Misteriozne pojave na decembarskom turniru Treća subota (5. nastavak)


Lijepog sunčanog dana 21. decembra bilo je u planu da se odigra 7. kolo turnira. Ipak, prije početka kola trebalo je na Turnirskom odboru donijeti odluku o pomenutoj žalbi intermajstora na odluku sudije da se partija nastavi.

Turnirski odbor je pročitao Zahtjev, upoznao se sa svim relevantnim činjenicama i zaključio da  je odluka sudije bila ispravna. To je jedan član Odbora saopštio potpisniku žalbe koji je zbog toga bio vrlo uznemiren. Rekao je da zbog takve odluke koju smatra nepravednom nije u stanju da nastavi da igra na turniru i da će ga napustiti. Situacija je postala vrlo neprijatna jer je jedan indijski šahista bio na dobrom putu da osvoji IM normu tako da bi ga ovo napuštanje jako oštetilo. Kolo je počelo, ali bez igrača koji je bio nezadovoljan odlukom Turnirskog odbora.

Pozvao sam navedenog igrača da malo porazgovaramo, da vidim da li ipak može da igra partiju sedmog kola i turnir do kraja. Bio je vrlo uznemiren smatrajući da je očigledno oštećen. U tom trenutku je prišao japanski šahista Kojima koji je trebao sa njim da igra i pitao u čemu je problem. Ja sam mu odgovorio da je njegov protivnik uznemiren zbog odluke Turnirskog odbora i da nije u stanju da igra partiju. Japanac je samo slegnuo ramenima i rekao, ljubazno, da to nije njegov problem i da on hoće da igra partiju. Vrijeme je neumoljivo kucalo i sat vremena predviđen kao krajnji rok za početak partije je isticao.

Japanac je opušteno šetao gledajući druge partije koje su se igrale. Izgledao je siguran da će kroz nekoliko minuta uknjižiti poen. Situacija mi je bila poznata, i pokušao sam zadnji argument da uvjerim našeg intermajstora da igra ovu partiju, iako je u ogromnom manjku u vremenu. Podsjetio sam ga na sličnu situaciju koja je već postala legendarna, kada je Fischer napustio međuzonski turnir u Soussu, u Tunisu 1967, i Reshevski (koji je trebao da bude njegov protivnik) šetkao među igračima čekajući da Fischeru istekne predviđeno vrijeme. Nekoliko minuta pred pad zastavice, Fischer je kao furija ušao u salu i požurio do stola. Reshevsky je bio šokiran i brzo izgubio partiju. Izgleda da je to uticalo i naš internacionalni majstor je pošao na partiju do iznenađenog japanskog šahiste.

Ipak, situacija je još bila daleko od dobre. Čudni događaji su se nastavljali. Jedan naš mlađi šahista koji je trebao još prethodni dan da dođe na kolo (polagao je ispit na fakultetu u Podgorici) javio mi je da će da kasni jer nema zgodan prevoz da stigne na partiju. Odložio sam mu partiju protiv internacionalnog majstora za dva sata. Dalje se nije moglo jer je internacionalni majstor imao dogovorene šahovske časove kasnije. Na telefonske pozive naš mladi šahista se više nije javljao. Internacionalni majstor je čekao sat vremena i kontumacijom dobio partiju. Gdje je kraj ovim neugodnim iznenađenjima, lošoj sreći ili nečem drugom, pomislio sam.

Drugi naš velemajstor je igrao protiv indijske šahistkinje koja je u petom kolu kao crna već savladala jednog našeg velemajstora žrtvom dame na h1. Slutio sam da će se istorija ponoviti, iako se to normalno ne bi očekivalo. Indijska šahistkinja ima za 160 poena manji rejting. Vrlo je simpatična i na sredini čela, između očiju ima mali dragi kamen. Nije mi bilo jasno kako je tu učvršćen, ali nisam brinuo o tome, već da se ne ponovi žrtva dame na h1. Čuda su postala očekivana.

U međuvremenu sa čudnom šahistkinjom koja je počela da igra jako dobro igrao je naš šahista sa 142 poena većim rejtingom. Tu usprkos svega ne bi trebalo očekivati iznenađenja. Ili bi možda trebalo?

Dok sam pričao sa Indijcem koji je završio partiju, na terasi ispred sale, naš šahista za kojeg je bilo očekivano da pobjedi izgubio je od čudne šahistkinje. „Šta sam ovo igrao, nevjerovatno!“ požalio se.

Uskoro se desilo i ono što sam slutio. Indijska šahistkinja je i našeg drugog velemajstora pobjedila posle žrtve dame na h1! Pomislio sam – da li to ima veze sa onim kraljem kojeg je čudna šahistkinja objesila na dlaku i ljuljala?
To je već bilo previše!

Čudna šahistkinja je nastavila sa svojim neobičnim pitanjem: Do you believe in life after death? presrećući strane radnike koji su nosili kese iz marketa i žurili u smještaj da se odmore. Neki su samo ubrzavali, poneko bi nešto grubo odgovorio, ali to nju nije ni malo pogađalo. „Ovo je pravi Raj“, rekla je njena majka, pa mi se i ona u jednom trenutku malo učinila čudnom. Znao sam o čemu govori. Bila je oduševljena prirodom i na moru se odjednom pojavila ptica gnjurac koja je ronila loveći ribe. Čudna šahistkinja se zatrčala na mulo da ga bolje vidi, i izgledalo mi je da neće stati kad dođe do kraja i da će upasti u vodu. Pomislio sam da ću morati da skačem i ja u vodu da je spašavam. Ipak, srećom zaustavila se na vrijeme. Bila je vrlo radosna.

Još su se igrale neke partije. Odlučio sam da pokušam da prekinem ovaj niz čudnih događaja i slučajnosti. Ali kako?

(uskoro 6. nastavak)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.