Slavko V. Domazet: Sa šahovskih meridijana


SA ŠAHOVSKIH MERIDIJANA

Autor: Slavko V. Domazet

OPASNI MAJSTORI SA ZAČELJA TABELE

U čemu je tajna uspeha slabijih ili nepoznatih šahista?
Na šahovskoj tabli ponekad se stvori pozicija koja jačeg igrača „uspava“, on ima osećanje da je pozicija dobijena i da svaki potez vodi krajnjem cilju. Nekoliko neoprezno učinjenih poteza jasan su signal slabijem da je došlo njegovih „pet minuta“ i on odnosi pobedu. Bolest, kakva porodična nezgoda ili brige često čine da i najači igrač igra na remi što je vrlo opasno. Ta pričekna igra omogućava suprotnoj strani da mobiliše figure, krene u napad i često odnvse pobedu. Razvitak šahovske teorije često dovodi do neočekivainh rezultata. Mnoga otvaranja su izanalizirana do duboko u središnjicu i ako se desi da velemajstor uplovi u nepoznatu varijantu, može da pretrpi poraz od daleko slabijeg, ali trenutno teorijski spremnijeg protivnika.

ŠAHOVSKI DEMONSTRATORI

Demonstratori su se pojavili na šahovskim takmičenjima istovremeno sa demonstracionim tablama. Pojava prve demonstracione table vezana je za prvi meč za prvenstvo sveta u šahu. To je bilo 11. januara 1886. godine u Njujorku kada su se susreli Štajnc i Cukertort. Mnogim šahistima iz Njujorka i drugih mesta bilo je omogućeno da neposredno posmatraju šahovsku partiju zahvaljujući velikoj tabli na koju su odmah prenošeni odigrani potezi. Ovu, za istoriju šaha značajnu partiju, kao i meč, dobio je Štajnic.

Održavanje značajnijih šahovskih takmičenja ne može se zamisliti bez pomoći ekipe demonstratora. To su mladi, po pravilu perspektivni šahisti, koji brojnim gledaocima prenose partije majstora na velike demonstracione table. Na taj način svi su zadovoljni: majstori šaha mogu da se bez smetnji gledalaca posvete igri, gledaoci da uživaju u igranim partijama, a demonstratori, između kojih se krije i po neki budući majstor, da dosta nauče.

Na Devetoj šahovskoj olimpijadi u Dubrovniku 1950-godine demonstratori su imali dosta posla. Pred kraj Olimpijade prenošene su partije ekipe Jugoslavije, koja je bila na čelu tabele. Prepuna terasa Umetničke galerije je postala turnirska „sala“. Ispred gledalaca bile su postavljene demonstracione table, a iza njih rešetkasta ograda koja je odvajala igrače. U takvim uslovima „,izolacije“ jedan demonstrator je bio među igračima, pisao njihove poteze i dostavljao ih svojim kolegama na nadležnost.

Kada se igralo poslednje kolo, interesovanje je bilo naročito veliko. Očekivala se pobeda Jugoslavije nad Finskom i prvo mesto. Bleštavi reflektori ssvetljavali su arkade Umetničke galerije ispod kojih su.se povlačili poslednji potezi. Kada je postavljen konačan rezultat od 3:1 u meču sa Finskom, pored igrača, demonstratori su bili prvi koji su saznali za osvajanje zlatnog Hamilton-Ruselovog pehara. Oni su i objavili, pre svih ostalih, tu vest razdraganim gledaocima. A posle toga brzo su uklonili „prepreke“ do aktera pobede. Trebalo je načiniti put starom velemajstoru dr Milanu Vidmaru, vrhovnom sudiji koji je hitao da čestita na uspehu…

