Iza kulisa oktobarskog velemajstorskog i intermajstorskog turnira „Treća subota-Đenovići“ (4. nastavak)


Prvo kolo je teklo dobro. Posle par sati krenem kući da sredim fotografije iz prvog kola koje mi je sudija poslao i da polako pripremam partije za blog Šah-mat liste. Sudija redovno ažurira partije koje se igraju i rezultate tako da mogu od kuće da preko interneta pratim sva dešavanja. Sve ide glatko.

Partija mladog indijskog šahiste protiv kostarikanskog internacionalnog majstora još traje. Očekujem da sudija postavi i tu partiju i rezultat. Umjesto toga dobijem poruku majke mladog indijskog šahiste. Kaže da je bila u sali za igru ometajuća buka, tj. čula se muzika nekog muzičkog sastava, koji je vježbao ispod sale, pa je njen sin u jednakoj poziciji izgubio partiju. Kaže da je pošla ispod, na prizemni sprat gdje je grupa muzičara vježbala. Zamolila ih je da malo utišaju zvučnike. Obećali su da hoće, ali nisu to uradili. Bila je vrlo ljuta.

Porazgovaram sa sudijom, zatim vlasnikom hotela. Muzika je trebala da svira od 20 časova, kada su partije već davno završene i to mjesna muzika, koja nije glasna. Pozovem i šefa mjesne muzike koji mi sve to potvrdi. Taj muzički performans je za sve bio neočekivan.

Počinju da se nižu događaji i pozivi kao na pokretnoj traci. Stigne mi poruka jednog šahiste, koji želi da promjeni apartman. To je lako izvodivo, ali tek sledećeg jutra. Pozivi i poruke se nastavljaju.

Zove me mladi turski šahista iz restorana hotela. Kaže samo u restoranu ima internet, a nema u sobi, navodeći da sam im rekao da hotel ima dobar internet u sobama. Upitam ga da li je pronašao mrežu ’Fiammanti office’. Kaže da nije. Bilo mi je jasno o čemu se radi. Zbog kratkog prekida struje iskočila je sklopka. Pozovem suprugu vlasnika hotela, koje je došla iz picerije Galliot za desetak minuta i podigla sklopku. Turski šahista je bio zadovoljan i vratio se u sobu. Paralelno sa ovim još nekoliko poruka.

Roditelji mlade indijske šahistkinje koji su prethodno rekli da nisu zainteresovani da njihova ćerka igra ujutro u nedjelju na brzopoteznom turniru u Igalu, Memorijalu Obrada Manojlovića, naglo su promijenili mišljenje oko 21 čas. Sada žele da im ćerka igra na tom turniru, ali traže prevoz za taj turnir. I otac koji  je takođe šahista bi igrao. Srećom sudija turnira Treća subota u Đenoviću, Veselin Balšić, sudi i Memorijal pa ga pozovem. Bio je sa nekim šahistima bio u obližnjem kafiću, pored RIVE gdje su bili smješteni indijski šahisti, pa se uspješno dogovori taj prevoz. Bar to da je ispalo kako treba.

Ipak, nije mi ni posle 23 časa bilo suđeno da mirno legnem da spavam. Taman se spremam da ugasim kompjuter kad stiže poruka jednog šahiste koji je doputovao sa djevojkom. Kaže da mu je djevojka bolesna i hitno traži neku apoteku u blizini. Rekoh da je nema, ima samo u Bijeloj i Zelenici, a one sada ne rade. Rekoh da sačeka pet minuta da vidim koja je dežurna apoteka. Vrlo teško ide u to noćno doba. Izgled da ne radi nijedna. Ili ja nisam u brzini uspio da je nađem. Ipak možemo da donesemo lijek, ako kaže koji je to zdravstveni problem. Pozovem šahistu ponovo. Bilo mi je lakše kada sam čuo odgovor: „Boli je grlo.“ Pođemo, već je prošlo 23 časa, u Đenoviće i ponesemo pastile ISLA i Coldrex. Šahistu sa djevojkom sretnemo na ulici blizu picerija Galliot. Damo im lijekove i posavjetujemo šta treba da rade. Vrlo simpatičan par.

Ujutro smo pošli do crkve Svetog Spasa u Toploj i zapalili svijeće za familiju, za žive i mrtve, ali i za turnir.

Posle podne sam se sreo sa majkom i bakom indijskog šahiste koji je prema njihovom mišljenju zbog muzike koja se čula krajem prve partije, tu partiju izgubio. Njegov protivnik, koji je dobio partiju, rekao mi je da njemu muzika nije smetala. Obećao sam im da sigurno neće biti danas muzike ispod šahovske sale, a u ponedjeljak i petak muzika je tek posle osam uveče. Dakle, posle završetka partija. Bile su zadovoljne. Izgledalo je da sve ide dobro.

Ipak, odjednom iz prizemlja se čuju bubnjevi. Prvo ih je čula supruga vlasnika hotela, Tatjana, a zatim ja – i brzo se spustimo dole da vidimo o čemu se radi. To je bio jedan od muzičara koji je u kola pakovao opremu, a njegov mali sin se igrao sa bubnjevima. Izgleda da smo postali preosjetljivi na zvukove. Vratimo se mirno gore. Objasnim Indijkama o čemu se radilo i da neće biti sigurno muzike.

