sto to rade baze podataka. Budite efikasni u svom radu. Upoznajte svoje nedostatke. Ovo izgleda ocigledno ali je tesko to i postici. Na primer, testovi pokazuju da lekcije od jednog sata ne odgovaraju sposobnosti mozga da nauci. Koncentracija pocinje da opada posle dvadeset minuta. Univerzitetska nastava je zasnovana na empirijski pogresnim metodama. Toliko se mnogo paznje pridaje predmetu, da se zaboravlja priroda procesa ljudskog ucenja. Kao da informacija postoji u nekom apstraktnom smislu, a da ljudski mozak ne postoji. Ne pravite iste greske – koristite metode koji vama odgovaraju.

4.7         Novac

Opste uzevsi, sahisti su cicije. Budite spremni da investirate u svoju sahovsku buducnost. Ako je knjiga vredna, kupite je ako mozete. Ako imate nameru i da je citate, onda novac ne bi trebalo da bude problem, osim ako ste na granici siromastva. Da bi se procitala knjiga od 200 strana, koja kosta 15 funti, treba bar 20 sati (ne verujem da je moguce pravilno citati sahovsku literaturu brze od toga). To kosta manje od jedne funte na sat!  Kompjuteri su ozbiljnija investicija. Razmislite koliko vremena provedete na sahu, i koliko je on vama vazan. Ako ozbiljno ocekujete da poboljsate svoj sah, onda je ova investicija vredna tih para. Kompjuter je koristan i za druge stvari, ako nije specijalni sahovski kompjuter. Moze vam se desiti da povratite investirani novac kroz nagrade. Pored toga, trosenje para ce vam biti dodatna motivacija jer cete morati da to opravdate. S obziom da dobra forma zavisi od motivacije – to nije nesto sto treba ignorisati.

4.8         Knjige

“Studiraj majstore, a ne njihove ucenike” (Abel)

Veci broj klasicnih knjiga mogu od srca preporuciti:

Laskerov Sahovski prirucnik, Emanuel Lasker (Dover). Interesantna knjiga za sve nivoe, koja ce dati citaocima dublje razumevanje saha.

Misli kao velemajstor (Think Like a Grandmaster, Alexander Kotov; Batsford); Dobro napisana knjiga sa mnogim of vrednim zapazanjima.  Po mom misljenju, vas rejting treba da bude bar 1600 da biste imali koristi od nje.

Moj sistem, Aron Nimzovich (Bell); Nimcoviceva dobra napisana knjiga elegatno objasnjava njegovu sahovsku filozofiju (koja je ponekad malo ekscentricna). Po mom misljenju, vas rejting treba da bude bar 1800 da biste imali koristi od nje.

Mojih 60 nezaboravnih partija (My 60 Memorable Games, Bobby Fischer (Faber)). Stvarno izuzetna kolekcija komentarisanih partija. Pogodna za sve igrace. Slicno se moze reci za knjige Aljehina, Retija, Kapablanke, Nana, i Kasparova.

Jednostavan sah (Simple Chess, Michael Stean (Faber)); Jasno napisan udzbenik koji ce pomoci igracima da jasnije misle u mnogim pozicijama. Pogodna za igrace iznad 2300.

Tajne sahovske taktike, Tajne sahovskog treniranja, Poziciona igra, Tehnike za turnirske igrace (Secrets Of Chess Tactics, Secrets Of Chess Training, Positional Play, Technique for the Tournament Player, Mark Dvoretsky, a u nekim slucajevima i Artur Yusupov; Batsford);  Odlicna serija knjiga za vezbu, pogodna za sve igrace iznad 2000. Tezak ali solidan i tacan materijal sa mnogim ruskim zapazanjima.

Informatori su dobar izvor savremene teorije i dobri su za sve igrace iznad 1800.  Koncentrisite se na partije iz vasih otvaranja i komentare slicnih Kasparovljevim, Shirovljevim, Ivanchukovim ako, kao vecina drugih, ne mozete da se nosite sa celim materijalom.