ADVOKAT HARDIN I ŠAH

Andrej Nikolajevič Hardin rodio se 1842. gidine u Samarskoj guberiji. Rano se upoznao sa šahovskom igrom, ali njegovi prvi susreti s jačim šahistima počinju početkom sedamdesetih godina u vreme njegovog bavljenja u Peterburgu. Tamo je za protivnike imao poznata imena kao što su bili Čigorin, Šifers, Alapin i Solovcev. Godine 1878-Hardin se vratio u Samaru i počeo da se bavi advokaturom. Odvojen od šahovskih centara počeo je da igra na dopisnim šahovskim takmičenjima i u tome imao lepih uspeha. Godine 1894. dobio je dopisni meč od dve partije protiv Šifersa. Krajem osamdesetih godina došlo je do poznanstva Hardina sa Vladimirom Iljičem Lenjinom. U zimu 1888-89. godine Mark Timofijevič Elizarov organizovao je dopisnu partiju između njih. Potezi su se slali preko pošte dopisnicama. U proleće 1889. godine Lenjin je prešao iz Kazana u Samaru i lično se upoznao sa Hardinom. Njihovo poznanstvo bilo je obeleženo igranjem mnogobrojnih šahovskih partija. Jedno vreme Lenjin je bio i advokatski pripravnik kod Hardina.
Veliki poznavalac Evansovog gambita Urusov predložio je Hardinu da odigraju dopisni „tema-meč“ u kome je bilo obavezno da se primeni to otvaranje do utvrđenog broja poteza. Sve tri partije dobio je Hardin, koji je bio poznat kao šahovski teoretičar. Bio je čovek naprednih shvatanja i zalagao se za ideju o osnivanju Sveruskog šahovskog saveza, pa je bio izabran za člana pripremnog kabineta.

MAJSTOR I MIKROFON

U dvoranama i predvorjima Umetničke galerije u Dubrovniku odvijala se 1950. godine deveta po redu šahovska olimpijada. Veliko interesovanje primoravalo je organizatore da izdaju specijalne propusnice za manji broj gledalaca, koje su bile besplatne. Pa i oni koji su uspeli da uđu u šahovsku arenu morali su da se zadovolje praćenjem najinteresantnijih partija na demonstracioim tablama, jer su majstori bili odvojeni iza rešetkaste ograde da bi mogli neometano da igraju. Za brojne ljubitelje šaha, kojih je bilo na stotine, organizatori su obezbedili prikazivanje najinteresantnijih partija pod vedrim nebom – na jednom prostranih dubrovačkih trgova. Naši istaknuti majstori pomoću mikrofona svake večeri brojnim ljubiteljima đaha komentarisali partije koje su bile u toku. Mladi majstor Andrija Fuderer dok je komentarisao završetak parp Pirc-Morken, toliko se uživeo u šahovsku borbu da je srušio mikrofon. Dok se kvar nije otklonio, ostali majstori su morali da viču koliko god su mogli komentarišući partije koje su bile na redu.

NAJKRAĆA PARTIJA

Sovjetski šahovski   majstor   Konstantin   Aleksejenič Vigodčikov   (1892—1941)   bio  je  učitelj   mnogih  šahoskih majstora. Živeo je u Smolensku i mnogo vremena provodio sa  mladim  šahistima  učestvujući  i  na  njihovim  takmičenjima. Kao crni Vigodčikov im je davao za ustupak pešaka sa polja f7. Koliko to sadrži opasnosti posvedočila je njegova partija sa četrnaestogodišnjim Judovičem  koji  je  povukao 1. e4. Majstor je po navici odigrao 1. e5? i odmah predao. Drugi  potez  belog Dh5 vodio je  pobedi,  pa je ova partija trajala samo jedan potez.