Pola sata kasnije – začuje se zvuk električne gitare. Sjurimo Tatjana i ja dolje. Jedan muzičar i jedna djevojka vježbaju. Uključili pojačala. Jedva nas čuju. Kažemo da se gore iznad igra šahovski turnir i zamolimo da smanje zvuk. Muzičar odmah isključi pojačalo. Sada je opet sve OK. Tatjana mi objasni da mnogi muzičari imaju ključ i da nisu upoznati sa zabranom muziciranja tokom turnira.

Vrijeme brzo leti, sve ide po nekoj uhodanoj rutini. Sudija pravi fotografije učesnika i gostiju. Zatim mi ih šalje preko vibera. Sve izgleda kao i na prethodnim turnirima.

Ipak, jedna slika je bila prilično neobična. Majka indijskog šahiste je imala zatvorene oči kao da spava, i malo nakrivljenu glavu, a njena majka, tj. baka indijskog šahiste (koja na čelu ima veliku crvenu tačku) je držala podignutu ruku sa ispruženim prstima dvadesetak centimetara, blizu ćerkine glave. Pogledam prema njima. I dalje su u tom položaju. Pomislim da možda ćerku boli glava pa majka tu drži ruku, možda misli da joj tako pomaže. Pođem do šanka, dva metra iza sudijskog stola i upitam Tatjanu da li je primjetila tu čudnu situaciju. Naravno, odmah je uočila pa je pitam koliko dugo to traje. „Bar dvadesetak minuta“. „A gdje su usmjereni prsti?“ „Prema onom prozoru.“ Tamo je igrao njen unuk partiju. Možda slučajno, a moguće da je taj položaj ruke imao neki psihološki značaj podrške. Ili neka vrsta meditacije. Nisam imao drugo logično objašnjenje.

Ipak, čudan, intrigantan položaj sličan nekoj meditaciji sa zamornim položajem ruke traje i dalje. Nisam imao neko realno objašnjenje situacije. Usput, pomislim, dobro da nije sada tu i misteriozni njemački doktor koji traži lokacije u Đenoviću u kojima je boravio njegov otac, njemački oficir koji je tu došao podmornicom. Tiho sam razgovarao sa sudijom o čitavoj situaciji. O daljem toku dešavanja teško da se svi učesnici ovog događaja mogu baš potpuno usaglasiti, ali pokušaću da opišem najpribližnije kako sam ja to vidio. Moguće da su baka i majka indijskog šahiste primjetile da nešto komantarišemo u vezi njih ili da posmatramo fotografiju sluteći da su one fotografisane tokom meditacije. Imao sam utisak da su ljutito pogledale.

Odjednom u štekeru na kojem je sudija imao uključen štampač puče nešto – očigledno kratak spoj. Pucanj iz štekera je bio tako jak i neočekivan u potpuno tihoj sali, da su se igrači odmah okrenuli. Bio sam u neposrednoj blizini, 1-2 metra daleko. U štekeru u kojem je bio uključen štampač ’glavnog krivca’ za fotografiju nestade struje. Pomislili smo da je pravi krivac oštećeni i ljepljeni kabel punjača mobilnog telefona jednog domaćeg šahiste na štekeru oko metar udaljenom od sudijinog. Isključimo taj mobilni telefon i punjač. Tatjana pođe u kuhinju i podigne sklopku. Šteker opet puče i iskoči sklopka. Sudija isključi štampač i izvuče kabel. U kuhinji i svim štekerima na zidu sa lijeve strane sada je nestalo struje. Situacija je postala malo teža. Valjda neće nestati struje u čitavoj sali? Tatjana opet podigne sklopku. Odjednom uz još jači pucanj iz štekera buknu plamen 20-30 centimetara, zahvati šteker, i dio zida iznad, ali se sam brzo ugasi. Više nije imalo smisla podizati sklopku.

Mnogi igrači su vidjeli problem koji je nastao. Zbog plamena i sagorjevanja štekera u sali za igru se osjetio jak miris paljevine. Jedan naš šahista, internacionalni majstor, je zbog toga zatražio da otvorimo prozore i provjetrimo salu. To smo i uradili.

Kasnije je došao vlasnik hotela i pozvao majstora koji je obećao da će sutra doći da popravi struju. Otprilike tako se i desilo. Majstor je popravio struju u svim štekerima osim u tom kojeg je zahvatio plamen. Taj je šteker promjenjen tek drugog dana.

Nažalost nisam odmah fotografisao šteker već posle dva dana kada je šteta bila sanirana i postavljen novi šteker. Ipak, vidi se malo još trag plamenog jezika koji je iz štekera planuo prema gore.

Počele su da se šire različite priče pojačane promjenom položaja bake indijskog šahiste i njene ruke za koju su neki šahisti tvrdili da je uvijek bila usmjerena prema stolu na kojem je unuk igrao. Ja sam ipak pristalica ideje da je to samo psihološka podrška unuku, ali bilo je i drugačijih mišljenja. Magija, meditacija ili samo uobrazilja?

(Iz razumljivih razloga nisam htio da objavljujem fotografiju snimljenu sa sudijskog stola o kojoj je bilo govora u tekstu)

(nastaviće se)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.