Knjige otvaranja se mnogo razlikuju po kvalitetu. Nunn, Gallagher, Burgess, Chandler i Wells su vrlo pouzdani i odgovorni autori. I drugi su, nema sumnje, ali ja ne mogu da tvrdim da sam ih citao.

Izgleda da neki ljudi uzivaju u citanju knjiga iz otvaranja, ali ako nameravate da ih tretirate u prvom redu kao reference, u redu. Treba da imate knjige iz otvaranja koje igrate, bez obzira na vas rejting, a narocito ako ste iznad 2000. Slabiji igraci mogu izabrati nesto kao BCO2 (prim. prev. Batsford Chess Opening 2, Keene and Kasparov; Batsford), ali jednog dana ce im trebati detalnije knjige.

Preporucujem Kompletan sahovski kurs (Comprehensive Chess Course, Pelts and Alburt; Batsford), mladjim igracima i pocetnicima. To je izvanredno napisan kurs. Kris Wardova knjiga Otvaranje (Chris Ward’s Opening Play; Batsford) se preporucuje za igrace ispod 1600 koji zele opsta uputstva za otvaranja, ali ne i poteze koje on predlaze. Neki njegovi potezi se ipak mogu preporuciti. Naravno, preporucujem i moju knjigu Tajne spektakularnog saha (ko-autor sa David Friedgood-om; Batsford) svakom kome stignem. Izgleda da se svidja i nekim drugim ljudima.

Godinama me ljudi pitaju koje knjige da kupe. Predlazem gornje u duhu korisnog saveta, a ne u duhu reklame. Izvinjavam se mnogim autorima koji nisu pomenuti.

4.9         Ucitelji

Da li vredi placati ucitelje? Moze biti, mada biste mogli da razmisljate o ovome:

  1. Imati nekoga da vam pomaze oko tehnickih detalja moze biti neefikasno i skupo.Neke stvari se lakse nauce iz knjiga.Nedavno sam na internetu citao misljenja o politici  (http://www.usenet.org.uk/newsgroups.html#uk.politics) i neki Sam Saunders (govoreci o opstem obrazovanju, a ne o sahu) je to vrlo sazeto opisao: “ Uticaj ucitelja je uvek bio indirektan, a u najboljem slucaju, oni nisu bili “prenosioci znanja”, nego menadzeri procesa ucenja”. Tacno. Opsti saveti, ispitivanje vasih partija, moze biti vrlo korisno. Moze da otkrije probleme i stilske slabosti, i tako vam ustedi vreme. Stvari koje mozete uraditi sami, treba da uradite sami. Ako niste motivisani da radite sami, ni ucitelj vam verovatno nece pomoci.
  2. Vazno je da ne postanete zavisniodsvog ucitelja. Vazno je da budete sposobni da sami mislite u sahu, da nezavisno analizirate i formirate svoje misljenje. Postoji opasnost da se razvije lenj mentalitet ako ucitelj uvek sve objasni, i ucini da sve izgleda suvise lako. Dobar ucitelj zna za ovu opasnost i nece hraniti svoje ucenike na cuclu.
  3. Birajte pazljivo svog ucitelja.Ako je sve ostalo isto, sto je jaci igrac, to je bolji ucitelj.Ali sve ostalo cesto nije isto. Trazite ucitelja sa solidnim uciteljskim kvalitetima, pri tome mislim na nekoga ko ima strpljivost i motivaciju da haje o vasem misljenju.  Ako pravite iste greske, ucitelj treba da ide nazad sve do uzroka greske, ispravi je, a onda nastavi gde je stao. Dobar ucitelj treba da vam da i pozitivno i negativno misljenje, i reci vam kako on vidi poziciju. “Treniranje percepcije” moze biti vrlo efikasan metod u ucenju saha.

Naravno, dobar ucitelj, mora da bude perfektan . . .

Da zavrsim sa jos jednim citatom Oscar Wilde-a: “Niko nije perfektan. Ja sam recimo vrlo osetljiv na promaju”.

…………………………KRAJ ………………………..

PREVEO: ZIVOMIR MASIC

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.