PSIHOLOŠKA POBEDA

Sovjetski šahovski majstor Benijamin Markovič Blumenfeld  (1884—1947),  koji je postao  majstor   1906.  godine bio je po struci pravnik a bavio se i šahovskom psihologijom i na tu temu napisao je dosta članaka i rasprava. Poznat je kao šahovski teoretičar, autor nekoliko knjiga i članaka iz oblasti teorije kojoj je dao značajan doprinos.
Za vreme igre Blumenfeld je imao običaj da u svesci zapisuje tok svojih misli, stanje na tabli, raspoloženje. Jednom prilikom imao je za protivnika nekog mladog prvokategornika  iz Moskve, koji je želeo da  iskoristi  majstorove zabeleške. Pošto bi odigrao potez, on je odlazio u „šetnju“ iza njegovih leđa i čitao. Blumenfeld je to primetio i pogledom pokušao da radoznalca odvrati od toga. Pošto mu to nije uspelo, on ustade, napisa novu rečenicu, odigra potez i brzo se izgubi iz sale. Rečenica „Preti mi žrtva lovca na polju d6“ bila je odmah pročitana. Bez mnogo razmišljanja njegov protivnik je učinio tu žrtvu. Uskoro se Blumenfeld vratio i na zaprepašćenje svog srećnog partnera zapisao: „Ugrožavanje je bilo bez osnova. Žrtva lovca je nepravilna“. I lovac se našao van table. Posle nekoliko poteza prvokategornik je prekinuo dalju igru i predao partiju.

NEISPRAVAN ČASOVNIK

Na turniru u Mar del Plati 1959. godine Bori Ivkovu pala je zastavica u partiji sa Pilnikom iako nije prekoračio dozvoljeno vreme za razmišljanje. Ivkov je imao dobijenu poziciju i minut i po vremena razmišljanja za 40. potez – poslednji pred kontrolu vremena, ali je baš tada, na opšte iznenađenje, pala zastavica na njegovom časovniku. Pilnik je tražio da mu se na osnovu toga prizna pobeda. Sudija sa svojim pomoćnicima ispitao je ispravnost časovnika i ustanovio da na satu koji je merio vreme razmišljanja Ivkova zastavica usled neispravnosti uvek pada minut i po ranije. Zbog toga nije usvojen zahtev Pilnika da mu se prizna pobeda i on je odmah sam predao partiju.

ZANIMLjIVOSTI O SIMULTANKAMA

Ljubitelji šaha nemaju mogućnosti da često odmere snage sa poznatim šahistima. A kada do toga dođe, onda vidimo poređane stolove u obliku pravougaonika ili potkovice sa čije spoljašne strane sedi obično 30-40 igrača, dok se preko puta njih nalazi samo jedan – šahovski majstor. Radoznala publika u toku igre aktivno učestvuje u pomaganju brojnije strane, ali to obično samo ubrzava poraz, jer majstor iako opterećen velikim brojem partija, po pravilu, više vidi. Vrlo retko se dešava da majstor pretrpi poraz na simultanoj utakmici, ali su i takvi slučajevi zabeleženi.

Koliku moć memorije može da poseduje velemajstor kad igra sa velikim brojem šahista pokazuje primer Argentinca Najdorfa prilikom odigravanja simultane utakmice :na 250 ploča u Sao Paolu 1950. godine. U sedmom času igre, bilo je oko tri sata izjutra, ispravio je poziciju na jednoj ploči posle analize protivnika, koji je pogrešno postavio figure. Učinio je tako, što je celu partiju od prvog poteza unapred rekonstruisao. Na dve hiljade gledalaca to je ostavilo snažan utisak. Posle jedanaest sati igre Najdorf je dobio 226, remizirao 15 i izgubio samo 9 partija. Ovakve produkcije igrane su i ranije: Maršal je igrao u Bufalu 1917. godine 148 partija za 14 sati, a Lilijental u Moskvi 1935. godine istovremeno je igrao 155 partija za samo cevet sati igre. Najbolji rezultat posle Najdorfa postavIo je Koltanovski u mestu Santa Rosa u Kaliforniji sa 271 protivnikom. U toku 12 sati završio je 226 partija, a ostatak za naredna dva sata. Rezultat je bio više nego izvrstan: dobio je 251, remizirao 17, a izgubio samo 3 partije.

Veliki broj učesnika na simultankama primorava majstore da primenjuju naročitu tehniku. U početku brzo vuku poteze i kada utvrde stepen znanja protivnika, obraćaju naročitu pažnju na najjače. Aljehin je imao originalnu metodu: „obeležavao“ ih je na taj način što je pored ploče stavljao malo pepela od cigarete. Prilikom gostovanja u Jugoslaviji jedan učesnik je to primetio i uklonio pepeo i prvi i drugi put. To je bio dovoljan znak Aljehinu da se specijalno koncentriše na tu ploču i posle manjeg broja poteza i bez pepela zabeležio pobedu.

Argentinac Pilnik, kada je 1952. godine igrao simultanku sa beogradskim omladincima drukčije je postupio: kraj svake treće ploče posle dva časa igre stavio je stolicu i mirno, staloženo igrao čitavu noć. Protivnici su bili jaki, tako da se simultanka pretvorila u neku vrstu individualnih mečeva.

U Sovjetskom Savezu mnogi strani majstori nerado igraju simultane produkcije. Tamo ima aktivnih šahista preko tri miliona, pa je vrlo teško igrati protiv dobrih poznavalaca šaha sa uspehom. Da tamo pioniri dobro igraju šah posvedočio je rezultat simultane utakmice koju je sa njima odigrao u Moskvi 1951. godine engleski internacionalni majstor Robert Vejd. Od 30 partnja Vejd je 20 izgubio, dok se 10 završilo nerešeno!

Na simultanim utakmicama se naročito ističu mlađi, perspektivni šahisti. Njihov put u šahovski svet obično odatle i počinje. Za vreme puta oko sveta Bora Kostić je posetio Sovjetski Savez i tamo dao niz utakmica. Na jednoj simultanoj utakmici zapazio je crnokosog dečaka koji je uspeo da remizira. Zvao se Mihail Botvinik i tu ne bi ništa bilo neobično da docnije nije postao prvak sveta. Jedna od najboljih šahistkinja u Jugoslaviji Katarina Jovanović pročula se kad je kao 11-godišnja devojčica na simultanci: posle efektne kombinacije matirala izraelskog internacionalnog majstora Černjaka.

PROLAZNA TITULA

Titula šampionskog majstora je trajna i od njenih nosilaca ne traži se da je potvrđuju. Izuzetak predstavlja Sovjetski Savez gde se od šahovskih majstora traži da učestvuju na turnirima i obnavljaju osvojenu titulu. Do 1935. godine majstori su bili obavezni da titulu potvrde na nekom turniru pod pretnjom njenog gubitka. Tada su sa liste majstora brisani Nikolaj Rudnjev, Andrej Smorodski, Veniamin Sozin, Jakov Rohlin i drugi. Kasnije je to pravilo ublaženo: titula šahovskog majstora ostaje svim šahistima koji je osvoje, ali su oni obavezni da je u određenom roku potvrde. U protivnom titula im ostaje, ali se na šahovskim takmičenjima tretiraju kao majstorski kandidati.

NIJE MAT

Pre više od četrdeset godina na prvenstvu Moskve u jednoj partiji oba igrača su se našla u obostranom cajtonotu. Igrač, koji je bio na potezu, povukao je potez damom i objavio mat. Njegov protivnik, iznenađen najavom mata, odmah je predao partiju. Analiza partije je pokazala da je odigrani potez damom bio pogrešan. U narednom potezu ona je bila izgubljena bez ikakve naknade. Došlo je do žalbe i odluke koja glasi: – Potvrđuje se odluka sudije o porazu igrača koji se saglasio da mu se kralj nalazi u matu. Sličan je i jedan slučaj na turniru igrača prve kategorije. Jedan od učesnika objavio je partneru mat u dva poteza, ali ih nije povukao na tabli. Objava mata je bila dovoljna za partnera da na formularima potpiše predaju, ustane sa stolice i uputi se ka izlazu iz turnirske dvorane. Odjednom, u mislima je rekonstruisao kritičnu poziciju i video da u njoj nema mata. Brzo se vratio i analiza na tabli ga je u to uverila. Figura koja je trebalo da učestvuje u matu štitila je sopstvenog kralja pa nije mogla da se sa tog polja pokrene. Ipak igraču je zabeležen poraz.

MARATONSKA PARTIJA

U gradu Đuli, u Mađarskoj, odigran je 1965. godine tradicionalni memorijalni turnir posvećen uspomenama na zaslužnog šahovskog radnika i internacionalnog šahovskog majstora dr Lajoša Astaloša. Turnir je bio zapažen po dva događaja. Velemajstor Viktor Korčnoj je postigao trijumfalan rezultat – osvojio je 14,5 poena od 15 mogućih i domaće igrače Lenđela i Honfija koji su podelili 2-3 mesto, ostavio je za čitavih 5,5 poena. Poslednje kolo na turniru bilo je sudbonosno za sovjetskog majstora Borisenka. Da bi postao internacionalni majstor, morao je kao beli da pobedi Forintoša. Čvrsto rešen da zabeleži poen, Borisenko se borio punih pet časova da bi stekao poziciono preimućstvo. U nastavku se igralo četiri časa, ali se Forintoš uspešno branio i odluke nije bilo. Došlo je vreme svečanog zatvaranja turnira i odlaska kući, a Borisenko je još tražio od pozicije na tabli samo pobedu. Dvoboj je morao da bude prekinut zbog završnog ceremonijala mada sva mesta na tabeli nisu bila konačna. I dok su tamo odjekivali aplauzi, Borisenko i Forintoš su analizirali prekinutu partiju. U 23 časa uveče u hotelskoj sobi glavnog sudije dr Baloga borba je obnovljena. Vreme je teklo dok su majstori umorno manevrisali figurama. Sudija nije izdržao i utonuo je u san. Jedini gledalac ove šahovske drame, supruga majstora Forintoša, bila je svedok borbe upornih boraca sa pozicijom i – snom. U osam časova izjutra sudija, koji se u međuvremenu probudio, zaustavio je časovnik. Posle 18 časova igre Borisenko je i dalje imao poziciono preimućstvo, ali je trebalo žuriti na voz. Uporni borci rešili su da igru nastave u njemu. I tek tu Borisenko se saglasio na remi u partiji gde je bilo povučeno 136 poteza.

SVE NEPREDVIĐENO

U predtakmičenju 11. šahovske olimpijade u Amsterdamu desilo se nekoliko neočekivanih rezultata. Ekipa Jugoslavije izgubila je meč od ekipe Sara sa 2,5:1,5; Gligorić je remizirao sa Larsenom; dr Trifunović pobedio je Morena, dok je Rabar izgubio od Kastelja a Matanović od Vekselbaumera. Zbog tog poraza, a i minimalnih pobeda u nekim susretima naša ekipa je u svojoj grupi podelila 2-3 mesto sa Švedskom, dok je prvo mesto pripalo Izraelu sa 16 poena. Neočekivani rezultat je postigla u prvoj grupi ekipa Holandije u meču sa Sovjetskim Savezom – 2:2. Eve je žrtvovao pešaka Botviniku, koji se odbranio i u tridesetom potezu sklopljen je remi. Doner se dobro branio protiv Smislova, pa je i tu pao remi. Bronštajn je protiv Kortlvera postigao jedinu pobedu za sovjetsku ekipu, dok je pobedu Holandiji doneo Lodovik Prins savladavši Kotova. Interesantno je da je ta partija bila prekinuta i da je za pobedu Prins saznao preko telefona pre nastavka igre – od Kotova.
Iste godine ekipa Jugoslavije igrala je u Sarbrikenu sa ekipom Sara. Bio je to dvokružni meč pa deset tabli koji se završio pobedom gostiju 18:2.
(Preneseno iz knjige „Sa šahovskih meridijana“, dr. Slavka Domazeta; tekst je objavljen na Šah mat listi prije osamnaest godina)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.